Magazin149 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година III * Број 149 * 7. децембар 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 7.12.2014.

Завршено дводневно заседање Скупштине града

МАГАЗИН

7.12.2014.

УСВОЈЕН РЕБА

АЛАНС БУЏЕТА - Подршком 35 одборника прихваћен Извештај о реализацији буџета у првих девет месеци, а са 40 гласова усвојена Одлука о ребалансу буџета града Краљева за ову годину. - Измене и допуне Програма пословања за ову годину Јавног предузећа Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ подржало 39, а Програм уређења грађевинског земљишта 40 одборника. – Усвојен Извештај Градског штаба за ванредне ситуације о штети и активностима на отклањању последица поплава. – Одборничка већина подржала нова кадровска решења у скупштинским комисијама, управним, надзорним и школским одборима

МАГАЗИН

7.12.2014.

акон што је у петак 28. новембра у раним вечерњим часовима, после више од десет сати рада, прекинута двадесет пета седница Скупштине града у делу опозиције је преовладало уверење да би четрнаест преосталих тачака дневног реда, од којих се већина односила на кадровска питања, могле да буду разматране и током исте вечери. Овакав став темељи се на сазнању да је у неким ранијим случајевима владајућа коалиција инсистирала на наставку седнице док се не исцрпе све тачке дневног реда, па је заседања умело да се заврши и у раним јутарњим часовима. Наставак седнице у понедељак 1. децембра показао је да нису били у

праву, јер је разматрање преосталих предлога трајало скоро до један сат иза поднева. Предлог Решења о давању сагласности на измену и допуну статута Јавног комуналног предузећа „Путеви“ отпочео је петнаестак минута након заказаног почетка седнице, а расправа потрајала више од пола сата током које су одборници опозиције покушавали да докажу да до промене долази како би се и онима који по старом статуту не испуњавају све услове омогућило да конкуришу за директора предузећа. Индикативно је да је промена статута „Путева“ четврта по реду у јавним предузећима током мандата ове владајуће већине, а у сваком од случајева критеријуми за избор вршилаца дуж-

ности директора, или директора, прилагођавани су према особама које су врло брзо и заузимале таква места. Кадровска питања обухваћена у следеће четири тачке дневног реда разматране су заједнички, а опозиционим одборницима је требало скоро сат времена да укажу на бројне неправилности у предлозима који су им достављени. Највише замерки било је на предлог Решења о именовању председника Изборне комисије града Краљева, а разматрани су још предлози решења о разрешењу и именовању члана Административно-мандатске комисије Скупштине града, Комисије за рад и развој месних заједница и Комисије за пољопривреду и развој.

Одборници су до паузе, пола сата пре поднева, успели да разматрају предлог решења о разрешењу вршиоца дужности директора Дома културе „Студеница“ из Ушћа и именовање на ово место исте особе. Као што се и очекивало све остало што се односило на кадровска питања у управним, надзорним и школским одборима није привлачило посебну пажњу, па је пет минута после поднева отпочело гласање. Тек након другог пребројавања гласова подршком 35 одборника прихваћен је Извештај о реализацији буџета у првих девет месеци, а потом са 40 усвојена Одлука о ребалансу буџета града Краљева за ову годину. Владајућа већина није имала довољно ра-

зумевања за два амандмана које су на предлог ребаланса уложили одборници Двери, па они нису ни уврштени у овај документ. Дугогодишња пракса из рада локалног парламента показује да предлози опозиције никако не могу да добију довољну подршку за усвајање, ма какви били, а опозиција никада није могла да спречи усвајање предлога владајуће већине. Показало се то и овога пута, па су један за другим прихватани предлози за измене и допуне Програма пословања за ову годину Јавног предузећа Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ и Програм уређења грађевинског земљишта које је подржало 39, односно, 40 одборника.

Довољан број гласова допринео је усвајању одлуке о изградњи фекалне канализације у Тавнику, измени плана детаљне регулације дела Адрана, изменама и допунама одлуке о правима и услугама у социјалној заштити као и извештај Градског штаба за ванредне ситуације на територији града Краљева о штети и активностима на отклањању последица поплава. До краја рада, на петнаестак минута пре 13 сати, дата је сагласност на измену статута ЈКП „Путеви“ и усвојена решења о разрешењу и именовању чланова скупштинских комисија, као и управних, надзорних и школских одбора. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 7.12.2014.

У градској каси рупа од четврт милиона

МАГАЗИН

7.12.2014.

ГЛАСОВИ ЗА

До краја године у градској каси највише 80 до 85 одсто средстава планираних Одлуком о буџету за ову годину. - Предлогом одлуке о ребалансу буџета планирани су укупни приходи од продаје нефинансијске имовине у износу који за 67 милиона премашују три милијарде динара и расходи који су за око 321 милион већи од три милијарде, па укупан планирани дефицит износи 253.319,447 динара. - Фискални дефицит се покрива средствима пренетих прихода из претходног периода

А ДЕФИЦИТ

МАГАЗИН

7.12.2014.

рема саопштењу Министарства финансија Републике Србије индикатори текућих економских кретања у периоду првих девет месеци ове у односу на исти период прошле године показују раст потрошачких цена од 2,1 одсто. У исто време је, према овом извору, број запослених смањен за 1,11, а укупна реална нето зарада повећана за 2,6 одсто. Званично је објављено да спољни дуг у јавном сектору на крају овог периода износи 13,7 милијарди евра, а да укупан дуг Србије достиже 22,1 милијарде што чини 66,8 процената бруто домаћег производа. Тешка економска ситуација се негативно одражава и на зараде у Краљеву што неминовно утиче на константан пад животног стандарда. Просечан износ бруто зараде на територији града Краљева је у децембру 2013. године достигао приближно 57 хиљада диндара што чини тек неколико стотинки више од 81 одсто републичког просека. У првој половини ове године настављен је тренд смањења бруто за-

рада које су пале испод 50 хиљада динара, што и у процентуалном износу пада испод четири петине оне остварене на нивоу земље. У првих девет месеци ове године буџет града је остварио укупне приходе и примања од продаје нефинансијске и финансијске имовине у износу од око две милијареде и 63 милиона динара што износи мање од 62 одсто средстава планираних на основу Одлуке о буџету за ову годину. У односу на претходни период, када је зарада износила две милијарде и скоро 194 милиона динара, овогодишња је мања за приближно 131 милион динара или 0,6 одсто. Ако се има у виду да је буџет града остваривао приходе и по основу наменских средстава за санацију поплава, који укључују донације, трансфер и средства Фонда солидарне стамбене изградње, у укупном износу од 78,7 милиона динара номинално смањење прихода и примања у односу на исти период прошле године износи 208,7 милиона ди-

нара, или 9,5 одсто. На прилив средстава у буџет су током године утицали бројни фактори, а чини се у највећој мери примена Закона о изменама и допунама Закона о порезима на доходак грађана којим је повећана неопорезива основица на обрачун зарада. Ово и смањење стопе пореза на зараде са 12 на 10 одсто непосредно је утицало на наплату пореза на доходак, добит и капиталне добитке, који у структури прихода и примања учествује са 45,4 одсто. Приходи по основу пореза на имовину, порези на добра и услуге, у које спадају комунална такса за моторна возила, накнада за загађивање животне средине, и други порези, који укључују таксу на истицање фирме, реализовани су са 297,6 милиона односно 73,1 милион мање у односу на исти период 2013. године. Тако су делом смањени негативни ефекти у смањењу укпних прихода од 89 милиона динара. Реализација донација и трансфера са вишег нивоа власти је на нивоу пла-

нираних средстава за ненаменске трансфере у складу са Законом о буџету за ову годину, док је у складу са закљученим уговорима између корисника буџета града Краљева и надлежних министарстава град остварио приход од наменских трансфера по основу пројеката у износи од 24,1 милион динара. Други порези бележе смањење у односу на преходни период номинално за 43,2 милиона динара, или 15,8 одсто. Разлози за смањење ових прихода у односу на исти период претходне године леже у смањењу прихода од имовине у износу од 58 милиона, или за 57,4 одсто, прихода од продаје добара и услуга за 58,4 милиона, или 54 одсто. Остали приходи, меморандумске ставке, примања од продаје основних средстава, приходи имовине и финансијске имовине у истом периоду бележе смањење од 4,8 милиона динара што није имало већег утицаја на реализацију укупних прихода и примања. У првих девет месеци ове године

реализовани расходи су за 22 милиона премашили милијарду динара што је непуних шест процената више од половине планираних Одлуком о буџету. У односу на исти период прошле године то чини номинално повећање од скоро десет милиона динара или 0,5 одсто. Петина укупних расхода троши се на запослене, а у односу на претходну годину они су повећани за 16 милиона динара. Ово се тумачи као резултат повећане цене рада код исплате зарада буџетских корисника, у складу са законом, и осталих права из радног односа као што су накнада за превоз на посао, боловања, социјална давања и отпремнине за одлазак у пензију. Расходи по основу коришћења услуга и роба мањи су за 17 милиона динара у односу на исти период прошле године, а уштеде су остварене због мањих трошкова за службена путовања, текуће одржавање и материјал. У исто време су расходи по основу камата реализовани у складу са планом отплате ануитета за преузете обавезе

по основу кредита према Фонду за развој Републике Србије и Банци Интеза. Знатна средства су током године пласирана преко Фонда за развој пољопривреде кроз директне субвенције за регресирање осигурња животиња и усева, осемењавање уматичених крава и јуница, суфинансирање камата, подстицај пољопривредне производње кроз учешће у пројектима и друго што укупно незнатно премашује 40 милиона динара. И расходи по основу социјалне заштите већи су у доносу на исти период прошле године за 15,6 милиона динара и то због повећаног броја накнада незапосленим породиљама од 2,3 милиона, једнократне помоћи за прворођено дете за 0,5 милиона и реализације пројекта набавке грађевинског материјала за расељена лица из буџета Србије у износу од 16,9 милиона динара. Повећани расходи по основу дотација удружењима, новчаних казни по решењу судова и накнада штете од елементарних непогода у укупном из-

7.12.2014.

МАГАЗИН

носу од 139,8 милиона динара резултат су већег издвајања средстава спортским организацијама и удружењима у износу од 49,4 милиона, новчаних казни принудном наплатом са подрачуна извршног буџета града Краљева за накнаду експропсираног земљишта на локацији Старог Јасена од стране Стрељачког савеза општине Краљево у износу од 20,6 динара и новчаних уплата по основу надокнаде штете и санације инфраструктуре у износу од преко 63 милиона динара. Издаци по основу финансијске имовине односе се на завршетак капиталних инвестиција као што су изградња спортске дворане у Рибници, моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице, санацију зграде Градске управе и сличне. У исто време су издаци за отплату главнице кредита реализовани у складу са планом отплате без застоја, као и текући капитални трансфери према вишем нивоу власти. Током читаве године, посебно у другој половини, из Градске управе стижу информације о слабијем пуњењу буџета првенствено због све мањег прилива од пореза на зараде, ускраћених могућности за наплату планираних пореза од прихода на имовину и накнаде за коришћење грађевинског земљишта. Све то је повод за закључак да би у градску касу до краја године могло да се слије највише 80 до 85 одсто онога што је планирано Одлуком о буџету за ову годину. Ако већ није могуће утицати на приходе као императив се намеће смањење расхода ради обезбеђења буџетске ликвидности односно сервисирања обавеза буџета. То је и основни разлог за утврђивање Одлуке о ребалансу буџета сагласно одредбама Закона о буџетском систему, а предлогом ове Одлуке мењају се одредбе којима се планирају приходи и примања и утврђују расходи и издаци.

Приходи и примања Предлогом одлуке о ребалансу буџета планирани су укупни приходи од

продаје нефинансијске имовине у износу који за 67 милиона премашују три милијарде динара и расходи који су за око 321 милион већи од три милијарде, па укупан планирани дефицит износи 253.319,447 динара. Фискални дефицит од око 243 милиона и главница дуга од 86 милиона динара обезбеђује се из пренетих прихода из претходног периода који достижу 329 милиона динара. Предлогом Одлуке о буџету укупна средства по основу текућих прихода и примања од нефинансијске и финансијске имовине, и нераспоређеног вишка прихода из ранијих година, за нешто више од 406 милиона премашиће три милијарде динара. У складу са одредбама Закона о буџетском систему за непредвиђене и непланиране расходе предвиђено је 10 милиона динара, а решења о коришћењу текуће буџетске резерве од стране Градског већа од петнаестак милиона распоређена су на кориснике буџета и представљају саставни део ове Одлуке. На основу остварених текућих прихода и примања, и процене динамике до краја године, планирани су укупни текући приходи од 3.406.614.515 динара што је у односу на планирано мање за 208.436.485 или за 5,7 одсто. У структури прихода највеће учешће имају и даље они по основу пореза и премашују половину планиране суме, а у номиналном износу ова средства су смањена за 331 милион динара или 16,4 одсто. Планирани приходи од донација и трансфери у износу од преко 777 милиона у текућим учествују са 25,5 одсто, а средства су номинално повећана за 29,5 милиона. Други планирани приходи од 590 милиона динара у укупним учествују са 19,3 одсто. По основу прихода од добровољних трансфера физичких и правних лица планиран је износ од 58,885 милиона динара. Они се односе на текуће добровољне трансфере по основу уплата физичких и правних лица на име санације елементарних непогода и капиталних трансфера у складу са Уговором о удруживању финансијских средстава за изградњу моста

преко Ибра између града и Миломира Главчића. По основу меморандумских ставки за рефундацију расхода примања од продаје основних средстава, природне и финансијске имовине, планирано је 19,5 милиона динара, а у предлогу Одлуке о ребалансу буџета нису планирани приходи од задуживања код пословних банака или по другом основу.

Расходи и издаци Предлогом Одлуке о ребалансу буџета планирани су укупни расходи и издаци за нефинансијску имовину и отплату главнице домаћим кредиторима од 3,406 милијарде динара. Планирани текући расходи достижу 2,781 милијарду, а издаци за отплату главнице и набавку финансијске имовине 86 милиона динара. У структури укупних расхода највеће учешће од скоро четвртине имају трошкови запослених који премашују 732 милиона. Трећина, или скоро две милијарде, отпада на коришћење роба и услуга док издаци за нефинансијску имовину, који премашују 539 милиона, чине 15,9 одсто укупних. Плате, додаци и накнаде запослених, и социјални доприноси на терет послодаваца код свих буџетских корисника којима је утврђена цена рада у складу са посебним прописима од стране владе, планирани су са растом у складу са бројем запослених код буџетских корисника који су финансирани из градског буџета. Остали расходи по основу накнада у натури, социјална давања и накнаде запосленима планирани су код свих буџетских корисника у складу са обавезама из закона и колективних уговора. Сагаласно Упутству за припрему Одлуке о буџету, која се односи на средства за дванаест месечних плата запослених који се финансирају из буџета, планирано је приближно 694 милиона динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 7.12.2014.

СТАРА ЧАРШИЈА трећи пут 7. децембар 2014.

Фото: М. Радовановић

ИЗБОРИ ЗА САВЕТЕ МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА

С децом на пут око света – Бугарска

МАГАЗИН

7.12.2014.

КРАТКА БУГА

- На помолу економска сарадња са предузећима из Бугарске. – Краљевачки „Корали“ и „Ју Кеопс“ већ присутни на бугарском тржишту. – У оквиру програма Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ „С децом на пут око света – Бугарска“ представљена прозна збирка савремених бугарских писаца „Прича од двадесет лева“, у издању часописа „Повеља“

АРСКА ПРИЧА

МАГАЗИН

7.12.2014.

икада у Краљеву није боравило толико амбасадора земаља са различитих континената као током последње две и по године. Поводи за то су били различити, хуманитарна помоћ становницима угроженим од елементарних непогода, посета краљевачким привредницима, разматрање могућности за заједничко улагање у ревитализацију „Фабрике вагона“, присуство књижевним вечерима, обележавању Дана Краљева Краљевдана, понуда за братимљење са неким од градова из земље из које долазе. И ма какав да је био повод макар и протоколарни разговори краљевачких званичника са високим гостима наговештавали су да би у неком будућем времену могла да се оствари и нека сарадња на плану привреде и економије. Од свега тог није било ништа, а питање је да ли ће и бити. Последњи у низу оних који у Србији представљају своје земље у Краљеву је боравио бугарски амбасадор др Ангел

Димитров. Иако повод за долазак није имао никакве везе са локалном самоуправом основни ред је био да бугарску делегацију прими градоначелник Краљева и по ко зна који пут започне причу о обострано значајној економској сарадњи. Више од чврстог уверења да је најбољи начин за упознавање неке земље излазак из државног административног центра, и обилазак најудаљенијих крајева, повод за долазак у град који живи у савременом ритму је сазнање да се овде налазе корени српске државности. Од високог госта се није могло ни очекивати мање од прегршти похвала и уверења да би прва посета Краљеву могла да буде почетак обострано корисне сарадње. А о тој сарадњи, посебно на културном и економском плану, разговарао је са градоначелником Краљева Томиславом Илићем и његовим сарадницима. Који су конкретни кораци учињени, и да ли ће од њих бити неке користи за две земље, није познато. Познато је да

економија повезује људе, а култура их још више зближава, па је све ово и повод да амбасадор потврди подршку своје земље српском путу ка европским интеграцијама. Иако је краљевачке новинаре интересовала могућност бугарског инвестирања у Србију амбасадор је, као и многи пре њега, потврдио чврсту решеност своје земље да подржи пут Србије ка Европи, а чиниће то у свим случајевима повезивања у било ком облику. Бугарска је, подсетио је др Димитров, већ инвестирала у параћинску Српску фабрику стакла, предузећа која се баве путном инфраструктуром у Нишу и Врању и друге пројекте. Инвестиције су мање или више успешне, неке неуспешне, што није разлог да се одустане од разговора о неким другим од којих би две стране имале користи. Ставове бугарског амбасадора дели и градоначелник Краљева Томислав Илић наговештавајући евентуалну сарадњу у области туризма и других привредних грана. Прве кораке су већ

направиле краљевачке фирме „Корали“ и „Ју кеопс“ које је ангажовано на путној инфраструктури суседне земље. Бугарски амбасадор није последњи који посећује Краљево, а из локалне самоуправе стиже најава да ће се са овом праксом наставити и у наредној години са циљем да бар неко од инвеститора дође и колико толико утиче на смањење броја незапослених. Непосредан повод за долазак гостију из Бугарске је прозна збирка савремених бугарских писаца „Прича од двадесет лева“, у издању краљевачког часописа „Повеља“, која је представљена у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“. О њој су говорили др Ангел Димитров, проф. др Михајло Пантић, познат као човек који је много урадио на зближавању српске и бугарске књижевности, и преводилац Елизабета Георгијева. У уметничком делу програма учествовали су ученици Етномузиколошког одсека Музичке школе „Стеван Мокрањац“.

Почетком ове године у „Повељином“ додатку „Препоручено“ објављен је избор кратких прича бугарских писаца „Прича од 20 лева“ у преводу Елизабете Георгијев. У истој едицији је још пре пет година препоручен превод још једног дела бугарске књижевности „Ране од слободе“ Цветане Еленкове. Директорка Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Драгана Типсаревић потврђује да није случајно што се баш бугарска књижевност нашла у два од дванаест издања часописа „Повеља“. - Није случајно ни што је у питању кратка прича, јер она у овом тренутку на светској културној сцени итекако препоручује бугарску књижевност. Поред тога реч је о блиским културним, историјским и духовним везама два суседна народа са истим коренима и писменошћу због које се лако разумемо. Од Средњег века, кроз све периоде историје и књижевне правце у нашој земљи и Бугарској, било је изузетно много речи о културном прожи-

мању. У данашње време су српски писци читани у Бугарској, а и библиотека је превела савремене бугарске писце. Отварају се катедре за бугарски језик у Србији, али и српски језик и књижевност у Бугарској. У том изузетно плодном културном прожимању има места и за наш град, а академик краљевачки писац Горан Петровић спада у најчитаније српске писце у Бугарској. Наша библиотека има плодну сарадњу са сличнима из два бугарска града, а ова два издања препоручила су нас да др Димитров са сарадницима буде гост Карљева и библиотеке – каже Типсаревић подсећањем да је поводом доласка уважених гостију у просторијама библиотеке приређена изложба свих књига које су преведене са бугарског језика. Амбасадор Димитров је био гост програма „С децом на пут око света – Бугарска“ а посебним задовољством оценио је сусрет са ученицима једне краљевачке школе. Т. Радовановић

7.12.2014.

МАГАЗИН

Владимир Богавац

Без длаке на језику: Владимир Богавац (2)

- Нација и демократија су две шине истог колосека, а Демократска странка Србије остаје на том колосеку. - Нема одступања од идеологије за коју се верује да је најбоља за Србију, а која поред војне неутралности подразумева одустајање од чланства у Европској унији. - Док језичак на ваги која показује опредељење за улазак у Европску унију претеже час на страну оних који подржавају ову идеја, а час на ону другу, у Демократској странци Србије верују да се више од три четвртине становника противи уласку у НАТО пакт. – Политика Српске демократске странке има много више присталица него што то показују резултати последњих парламентарних избора

Фото: М. Радовановић

ПИОНИР КРАЉЕВАЧКИГ ВИШЕСТРАНАЧЈА

МАГАЗИН

7.12.2014.

рви пут од оснивања Демократска странка Србије после мартовских избора ове године није успела да уђе у Народну скупштину, а све оно што се у њој дешавало након последње изборне скупштине по мишљењу бројних чланова стигло је прекасно. Неуспех и неспоразуми допринели су да из ње иступи одређен број значајних људи, међу њима и оснивач странке др Војислав Коштуница. Разочаравајућим се међу онима који су остали верни изворним идејама сматра његов гест, посебно након писма које је само неколико дана пре скупштине упутио чланству позивајући на јединство без обзира на резулатате гласања. Члан Извршног одбора странке Владимир Богавац подсећа да је сада већ бивши председик напустио странку само два дана након пребројавања гласова, па остаје нејасно шта се то десило од тренутка када је упутио позив на јединство до одлуке о напуштању странке. Резултат избора за председника странке потврдио је уверење да у случају другачијег исхода не би било већих промена у њеном раду. Присталице пораженог канидата за председника су били чланови Председништва, Извршног одбора, Главног одбора и Политичког савета, па се оправдано сумња у могућност да било ко од њих учини корак напред кад то није успео далеко ауторитативнији Коштуница. Око нове председнице Санде Рашковић Ивић окупила се група младих и енергичних људи спремних да на другачији начин представе странку која, тврди Богавац, идеолошки ни за милиметар неће одступити од свог пута. Зато и подсећа на речи једног од оснивача Борислава Пекића да су нација и демократија две шине истог колосека, а ДСС ће да остане на том колосеку. - Ми се идеолошки нисмо променили, али хоћемо да променимо приступ према грађанима, јер мислимо да наша политика има много више присталица него што то одражавају резулати избора. Демократска странка Србије је изричито против уласка Србије у Европску унију и НАТО пакт, а сва истраживања јавног мњења по-

тврђују да је проценат оних који подржавају улазак и отприлике исти као и број противника. Кад се сабере резултат странака које су против уласка Србије у Европску унију и НАТО добили би десет посто па се поставља питање где је остатак. Очигледно је да нисмо на прави начин успели да се приближимо грађанима, нисмо били довољно активни и нисмо говорили разумљивим језиком – каже Богавац. Пред страначке изборе кандидати за председника су обилазили градске одборе, а краљевачки двотрећинском већином, каква је дошла до изражаја и на изборној скупштини, подржао Санду Рашковић Ивић. Ма колико да је Војислав Коштуница преузео на себе одговорност за неуспех на ванредним парламентарним изборима у марту ове године међу великим бројем чланова преовладава уверење да није у реду да сам понесе терет пораза. Међу онима који су остали у странци све је чвршће уверење о штети због одласка одређеног броја квалитетних људи, али и што неки од сада већ бивших чланова нису отишли раније. Иако је након одласка бројних чланова странка подмлађена погрешно је закључивати да су у њој остали мање искусни, јер и даље има оних који су у ранијем периоду заузимали значајна места на различитим позицијама у држави, а имају много више енергије од претходног руководства. И поред тога знатно су смањене могућности да енергију усмере на праву страну јер им је онемогућен приступ медијима, а ускраћена и знатна финансијска средства. Пред мартовске изборе се оправдано рачунало да ће уласком у парламент странка лакше вратити дугове. Након што је то изостало приступило се непопуларним потезима, отпуштању запослених, закупу мањег пословног простора, продаји службених аутомобила... Време од промена на челу странке је исувише кратко да би се могло говорити о видљивијим резултатима, али се примећује појачана активност на свим нивоима организовања. У ДСС тврде да нема одступања од идеоло-

гије за коју се верује да је најбоља за Србију, а која поред војне неутралности подразумева одустајање од чланства у Европској унији. Овакав став заснива се на сазнању да састав репубичког парламента не одражава расположење највећег дела становника Србије по овом питању. И док језичак на ваги која показује опредељење за улазак у Европску унију претеже час на страну оних који подржавају ову идеја а час на ону другу у Демократској странци Србије верују да се више од три четвртине становника противи уласку у НАТО пакт. - Актуелнија од војне је политичка неутралност. Разлози против уласка у Европску унију су двојни, једни су економске а други моралне природе, јер је већина чланица те организације активно радила на разбијању Србије и признала Косово као независну државу. Са друге стране ни финансијска ситуација у Европској унији није сјајна, а једине две земље у Европи у којима је стопа незапослености већа него у Србији, Шпанија и Грчка, су чланице Европске уније. Ако неко мисли да ћемо ми сутра да будемо Немачка грдно се вара и нека само погледа колико Румуна, који долазе из Европске уније, чува овце у Војводини. Ако се осврнемо на украјинску кризу схватићемо да се претходни председник није окренуо према Русији зато што је заљубљен у Путина, него што је Русија дала десет пута више новца него Европска унија. Ако је неко на челу државе он нема право да се опредељује према личним симпатијама него да гледа шта је интерес народа. Америчке невладине организације углавном служе за обарање режима, па нема сумње да је и за украјинску кризу крив запад који нас је оптуживао да смо последњи бастион комунизма у Европи, али му није сметало да призна Титове границе и дозволи отцепљење република. Много је таквих примера, па је ризично улазити у савез са онима који имају двоструке аршине – објашњава Богавац. Неспорно је да се Србија налази на ветрометини, а да подједнако јаки ветрови дувају са свих страна. У таквој си-

7.12.2014.

МАГАЗИН

туацији земљи се ускраћују привилегије, а намећу све веће обавезе са императивом усклађивања политике са политиком Европске уније која подразумева и увођење санкција Русији. У исто време, подсећа Богавац, никоме не пада на памет да тражи да се ускладе плате са онима из најразвијенијих земаља. Са друге стране све су гласнији апели појединих земаља Уније, пре свих Немачке и Чешке, да се укину санкције Русији јер то штети њиховим економијама. Највећа сметња потпуној имплементацији бриселског споразума је Устав, по коме је Аутономна покрајина Косово и Метохија неотуђиви део Србије, па су све гласнији они који заговарају што скорију промену. Са друге стране косовско питање је из Уједињених нација, уз благослов српских власти, пребачено под окриље Европске уније. И поред чињенице да је сумануто очекивати да подршка целовитости земље стигне из организације која не дели исти инетерес Богавац верује да није све изгубљено. - Многи кажу да је то завршена рича. Ако је тако што нас притискају? Да је завршена нико то не би ни помињао. Актуелна власт је подлегла притисцима са запада и позвала Србе да изађу на косовске изборе које је расписала Едита Тахири. Ако заиста мисле то што кажу да је Косово Србија, а зна се зна ко расписује изборе у Србији, зашто су тражили да Срби на Косову и Метохији изађу на изборе. Албанци су на Косову дошли до позиције коју имају тако што су бојкотовали све што је организовала држава Србија. Деведесетих година је покрајина давала нешто више од 40 посланика, а Албанци нису излазили на изборе јер су знали да са њима, у односу на 250, не могу да учине ништа. Иако сам сигуран да није све изгубљено ми објективно не можемо да урадимо много дипло-

матским путем, а притискају нас само зато што хоћемо безусловно у Европску унију. Свака држава на било ком степенику пута ка Европској унији може да стави вето, а председник на крају мора да потпише да је Косово самостална држава. Зашто онда прелезимо све те степенице ако кажемо да никада нећемо признати независност Косова – пита се Богавац. Прича о безусловној оријентацији ка чланству у Европској унији нема чврсту основу кад се зна да се у овој асоцијацији не размишља о скоријем проширењу, па се и у круговима њених званичника исувише оптимистичком оцењује изјава премијера Александра Вучића о приступању Србије до 2020. године. О будућности асоцијације постоје различите теорије, а много тога би могло да буде јасније након референдума који се у вези са даљим чланством помиње у Великој Британији. И искуства земаља које су последњих десет година постале чланице европске породице народа потврђују да не треба журити.

Од последње седнице у Скупштини града нема одборничке групе Демократске странке Србије у локалном парламенту што још једном отвара питање изборног система. Сазнање да се на свакој седници појављују нове одборничке групе повод је за сумњу у озбиљност државе која то омогућава. Зато се накарадном сматра одлука да је, због усклађивања са европским стандардима, одборник власник мандата. Оваква одлука омогућава да у току мандата неко промени више странака, а странка која није ни учествовала на изборима, или није прешла цензус, постане парламентарна. Све упућује на потребу да се уведе ред, промени изборни закон или пропише да власник мандата не може да буде онај чије име није ни било на гласачком листићу. У изневерена очекивања убраја се недовољна подршка републичке власти Краљеву. - Пре реконструкције владе имали смо министра који је на неки начин везан за Краљево, имамо и саветника председника државе, па сам очекивао

да они учине мало више за овај град, али то нисмо осетили. Имамо и значајан број посланика, а верујем да би волели да ураде нешто зачајније за град јер ће већина да се врати и живи овде, па сигурно жели да град буде лепши и богатији, али то није могуће. Зато и нисам неки претерани оптимиста. Можда је и боље да будем опрезан и не очекујем превише, па да се обрадујем, него да будем претерани оптимиста па да се разочарам. Краљево, као ни било који други град, не може само да учини за себе нешто значајно, па мора у целој држави да се догоди талас добрих ствари да би се то осетило у Краљеву без обзира ко је на власти. Не знам да ли је кривица за то до републике која не препознаје Краљево као средину за тако нешто, или смо криви ми из локалне власти који не умемо да створимо потребне услове. Знам само да за сваки папир који је за нешто потребан мораш да прибавиш мноштво других, јер су код нас и за баналну ствар административне процедуре исувише компликоване. Ако је то тако могу да претпоставим како се у таквој ситуацији сналази странац кога сви очекујемо као инвеститора – каже Богавац уверен да је и аутопут који се помиње као главна кочнице значајнијим инвестицијама добар изговор за бројне погрешне потезе ове, али и претходних гарнитура на власти. А услова за макар мали корак напред има. Има и локација које би под повољним условима, можда и без надокнаде, требало уступити онима који су спремни да запосле одређен број људи. Изостаје једино одговор на питање да ли је то због инертности власти, или неспособности да се на прави начин представе потенцијали које би искористио неко до потенцијалних инвеститора. Т. Радовановић

7.12.2014.

МАГАЗИН

Младен Обрадовић

Фото: М. Радовановић

- Без вере у Бога и без снажне националне свести није могућ ни опстанак ни останак српског народа на балканској ветрометини. - Народ који изгуби темеље свог идентитета тај ће нестати у историји. Без Косова и без Русије нема опстанка српства. - Косово представља темељ српског националног идентитета, показатељ опредељења за царство небеско, за одбацивање свега што је тренутно и пролазно, свега онога што квари српски морал и српски дух

МАГАЗИН

7.12.2014.

Последњег месеца у години мало ко се у Краљеву сећа еуфорије која је трајала од половине фебруара до мартовских ванредних парламентарних избора. Долазили су овде и још брже одлазили, хитајући на друга места током предизборне кампање, политичари различитог профила и формата, окупљали на различитим местима у граду истомишљенике и понављали оно што ови већ добро знају. Краљевачка политичка сцена показала се индиферентном према бројним политичким опцијама, а мали је број оних који би могли да су похвале пажљивим посматрањем и анализом оног што су говорили лидери различитих странака, па на основу тога извлачили закључке и доносили одлуке за кога да гласају. И све се тих дана некако претворило у бројеве, а трка је отпочела оног дана кад су напредњаци први предали изборну листу уверени да стартна позиција са бројем један даје извесну предност над осталима. Озбиљнија анализа би данас вероватно показала да мало ко од пажљи-

вијих бирача и зна ко је у то време био на ком броју. Из недовољно јасно дефинисаних разлога већ се месецима у свести писца ових редова, с времена на време, појави број шест. Мало копкања по документацији води ка сазнању да се иза броја шест на последњим изборима налазила листа Српске радикалне странке, али и да је малоборојним присталицама окупљеним једног мартовског суботњег поподнева на Тргу српских ратника дубоко у сећању остало надахнуто излагање једног младог човека. Био је то повод за кратак разговор са њим који, због свега што се дешавало тих мартовских дана, до сада није објављен. Девет месеци касније оно што је изрекао није изгубило на актуелности посебно после изјаве председника Србије Томислава Николића да ће услов за улазак у Европску унију бити признавање Косова као независне државе о чему би требало озбиљно разговарати са премијером након повратка из Њујорка. А онај млади ватрени говорник из

ког навире бујица речи које буде успавано осећање националног поноса је председник Србског образа Младен Обрадовић. Све док јуна 2012. године Уставни суд није забранио Отачаствени покрет Образ, који се као ултрадесничарска организација залагао за успостављање српске православне монархије на простору од „Купе до Вардара и од Дунава до Јадранског мора“, дужност генералног секретара обављао је Обрадовић. Због свега што је организација чинила током претходних петнаестак година, а то је по речима Обрадовића бескомпромисна и неодустајна борба за интересе и добробит српског народа, Уставни суд је подлегао притисцима и донео одлуку о брисању из регистра, јер је политичким субјектима, које у Образу сматрају српским непријатељима, засметало што ничим нису могли да поткупе, заплаше или поколебају следбенике оснивача Образа трагично настрадалог Небојше М. Крстића. - Ми смо испоштовали ту одлуку,

али смо испоштовали и Закон о удружењима грађана, и основали нову организацију која се зове Србски образ која у потпуности наставља стопама Отачаственог покрета Образ. И даље се бори за светосавску православну велику Србију, а основна начела Србског образа су богољубље и родољубље, српска Србија, домаћински поредак и витешке оружане снаге. Ми дубоко верујемо да без вере у Бога и без снажне националне свести није могућ ни опстанак ни останак српског народа на балканској ветрометини. Онај народ који изгуби темеље свог идентитета тај ће нестати у историји, а то су показали толики други примери пре нас. Чувајући своју православну веру, чувајући своје српство, чувајући своју ћирилицу, своју народну песму, све оно што је лепо и племенито у души нашег народа, ми ћемо обезбедити сигурне темеље за будућност своје деце, а борба за бољу будућност наше деце није могућа без свеобухватне бриге о породичним вредностима – каже Обрадовић.

СРБСКИ ОБРАЗ Браћо и сестре! Потомци Светога Саве и свих Светих Срба и Србкиња! Бити Србин никада није било лако. Данас, у време небивалих духовних и националних искушења, бити истински Србин је теже него икада. Распетом, пониженом и обесправљеном Србству данас је више него икада потребан одлучан и делотворан одговор на свеопшту окупацију, хаос и безнађе. Управо зато постоји Србски Образ! Ми нисмо партија. Ми нисмо странка. Ми смо Покрет србске истине и србске будућности. Образ је једини Покрет за школу са вером, политику са поштењем, војску са родољубљем и државу са Божијим благословом. Образ се бори за духовну и државотворну обнову Србства на темељима Светосавља. И управо зато – Образ хоће богату и снажну, јединствену и слободну србску националну Државу у којој Срби неће бити сиромашни и презрени „грађани“, већ угледни домаћини! Зато вас позивамо – придружите нам се! Саберимо све србске снаге да бисмо лакше и успешније, уз Божију помоћ, остварили наше свете отачаствене циљеве и државотворне задатке! Само тако ћемо опстати и остати. Само тако ћемо бити достојни потомци наших Светих Предака и постати частан узор нашим Потомцима. Бог ће помоћи нашем прегнућу – ако буде имао коме. Будимо достојни помоћи Божије! Будимо људи са Образом!

7.12.2014.

МАГАЗИН

Основу зн чи ни један од ћанских симв стантина, по монограм. Овај знак није из 312. г Цар Констан заставе, штитове и кациге својих вој битку са тиранином Максенцијем, и т Господ Исус Христос јавио у сну. Крст Цара Константина чине укрш и Р (ро) — почетна слова речи Христ десне стране слова A (алфа) и Ω (оме њим: „Ја сам Алфа и Омега, Почета овај знак још носи назив Христов ставно Хи-Ро и представља симбол п Христом и за Христа. Христов монограм у знамену Срб

намена Србског Образа д најзначајнијих хришвола — Крст Цара Конознат и као Христов

потиче из IV века, тачодине, када га је Свети тин Велики ставио на јника пред одлучујућу то након што му се сâм

штена грчка слова Х (хи) тос — док су са леве и ега), по речима Господк и Крај“. Због тога се монограм или једнопобеде свих који су са ског Образа преузет је

народ, све је то наше свето Косово. И зато ми то наше свето Косово нећемо, и не смемо, да предамо. А једини и најважнији гарант одбране нашег светог Косова је српско богољубље и родољубље и савез са Русијом, јер су Срби увек захваљујући савезу са Русијом успевали да одбране и ослободе своје земље и свој народ. То је било и у време Карађорђа, тако је било и 1876. до 78, када смо ослободили јужне српске крајеве, тако је било и 1912. и 1914. до 1918, тако је било и 1944. када је уз помоћ огромних жртава братског руског народа ослобођен Београд и цела Србија од Немаца. Према томе, потпуно је јасно да једино у савезу са Русијом можемо повратити оно што је наше и донети духовни, културни, економски, политички и сваки други бољитак нашем народу. Русија нас никад није уцењивала и не тражи од нас никакве ненормалне услове као Европска унија. Русија само захваљујући споразуму о бесцаринској трговини нуди руку и могућност да њој продамо своје пољопривредне и друге производе, а на нама је да ту могућност искористимо. Бриселски споразум је најсрамнији документ потписан у новијој српској историји. То је документ којим се из-

са једног дискоса (литургијског предмета) из V века; особен облик слова алфа и омега (ω је „мала“ верзија „великог“ Ω) управо носи печат тога времена. Боје Србског Образа јесу црвена, плава и бела (у хералдици — сребрна), због тога што су то основне боје Хришћанства и православног Србства. У хришћанском Предању црвена боја је символ Бога, а плава — човека. Управо зато се Господ Исус Христос, као Богочовек, на иконама и фрескама најчешће изображава са црвено-плавом одором. Црвена и плава су најстарије познате боје србске заставе. У попису предмета које је Краљ Владислав (12341243) похранио у Дубровнику, спомиње се, поред осталог, „застава од црвене и плаве тканине“. Бела боја нашег знамена носи хришћанску симболику Чистоте, Љубави и Премудрости Божије, као и Васкрсења Христовог. Бела је боја Монархије и монархиста, али и боја части, поштења и достојанства — то јест образа као најважније вредности србског народа.

дајнички властодршци непосредно одричу Косова и Метохије и изравно га дају у руке шиптарским терористима. Тај споразум је потпуно противуставан, коси се и са Уставом и са законима Србије, и они који су га потписали кад тад ће морати да одговарају пред српским народом и пред законом – сигуран је Обрадовић. И ма колико да су притисци са запада све већи, а то је коначно потврдио и председник Србије, у Србском образу верују да много тога може да се промени, али тек након што се успостави озбиљна и одговорна национална власт која ће почети да води рачуна пре свега о српским националним интересима, а не о интересима Вашингтона, Брисела, Берлина, Загреба, Тиране, или било кога другог. Стављајући српство испред свега кренули су на истеку првог квартала ове године у борбу за поверење бирача заједно са српском радикалима и Српским народним покретом Наши уверени да ће српски националисти имати своје заступнике у Народној скупштини. Из ко зна којих разлога такво мишљење нису делили бирачи који су након мартовских избора масовно кренули за напредњацима. Докле ће стићи показаће време. Младена Обрадовића вреди слушати, вреди то и онима који не деле исто мишљење, можда више онима који се колебају. Млад, образован, поштен, речит, из угледне породице... и те мартовске вечери обраћао се свима који се осећају издатим, обесправљеним, пониженим, свима који су остали без посла и не могу да нахране своју децу, онима којима су се смучиле турске серије, којима је доста латинице која је преплавила српске градове и села, онима који не желе да Србија и Срби буду у наредних педесет година мањина у сопственој држави, свима који желе обнову српства на темељима светосавља и заветних вредности светих предака. Марта ове године таквих или није било, или нису добро слушали. Можда и јесу, али нису поверовали јер народ често, а показало се то безброј пута, верује у лажи, оно што је само наизглед лепо и брзо оствариво.

Т. Радовановић

А породичне вредности које заступају никако не иду са онима које намеће запад, првенствено параду гордости као противуствни скуп који се изругује свему што је морално, здраво, породично, правољубно и честито. У исто време они који заступају праве вредности проглашавају се за ексремисте, фашисте, хулигане и томе слично. Србски образ се залаже за параде српске војске, и ни једне друге која би корачала српском земљом. Једина која би као савезник могла имати привилегију је руска војска, а Обрадовић верује да без Косова и без Русије нема опстанка српства. Основ за такав став лежи у сазнању да Косово представља темељ српског националног идентитета, показатељ опредељења за царство небеско, за одбацивање свега што је тренутно и пролазно, свега онога што квари српски морал и српски дух. Косово је симбол свега што је здраво и нормално, за своје ближње, жртвовање за земљу, народ и будућност своје деце. - Наше свето Косово су и Грачаница и Високи Дечани и Бањска и Пећка патријаршија. Наше свето Косово су и огромне рудне резерве, међу највећим на свету резерве лигнита, молибдена, бакра, прелепа земља, диван

МАГАЗИН 7.12.2014.

КОРУПЦ

Стагнирање у борби против корупције у 2014. години

ЦИЈА НЕ ЈЕЊАВА

7.12.2014.

МАГАЗИН

- На овогодишњем Индексу перцепције корупције Transparency InternaQonal Србија оцењена лошије него 2013. године. – На листи од 175 земаља Србија на 78. месту иза Словеније, Хрватске, Македоније, Румуније, Бугарске и Црне Горе. – Од 2000. године, откако се мери индекс перцепције корупције, Србија у сталном успону све до прошле године. Овогодишњи резултат показује да се Србија сврстава међу земље са веома распрострањеном корупцијом. - Прошлогодишњи напредак није у довољној мери искоришћен као подстицај да се спроведу реформе које би омогућиле систематично сузбијање корупције

ема која ових дана привлачи пажњу свих значајнијих медија у региону су у среду објављени резултати истраживања које се односи на индекс перцепције корупције мерен у 175 земаља света. И док се готово све суседне земље хвалишу напретком и борби против корупције Србија нема превише разлога за то, јер је након прошлогодишњег напретка ове године забележила благи пад на Индексу пер-

цепције корупције који је објавио Transparency InternaQonal. На скали од 100 до 0 Србија је остварила скор од 41 што јој је обезбедило 78. место на табели међу 175 држава и зависних територија и пад за шест позиција у односу на претходну годину кад је перцепција корупције испитивана у 177 земаља. Овогодишњи резултат показује да се Србија сврстава међу земље са веома распрострањеном коруп-

цијом што потврђује да прошлогодишњи напредак на листи није у довољној мери искоришћен као подстицај да се спроведу реформе које би омогућиле систематично сузбијање корупције. И док се Словенија са скором од 58 попела за четири позиције и стигла на 39. место, а Хрватска пала за исто толико места на 61. Македонија се са скором 45 попела за три позиције на

табели до 64. места. Румуни имају исти скор као и Бугари, па су задржали прошлогодишњу позицију и 69. место, а ови други поправили положај за читавих осам места. Боље пласирана од Србије је и Црна Гора која је и поред пада за осам места на доле заузела 76. позицију. Слабије пласиране од Србије су Босна и Херцеговина на осамдесетом и Косово и Албанија који деле 110 позицију на листи. Србија је на овогодишњој листи претекла Босну и Херцеговину, са којом је делила место на табели 2013. године, што значи да је БиХ назадовала више. Прошле године су, поред

органа, или број случајева корупције до којих је дошло у посматраном периоду, па се може закључити да антикорупцијске мере још нису довољно уверљиве. Због тога се и сматра да у борби против корупције Србија има шансе које до сада нису довољно искоришћене. Највећом дугорочном шансом земље сматра се европска перспектива и решеност Европске уније да све време преговора прати напредак у оквиру поглавља 23. У исто време се запажа да на најбољи начин није искоришћена заинтересованост међународних организација, па се у извештајима Европске комисије на-

бијање „позитивних мишљења“ за поједине законе од стране европских инситуција. Према Транспарентности Србије друга неискоришћена шанса се састоји у сазнању да после дужег времена у земљи постоји изразито концентрисана политичка моћ, за разлику од вишедеценијске дисперзије на коалиционе партнере и „конфедерацију министарстава“ уместо јединствене Владе. Та чињеница пружа шансу да се успостави целовита и трајна институционална борба против корупције уместо да то зависи од тренутне политичке воље неког од коалиционих партнера, али и опасност да се борба

Србије и БиХ, исти индекс имали Сао Томе и Принципе и Јужна Африка и док је Сао Томе задржао индекс 42 Јужна Африка је напредовала до 44. Индекс перцепције корупције не прати промене на дневном нивоу, већ у дужем временском периоду, и не одражава нужно активности државних

воде бројни проблеми међу којима, уз оне из ранијих година, има и нових. Нацрт акционог плана за преговоре у поглављу 23 није предвидео све потребне активности, па уместо да се Европска унија користи као покретач целовите и системске антикорупцијске реформе, у први план се истиче до-

против корупције политички инструментализује. Подршка грађана борби против корупције је велика, али и лествица очекивања, изјавама владајуће политичке групације, подигнута веома високо. Готово једина светла тачка системских антикорупцијских мера током

МАГАЗИН

7.12.2014.

претходне године дана била је примена Закона о јавним набавкама, иако, по мишљењу Транспарентности Србије, ни она није у потпуности обезбеђена. Констатовано је да се стратегија за борбу против корупције и пратећи Акциони план спроводе са закашњењем, а за неиспуњавање обавеза не постоји систем одговорности, што је највећи недостатак претходне Стратегије из 2005. године. Због кашњења још увек нису побољшани Закон о финансирању политичких активности и Закон о Агенцији за борбу против корупције, а Закон о заштити узбуњивача је усвојен тек у новембру ове године. Закон о јавним предузећима од пре две године није донео видљиве промене ни у једном битном аспекту, а неке одредбе нису ни примењене. Посебно забрињава коришћење међудржавних споразума као модалитета за велике инфраструктурне пројекте, због чега изостаје анализа и надметање које мора да претходи сваком јавно-приватном партнерству, а често и елементарна јавност података. Према оцени Транспарентно-

сти Србије нема видљивих помака у погледу јавности рада Владе и других органа власти, нити у јавности процеса доношења одлука, а Народна скупштина и даље не користи у довољној мери налазе независних државних органа, и сопствене закључке поводом њих, за надзор над радом Владе. Изборна кампања је и ове године донела расходе чији је крајњи извор финансирања у великом делу остао непознат, као и масовно коришћење активности јавних функционера и институција у сврху вођења политичке кампање. Према неким најавама током наредне године би се могле очекивати реформе у правцу рационализације јавне управе, рада инспекција, као и система за издавање дозвола, које би се дугорочно могле повољно одразити на пословно окружење и смањење перцепције корупције. На сличан начин, позитивно би се могло одразити и решавање питања предузећа у реструктурирању, која су добијала значајну државну помоћ, као и почетак примене неких недавно

усвојених прописа. Иако према неким подацима постоји пораст броја откривених кривичних дела корупције, и броја оптужница, резултати на пољу репресије нису задовољавајући. До недавно су се испитивањем случајева могуће корупције из ранијег периода бавила ад-хок тела, а резултати тих испитивања нису на јасан начин никада саопштени. Уз све то нису разрешене ни сумње у везе припадника органа гоњења са оптуженима, као ни бројни случајеви „цурења информација“ о истрагама у току. Због свега овогодишњи пад Србије на листи перцепције корупције, односно чињеница да није дошло до помака на боље, Транспарентност Србија тумачи као озбиљно упозорење да напори у борби против корупције морају бити далеко уверљивији него до сада. Приоритетним у раду државних органа сматра се промена стварног стања и одстрањивање узрока корупције, уз свест да ће бити потребно знатно више времена да се промени и утисак о високој корумпираности који се стварао деценијама.

Током последњих 14 година, од када се мери степени перцепције корупције, Србија бележи константан напаредак све до ове године кад је, у односу на претходну, забележен пад. На крају 2000. године са скором 1,3, према старој методологији, заузимала је 89. место међу 90 земаља за које је утврђиван индекс перцепције. Три године касније била је на 106. месту од 133 земље да би се на крају 2004. са скором од 2,7 попела девет места унапред. Тренд је настављен и 2006. када бележи скор од 3,0 и 90. место између 163 земље. До 2007. попела се читавих 11 места и иза себе оставила 100 других земаља, а 2008. заузела 85. од 180 земаља. Иако је током 2009. и 2010. скор од 3,5 остао исти Србија је заузела за 5 места бољу позицију да би следеће забележила пад и 86. место на листи 176 држава. Променом начина бодовања у 2012. години скор се множи са 10 и повећава на 39, а у следећој 42 када је заузимањем 72. места у категорији 177 земаља остварен до сада најбољи резултат. Т. Радовановић

Финансирање локалних медија искуства и нова пракса

ХАОТИЧНО ФИНАН

МАГАЗИН

7.12.2014.

- За финансирање локалних медија у једанаест градова Србије троши се око пола процента локалних буџета. - Предлог Удружења новинара Србије да се локалне самоуправе законом обавежу о издвајању два одсто буџета није постао саставни део закона. - У 27 контролисаних општина из буџета је потрошено 22 милијарде и 21 милион динара, а на финансирање информисања од јавног значаја 283 милиона и 405 хиљада динара, или просечно 1,129 одсто. – Најмање исплаћени износ достиже 0,03 а највећи 4,48 одсто буџета, док је највећи апсолутни износ 43 милиона динара

НСИРАЊЕ МЕДИЈА

МАГАЗИН

7.12.2014.

азнање о непроцењивој важности постојања професионалних локалних медија повод је да се Удружење новинара Србије и недељник „Време“, са новинарима једанаест градова и општина Србије, упустe у истраживање начина на који се троши буџетски новац намeњен информисању.Сем износа и критеријума на који се новац додељивао истраживаче је интересовало и да ли су издвајања довољна за функционисање и опстанак медија у тим срединама, да ли има неправилности у расподели и на шта се оне односе. Нови медијски закони предвиђају последњи талас приватизације медија и искључиво пројектно финансирање у коме би о расподели новца одлучивале комисије састављене од професионалних новинара и медијских радника чију већину ће чинити представници новинарских и медијских удружења. Удружење новинара Србије и „Време“ су истраживањем обухватили Обреновац, Ваљево, Ужице, Нову Варош, Краљево, Рашку, Неготин, Књажевац, Нови Сад, Крагујевац и Суботицу, а на основу расположивих података установљено је да се за локалне медије из локалних буџета из-

дваја око пола процента. Предлог Удружења новинара Србије да се локалне самоуправе законом обавежу о издвајању два одсто буџета није постао саставни део закона, а сазнање да су претходне недеље ступила на снагу подзаконска акта које је усвојило ресорно министарство повод је за појашњења државног секретара Саше Мирковића. Правилник о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања само је један од три подзаконска акта који су донети у року од 90 дана након ступања на снагу медијских закона 13. августа ове године. Након што је после пуних 11 година усвојен сет медијских закона превазиђен је јаз који је у том периоду постојао, а негативно се одражавао на стање у овој области. Свест о важности функционисања медија у производњи различитих садржаја била је повод да се у предвиђеном року донесу подзаконска акта која прецизније објашњавају поједине ставке закона. У изради Правилника о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања учествовали су експерти које је ангажовала Делегација Европске уније

у Србији, а значајан допринос дали су Транспарентност Србија и Организација за европску безбедност и сарадњу. На локалном нивоу су истраживања спровеле невладине организације и новинарска удружења а ресорно министарство, каже Мирковић, настојало да максимално уважи њихове сугестије како би текст правилника, и осталих подзаконских аката, био што делотворнији. Задатак правилника је да појасни одређене чланове Закона о јавном информисању и медијима чији је садржај омеђен чињеницом да оно што се налази у њему треба да буде разрађено. Подзаконски акт не може да утиче на промену било чега, јер постоје ограничења због обавезе усклађивања са Републичким секретаријатом са законодавство, али Министарство културе и информисања има обавезу да уложи максималан напор да кроз подзаконски акт учини спроводљивим оно што је прописано законом. Иако су текстови подзаконских аката објављени у Службеном гласнику 19. новембра, а акта ступила на снагу осам дана након тога, активности Министарства културе и информисања нису завршене, па се кренуло у обилазак низа институција и

агенција од значаја за имплементацију усвојених докумената. Пре свих то су Министарство финансија и Комисија за контролу државне помоћи. - Државна помоћ је предмет поглавља број осам у преговорима са Европском унијом о коме је одржан експланаторни, а пре неколико недеља и билатерални, скрининг. Министарство културе и информисања је добило изузетне похвале с обзиром на чињеницу да смо законске акте усклађивали са Бриселом и уз помоћ експерата ангажованих од стране Делегације Европске уније. Са друге стране и зато што смо у закон о јавним медијским сервисима унели одређене одредбе које су у складу са правилима о контроли државне помоћи која се примењују у земљама Европске уније. Трудили смо се да позитивни тренд наставимо и кроз писање овог правилника, а Европска комисја је информисана о његовом садржају с обзиром да Министарство културе и информисања све ради транспарентно и на време. Трудили смо се да пожуримо са доношењем зато што се 2015. година дефинише као година у којој ће доћи до значајних измена на медијском небу

Србије, јер Закон о јавном информисању дефинише да до 1. јула дође до повлачење државе из сувласничког односа у медијској сфери. До 17. јуна ћемо имати окончање процеса дигитализације, за који је задужено Министарство трговине, туризма и телекомуникација, а током 2015. ћемо имати почетак примене правилника на републичком, покрајинском и локалном нивоу. Министарство је заинтересовано да обави низ разговора са председницима локалних самоуправа, да им изађе у сусрет и појасни све што је нејасно и да, ако постоје било какве дилеме у спровођењу правилника, помогнемо. У том смислу препознајемо Сталну конференцију градова и општина као институцију која може да буде од велике користи за дистрибуцију одређених сугестија и упутстава за примену овог правилника – објаснио је Мирковић. Трошење пара из локалних буџета све је чешће предмет интересовања Државне ревизорске институције, а врховни државни ревизор Душко Пејовић истиче да се ревизијом финансијских извештаја корисника буџетских средстава утврђује правилности њиховог рада.

Посебна област интересовања ревизора је рад локалних власти код којих се контролише потрошња буџетских средстава. Ревизија се, по правилу, а на основу поднетих финансијских извештаја, односи на годину која је истекла, па се на истеку године не може говорити о овој већ само претходној години за коју су правовремено поднети финансијски извештаји о трошењу буџетских средстава. Правни основ да јединице власти у својим буџетима планирају средства за финансирање јавног информисања и медија налази се у Закону о локалној самоуправи у коме је дефинисано да се оне преко својих органа, а у складу са Уставом и законом, старају о јавном информисању од локалног значаја и обезбеђују услове за његово функционисање на српском и језицима националних мањима који се користе на одређеној територји. Током ове године Државна ревизорска институција успела је да изврши ревизију тек 27 јединица локалних власти, а како за више од пола њих поступак није окончан не може се говорити ни о резултатима које штити обавеза везана за тајност

7.12.2014.

МАГАЗИН

података. Према ревизијама извршеним током последње четири године, са посебним освртом на последњу, трошак за јавно информисање се планира по неколико основа што говори да нису уједначена правила поступања у свим срединама. Најчешћи облик издвајања средстава правда се као услуге информисања и текуће субвенције, посебно код јавних предузећа која су формирале јединице локалне самоуправе, док мањи део отпада на специјализоване услуге. Државни ревизор потврђује да резултати ревизије у 27 од укупно 170 јединица локалне самоуправе не могу да се третирају као репрезентативни узорак. Број медија и начин финансирања информисања од јавног интереса разликује се од једне до друге локалне самоуправе, па има примера да се финасира један до 13 различитих медија. Подаци говоре да се финансирање информисања врши по једном од четири модела, као субвенције јавним предузећима, директно уговарања, конкурсе за унапређење јавног информисања и јавне набавке. Субвенције представљају буџетску помоћ, или бесповратно издвајање средстава за финансирање предузећа у циљу обезбеђива јавног интереса, а усмерено је углавном према јавним предузећима за информисање чији су оснивачи јединице локалних самоуправа. - За сваку календарску годину јавно предузеће, па и ово, треба да донесе годишњи програм пословања и достави га оснивачу за давање сагласности најкасније до 1. децембра текуће за наредну буџетску годину. Програм се сматра донетим кад на њега сагласност да његов оснивач, а јавно предузеће које користи, или намерава да користи, било који облик буџетске помоћи дужно је да оснивачу предложи посебан програм који садржи програм коришћења те помоћи са временски ограниченом и мерљивом динамиком повећања ефикасности и унутрашњих промена које ће то јавно предузеће довести у позицију да може да послује без облика помоћи у неком наредном

периоду – каже Пејовић. Други начин издвајања буџетских средстава, директно уговарање, најчешће је заступљено код јединица локалне власти. Утврђено је да се закључивање уговора врши директно, и без икаквих критеријума, и најчешће је облик финансирања са циљем да медији извештавају о активностима локалне самоуправе, општинских управа, јавних предузећа, установа и слично. Трећи облик представљају конкурси за унапређење јавног информисања као много отворенији, јаснији и транспарентнији начин финансирања због тога што се одређују услови конкурса, зна се вредност уговора и она која се може финансирати из буџета. Пројекти се оцењују на основу одређених критеријума, а најзначајније је што се након конкурса закључује уговор и ствара обавеза локалном медију да поднесе извештај о трошењу средстава што до сада није била пракса. Четврти облик су јавне набавке према Закону о јавним набавкама, а критеријум за избор понуђача је најчешће понуђена цена. Приликом контроле ревизор утврђује да ли су испоштоване све процедуре предвиђене Законом о јавним набавкама којима се износ од 400 хиљада до три милиона динара, без пореза на додату вредност, сматра набавком мале вредности. - Код медијских услуга радија и телевизије утврдили смо да се закључују уговори а да није наведен уговорени рок, понегде и уговорена вредност, што је супротно Закону о облигационим односима. Код једне оштине смо утврдили да је извршена исплата за снимање и емитовање једном предузећу иако је уговор закључен са другим. Уговори за услуге информисања закључе се у марту, а прихватају се рачуни од јануара до краја године што значи да се примењују ретроактивно а ни то није по прописима. Утврдили смо и да део документације једног јавног предузећа за информисање, на основу кога је извршен пренос средстава из буџета, није контролисан и потписан од стране одговорног лица јединице локалне самоуправе – наводи Пејовић.

Ревизија открива и друге неправилности као то да пре потписивања уговора није пружен доказ о обезбеђењу конкуренције и да уговорена цена није већа од упоредиве тржишне цене. Када се испостави рачун за извршену услугу нико не проверава да ли је она извршена, када је и колико трајала одређена емисија, да ли је фактура испостављена по уговореним ценама, што доводи до закључка да нема веродостојне документације која се прихвата као потпуно исправна за исплату из буџета. Уговори се обично закључују на месечном нивоу, а наводи да се локална телевизија обавезује да преноси седнице скупштине општине и пружа најважније информације о раду јединица локалне самоуправе. Ревизор нема довољно јасне податке колико је било информација о јавним расправама о нацрту буџета, ребалансу, одлукама, изворним јавним приходима, програмима рада јавних предузећа, па се изводи закључак о ризику да се средства користе за пласирање информација које нису увек од јавног значаја. На основу контроле финансијских извештаја државни ревизор изводи неколико закључака. Први потврђује да није одређен критеријум на основу кога би јединице локалних самоуправа могле да планирају, и извршавају, буџетска средства за наведену услугу. Висина ових средстава је од једног до другог локалног буџета била веома различита, иако су потребе за информисањем код локалних самоуправа отприлике изједначене. Контрола трошења углавним није вршена, или није вршена на одговарајући начин, што значи да су се субвенције трошиле углавном за плате, или плаћање сталних трошкова. У 27 контролисаних општина из буџета је потрошено 22 милијарде и 21 милион динара, а на финансирање информисања од јавног значаја 283 милиона и 405 хиљада динара, или просечно 1,129 одсто. Најмањи износ достиже 0,03 а највећи 4,48 одсто буџета, док је највећи апсолутни износ 43 милиона динара. Т. Радовановић

Знаменити Краљевчани: Стево Суша (1)

МАГАЗИН

7.12.2014.

ТРАГОВИ У ВРЕМЕНУ

- Краљево је на раскршћу важних путева и одувек представљало значајан железнички чвор, а у ратним условима је тај значај био и већи. – У јесен 1941. године у Краљеву је владао страх од поновне одмазде, а понестајало огрева и хране. – Стево Суша је са оцем обилазио села око Краљева и помагао да се поправи по који шпорет и пружи друга услуга у замену за мало брашна или друге хране. – Почетком септембра 1941. године Стеву недостајало само осам дана до услова за упис у Железничку занатску школу. - Прва локомотива оспособљена у Краљеву после ослобођења предата је као поклон београдском железничком чвору. - Била је уједно и прва која је прешла преко тек поправљеног моста на Камиџори срушеног пре повлачења Немаца из Краљева Стево Суша

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 7.12.2014.

астојање да се открију и међу знамените Краљевчане уврсте они који су на било који начин оставили траг у овој средини одвело нас је до Стева Суше који је почетком октобра ове године представио књигу „Трагови у времену“ и у њој описао бројне значајне догађаје из новије историј е Краљева, али и порекло поро дице које датира из времена владавине цара Душана када је војвода Димитрије Суша са породицом живео у Сувом долу на Пештерској висоравни. Велики број српских породица на овом подручју носио је презиме Суша, а верује се да је то због сушне климе на широком подручју без довољно воде. Према турским пописима на овим просторима су вековима живели Срби све док у време Арсенија Чарнојевића нису кренули у неке сигурније крајеве и населили простор од Јужне и Западне Мораве до Лике, Кордуна, Далмације, па чак до Словеније. Суше су стигле и до Будима у Мађарској, тамо се населили, саградили цркву и формирали огромно насеље, а има података да је у то време у Мађарској живе ла веома богата трговачка породица Суша. У Архиву Хрватске чувају се документа која сведоче да је 1712. године породица Вучића Суше имала 24 члана Подаци које има наш саговорник сведоче да је његов деда Стево имао два брата, Сава и Марка, а сви се веома рано одселили у Америку и радили у рудницима. Стево је тамо оболео и умро, а Саво и Марко као добровољци за време Првог светског рата стигли на Солунски фронт. Ту су обојица погинули и сахрањени на српском војничком гробљу Зејтинлик у Солуну. Стевов син Дане је остао сам са мајком и чувао стоку код сељака док није стасао за школу, а после заврше ног браварског заната почео да ради у железничкој радионици Грачац у којој је до почетка Другог светског рата догурао до пословође. Државна служба увек је, за разлику од осталих, пружала бројне повољности за угодан живот, па је Дане саградио и опремио кућу у којој је живео са супругом и четири сина, Стевом, Миланом, Илијом и Душаном. Сви су до

рата у Грачацу завршили основну школу, а најстарији Стево и два разреда гимназије. За школу удаљену око три километра од куће везују лепе успомене иако је одлазак до ње за малишане био напоран, поготово током изузетно јаких зима у овом крају. И поред тога ништа није посебно угрожавало солидан живот све док, непосредно пред почетак рата, ситуација није почела да се заоштрава и јављају први политички проблеми. Непосредно пред рат Грачацом су завладале усташе, али је њихова владавина прекинута врло брзо након што су их разоружали војници Краљевине Југославије који су одступали из Обровца. У овом делу земље владало је безвлашће све до доласка Италијана који су штитили српски народ од усташког зулума. У време кад је усташки поход на српски народ доживљавао експанзију јавили су се први наговештаји о неминовности још једне сеобе Срба из ових крајева. Опасност се јавила након све учесталијих хапшења, а међу првима је затворен Дане Суша који је ослобођен уз посредовање мужа најмлађе сестре своје супруге, по народности Хрвата. Опасност од поновног хапшења била је повод да, као радник железнице, буде преме штен у Србију а запослење добије у Ужицу. - Мајка је била врло одлучна жена, а кад је отац написао писмо и тражио да напустимо све почели смо да се спремамо за одлазак са Јакшићима и Танкосићима. Имали смо две краве, коња и пчелињак од 15 кошница. Јуна 1941. године пшеница је већ класала, воће у огромном воћњаку добро родило, а мајка на питање комшија зашто идемо одговорила да је не интересује ништа друго до Дане и деца. Са пропусницама које је обезбе дио теча Јуре Томичић кренемо са болесном бабом возом до Загреба, потом други према Земуну на граници Хрватске. У Винковцима воз стане, усташе иду од једног до другог купеа, узимају пропуснице и све истерују напоље. Код нас наста плач због страха шта би могло да се догоди, а теча који нас је пратио до границе са Србијом каже да не излазимо. Врати нам пропуснице и крене са нама до Земуна где смо

стигли касно увече. Пређемо у воз за Београд и касно узаним колосеком преко Лајковца стигнемо у Ужице – прича Суша. Присуство Немаца појачавало је страх код најмлађих чланова породице ма колико да је сазнање да се налазе у Србији стварало осећај сигурности. У то време још није било Црвеног крста, нити организација које би бринуле о избеглицама, па је у помоћ свима који су долазили још на станици пружало локално становништво. Тринаестогоди шњаку се довољним чинило то што је породица на окупу, па је заборавио све муке које су их пратиле на путу према Србији. Није било много замерки ни на превише скроман привремени смештај, а прилика да заради по неки динар пружила се већ после неколико дана на истовару угљa. Краљево је на раскршћу важних путева и раније представљало значајан железнички чвор, а у ратним условима је тај значај био и већи. Зато је Дане и добио премештај у Ложионицу којој је био потребан већи број добрих пословођа. Спаковала се цела породица у вагон узаног колосека и од Чачка кренула према Краљеву све док воз није заустављен у близини Самаила где су партизани управо срушили мост преко речице. Два дана су сви путници провели у вагонима док није организован даљи превоз до Краљева и поновног привременог смештаја међу избеглицама из Словеније, Хрватске, Босне, са Косова и Македоније. До краја августа је Дане очекивао да би положај породице могао да се побољша, да се створе бар услови за одржавање хигијене и грејање пред зиму која се приближавала, а онда са најстаријим сином кренуо да тражи стан у Улици Доситеја Обрадовића у којој је било тек неколико кућа. - У близини је био огроман плац на коме је припремано градилиште за железничке станове, а како смо ишли улицом угледасмо једно мало уско двориште и старију жену у црнини. Пита где ћемо, а ми кажемо да тражимо смештај. Тата исприча све о доласку у Краљево, а она подиже мантил, извади кључеве и каже, сине ево вам моја кућа. Она је Ужичанка

7.12.2014.

МАГАЗИН

која као калуђерица живи у Жичи а тек повремено је долазила да обиђе кућу у Краљеву. Услови за живот су, у односу на дотадашњи, били идеални, а пресељење нас је спасило јер је питање шта би се десило са нама јер је највећи број избеглица са којима смо били до тада отеран у лагер – прича Суша. Око Краљева се пуцало још почетком јесени, и навелико причало да су се пратизани и четници организовали, па су Немци почели рацију. Прво су затворени радници Фабрике авиона, Железничке радионице и железничари које су директно са станице спроводили у лагер. Очев савет да не одлази од куће није био довољан да задржи тринаестогодишњака кад је приметио колону познатих људи које су спроводили Немци. Покушај да сазна нешто више о оцу остао је без успеха све док после два до три дана није кренуо према Ложионици и нашао га тамо. Ложионицом су руководили железничари Немци из Аустрије, а Дане и неколицина других се скривали у ложишту локомотиве. У кругу Ложионице велики број забринутих лица на којима се примећивала велика количина страха од депортације у Немачку - Једног дана дођем у Ложионицу и сазнам да је почело стрељање, а један од радника који се попео на водоторањ пао у несвест кад је видео шта се дешава. Неки Живко Алексић је побегао са стрељања и у Ложионици испричао шта се догодило. У Краљеву је завладао мук, а мада је било прича да су отерани негде било је јасно да су стрељани. И мене су потерали из куће док су скупљали таоце, а кад сам заплакао један официр ме пита колико имам година. Кад сам рекао отерао ме је кући и тако сам претекао. Кад су Немци завршили стрељање наредили су да сви старији од 16 година дођу у општину да би добили пропуснице, а ко се не јави биће стрељан. Тата крене, а ја за њим до реда за пријаве. Кад сам на раскрсници видео да из камиона покривеног церадом искачу наоружани Немци са шлемовим улетим у општину и кажем да долазе, па је гро људи из реда побегао.

Највећи број Краљевчана стрељали су у лагеру, али и код Ратарског имања, аеродрома и на другим местима – прича Суша. Масовно стрељање започето половином новембра довело је до раскола између партизана и четника. Кад су се четници повукли из даљих операција партизани су били принуђени на повлачење преко Јелице према Чачку и даље Ужицу где је формирана Ужичка република. Након њеног пада са остацима партизанских јединица према Босни су се повлачили и припадници краљевачког батаљона који је ушао у састав Прве пролетерске бригаде. Пред почетак зиме 1941. године међу житељима Краљева је преовладавао страх од нових злочина. На скоро свакој кући у граду вијорио се црни барјак, није било довољно огревног дрвета, а понестајало је и хране. У град су пристизала немачка појачања а све време на снази био полицијски час. Дане Суша је слободно време користио да по околним селима поправи по који шпорет и пружи друге услуге сељацима. Друштво му је правио најстарији син док су млађи Милан и Илија у Врдилима помагали Драгољубу Анђелковићу из овог села онолико колико су могли да зараде за кору хлеба. Почетком септембра прве ратне године Железничка занатска школа при Железничкој радионици је уписивала нову генерацију ученика са завршена два разреда гимназије и бар 14 година живота. Првог септембра Стевану је недостајало само осам дана до овог доба због чега је уплакан морао да се врати кући и сачека нови упис кроз годину дана. До тада је продавао новине и цигарете најчешће на железничкој станици преко које се одвијао интензиван саобраћај. У Ложионицу је сваког дана долазио велики број локомотива са вагонима пуним немачких војника који су ишли према југу, а на оправци и одржавању било ангажовано више од 400 радника. Већ 1942. године уписана је нова генерација занатске школе са 26 полазника, а Стево Суша 1946. полагао завршни испит и стекао звање бравара

специјализованог за рад на локомотивама. У ослобођеној Југославији војни рок се служио пуне три године, а посебну привилегију уживали су свршени средњошколци, међу њима и Суша, јер им је због велике потребе за мајсторима различитих профила војни рок скраћен на половину. Већ први дан након повратка из војске и Сушу је чекао посао на детектовању кварова на локомотивама у Фабрици вагона. После рата на железници је био велики број локомотива са различитим степеном оштећења, а многе од њих су радници уз помоћ скромне механизације извлачили из Ибра. Прва локомотива оспособљена у Краљеву је, после пробне вожње до Кнића и назад, као поклон предата београдском железничком чвору. Била је уједно и прва која је прешла преко тек поправљеног моста на Камиџори срушеног пре повлачења Немаца из Краљева. Сваки дан су краљевачки омладинци, после редовног рада у фабрици, радили на рашчишћавању фабричког круга од последица савезничког бомбардовања, али и на стварању бољих услова за нормализацију живота у граду. - Ишли смо и у сечу дрва на Гоч. Људи из шуме су нас обучавали, а ја то знао од раније јер сам са оцем и пре рата на Велебиту спремао дрва за зиму. Преко дана смо секли дрва и спремали цепанице, а ноћу морали да чувамо стражу јер је било одметнутих четника који су спречавали да радимо. Омладина се масовно одазивала на позив за помоћ свуда где је то било потребно, посебно породицама стрељаних. Краљево се до ослобођења пијаћом водом снабдевало сакама које су по улицама вукле сакаџије. Прве цеви за водовод постављене су после рата, а радове изводила раније формирана национална служба. Дошла је и национална бригада омладинаца из Београда од којих су неки касније постали значајна имена. Међу њима је био и касније веома познати оперски певач Мирослав Чангаловић – прича Суша. Т. Радовановић

7.12.2014.

МАГАЗИН

едму годину заредом Удружење „Пријатељство за нова времена“ као крсну славу обележава Ваведење Пресвете Богородице. Ваведење је и слава Манастира Хиландара са чијим братством „Пријатељство за нова времена“ дуги низ година одржава присне везе. То је и био повод да председник удружења Хаџи Момир Бакрачевић од игумана манастира Хиландара Методија затражи, и добије, благослов да почне да слави исту славу. Од тада сваке године у присуству чланова и пријатеља удружења, и свештеника Епархије жичке, уз сечење славског колача „Пријатељство за нова времена“ обележава овај радостан дан, један од дванаест највећих хриш-

ћанских празника. Ваведење пресвете Богородице се обележава у спомен на дан када је Богородица, тада трогодишња девојчица, као уздарје Богу уведена у Јерусалимски храм. Бездетни родитељи Јоаким и Ана су молитвама од Бога измолили дете и одмах одлучили да девојчицу посвете господу, што представља промисао спасења људског рода. У тропару и покладној песми овог празника каже се да је то дан наговештаја, дан најаве благовољења, божије благе вести Христове, дана најаве доласка спаситеља на свет. Живот свих нас је служење Богу, али онако како доликује самим бестелесним силама. Служити Богу не

млако, хладно и са рачуницом због добитка, него чистим срцем и чистом љубављу према Богу и ближњима јер се тако изграђује црква и сви њени чланови, само су неке од речи поруке која је након сечења славског колача послата из просторија „Пријатељства за нова времена“. Од раног јутра па све до касних вечерњих сати је и овог 4. децембра Хаџи Момир Бакрачевић дочекивао званице и случајне пролазнике који су свратили у просторије Удружења у Омладинској улици где су се на овај заветни дан сливале молитве Светој Пречистој да би сви заједно испуњени љубављу и ведрином обележили Ваведење Пресвете Богородице.

Слава „Пријатељства за нова времена“

У периоду између две славе Удружење грађана „Пријатељство за нова времена“ је интензивирало своје активности, а Краљево се још једном представило на Данима српске културе у Истри. Од када је Богородица доведена из Назарета у Јерусалимски храм, у коме је боравила до дванаесте године, учила је писање, науку и ручне радове од учитеља и мудрих девојака, а посебно се учила читању и разумевању духа Светог писма. Када је наишла на речи светог пророка Исаије, о доласку девојке која ће родити сина и наденути му име Мануило, помислила је како би била срећна кад би постала само једна од последњих слушкиња

жене која ће бити удостојена да понесе Бога у својој утроби. Управо она је била преназначена од Бога и Духа светога да у својој утроби понесе спаситеља света. Са таквим размишљањем дочекала је дванаесту годину када је, пошто по ондашњем закону није било завета девојаштва и девичанства, поверена на чување девичанства своме сроднику старцу Јосипу из Назарета, где је остала до тренутка док јој анђео господњи није јавио да је она та. Празник Ваведења пресвете Богородице Српска православна црква и верници славе са посебном поруком која указује на задатак и обавезу да верници своју децу уводе на време у

храм господњи. Човеку као једином креативном бићу, за разлику од биљака и животиња, Бог је дао део својих стваралачких могућности па је, као разумна душа, добио могућност да ствара, али само са благословом божјим и молитвом Богу. Зато се деца и доводе у храм да постану божји људи и чланови дома божијег, а сви верници у радовима и пословима овоземаљским траже његов благослов да би смисао живота био трагање за царством божјим. Царство божје је у људима, а суштина царства су правда, радост и мир у духу светоме. Ко то успе да оствари на земаљском путу он већ почиње на земљи да живи царством небеским. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

u dru{tvu qudi ~ista srca

МАГАЗИН 7.12.2014.

7.12.2014.

МАГАЗИН

Слободанка Опачић Боба

Краљевачка музичка сцена: Слободанка Опачић Боба (2)

- Ма колико да сви елементи потребни за успешан наступ функционишу како треба има и тренутка кад није једноставно изаћи пред неколико стотина присутних и са довољном дозом концентрације отпевати сваку песму. – Искуство доказује да није само алкохол покретач расположења већ музика и друштво које га носи. - Ако певаш без душе то је као да радиш било шта друго, па нема крајњег ефекта као кад певаш са мераком. - Бројни певачи које дужи низ година прати епитет велике звезде то не заслужују ни у ком погледу. – У животу много боље пролазе они који добро глуме. - Иако и даље има довољно весеља сви се слажу да је, посебно последњих пет година, у овом послу значајно мање пара а више посла

Фото: М: Радовановић

УЧИТЕЉИЦА СА МИКРОФОНОМ

МАГАЗИН

7.12.2014.

а колико било уврежено веровање да су естрадни наступи повезани само за добром зарадом искуства оних који су дуго у овом послу потврђују да то и није увек тако. Да паре не висе на грани чак ни при најгламурознијим весељима, и да се за сваки динар треба добро потрудити, показује потреба да се задовоље све жеље корисника услуге који пре свега испред себе очекују веселу особу, чак и онда кад јој није до весеља. Као непоправљиви оптимиста Слободанка Опачић потврђује да је у послу најважнија ведрина, а према њој води љубав као покретач свега лепог. - Мени је љубав покретач целог живота, а дан без сунца не рачунам за дан, јер је сунце извор енергије која ми је неопходна. Улагање у себе само је један од начина да се продужи певачка каријера, а други би могао да буде неки од снимака на неком од носача звука – каже Боба. Да естрада није резервисана само за младе потврђују бројне колегинице које трају дуго сразмерно улагању у усвој рад, а да би се што дуже одржала толико потребна свежина неопходна је и довољно одмора, посебно оног који се односи на глас. Да би он што дуже трајао мора строго да се води рачуна и о јелу, а посебно о пићу. И ма колико да сви елементи потребни за успешан наступ функционишу како треба има и тренутка кад није једноставно изаћи пред неколико стотина присутних и са довољном дозом концентрације отпевати сваку песму. Иако је већ двадесетак година активни учесник значајних дешавања на музичкој сцени Боба потврђује да свако људско биће и даље представља својеврсну енигму. Проблем посебне врсте онима који у Шумадију и Поморавље дођу из далеких крајева је да прилагоде репертоар локалном становништву и жељама какве су до доласка биле потпуно непознате. Преданост послу, и озбиљност којом приступа сваком новом, добра су основа да било која песма из богатог репертоара буде ин-

терпретирана на начин који не открива одакле долази. Томе доприносе и најстарије песме за које бројни припадници њене генерације, а и млађи, нису ни чули. Чим се зачују први звуци било које композиције спремна је да је интерпретира до савршенства не размишљајући много о тексту. Искуство показује да је у многим ситуацијама, ако се превише концентрише на текст, најчешће изостајала по која реч. - У свескама имам записано сигурно две хиљаде различитих песама, али мислим да се оно што тражи публика сведе на око две стотине. Оне које се најчешће траже знам добро, а за оне ређе потражим помоћ у свескама. Мобилним телефонима и таблетима не верујем превише, а свеска је закон па неколико њих и увек носим са собом. Знам тачно где се налази оно што сам записала, а уз текст песме је записана и интонација, промена ритма и друге ствари којих нема у онима скинутим са интернета. Уз то користим и посебне знакове којима обележавам одређене стихове, а све ми то помаже да на најбољи начин удовољим захтевима публике. Кад једну за другом певам две песме сличног ритма и мелодије деси се да једна повуче на другу, па иако знам текст не погодим мелодију, а ако понекад мозак блокира по коју реч и измислим. Ја сам од оних певача који увек знају прву строфу и рефрен сваке песме, а за све друго ћу већ да се снађем. За песме које нису сувише честе ту је увек свеска – прича Боба. Није необично да се у главама певача врзмају различити стихови, а проблем по који пут направе они новији. Деси се и да која од најновијих још није савладана, па то може да се опрости једном, највише два пута. Трећи пут би, каже Боба, већ била срамота, посебно у случајевима да су којим случајем присутни неки од истих гостију. Искуство у послу је од велике помоћи, посебно у ситуацијама кад би могло да се, из било ког разлога, крене

у погрешном смеру. А на репертоар у значајној мери утиче публика, посебно она која долази у ресторане на којима наступају Боба и „Кошава“. Они млађи прате естрадне трендове и увек знају за новитете, а сазнање да у више наврата долазе у исти локал потврђује уверење да томе доприносе и музичари. Да би били у тренду неопходно је да сваке недеље науче, и добро увежбају, бар једну до две нове песме. Ако сваки од чланова оркестра одради самостално све што је потребно онда заједничке пробе трају кратко и служе само да се отклоне евентуални недостаци и ускладе пратећи вокали. Прве свадбе у околини Краљева на којима је била након доласка из Петриње открили су до тада непознате ствари. - Било ми је смешно да свадба траје три дана, јер тога код нас није било. Први дан момачко вече, ујутру дочек гостију, а трећи дан се свекар и свекрва облаче као младенци и возе у колицима. Војводе се пењу на кров, бацају црепове, а ја у чуду. Врло брзо сам схватила да сваки крај има своје обичаје. Тако кад у Новом Пазару младожењина мајка клања на весељу нема алкохола, па опет буде лепо и весело, јер није само алкохол покретач расположења већ музика и друштво које га носи. Интересантно је и сазнање да на муслиманским весељима све младе које се удају у току једне године долазе подједнако обучене са свим накитом које су добиле на свадби – прича одушевљено Боба. Српску музичку сцену последњих година карактеришу различита надметања певача готово свих старосних категорија и док има пуно разумевање за све оне који траже место под естрадним небом Боба често нема много речи хвале за чланове жирија и понашање при одлучивању ко иде у следећи круг такмичења. И ма колико да све већи број талентованих певача на такмичење стиже и из околних земаља није довољно јасно колико имају праву слику

7.12.2014.

МАГАЗИН

о манипулацијама и свему што их чека на путу до жељене славе. Највећи број од њих у музици види само начин за добру зараду која је далеко од оне којом се сматра, али може да обезбеди услове за солидан живот. Колико год многи од њих очекивали више од реалног веће је и разочарање кад то очекивање не буде остварено. У понашању чланова жирија често је изражена субјективна нота, па су превише строги јер заборављају своје почетке и све што су прошли током каријере. Са друге стране, верује Боба, има и сујете. И ма колико да велики број певача одлично пева некада ни то није довољно. - Има много певача који певају феноменално, али немају душу. Из душе све излази, а ако певаш без душе то је као да радиш било шта друго, па нема крајњег ефекта као кад певаш са мераком. Ако немаш душу помери се и дај прилику неком другом ко је има – каже Боба која и даље нема прави одговор на питање да ли јој је у овим годинама вреднија зарада или популарност. А можда и нешто друго спречава да своје умеће у директном окршају упореди са онима који верују да заслужују боље место на музичкој сцени. Оно што се на најгори начин манифестује на тој сцени, а тога има у огромним кличинама, је сујета. Први пут је, признаје, осетила већ на почетку певачке каријере. А осетила је и много тога што онима ван музичког света није превише познато. Бројни певачи које дужи низ година прати епитет велике звезде то, верује наша саговорница, не заслужују ни у ком погледу. Посебан имиџ стварају добрим маркетингом и шминком јер кад изађу на сцену, и кад се упале светла позорнице, постају неки нови људи. Отуда и не чуди запажање старијег колеге да много боље у животу пролазе они који добро глуме. - Подржавам да глумиш кад ниси добро расположен да не би неком упропастио весеље, јер си ти тај ко треба да прави добар штимунг. Али да глумиш да си неко други, а ниси, то је

катастрофа. Приметила сам такве трансформације да не можеш да поверујеш. Појединци, поготово велике звезде које на бини дају максимум, чим престану да раде нису ни један посто првобитног. То је страшно и то ме излуђује, јер не могу да будем неко други – прилично је сигурна Боба. Краљевачки крај је деценијама познат као извориште врхунских певача, али и инструменталиста. Они врхунски

уврстили су у значајне оркестре, који се појављују у програмима најјачих телевизијских станица, бројне музичаре из ових крајева што се оцењује као посебно позитивна ствар. Економска криза се прво одражава на одустајање од оног што није неопходно, а то је често забава. Због тога на млађе певаче готово невероватно делују приче старијих колега о златним временима на краљевачкој музичкој

сцени. Па иако се чини да и даље има довољно весеља сви се слажу да је, посебно последњих пет година, у овом послу значајно мање пара а више посла. Ма колико да је количина новца све више мерило бројних вредности Боба верује да су паре потрошна ствар и средство за преживљавање, а не за расипање. А има и тога. - Мени паре не значе ништа и никад ме нису интересовале. Хоћу да

ми буде лепо, да развеселим народ и баш ме брига колико ћу да зарадим. Има гостију који су спремни да се откаче у одређеном тренутку, наиђу у кафану, па реше да потроше – прича Боба у којој још тиња жеља да коначно сними неку песму. Пре две године се упустила у потрагу за текстовима и музиком, али јој се ништа од онога на шта је наишла није чинило довољно прихватљивим.

У последње време је и један од колега из бенда почео да пише што наводи на помисао да би могао да компонује и оно што би јој одговарало. Са друге стране велике паре уложене у рад неког од хитмејкера не гарантују да би песма могла на адекватан начин да буде прихваћена на тржишту. Сваки дан носи нешто ново, па се са сигурншоћу не може тврдити да ли ће и овај сегмент живота бити окончан на адекватан начин. У сваком случају остаје песма и наступи на различитим местима, претежно породичним весељима, све док за то буде интересовања. - Радићу док ме глас буде служио и док ме народ буде хтео, док имам довољно посла да могу да преживим и да су људи задовољни. При здравој памети радићу до последњег даха док будем имала покретачке енергије и док ме та љубав буде покретала. А оне које би тек да се опробају у овом послу не би требало да се поводе само за оним што виде на телевизији. Ако имају жељу да се баве овим послом, и ако мисле да то могу, морају да буду психички јаке и интелигентне, а пре тога заврше неку школу. Нек их не понесу само паре, добра гардероба, добар изглед, да се виђају на добром местима са јаким фацама, да не мисле да ће да буду на насловним странама. Нека остану оно што јесу, буду што природније, знају шта хоће и не падају под утицај других ни по који цену, а и то је могуће кад знаш шта хоћеш. Не можеш из основне школе да одеш и радиш у кафани. Мораш да имаш васпитање које носиш из куће и да имаш бар средњошколско образовање. После су ти врата отворена – каже Боба. Ово искуство везано је за почетак каријере и такмичење за „Златни глас Сиска и Баније“. У то време је музичком сценом на широком простору велике земље харао „Нервозни поштар“. Позив да са „поштарима“ крене према Сарајеву зауставио је отац уверен да петнаестогодишњакиња треба прво да заврши школу. Т. Радовановић

Ретроспективна изложба краљевачке сликарке у Софији

ЗОВ ВАСИОНЕ

МАГАЗИН

7.12.2014.

У Руском културно информационом центру у Софији изложено педесет седам радова краљевачке сликарке насталих током последње две деценије. – Међу изложеним радовима акварели, уља на платну и посебно украшене гипсане маске. – Након Софије изложба радова Хаџи Милене Марије Магдалене Ковачевић у свим већим бугарским градовима

Хаџи Милена Марија Магдалена Ковачевић

Фото. М. Радовановић

МАГАЗИН

7.12.2014.

оред дара за сликањем и креирањем разних одевних предмета доказано је да Краљевчанка Хаџи Милена Марија Магдалена Ковачевић поседује и натприродну моћ и посебан дар да види оно што други не виде. То је повод да већ 33 године при немачкој академији за паранормалне феномене на бројним конгресима у овој и другим земљама Западне Европе демонстрира своје способности које је користила и немачка полиција за решавање најтежих злочина у овој земљи. Слични конгреси привлаче велику пажњу медија, а након прве информације у Бугарској за Хаџи Милену се заинтересовао Пламен Матеев, некадашњи дипломатски представник у економском одељењу при амбасади Бугарске у Београду. Седмогодишњи боравак у Србији повод је за бројна пријатељства и познанства међу српским уметницима, а једно од њих је повод да дође у Краљево и са краљевачком уметницом договори организацију несвакидашње изложбе у главном граду Бугарске Софији. Првог дана последње недеље новембра у Руском културно информационом центру, у присуству представника амбасаде Србије, стотинак представника културног и јавног

живота Софије и чланова дипломатског кора, изложбу „Зов васионе“ са 57 радова Хаџи Милене, акварела, уља на платну и маски, отворила је Владина Цекова, помоћник министра за културу у претходној влади Бугарске. Радови представљају својеврсну ретроспективу вишегодишњег рада и обухватају радове настале у периоду од пре две деценије до данашњих дана. Изложби у Бугарској претходиле су двомесечне опсежне припреме и прибављање потребне документације како би ова вредна дела могла да буду пренешена преко границе. Петочлана краљевачка екипа дочекана је уз велике почасти, посебно Хаџи Милена која се на отварању изложбе појавила у бугарској народној ношњи. - Блуза је везена слично нашим ношњама са народним фигурама везеним розе и црним концем. Горњи део претежно беле хаљине обогаћен је на врху црним делом са златним везом. Посебно интересантне биле су са неколико боја богато украшене чарапе до колена. Заборавили су да понесу и мараму, али су моје паранормалне моћи допринеле да то унапред предвидим и понесем од куће једну са извезеном ружом. Извесну дозу видовитости показали су и љубазни

домаћини јер су, иако ме нису познавали, донели народну ношњу која ми по броју савршено одговара – објашњава Хаџи Милена. У огромном мермером обложеном холу Руског културно информативног центра радови каљевачке уметнице изложени су поред реплике капсуле васионског брода са једног од путовања у свемир. Све то дало је нову вимензију целокупном догађају који с правом носи назив „Зов васионе“ баш као и триптих димензија три пута један метар уља на платну са истим називом. Први утисак посетилаца несвакидашње изложбе упућује на закључак да је рука краљевачке сликарке вођена божијом што је допринело, посебно на акварелима, да нема изражених линија, већ да се боје преливају једна у другу. - Пламен и Владина су отворили изложбу, а ја се само кратко обратила присутнима, јер сам била збуњена њиховим гестовима. Поклонили су ми црвени каранфил који у бугарској представља знак љубави, а Владина и отпевала неколико стихова песме о овом цвету. Дошла је и једна дама, чија је мајка Српкиња, и мене и чланове моје породице послужила врућим хлебом. Потврдила је да сам након тога постала њена сестра и да

ми је њен стан у Софији на услузи кад год се нађем у том граду – прича одушевљено Милена. Иако је првобитно планирано да изложба траје само седам дана биће продужена док год за њу буде постојало интересовање, да би након тога наставила путовање кроз све веће бугарске градове. С обзиром да је исказан и интерес за куповину слика постоји могућност да изложба на путу по Бугарској буде обогаћена новим радовима. Колико су званичници одушевљени доласком ове изузетне жене сведочи и податак да су јој понудили бугарски пасош на чему се срдачно захвалила са образложењем да воли своју земљу, и Јарчујак у коме живи кад није у свом стану у Немачкој. Краткотрајни боравак у Бугарској повод је за познавање с културним знаменитостима главног града Бугарске, али и прилика за контакте и разговоре о гостовањима у другим земљама. Зато већ наредне године, након повратка са конгреса у Немачкој, пут води ка Израелу као дестинацији од посебног значаја за рад Хаџи Милене. Неколико недеља у овој земљи биће прилика за сликање, али и изложбу радова који том приликом настану. Гостовање у емисији јутарњег про-

грама бугарске телевизије „News 7“ „Још нешто“ била је прилика да изненађеним водитељима добро образложи како то српска уметница у Бугарској излаже у Руском културно информационом центру, али да објасни везу са Руском федерацијом и признање које је добила у овој земљи након изложбе у Москви. Посебно интересовање водитеља емисије изазвале су маске. - Маске носе веома битну поруку. Сваки човек има два лика, добри или лош, па некада иза маске кријемо нешто добро, или ружно, што је у нама. Кад би се више бавили духовним животом, а не само материјалним, онда би могли мало боље да се познајемо. Кад неко дође да купи маску натприродни дар ми помаже да тачно знам да му одредим карактер на основу онога која му се маска свиди. Верујем да постоји живот после смрти, имала сам личне истинске доживљаје и упознала људе који су живели самном у истом времену, па на слике преносим детаље из тог живота – објаснила је Хаџи Милена гледаоцима бугарске телевизије. Стару изреку да иза сваке успешне жене као логистичка подршка стоји значајан мушкарац потврђује и Хаџи Милена. У овом случају то је супруг

Бранко Ковачевић који ствара идеалне услове за уметничку и животну слободу. У маске Хаџи Милене Марије Магдалене Ковачевић преточено је животно искуство које сведочи да су људи који се представљају позитивним врло често негативни. Тако и њене маске приказују позитивног и негативног човека, а сваком остаје да препозна себе. Маске су и предуслов за традиционални маскенбал у Вили Магдала који би наредне године могао да буде и пре традиционаног првог викенда у августу. Милена најваљује и бројна друга дешавања и изненађења у Магдали и у поверењу открива намеру да са пријатељицама формира уметничко друштво које би обновило неке старе и скоро заборављене делатности. Уз већ присутно сликарство помиње се ткање, хеклање, плетење и бројне друге. - Мислим да ће Бог сигурно да нам помогне, а надам се да ћемо наћи праве прјатеље који знају шта је култура и вредност културе – каже Хаџи Милена не пропуштајући да искаже захвалност свима који су помогли у организацији ове несвакидашње изложбе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 7.12.2014.

Сећање на последње дане лепог живота

МАГАЗИН

7.12.2014.

ПОСЛЕДЊИ ТАНГО У КРАЉЕВУ

- Најновији роман Јасмине Ане обрађује последње године лепог живота у Краљеву, распусно време у коме се живело бурно и било важније бити занимљив него имати. - Било је то време паметних људи кад се слушала много боља музика него данас и читале много боље књиге, а важније било да неко уме, него да има. - Краљевчанке су увек биле дотеране и згодне, пратиле су моду и знале да се лепо обуку и дотерају, а то се на њима примећује и данас. – Краљево је најградскији град у Србији. Живот у Краљеву као Андерсенова бајка

Јасмина Ана

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

7.12.2014.

бар је од памтивека повезивао бројне знане и незнане особе које су расле уз њега без обзира да ли је то било у горњем току, на средини, или ушћу реке. Посебну срећу да појачају везаност имали су они који су током живота мењали место боравка, а увек остајали уз исту реку. Међу такве се убраја Јасмина Ана која је након доласка из Рашке део живота провела у Краљеву због чега је њен последњи роман, по речима књижевника Милисава Савића, емотивна реминисценција на дане младости, љубави, занимљива младалачка дешавања и пријатеље из тог доба... Дуго потискивана идеја да у роман преточи дешавања из периода када је у Краљеву похађала гимназију, и ту по сопственом признању провела најлепше дане живота, коначно је реализована а књига „Последњи танго у Карљеву“ представљена краљевачкој читалачкој публици у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“. И као што је много година раније још један

Рашчанин, Милисав Савић“ у роману „Љубави Андрије Курандића“ описивао сличан период школовања у Краљеву Јасмина Ана прати судбину три краљевачке гимназијалке које славе годишњицу матуре у Хотелу „Термал“, истом оном у коме је и генерација краљевачких матураната генерације којој припада Јасмина Ана обележавала крај једног периода живота. Било је то време када је главно место састајања средњошколаца била Посластичарница „Нада“ у главној улици, за студенте и по којег храбријег матуранта и „Термал“ у Матарушкој Бањи. Овај период за књижевницу представља последње године лепог живота, распусно време у коме се живело бурно и било важније бити занимљив него имати. Готово сви су у генерацији имали подједнаке основне ствари и нико није штрчао, момцима било важно да буду занимљиви, а девојкама да остану интересантне и паметне. Слушали су се „Битлси“ и „Ролингстоунси“ и у два краљевачка

биоскопа гледали филмови који су тек од појаве „Феста“ почели у Србију да стижу мало пре него до тада. У време кад се приказивао култни филм Бернарда Бертолучија „Последњи танго у Паризу“, са Маријом Шнајдер и Марлон Брандом у главним улогама, јунакиња романа Барбара је, ношена идејом аутора филма, пожелела да проба неког мушкарца коме не зна ни име и тако испуни своју еротску фантазију. Јунакиње романа Жана и Барбара су кћерке краљевачких функционера из социјалистичког периода које врло слободно живе, свако јутро пију кафу у „Нади“, имају свој сто у Ресторану „Кош“ где седе и једна другој поверавају тајне. - Србија је тада била свет, а Београд запад. Људи су у њега долазили из целог света, а ништа није било затворено и ксенофобично као данас. Живели смо лепо и знали да седимо у „Кошу“ у време кад су одбојкаши бивали све популарнији, а ми се у њих за-

љубљивале. У „Туристу“ и „Паризу“ су организоване забаве на које смо волели да одлазимо, а посебно важно било је прошетати корзоом. Мушкарци су углавном стајали са обе стране корзоа и посматрали девојке којима је било важно да их неко види. Није било много продавница са квалитетном робом, а разликовале су се Робна кућа „Београд“ и „Центротекстил“. За нешто модерније путовало се до Трста, а важније је било да неко уме него да има. Било је то време паметних људи кад се слушала много боља музика него данас и читале много боље књиге – сведочи Јасмина Ана. Разговори као овај ретка су прилика за подсећање на време кад се музика слушала искључиво са грамофонских плоча, а посебно популарна била књига „Кад су цветале тикве“. После победе на такмичењу за Песму Евровизије нагло је расла популарност шведске групе АББА, а на игранкама у краљевачком Дому ЈНА и Електрокомбинату склапала се бројна

познанства и почињале прве љубави. Није било заглушујуће музике у тоталном мраку у коме се ништа не види и нико ни са ким не разговара о било чему. „Последњи танго у Краљеву“ чува успомену на време популарних састанака у „Дансингу“ на левој обали Ибра и први излазак на пиће са момком. - Онда се није излазило по кафанама. Имала сам срећу да ме родитељи нису много контролисали, па нисам имала проблем са изласцима касно увече, али не сваког дана. Иако сам врло слободно живела није било касних излазака, па сам се враћала кући до поноћи. У гиманзији смо носиле обавезне кецеље, по мало забушавале и из различитих разлога бежале са часова. Иако нисмо били неки генијални ђаци била је то доста успешна генерација матураната од којих је већина завршила факултете. Ибар је још био довољно чист да је у њему могло да се купа, плажа била уређена, а сви тушеви радили – сећа се

Јасмина последњег лета у Краљеву пре одласка на студије. Након завршеног Правног факултета и десетогодишњег бављења адвокатуром неочекивани успех прве књиге био је повод за напуштање ове професије и потпуно предавање новинарском позиву. Прво искуство био је рад у „Недељном телеграфу“ у коме су заувек остале бројне колумне из пера Јасмине Ане. Година дана у подгоричком „Дану“ и две у „Политици експрес“, касније „Франкфуртским вестима“ прилика су за бројне интервјуе са знаменитим људима из различитих области друштвеног живота. Велики број њих се нашао на страницама књиге „Срби за које се молим“, а међу стотином значајних Срба нашли су се Добрица Ћосић, Дејан Медаковић, Љуба Поповић, Драгослав Шекуларац и бројни други, музичари, глумци, културни радници, никад политичари. Мотив да се бави интервјуима и јесте била намера да једног дана, избором најбољих, на-

7.12.2014.

МАГАЗИН

прави књигу. Показало се да писано новинарство одузима превише времена и исцрпљује, истовремено се у негативном смислу одражава на стил књижевног стваралаштва, па се као могућност да ипак остане у овој области примамљивом учинила понуда Телевизије Крушевац. Емисија „Шампањац са Јасмином Аном“ ових дана навршава пету годину постојања, а кроз њу је прошло око 200 различитих интелектуалаца. Свака емисија обрађује посебну тему, а укључује неколико учесника сем у случајевима кад је због интересантности и реномеа саговорника довољан само један. Рад на телевизији показао се много лакшим него у новинама, једна емисија недељно не представља посебно оптерећење, а посебно годи што аутор нема никаква ограничења у избору тема и саговорника. Иако право готово да нема никакве везе са новинарством, поготово не телевизијским, временом се стиче толико потребно искуство и рутина што рад чини знатно лакшим, поготово ако се пре снимања направи озбиљна припрема. За свакодневне теме то и није неопходно, док за оне мање познате треба учинити додатни напор како би разговор са саговорником био што боље прихваћен од стране гледалишта. Довољно година рада у различитим медијима потврђује истину о кризи новинарства и константном паду квалитета. Зато се наша саговорница у предаху између два снимања телевизијске емисије окреће писању. „Последњи танго у Краљеву“ је њена дванаеста књига, а седми роман, па иако само од ове врсте рада не може да се живи ипак представља својеврсну духовну храну и нешто што има посебан значај. Времена јесу тешка, они који се баве искључиво писањем само преживљавају и са сетом се сећају времена када се у издавачким кућама за то примала плата. Јасмина Ана не спада у групу оних који пишу сваки дан. Ради то само кад има добру идеју, а за такве је некада потребно и неколико месеци. Некада

је то лакше, некад мање лако, па због тога и пише у наставцима и посебно наглашава важност последње књиге за коју је посебно емотивно везана. А везана је због самог назива у коме је име града коме се, кад год је у прилици, поново враћа, али и због неких битних људи и догађаја који се помињу у роману. А помињу се бројне личности, сем неколико, не правим именом и презименом. После много година из сећања још нису избледеле успомене на матурско вече у „Термалу“ на коме је краљевачке гимназијалце забављао Предраг Живковић Тозовац. На те дане подсећа и дуго припремана свечана дугачка матурска хаљина са преливима жуте и беле боје, а није избледело сећање ни на оне које су носиле школске другарице, посебно Снежана Костић са Тахитија којој је и посвећен роман „Последњи танго у Краљеву“. Крај пријатног разговора не може да прође без неизбежног питања како Јасмина Ана доживљава данашње Краљево. - Краљево изгледа лепо у односу на неке друге градове сличне величине. Делује урбано и лепо, сређено је, а продавнице су добро снабдевене различитом робом. Краљевчанке су увек биле дотеране и згодне, пратиле су моду и знале да се лепо обуку и дотерају, а то на њима примећујем и данас. Краљево је много лепо уређен град, а допало ми се све што се у међувремену променило у њему, па због свега мислим да је најградскији град у Србији. Оно је време било мало боље за живот, јер смо имали више будућности него данашње генерације, а иако се осећа криза Краљево је дивно место за живот. Криза је велика свуда, а највећи злочинци су они који су извршили ову језиву приватизацију и уништили нашу привреду. Ако је већ све морало да се приватизује могло је и на другачији начин, а највећи злочин је што су уништили производњу и без потребе оставили без посла хиљаде људи који су и даље могли да живе лепо. Млади одлазе из земље и не знам да ли ће се неко са овим изборити. Кад

чујем за реформе чини ми се да покушавају искрено нешто да ураде, а да ли ће успети не знам јер је Србија посебно уништена приватизацијом. Претходним властима се нешто можда и може опростити, али не и то што су таквом брзином уништили земљу. Можда би и други исто учинили, а можда и не би ако би макар мало више волели своју земљу – каже Јасмина. Роман „Последњи танго у Краљеву“ почиње реченицом „Тешко је поверовати да је такво време икада постојало“. Ауторка верује да младима данас време о коме пише изгледа као нека од Андерсенових бајки. На то наводи сазнање да није било брига какве данас окупирају највећи број њих, јер је сваког после завршеног факултета чекао посао. Иако се живело скромније никоме није ускраћена могућност да оде на летовање, а уз мало штедње купи „фићу“. Јасмина подсећа да није било раслојавања и толико гладних, а почетком осамдесетих година прошлог века динар се равноправно за неку другу валуту мењао и у банкама у

иностранству. Након санкција све се срушило, а урушавање још није завршено. Растанак није могао да протекне без искрене поруке Краљевчанкама да остану какве су одувек биле, дотеране жене свесне себе које воде рачуна о изгледу, али и образовању. И док је на промоцији у библиотеци Милисав Савић изговорио на почетку текста наведене речи уредник издавача, београдске „Просвете“, Драган Миленковић је устврдио да је још на првим страницама рукописа уочио да се ради о вредном књижевном штиву. У емотивном обраћању Јасмина Ана се присетила дана проведених крај Ибра и присутне подсетила да је њен роман једино књижевно дело које у наслову има име њеног града. Након краљевачке промоције следе сличне у Петровцу на Млави и Сомбору, потом и другим градовима Србије, а све са великом жељом да књига заживи међу читалачком публиком. Т. Радовановић

МАГАЗИН

7.12.2014.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Џон Вик Кад пензионисаног плаћеног убицу брутални руски мафијаш натера да се врати у акцију он се немилосрдно упушта у лов на своје противнике. Након изненадне смрти вољене жене Џон Вик је добио њен последњи поклон – штене бигла и поруку у којој га моли да не заборави како је то волети. Жалост је прекинута након што његов „мустанг“ привуче пажњу садистичког криминалца Тарасова, а кад Џон одбије да му прода ауто он и његови следбеници провале у кућу, украду ауто, пребију власника до несвести и убију пса не знајући да су тако пробудили једног од најбруталнијих убица икад виђених у свету подземља. Потрага за украденим аутом одводи у де-

лове Њујорка које туристи никад неће видети, у подземни свет криминала којим је некада владао управо Џон Вик. Главни јунак сазнаје да тражи сина окрутног руског боса Вига Тарасова, бившег партнера који му уцењује главу како би спасио сина. Да би преживео Џон опет постаје немилосрдни убица који се упушта у борбу с Вигом и његовим војницима. Гледаоце који очекују стандардни акциони филм изненадиће емоционална димензија приче. Филм је сниман у Њујорку, и оближњој општини Рокланд, и приказује неке од култних локалних локација, од идеализованих пејзажа који окружују Џонов дом до бетонских кањона Менхетна. Продуценти и редитељ истичу жељу да прикажу препознатљиво окружење које не припада овом свету и не личи на оно

на што је публика навикнута. У филму се сударају два различита контрастна света. Први је интиман и рурални свет Џоновог живота с Хелен, пун топлине и светла, а кад га напусти улази у свет плаћених убица пун напетости и посебних ликова у коме је све максимално наглашено. У том свету је све другачије, а свуда се налазе неочекивани предмети, па иако је све пуно трагова истине, превладава осећај тајанствености. У том свету се као валута користе златне кованице, а ексклузивне институције штите плаћене убице. Сви изгледају софистицирано, а у тај свет могу ући само они који су врло стрпљиви и лукави. Већина људи га никад не види, а постоји не само у Њујорку, већ и у Риму и Паризу... Он има другачија правила од обичног, па се мора знати ко

је ко пре него се у њега уђе, а свако ко се у њему нађе као да започиње бруталну партију шаха. Средиште подземног света је ексклузивни хотел Континентал, место сусрета свих криминалаца, у коме се склапају послови. Било где изван тог простора више нема правила, јер хотел Континентал не спада у ред оних који се могу пронаћи у туристичким водичима. Филм се приказује до 10. децембра од 19,30.

Добри људи Млади амерички пар Том и Ана Рид падају у дугове док реновирају њену породичну кућу у Лондону. И док се суочавају с губитком свог сна, а самим тим и заснивањем породице, откри-

вају да је станар испод њих убијен и да је оставио 400 хиљада долара кеша. Иако првобитно нису баш одлучни, Том и Ана се слажу да је план једноставан, а све што је потребно јесте да се полако ушуњају и узму новац. Али, кад почну да га троше, и не могу да престану, постаће мета оног који је новац и украо. Ето, зато се лоше ствари почињу да дешавају добрим људима... Критика сматра да филм представља стандардан небитан кримић, који је у овдашње биоскопе стигао прекасно, три месеца након светске премијере. Има и оних који верују да није морао ни да стигне. Једино што би у њему могло да буде занимљиво јесте полазна премиса - да неки обични људи, игром случаја, дођу до великих „прљавих“ пара. То ствара дилему, вратити паре или задржати за себе, по

цену да се на врат навуче судбинска беда. Све остало у филму је, каже критичар, потпуно неинспиративно. Ту су два завађена нарко-дилера, полицајац пред пензијом, опседнут тиме да казни оне који су његовој предозираној ћерки дали дрогу, жена главног јунака која не може да затрудни... Разрада свега је на нивоу тоталне незаинтересованости актера, чак и оних водећих. Да није срцепарајућег краја филм би донекле и могао да се сматра погодним за стандардно убијање времена, а у другој деценији 21. века никако не иде да се снимају филмови на нивоу лошијих студијских из четрдесетих година прошлог века. Филм је до среде на репертоару сваког дана од 21,30. Т. Радовановић

МАГАЗИН 7.12.2014.

Фото: М. Радовановић

Из Полицијске управе Краљево

ПОМАЛО СУМОРАН НОВЕМБАР

МАГАЗИН

7.12.2014.

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период последње недеље новембра сведочи о још једном порасту броја евидентираних кривичних дела у односу на само седам дана раније. Педантни статистичари су у овом периоду евидентирали 43 кривична дела од којих се два по природи сврставају у област привредног, а чак 41 област општег криминала. Инспектори криминалистичке полиције немају превише разлога да се поносе успехом у откривању починилаца, јер су познати само они који су се упустили у пет кривиних дела. Да ли ће, и када, бити познати они коју су извршили преосталих 38 можда би могло да буде познато у недељама које следе. Ако се цени према броју евидентираних прекршаја може се закључивати и о погоршању у области јавног реда и мира у којој су од укупно 11 повод за ремећење у осам случајева биле туче,

а три преостала неки други разлози. Више је него удвостручен и број саобраћајних незгода од којих су четири од укупно девет као последицу имале повређена лица, а пет само материјалну штету. Једна особа је задобила теже телесне повреде, док се оне код три преостала окарактерисане као лакше. Слику о стању у области безебдности саобраћаја употпуњује податак о штети која је достигла 450 хиљада динара и 372 учесника у саобраћају који су се огрешили о прописе који владају у овој области. Ватрогасно спасилачка јединица је интервенисала у два мања пожара у којима је причињена незнатна материјална штета. Крај још једног месеца повод је за осврт на статистику која потврђује да је у новембру ове године евидентирано 178 кривичних дела од којих само 7 из области општег криминала. Оних у области која се у правној терминологији означава као општи криминал било је

171. Иснпекторима криминалистичке полиције познати су извршиоци тек нешто више од трећине, или укупно 69 кривичних дела. Стање у области јавног реда и мира потврђује да је сваког дана регистровано барем два прекршаја међу којима са 38 према 34 предњаче туче. Сваког дана је у просеку било више од једне саобраћајне незгоде од којих сваки други дан по једна са повређеним лицима. Оних само са материјалном штетом било је 15, док је процењено да је штета премашила два милиона динара. Пет особа су пртрпеле теже телесне повреде, четрнаест лакше, а евидентирано је и 1.485 прекршаја код оних који су се огрешили о Закон о безбедности собраћаја на путевима. Мало светлости у прилично суморну слику уноси податак о тек два мања пожара у којима је причињена штета од 80 хиљада динара. Т. Радовановић

СТРАДАО ТРАКТОРИСТА На локалном путу у Стублу само пола сата пре поноћи у понедељак живот је у саобраћајној незгоди изгубио возач трактора док је путник на трактору задобио лаке телесне повреде. До незгоде је дошло када је тридесетосмогодишњи возач трактора из Стубла изгубио контролу над трактором, који је слетео са коловоза и преврнуо се у поток поред пута. Возач је од задобијених повреда преминуо на лицу места, док је двадесетосмогодишњи путник из истог места, задобио лаке телесне повреде и пребачен је у Општу болницу „Студеница“ у Краљеву. У саопштењу Полицијске управе Крљево истиче се да је увиђај извршио заменик основног јавног тужиоца у присуству припадника краљевачке саобраћајне полиције.

РАСВЕТЉЕН НИЗ КРИВИЧНИХ ДЕЛА Припадници Полицијске управе расветлили су разбојништво, разбојништво у покушају и тешку крађу извршених од августа ове године на подручју града и ухапсили осумњиченог двадесетчетворогодишњег Краљевчанина Н.С. Он је у суботу 29. новембра у вечерњим сатима у Улици ковачких бораца, након завршене вожње од Чачка до Краљева, уз претњу ножем од тридесетседмогодишње Чачанке возача таксија, одузео дневни пазар. Након тога је у Улици хероја Маричића од седамдесетосмогодишње Краљевчанке, коју је пратио до улазних врата стана, истргао торбу

са новцем, а на терет му се ставља и да је током августа у Насељу Моше Пијаде након завршене вожње, уз претњу ножем, покушао да одузме новац од педесетдвогодишњег таксисте из Краљева. Полицијски службеници су привели осумњиченог ради саслушања, након чега му је, на предлог основног тужиоца, судија за претходни поступак одредио притвор у трајању до 30 дана.

ИНТЕНЗИВИРАН ШВЕРЦ ДУВАНА Заједничком акцијом припадника криминалистичке полиције Полицијске станице Рашка и Безбедносно-информативне агенције заплењено је 150 килограма резаног дувана и тако пресечен још један ланац трговине акцизном робом. Полицијски службеници су на путу Косовска Митровица – Рашка на триангли у околини Рашке приликом контроле аутобуса, који је саобраћао из Приштине према Новом Пазару, у фабричким шупљинама на месту предвиђеном за други резервоар и у поду аутобуса, пронашли 15 кеса са око 150 килограма резаног дувана без пратеће документације. Сумња се да је дуван власништво сувозача који је по налогу основног јавног тужиоца у Рашки саслушан због сумње да је извршио кривична дела недозвољен промет акцизним производима и недозвољена трговина. Против њега ће у редовном поступку бити поднета кривична пријава, а цигарете и возило су привремено одузели припадници пореске полиције.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs