MagazIN 148 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година III * Број 148 * 30. новембар 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 30.11.2014.

Обележена седамдесета годишњица живота у слободи

ПОРУКА МИРА ИЗ П

МАГАЗИН

30.11.2014.

- Испред Споменика ослободиоцима Краљева упућена порука мира и подсећање на потребу да се одупре забораву који угрожава историју и претке. - Посебна захвалност упућена је представницима амбасада Русије и Белорусије који су се одазвали позиву да присуствују обележавању седамдесете годишњице од ослобођења Краљева у Другом светском рату. - Народ који заборави прошлост, нема право ни на будућност, онај који заборави ослободиоце заслужио је нове окупаторе

Фото: М. Радовановић

ПЉАКИНОГ ШАНЦА

МАГАЗИН

30.11.2014.

ао никада до сада ова година је обиловала обележавањем значајних догађаја из даље и ближе историје, а последњи у низу је Дан ослобођења Краљева у Другом светском рату на који се становници града подсећају сваког 29. новембра. Обележавање седамдесете годишњице живота у слободи било је свечаније него ранијих година првенствено због присуства нешто већег броја грађана, али и даље недовољног значају какав заслужује један овакав догађај. Испред Споменика ослободиоцима Краљева оправдано се очекивао већи број присутних због чега је промењен режим саобраћаја у овом делу града и затворен стари мост преко Ибра. Ма колико да је све време претила киша, а да је стрепња оправдана потврдило се врло брзо, догађаји овакве врсте, посебно јубиларни, заслужују много већу пажњу. Како то протокол налаже обележавање значајног датума отпочело је интонирањем химне „Боже правде“ коју је извео Хор „Црвчанин“ под диригентском палицом Радоша Гвозденовића након, чега је уследило традиционално полагање венаца. Овога пута су их,

поред представника локалне самоуправе, Рашког управног округа, војске, полиције, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јован Курсула“ и других организација цивилног друштва, положили представници амбасада Русије и Белорусије и краљевачких полиитичких странака. Поруку мира је, на дан када град одаје почаст свима који су дали живот за слободу Краљевчана, испред Споменика ослободиоцима упутио председник Скупштине града Сретен Јовановић и подсетио на потребу да се одупре забораву који угрожава историју и претке. Више од тога млађим генерацијама предстоји настојање да буду достојни оних који су баш у борбама за ослобођење Краљева положили животе. Посебна захвалност упућена је представницима амбасада Русије и Белорусије који су се одазвали позиву да присуствују свечаности. Узвишица поред моста преко Ибра, на левој обали реке, претворена је у парк на месту на коме су Карађорђеви устаници од Турака бранили варош, Ибар и Мораву. И пре седамдесет година, на истом месту, партизанске и јединице совјетске Црвена армије су

прешавши Ибар почеле да опседају град и од фашиста ослобађају улицу по улицу, и кућу по кућу. Током свих четрдесет два дана тешких и крвавих борби, које су отпочеле првог дана друге половине октобра 1944. године, фашисти су пружали снажан отпор, јер им је због повлачења јединица и наоружања из Грчке била веома важна комуникација која је водила кроз Краљево. Њихов отпор је ипак сломљен у ноћи између 28. и 29. новембра након чега је уследило повлачење према Бечу обележено крвавим траговима. Историја сведочи да је Краљево као ретко који град у Србији тешко страдало током Другог светског рата, почев од масовног стрељања у октобру 1941. године све до ослобођења пред крај новембра три године касније. - Наша данашња обавеза је да не заборавимо оне који су крварили за отаџбину, да поштујемо све борце које су се супроставили окупатору и на крају га протерали са наших огњишта. Онај народ који заборави прошлост, нема право ни на будућност. Онај народ који заборави ослободиоце за

служио је нове окупаторе. Зато смо данас овде да се поклонимо сенима својих ослободилаца, партизана и црвеноармејаца. Нека им је вечна слава и хвала – поручио је градоначелник Краљева Томислав Илић. На стотине војника совјетске Црвене армије, који су заувек остали н ратишту око Краљева, подсетили су звуци популарне Рјабинушке у извођењу Хора „Црвчанин“ које су некако стидљиво певушили и представници две амбасаде. У име Белорусије, и амбасадора Владимира Чушева, уз наклон и дужно поштовање свим жртвама борби за ослобођење Краљева у Другомс светском рату честитку је упутио почасни конзул ове земље у Србији Зоран Вуловић. Краљево је и током Другог светског рата стојички подносило терет важне саобраћајнице коју су животима бранили бројни знани и незнани млади људи. И управо због њих, посебно оних који су у тој борби положили животе, пред садашњим генерацијама је одговоран задатак да не забораве највећу жртву коју било ко може да принесе на олтар слободе. А жртве су

оно што чврсто везује Србију са Русијом и Белорусијом, у којима и данас има пријатеље, подсетио је Вуловић. Након седамдесет година живота у слободи пред Србијом је само још један рат, рат против беле куге који мора да добије, рекао је он. Подсећањем на догађаје који су претходили ослобођењу Краљева у новембру 1944. године допринос обележавању значајног датума дали су и глумци Краљевачког позоришта. Обележавање значајних датума из историје у Краљеву је често праћено понашањем које укупну слику чини ружнијом него што то заслужује. Као ни много пута до сада није могао да се одагна утисак да су од стотина присутних, међу којима највише ученика основних школа који већ за неколико година треба да наставе традицију, важнији представници три краљевачке телевизије. Зато је и председник Скупштине града Сретен Јовановић пред свима стрпљиво стајао на киши док се из уста сниматеља није чуло оно фамозно – може. А они, као ни много пута до сада, нису успевали довољно брзо да распреду каблове од микрофона. Остаје нејасно и да ли су две

женске особе са микрофонима у рукама, свака са по једне стране говорника, део програма или нешто друго. Ако јесу онда је то изгледало изузетно ружно, ако нису онда је још ружније. Посетиоцима је ускраћена и могућност да за време обраћања виде говорнике, јер су се као непремостива препрека до њих поставиле задњице телевизијских сниматеља. Тако нешто не може да се види нигде другде до у Краљеву. Нигде другде не може да се види ни шетња техничара озвучења између учесника програма током обележавања оваквих догађаја. Најдрастичнији пример непрофесионалности и непримереног понашања забележен је пре нешто више од месец дана на свечаности поводом дана Краљева Краљевдана. Техничарима није довољно што су се стално врзмали по сцени него су и микрофоне поскидали пре него је са позорнице у Дому Војске Србије Краљевчанима пожелео да се обрати градоначелник пољског града Зелена Гора. Поразнијим од свега чини се сазнање да то не интересује ни оне чија је манифестација оваквим гестом бар за мало изгубила на достојанству. Т. Радовановић

МАГАЗИН 30.11.2014.

Двадесет пета седница Скупштине града

МАГАЗИН

30.11.2014.

ПОДРШКА РЕБАЛАНСУ У ПОНЕДЕЉАК?

- До краја првог радног дана одборници Скупштине града разматрали тек 11 од укупно 25 тачака дневног реда. – После скоро пола године изабран заменик председника локалног парламента. – Одборничка група Демократске странке Србије престала да постоји, „За боље Краљево“ преживела уз помоћ социјалиста. – Бурна расправа поводом извештаја о реализацији буџета у првих девет месеци и ребалансу буџета за ову годину. – Оштре критике одборника опозиције на све активности власти током претходне две и по године

МАГАЗИН

30.11.2014.

рај године је време кад се сабирају рачуни и изводи рачуница о успешности рада, али и праве планови за следећу годину. На нивоу локалне самоуправе у последњем кварталу се ребалансом буџета крпе рупе у јавним предузећима и установама и олакшава осталим корисницима буџетских средстава да преживе који месец док не почну да се троше паре планиране за следећу годину. Због тога се још од септембра са видним нестрпљењем чекало на извештај о реалном стању градске касе, а прилика да се са њим упознају одборници, али и шира јавност, била је двадесет пета седница Скупштине града. Седнице локалног парламента готово никада не почињу у заказано време, па је и овога пута било потребно петнаестак минута да председавајући, председник Скупштине града Сретен Јовановић, потврди да је у великој сали присутно 57 одборника што је довољно за рад и одлучивање. Неуобичајено кратко је трајало и усглашавања коначне верзије дневног реда и поред покушаја представника

опозиционих странака да на мала врата пред почетак заседања прогурају све оно што је дан раније, као предлог за измене и допуне дневног реда, одбијено на седници Градског већа. Опозициони одборници добро знају да ни један њихов предлог за измену и допуну дневног реда неће бити прихваћен, али је упорно инсистирање увек новим предлозима сваки пут још по нека прилика да са скуштинске говорнице критикују актуелну власт. Да је тако потврђује и повлачење свих предлога које су одборници Покрета за Краљево тражили да се уврсте у дневни ред. Новим предлозима за измене и допуне дневног реда, поред њих, по правилу предњаче Двери и Демократска странка. Пре преласка на обиман дневни ред Скуштина је констатовала престанак мандата шефу одборничке групе Демократске странке Ивану Јовановићу, али и да, након изјаве Алексанра Ерца да ће у раду парламента учествовати као независни одборник, не постоје услови за опстанак одборничке групе Демократске странке Србије. На

недавној конференцији за медије Повереништва Покрета социјалиста за двадесет шесто заседање парламента је најављено формирање одборничке групе ове странке, која је до тада успела да обезбеди сигурну подршку три одборника. Сазнање да довољан број чланова групе председавајућем није пријављен до почетка седнице наводи на закључак да несуђени шеф одборничке групе у исправност ставова није успео да убеди још два одборника, па за то мора да причека нову прилику. Опозициони одборници са великом пажњом прате дешавања и појаву неке нове одборничке групе на свакој следећој седници. И мада је опстанак оне која се на претходној појавила под називом „За боље Краљево“ између две седнице угрожен због напуштања једног члана шеф одборничке групе Јован Нешовић је у сарадњи са социјалистима извршио летећу замену и сигурну егзистенцију бар до следеће седнице. Слична дешавања до крајњих граница компликују ситуацију у локалном парламенту, па су опозициони одборници затражили информацију о

коначном броју одборничких група, али и броју чланова сваке од њих због сазнања да се неке позајмљивањем одборника другим групама опасно приближавају егзистенци јалном минимуму. Процедура око потврђивања мандата новим одборницима Српске напредне странке Ненаду Марковићу и Владану Јелићу, избор комисије за спровођење тајног гласања за избор заменика председника Скупштине града и сам процес гласања утицала је да разматрање Извештаја о реализацији Одлуке о буџету за првих девет месеци почне тек петнаестак минута пре поднева. До тада је минималном већином на место заменика председника Скупштине града изабран Ненад Марковић мада се његово именовање помиње још од половине године кад је тадашњи градоначелник Драган Јоановић поднео оставку, а са њим престало да постоји Градско веће у коме је био Марковић. Непуна три сата трајала је дискусија поводом извештаја о реализацији буџета у којој су најжешћи критичари

свега што чини власт поново били одборници Покрета за Краљево, Двери и Демократске странке. Ма колико да су се дискусије везане за ову и следећу тачку дневног реда, везану за ребаланс буџета, преплитале преовладава утисак да су и једна и друга пред одборнике дошле са великим закашњењем, тек коју недељу пре него што треба разматрати предлог Одлуке о буџету за наредну годину. Често прекидана репликама и одговорима на њих, уз доста оштрих речи али и аргумената опозиције на које представници владајућих странака нису увек успевали да дају адекватне одговоре, расправа о буџету се продужила до који минут иза седамнаест сати. До краја првог радног дана нешто више пажње од израде плана детаљне регулације Фекална канализација у Тавнику, и Куљагића ада Адрани посвећено је давању сагласности на измене и допуне Програма пословања за ову годину Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ и Програма уређивања грађевинског земљишта за ову годину.

Већ у првим поподневним часовима било је јасно да обиман дневни ред неће бити исцрпљен до краја планираног рада у 19 сати тим пре што је следило разматрање Извештаја Градског штаба за ванредне ситуације о штети и активностима на отклањању последица мајских поплава. У расправи су поновљене оптужбе које су месецима уназад упућиване на адресу оних који се сматрају одговорним што је причињена тако велика штета, а како до краја радног дана до скупштинске говорнице нису могли сви који су то желели рад је продужен док није исцрпљена листа пријављених говорника. До 19 и 40, кад је председник Скупштине града најавио наставак у понедељак у 9 сати, разматрано је тек 11 тачака дневног реда. Разматрање осталих 14, као и гласање након тога, верује се да би могло да траје знатно краће. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 30.11.2014.

Тринаеста седница Градског већа

МАГАЗИН

30.11.2014.

ПОПЛАВЕ У СРЕД

- Одбијени сви предлози опозиционих странака за измену и допуну дневног реда двадесет пете седнице Скупштине града. – Још три милиона динара за санацију последица земљотреса. – Једнократна финансијска помоћ за још шест породица. – Следеће године мањи порез на имовину. – Наредне године нова зграда за смештај Уметничке и Музичке школе „Стеван Мокрањац“

ан пре одржавања редовне седнице Скупштине града по правилу је резервисан за седницу Градског већа чији је задатак да, између осталог, утврди предлог дневног реда за рад локалног парламента. Предлозима да се он допуни и овога пута су предњачили предлози опозиционих странака, пре свих Покрета за Краљево и Двери. Иако су свесни да ни један од предлога не може да прође чврсту барикаду чланова већа из странака владајуће коалиције опозиционе странке су упорне у настојању да бар на овај начин скрену пажњу на одређене проблеме, али и да буду предмет интересовања медија. И док одборник

Покрета за Краљево Срђан Кнежевић поново покреће разматрање предлога о враћању популарног тенка на Трг Светог Саве из његове странке стиже и предлог да се у предложени дневни ред двадесет пете седнице локалног парламента уврсти тачка „Разматрање извештаја о објектима који су оштећени у земљотресу, а није ништа урађено на њиховом санирању до данашњег дана“. Повод да буде одбијен налази се ставу да би већ у буџету за наредну годину требало да се обезбеде средства за ове као и објекте у Југ Богдановој и Београдској улици. Ревносни у предлагању да се обогати дневни ред сваке наредне сед-

нице Скупштине града је и Покрет Двери из кога овога пута стиже предлог да се разматра тренутно стање у Концерну „Фабрика вагона“. Градоначелник Краљева Томислав Илић потврђује да Градска управа не располаже подацима о тренутном стању у овом колективу и поновио ко зна колико пута изречену спремност да се, у оквиру могућности и онога што дозвољавају прописи, помогне овом предузећу у реструктурирању. Пред већницима су се нашли предлози о стављању ван снаге Одлуке о начину и поступку конституисања службености пролаза на грађевинском земљишту у својини града, доношење

ДИШТУ ПАЖЊЕ

решења о давању сагласности Краљевачком позоришту за реконструкцију и извођење радова на приземљу зграде бившег самачког хотела „Каблара“ и изменама и допунама Решења о одобравању средстава на име учешћа града у финансирању редовног рада спортских клубова и спортских организација у трећем кварталу ове године. До застоја у реализацији пројекта изградње зграде у коју би биле смештене Уметничка и Музичка школа „Стеван Мокрањац“ дошло је због недовољно простора за паркинг у односу на величину објекта. С тим у вези потребно је покренути иницијативу да се за ву сврху обезбеди довољна површина земљишта, а градоначелник потврђује да контакти са ресорним министартсвом воде у правцу реализације овог значајног пројекта већ наредне године. Мотив више да он буде реализован је и сазнање да се на закуп просторија у којима се одвија настава за ученике ове две школе већ четири године троше знатна финансијска средства.

Разлог за спорије пуњење буџета од планираног поред све слабије платежне моћи становништва су и повећани намети, посебно они који се односе на порез на имовину као значајна ставка којом се обезбеђује новац у градској каси. То је и био повод да се усвоји предлог закључка о давању сагласности на Решење Одељења за пореску администрацију о утврђивању просечних цена квадратног метра непокретности као основи за утврђивање пореза на имовину у следећој години како би власници могли лакше да измирују своје обавезе. Међу темама којима су се бавили чланови Градског већа на тринаестој седници су и оне везане за Извештај Одељења за послове одбране и ванредне ситуације и инжењерско–геолошке и сеизмичке послове који се односе на захтеве 6 лица чији су стамбени објекти оштећени поплавом, а који испуњавају раније прописане критеријуме, и предлог да се исплати шест једнократних новчаних помоћи у укупном износу од 720 хиљада динара.

Пролећне поплаве су и даље проблем који оптерећује све празнију касу из које се за ову сврху и даље одливају значајна средства. Овога пута је на име отклањања последица од поплава и бујица у јуну Јавном комуналном предузећу „Путеви“ одобрено нешто више од два милиона динара, „Чистоћи“ и Предузећу „Металсервис стена“ приближно по 200 хиљада динара. Сличан износ припада ДП „Матарушка и Богутовачка Бања“ по основу обавеза насталих за смештај угрожених породица са територије града Краљева. Два амандмана на предлог одлуке о ребаласну буџета за ову годину поднела је одборничка група Двери, а један одборници Иван Милић, Здравко Глишовић и Наташа Милић. Опозиционе странке су и овога пута ускраћене за подршку предлозима за измену и допуну предлога дневног реда, па не би било чудо да исти буду поновљени већ на некој од наредних седница Градског већа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Марко Матић

МАГАЗИН 30.11.2014.

Након избора за чланове савета месних заједница

- Сазнање да је председник локалног парламента именовао комисију за спровођење избора на основу предлога одборничких група указује на мешање политике у рад месних заједница које је и Уставни суд оценио противним важећим прописима. - У комисији за спровођење избора и председници савета месних заједница који су уједно и кандидати за поновни избор. - Месне заједнице у којима су чланови савета бирани на зборовима нису добиле бирачке спискове, па се кворум одређивао према подацима са последњих локалних избора 2012. године. - Углед месних заједница је последњих 20 година драстично урушен тако да оне немају никаква законска овлашћења, па би требало да се посебним законом уреде њена права и обавезе

Фото: М. Радовановић

ПРВО ПОЛУВРЕМЕ ИЗБОРНОГ ПРОЦЕСА

МАГАЗИН

30.11.2014.

ема која већ месецима привлачи пажњу политичке јавности у Краљеву су избори за чланове савета месних заједница који су последњи пут одржани далеке 2007. године. Након што су пре три године истекли мандати старим члановима у два наврата је покушавано да се одрже нови избори, али их је сваки пут спречило нешто што се у круговима власти карактерише као објективна околност. Једна од њих је и чињеница да статути месних заједница нису били усаглашени са новим законским прописима, било је проблема са Одлуком о одређивању подручја месних заједница, а у цео поступак је укључен и Уставни суд који је бројне одредбе оценио супротним највишем правном акту земље. Уставни суд је поништио већи део одлуке који се односи на поступак избора органа и потврдио да је месна заједница самостална целина која својим статутом одређује начин на који бира руководство. Сем да на основу Одлуке о образовању и одређивању подручја месних заједница утврди

њене границе локална самоуправа нема право да се на било који начин меша у њен рад. Због тога је неуставним оцењено и давање сагласности локалне самоуправе на статуте месних заједница. Једина обавеза председника Скупштине града је да распише изборе и одреди датум за њихово одржавање, а све друге активности су под ингеренцијом старих савета месних заједница који су у обавези да именују чланове комисија за спровођење избора, утврде начин кандидовања, број чланова савета, поступак избора и слично. Месна заједница Стара чаршија спада у ред највећих од укупно 68 колико их има на територији града Краљева, а њен председник Марко Матић човек са довољно искуства да ауторитативно одагна све недоумице везане за изборни процес. Модели статута као предлози локалне самоуправе показали су се као недовољно добри зато што нису на најбољи начин дефинисали равномерну територијалну заступљеност у саветима првенствено у

већим месним заједницама. Мањкавост се огледала и у ставу да се избори понављају уколико им присуствује мање од 10 одсто грађана са правом гласа, али није дефинисано поступање ако се то понови, па су избори могли да се понављају у недоглед. Сазнање да је председник локалног парламента именовао комисију за спровођење избора на основу предлога одборничких група указује на мешање политике у рад месних заједница које је и Уставни суд оценио противним важећим прописима. Већина месних заједница је прихватила такве статуте, оверила их печатом и доставила, јер нема капацитета ни много људи који се разумеју у право. На основу тога је формирана комисија од 13 чланова, и исто толико заменика, а она комисије на терену које ће спроводити изборе. Својеврсна збрка је појачана сазнањем да у комисији за спровођење избора буду и председници савета месних заједница који су уједно и кандидати за поновни избор.

Матић потврђује да су избори на територији Месне заједнице Стара чаршија одржани на пет изборних места, а према статуту на сваком од њих је петочлана комисија у недељу тачно у 12 сати утврђивала присуство довољног броја грађана. Тамо где је овај услов испуњен изабрани су председник, записничар и два оверача записника након чега је могло да отпочне предлагање кандидата. На четири изборна места бирана су по два, а на једном три члана Савета Месне заједнице Стара чаршија. - На изборном месту број 15, у Основној школи „Браћа Вилотијевић“, било је 50 грађана што није довољно за кворум, па су избори одложени за седам дана. Исто се догодило и на изборном месту број 16, у просторијама КУД „Абрашевић“, где је било присутно 15 грађана, на месту број 17 било је 32, а на изборном месту број 18, у просторијама Амбуланте „Женева“, 37 грађана. Излазност је и ранијих година била мала, јер се кворум утврђује тачно у 12 сати, а сви који након тога

пристигну могу да учествују у раду. На изборном месту број 19 је у 12 часова констатовано присуство 152 од укупно 1.466 бирача што је било довољно за наставак процеса. Месне заједнице у којима су чланови савета бирани на зборовима нису добиле бирачке спискове, па се кворум одређивао према подацима са последњих локалних избора 2012. године. Како право да бирају имају само становници са територије која гравитира одређеном бирачком месту, а сви се углавном познајемо, остале смо замолили да напусте бирачко место. Од пет предложених кандидата изабрали смо три са највећим бројем гласова, а на сам поступак у року од 24 сата није било ни усмених ни писмених примедби, па је Комисија за спровођење избора донела одлуку о објављивању резултата на званичном сајту и огласној табли месне заједнице и понављању избора на оним местима на којима није било кворума – објшњава Матић. Добар одзив бирача на изборном

месту број 19 резултат је активности председника месне заједнице у периоду који је претходио изборима, али и резултатима који су од последњих остварени на овој територији. Матић потврђује да је на иницијативу месне заједнице, а захављујући разумевању Железница Србије и тадашњег Министарства за капиталне инвестиције, обезбеђен пружни прелаз у Борачком насељу на коме је у ранијем периоду страдало на десетине особа. Борачко насеље је спојено са Војним насељем, урађен путни правац који спаја улице Војводе Мишића и Саве Ковачевића и Улица др Ђорђа Радића која сапаја Борачко насеље са Улицом Јована Дерока. Асвалтирана је улица Шумице и део улице Миомира Бркушанца Мишка. Иако су средства обезбеђена радови нису завршени у целој улици јер електроводови нису на довољној дубини, а Електросрбија није била спремна да финансира тај део посла. На територији Треће месне заједнице Стара чаршија реализован је највећи део инвестиције везане за га-

30.11.2014.

МАГАЗИН

сификацију града и завршен примарни гасовод са прикључком за свако домаћинство. Након што је раскинут уговор са извођачем радова „Термовентом“ очекује се да нова власт одреди новог и настави реализацију овог значајног пројекта. У значајне пројекте Матић убраја уређење парка и игралишта за децу у Борачком насељу, постављање светла на кошаркашко игралиште у овом делу града, обнављање игралишта у Радуловићевој улици, нови слој асвалта у Улици војводе Мишића и бројне друге. Свестан је да увек може да се уради више али је свако ангажовање ограничено скромним финансијским могућностима, јер месна заједница не располаже средствима за ову намену. Највећим проблемом у овом делу града председник месне заједнице сматра онај који оптерећује становнике улица Косте Рацина и Веселина Маслеше, а везан је за непостојање атмосферске канализације, па се сва вода из виших делова слива у овај и угрожава стамбене објекте до мере да су на неким од њих испуцали носећи зидови. Иако је инспекција наредила редовно чишћење одвода средства у буџету у овој години нису планирана, па грађанима остаје да се надају да би то могло да се деси у некој наредној. Дугогодишње искуство потврђује да велики број грађана, поготово млади, нису превише заинтересовани за рад месне заједнице, а посла је поготово у време елементарних непогода каквих Краљево није поштеђено у претходних неколико година, било на претек. Због тога је интензивирана сарадња са Црвеним крстом, организовано дружење са старијим особама, а велики снежни наноси били повод да се обиђе 43 домаћинства и утврде потребе које су задовољаване из хуманитарне помоћи Црвеног крста. - Углед месних заједница је последњих 20 година драстично урушен тако да оне немају никаква законска овлашћења, па би требало да се посебним законом уреде њена права и обавезе. Нико у нашој месној заједници није добио званичну одлуку да

су расписани избори за чланове савета, а ја сам је нашао на сајту града и Службеном листу. Због тога су, верујем, и одложени избори у две месне заједнице на територији града. Требало је и статуте неко да погледа, али за то изгледа није било довољно спремности. Од старе радне групе смо позвани на састанак где нам је саопштено да ће бити одржани избори, и да не можемо да користимо бирачке спискове, да би касније из Одељења за општу управу добили оквирни број бирача по изборним местима – каже Матић. Сазнање да је мандат чланова савета прошао још пре три године био је повод за самоиницијативно одржавање избора за нове, али је избор изостао због страха да се не прогласе нелегалним јер их није расписао председник Скуптшине града. Иницијативу да се избори распишу раније тражили су председници бројних месних заједница, а многи од њих то више нису желели да раде. Разлог лежи и у великој одговорности, посебно у време великих елементарних непогода, и сазнање да она није на адекватан начин вреднована, а да не постоји ни потребно разумевање градских челника за проблеме месних заједница. Након окончања избора, и конституисања савета, следи избор председника и њихових заменика, а затим јавна расправа на којој се од грађана очекује да укажу на приоритетне проблеме. Ма колико да се рад месних заједница одвија без присуства политике и приликом прошлонедељних избора се показало да је било покушаја појединих странака да утичу на резултате. Тога, каже Матић, није било кад је у питању Стара чаршија, па нико од скоро седам и по хиљада бирача са ове територије није интервенисао пре избора. Да је политичких амбиција било потврђује присуство припадника појединих странака који на једном бирачком месту нису показивали жељу да учествују у изборном процесу кад су проценили да не могу битније да утичу на његове резултате.

Незванични резултати показују да су на највећем броју бирачких места предност добили кандидати Српске напредне странке, а не некима су пораз доживели истакнути представници странака владајуће већине у локалном парламенту. Други круг избора следеће недеље пружа много веће могућности за директан утицај политичких субјеката који би са потребним бројем чланова, далеко мањим од оног претходне недеље, могли да заузму значајна места у саветима месних заједница. Ма колико да чланство ствара главобољу онима који прихвате обавезу да раде избор у савете се у политичким странкама сматра својеврсном потврдом ауторитета који оне уживају на дређеном подручју. Понекад се чини да је то више него самим странкама важно њиховим активистима не терену који тиме потврђују рејтинг у оквиру политичке опције којој припадају. Није ни мали број оних који верују да би на овакав начин могло да се утиче на мотивацију и резултате наредних локалних избора, а до њих је остало нешто више од годину дана. Општи утисак дугогодишњег председника једне од највећих месних заједница указује на потребу потпуног повлачења локалне самоуправе из утицаја на одлучивање у месним заједницама. То била најбоља потврда децентрализације власти и препуштање грађанима да сами одлучују о начину решавања проблема на територији на којој живе. Још пре избора најављене притужбе Уставном суду на изборни процес, ако се покажу основаним, могле би да доведу до понављања изборног процеса у неким срединама. У сваком случају то неће бити могуће на целој територији, поготово не у срединама у којима су обављени у потпуном складу са оним што је дефинисано статутима као јединим меродавним актом. О свему ће моћи више да се говори кад буду објављени коначни резултати, а треба веровати да би могли представљати стављање тачке на проблем који годинама оптерећује локалну заједницу. Т. Радовановић

МАГАЗИН 30.11.2014.

Без длаке на језику: Владимир Богавац (1)

МАГАЗИН

30.11.2014.

ПИОНИР КРАЉЕВАЧКИГ ВИШЕСТРАНАЧЈА

- У истој мери колико и одушевљење пред прве вишестраначке парламентарне изборе деловало је и разочарање после неуспеха на њима. - Половином последње деценије двадесетог века Краљево се сврстало у ред ретких градова у којима је дотадашња опозиција успела да прекине вишедеценијску комунистичку владавину оличену у политици Социјалистичке партије Србије. - Деведесетих година било незамисливо да се са неким из СПС седи и било шта договара, јер су социјалисти представљали наставак Брозовог режима који је дубоко уништио српску државност и духовност. - У људској природи је да се нада нечем лепом, и да се то брзо догоди, али се то у животу не дешава често. – Богавац први Краљевчанин члан Извршног одбора Демократске странке Србије

Владимир Богавац

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 30.11.2014.

д појаве вишестраначја у Србији деведесетих година прошлог века на политичкој сцени се јавио велики број различитих странака које су, са мање или више успеха, настојале да приграбе део колача власти за које су њихови лидери процењивали да им припада. Све оно што се дешавало током четврт века указује да је највећи број незадовољника хитао према чланству у некој од партија првенствено ради остварења личних интереса. Да је тако сведоче бројни примери преласка из једне у другу, често према идејама које заступају дијаметрално супротне, странке. Кад неко са непуних седамнаест година одлучи да се активно укључи у политички живот тешко да се може говорити о великом личном интересу. Да су га на то навели мотиви друге природе сведочи Владимир Богавац који је пред почетак последње деценије двадесетог века незајжљиво гутао све што је у романе претакао Вук Драшковић. Кад се на политичкој сцени појавила странка коју је предводио идол из доба сазревања најлогичније је било да Богавац на прагу седамнаесте године живота приступи Српском покрету обнове. Тешко је из позиције данашњих седмнаестогодишњака схватити посвећеност идеји због које је бежао из школе да би само дежурао у просторијама странке. Много изазовније деловали су одласци на Равну гору између полицијских блокада, често и споредним путевима, док су колоне аутобуса надлетали полицијски хеликоптери. На иницијативу репортера Краљевског МагазИНа освежено сећање на те дане, демонстрације и бројне митинге, води ка закључку да сличног елана више нема међу припадницима садашњих млађих генерација. Све више се стиче утисак да је сваки појединац окупиран самим собом, а да као последица технолошког прогреса и нема дружења каква су обележила другу половину последњег века другог миленијума. У време кад још није било компјутера, који највећи број припадника генерација младих везује за столицу по више сати дневно, нормално

је било да се ако ни за чим другим бар за лоптом трчи до касних вечерњих сати. Уз виртуелног пријатеља данас они прави нису ни потребни, па се све више стиче утисак о младима отуђеним и од самих себе. Сазнање да је човек друштвено биће тешко може да води ка закључку да он на такав начин израста здраво. Освежено сећање на прве вишестраначке изборе после много времена наводи на чврсто убеђење из тог периода да ће опозиција однети убедљиву победу. Овакав закључак у свести младог човека имао је добру подлогу у сазнању да политичким скуповима присуствује изузетно велики број пре свега младих људи. У истој мери колико и одушевљење пред прве вишестраначке парламенарне изборе деловало је и разочарање после неуспеха на њима. На овакав став највише је утицало субјективно уверење оних који деле слично мишљење да подршке новим идејама има много више него што је то објективно тако - На првим вишестраначким изборима нисам гласао јер нисам био пунолетан, али сам агитовао и убеђивао бабу и деду да гласају за Српски покрет обнове. Нисам пропустио ни један телевизијски пренос из Народне скупштине у којој су идеје Српског покрета обнове заступали Михајло Марковића, Зоран Хорван, Слободан Ракитић, Милан Комненић и други. Сећам се велике народне енергије и бунта усмереног на исправљање велике неправде 1996. године, а већина грађана је то на исти начин доживела кад су се цивилизовано и демократски изборили за право да им се врати власт – каже Богавац. Половином последње деценије двадесетог века Краљево се сврстало у ред ретких градова у којима је дотадашња опозиција успела да прекине вишедеценијску комунистичку владавину оличену у политици Социјалистичке партије Србије. Током неколико година активног рада Владимир Богавац је успео да се докаже као одлучан борац у одбрани аутентичних идеја Српског покрета обнове па се, још увек млад да заузме било које значајније

место у локалној власти, задовољио местом председника омладине странке којој припада. Иако је након освајања власти свако од коалиционих партнера настојао да докаже да је баш његова улога у тој борби најзначајнија, и сходно томе треба да ужива плодове победе, чини се да су трвења међу њима била много мање изражена него што је то случај у данашње време. Након што је Српски покрет обнове, као стожер коалиције у којој су били Демократска странка и Грађански савез, озбиљно поразио краљевачке социјалисте међу победницима је створено уверење о демократској атмосфери и политичком животу без тензија. Богавац заступа став како је, чак и да се ништа значајније није догодило, довољно било што људи различитих идеолошких схватања, који различито размишљају, не гледају једни на друге као непријатељи. Деведесетих година је Богавац био само један од оних за које је било незамисливо да се са неким из СПС седи и било шта договара, јер су социјалисти представљали наставак Брозовог режима који је дубоко уништио српску државност и духовност. Последице такве политике се и данас осећају, а узрок су и свих ратова у последњој деценији минулог века. Одувек су грађани тежили да буду што ближи победницима, па је и Српски покрет обнове у Краљеву доживљавао експанзију, а млади активисти једва успевали да одштампају довољан број приступница за учлањење у странку. Већ други део мандатног периода наговештавао је да Српски покрет обнове, који се охрабрен почетним успесима спремао сам да изађе на наредне изборе, неће моћи да понови успех од пре четири године. - Као неко ко се на неки начин политички профилисао 2000. године сам имао понуду да пређем у редове других партија. Био сам свестан да СПО неће проћи на изборима, али сам имао осећај одговорности која ми је налагала да после толико година, мада се нисам слагао са неким потезима,

30.11.2014.

МАГАЗИН

останем веран странци у којој долази до осипања. Уочи избора неки људи су се повукли, а верујем да је већина то урадила не зарад користи, већ је желела заједничку опозицију и исти фронт без расипања гласова. Нисам хтео да одем из СПО, у који сам се учланио вођен националним заносом, иако ми се чинило да је отишао исувише лево. Иако сам био релативно млад било ми је јасно да широка и хетерогена коалиција 17 странака не може да направи нешто посебно. Не треба бити политички искусан па видети да скуп толико људи различитих схватања, и виђења којим путем држава треба да иде, не могу да се договоре. Било је јасно да, после догађаја због кога је коалиција направљена, она више нема перспективу иако грађани занесени првобитним изборним успехом нису гледали бар мало даље, па су очекивали фантастичне резултате у блиском року. У људској природи је да се нада нечем лепом, и да се то брзо догоди, али се то у животу не дешава често – каже Богавац. Због свега што се дешавало почетни ентузијазам је сплашњавао све до сазнања да је време да се повуче из активног политичког живота, мало одмори и сагледа евентуалне могућности за даље ангажовање. Основни мотив је сазнање да су погледи на начин како треба да се уређује држава били све удаљенији. Вишестраначје је доживљавало трансформацију, политички ставови се мењали и прилагођавали датом тренутку, странке се цепале, једне нестајале, а друге тек ступале на политичку сцену. Једна таква била је повод за повратак у политички живот у време кад је Слободан Вуксановић, након пораза на изборима за председника Демократске странке, одлучио да формира Народну демократску странку. Дуго је јунак наше приче одолевао притисцима да се врати у политику све док сазнање да нова странка заступа националну линију која му је одговарала није превагнуло, па је пристао да стане на чело градског одбора. У том тренутку лакшим се чинио прелазак у нову странку на политичкој сцени него неку од постојећих због чега би могло да се говори о остваривању личних интереса. Народна демократска странка је успоставила тесну сарадњу са Демократском странком Србије, базирану на националним и државотворним принципима, а краљевачки одбори заједно учествовали на изборима све до тренутка док чланство није колективно приступило јачој старијој опцији. Од тада па до данас Владимир Богавац је у два наврата био одборник у локалном парламенту, једном помоћник градоначелника и коначно као први Краљевчанин члан Извршног одбора Демократске странке Србије. Иако је на парламентарним изборима 2012. године Демократска странка Србије успела да прескочи праг Народне скупштине измакле су јој полуге власти. - Ми већ дужи период имамо тенденцију благог пада и колико је Војислав Коштуница као државник урадио за Србију толико је лоше водио странку. Мислим да је код доношења одлука консултовао изузетно узак круг људи, па

није имао праву слику о томе шта се дашава са одборима у унутрашњости. Окружио се групом оних који му повлађују, превише им веровао и није проверавао шта се дешава у одборима, па не могу да се сетим да је и једном одржао састанак са краљевачким. Ако хоћете да имате праву слику о стању своје странке морате да обиђете одборе, одвојите време и чујете шта мисле њихова руководства. Тек кад склопите мозаик из свих делова Србије можете да знате где сте. Ово што по цео дан врти у круг петнаестак људи који седе са вама по цео дан не даје праву слику о томе шта се дешава. Доћи до Коштунице је мало лакше него сад до Путина, а то због чега бих ишао већ је губило на значају док дођем на ред кроз осам филтера – каже Богавац. Након последњих парламентарних избора Демократска странка Србије први пут од оснивања није у власти. Ма колико да свако ко се бави политиком мора да буде свестан чињенице да и то може да се догоди новонастала ситуација је добра прилика да се руководство позабави странком. Својеврсно прочишћавање неизоставно из ње одводи све који су дошли због остварења уских личних интереса, а прелазак у опозицију сем што не представља смак света пружа прилику за отрежњење пре него се крене даље. Између опозиције у парламенту, и оне ван ње, велика је разлика првенствено због доступности медијима и, што је важније, изворима финансирања. У ситуацији кад су извори финансирања слабији дугови остају, па краљевачки одбор само преживљава у ишчекивању бољих времена. Са четири одборника у Скуштини града након ђурђевданских избора 2012. године Демократска странка Србије настоји да конструктивним предлозима колико толико утиче на побољшање живота грађана. Међу такве се убраја и онај на основу кога је донета одлуке да се из градског буџета, након два неуспела која финансира држава, субвенционише и трећи покушај вантелесне оплодње. Повод за ово је сазнање о све мањем броју становника Србије и песимистичка процена да би кроз 30 година могло бити три милиона Срба мање уз просечну старост већу од 60 година. У предлоге које су подржали одборници Скупштине града спада и онај о постављању расвете на Атлетски стадион како би бројни спортисти, а и рекреативци, посебно током лета, у вечерњим сатовима могли да га користе на адекватнији начин. Сазнање да током летњих месеци трибине стадиона постају својеврсна депонија препуна разбијених стаклених и пластичних флаша додатни је мотив да се постављањем светла превентивно делује на све који су склони овом виду угрожавања животне средине. - Ми смо присутни у власти у мери колико су нам грађани дали поверења на последњим изборима. Не можемо да очекујемо да неко прихвати сто наших предлога, па нисмо алави, али настојимо да се прихвати идеја за коју мислимо да је добра. Нисмо нереални и нескромни, па се трудимо да реализујемо неке идеје у мери у којој је то могуће – каже Владимир Богавац. Т. Радовановић

30.11.2014.

МАГАЗИН

- Град је преузео ингеренције над обезбеђивањем техничких услова за пружање примарне здравствене заштите што при тренутном пуњењу буџета, које је мање од планираног, може у негативном смислу да се одрази на запослене, али и примаоце услуга. - Уз боље искоришћење расположивих капацитета, и превенирање најразличитијих обољења раним откривањем оних која се сврставају у категорију најтежих, избегло би се непотребно трошење средстава на скупоцена лечења. - Ма колико да је већ бивши Здравствени центар „Студеница“ током претходних година одржавао партнерске односе са бројним сродним институцијама у иностранству резултати су изостали. – За прибављање медицинске документације пред полагање возачког испита у Краљеву потребно три до седам дана, у Чачку два до три сата

Градски одбор Социјалдемократске партије Србије

а дан када су краљевачки лекари обележавали крсну славу Свете враче Козму и Дамјана одржана је последња седница Управног одбора Здравственог центра „Студеница“ на којој ј донета одлука да се ова установа брише из привредног регистра. Тако је стављена тачка на вишегодишњи процес издвајања Дома здравља Краљево из Здравственог центра, а на основу одлуке која је половином године усвојена на седници Скупштине града. Ма колико да су неколико година у назад из опозиционих редова стизале информације да се са издвајањем касни како би се прикриле неке активности које нису у складу са прописима од тренутка кад је процес отпочео указивало се на штету коју он чини заједници, а резултат је сазнања да локална самоуправа није била на прави начин укључена у њега. Почетком ове недеље из редова Социјалдемократске партије Србије

стиже потврда да оно што је дуго најављивано као реформски процес представља једно од најзначајнијих питања у Краљеву. Иако су Дом здравља и Општа болница део јединствене целине први је под ингеренцијом локалне самоуправе, а други државе. У таквој ситуацији, а након трансфорамција и социјалног раслојавања она је економски све сложенија, Дом здравља се ставља у положај одбране стратешког интереса примаоца услуга средине којој припада. Због тога превелику одговорност преузимају и Дом здравља и политиче структуре које руководе овим градом што ову установу доводи у специфичну ситуацију у односу на досадашњи положај. У веома тешкој економској ситуацији новца је све мање, па се од оних који организују примарну здравствену заштиту очекује да сопственим способностима и капацитетима ниво услуга подигну на виши ниво. Град је

преузео ингеренције над обезбеђивањем техничких услова за пружање примарне здравствене заштите што при тренутном пуњењу буџета, које је мање од планираног, може у негативном смислу да се одрази на запослене, али и примаоце услуга. У Социјалдемократској партији Србије верују да и поред тога постоји довољно простора за бројне активности, а организациона структура Дома здравља мора да уложи додатне напоре како би избором начелника у различитим службама обезбедила стартешки приступ пружању квалитетнијих услуга. Уз боље искоришћење расположивих капацитета, и превенирање најразличитијих обољења раним откривањем оних која се сврставају у категорију најтежих, избегло би се непотребно трошење средстава на скупоцена лечења.

Фото. М. Радовановић

ЗАЈЕДНО И ПОСЛЕ РАЗДВАЈАЊА

30.11.2014.

МАГАЗИН

Србија је прва у Европи по броју кардиоваскуларних обољења, гангрена, шлогова, инфаркта, компликација са циркулацијом у односу на број становника. У тешка обољења спадају и различите врсте малигнитета, посебно код жена, на чије се спречавање може утицати благовременом вакцинацијом као што је то учињено у Хрватској у којој се већ између тринаесте и чернаесте године врши вакцинација ове популације. У Србији о томе још нема говора као ни о позицији различитих психијатријских обољења која су високо присутна у друштву. На терет локалног буџета у наредној години падају трошкови одржавања свих објеката у којима се налазе амбуланте примарне здравствене заштите, али и трошкови електричне енергије, комуналија и набавке опреме потребне за рад, посебно оне у Служби хитне медицинске помоћи. Ма колико да је већ бивши Здравствени центар „Студеница“ током претходних година одржавао партнерске односе са бројним сродним институцијама у иностранству резултати су изостали. Ово се првенствено односи на раније успостављену сарадњу са здравственим установама из румунског града Сибијуа и француског Лиона

од које се очекивало да пружање услуга подигне на виши ниво. До њега није дошло због неадекватног понашања краљевачких лекара приликом боравка у овим срединама, посебно Лиону, због чега су француски здравствени радници отказали даљу сарадњу, а на обавезе из уговора који су потписали здравствени центри Краљева и Лиона, а који подразумева одређен ниво лојалности према менторима током боравка у овом граду, подсећа др Милош Гостиљац. Уместо тога неки лекари су самоиницијативно напуштали здравствену установу после 15 дана, други су показали неспособност за стручну комуникацију, а трећи злоупотребљавали положај и либерално се понашали излазећи из круга клиничког центра да би по Француској тражили родбину. Иако су сви у Здравственом центру „Студеница“ знали за овакво понашање о томе се ћутало, а лекари још једном исказали солидарност у заштити активности које се оцењују негативним и наносе штету угледу установи коју представљају у иностранству. Овакво понашање још више добија на значају кад се зна да је високо стручна установа, у којој се на најбољи начин у пракси примењују теоретска знања, пружала могућност

за стицање нових искустава чијом би се применом подигао ниво квалитета здравствених услуга. Изостала су и међусобна гостовања врхунских хирурга који би у Краљеву обављали комликоване операције, али и краљевачких Лиону где би показали на ком се нивоу у Србији врши ова врста услуга. О негативним икуствима сведочи преписка са директором лионског Клиничког центра разочараног неадекватним понашањем краљевачких лекара који нису показали способност да се укључе у све токове медицинске струке. Изостала је и договорена размена студената два града који би обављали стручну праксу у здравственим установама што је још један од повода за постепено захлађење односа, а онда и престанак сарадње у априлу ове године. Због тога се у Краљеву, каже др Гостиљац, није ни разговарало о одласку на Европски конгрес педијатара који је одржаван у овом француском граду. Све указује да би у наредном периоду требало отклонити слабости на релацији Општа болница Дом здравља како би се одржао реноме ових установа и уједно омогућио што виши ниво пружања услуга пацијентима. А да је слабости било потврђује податак

да су због лоше организације из ове установе одливана значајна средства. То се пре свега односи на Медицину рада која послује на доходовном принципу. За полагање возачког испита потребно је прикупити обимну медицинску документацију за шта је у Медицини рада било потребно три до седам дана. У исто време чачански Дом здравља је организовао аутобуски превоз из Краљева за све којима је ова врста услуге била потребна да би за прикупљање потребне документације било довољно само два до три сата. Др Гостиљац верује да би бројне слабости из ранијег периода могле да се избегну ако би у новој организацији рада у две независне здравствене установе на места начелника били постављени они који поред стручних знања показују инвентивност и добре организационе способности. - Специјализанти морају да иду у Чачак да им тамошњи специјалисти потпишу специјалиситичке индексе, јер по процени Владе овде не постоје квалитетни стоматолози. Различити колективи се боре за стручне састанке у Краљеву, а мање је познато да унутар лекарских колектива врло често

постоје отпори, па због парцијалних интереса појединих лекара не може да се оствари продор и направе одговарајуће секције. У том смислу постоје и други отпори, па је доста тешко да се рад Саветовалишта за младе подигне на виши ниво. Слично је и са саветовалиштима за дијабетичаре, превецију различитих обољења и друга иако све може да достигне виши ниво. Да би сутра захтевали нешто од града, и од републике, морамо пружити доказ да смо квалитетни, јер не можемо очекивати да се неко сети бившег Здравственог центра „Студеница“. Што се тиче Дома здеравља он ће имати много већу одговорност према граду, а то значи и одговорност људи који раде у њему, због чега град има интерес да одлучује о онима који ће водити поједине сегменте и службе – каже др Гостиљац. Иако Социјалдемократска партија Србије, као коалициони партнер странака на власти, подржава реформски став истовремено указује на потребу што озбиљнијег приступа овој проблематици. Специфична економска ситуација подразумева и одређене рестрикције у овој области, па се и од пацијената очекује да благовремено реагују на потребе у погледу лечење

јер, кад је здравствени аспект у питању, ништа више неће бити као што је било. Ма колико се локална самоуправа трудила да, у оквиру финансијских могућности, сопственим капацитетима на адекватан начин прати рад Дом здравља на читав процес неизоставно утиче и економска моћ целокупне заједнице што неминовно захтева знатно чвршћу повезаност и сарадњу свих чинилаца који воде квалитетнијем лечењу и заштити здравља становништва. После седам година, и више одлагања, избори за чланове савета месних заједница на територији града су, по оцени Социјалдемократске партије Србије, протекли успешно и у коректној атмосфери. Градски одбор ове странке није желео да се активно укључи у изборе већ је месним заједницама препустио да у органе управљања изаберу најбоље појединце који довољно добро познају проблеме локалне средине. Уједно се изражава став о потреби одржавања наредних избора у законом предвиђеном року како би се избегле све негативне последице које су обележиле последње три године у Краљеву. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Краљево и на путу ка Европи

МАГАЗИН

30.11.2014.

ЕКОНОМСКИ ИНТЕРЕС ПРЕ СВЕГА

- И мале земље у оквиру Европске уније могу да воде независну политику ма колико то не одговарало Немцима који настоје да обезбеде ексклузивитет у односима са највећим светским економијама. - У Европској унији се преплићу различити економски интереси и намећу правила игре која нису увек функционална за нове средине. - Мариборчани у развој туризма улажу скоро пола милиона евра годишње што је добар повод за размишљање да би уложено требало и да се враћа. - Уз 55 хиљада запослених у Марибору је и 15 хиљада људи без посла што је повод за амбициозан план отварања пет хиљада нових радних места током наредне четири године. - У социјализму је плурализам био на вишем нивоу, а политичке идеје много чистије него сада

Андреј Фиштравец

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 30.11.2014.

а нешто више од годину и по дана жупан Марибора Андреј Фиштравец је три пута боравио у Краљеву, последњи пут са јасном визијом да дугогодишњу сарадњу два града преточи у нешто конкретно. Иако је још током лета, након што је краљевачком колеги уручио помоћ за санацију последица земљотреса, обећао нову посету она је за мало закаснила због локалних избора који су у Марибору одржани почетком октобра ове године. Неуобичајено тешким изборе за значајно место у градској управи чинило је учешће чак седамнаест кандидата што је у великој мери довело до знатног расипања гласова па Фиштравец, иако најозбиљнији каднидат, није успео да обезбеди победу у првом кругу. У другом је све било много извесније, па је кандидат грађанске листе надмоћно победио ривала и отпочео други мандат на челу града. За једно од 45 места у Градском већу надметало се чак 25 странака, а групација којој припада Фиштравец, након бурне кампање и тридесет суочавања са политичким противницима на радију и телевизији, успела да освоји чак 17. Још од почетка године су се поједине политичке опције припремале за изборе и настојале да прибаве што више података о могућим противницима и мада је изборни процес укључивао и активности са елементима прљаве кампање показало се да овакав начин деловања не наилази на плодно тле у Марибору. Доказ томе је податак да су сви који су прибегавали оваквом начину обрачуна са политичким противницима по правилу губили поверење бирача. Колико је грађанска листа надмоћно победила показује податак да је друга политичка опција по броју чланова већа, од дванаест које су ушле у његов састав, освојила тек 6 мандата. Велики број кандидата за жупана и листа за чланове Градског већа резултат су чињенице да је за првог потребна подршка 800 оверених потписа грађана, а за друге 600. Жупан Марибора се бира директним изјашњавањем грађана, а након избора је истовремено градоначелник и председник Градског већа које одоговара локалним скупштинама у Србији. Из позиције земље која креће путем европских интеграција у Краљеву је разумљиво интересовање за процес кроз који је пре десетак година прошла Словенија. Грешке које је чинила на том путу повод су за подршку Србији како их не би понављала, али и препоруку да се Европска унија не глорификује више него што је то потребно. Ма колико то необично звучало Европска унија је, као и свака друга, држава у којој се преплићу различити интереси а захтеви намећу недовољно јакима да

истакну своје. - Сваки пут кад дођемо у Краљево, а Краљевчани у Марибор, поново разговарамо о томе и бодримо своје пријатеље да јасно кажу шта хоће, а шта неће, у току процеса приближавања Европској унији у којој свака држава има специфичности. За њих се треба борити, јер не постоји само једна већ пуно различитих Европа, а са гледишта Немачке она је нешто сасвим друго него са гледишта Француске или Енглеске. У таквој заједници свако има свој интерес, па зато Марибор много ради са Кином због чега је током последње године дана наша делегација осам пута била у овој земљи у потрази за новим пословима. Тражимо инвеститоре који би улагали у Марибору у коме се реализује највише кинеских пројеката у Словенији – каже Фиштравец. Резултат такве сарадње је производња аутобуса за аеродроме у погонима некадашње Творнице аутомобила Марибор. Конзорцијум предузећа из Кине, Јапана, Холандије и Тајвана већ је изнајмио производне капацитете локалног предузећа Винаг, које се бави производњом вина, са јасном жељом да га откупи. У Марибору почиње градња фабрике батерија, а са кинеским партнерима се разговара и о производњи електричних аутобуса. Све говори да и мале земље у оквиру Европске уније могу да воде назависну политику ма колико то не одговарало Немцима који настоје да обезбеде ексклузивитет у односима са највећим светским економијама. До таквог положаја води бескомпромисна борба за властите позиције које на најбољи начин задовољавају интересе земље ма колика она била. У Европској унији се преплићу различити економски интереси и намећу правила игре која нису увек функционална за нове средине, па нова финансијска перспектива од ове до 2020. године не подразумева улагање у комуналне системе, јер је са аспекта великих земаља тај посао у Европи завршен. У оним мањим, у које се убраја и Словенија, још није јер су неки од капацитета у овој области грађени још у време италијанске окупације. - Увек постоји неко ко је већи и неко ко је мањи и увек постоји игра моћи и интереса, али ако знаш шта је битно, и шта је будућност, онда нема друге него да стојиш иза тога. Наши су преузели некакав концепт пољопривреде где је на уситњеним поседима у брдовитим пределима производња хране све мања, па се све више купује вани. То је требало одбранити, јер ако немаш своју производњу хране постајеш завистан, па смо због тога и разговарали да направимо нешто у том правцу. У Краљеву има пуно квалитетне хране која је нама близу, а ви би имали тржиште, па је потребно да се повежемо

МАГАЗИН 30.11.2014.

вожњу бицикла. Мариборчани у развој туризма улажу скоро пола милиона евра годишње што је добар повод за размишљање да би уложено требало и да се враћа. Ма колико да се у градски буџет слива 114 милиона евра годишње показало се да новца никада довољно за финансирање свих пројеката, па се све оправаднијом чини његова комбинација са оним који стиже из државе и фондова Европске уније, али и приватне инвестиције којима се отвара нова европска перспектива. А инвеститори се траже на простору од Кине ,преко арапског света, до Америке. Зато је за годину дана Марибор у Словенији постао највећи партнер кинеским инвеститорима, а са кувајтским капиталом се гради међународни универзитет у овом граду. Уз 55 хиљада запослених у Марибору је и 15 хиљада људи без посла што је повод за амбициозан план отварања пет хиљада нових радних места током наредне четири године. Градски буџет се у највећој мери наслања на доприносе из зарада запослених, а ако њих нема нема ни пара у градској каси. У Аустрији ради између 6 и 7 хиљада Мариборчана, што за толико смањује број незапослених у овом граду, а свакодневне потребе задовољава и добар део становника који раде на црно што донекле утиче да исељавање није толико изражено као у Србији из које је током тешког периода отишао велики број претежно младих. Ма колико да је пре само двадесетак година било незамисливо да толики број младих одлази из земље времена су другачија, па се одлази не само због тога што је лоше, него зато што је то постало нормално у свету у коме свако тражи своје место под сунцем на коме би могао да направи више. Искуство показује да се након извесног времена проведеног изван домовине схвати шта она значи, па се људи врате и увек донесу неки нови квалитет. Али, има и области у којима он није могао да се одржи. - Политичка култура у је Словенији крајем осамдесетих година била на вишем нивоу него што је данас. У со-

цијализму је плурализам био на вишем нивоу, а политичке идеје много чистије него сада. У бившој држави је било сасвим нормално да сва деца иду у школу, што сада није случај. Социјални стандард је био на високом нивоу, сада се боримо да тако остане али је све теже и на подручју школства и на подручју здравства. Са временске дистанце се види шта у социјализму није било у реду, а шта је било квалитетно, али не можемо плакати за старим временима. То што се нуди као друштвени поредак није идеално, па не треба јурити ка Европи већ рационално сагледати који су користи и интереси Србије не само као целине, него и региона и мањих делова. Због тога не треба журити, али треба имати што јаснију слику о томе шта Србија хоће и за то се треба борити. Интеграције воде финансијски и економски јаке елите које желе стандардизирати живот, а у име те стандардизације се губе специфичности које неко друштво чине различитим од другог. Зато се треба борити за оно што је специфичност и то се може у Европи, али треба бити јак – потпуно је сигуран Фиштравец и већ за пролеће најављује долазак Мариборчана који би у сарадњи са Краљевчанима радили на реализацији онога што су пре само десетак дана договорила руководства два града. Најизвеснијим се чини почетак интензивније туристичке сарадње, а прилика за то се пружа већ на истеку прве половине године када се у Краљеву организује још један „Весели спуст“. Мале групе Мариборчана су неколико последњих година редован учесник овог несвакидашњег догађаја што је повод за размишљање како би то могло бити интересантно већем броју Словенаца. До тога воде квалитетни програми о којима са подједнаким интересовањем говоре представници обе стране. Општи утисак који гости из Словеније носе из Краљева потврђује подударност интереса две стране да развијају пријатељске односе, а што је битније да нађу и економски интерес кроз реализацију заједничких пројеката у различитим областима.

Т. Радовановић

једни са другима – каже Фиштравец. Ма колико да се пољопривредни произвођачи у Србији плашили конкуренције на тражиштуу јефтиних производа који долазе из земаља Европске уније у Словенији предност над ценом дају квалитету. Прва декада чланства у Европској унији показује да оно што је јефтино није увек и квалитетно. О томе сведочи и млеко које са бројним додацима није оно какво је потребно човечјем организму, па је све више оних који би платили добру цену за квалитетан производ. Ово сазнање је основ идеје о заједничкој продавници српске хране у којој би се продавали различити прехрамбени артикли. Има сличних производа и у Словенији, каже Фиштравец, али се битно разликују по квалитету. Сем технологије разликују се и по дугој традицији производње која гарантује више од онога што у постојећим околностима доспева на словеначко тржиште. - Ја сам за то да се Марибор отвара. Марибор има јаку православну заједницу, у њој цркву и друштво од осам хиљада људи који добро познају храну, па за српске производе постоји тржиште. Имамо и српске ресторане, а прошле године смо направили ромску гостиону у којој ради 12 Рома што значи да се град кулинарски и културно отвара. Имамо македонску трговину, а ако би имали и српску понуда различитих производа била би још богатија. Међуградску сарадњу развијамо тамо где можемо ићи у конкретне заједничке економске подухвате који нам се исплате, јер имамо премало новца да би слали делегације да протоколарно причају, поједу нешто па се врате. Треба направити нешто ново, створити додатну вредност и посао од кога корист имају обе стране – каже Фиштравец. А нешто ново би били грађанима Краљева интересантни и економски прихватљиви туристички пакети и посета највећем словеначком скијалишту које се налази на територији Марибора. Словенцима који све више долазе у Србију, најчешће само до Београда, могле би бити атрактивне бање, али и планине за пешачење и

МАГАЗИН

30.11.2014.

Након мајских поплава

СИГУРНИЈЕ ОБ - Јавно комунално предузеће „Путеви“ и подизвођач „Западна Морава“ раде на утврђивању стотинак метара обале Рибнице узводно и низводно од ресторана „Идила“ у оквиру пројекта санирања последица поплава на нерегулисаном делу реке за који је амбасада Краљевине Норвешке обезбедила три четвртине укупног износа од 50 хиљада . – Завршетак касни због непланираних радова на носећем стубу моста преко реке који угрожава безбедност

одинама уназад сваког пролећа бујични потоци екстремно повећавају количину воде која великом снагом односи делове обала на најугорженијим местима стварајући

опасност од урушавања стамбених објеката који се налазе у приобаљу. Ма колико се годинама уназад у сличним ситуацијама тврдило да је много јефтиније деловати превентивно него са-

нирати последице елементарне непогоде није познато да је било шта битније учињено по том питању. Када су се у пролеће ове године према реци Рибници сјуриле оргомне

БАЛЕ РИБНИЦЕ количине падавина са Гоча силина реке се на најбољи начин манифестовала у доњем току угрожавајући неколико стамбених објеката у Мошином гају у близини Ресторана „Идила“. Брзом интервенцијом служби, и насипањем велике количине камена, спречено је даље урушавање обале, а за трошкове уграђеног материјала и превоз до Рибнице издвојена су знатна финансијска средстава. Више од сазнања да се до почетка радова на уређењу овог дела корита реке чекало толико дуго важно је да су они отпочели, а да ће како поручују из јавног комунаналног предузећа „Путеви“ које је ангажовано на реализацији овог пројекта они, ако то метеоролошке прилике дозволе, бити завршени до краја године. „Путеви“ и

подизвођач „Западна Морава“ раде на утврђивању стотинак метара обале Рибнице узводно и низводно од ресторана „Идила“ у оквиру пројекта санирања последица поплава на нерегулисаном делу реке за који је средства обезбедила амбасада Краљевине Норвешке. Радове вредне 50 хиљада евра са четири петине учешћа финансира амбасада док једна петина трошкова треба да падне на терет града. Како у буџету нема средстава за финансирање радова очекује се да их изврше краљевачка јавна предузећа. Није познато да је било који инфраструктурни пројекат у Краљеву завршен на време, или да није било додатних трошкова који су касније у знатној мери утицали на повећање трошкова. То се десило и овом прили-

ком кад је након чишћења простора испод моста преко Рибнице у овом делу тока установљено да стабилност носећег стуба није таква да обезбеђује сигурно одвијање саобраћаја. Констатовано је да ће санација у највећој мери утицати на кашњење радова, али и на додатне трошкове који ће још једном, преко Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ пасти на терет градског буџета и грађана Краљева. Из локалне самоуправе стиже обећање да ће у сарадњи са Владом Републике Србије настојати да се, утврђивањем обале Рибнице до ушћа у Ибар, коначно реши проблем који годинама угрожава сигурност овог дела града. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Трошење јавног новца за локалне медије

МАГАЗИН

30.11.2014.

ВИШЕ НОВЦА

- Новинари из Обреновца, Ужица, Зајечара, Ваљева, Краљева, Крагујевца и Новог Сада истражују финансирање медија из јавних средстава. – На округлом столу „Финансирање локалних медија - искуства и нова пракса“ градоначелник Краљева Томислав Илић и Славко Јаношевић, главни и одговорни уредник Ка телевизије

дружење новинара Србије и недељник „Време“ су у јуну ове године започели заједнички рад на пројекту „Трошење јавног новца за локалне медије“, који траје до јуна 2015. године, а финансијски га подржава Развојни програм Уједињених нација. Новинари из седам градова и општина у Србији истражују финансирање ме-

дија из јавних средстава, а са Удружењем новинара Србије и „Временом“ у пројекат су удружени они из Обреновца, Ужица, Зајечара, Ваљева, Краљева, Крагујевца и Новог Сада. Текстове и прилоге настале током пројекта „Време“ објављује у свом штампаном издању, сајту и друштвеним мрежама, а Удружење новинара

Србије на свом сајту и друшвеним мрежама Фејсбук и Твитер. Новинари током пројекта истражују досадашњу праксу расподеле буџетског новца и финансирања локалних медија из јавних средстава, промене у раду и финансирању са новоусвојеним медијским законима са циљем да упореде праксу у различитим срединама.

А ЗА МЕДИЈЕ?

Првенствени циљ пројекта је упознавање јавности са трошењем и расподелом јавних средстава за финансирање медија, а део пројекта „Унапређење механизама одговорности у јавним финансијама“, који Програм Уједињених нација за развој спроводи уз финансијску подршку Владе Шведске, бави се подршком новинарима који се баве истраживањима и непрофитним организацијама у трагању за информацијама о потрошњи јавних средстава у Републици Србији. Сви ставови и мишљења проистекли у текстовима истраживачких новинара не представљају нужно ставове Програма за развој Уједињених нација или Владе Шведске. У оквиру пројекта Удружење новинара Србије и недељник „Време“ су

средином недеље одржали округли сто са темом „Финансирање локалних медија - искуства и нова пракса“ у коме су, поред осталих, учествовали градоначелник Краљева Томислав Илић и Славко Јаношевић, главни и одговорни уредник Ка телевизије. Након уводног излагања државног секретара Министарства културе и информисања Републике Србије Саше Мирковића, врховног државног ревизора Државне ревизорске институције задуженог за буџете локалних власти Душка Пејовића, одговорног уредника недељника „Време“ Филипа Шварма и генералног секретара Удружења новинара Србије Нина Брајовића уследила је широка дикусија о којој ће Краљевски МагазИН извештавати у следећем броју.

За финасирање краљевачких медија у овој години у градском буџету је планирано 15 милиона динара. Иако је због слабијег пуњења из Одељења за привреду и финансије у више наврата сугерисано да би овај износ могао бити смањен на претходној седници Градског већа градоначелник Краљева је потврдио да ће медијима, као и спортским клубовима и организацијама, бити исплаћено онолико колико је обећано. Петнаест милиона динара износи тек 0,44 одсто градског буџета од 3,6 милијарди динара, а према ономе што се чуло на трибини краљевачким медијима је до сада исплаћено нешто више од осам и по милиона. Т. Радовановић

30.11.2014.

МАГАЗИН

Др Зоран Петровић

Знаменити Краљевчани: Др Зоран Петровић (3)

НАУЧНИК ИЗ ДОСАДЕ - У време кад су персонални рачунари тек почели да крче пут до бројних домова млади стручњаци краљевачког Машинског факултета су међу првима у Србији формирали лабораторију засновану на „Лола“ рачунарима. - Иако су базирани на веома слабим процесорима рачунари су дозвољавали могућност израде једноставних софтверских решења у програмском језику бејзик. - Сем сличних институција у неколико највећих градова Србије само је још краљевачки Машински факултет вршио потребна мерења јачине звука, а квалитет рада надмашио чак и онај из надалеко познатог београдског Електротехничког факултета. - Иако кадровска политика треба да се заснива на принципу да мајстор ради више послова, а у ћелијском распореду уместо скупих користе једноставније машине, проблем је што савремени бизнисмени углавном нису техничка лица. - Успешни често наилазе на отпор у срединама у којима живе, а што је средина мања отпор је већи

МАГАЗИН

30.11.2014.

акон магистратуре човеку који се определио за бављење научним радом најнормалније је било да приступи раду на даљем усавршавању према коме је пут водио преко међународних скупова широм света. Један такав у Сједињеним Америчким Државама био је прилика за први сусрет са неуронским мрежама и вештачком интелигенцијом што је био повод за посебно интересовање о теми која није била превише позната у нашој средини. Обиље литературе, софтверских алата и енергија амбициозног научника били су довољне за почетак рада у примени неуронских мрежа на питање дијагностике. Сазнање да на бази шума рачунар може да дијагностицира и препозна грешке у раду мотора било је довољно за

даље развијање идеје о вештачком мозгу који на бази познатих решења, и упоређења са њима, прилично поуздано преко звука може да оцењује рад неког уређаја. У време кад су персонални рачунари тек почели да крче пут до бројних домова млади стручњаци краљевачког Машинског факултета су међу првима у Србији формирали лабораторију засновану на Лола рачунарима. Иако су базирани на веома слабим процесорима рачунари су дозвољавали могућност израде једноставних софтверских решења у програмском језику бејзик. Студенти су услуге лабораторије користили у ваннаставним активностима, а сви који су у Краљеву касније било шта значили у области информатике прошли су баш кроз ову лабораторију.

Када је добијена финансијска подршка факултет је постао богатији за неколико десетина нових рачунара које су у две посебне учионице студенти користили за задовољавање различитих потреба. Прва директна модемска веза омогућавала је излаз у свет и приступ бројним новим информацијама мада у прво време студенти нису превише тежили онима које имају везе са наставом. Био је то повод да им се ограничи приступ одређеним сајтовима, али и отежавајућа околност у покушајима да се ступи у контакт са универзитетом у Сасексу баш због чињенице да је део назива био истоветан са оним због кога су уведене рестрикције. Као продекан за научно истраживачки рад др Зоран Петровић је једне године, уз срећну околност да је од ресорног министарства добијена одређена количина пара, инсистирао да се формира рачунарска мрежа, а сваки професор у кабинету има рачунар. Развој информатичких средстава пратило је савладавање нових знања из ове области, а кад је у саобраћај пуштен оптички кабл све је добило нову димензију и увек представљало нов изазов за амбициозног научника који

је трагао за новим. Тако је претражујући литературу на једном од светских универзитета открио смер за урбано инжењерство. - Они су на морској обали имали проблем са одвијањем саобраћаја, па су увели смер који то решава. Мени падне на памет да на Машинском факултету отворимо смер за урбано инжењерство који школује инжењере за предузећа из урбаних средина за решавање проблема топлана, водовода, канализације, телефоније, одржавање путева и слично. Други аспект је био одржавање животне средине. Прва половина предмета се односила на животну средину, а друга на управљање грејањем, заштитом воде и ваздуха, буком и слично. На једном састанку у Београду упознам велики број председника извршних савета мањих општина које се на баве питањима екологије и добијем сагласност да сваке године стипендирају по једног или два студента из своје средине који би студирали код нас. Предлог је изазвао велико интересовање, руководилац одсека био превише заузет бројним обавезама, а руководство факултета да га не би увредило није било спремно да посао повери другом, тако да ово никада

није заживело. Онда сам покушавао да сваке године осавремењујем наставу и направио пет шест програма нових предмета каквих нема на другим факултетима, техничка логистика и менаџмент, заштита од буке, одржавање и дијагностика и слично – каже др Петровић задовољан чињеницом да је сваки добро образложен предлог наилазио на добар пријем у ресорном министарству. Звук је све више окупирао пажњу будућег доктора наука, па је као параметар за оцену стања био основа новог истраживачког пројекта. Опремом коју је у то време имао једино крушевачки „14. октобар“ извршена су прва мерења буке у Краљеву у којем се до тада нико није бавио овим проблемом, али и повод да се конкурише за средства да би се набавио сопствени

уређај. Случај је хтео да један такав стигне у Краљево и уз помоћ председника Извршног савета Мила Корићанца заврши у лабораторији на Машинском факултету. Интерес за њега показивао је и Завод за јавно здравље, а одлучујући фактор за доделу факултету био је података да његови стручњаци већ имају одговарајућу лиценцу за бављење овим послом. Искуство студиозног рада мерења буке у различитим условима било је основ за друге пројекте којима су од Заједнице науке обезбеђена значајна средстава довољна за опремање две нове лабораторије, реверберационе и анехоичне. Најмодернија опрема вредна две стотине хиљаде евра пружа потребне услове за сва техничка испитивања звука у различитим објектима, оцену

30.11.2014.

МАГАЗИН

нивоа буке и предлоге решења како да се она усклади са важећим прописима. Само у Омладинској улици је на основу жалби станара извршено више од тридесет мерења, а више од 1.000 пута оцена звучне изолације проверавана је у Рашки, Новом Пазару, Бајиној Башти, Ужицу, на Златибору, целој југозападној Србији. Сем сличних институција у неколико највећих градова Србије само је још краљевачки Машински факултет вршио потребна мерења, а квалитет рада надмашио чак и онај из надалеко познатог београдског Електротехничког факултета. У време кад се др Петровић полако спрема за одлазак у заслужену пензију пионирски рад на факултету у области мерења звука наставља екипа младих доктораната ангажованих на пројекту са ограниченим трајањем. Резултати рада потврђују да би највећи број њих ускоро могао да стекне докторска звања што се сматра великим успехом данашњег Факултета за машинство и грађевинарство. - Добио сам међународне лиценце за линативну производњу која се код нас третира као производња без от-

пада и сматра штедљивом или рационалном. Направио сам неке презентације за обуку са идејом да то лансирам међу нашим предузетницима и укажем на бројне могућности уштеда у раду. Намеравам да направим агенцију за обуку, радим консалтинг и обучим људе да то раде сами, а ја вршим надзор или направим екипу који ће то да ради, а мислим да има довољно простора за ову врсту посла којом се нико не бави. Резултати једне анализе показали су да уместо са пет радника другачијом организацијом посао може успешно да се заврши и са тројицом. Кад сам у „Фабрици вагона“ предлагао да се модернизујемо јавио се проблем радног ангажовања вишка радника. Код приватника данас не постоји такав проблем, јер ако радник не ствара нову вредност нема ни плате, а што је она већа може да рачуна и на већу зараду. Иако кадровска политика треба да се заснива на принципу да мајстор ради више послова, а у ћелијском распореду уместо скупих користе једноставније машине, проблем је што савремени бизнисмени углавном нису

техничка лица. Гарантујем да би у сваком погону, адекватним изменама у органзацији производње, могла да се оствари уштеда од 20 посто, да нема шкарта који мора да се поправља, да се не ради унапред, него само кад треба, и да се реално процени вредност производа – каже др Петровић, научник и спортски радник кога су колеге са факултета ове године предложиле за Диплому заслужног грађанина Краљева. Било је током дугогодишњег рада и других бројних признања, од оног за најбољег спортског радника у Краљеву до Плакете Светозар Марковић за допринос развоју универзитета. Ма колико да његов рад није превише видљив, нити претерано афирмисан ван факултета, овогодишње признање је прилика да се приближи већем броју Краљевчана, јер др Петровић то заслужује. Тиме се оповргава и уврежено уверење да успешни често наилазе на отпор у срединама у којима живе, а што је средина мања отпор је већи. Др Петровић ово стање упоређује са групом која се, бар фигуративно, кува у истом лонцу, а кад неко

бар за тренутак добије прилику да искочи из њега, остали му то не дозвољавају. Иако је до сада примио бројна признања последње ствара утисак посебног задовољства због сазнања да је његов рад приказан великом броју оних који о томе нису знали ништа. И ма колико признање годило у ситуацији у којој се налази Краљево остаје горак укус у устима при помисли да са друге стране ограде која Факултет за машинство и грађевинарство дели од „Фабрике вагона“, пропада нешто у шта је уложио године рада. - Ако ова средина дозволи да се „Фабрика вагона“, и зона која је логистички потпуно покривена, сасвим уништи или прода неком ко ће ту да прави зграде овом граду спаса нема. Исто важи и за „Магнохром“. Не кажем да ове две фабрике треба да се баве оним што су радиле, али је то благо и не сме да се дозволи да општина на било какав начин не организује неки конзорцијум, или групу људи као што је то урадио Чачак, да те колективе сачува. Треба да се разговара без сујете, без партијске острашћености и пљу-

вања, да се види куда град иде и који су његови интереси – каже др Петровић. Дугогодишњи рад у Школи за таленте, у којој су деца са територије ширег региона слушала напреднија предавања из различитих области, повод је за бројне идеје о другачијем приступу образовања млађих генерација којим би могла да се остваре значајна материјална средстава. Једна од њих подразумева окупљање на атрактивном месту бројних ученика средњих школа који би уместо на скупе екскурзије у иностранству делом средстава омогућили запошљавање неколико стотина људи. Уз то би у много већој мери били упознати са српском историјом и бројним другим садржајима. Својеврсни едукативни центар у непосредној близини града, са бројним забавним садржајима, до кога би се возом стизало за петнаестак минута у већем делу године би, кад у њему нема ђака, могао да буде стављен на располагање другој категорији корисника. Ништа мањи није ни допринос Фа-

култета за машинство и грађевинарство чијих пет стотина студената сваког месеца потроши најмање по 200 евра што на годишњем нивоу достиже значајан износ. Ако се томе додају и солидна примања четрдесет просветних радника који учествују у настави јасно је колико је значајно оснивање других високошколских установа. Све то је само размишљање угледног научног радника пред крај радног века и тема којом би у догледно време могле да се забаве и структуре које су преузеле одговорност да развијају град. А одговор на стандардно питање које се односи на поруку младима упућује на потребу да своје активности, жеље и импулсе не задржавају у себи већ да настоје да их изразе на најбољи могући начин, јер оно што није написано, или на било који начин приказано другима, готово да не вреди ништа. И баш због тога се све више као потреба намеће захтев за што више амбиције у свим областима, јер без ње може само да се потоне. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Седамдесет година у слободи (2)

МАГАЗИН

30.11.2014.

ПОСЛЕДЊИ ДАН

НИ МОСТОБРАНА - Краљево је током лета и јесени 1944. године у два наврата претрпело страховита разарања, и најмање 72 цивилне жртве, у време кад у њему и није било значајнијих немачких снага. - Кад је преко ове територије, након што им је пресечена одступница преко Ниша, почело повлачење 350 хиљада немачких војника Групе армија Е из Грчке изостало је дејство савезничке авијације, а град поштеђен додатних разарања. - У дивизијском извештају је забележено да непријатељски губици при заузимању Краљева износе 320 мртвих, око 600 рањених и сто заробљених војника. - Заплењено је 7 топова, два тенка, три камиона, 23 вагона разне муниције, 250 пушака, 155 митраљеза, 400 вагона и локомотива. Уништена су четири топа и 30 моторних возила, а заплењени топови одмах окренути према непријатељу и дејствовали

МАГАЗИН

30.11.2014.

архивском фонду Министарства народне одбране Федеративне Народне Републике Југославије, делом сачуваном у краљевачком Историјском архиву и зборницима НОР, садржани су бројни извештаји о догађајима од средине октобра до краја новембра 1944. године који се односе на борбе око Краљева. Када је 21. октобра ослобођен Крагујевац јединице Друге пролетерске дивизије, којом је командовао Пеко Дапчевића, избиле су на линију ВрбаТрешњари-Манастир Жича, а немачке снаге добро утврђивале положај успостављајући јак фронт на линији БорчаВитановац-Врба-Ратина-Кованлук-Ков ачи. У овај сектор је по ослобођењу Београда преко Крагујевца упућена 23. партизанска дивизија како би ступила у садејство са Другом пролетерском и јединицама Црвене армије. На овом делу ратишта су се, према извештајима последњих дана октобра, налазиле немачке 297, 117. и делови СС дивизије Принц Еуген са седам до осам батерија, десет тенкова и већим бројем бацача на добро утврђеним положајима са препрекама од жице и нагазних мина. Кад је 6. српска бригада 24. октобра напала положај Немаца између Рибнице и Ибра после јаких борби је успела да одбаци непријатеља на леву обалу, али је он задржао контролу над мостовима преко Рибнице и Ибра. Развој ситуације у октобру, када са јединицама Црвена армије дуж западне Мораве на комуникацијама од Крагујевца и Крушевца према Краљеву дејствују партизанске бригаде, битно је утицао на одлуку Врховног команданта Јосипа Броза да не прихвати предлог британских војних власти о бомбардовању Краљева, Приштине и других градова које ће ускоро ослободити Народноослободилачка војска Југославије. Историчар краљевачког Народног музеја Силвија Крејаковић сведочи о својеврсном парадоксу везаном за савезничко бомбардовање Краљева током 1944. године. Град је током лета и јесени у два наврата претрпео страховита разарања, и најмање 72 ци-

вилне жртве, у време кад у њему и није било значајнијих немачких снага. Кад је преко ове територије, након што им је пресечена одступница преко Ниша, почело повлачење 350 хиљада војника Групе армија Е из Грчке изостало је дејство савезничке авијације, а град поштеђен додатних разарања. За додатна разарања постарали су се припадници 34. немачког армијског корпуса који је нанео велику штету железничком чвору и прузи Краљево-Косовска Митровица, аеродрому и свим важним постројењима како би се омогућило повлачење немачке војске под јаким дејствима НОВЈ и Црвене армије. Већ у новембру је Друга пролетерска дивизија стављена под команду штаба 14. корпуса на линији од Врбске аде и Врбе преко Ћаве ка Матарушкој Бањи. - Према извиђању од 8. новембра у Краљеву и околини се налазило 14 хиљада Немаца, 40 лаких тенкова, од којих 6 типа „тигар“ а 8 „фердинанд“, и 30 топова различитог калибра. Са циљем задржавања положаја на линији Врба-Заклопача- Брђанија-Шумари, и дуж комуникација према Краљеву, немачка артиљерија туче положаје и врши даноноћне нападе, успостављајући на тој линији јак фронт. Са тог положаја Немци свакодневно туку супротну страну, а много јаснију од штурог војничког извештаја слику о стању на терену пружа писање ратног дописника. Он говори да су се на пољима, у рововима пуним воде, борци 4. црногорске бригаде, који су држали положаје пред Краљевом на комуникацији према Трстенику, борили без смене дању и ноћу. Ратни дописник сведочи да је киша пунила ровове водом, а блатњава се одећа лепила за тела стално будних бораца који су напето ишчекивали борбе. Једино су током ноћи, и у време магле, могли да помоле руку и избаце воду из ровова, јер је непријатељ из својих ровова, удаљених само неколико метара, свако помаљање пратио митраљеском ватром. Све време су се наши борци довикивали са злогласним банаћанским Немцима из СС дивизије Принц Еуген коју су чинили фолксдојчери.

Четврта пролетерска бригада преузела је положаје Шесте српске бригаде са приоритетним задатком да овлада мостом на Ибру и да не дозволи његово рушење приликом повлачења немачких снага – каже Крејаковић Шеста српска бригада Друге дивизије народноослободилачке војске је концентрисана на сектору од Камиџоре преко села Гради и Готовац према Конареву и Магличу како би пресекла комуникацију Краљево-Косовска Митровица важну за транспорт немачких трупа, наоружања и снабдевање њихових јединица. На том простору су у вишедневним жестоким борбама током новембра одолевале немачким покушајима да се пробију према Краљеву. У извештају Треће српске бригаде од 27. новембра наводи се да немачке пешачке и моторизоване колоне и комора под заштитом магле стално пролазе друмом према Краљеву. Да би их заштитио непријатељ је запосео целу леву обалу реке, а на прузи поставио хаубице и минобацаче који су по цео дан тукли партизанске јединице и онемогућавали им продор. Немци су располагали са доста тешког наоружања, тенковима и блиндираним возом који је крстарио и тукао положаје нападача са обе стране реке. Ратни дописник сведочи о продору партизанских бригада и бележи да су, у циљу одсецања непријатеља у Краљеву, партизанске и руске снаге после заузимања Матарушке Бање, Жиче и осталих насеља, почеле да прелазе преко Ибра. Сељани из Ибарске долине су неколико ноћи газили хладну воду и у малим чамцима пребацивали војску док су немачке гранате без престанка тукле прелазе. Све јединице су без одмора одмах прелазиле на другу обалу и укључивале се у борбу. Када су остаци Групе армија Е прошли кроз Краљево, преко Љубовије правцем ка Вишеграду и Сарајеву, из града се повлачи и СС дивизија Принц Еуген остављајући иза себе пустош као и две године раније на Копаонику. Повлачење немачких јединица је завршено уз велике губитке, а иза њих остали срушени мостови на Рибници,

Фото: М. Радовановић

Силвија Крејаковић

МАГАЗИН

30.11.2014.

Ибру и Морави, водоторањ, железничка станица, аеродром и бројни други објекти. У извештају Штаба 4. црногорске бригаде пише да је у завршној фази борбе за ослобођење непријатељ бежећи порушио све мостове на Ибру и тиме онемогућио брзо наступање прогонитеља. Само дан пре него што је и последњи немачки војник напустио Краљево Први батаљон се под непријатељском ватром након форсирања набујале реке пребацио у град, протерао непријатеља и онемогућио даље разарање. О јуришу и преласку Ибра 28. новембра сведочи и ратни дописник у тексту који потврђује да су борци један за другим улазили у хладну воду и прелазили је држећи високо над главом оружје како би могли одмах да дејствују. Борци су носили делове бацача и велике терете борећи се са јаком струјом набујале реке не обазирући се на мокра одела и јак

ветар који је шибао. Јуришали су улицама града и савлађивали последњи отпор непријатељских војника док су два батаљона преко широких поља и стотина ископаних ровова хитали ка аеродрому. Исте ноћи су јединице 4. црногорске бригаде, 1041. совјетског пука, 3. и 6. српске бригаде НОВЈ прешле Ибар источно и западно од града, заузеле делове око порушеног моста и наставиле борбе на градским улицама. Само сат пре поноћи састале су се са осталим батаљонима у самом граду, кад је престао и последњи отпор немачког гарнизона од две хиљаде војника који је уништен до послењег човека. У извештају Главном штабу Србије потпуковник Средоје Урошевић потврђује да су југословенске и руске јединице током ноћи на јуриш заузеле Краљево, а да су се у директном нападу нарочито истакли борци 4. пролетерске и 3. српске бригаде. У

дивизијском извештају који је уследио сутрадан забележено је да непријатељски губици при заузимању Краљева износе 320 мртвих, око 600 рањених и сто заробљених војника. Заплењено је 7 топова, два тенка, три камиона, 23 вагона разне муниције, 250 пушака, 155 митраљеза, 400 вагона и локомотива. Уништена су четири топа и 30 моторних возила, а заплењени топови одмах окренути према непријатељу и дејствовали. Сутрадан 30. новембра ослободилачка војска је са народом одала пошту стрељанима у масовној одмазди октобра 1941. године. Према првим сачуваним извештајима Краљево је као важан саобраћајни чвор било у више махова изложено нападу из ваздуха, намерном уништењу свих важнијих објеката од стране окупатора и дизању у ваздух више приватних зграда у којима је становала немачка војска. Према сачува-

ном документу из тог периода Краљево је дочекало ослобођење без и једне зграде способне за смештај војске, болнице, школе или јавне установе, а ниједна приватна зграда није била без оштећења. Основни проблем по ослобођењу био је смештај породица које су остале без крова над главом. Силвија Крејаковић је годинама прикупљала сведочења људи који су преживели савезничко бомбардовање и дочекали ослобођење града, а у једном од њих Добрила Лазић Марић је руком забележила да се у ослобођено Краљево вратила врло брзо након 29. новембра. Снег је те године па рано, а на прозорима празних кућа уместо стакала лепљен папир. Велики број Краљевчана је због страха од дејства савезничке авијације још током лета избегао у оближња насеља, највише Рибницу и Жичу где је била измештена

и градска болница након што је погођена у бомбардовању. Током савезничког бомбардовања, и борби за ослобођење града, лекари су се са минимумом опреме трудили да укажу помоћ рањенима. - Суштина је у речима Иве Андрића да нема случајних споменика, али ни случајних рушитеља тих споменика, а најмоћније оружје је заборав. Зато причу о ослобођењу Краљева треба завршити поруком да споменике који сведоче о борбама и ратним страдањима у Другом светском рату не треба заборавити, да треба млађе нараштаје учити какве су све ратне последице и како је рат најпогубнији догађај у историји у коме су цивили увек највеће жртве, без обзира на борбе у којима су гинули војници, а погинуло је много наших и совјетских војника којима је подигнут споменик у Врби. Огроман број и младих људи који су били у пар-

тизанском покрету, и совјетских војника, погинуло је у борбама за ослобођење Краљева. То је чињеница која не сме да се заборави као ни споменици подигнути свуда где су се водиле борбе – каже Крејаковић. У Краљеву првих дана након ослобођења није било ни једне читаве зграде. Град је био такав још од савезничког бомбардовања током лета када су разорене улице Војводе Путника, део Облилићеве, Цара Душана, Хаџи Милентијеве и других. Одмах након рата осетила се несташица животних намирница, а већ 1945. године организоване су прве омладинске радне акције на рашчишћавању града од рушевина. Млади су показали велики ентузијазам, а након што је формиран Народноослободилачки фронт, и при њему друге омладинске радне бригаде, живот се полако нормализовао. Т. Радовановић

Обележавање годишњице Великог рата

МАГАЗИН

30.11.2014.

ШУМАДИЈСК

- На више од 50 изложбених паноа, са преко 300 тродимензионалних предмета, оружја и војне опреме, униформи, војничких писама, дописних карата, до сада мало познатих фотографија рађених са негатива на стаклу и каталогом на 300 страна, представљена је једна од српских војних формација која је дала изузетан допринос у свим значајнијим дејствима

оквиру државног програма обележавања стоте годишњице од почетка Првог светског рата краљевачки Народни музеј и Историјски архив и Народни музеј из Крагујевца припремили су изложбу „Шумадијска дивизија 1914-1918“. На више од 50 изложбених паноа, са преко 300 тродимензионалних предмета, оружја и војне опреме, униформи, војничких писама, дописних

карата, до сада мало познатих фотографија рађених са негатива на стаклу и каталогом на 300 страна, представљена је једна од српских војних формација, Шумадијска дивизија, која је у оквиру II армије предвођена војводом Степом Степановићем дала изузетан допринос у свим значајнијим дејствима пратећи паралелно судбину обичног војника. Током читавог Великог рата Шума-

дија је била у жижи борбе за слободу, а нико ко није био у борби са Шумадинцима тешко је могао да схвати њихову безграничну љубав према краљу, отаџбини и слободи. Шумадинац је по природи био здрав, бистар, отпоран, задовољан са малим, жив и окретан, поносит и често доста немаран према себи. Храбар и са иницијативом, веран друг и пријатељ одан свом старешини одувек је волео правичност и строгост,

волео своје а поштовао туђе. Ни у најтежим тренуцима борбе није губио наду, јер је осећај дужности увек преовладавао разум и правилно схватање одређене ситуације. И у таквим приликама био је пун здравог и веселог хумора, а као побожан увек се сећао и чувао своје обичаје. Познато је да је Шумадијска дивизија поднела велики терет рата који је отпочео пре више од сто година, а у години у којој се обележавања стота годишњица од његовог почетка оваква изложба, и материјал који је доступан Краљевчанима, може да оплемени и помогне у разазнавању историјске истине и после толико времена, посебно након покушаја ревизије од стране неких европских, и других, историчара, политичара, дипломата, бољих или слабијих историјских деша-

вања на почетку двадесетог века. Оваква изложба је прилика да се на прави начин одупре покушајима ревизије која покушава да минимизира, или омаловажи, учешће Србије и њен допринос завршетку Првог светског рата. Из таквог става проистиче потреба о наставку борбе коју су започели припадници Шумадијске дивизије пре сто година, али данас другим средствима, изложбом као ова, концертима, причом, беседама, сећањима... - Изложва је препуна сећања и материјала које су писали наши преци, прадедови и дедови, материјала који говори о осећању малог човека, војника Шумадинца, који је из балканских ратова прешао у Велики рат и препешачио од Саве и Дунава преко Албаније, први пут у животу видео море и вратио се преко Кајмакчалана у

слободну Србију. Ово је прича не само о неким догађајима од пре сто година него и о нама самима, где треба да нађемо уточиште и наду у боље сутра. Припадници Шумадијске дивизије су се борили за боље сутра, за слободу и незавиност, а и ми данас имамо неке борбе које другачије видимо и осећамо, али је тренутак да се присетимо шта су наши прадедови радили пре сто година – рекао је отварајући изложбу начелник београдског Војног музеја потпуковник др Иван Мијатовић. Изложба је реализована средствима Министарства културе и информисања Републике Србије, а аутори су архивски саветник краљевачког Историјског архива Милољуб Арсић, директор народног музеја Драган Драшковић, Бојана Топаловић и Мирослав Андрић.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

КА ДИВИЗИЈА

30.11.2014.

МАГАЗИН

Слободанка Опачић

Краљевачка музичка сцена: Слободанка Опачић Боба (2)

- Из почетка је било тешко кад овде немаш ништа а сви други се веселе, и из не знам којег разлога бацају паре, а ти гледаш како да преживиш следећи дан. - Већ први наступ је био мукотрпан, певаш цео дан и ноћ да би зарадио паре, а мораш да будеш расположен и кад ти се не пева. - Испод шатора у Жичи гомила људи, музика трешти а назови певачица, полугола и поцепана са гласом потпуно растављеним од тела, скупља паре које лете на све стране. - Епизода „Слатки грех“ завршила се растанком након сазнања да су старији чланови оркестра покушавали да врате време старе славе и паре које су изгубили због раскалашног живота. - Сваки повратак у Краљево поновна стрепња од домаће публике коју су бројне колеге оцениле врло специфичном и различитом од свих са простора бивше Југославије. - Код краљевачке публике нема средина, она некога прихвата или не прихвата. - Уверење да је у овој средини прихваћена заснива се на сазнању да са несмањеним успехом ту наступа скоро пуних двадесет година.

Фото: М. Радовановић

УЧИТЕЉИЦА СА МИКРОФОНОМ

МАГАЗИН

30.11.2014.

и бар привремена сигурност у Бањалуци могућност да већ сутрадан отпочне да ради у некој од радио станица нису могле да одагнају сумњу да би, чим се смири ситуација у Хрватској, нешто слично могло да се догоди и на територији Босне и Херцеговине. Опачићима није требало много времена да донесу одлуку и, као и бројни Срби којима је у Хрватској до крајњих граница угрожена физичка егзистенција, крену према Србији. Само неколико ранијих долазака у Краљево чинило је ову средину довољно допадљивом, уз то и сигурном да се у њој проведе онолико времена колико је потребно да се ситуација у Хрватској смири. Мада су изгледи за повратак били минимални дуго је тињала потајна нада да би могло да се догоди чудо. Са дистанце од скоро две деценије све чешће однекуд из дубине исплива слутња да је при опредељивању да се дође у Краљево учињена судбоносна грешка. Сазнање да тешко живи и највећи број оних који су одувек везани за ову средину појачава уверење да би много боље било у Београду, или негде у Војводини. Готово сви који су у Краљево стизали из Петриње до поласка су били везани за Месну индустрију „Гавриловић“, па није било превише изгледа да се брзо запосле у новој средини. Још мање изгледа имала је учитељица без радног искуства која уз то говори неким непознатим акцентом. Сила Бога не моли, живот иде даље, а за њега треба обезбедити колико толико новца, јер на мало уштеђевине није могло да се рачуна у дужем периоду. На препоруку неког из породице у којој су Опачићи били привремено смештени вредело се окушати у певању. Непуну недељу дана по доласку у Краљево одржавао се сабор у Жичи који је био прва прилика за упознавање са видом забаве какав у Петрињи није постојао. - Одемо брат, тата и ја пред Жичу, а на све стране шатори са музиком и призор какав никад до тада нисам видела. Унутра гомила људи, музика

трешти а назови певачица, полугола и поцепана, којој су глас и тело потпуно растављени, скупља паре које лете на све стране. Дођем до сазнања да у овим крајевима има доста весеља, а већ за четири дана је, на Преображење 19. августа, вашар у Љубостињи код Трстеника. Неколико година уназад сам се спремала да будем учитељица, па нисам знала превише песама, али сам настојала да научим што више до првог наступа у шатору поред цркве крај пресушеног корита реке. Схватила сам да ако нађеш добар начин можеш да продаш шта хоћеш, па сам озбиљно приступила послу, а прве паре добро дошле у време док смо још становали приватно – сећа се Боба, са благим осмехом на лицу, првог професионалног наступа у овим крајевима. Певачице су, ма колико да их има, увек дефицитарне, поготово оне млађе и пријатне спољашњости. Уз све то и посебни вокални квалитети били су довољна препорука искуснијим колегама да препознају капацитет од кога би сви могли да имају користи. Још само да нова колегиница научи довољан број нових песама. Иако је одрасла у патријархалној породици, и гајила стил облачења какав јој доликује, већ је принуђена да се прилагођава захтевима посла јер, како рече, у кафани нико неће да гледа калуђерицу. Због тога је дневница из мрчајевачког „Флекса“, уз додатни бакшиш, већ сутрадан завршавала у неком од краљевачких бутика. Сукње и панталоне су постајале краће, до разумне границе, а вишак пара био добра прилика да се помогне баби и деди. Да сваки поштен рад даје резултате врло брзо су се уверили Боба и чланови њене породице, а апетити почели да расту кад су схватили да би све што зараде требало уложити у решавање стамбеног питања, куповину плаца и градњу куће. Различите агенције су посредовале у продаји некретнина које су остале на територији Хрватске, али се брзо испоставило да им је од интереса клијената знатно важније да од њих извуку што

више пара. За онолико колико је могло продали су Опачићи све што је остало у Петрињи и ставили тачку на било какву помисао да би икада могли да се врате. Поразно је у то време, када се бежећи од пуцњаве спашавала глава, деловало сазнање да и у околини Краљева има много оружја па треба бити опрезан, поготово при повратку са посла у раним јутарњим сатима. После почетних корака чинило се да постаје лакше и ма колико да никада до тада није ишла по кафанама морала је да прихвати чињеницу да баш у њима почиње ново поглавље живота. - Из почетка је било тешко кад овде немаш ништа а сви други се веселе, и из не знам којег разлога бацају паре, а ти гледаш како да преживиш следећи дан. Већ први наступ је био мукотрпан, певаш цео дан и ноћ да би зарадио паре, а мораш да будеш расположен и кад ти се не пева. Било је периода, признао ми је колега, да му се чинило како ћу сваког тренутка да бацим микрофон и побегнем ко зна куда – каже Боба. Тешко је међу онима који се на било који начин баве музиком наћи некога чија жеља није да сними бар неку песму како би остало сведочанство о једном времену. Прва прилика за тако нешто Боби се пружила кад је имала тек 15 година, а победа на такмичењу за Златни глас Баније у Сиску био је прва прилика да осети шта значи популарност, макар то било само међу друговима у школи. Жеља да сними бар неку песму јави се и данас, а првобитно искуство и бројна познанства људи са естраде повремено подгревају наду да би то могло да се деси. Али, увек недостаје још један корак и недовољно амбиције да тражи текстописца и композитора, затим студио за снимање и издавача. Кад би све било на једном месту верује да је ништа не би спречило да врло брзо реализује давнашњу жељу. Она се појачава у тренуцима сазнања да има певача који ни један стих не могу коректно да отпевају, а на снимцима звуче фантастично.

МАГАЗИН 30.11.2014.

Прве бомбе које су у пролеће 1999. године пале на Србију, и горко искуство од непуне четири године раније, биле су повод за пут у сигурније крајеве и прилика за први контакт са „Слатким грехом“ који је много година раније до естрадног врха избацио Лепу Брену. Три године рада са реномираним оркестром биле су изузетна прилика да се научи много тога што је корисно у послу. Између девет увече и три ујутру сваке ноћи су, уз певачицу задужену за забавну музику, наступали по ресторанима у Црној Гори, територији Босне и Херцеговине и само неким деловима Србије, понекад и у телевизијским емисијама. Све више посла значи све дуже одсуство од куће, у једном тренутку пуна три месеца. Осим што је напоран рад одлучујуће утицао да се заврши кућа у Краљеву био је и прилика да се добро испече занат. А колико је добро савладан најбоље је показивала публика у великом броју различитих градова. Сваки пут кад се враћала по мало је стрепела од домаће публике коју су бројне колеге оцениле врло специфичном и различитом од свих са простора бивше Југославије. Искуство сведочи да код ње нема средине јер певача прихвата, или не прихвата. Уврежено уверење да је у овој средини прихваћена заснива се на сазнању да са несмањеним успехом овде наступа скоро пуних двадесет година. Епизода „Слатки грех“ завршила се растанком након сазнања да су старији чланови оркестра покушавали да врате време старе славе и паре које су изгубили због раскалашног живота. Можда се и због тога међу њима осетила неравноправном. - Сада имам екипу са којом радим пуних 12 година. Заједнички договарамо послове, паре делимо на равне части, а сви смо једнаки и увек задовољни. На иста места нас зову и више пута што значи да су задовољни, да добро радимо и да

нешто вредимо. Са „Кошавом“ сам почела да радим кад није било довољно пара ни да се преживи, свидео ми се начин на који раде и сазнање да три члана оркестра већ 20 година раде заједно. Добро смо уиграни и кад се погледамо знамо шта треба следеће да се уради. Функционишемо као породица, а имам слободу да радим и са другим оркестрима кад сам слободна. Музичарима је лако, купе пет шест различитих кошуља, обуку униформе и могу да их носе неколико сезона. Певачица мора нонстоп да улаже у гардеробу, шминку и накит, а то кошта, јер морам увек да се освежим неким детаљом. Мени су увек најважније ципеле, а ако наиђем на оне које ми се допадну увек ћу да их купим – каже Боба. Крај године је време када се сви спремају за дочек Нове године. Боба и „Кошава“ већ имају уговорен ангажман, а учествују и у снимању новогодишњег програма на Телевизији Краљево у делу у коме „Кошава“ прати и друге певаче. Снимање опет актуелизује причу о гардероби коју треба обновити ма колико да има и појединих делова које годинама није обукла а нешто је, каже, већ поклонила пријатељицама. Тек начета прича о гардероби као значајном фактору за наступ повод је за незадрживу бујицу речи коју је тешко зауставити. И као по оној старој „ко о чему баба о уштипцима“ Боба не престаје да објашњава страст за ципелама. Довољно је да само у неком излогу види интересантан модел, или без било каквог посебног повода у тренуцима доколице прошета кроз продавницу, па да се кући врати са неколико пари ципела. Зато и подсећа на бројне ситуације када је изашла с намером да купи неки нов део гардеробе, а вратила се кући са ципелама. - Волим наруквице и то ми је број један у накиту. Понекад ми се учини да бих могла да отворим продавницу бижутерије, јер минђуша

имам више него ципела. Накит ми купује мама, а и другарице које знају шта волим. Кад год одем негде молим бога да ми неко не провали у кола и увек имам резервну варијанту, а без четири пет пари обуће не идем нигде. Раније сам носила панталоне, које су део моје свакодневице, а сада кад у њима одем на весеље имам осећај као да нисам ни дошла. Почела сам да носим хаљине и тек кад их обучем осећам се као своја на своме. У гардероби су заступљене различите варијанте за које се одлучујем у зависности од места на коме наступам, али и од расположења. Све углавном може да се нађе у продавницама, у последње време је доступна и куповина преко интернета, а код кројачице идем само кад су у питању ситне корекције, јер све друго сматрам губљењем времена. Кад би све било у једној просторији то би било екстра – каже Боба. Гардероба често зависи од типа наступа, а искуство показује да на онима са више деце певача много боље прихватају ако носи светлије боје. Овакво сазнање је повод за посвећивање довољно пажње сваком детаљу и константно прилагођавање захтевима које намеће тржиште. Посебно важна за сваку жену, ма о каквој средини да се ради, представља шминка. Док за мање важне наступе овај део активности може да заврши сама за оне значајније, посебно кад шминка треба да стоји и више од 12 сати, тражи помоћ професионалног шминкера. На срећу ту је пријатељица која има козметички салон, а увек је спремна да помогне и саветом. Ништа мање важна није ни чињеница да, за разлику од неких ранијих времена, свега има у домаћим продавницама. За све је, каже у поверењу, потребно доста времена, а кад би дан трајао и тридесет сати ни то не би било довољно да испуни све обавезе. Т. Радовановић

Представљена монографија питомог поморавског села

МАГАЗИН

30.11.2014.

КЊИГА ПИСА

- Монографија Поповића је испунила два основна циља, да афирмише село Поповиће и сачува од заборава важне податке. - У монографији су обрађени географско-историјски подаци, архитектура и стандард, саобраћај и везе, фамилије и породице, школе и школовање, привређивање, култура, спорт, личности, занимљиви догађаји и људи. - Поповићи ће дуго бити лепо и право село за живот. – У књизи су обрађени обичаји, весеља, веселе дружине, спортисти, лепе девојке и момци, деца, интересантни ликови из верског и јавног живота, владике, председници влада, министри савезне владе, познати привредници

оловином педесетих година прошлог века Поповићи су били село без струје, аутобуске линије и продавнице, а мостови на Морави рушили су се при свакој већој води. Пут од села према Милочају дуго није

био проходан, а више година и према Опланићима. И они кроз село су били у лошем стању, и тешки за пролазак, па је за пешаке увек постојала алтернативна стазица која је водила преко ливада и њива. Смештено на обронцима

Котленика, на само девет километара од Краљева, село је дуго било запостављено, а народ сиромашан. Током следећих пола века добило је струју, два водовода, телефонске прикључке у готово свим домаћин-

АНА ИЗ СРЦА

ствима, асвалтни пут, бетонски мост преко Мораве, аутобуску линију, уличну расвету. Откако је 1996. године асвалтиран пут према Милочају Поповићи су незадрживо напредовали претичући велике комшије. Поповиће од пре више деценија, али оно из скоријег периода, добро памти проф. др Томислав Симовић, аутор монографије „Поповићи у нашим срцима“ која се након представљања у овом селу нашла и пред стотинак Краљевчана окупљених у Народној бибилиотеци „Стефан Првовенчани“. Из свести аутора монографије још није избледело сећање на школске дане и време кад је путем до Краљева газио блато и често хладну воду кад Морава поплави, уједно градска светла којима се дивио исто колико и

бициклима мештана суседних Адрана. Више од свега у свести су остале речи родитеља са поруком да учи и бежи из села. Томислав Симовић је учио, али није побегао из Поповића. Жеља му је била да као хроничар овог краја за неке нове генерације остави слику некадашњег и данашњег села без намере да оцењује, или суди, људе и догађаје. Данас признаје да је монографија испунила два основна циља, да афирмише село Поповиће, чува од заборава важне податке и по мало провоцира. - У монографији су обрађени географско-историјски подаци, архитектура и стандард, саобраћај и везе, фамилије и породице, школе и школовање, привређивање, култура, спорт, личности, занимљиви догађаји и људи. За 75 година постојања у основну

школу у Поповићима ишло је преко 1.000 ђака, касније веома успешних људи. Међу њима има успешних пољопривредника, вредних радника, службеника, инжењера, професора, лекара, директора, а оваквим успехом не може се похвалити ни једна школа у широком окружењу. Село је увек имало успешне пољопривреднике што потврђује и Диплома краља Александра за рад у пољопривреди коју је добио Миљојко Тришовић 1936. године. Фудбалски клуб „Поповићи“ се 2005. године такмичио у Шумадијској зони што је највећи домет једног сеоског клуба са ове територије, а дао је и репрезентативца Србије Дејана Лекића. Данас свако домаћинство у селу има аутомобил, свако друго трактор, квалитетно грађене и врхунски опремљене куће. У селу нема сиромашних,

30.11.2014.

МАГАЗИН

има само солидно и боље стојећих. Доста је младих који се слажу и друже, а број деце у селу и школи расте. Село има монографију као личну карту којом се поноси и једино министра за привреду. Налази се на левој страни Мораве, девет километара одавде. Многа села на овој удаљености већ имају карактер приградских насеља. Поповићи ће још дуго бити лепо и право село за живот – поручио је др Симовић. Књига „Поповићи у нашим срцима“ у форми монографије приказује питомо и лепо селу испод Котленика, а поред веома емотивног и снажног назива у наслову шаље поруку млађима да остане у њиховим срцима. Књига приказује људе и простор и чува од заборава, догађаје, одбичаје, сећања, па иако је заронила у прошлост пружа и верну слику садашњости. Аутор доживљава родно место као завичај, али и као свето огњиште. Како је сусрет са завичајем приказао у пролазном времену књига представља својеврсни временски пресек који није само тренутно заустављена слика, већ

слика догађаја који се нижу, теку и пролазе кроз време. Из ње израњају интересантни ликови, преци, млађи и старији становници, бројне фамилије, породице са родитељима, домаћинства некада и сада. Обрађени су обичаји, весеља, веселе дружине, спортисти, лепе девојке и момци, деца, интересантни ликови из верског и јавног живота, владике, председници влада, министри савезне владе, познати привредници. Аутор подсећа на жељу мештана да се школују и изучавају занате, па су из ових врлети потекли бројни школовани људи, интелектуалци који су постали узорни привредници, научници, занатлије, мајстори... Књига која води кроз време, и доводи у додир са завичајем, читаоцу омогућава да осети дах огњишта кроз приказ важних и интересантних догађаја у карактеристичним временским периодима, а представља и реално сведочанство о привређивању и живљењу у овим крајевима, о томе како су преци мукотрпно стварали услове за живот и рад својих породица. Аутор

приказује како су се градиле куће, путеви, извори, бунари, како се прелазило преко реке Мораве, како се градила запрежна, шинска и кола са гуменим точковима, како се развијао и одвијао аутомобилски саобраћај, како се користила пољопривредна механизација. А Поповићани су се одувек углавном бавили пољопривредом, ратарством, повртарством, воћарством и сточараством, а привређивали у више делатности са преко тридесет занимања. Управо због тога књига треба да послужи као узор млађима да бележе импулсе живота у Поповићима као напредном сеоском насељу са богатом традицијом. Писана је за оне који су рођени у Поповићима, и њихове потомке, па зато порука са промоције указује на потребу да је има свако домаћинство у овом селу. Поповићи су по много чему специфично село, а за специфичности се не би ни знало да није књиге др Симовића. Половином прошлог века у селу је било четрнаест породичних задруга и чак 17 домаћинстава са шесторо и више деце. Зато је у школи у овом

месту било и по 60 ђака. Данас их има 15, а било је и осам. Поповићи деле судбину других сеоских средина, па је све више напуштених кућа у које власници навраћају тек с времена на време. Због тога неизмерну вредност чини детаљан попис домаћинстава у овом месту који би тек након 100, и више, година могао да добије на значају. Последње године деветнаестог века, кад је мало ђака завршавало основну школу у Краљеву, Поповићанин Чедомир Јевђенијевић је у Београду дипломирао на Правном факултету. Из Поповића су потекла три доктора наука, оних са факултетом има 45, са средњом школом многоструко више. Таквом кадровском структуром може да се похвали мало које село. У овом селу су се рађали и колари, воденичари, пинтери, казанџије, ковачи, столари, пекари, кројачи, обућари, молери, зидари, хармоникаши и певачи, а сви су пописани и смештени у ову књигу. Није аутор заборавио ни оних 24 који су дали живот у Великом рату, као ни оне који су касније изги-

нули. Сусретања, дружења, прела и посела, игранке, забаве, сабори, свадбе само су део онога о чему сведочи аутор књиге у којој се нашло и сеоско културно-уметничко друштво које се уздигло високо и заузело значајно место на Сусретима села Србије. Заувек ће остати успомена на анегдоте, женидбе, воденице, имена, надимке и много духовитих опаски. На промоцији књиге у краљевачкој библиотеци чуло се и да је фудбал постао велика страст Поповићана од тренутка када се још у прошлом веку лопта први пут откотрљала у трње. Они старији, тада још деца, памте да се на утакмице у суседни Милочај, и околна села, на почетку одлазило са моткама и вилама, а понекад би у навијачком заносу, нарочито ако им судија и неко од навијача није по вољи, страдало и комшијско коље Занимљив је и језик монографије који чува сећање на бројне готово заборављене речи, лепаре, ћерамиду, оџак и оџаклије, качаре, пруд, чуњеве, скеле, шинска кола, лоптање, белу суботу и сеоску литију. Уз храстов грм још

и јасен, орах, шљива, џенарика, дуд на раскршћу, липа, јабука. Све их обиђу крстоноше, свима се поклоне, па онда на сабориште код грма, код храста молитваша. Од заборава су отргнути долап за посуђе, наћве, разбој за ткање, тежине и кучине, конопље, трљење, трлица, ћилими, шаренике, вајат и амбар, салаш, качара, оџаклија, тор, котар, авлија и много тога другог. Неоспорна је чињеница да ће Поповићани у овој књизи наћи себе, повезати конце и употпунити слику свог постојања. Добили су своју књигу писану из срца за шта дугују захвалност Томиславу Симовићу. Од дана кад је угледала светлост дана књига заслужује да у домовима Поповићана, ма где били, буде поред славске иконе. Дани и године ће пролазити, доћи ће неки нови људи, а ова књига ће им увек причати ко је ту некада и како живео, општи је закључак који се изводи на основу онога што је забележио др Симовић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

30.11.2014.

Програми вршњачке едукације у библиотеци

У ЗНАКУ ВЕЛИКИХ ЈУБИЛЕЈА - Специфичан вид рада Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ чине програми обележавања различитих јубијела из живота значајних српских песника и прозних писаца, а одвија се по методу вршњачке едукације који подразумева рад са децом из виших разреда основних и ученицима средњих школа са целог подручја града

рограмску делатност краљевачке Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ чине едукативни програми, креативне радионице, посебни програми. Библиотека у школи – школа у Библиотеци је најмасовнији едукативнокњижевни програм намењен ученицима првих разреда основних школа осмишљен као занимљива прича о историји књиге и писма, са тежиштем на едукацији деце за коришћење услуга библиотеке. Одржава се на Дечјем одељењу и у свим основним школама, а у програму, поред библиотекара, учествују писци за децу и деца из креативних радионица. Тематска предавања су облик еду-

кативног рада намењен различитим циљним групама деце, родитеља и васпитача који се реализује у сарадњи са научним и културним установама, здравственим, просветним и другим организацијама. Часови лектире и библиотекарства се организују у сарадњи са школама, најчешће кроз мултимедијални приступ и у радионичкој форми што подразумева да, поред предметног наставника, библиотекара, госта програма у припреми и одржавању часа активно учествују и деца, полазници креативних радионица. У зависности од дела или теме, приређују се изложбе књига, писане грађе, архивалија, односно филмски или сценски

део часа. Посебни програми су намењени специфичним корисницима библиотечких услуга, деци са посебним потребама, без родитељског старања или деци из колективних центара, а едукативно и садржајно су прилагођени овим циљним групама. Специфичан вид рада чине програми обележавања различитих јубијела из живота значајних српских песника и прозних писаца, а одвија се по методу вршњачке едукације који подразумева рад са децом из виших разреда основних и ученицима средњих школа са целог подручја града. Од фебруара ове године обележена је осамдесетогодишњица смрти Бранка

30.11.2014.

МАГАЗИН

Миљковића, тридесет година од смрти Душана Радовића и Бранка Ћопића и стота годишњица од када су свет угледали Бранислав Нушић и Јован Јовановић Змај. Јублеји Бранка Миљковића и Бранислава Нушића обележавани су са ученицима краљевачке Гимназије. Суштина програма вршњачке едукације састоји се настојању да се градиво које ученици свакодневно обрађује у школама не неки начин учини необичнијим и интересантнијим. Библиотекар Народне библиотеке Нина Раденковић потврђује циљ програма колажног типа да привуку ученике који желе да о појединим ауторима сазнају више него што пише у читанкама. - Тако смо приликом програма посвећеног годишњици смрти Бранка Миљковића имали својеврсну дебату и гласање, а обележавање значајног

датума из живота Бранислава Нушића увеличано је гостовањем глумаца Краљевачког позоришта са малом инсценацијом Народног посланика. Јубилеји Јована Јовановића Змаја и Душана Радовића обележени су са ученицима виших разреда Основне школе „Браћа Вилотијевић“, а сам програм је прилагођен њиховом узрасту. Радили смо по принципу рецитала и скечева, увек са пригодном пропратном презентацијом направљеном од фотографија доступних на интернету, са сајта Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, Народне библиотеке Србије, архива РТС или других медија – каже Раденковић. Овонедељни програм посвећен обележавању тридесете годишњице смрти Бранка Ћопића реализован је у сарадњи са ученицима Основне школе „Милунка Савић“ из Витановца, а у На-

родној библиотеци са посебним задовољством у својим просторијама дочекују ученике са сеоског подручја чиме у потпуности демантују све више уврежено мишљење да су они искључени из оваквих програма. Нина Раденковић потврђује циљ библиотеке да на Дечје одељење богато програмима, књигама, лектиром, стриповима и другим садржајима учења енглеског и француског језика или слободним приступом интернету, привуче ученике што више школа са целокупне територије града Краљева. Програм вршњачке едукације поводом обележавања значајних јубилеја увек се реализују у сарадњи са наставницима који предају српски језик и књижевност, а повремено се укључују и наставници ликовног и музичког васпитања. Један од повода је сазнање да су на текстове Јована Јовановића Змаја

компоноване песме које изводе популарни естрадни уметници. - Моја улога је да будем координатор програма, у фондовима Научног, Позајмног и Одељења периодике пронађем доступну грађу о одређеном писцу, разврстам и препоручим наставницима шта може да се искористи, за који део програма и где могу да пронађу још неку релевантну информацију. Кад то увежбају у својим школама одлазим на пробе да видим да ли треба нешто да се промени или не. Библиотекар је само координатор који брине да то буде искључиво труд и рад саме деце, а да они даљим радом едукују своје вршњаке како би научили нешто више о ауторима чији се јубилеји обележавају – објашњава Раденковић. Програмима присуствују првенствено ученици школе које у њима учествују, али и школа које су учествовале

у неким другим програмима са својим наставницима. Није реткост да им присуствују и сви други који пожеле да сазнају нешто више о писцу који је тема програма вршњачке едукације. Да је то тако потврђује обележавање годишњице смрти Бранка Миљковића коме је присуствовао знатно већи број одраслих него деце. Слично је било и у ситуацији кад су у библиотеци гостовали глумци Карљевачког позоришта, али и многим другим ситуацијама. До краја календарске године предстоји обележавање стоте годишљице смрти знаменитог српског књижевног критичара Јована Скерлића који је дао огроман допринос књижевној критици, књижевној историји и издаваштву, а због озбиљности теме организује се са ученицима Гимназије. Програм посвећен стваралаштву Душана Радовића биће репризиран током децембра у амфитеатру Основне школе „4.

краљевачки батаљон“, а већ од јануара треба да почне рад на програмима обележавања јубилеја значајних личности из литературе за наредну годину. У њега ће бити уврштени сви они чији се јубилеји поклапају са неким од датума током године, а сигурно је да ће већ у јануару бити обележена стота годишњица од рођења Бранка Ћопића, али сасвим новим програмом. Показало се да су честа гостовања деце у просторијама библиотеке у знатној мери допринела њиховом повећаном интересовању за књигу, а знак признања библиотека је сваког учесника програма даривала бесплатном годишњом претплатом на све услуге. Повећан интерес показују и они који су се појавили као посматрачи чиме је испуњен основни задатак организатора да у библиотеку привуче што већи број грађана. Т. Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

30.11.2014.

Дечаци из улице Маркса и Енгелса

Кад је имао 16 година Станко је био сведок бруталног убиства оца који је, као тренер, одбио да учествује у намештању кошаркашке утакмице, запамтио је лице убице и има намеру да се освети кад одрасте. Неколико година касније Станко је фронтмен популарног црногорског рок бенда, али није заборавио ранију одлуку, па пред први велики концерт планира да се освети. Кад мајка открије његов план, и спречи га тако што га пријављује полицији, Станко одлази из земље остављајући без објашњења екипу из бенда, девојку коју је волео, а и породицу. Петнаест година касније потреба и нагон за осветом враћају га у родни град у коме ништа није као раније, а схвата да млађи брат Војо има проблеме које не може сам да реши, па одлучује да му помогне. Два брата осим разлике у годинама раздвајају и године које нису провели заједно, па

морају да помогну један другоме, а иако имају различита животна начела и околности у којима им се судбине преплићу настоје да се поново зближе. На том задатку Станко се пред братом открива као човек мрачне прошлости чији су поступци многима стварали велике проблеме. Разочаран у брата који му је до тада био идол Војо одбија помоћ и одлучује да искреношћу и отвореношћу убудуће сам решава своје проблеме. Филм је званични црногорски кандидат за награду Оскар 2015, у категорији за најбољи страни филм, а до сада је учествовао на неколико фестивала и освојио престижне награде. Премијерно је приказан почетком августа прошле године на Херцегновском филмском фестивалу на коме је награђен са две Златне мимозе, за режију и камеру. Филм који се појавио у истој години кад и „Мали Будо“ који је направио приличну пометњу у српским биоскопима, а иако потпуно другачијег жанра и овај има предиспозиција да се дуго

памти. Са карактеристикама неколико различитих жанрова, од акционог филма, трилера, па до тинејџерског и коначно праве друштвене драме првенствено је филм који на вешт и пријемчив начин проговара о тананостима људске душе, у распону од деведесетих прошлог до десетих година овог века. Филмска прича је конципирана да до краја буде непредвидива и то је једна од највећих врлина овог филма према педатно и предано урађеном сценарију без видљивијих рупица што је прилична реткост у домаћем филму последњих година. Филм се приказује до 3. децембра од 21,30.

Пингвини са Мадагаскара Преко 100 снимљених епизода анимиране серије „Пингвини са Мадагаскара“ нису задовољили апетите најмлађих који са нестрпљењем из године у годину очекују нове авантуре главних јунака из овог серијала. У авантуристичкој 3Д комедији главни прота-

гонисти су пингвини Мајор, Ковалски, Рико и Војник, који овог пута удружују снаге са шпијунском организацијом „Северни ветар“ коју предводи Агент Тајни, а покушаће да зауставе злог доктора Октавијана Шприца да уништи свет. Анимирани филм „Пингвини са Мадагаскара“ је синхронизован на српски језик, да би најмлађи могли несметано да уживају у авантурама храбрих пингвина. Тимови супер-шпијуна се не рађају већ излегу, а овај филм открива тајне највећих и најсмешнијих птица на тајном задатку на коме се баве глобалном шпијунажом. Звезде популарних анимираних филмова су актери нове авантуре у којој за пингвине улози не могу бити већи. Луди догађаји одвешће их на Антарктик, у Венецију, у пустињу, у Шангај, Њујорк, Кентаки... где ће искусити славу, постати шпијуни, покушати да осујете зле планове кракатог научника и прејести се грицкалица са сиром као ниједан пингвин до тада.

Како се решити шефа 2 Дејл, Курт и Ник су сити немогућих надређених па одлучују да напокон покрену сопствени посао. Након што пуни ентузијазма крену у производњу свог изума и буду изиграни, очајни, без новца и будућности одлуче да се освете богатом сараднику који их је уништио. Уложена средства планирају да поврате и отмицом његовог сина у чему ће им помоћи професионалац ког су упознали раније док су покушавали да се реше својих правих шефова. Аутори нису сигурни да би гледаоци могли да се поистовете са јунацима, али са довољно сигурности верују да би могли да се поистовете бар са некима од њих. Данима су аутори филма смишљали довољно уверљив изум оријентишући се на нешто једноставно што не може бити баналније него што јесте, и дошли до закључка да је најбоље да то буде нешто попут аутоперионице, само за туширање. У нади да ће пронаћи инвеститоре тројка ће

презентирати изум на катастрофалном наступу у телевизијској емисији, али се показало да су у продаји идеја исто толико лоши колико и у планирању убиства. Како немају новца за правну битку остаје им само да смисле нешто екстремно јер се више не ради о спорадичној увреди, већ о животу пуном падова, омаловажавања и фрустрације које не желе да трпе. Изазов првог дела филма био је да се момци свиде гледаоцима макар планирају да убију некога, па су зато њихови шефови морали бити тако антипатични. У другом делу поново навијамо за њих, јер их је задесила судбина жртава корпоративне похлепе и окрутног капитализма. Кад скују план и отму жртву она ће преузети контролу над ситуацијом увидевши начин да извуче нешто новца од оца, а одговорност остави отмичарима. Филм се приказује у пројекцијама од 19,30. Т. Радовановић

Пред отварање нове спортске дворане

МАГАЗИН

30.11.2014.

ПРЕЛЕПА Б

- Селектор кошаркашке репрезентације Србије у новој спортској дворани у Рибници. – Спортска дворана баш онаква каква одговара Краљеву. – Српски кошаркаши спремни пред почетак Европског првенства

еценијама се у Краљеву говорило о потреби градње спортске дворане која би на најбољи начин задовољила све веће, и захтевније, потребе спортиста. Кад је градња коначно почела из редова оних који се сматрају најзаслужнијим за реализацију овог капиталног објекта стизале су различите информације о капацитету, могућностима, роковима завршетка, трошковима градње, међународним стандардима и ко зна чему још. Градња се продужила знатно више

него је било ко, осим можда неки, очекивао а цена двоструко премашила почетни износ. И сада кад је дворана завршена заслуге за реализацију пројекта својатају они који су га отпочели, али и они други који су у међувремену освојили власт и тако створили услове да се хвале још једном победом. И мада је спортска дворана, према информацијама инвеститора Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“, спремна да прими прве

спортисте значај објекта налаже да га званично отвори неко из врха српске политике. До тада остаје да се, као музеј или објекат од посебног значаја, показује значајнијим особама, пре свега из области спорта, које повремено посећују Краљево. Дерби кошаркашког првенства између домаће Слоге и комшија из Чачка повод је да у Краљево стигне и селектор репрезентације Александар Ђорђе вић, али и прилика да се од еминентног стручњака, и интернационалца

БОМБОНА

који је наступао у бројним спортским дворанама широм света, чује мишљење о условима за одржавање различитих дворанских такмичења у Краљеву. Утисци о хали су, каже Ђорђевић, више него позитивни и стварају неопходне услове да овај крај изроди што више нових шампиона. - Прелепа бомбона, мала хала баш онаква каква је потребна и мислим да ће свима бити задовољство да дођу у Краљево као град спорта и великих пријатеља спорта. Верујем да ћемо сви који се бавимо спортом заједно са вама да будемо добри домаћини бројним квалитетним екипама – каже Ђорђевић. Повод да присуствује комшијском дербију је сазнање да су Краљево и Чачак југословенској и српској кошарци подарили шампионе какви су

били Љубодраг Симоновић, Владе Дивац, Драган Кићановић, Радмило Мишовић, Жељко Обрадовић и многи други из два клуба којима се дугује посебна захвалност. - Моја генерација је одрасла учивши од тих, и таквих, спортских величина. Зато сам овде да присуством подржим развој кошарке, јер су центри као Краљево и Чачак примарни, а верујем да ће дерби бити на нивоу старе традиције која води ка подизању кошарке у Србији – каже Ђорђевић. Пред Европско првенство у кошарци у јавности је присутно велико интересовање посебно после вицешампионске титуле српских кошаркаша на последњем Светском првенству. Наговештај да ће такмичење у групној фази такмичења бити изузетно тешко не плаши селектора

српске репрезентације који верује да ни учешће Шпаније и Француске у њој српским кошаркашима не би требало да представља проблем. Повод за овакав став су добре игре српских кошаркаша које са посебном пажњом прати селкеторски тим - Ми смо концентрисани на анализу њиховог развоја, јер мислимо да само тако можемо да подигнемо још више летвицу амбиције која је потребна да би се достигле праве висине и освојиле праве медаље. Пут смо зацртали кад смо кренули, а ја и моји сарадници се трудимо да јавност упознамо са ставом, снагом, жељом, амбицијом, односом, професионалношћу, љубави према дресу и земљи коју представљамо – каже Ђорђевић Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Из Полицијске управе Краљево

ВАРЉИВО СТАЊ

МАГАЗИН

30.11.2014.

етимични поглед на седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града за период од 17. до 23. новембра показује да се за седам дана број кривичних дела скоро удвостручио, а у структури поред једног из области привредног криминала преовладавају они који се сврставају у општи а чији је број достигао 37. И поред значајног пораста обима криминалитета успех у откривању починилаца је остао на нивоу прошлонедељног, па су инспекторима криминалистичке полиције познати извршиоци само 11 кривичних дела. Оптимистима, посебно онима који су оштећени, остаје да се надају како би у скорије време могао бити познат бар неко од извршилаца преосталих 27 кривичних дела. Иако је број прекршаја који су били повод за ремећења јавног реда и мира остао на истом нивоу тек за један је смањен број туча чије су последице често веома тешке. Мирније је било и у области безбедности саобраћаја, а од само четири евидентиране саобраћајне незгоде једна је за последицу имала настрадало лице које је прошло са лакшим телесним повредама. Иако је број прекршаја у овој области за нијансу нижи

материјална штета од 220 хиљада динара мања је за скоро четири пута. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице имали су још једну мирну недељу током које није евидентиран ни један пожар.

ИСПРАВНО ВОЗИЛО БЕЗБЕДНО ВОЗИЛО Традиционалну акцију под називом „Исправно возило-безбедно возило“ и ове године су у послењој недељи новембра заједнички организовали Ауто мото савез Србије и Полицијска управа Краљево. Акција пропагандног карактера подразумева бесплатну контролу техничке исправност што већег броја моторних возила у овлашћеним сервисима како би њихови власници спремно дочекали зимску сезону и неповољне временске услове за безбедно одвијање саобраћаја. Подаци Ауто мото савеза Србије од прошле године показују да је скоро свако треће од 15 хиљада контролисаних возила било неисправно, а сазнање да је неодговарајућа техничка исправност врло чест узрок саобраћајних незгода са тешким последицама повод је за акцију чији је основни циљ да се повећа

безбедности и избегну све негативне последице саобраћајних незгода. Из Полицијске управе је и ове недеље упућен апел власницима моторних возила да искористе предности превентивног дела кампање и бесплатном провером техничке исправности возила што спремније дочекају зиму. Након што кампања буде окончана припадници саобраћајне полиције ће наставити појачану контролу исправности возила на путевима и санкционисати сваки случај кад она не буде у складу са важећим прописима о одвијању саобраћаја на путевима.

ТРОСТРУКИ ПОКУШАЈ УБИСТВА Након тронедељне потраге припадници краљевачке криминалистичке полиције су расветлили три покушаја убиства извршена 2. новембра 2014. године и ухапсили су двадесетједногодишњег Н. Д. из Краљева због сумње да је извршио поменута кривична дела. Осумњиченом се ставља на терет да је у послепоноћним сатима, у парку код Дома друштвених организација, ножем нанео повреде двојици мало-

Е БЕЗБЕДНОСТИ

У ПЉАЧКУ СА НОЖЕМ Припадници криминалистичке полиције Полицијске управе су расветлили разбојништвa извршена протекле седмице на штету две Краљевчанке у ужем центру града, након чега је ухапшен тридесеттрогодишњи В.В. за кога се сумња да их је починио. Разбојника који је у вечерњим сатима, у трговинској радњи и апотеци, уз претњу ножем радницама из регистар каса одузео новац полицијски службеници су, ради саслушања, привели заменику основног јавног тужиоца у Краљеву.

АЛКОХОЛ КАО ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛ Уз цигарете и дрогу курентној роби се придружује и алкохол о чему сведочи акција припадника Полицијске урпаве Рашка који су запленом 240

боца алкохолног пића пресекли још један канал шверца акцизне робе. На путу Краљево - Рашка у Власову су у уторак око 20 часова, приликом контроле теретног моторног возила новопазарске регистрације којим је тридесетдвогодишњи возач из Новог Пазара превозио грађевински материјал, у делу предвиђеном за смештај палета пронашли 240 флаша „горког листа“ без акцизних маркица Републике Србије и одговарајуће документације. Алкохолно пиће је привремено одузела пореска полиција, а због сумње да је извршио кривично дело недозвољеног промета акцизних производа против возача камиона ће бити поднета кривична пријава.

РАСВЕТЉЕНА ТЕШКА КРАЂА Припадници криминалистичке полиције Полицијске управе расветлили су тешку крађу извршену протекле недеље на штету педесетшестогодишње Краљевчанке и ухапсила двадесетједногодишњег Д.Ј. Осумњиченом се ставља не тер да је 19. новембра око поднева, испред банке у Улици цара Душана, из руку оштећене истргао налоге за уплату са припремљеним новцем у износу од око 36.000 динара.

СУПРУЖНИЦИ ШВЕРЦЕРИ Четвртак поподне био је време још једне победе припадника Полицијске управе над онима који се баве недозвољеном трговином акцизне робе. Она се огледа у заплени четири хиљаде паклица цигарета и пресецању још једног канала којим се из државног буџета одливају знатна финансијска средства. Полицијски службеници су у Улици 13. јули насеља Супње код Рашке, приликом контроле путничког моторног возила марке „волво“, којим је управљала четрдесетједногодишња Рашчанка, док се на месту сувозача налазио њен четрдесетседмогодишњи супруг, у пртљажном делу пронашли 4.000 паклица цигарета марке „мерилин“ без акцизних маркица Републике Србије и пратеће документације. Цигарете су набављене на подручју Новог Пазара и намењене даљој продаји, а кривично дело повод да роба и возило буду привремено одузети. Осумњичени супружници су, по налогу основног јавног тужиоца, саслушани због сумње да су извршили кривична дела недозвољени промет акцизним производима и недозвољена трговина, а кривична пријава ће против њих бити поднета у редовном поступку.

Т. Радовановић

летника из Краљева, а на такси станици у Улици IV краљевачки батаљон покушао да убоде таксисту. Судија за претходни поступак Вишег суда у Краљеву је, на предлог заменика вишег јавног тужиоца, осумњиченом одредио притвор у трајању до 30 дана.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs