Magazin150 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година III * Број 150 * 14. децембар 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 14.12.2014.

Четрнаеста седница Градског већа

МАГАЗИН

14.12.2014.

(Н)И ПО БАБУ (Н)И

- Краљевчани током октобра ове године пили хигијенски исправну воду и удисали квалитетан ваздух. - Акциони план за решавање питања водоснабдевања до 2019. године због потребе да се ставе под контролу бројни водоводи како би становништво које живи на тим подручјима имало здраву воду за пиће. - Медијима остатак до планиране суме од петнаест милиона динара. - Незадовољство због начина поделе субвенција без дефинисаних критеријума.

Фото: М. Радовановић

И ПО СТРИЧЕВИМА

МАГАЗИН

14.12.2014.

амо летимичан поглед на озбиљна лица чланова Градског већа који са великом пажњом прелиставају поприличну количину папира за четрнаесту седницу неупућеном би могао да укаже на значај проблема који се налазе на дневном реду. Злобницима би се могло учинити да материјале за седницу гледају први пут што наводи на закључак да о њима не могу на прави начин ни да расправљају, а камоли доносе исправне одлуке. Ако се овоме дода чињеница да се понашање знатно мења кад се искључе камере, а гомилу материјала у рукама највишег извршног органа замене мобилни телефони, онда би различите структуре заинтересованих за рад Градског већа могли изводити различите закључке. А један од закључака је да крај прве половине децембра представља право време да се усвоји извештај Завода за јавно здравље којим се потврђује да су Краљевчани током октобра ове године пили хигијенски исправну воду и удисали квалитетан ваздух. Колико је ова, али и многе друге, тема интересантна

члановима већа најбоље илуструје понашање оних који добар део времена проводе куцајући СМС поруке, или у разговору током одржавања седнице. У више наврата поновљена тврдња да су у овом органу искључиво због интереса грађана наводи на закључак да су и теме о којима разговарају телефоном у време одржавање седнице сигурно значајније од оних које се налазе на дневном реду. А на дневном реду предложеном за четрнаесту седницу Градског већа, осим поменутог разматрања извештаја Завода за јавно здравље хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и извршеним мерењима имисије за октобар 2014. године, нашао се добар број веома значајних питања. Међу њима су разматрање Предлога закључка о утврђивању Нацрта стратегије развоја града Краљева, Нацрта одлуке о обезбеђивању средстава за остваривање потреба и интереса у области спорта, Нацрта одлуке о усвајању Акционог плана за решавање питања водоснабдевања за период од 2014 – 2019. године, Предлога решења о рас-

пореду коришћења буџетских средстава Основног и Средњег образовања за текуће и капиталне трансфере на нивоу Републике за 2014. годину и многе друге. Највише полемике вођено је око нацрта одлуке о усвајању Акционог плана за решавање питања водоснабдевања у периоду до 2019. године, а градоначелник Краљева Томислав Илић новинарима укратко објаснио да је она донета јер се до сада није знало ко је титулар бројних сеоских водовода, па је потребно да се они ставе под контролу како би становништво које живи на тим подручјима имало здраву воду за пиће. Спортисте и представнике медија највише је интересовало колико ће добити пара из осиромашеног буџета након обећања да им ребалансом није ускраћен ни један динар. С обзиром да је за информисање од јавног значаја до последњег месеца у години исплаћено тек нешто мало више од половине обећане суме логично је интересовање за потврђивање одлуке којом се врши расподела. Ма колико

да се подели пара увек има мање или више задовољних, јер готово да нема медија у коме не преовладава уверење да је најбољи и да заслужује највише пара из буџета. Бројна обећања да се паре из буџета деле ни по бабу ни по стричевима потиснута су шушкањем да ће на поделу пара највише утицати фамозна коалиција. Претпоставка се још једном потврдила тачном, па је највише пара и овом приликом припало медијима који су по директном контролом политичких партија. И док су једни задовољно трљали руке, и глумели изненађење поверењем које им је указано, други су морали да се задовоље тапшањем по рамену. Кратак разговор са неколицином чланова Градског већа који су дисциплиновано подигли руке на предлог заменика градоначелника о расподели средстава потврђује да, кад је подела пара медијима у питању, нису ни знали знају о чему се расправљало. Страх да нешто није чисто потврђују и различитост информација које се пласирају у медијима и оних које чланови већа саопштавају „у поверењу“. Све то по ко

зна који пут поставља питање оправданости постојања органа који само аминује оно што „на коалицији“ договоре прваци партија владјуће већине. Индикативно је да и даље, осим подаништва, не постоје критеријуми за расподелу средстава, а и градоначелник признаје да са олакшањем чека наредну годину када би медијима могло да буде додељено за нијансу више пара него ове године и подељено на основу пројеката. Уколико квалитет пројеката опет буде оцењивала иста коалиција тешко је поверовати да би нешто битније могло да се промени и обезбеди квалитетније информисање. Друга половина дневног реда по правилу садржи разматрање мање важних проблема у које су овом приликом уврштени Предлог одлуке о ранг листи и избору најповољнијег понуђача ради давања у закуп јавне површине за постављање киоска у Краљеву и Ушћу, Предлога решења о давању сагласности Предузећу за телекомуникације „Телеком Србија“ АД– Извршна јединица Краљево за установљење права трајне службено-

сти пролаза на три локације и Извештај Комисије за жалбе о обиласку објеката поплављених 7. августа ове године. Преглед реализације захтева за исплату једнократне новчане помоћи власницима објеката који су претрпели штету у мајским поплавама потврђује да је са списка од 506 објеката помоћ одобрена за 437 лица која су уз захтев поднела одговарајућу документацију. Преосталих 69 власника нису комплетирала документацију, или нису ни поднели захтев за исплату помоћи, па је коначно стављена тачка на поступак надокнаде дела штете које су причиниле поплаве. Чланови Градског већа су разматрали и Предлога одлуке о покретању интерног ревизорског поступка исплате једнократне новчане помоћи и образовању Комисије за спровођење увида у санацију и Предлога решења о давању сагласности на Измене и допуне Програма рада и финансијског плана Фонда за развој пољопривреде града Краљева за 2014. годину. Т. Радовановић

МАГАЗИН

14.12.2014.

Избори за савете месних заједница

ПИТАЊЕ ЖИВОТА И СМРТИ?

Фото: М. Радовановић

- Ни после три покушаја није завршен процес избора чланова савета месних заједница. – Грчевита борба страначких кандидата за свако место. – И поред тврдње да су избори чланова савета месних заједница грађански,а не страначки из Повереништва Српске напредне странке потврђују победу на више од 80 одсто бирачких места. – Најжешћи критичари избора се још не оглашавају, али ни председник Скупштине града коме су достављени сви релевантни подаци о току избора

МАГАЗИН

14.12.2014.

ако је председник Скупштине града са закшњењем од три године за 23. новембар расписао изборе за чланове савета месних заједница на територији града, а од тада на неким изборним местима они понављани и три пута, још нема поузданих података о томе да ли је поступак окончан или није. Узрок оваквом стању је шароликост статута месних заједница што је и био један од главних разлога да се са изборима касни толико дуго. Ма колико да се тврдило како су месне заједнице независна удружења грађана на чији рад нема утицаја политичких субјеката краљевачки напредњаци су се непосредно после другог круга избора похвалили да су њихови чланови победили у више од осамдесет одсто месних заједница, што још нико није демантовао. Иако до почетка изборног процеса није предвиђена никаква предизборна кампања напредњацима је из редова опозиционих странака упућивано упозорење да неке од њихових активности представљају баш то што није у складу са законима. Упозорења, али и

претње, упућиване су и на адресу председника Скупштине града, али се они који су стајали иза њих још не оглашавају и не коментаришу резултате избора. Од укупно 68 месних заједница на подручју града Краљева и пре избора се знало да неће бити одржани у Бреснику и Годачици јер претходна руководства нису на време успела да статуте ускладе са законом који ближе одређује ову материју. Статути осам месних заједница, Адрани, Стара чаршија, Бапско поље, Јарчујак, Каменица, Метикоши, Печеног и Раваница, су из изборног процеса елиминисали утицај комисије коју је формирао председник Скупштине града, па су избори у њима завршени без могућности да се интервенише са стране. У дванаест месних заједница је избор чланова савета, сходно статутима, извршен тајно убацивањем листића у гласачке кутије, а у преосталим на зборовима бирача. И управо зборови бирача су били повод за неправилности на које су указивали претенденти на чланство у саветима који нису добили довољно поверење

присутних бирача. Ма колико се тврдило да су избори за чланове савета месних заједница грађански, а не страначки, много је присутније уверење да су политичке партије водиле грчевиту борбу за превласт на одређеној територији која би могла одлучујуће да се одрази на локалне изборе до којих је преостало тек нешто више од годину дана. Из редова краљевачке опозиције стижу информације о императиву који је локалним напредњацима стигао из централе, да по сваку цену освоје што више места у саветима месних заједница. Посебан мотив за ангажовање на терену је обећање да би они који успеју да се прогурају међу најистакнутије појединце у месним заједницама обезбедили и чланство у Градском одбору Српске напредне странке чије се оснивање тек очекује. Није на одмет напоменути да после распуштања овог органа краљевачки напредњаци и даље делују на нивоу Повереништва. Полазећи од старе изреке „Ко пре девојци његова и девојка“ претенденти на чланство у највишем страначком органу су изборе схватили као питање живота и смрти

што, рече један од опозиционих првака, није далеко од истине. Овакав став заснива се на тврдњи да је чланство у градском одбору само корак од запослења у неком од јавних предузећа и установа, ма колико то било у супротности са уредбом Владе. У таквој ситуацији није необична грчевита борба за једно место у савету Месне заједнице „Стара чаршија“ где су избори одржавни чак три пута. Првом збору бирача 23. новембра није присутвовао довољан број грађана са правом гласа, а поновљени су након седам дана прекинути због нереда које су изазвали чланови опозиционих странака, па је морала да буде затражена интервенција полиције. Варнице су севале и приликом трећег покушаја да се изаберу два члана са територије ове изборне јединице, а у примедбама су предњачили напредњаци. У тренутку кад су схватили да не могу да обезбеде довољну подршку за избор предложеног кандидата напустили су изборно место и надлежној комисији упутили жалбу, али након рока од 24 сата који је превиђен статутом. Колико се изборима приступило оз-

биљно потврђује податак да је на једном изборном месту у истој месној заједници поверење бирача добио кандидат који по територијалном принципу то не би ни могао да буде, па право на чланство у савету припада следећем са листе. За бројне примедбе на ток изборног процеса које су упућене градској комисији она се огласила ненадлежном, па се с правом поставља питање чему и служи комисија чије су формирање и пре избора оспоравали опозициони одборници. Шароликост начина избора води ка сазнању да би оваква комисија могла да буде надлежна само у случају да се избори врше тајним гласањем на основу гласачког списка, а такво је обављено у релативно малом броју месних заједница. Податак да је у савете месних заједница изабран велики број жена унеколико потврђује претпоставку са почетка приче о томе да чланство води ка запослењу. Овакав закључан изводи се на основу податка да већину оних који траже посао представљају управо жене. Осим две месне заједнице у којима

нису одржани избори због неусклађености статута са законом у Драгосињцима збор није одржан због смрти једног члана комисије, док у Поповићима и Тавнику изборни процес није ни окончан. Савет месне заједнице неће скорије бити конституисан ни у Савову, јер је од седам чланова изабрано само три, па се очекује да се избори понове. Све што се током три последња викенда дешавало у вези избора чланова савета месних заједница само је потврда чињенице да се током три претходне године мало мислило о уједначавању критеријума. Искуства с овогодишњих избора указују на потребу да се статути уједначе бар у делу који се односи на начин избора како се не би дешавале непријатности какве су пратиле изборни процес. После свега поставља се оправдано питање како ће у појединим месним заједницама бити реализовани значајни инфраструктурни пројекти кад њихова руководства нису успела ни изборе да организују на прави начин. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Без длаке на језику: Санда Рашковић Ивић

МАГАЗИН

14.12.2014.

ВЕРНА ИЗВОРНИМ ПРИНЦИПИМ

- Демократска странка Србије није напустила идеју политичке неутралности и остаје странка десног центра, евроскептична и анти-НАТО. - Укрупњивање политичких снага Србије у циљу стварања јаког националног блока. - Прилика за придруживање националном блоку пружа се свима који прихвате принцип Европа - ДА, Европска унија - НЕ. - Принципи око којих нема компромиса су однос према НАТО, одбрана Косова и одбијање Бриселског споразума, раскид са либералним капитализмом и приватизацијама које воде распродаји земље и стратешких предузећа и на крају јако ослањање на Русију и савезништво у економском и политичком смислу. - Клатно српске политике превише је отишло на запад, па га треба вратити на исток како би пало у центар

Фото: М. Радовановић

МА

Санда Рашковић Ивић

МАГАЗИН

14.12.2014.

акон изненађења које је оставком на место председника, непосредно после ванредних парламентарних избора, члановима Демократске странке Србије приредио др Војислав Коштуница, потреси су се у овој странци наставили половином октобра ове године. У центру пажње је опет био Коштуница који је након избора новог председника напустио странку уверен да је изневерила свој програм и напустила идеју политичке неутралности. Изјаву др Коштунице демантовала је новоизабрана председница Санда Рашковић Ивић тврдњом да није дошло до одступања од програма и да ДСС остаје странка десног центра, евроскептична и анти-НАТО. Члановима Демократске странке Србије остало је нејасно шта је утицало на овакву одлуку др Коштунице, тим пре што их је непосредно пред изборе у писму обавезао да не напуштају странку без обзира ко победи на изборима за председника. Два месеца касније Санда Рашковић Ивић, после састанка са члановима краљевачког Градског одбора, признаје да је у раду Демократске странке Србије било грешака пре свега због изостанка анализе резултата последњих парламентарних избора. Разлога за то је било и раније, јер је странка из једног у други изборни циклус трпела поразе и добијала све мању подршку бирача, што се на најнегативнији начин одразило у марту ове године кад није успела да пређе цензус за улазак у Народну скупштину. Иако се теме којима се странка бавила до последње изборне скупштине оцењују као значајне за државу и стратешко усмерење земље процењено је да нису на прави начин приближене бирачима ма колико да постоји чврста веза између њих и свакодневног живота. Најједноставнијим језиком речено типична особа којој Демократска странка Србије није пришла на прави начин је жена која се самостално бави неким занатом, има мужа запосленог у јавном сектору, мајку пензионерку и

дете које треба да пошаље у школу. Таквој предузетници је држава подигла порез, јер је Међународни монетарни фонд као претходница Европске уније од наше владе тражио да на тај начин попуни буџетски дефицит. Њеном мужу, као једном од 96 хиљада запослених у јавном сектору који према процени Међународног монетарног фонда треба да остану без посла, већ је смањена плата као и мајци пензија, па ће јој обоје бити на терету колико и дете које треба да опреми свим што је потребно за школу. У Демократској странци Србије верују да је обраћање оваквима начин на који треба тражити глас против уласка у Европску унију због које се повећавају порези, смањују плате и пензије, остаје без посла. Ма колико се на све стране трубило да су мере ригорозне штедње неопходне да би се спречио банкрот државе у Демократској странци Србије преовладава уверење да је он, ма колико се лоше живело, ипак довољно далеко. Ригорозне мере штедње неопходне су због затварања рупе у буџету и опредељења да се по сваку цену додвори Европској унији и од њених челника добије што боља крактеристика. Правила Европске уније ограничавају приступање овој асоцијацији земљама чији је буџетски дефицит испод одређеног износа, а да би се смањио неопходна је примена радикалних мера које се, због повећања пореза и смањења плата и пензија, сматрају својеврсном пљачком оних који живе од сопственог рада. Сазнање да је изостао приснији контакт са овом категоријом бирача, и начин да се велике теме повежу са животом обичних људи, води ка закључку да је много тога лошег што се десило у Демократској стравнци Србије било неминовно. Најтежи изборни пораз од оснивања пада теже кад се зна да је странка од настанка, сем у периоду од 1997. до 2000. године, стално био парламентарна. Од тада до овогодишњих избора континуитет је трајао пуних 14 година у двадесетдвогодишњој историји странке. Новонасталу ситуацију је тешко прихватити и због чињенице да

је изостала јавна трибина за изношење ставова, али и финансијска подршка на какву могу да рачунају само странке које уђу у Народну скупштину. Да би нешто овако могло да се деси мало ко је могао да поверује пре избора када су направљени трошкових због кога је ново руководство морало да се одрекне дела пословног простора, возног парка и запослених људи, а да изворе новог финансирања потражи у чланарини. До толико потребне анализе стања у странци, и узрока који су довели до најтежег пораза у двадесетдвогодишњој историји, није дошло ни после оставке др Коштунице на место председника, а сем пропуста везаних за однос према бирачима Санда Рашковић Ивић види и друге. - Није се радило много са људима на терену, није се обилазила организација онолико колико је требало, није било контакта са народом у мери у којој је требало, избегавали су се интервјуи и излазак у медије, а врх странке је ретко одлазио на телевизијске емисије. Постојала је медијска блокада, али кад вас неко позове треба да идете, а ми нисмо одлазили ни онда што је била грешка. Коштуница је као најважнији у странци и највише интересантан медијима, а последњи пут је био у таквој 2002. године у сучељавању са Лабусом. Затвореност према медијима, уз медијску блокаду која је постојала од 2008. године, у знатној мери је утицала да наш глас не допре до бирача. Ако сами не куцате на врата, а не одазивате се ни ретким позивима медија, онда ће вас они још ређе звати – каже Рашковић Ивић. Избор на место председнице странке толико је неочекиван па наводи на размишљање да би, у случају да је то неко поменуо само неколико месеци раније, могло да се граничи са фантазијом. Чак и у тренутку кад је дотадашњи председник поднео оставку преовладавало је уверење да би његово место могао да заузме неко од млађих мушких чланова. Велики број телефонских позива и савета да се кандидује имали су за основу дотадашњи став према људима и уверење да би са

14.12.2014.

МАГАЗИН

две ноге на земљи и осмехом на лицу могла да придобије бирачко тело. Без обзира на друге планове у животу преовладало је осећање обавезе према странци чијом заслугом је у два мандата била народни посланик, амбасадор Србије у Риму, председница Координационог центра, потпредседница странке. Све то водило је ка закључку да не би било морално да се оглуши о захтеве страначких колега у тренутку кад се од ње очекује да преузме кормило странке. Превагнуло је сазнање да је од кандидатуре одустао Слободан Самарџић, кога је полујавно подржавао Коштуница, и уверење да у странци демократске оријентације на изборима за председника треба да има бар два кандидата. Уз притисак страначких одбора широм земље, и двотрећинске подршке кандидатури, више није било ни једног разлога због кога не би стала на црту другом кандидату кога је подржавао бивши председник. Чини се да је баш то, и чињеница да он није добио довољно поверење чланства, у највећој мери утицало да др Коштуница напусти странку. - Ја сам увек била у врло добрим односима са господином Коштуницом и не могу његов одлазак да схватим као акт против мене, иако све указује на то. Жао ми је што је отишао на такав начин и што је нашао за сходно да

оставку пошаље новинару Бете, а странци тек сат времена касније. Овај потез је био лош јер нас је оставио кад нам је најтеже, кад је странка у дугу, кад се мења руководство, кад смо остали без цензуса. Ми смо га сви доживљавали као оца странке, и сви били негде његова политичка деца. Он је нас оставио кад нам је најтеже, а отац не оставља децу кад им је најтеже без обзира каква су. Ми нисмо лоша деца, али се не љутим и не оцењујем га лоше иако овај његов потез није био добар. Он је 22 године био на челу странке и имао сјајних потеза, па о њему не може да се цени само према последњем, него према укупности дела – каже Рашковић Ивић. Без обзира на бројне инсинуације Демократска странка Србије остаје досладна у залагању за демократско и национално. Иако се неутралност као политичко усмерење оцењује стратешким преовладава уверење да треба мењати тактику и тежити укрупњивању политичких снага у циљу стварања јаког националног блока. Са тим циљем око Демократске странке Србије се окупљају интелектуалци, Покрет Двери и још нека удружења, а прилика за придруживање националном блоку пружа се свима који прихвате принцип Европа - ДА, Европска унија - НЕ. Принципи око којих нема компро-

миса су однос према НАТО, одбрана Косова и одбијање Бриселског споразума, раскид са либеаралним капитализмом и приватизацијама које воде распродаји земље и стратешких предузећа и на крају јако ослањање на Ру-

сију и савезништво у економском и политичком смислу. Повод за ово је сазнање да је клатно српске политике превише отишло на запад па се неопходним сматра враћање на исток како би пало у центар. То, као ни одбрана

Косова, неће бити ни мало лако иако политика није ствар једног тренутка, већ стрпљења, посвећености и времена. Услов за одбрану Косова је одустајање од Бриселског споразума који у најмању руку представља предају јужне покрајине. Србија се у посебно тешкој ситуацији нашла након што је због неусаглашености са прописима Европске уније, и чврстом инсистирању на томе, Русија коначно одустала од реализације гасовода Јужни ток. - Европска унија је угушила тај пројекат, а ми смо као држава допринели зато што нисмо потписали споразум о почетку изградње кад је овде био Путин. Претпостављам да смо то урадили под јаким притиском Европске уније, а нисмо потписали ни уговор о екстратериторијалности базе у Нишу. Да није било те базе у Обреновцу не би било 47 него би било 2.047 мртвих, јер су Руси први прискочили у помоћ и спасили јако пуно људи. Брисел се не понаша лоше само према Србији, којој прави економску катастрофу и претвара је у колонијални посед, већ и земљама Европске уније угрожавајући им енергетску безбедност и доводећи у вазални енергетски по-

ложај што једна добронамерна организација никада не би радила својим чланицама. Време је да на чистину изађу они делови владе који се декларишу као проруски и кажу да ово више нећемо трпети. Наша власт треба да успостави билатерални однос са сваком од земаља које се залажу за Јужни ток и направи споразум са њима како би постали група за притисак према Бриселу. Шансе да нешто постигнемо имамо само ако окренемо стратешко усмерење земље од Европске уније и ако уместо европског тражимо српски пут уз ослањање на Русију – каже Рашковић Ивић. Шанса за руско улагање у Србију и даље постоје, пре свега у реконструкцију железница, пројекте у пољопривреди и туризму. Доказ више да се уместо ка западу треба окретати према Русији је и последња резолуција Европског парламента поводом пуштања на привремену слободу хашког оптуженика Војислава Шешеља. У Демократској странци Србије верују да је она више него против Шешеља усмерена против Србије. Уместо различитих уцена које долазе са запада, скрининга и преговора о поглављима као услову за улазак у Европску унију, Русија нуди економски и партнерски политички просперитет. Т. Радовановић

Пет година Социјалдемократске партије Србије

МАГАЗИН

14.12.2014.

ОРИГИНАЛНА ПАРТИЈА Н

- Социјалдемократска партија Србије је објединила најразличитије социјалне структуре и представља својеврстан баланс оштрим поделама у друштву. - Задатак социјалдемократа да, у миљеу социјалне хетерогености, доведу у склад социјалну равноправност без поларизација и сукоба уз националну и верску толеранцију. – Без јединства прети опасност од котрљања по низбрдици без могућности да се дође у позицију неопходну за економски опоравак. - Социјалдемократска партија Србије умерена и блага партија која инсистира на социјалном миљеу

Фот: М. Радовановић

НА ПОЛИТИЧКОЈ СЦЕНИ

МАГАЗИН

14.12.2014.

ако је социјалдемократска идеја утемељена на размишљању о потребама човека од њега уједно захтева непрекидан напредак и усавршавање. Уверење да је једини начин да се боље живи потреба да сваки појединац буде бољи, и даје више да би му се више вратило, основа је на којој је пре пет година основана Социјалдемократска партија Србије. Од залагања да на првом месту буде брига за обичног човека, тако да сваком грађанину буду обезбеђене подједнаке шансе, није се одступило ни након што је Социјалдемократска партија Србије постала парламентарна странка. У релативно кратком року након оснивања 12. децембра 2009. године у скоро свим градовима и општинама Србије формирани су одбори странке која је Стекла више од 50 хиљада чланова. Ма колико се декларативно залагали за парламент од 150 чланова, у коме би седели стварни заступници воље народа и ефикасно решавали суштинска државна питања, подржавали идеју да је исплативије радити у привреди, него у јавном сектору, свесни да треба створити услове за развој предузетништва, малих и средњих предузећа, јер на државним јаслама не може бити посла за све, чини се да ово, као и код многих других политич-

ких субјеката, остају само речи за дневнополитичку употребу. А да није увек тако доказује нацрт закона о санкционисању свих који врбују грађане Србије за учешће у ратним сукобима широм света који је донет залагањем посланика Социјалдемократске партије Србије. Петогодишњи јубилеј је прилика за подсећање о потреби преиспитивања рада људи на јавним функцијама, избора најспособнијих, најстручнијих и највреднијих људи који неће бити недодирљиви кад постану функционери што, кажу социјалдемократе, потврђује да грађани препознају овакве ставове као прави пут у будућност. Пет година постојања је повод да се социјалдемократе похвале са десет посланика у Народној скупштини, уместо девет из претходног сазива, а краљевачке у разговору са грађанима на Тргу српских ратника са једним одборником у Скупштини града. Од неколицине најистакнутијих чланова чуло се како се млада партија труди да идејама, залагањем и енергијом утиче на владајућу коалицију да побољша тешке услове живота грађана. Отуда и захтев да нови млади људи преузму битне функције у граду, а да се снагом, енергијом и новим идејама крене напред у решавање битних животних проблема на свим нивоима. Подсећање да у Краљеву нема до-

вољно могућности за запошљавање неминовно води ка сазнању да млади након завршеног школовања у неком од универзитетских центара више не виде свој град као опцију за повратак. Због тога се омладина Социјалдемократске партије у Краљеву активно укључила у израду стратешког документа какав је Локални акциони план за младе, са циљем да својим идејама допринесе стварању повољнијег окружења за све њих. То је и разлог што се око странке у протеклих пет година окупио велики број младих и образованих људи. Др Милош Гостиљац потврђује да је Социјалдемократска партија објединила најразличитије социјалне структуре и представља својеврстан баланс оштрим поделама које су крећу од економског централизма до шовинизма. У малој земљи по површини, а и по броју становника, ова партија види интерес у плурализму различитих интереса, па тежи праведнијем економском систему обојеном социјалним миљеом равноправности. Партија укључује припаднке маргиналних група, најсиромашнијих слојева и оних који ће можда постати још сиромашнији. Због тога је прихватила задатак да, у миљеу социјалне хетерогености, доведе у склад социјалну равноправност без поларизација и сукоба уз националну и верску

толеранцију. Управо због тога, каже др Гостиљац, на политичком плану у овом тренутку и представља оригиналну партију. - На локалном нивоу морамо дефинисати минорне групе које су по страни, и заборављене у економском смислу, социјално потонуле представнике радничке класе и ситних заната који су потпуно заборављени. Неопходно је социјално позиционирање сеоског становништва у односу на адекватну перспективу пољопривреде, неискоришћене потенцијале у туризму о којима се деценијама прича. Краљевачка политичка сцена ће уродити плодом кад се локални политичари буду окренули интересима оних који стварају новац. Политичари нису мотивисани да заступају општи интерес, јер морају да се додворавају вишим инстанцама, па заборављају средине из којих су потекли. То чини миље у коме краљевачка политичка сцена мора да заступа интересе најбогатијих, како би остали везани за корене из којих су потекли, али и интересе малих од миљеа најсиромашнијих до миљеа самосталних занатлија. У том смислу ова партија жели да уложи напоре и енергију како би апеловала на све политичке структуре да не буду само формална фигура. До сада су били такви, па у низу политичких промена фактички се ништа бит-

није није дешавало – каже др Гостиљац. Тренутна ситуација није задовољавајућа, па евидентно кретање у круг оставља жалосни укус немоћи због које се показало да, без обзира на облик политичке владавине, економска ситуација у Краљеву није добра. Зато се, као императив, намеће потреба разговора о слабостима, без обзира на политичка убеђења, а много пута се показало да слабости произилазе из немогућности да се сагледа реално стање у економији. Без обзира на све отпоре краљевачке социјалдемократе верују да ће то морати да се деси кад тад. У супротном прети опасност даљег котрљања по низбрдици без могућности да се дође у позицију неопходну за економски опоравак, али ни повратак на старе позиције и односе у којима се одвијала каква таква сарадња са иностраним факторима. У речнику локалних политичара доминира термин потенцијали, а односи се на толико пута помињани аеродром у Лађевцима, близину туристичких центара, културно историјско наслеђе какво Краљево може да учини интересантним првенствено Европљанима. Уколико изостане заједничи разговор, и способност да се уради нешто више, по ко зна који пут ће се потврдити инфериорност за схватање реалног жи-

вота и инкорпорирање са другим нацијама. Све то чини да Социјалдемократска партија остане умерена и блага партија која инсистира на социјалном миљеу. - Социјалдемократска партија Србије може да допринесе у смислу у коме ће акцентовати интересе економског повезивања средина с обзиром да се Краљево налази окружено мултинационалним регијама које захтевају процес економског обједињавања заједничког интереса. Ми се не можемо окретати локалном и националном, а све политичке партије су до сада углавном биле примарно националне. Ако се димензија националног инкорпорира у економски централизам, уобичајен за ове наше просторе, временом може довести до најекстремније националиситичко шовинистичке форме што ова партија никада није подржавала, нити ће подржавати. Лидер ове партије је умерен човек са фантастичним осећајем за различите нације и вере, а као политичар који је прихваћен на свим меридијанима уједно је и балансер између националних антагонизама, па ова партија заслужује да се на њу обрати пажња – каже др Гостиљац. Т. Радовановић Фото: М. Тадовановић

МАГАЗИН

14.12.2014.

Петиција за разрешење председника Србије

РАДИКАЛИ РУШЕ ПРЕДСЕДНИКА - Мобилизацији српских радикала и свих патриота са циљем да се супроставе актуелном режиму и спречи прикључење Србије Европској унији и НАТО пакту. – Краљевачки радикали покренули петицију којом се тражи разрешење председника Србије због кршења устава земље. – Председник Српске радикалне странке др Војислав Шешељ 24. децембра у Краљеву. – Српски радикали очи и уши грађана Краљева

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

14.12.2014.

акон пораза на ванредним парламентарним изборима, када нису успели да пређу цензус и уђу у Народну скупштину, српски радикали су сасвим нестали са политичке сцене, а појављивање у јавности је интензивирано најавом о повратку председника странке из затвора у Шевенингену. После дужег затишја и краљевачки радикали су се пробудили након повратка председника и одлуке највишег страначкогоргана о мобилизацији чланова и свих српских патриота са циљем да се супроставе актуелном режиму и спречи прикључење Србије Европској унији и НАТО пакту. Међу онима који су се након вишегодишњег одсуства вратили у старо јато је и бивши одборник Скупштине града Иван Дамљановић кога је почетком децембра Извршни одбор странке именовао за председника Градског одбора. Главни циљ у овом тренутку је да окупи оне који су некада били чланови Српске радикалне странке, српске радикале, патриоте и све који су незадовољни актуелном влашћу у Краљеву оличеној у Српској напредној странци. Једна од првих активности је покретање петиције којом се тражи разрешење Томислава Николића са места председника Републике Србије, а у петак је на Тргу српских ратника отпочело прикупљање потписа грађана који подржавају иницијативу радикала. Основ за покретање петиције је став да је актуелни председник прекршио Устав Србије тиме што је на нелегалан начин дошао до факултетске дипломе, што је функцију председника претворио у портпарола Фондације Драгица Николић, и тиме интересе државе подредио интересима приватне фондације у којој не постоји никаква евиденција о прикупљању и трошењу средстава, и што је у згради Председништва Србије сместио просторије ове Фондације што је забрањено законом. - Није нормално да на челу

државе буде човек са купљеном факултетском дипломом који не зна на ком је смеру дипломирао и о чему се ради у његовом дипломском раду. Томислав Николић је као председник државе убацио у политику своју супругу, и све чланове њене породице, што је врхунац непотизма и неозбиљности. Исти тај Николић је на све могуће начине прозивао, и погрдним именима називао, бившег председника Слободана Милошевића зато што је у политику укључио своју супругу, а сви знамо како смо прошли у временима кад су се жене петљале у политику коју су водили њихови мужеви – каже Дамљановић. Председнику Николићу се замера што не користи уставна овлашћења у спречавања активности Владе које земљу воде у пропаст, али и због кршења изборних обећања о бољем стандарду, већим платама и пензијама као услову за бољи живот. Иако се плате и пензије смањују, а бројна предузећа све више тону, председник не реагује као ни на потписивање Бриселског споразума којим су, верују радикали, „ буквално предали Косово и Метохију окупаторима и шиптарским терористима који су путем те резолуције добили легалитет и легитимитет да успоставе фантомску државу“. Само то је, каже Дамљановић, довољан разлог да Српска радикална странка покрене прикупљања потписа како би отпочела демонтажа режима на чијем је челу председник Николић. Један од основих задатака краљевачких радикала је обнављање месних одбора, ревизија спискова чланова и формирање јаке странке која ће следеће изборе изаћи оснажена и вратити се на место које јој припада, а то је да поведе народ, град и државу путем напретка. - Ми се никога не плашимо, јер српски радикали никоме ништа не дугују. Говорићемо о Предрагу Микићу који као саветник председника државе ништа не чини да овај град иде напред, о посланицима Српске напредне странке, и осталих на вла-

сти, који ништа не чине и свим проблемима које имају грађани. Ових дана интензивно прикупљамо податке. Јавио нам се „лауфер“, а јављаће и даље шта се дешава, па ћемо бити очи и уши грађана Краљева и све проблеме износити у јавност. Сматрамо да је овакав вид притиска и цензуре ненормалан, а овако нешто није било ни у најмрачнијем периоду владавине Слободана Милошевића кога оптужују за тиранију и медијске неслободе. Ми ћемо покренути низ тема које су виталне за различите структуре града од културе и спорта до медија, и нећемо ћутати, нити савијати главе, пред притисцима. Борићемо се свом снагом и расположивим средствима да се неке ствари у овом граду и држави промене – каже Дамљановић указујући на страх који влада у народу, али и подозрење са којим се гледа на активности радикала. Притисак је усмерен првенствено према председнику Србије Томиславу Николићу како би променио однос према питањима од виталне важности за даљу будућност земље. У супротном Дамљановић најављују нове протесте и њихову радикализацију. Краљевачки радикали су обезглављени након трагичне смрти бившег председника Витомира Дмитровића, а једногласни избор новог председника Градског одбора добра је основа да се формирају остали органи у складу са статутом и програмом странке како би била спремна за будуће изборе на свим нивоима. Први човек краљевачких радикала за 24. децембар ексклузивно најављује долазак у Краљево др Војислава Шешеља који ће, након састанка са члновима Градског одбора, прошетати кроз град и гостовати на Краљевачкој телевизији. Детаљи посете још нису прецизно дефинисани, па се очекује да више о њој буде познато већ почетком недеље. T. Радовановић Фото: М. Радовановић

Иван Дамљановић

Међународни дан људских права

МАГАЗИН

14.12.2014.

ЉУДСКА ПРАВА НА

- Универзалном декларацијом о људским правима први пут у историји човечанства признато подједнако право свих људи на живот, слободу и сигурност без икаквих разлика, а права дефинисана у њој не зависе од националне, идеолошке, социолошке и културне припадности. - Иако према неким статистичким подацима Србија заузима високо место на листи земаља у којима се поштују људска права пракса их често демантује. – Насиље над женама, и насиље у породици, спадају у најчешће видове кршења основних људских права

Фото: М. Радовановић

А ДУГАЧКОМ ШТАПУ

МАГАЗИН

14.12.2014.

о завршетку Другог светског рата на видело су изашли злочини које је починила нацистичка Немачка, што је у светској заједници довело до уверења да Повеља Уједињених нација не разјашњава довољно права која треба да заштити. Зато је 10. децембра 1948. године Генерална скупштина Уједињених нација усвојила Универзалну декларација о људским правима која представља опште виђење светске организације везано за питања гарантованих људских права. И поред тога поједини кругови су критиковали декларацију о људским правима сматрајући да се одређена економска права не могу сматрати људским правима, јер морају бити обезбеђена путем присиле, односно опорезивањем. Уверење да су индивидуална права управо оно што документ тежи да уништи заснива се на чињеници да су нацистичка Немачка и комунистички Совјетски Савез применили ова права на своје владе и уставе стварајући колективистичке режиме одговорне за смрт милиона људи. Гинисова књига рекорда сврстава декларацију као најпревођенији документ у

свету, јер је до 2004. године преведен на 321 језик и дијалект. Међународни дан људских права је повод да Савет за родну равноправност града Краљева подсети на значај документа којим је по први пут у историји човечанства признато подједнако право свих људи на живот, слободу и сигурност без икаквих разлика. Универзална декларација о људским правима потврђује да права дефинисана у њој не зависе од националне, идеолошке, социолошке и културне припадности. Председница Савета Лидија Павловић подсећа на потребу солидарности са грађанима којима и даље нису обезбеђена најосновнија људска права, између осталих ни то да имају држављанство, личну карту, здравствену књижицу и слично. Уз све и даље је велики број илегалних миграната, жена које склапају уговорене и присилне бракове, оних којима су одузете путне исправе и слично. Иако према неким статистичким подацима Србија заузима високо место на листи земаља у којима се поштују људска права пракса их често демантује, јер и даље има оних који немају ни личну карту.

У Савету за родну равноправност остваривање људских права оцењују кроз заступљеност жена на местима одлучивања, па као оне у којима се ова права посебно поштују издвајају Норвешку, Финску, Шведску, Исланд и Филипине. Овакав закључак темељи се на податку да у органима одлучивања ових земаља има више од 55 одсто жена. Податак да су жене у тим земљама најобразованије, а да је остварен и највиши животни стандард, повод је за тежњу да се разлика између њих и Србије смањи онолико колико је то у овом тренутку могуће. На дан када се обележава Међународни дан људских права завршило се шеснаест дана активизма у борби против насиља над женама и насиља у породици током којих је Савет за родну равноправност настојао да укаже како они представљају најчешће видове кршења основних људских права. Иако је конституисан пред крај прве половине године прве активности Савета за родну равноправност бележе се тек након годишњих одмора, а међу најзначајније се убраја кампања под слоганом „Бирај равноправно“ усмерена на повећање

смо у руралним деловима града имали више проблема да их анимирамо у свим сеоским месним заједницама имамо присутну бар по једну жену. Савети још нису конституисани па не знамо где су жене председнице, али смо за пар неких чули да ће бити. У Месној заједници Витковац је и у претходном сазиву жена била на челу савета, а имамо информацију да ће бити и даље. У Самаилима су од три кандидаткиње две прошле, а у Милочају и Ушћу имамо по једну жену у саветима – каже Павловић. Сем пар радионица и састанака чија је тема била насиље над женама и у породици чланице Савета за родну равнорпавност су биле присутне и у Народној скупштини где је на седници Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова најављен нов закон о равноправности полова. Локални акциони план садржи велики број активности, а у Савету за родну равноправност најважнијом оцењују могућност да буду препознати приликом израде буџета за наредну годину. До краја децембра очекује се да свим јавним предузећима и установама буде упућен захтев да у извеш-

тајима о раду наведу колико је жена запослено, на којим радним местима и са којом стручном спремом, а сличан захтев ће у наредној години бити упућен и Градској управи. Значајном активношћу се оцењује и обука на тему безбедности коју су организовале Стална конференција градова и општина Србије и Организација за европску безбедност и сарадњу. Том приликом је истакнута потреба за оснивање Савета за безбедност са посебним освртом на питања рода и безбедности. До закључка о стању у овој области треба да доведе анкета на тему опште безбедности у граду, посебно код жена, као оквир за даље деловање Савета за родну равноправност. Потврда потребе о формирању Савета стиже и из Полицијске управе, а посебан мотив да се интензивира овај процес су резултати анкета спроведених у Нишу и Лесковцу који показују да су жене све мање безбедне у сопственим домовима што указује на повећан степен насиља у породицама. Податак није непознат ни у другим срединама, а парадоксално звучи закључак да се најбезбедније осећају на послу. Т. Радовановић

Т. Радовановић

учешћа жена у саветима месних заједница. Управо завршени избори на територији града Краљева показују да је кампања имала ефекта, јер је обезбеђено присуство жена у већини новоизабраних савета месних заједница. Резултати гласања у 63 од укупно 68 месних заједница потврђују избор 34 жене у савете што се сматра изузетно добрим резултатом у односу на последње изборе од пре седам година кад их готово није ни било. Жене су најмасовније заступљене у Савету Месне заједнице Рибница где имају апсолутну већину и заузимају седам од укупно 13 места. Од 11 чланова Савета Месне заједнице Жича пет су жене, на Берановцу три од укупно девет, а у Месној заједници Зеленгора су успеле да се изборе за 5 од 11 места. Више од једне жене има у саветима месних заједница Полумир, Опланићи, Самаила, Дракчићи, Сирча, Витковац, Буковица, Кованлук и Чибуковац, а у многима је заступљена само по једна. - Наша кампања је била успешна јер смо успели да анимирамо жене да се активније укључе у рад савета. Иако

Редовни месечни састанак релевантних служби

МАГАЗИН

14.12.2014.

ЗАЈЕДНО ПРОТИВ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ

х Месечни састанци релевантних служби одржавају се са циљем да се превентивним активностима, и ефикасним решавањем постојећих спорова, сузбије насиље у породици, али и да се жртве насиља у Краљеву, или њихове комшије, пријатељи и рођаци, охрабре да га пријаве надлежним службама. – Свака друга или трећа жена трпи неки вид насиља у породици. - Великим проблемом сматра се сазнање да се насиље у породици тешко доказује пред судским и органима гоњења првенствено због страха жртава условљеног чињеницом да треба да наставе живот у заједничком домаћинству, јер нису економски самосталне да би обезбедиле сигурну егзистенцију

асиљем у породици сматра се свако понашање којим један члан угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог члана породице. Насиље у породици је прописано Породичним законом, а карактерише се и као кривично дело. Породични закон под насиљем у

породици подразумева наношење или покушај наношења телесне повреде, изазивање страха претњом убиства или наношења телесне повреде члану породице или њему блиском лицу, присиљавање на сексуални однос, навођење на сексуални однос или сексуални однос са лицем које није навршило 14. годину

живота или немоћним лицем, ограничавање слободе кретања или комуницирања са трећим лицима, вређање, као и свако друго дрско, безобзирно и злонамерно понашање. Насиље у породици се испољава као физичко, психичко, сексуално или економско. Сазнање да насиља у породици

има све више и у локалној средини повод је за редовне месечне састанке релевантних служби са циљем да се превентивним активностима, и ефикасним решавањем постојећих спорова, сузбије насиље у породици, али и да се жртве насиља у Краљеву, или њихове комшије, пријатељи и рођаци охрабре да га пријаве надлежним службама. Као најделотворнији начин за то показале су се пријаве полицији, али и другим надлежним институцијама које су по закону дужне да о томе обавесте органе реда. На недавно одржаном састанку представника полиције, судова, тужилаштва, Центра за социјални рад, предшколске установе, школа, Савета за родну равноправност чуло се да до

сада предузете мере дају почетне резултате о чему сведочи податак да је током ове године у Полицијској управи евидентирано 630 догађаја као повод за подношење кривичних или прекршајних пријава. Иако је током године одржано неколико сличних састанака на последњем су се први пут појавили представници Савета за родну равноправност из кога долази иницијатива да се у основношколско образовање

уврсти предмет о препознавању и исправном реаговању на све појаве насиља у породици. Са састанка стиже и потврда да је умрежавање релевантних чинилаца допринело бољем прикупљању доказа као основи за брже решавање судских спорова који се односе на насиље у породици. Почетком године је потписан протокол о сарадњи између представника града, Полицијске управе, тужилаштва, Основног суда, Центра за социјални рад, Здравстевног центра, Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“, школа и невладиних организација са циљем да се утиче на смањење различитих облика насиља над женама проистеклих из породице или партнерских односа. Одржавање састанка у згради Основног суда мотивисано је обележавањем Међународног дана борбе против насиља над женама 25. новембра и 16 дана активизма завршених 10. децембра када је обележен Међународни дан људских права. Статистика показује да је током пошле године евидентирано 47 слу

14.12.2014.

МАГАЗИН

чајева у којима је као последица насиља у партнерским односима исто толико жена изгубило живот. Током ове године тај број је преполовљен, па се бележи 21 случај убиства, али и да свака друга, или трећа, жена трпи неки вид насиља у породици. Великим проблемом сматра се сазнање да се насиље у породици тешко доказује пред судским и органима гоњења првенствено због страха жртава условљеног чињеницом да треба да наставе живот у заједничком домаћинству, јер нису економски самосталне да би обезбедиле сигурну егзистенцију. Зато није редак случај да се повреде због насилничког понашања често правдају као случајне, а настале због непажње или других узрока. Иако је пре више година у Краљеву вођена акција о изградњи сигурне куће за привремени смештај жртава насиља у породици није се далеко одмакло у реализацији пројекта, а у Савету за родну равноправност немају података да је икаква акција и покре-

тана. Ма колико да сигурна кућа представља добар вид заштите, али у временски ограниченом периоду, важнијим се сматра превентивно деловање на спречавању појаве насиља у породици. Представнице Савета за родну равноправност града Карљева су са колегиницама из Новог Пазара, Ниша и Крушевца присуствовале састанку Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Народне скупштине на коме је било речи о насиљу над женама и улози здравствених установа као првих којима се жртве јављају. Од здравствених радника се очекује да на основу прегледа установе тип повреде и препознају да ли су настале као последица насиља у породици или неког другог узрока. Осим тога њихова је улога да правовремено дају полицији потребне доказе како би цео случај био процесуиран пред надлежним судом. Без обзира на чињеницу да има особа које више пута траже заштиту здравствених радника,

ако они не реагују на прави начин и о свему не обавесте друге надлежне органе, тешко да би могло адекватније да се утиче на смањење броја случајева насиља у породици. Ма колико се улога здравствених радника сматра значајном симптоматично је да састанку у Скупштини нису присуствовали представници Министарства здравља. Из Савета за родну равноправност стиже апел за поједностављење поступка доказивања насиља у породици, посебно приликом издавања меродавног лекарског уверења за које је потребно издвојити у данашње време значајну суму новца. Ово је и повод за често одустајање од даљег поступка доказивања, јер бројне жртве због економске зависности нису у могућности да плате ни лекарско уверење. Није познато какви су ефекти досадашњих састанака оних институција које би требало да утичу на смањење броја насиља у породици. У делу учесника влада уверење да више него од

полиције и судова треба очекивати од организација цивилног друштва које се баве овом проблематиком, а које би едукативним радом превентивно деловале на смањење насиља у породици. Организације цивилног друштва, и Савет за родну радвноправност, и не могу да учине друго до да покушају превентивним радом да утичу на смањење девијантног понашања које води ка насиљу у породици. Међу њима влада уверење да родитељи, а ни деца, нису довољно едуковани из чега произилази потреба о константном указивању да је насиље у породици злочин који мора бити санкционисан. Поразно делује сазнање о све већем броју насилника имеђу најмлађом популацијом ученика основних школа, посебно онима на старијем узрасту. Председница Савета за родну равноправност Лидија Павловић указује на потребу за едукацијом од најранијег узраста, још у предшколским установама, а посебно за едукацијом родитеља. Ма колико да се истиче

важност улоге васпитно образовних установа поразно делује сзнање да су овако важном састанку присуствовали директори само две основне школе, „Димитрије Туцовић“ и „4. краљевачки батаљон“. Искуство Полицијске управе потврђује да међу родитељима нема много разумевања за предавања на тему насиља, али ни друге везане за употребу наркотика, јер највећи број њих верује да се то не односи на чланове њихових породица. У Савету за родну равноправност верују да едукативним радом може да се начини помак у позитивном смеру, али да у њега треба укључити све потенцијално заинтересоване, од деце најмлађег узраста до здравствених радника. Охрабрење на састанку представља присуство младог адвоката Владимира Беочанина који је ангажован за пружање бесплатне правне помоћи жртвама насиља у породици на територији града Краљева. Примери добре праксе из других градова добра су основа за рад који би довео до бржег завршетка сваког појединачног случаја и кажњавања насилника.

Слични састанци одржавају се сваког првог четвртка у месецу у једној од установа потписница протокола о сарадњи, а следећи ће бити одржан 5. фебруара у Центру за социјални рад. По једна представница Савета за родну равноправности и Градског већа позване су на донаторско вече по питању родне равноправности и насиља над женама које организују невладине организације Праксис и и Феномена. На основу активности из акционих планова усмерених на сузбијање насиља над женама очекује се финансијска подршка амбасадора неких земаља реализацији различитих активности на сузбијању свих врста насиља. Великим успехом у Савету за родну равноправност сматрају и могућност коришћења дела средстава из буџета за наредну годину, а на основу нацрта предатог Одељењу за привреду и финансије. Осим финансијске подршке за лакшу реализацију различитих активности значајним се сматра и потврда озбиљности која потиче из укључења у буџетске кориснике. Т. Радовановић

Подружница Београд Завичајног друштва „Краљево“

МАГАЗИН

14.12.2014.

ТРАДИЦИЈА С

- Низом активности чланови Подружнице Београд Завичајног друштва „Краљево“ завршили још једну успешну годину. – Почетак јесени обележио дочек краљевачких бруцоша и присуство комеморацији у краљевачком Спомен гробљу. – Последња у низу активности дружење са гостима из Краљева под називом „Нек' се игра, нек' се пева, стижу наши из Краљева“. – Ново дружење следеће године

СЕ НАСТАВЉА

МАГАЗИН

14.12.2014.

ваке јесени велики број свршених матураната краљевачких средњих школа у потрази за новим знањима, и високом образовању као основи за запослење, хита према Београду и другим универзитетским центрима. Жеља највећег броја њих је да, уколико се све коцкице сложе, остану у главном граду који за разлику од Краљева пружа боље могућности за нормалан живот. Онима који су нешто раније отишли, и нашли своје место у Београду, повремена дружења пружају прилику да одрже какву такву везу са родним крајем. А дружења Краљевчана у Београду одвијају се под окриљем подружнице Завичајног друштва „Краљево“ која у последње време низом различитих активности показује да није ништа мање значајна од матице. Први јесењи дани били су прилика да се на седници Управног одбора Подружнице Београд разматра успешност реализације програмских активности у првих осам месеци ове године и констатује да је план реализован у потпуности. Међу члановима Управног одбора је уврежено мишљење да је учињено и више од планираног, посебно на развијању пријатељских и програмских веза са завичајним друш-

твима у Београду из других градова Србије. Последњу недељу септембра обележило је „Завичајно вече“ у Заводу за проучавање културног развитка посвећено обележавању стоте годишњице од почетка Великог рата. Том приликом су окупљеним члановима представљене књиге „Краљевачки споменици Солунцима у славу“ и „Колоније у Краљеву“ о којима је говорио аутор др Милан Матијевић, председник Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“. „Завичајно вече“ је и прилика за подсећање на ослободилачке ратове које је Србија водила између 1914. и 1918. године и бројне ратнике са подручја Среза Жичког који су дали велики допринос борбама за коначно ослобођење од аустроугарске окупације. Онима који су на бројним ратиштима оставили кости захвални народ је подизао споменик каквих је аутор књига на простору Краљевао избројао 57. Сећање на изгинуле јунаке овог краја чувају споменици, спомен плоче, спомен цркве, спомен костурнице, спомен чесме, улице и остало. Старији чланови Подружнице Београд Завичајног друштва Краљево имали су посебну прилику за подсећање на период након ослободилач-

ких ратова када су у Краљеву изграђени значајни привредни капацитети. За придошлу стручну радну снагу грађена су насеља која су се у то време називале колонијама и док их је између два светска рата изграђено седам после Другог светског рата никле су још три нове. На позив Краљевчанке Марине Лукић Цветић директорке Завода за проучавање културног развитка дружење је први пут одржано на новој локацији. Први дани школске године повод су за одржавање традиционалне манифестације под називом „Добро дошла децо Ибра и Мораве на обале Дунава и Саве“ коју заједнички организују подружница Завичајног друштва и Удружење Крагујевчана у Београду. Сазнање да онима који се први пут одлуче на дуже одсуство из родног града од велике помоћи могу да буду старији, који су годинама раније прешли исти пут, повод је за окупљање са циљем да се најновијој генерацији студената укаже на могућности замене за, како рече председник Управног одбора Подружнице Милан Новаковић, штрафту поред Милутина, спортска такмичења под обалом, навијање за Слогу... бар за време док су у Београду. Уз договоре о новим дружењима и савет како да зараде који

динар бруцошима су на располагању биле бројне информације које треба да помогну у што лакшем проживљавању првих месеци у новој средини. Београдски завичајци су и ове године, у не превеликом броју, 14. октобра стигли у Краљево како би се поклонили сенима жртава фашистичког терора, сачували сећање и пренели га на млађа поколења. Пут до Краљева аутобусом је обезбедио завичајац Раде Поповић, власник Ресторана „Краљево“. Путовали су ове јесени завичајци и путевима српских јунака. Организатор је био Одбор за студијска путовања, а крајње одредиште „Плава гробница“ на острву Видо. На путу до ње незаобилазно место су Српско војничко гробље Зејтинлик у Солуну, Агиос Матеос, споменик палим борцима Дринске дивизије и Крф, а у повратку Каламбаки и комплекс манастира Метеори. Последња у низу активности под назвом „Нек' се игра, нек' се пева, стижу наши из Краљева“ организована је 6. децембра у земунском Дому ваздухопловства. Била је то још једна прилика да се кроз дружење са старим пријатељима освеже сећања, обнове стара и остваре нова пријатељства,

одржи и негује љубав према завичају, а захваљујући помоћи Градске управе града Краљева створени су услови за нове сусрете пријатеља, рођака, другова, старих љубави... Сваки пут кад се у неком од београдских ресторана из стотину грла зачује песма „Стани,стани Ибар водо...“. то је сигуран знак да су се окупили краљевачки завичајци. Првог викенда у децембру из Краљева је стигао аутобус пун пријатеља, комшија, рођака, школских другова из завичајне младости са брзака Ибра и Мораве, са корзоа код Милутина, са игралишта Слоге и Металца. Краљевчани у Београду били су домаћини краљевачким Краљевчанима, који су по обичају и традицији за уздарје домаћину понели напитак који се годинама „мучио и чамио“ у столетним бурићима предака. Милан Новаковић потврђује да се певало и играло без престанка уз трио хармоника Новице Неговановића, Владе Пановића и Даче Даниловића, а уз песме Снежане Бабић и Раше Павловића. - Било је ту мало и поздравних говора, како би се направила пауза да се презалогаји уз кајмак и сир од Лазаревића из Поповића и мезе „Котленикпромета“ из Лађеваца. А да би све боље „клизнуло“ ту је била добра до-

маћа љута „Ракија“ из Ракије. Све из завичаја, само су конобари били београдски. Наздрављало се, фотографисало за успомену, размењивали контакти. Уз весели квиз гостима су подељене лепе награде, а завичајци из Краљева су својим добрим пријатељима Крагујевчанима дарилави пећницу за пециво, уз велико хвала што им за завичајне активности уступају своје просторије. Мало је речи за заслужне појединце, па је ове године највеће признање, Почасна чланска карта са редним бројевима 02 и 03, додељена драгим завичајцима Новици Неговановићу и Васи Туцаковићу – каже Новаковић. Као имного пута раније показало се да уз добро друштво време брзо пролети и пре него се лупило дланом о длан прошла је поноћ. Био је то знак да гости крену кући уз неизоставне стихове песме „Јел вам жао, што се растајемо.....“. Дуго у ноћ су београдски завичајци махали за аутобусом који је нестао иза кривине. Међу онима који су остали било је оних који су бар на тренутак пожелели да се нађу у аутобусу. Мало утехе представља сазнање да је постигнут чврст договор да се дружење настави следеће године. Т. Радовановић

МАГАЗИН 14.12.2014.

Финансирање локалних медија искуства и нова пракса

МАГАЗИН

14.12.2014.

НОВ НАЧИН ФИНАН

- Објективно информисање не познаје категорију подаништва актуелним властима на било ком нивоу како би се она одржавала и пропагирала поткупљивањем уз услов да се не пише против ње. - Без независних и одговорних медија у локалним срединама би озбиљно била угрожена демократија у њима. - Без два одсто издвајања из буџета прети гашење бројних локалних медија без обзира што су усвојени закони хармонизовани са европским. - Након 2011. године износ за финансирање локалних медија у Краљеву удвостручен. - Од 15 милиона динара планираних у овој години у првих 11 месеци исплаћен тек један милион више од половине. - Усвајање медијских закона не значи и њихову доследну примену. - Аутоцензура као начин додворавања онима који додељују средства за субвенционисање рада медија. - Професионалан добро плаћен храбар новинар није у интересу ни једне власти и ни једне политике

Фото: М. Радовановић

НСИРАЊА МЕДИЈА

МАГАЗИН

14.12.2014.

а колико била тачна тврдња да у систему информисања Србије значајно место заузимају озбиљни, одговорни и професионални локални медији неспорно је да се баш они налазе у много тежој ситуацији од оних који се баве информисањем на глобалном нивоу. Овај положај је и тежи ако уређивачка политика има одредницу независне што их доводи у ситуацију да сами не могу да се одрже. У таквим околностима су принуђени да се на најразличитије начине довијају како би обезбедили минимум средстава за опстанак што у надметању са медијима који се сматрају поданичким, без обзира ко влада, није увек лако. Објективно информисање не познаје категорију подаништва актуелним властима на било ком нивоу како би се она одржавала и пропагирала поткупљивањем уз услов да се не пише против ње. Иако је округли сто „Финансирање локалних медија искуства и нова

пракса“ потврдио постојање ове појаве чуло се и да није увек тако, па постоје локални медији који добро раде и без којих се не може замислити одговорно функционисање демократске локалне власти. Неспорно је да такви имају додатне проблеме са финансирањем што је основ за поновљен захтев о издвајању два одсто из локалних буџета како би се и овакви одржали. Преовладава уверење да би се нестанак оваквих са медијске сцене осетио и на националном нивоу, јер се из локалних средина указује на низ проблема којима се бави републичка штампа. Без независних и одговорних медија у локалним срединама грађани не могу да артикулишу своје проблеме, учествују у јавним расправама и нуде решења што води ка ставу да би без њих била озбиљно угрожена и демократија у срединама у којима делују. Из оваквог става проистиче потреба за пружањем адекватне помоћи независним и професионалним локалним медијима, јер би њихов не-

станак довео до озбиљних проблема. Медијски закони већ од наредне године предвиђају обавезу да се информисање од јавног интереса у локалним медијима врши искључиво на основу предлога пројеката. Закон је предвидео да органи локалне самоуправе расписују конкурсе и формирају комисије за оцену предложених пројеката, с обавезом да већину чланова дају медијска удружења која постоје најмање три године. Од 170 општина и градова у Србији већина има бар по један медиј што намеће обавезу формирања великог броја комисија и озбиљан задатак пред новинарска удружења. Иако се Правилником о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања прописује да локалне самоуправе расписују конкурс за пројектно финансирање не постоји обавеза за коју је запрећена било која казнена мера у случају да не буде испоштована. Закон прописује казнене

одредбе уколико државни орган не достави податке о томе колика је државна помоћ усмерена према неком медију, кажњава се и медиј уколико у прописаном времену не достави промену одговорних лица и осталих података од значаја, али не и санкција и одговорност за органе локалне самоуправе ако не распишу конкурс за финансирање медија. Медијски закон у значајној мери утиче на промену власничке структуре у медијима, и обавезује државу да до средине наредне године изађе из власништва, па се очекује да и даље у њима финансијски партиципира бар у мери у којој је то до сада радила кроз субвенције и друге облике издвајања за локалне медије. Удружење новинара Србије није подржало сет медијских закона зато што није прописан праг који гарантује минимум средстава за пројектно финансирање. Захтев новинарских удружења заснива се на сазнању да закон о фина-

нсирању политичких активности предвиђа износ који држава и локална самоуправа морају да издвоје из буџета за финасирање политичких странака. У исто време нико није ни покушао да нормира минимум средстава за пројектно финансирање медија. Из Удружења новинара Србије стиже и захтев да на локалном нивоу средства не буду равномерно распоређена, него да меродавна комисија прецизно процени у којој мери је одређени пројекат у јавном интересу, или интересу грађана локалне заједнице. У таквој ситуацији не могу сви медији на нивоу локалне заједнице да рачунају на новац. И даље остаје залагање да износ средстава који се издвајају из буџета локалних самоуправа не буде мањи од два одсто, али ни да локалне самоуправе кроз пројектно финансирањене уцењују медије него да подржавају квалитетне медијске пројекте. Значајну улогу у читавом процесу треба да имају квалитетне и компетентне коми-

сије које би одлучивале колико је који пројекат квалитетан и од значаја за јавно информисање. Наредна година доноси бројне недоумице, пре свега оне везане за дигитализацију електронских медија, па у овом тренутку нико не зна да ли ће, и колико, бити скупље коришћење фреквенција које у локалним срединама значе већу зону покривања. Кад су у питању локални медији технологија сама по себи не може, као до сада, да омогући покривање исте територије. Све је чвршће уверење да без два одсто издвајања из буџета прети гашење бројних локалних медија без обзира што су усвојени закони хармонизовани са европским. Издвајање за медије из буџета града Краљева у последњих неколико година бележи стални пораст. Од 2011. године када је издовојено шест милиона динара овај износ је у следећој удвостручен и достигао 12,7 милиона што износи мање од пола процента буџетских средстава, да би у овој ме-

14.12.2014.

МАГАЗИН

дијима било намењено 15 милиона од којих је током прва три квартала подељен тек један милион више од половине. Иако се пуњење градског буџета не одвија планираном динамиком ребалансом је потврђен раније планирани износ па медијима, по речима градоначелника Томсилава Илића, неће бити ускраћен ни динар. Из Градске управе стиже информације да овај износ ни у наредној години неће бити мањи а да би, ако буде пара, у предизборној години могао да буде и већи. У Асоцијацији независних електронских медија, која укључује радио и телевизијске станице и интернет портале, врло су скептични по питању финансирања локалних медија, јер усвајање медијских закона не значи и њихову доследну примену. Осим раније поменута четири начина финансирња локалних медија значајну ставку представљају и средства јавних предузећа намењена за ову сврху. Процењује се да су она једнака средствима која издвајају локалне самоу-

праве, а има података да су током прошле године достигла 25 милиона евра. Отворено је и питање шта грађани добијају новим начином финансирања који предвиђају медијски закони ако се и даље информисање буде сводило само на извештавање о раду локалне самоуправе. Посебно важним сматра се сазнање о постојању својеврсне аутоцензуре као начину додворавања онима који додељују средства за субвенционисање рада медија. Више од интереса политичких групација на власти пројектно финансирање треба да буде усмерено ка остваривању интереса грађана који пуне локални буџет. У том смислу се веома важном оцењује улога комисија без обзира што већ постоје сумње о могућим злоупотребама почев од начина формирања, критеријума за одлучивање, кредибилитета личности и начина на који су доказане у некој средини, али и страначка припадност. Иако је законска регулатива усклађена са европским стандардима искуство из ранијег периода упућује на

опрезност при имплементацији због сазнања да у локалним срединама увек има оних који не поштују препоруке и уредбу, а нигде нису прописане санкције ако евентуално буду злоупотребили средства намењена информисању. Закон о локалној самоуправи дефинише изворну надлежност сваке од њих да се стара о јавном информисању. То и јесте основ да се планирају средства за ову сврху заснован на интересу локалне администрације о значају информисања јавности о њеном раду. Финансирање локалних медија у Краљеву на најбољи начин одсликава директор Краљевачке телевизије Славко Јаношевић посебно у светлу чињенице да није довољно јасно како ће се спроводити одредбе које прописује закон. Неизвесност појачавају искуства из ранијих периода везана за медијске реформе, пре свих оне о непоштовању одредби за приватизацију које је требало применити још пре седам година. Чињеница да нису примењене генери-

сала је бројне проблеме који се манифестују и данас. - Највећи проблем је што за следећу годину не могу да направим никакав план пословања. Ми следеће године имамо дигитализацију и накнаду за ново јавно предузеће за дигитално емитовање, а немамо никаву информацију колико ће то да кошта. Чуо сам за неке енормне цифре о којима се прича, а како првих шест месеци нећемо имати никакво суфинансирање за медијске пројекте питање је да ли ћемо доћи до јуна кад ћемо да добијемо уговор у финансирању одређених пројеката. То је врло битно питање и не знам шта ће новинари да раде следећих шест месеци, јер немамо средстава да правимо неке квалитетне медијске садржаје у том периоду. Друго питање је, чак и да се локалним самоуправама ограничи да морају да издвоје 2 посто буџета, дискреционо право политичких странака које доносе одлуке у локалним самоуправама, а колико ће новца бити одвојено за медије одређују чланови

коалиције на власти без икаквих критеријума. Ако имају неког њиховог дају мало више, а ако немају дају мало мање, па сматрам да испод 1,5 посто не би смело да се иде и да се то некако уједначи у Србији. Ми у Краљеву имамо девет медија, а од 15 милиона динара за 11 месеци је исплаћено 8,5. Увек се исплаћивало у назад, па у априлу правимо уговор, а исплаћује нам се за период од јануара до марта. Професионалан добро плаћен храбар новинар није у интересу ни једне власти и ни једне политике. Зато мора да се направи систем који ће новинарима омогућити да раде свој посао, а послодавцима да имаји новца и плате тај посао – каже Јаношевић. Најважнијим се чини сазнање да би при одлучивању о додели средстава одлучујућа могла да буде политичка припадност, па се као императив намеће потреба да у састав комисија буду укључени професионалци већ доказани у овом послу. Да би се обезбедила неутралност и објективност у одлучивању неопходно је да за рад

буду плаћени што пред локалне органе власти ставља обавезу да и ова средства планирају у својим буџетима. Како до сада није постојала никаква контрола испуњавања обавеза које су биле основ за доделу средстава намеће се потреба да она у новом начину финансирања информисања од јавног значаја буде ригорознија. Није тајна да локалне самоуправе немају људе од струке који би могли да оцењују у којој је мери одређени медијски садржај квалитетан или није. Међу онима који се дуго баве различитим видовима информисања таквих има, па се од њих очекује да направе анализу рада локалних медија која би послужила као основа за доделу средстава. У супротном, уколико медијске садржаје буду оцењивали људи из локалне самоуправе или политичких странака на власти, тешко да би могло да се дође до меродавних закључака поготово што такви немају интереса, а ни знања, да то чине на адекватан начин. Т. Радовановић

МАГАЗИН 14.12.2014.

Фото: М. Радовановић

Знаменити Краљевчани: Стево Суша (2)

МАГАЗИН

14.12.2014.

ТРАГОВИ У ВРЕМЕНУ

- Хомогена партијска организација у Краљеву је у време Резолуције Информбироа једнодушно подржавала Централни комитет партије и председника ФНРЈ Јосипа Броза Тита. - У свим предузећима су постојали планови за повлачење, а у рудницима и за потапање јама уколико дође до продора агресора. - Квалитете ратних планова обезбеђивао је опстанак становништва, а хапшења и слање на Голи оток је било неопходно. - Изолација оних који су подржавали Стаљинову политику била је нужна, јер би у супротном земља доживела судбину суседних које су деценијама после тога остале под директном контролом Совјетског Савеза. - Партија се определила за нужну изолацију како би се избегао грађански рат између оних који подржавају Тита и других који су решење видели у савезу са Стаљином Стево Суша

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

14.12.2014.

рвих година после Другог светског рата у време немаштине и опасности од крађа омладинци су, док још није било војске, патролирали по граду, а дугогодишњи скојевски стаж био је довољна препорука да и Стево Суша буде примљен у партију. Железничка радионица је прерасла у „Фабрику вагона“ у којој су једна за другом формиране синдикална и омладинска организација, потом фабрички комитет партије. Поред железнице у Краљеву је првих поратних година радила тек по која занатска радионица. Фабрика авиона је била уништена до мере да није било могуће поновно покретање производње па су партијски активисти, посебно они најмлађи, током викенда обилазили околна села и вршили различите поправке у домовима мештана, оштрили секире, мотике и крампове, поправљали шпорете и плугове, некад и по који дреш посебно пред сезону вршидбе. Довољна награда била је храна и по неко пиће уз народно весеље до касних вечерњих сати. Радници и сељаци наставили су сарадњу започету у најтежим годинама рата када су ови други у знатној мери доприносили да се лакше поднесе терет окупације. Војницима партије тешко је 1948. године пала објава Резолуције Информбироа која је Сушу затекла на одслужењу војног рока у гардијској јединици. Скори повратак учвршћује сазнање о хомогеној партијској организацији у Краљеву која је једнодушно подржавала Централни комитет и

председника ФНРЈ Јосипа Броза Тита. Краљево се показало изузетно хомогеном средином, а првим присталицама Информбироа показали су се они који су због својих ставова напуштали војну службу. Напредног омладинца је већ почетком 1949. године пут водио према партијској школи у Крагујевцу у којој је више од 70 полазника из различитих делова Србије изучавало историју и припремало се за нове значајне задатке. Отреситијем од осталих Суши је пре завршетка Обласни комитет партије поверио да се врати у Краљево и организује сечу шуме на Гочу, јер се дрво показало као добар извозни производ, па су где год је то било могуће формирани шумски комбинати, а у њима политодели са задатком да се политички ангажују на окупљању људи како би помогли у раду. Поред дрвосеча формиране су радне бригаде са запрегама за извлачење и транспорт дрвене грађе до најближе железнице, али и пробијању путева кроз шуму. - Одрастао сам у шумском крају а Живота Пирић кога сам ту затекао помогао да се снађем док смо пробијали пут од Новог Села до врха Гоча. После само два или три месеца послали су ме у Параћин, где је било седиште Полит одела за Јужни Кучај, да преузмем дужност од Драгише Гајића који је постао секретар за финансије Обласног комитета у Крагујевцу. Шумском газдинству Јужни Кучај припадали су Бор, Бољевац, Деспотовац, Свилајнац, Петровац на Млави, а ми организовали сечу дрвета и исхрану радника, а

имали екипу од петнаестак најквалитетнијих старих инжењера који су одређивали шта може да се сече. Није тачно да је, како се данас прича, сва шума посечена без реда. Провео сам тамо годину и по дана и знам добро како се радило, а секли смо дрва за целулозу и шинске прагове које смо извозили за Немачку, Данску, Шведску, Италију – прича Суша. За данашње време готово несхватљивим се чини ентузијазам са којим се приступало сваком послу због чега је обиман месечни план рада, иако само уз помоћ дугачке тестере и секире, реализован за петнаестак до двадесет дана. У време преостало до краја месеца сваком раднику се пружала шанса за одлазак кући на заслужени одмор. Због оскудне механизације товари дрва транспортовани су до најближе железничке станице коњским и воловским запрегама све док није формирано предузеће „Шумтранс“ у коме је био одређен број заплењених немачких камиона. Квалитет дрвне грађе још у шуми су контролисали стручњаци фирме која купује и посебним чекићем маркирали сваки трупац. У време оскудице најразличитијих роба извозило се све што је могла да произведе тек обновљена југословенска привреда, а посебна пажња се посвећивала енергентима. Због тога је и Суша добио задатак да преузме дужност секретара Ревирског комитета Сењско-ресавских рудника након што је партијска организације у овом крају распуштена, јер се највећи број њених

чланова одлучио да подржи Резолуцију Информбироа. - Цела Источна Србија се масовно изјашњавала за Информбиро. Срески и општински комитети су се тако изјашњавали због страха од руских трупа које су до наших граница стигле кроз Бугарску, Мађарску и Румунију. Информбировци су подржавали Стаљина, а у Бору и Зајечару формирали одреде и чете за борбу против Тита и партије. Имали смо доста проблема са њима посебно кад током ноћи упадну, покупе сланину и храну и позивају људе са сече да им се придруже. Цео Обласни комитет у Зајечару се изјаснио за Информбиро, а само секретар Живан Васиљевић остао веран Титу и партији. Зато Централни комитет за секретара доводи Милана Степановића Матроза из Сремске Митровице. Међу људима је владало велико неповерење, па је морало да се мења комплетно руководство, а ја сам морао да прикупим људе из Краљева, Крушевца, Параћина, Ћуприје и Светозарева да бих формирао нову партију. Инжењери су углавном били Словенци, а једини доктор у том крају је

МАГАЗИН 14.12.2014.

лечио и стоку и људе. Ноћу сам силазио са рударима у јаме, разговарао са њима и примао их у партију, а ујутру сви заједно у кафану. Тако смо стварали нову партију и више у руднику нисмо имали никога ко је роварио. Вредно се радило, у партију смо примали нове људе, стари су се масовно враћали, а од оних који су се изјашњавали за Информбиро неки су побегли преко границе - прича Суша. О периоду Информбироа и данас постоје различите приче. Као добар познавалац прилика и савременик догађаја који су обележили један део историје Стево Суша сведочи о припремама за рат који је претио са граница суседних земаља, Мађарске, Румуније и Бугарске. У свим предузећима су постојали планови за повлачење, а у рудницима и за потапање јама уколико дође до продора агресора. Квалитете ратних планова обезбеђивао је опстанак становништва, а хапшења и слање на Голи оток је било неопходно, чврсто је уверен Суша, неминовност. Изолација оних који су подржавали Стаљинову политику била је нужна, јер би су супротном земља доживела судбину суседних које су деценијама после тога остале под директном контролом Совјетског Савеза. Партија се, објашњава Суша, определила за нужну изолацију како би се избегао грађански рат између оних који подржавају Тита и других који су решење видели у савезу са Стаљином. У време великих превирања на ивици новог грађанског рата последњег дана децембра 1950. године Стево Суша је у Параћину ступио у брак са Олгом Златановић из породице солунског борца и раднице локалне фабрике штофова. Са по једним ћебетом и јорганом понетим од куће младенци су старим џипом стигли до смештаја у једној од службених просторија у руднику. Тек кад им је курир из мензе донео храну схватили су да немају ни прибор за јело, а први кућни есцајг биле су алуминијумске кашике и виљушке. Прву годину брака обележио је заједнички боравак у болници на опоравку од

запаљења плућа - За први мај организујемо уранак на Пасуљанским ливадама. Свако је донео шта има, а рудари кажу да су презадовољни јер нешто овако никад нису доживели. Формирао сам и Планинарско друштво „Јаворак“, које је било једно од највећих у Србији, а кад су 1951. године са Калемегдана на Копаоник премештани посмртни остаци Јосипа Панчића Планинарски савез Србије је преузео обавезу да то организује. У Београду је формиран штаб у коме је био наш Коча Јончић, а кад је преко Теразија кренула колона мени јаве да дођем из рудника у Лапово. Дошао сам са 26 рудара у униформама да би сви заједно продужили према Рудници. Сем колског није било другог пута према врху Копаоника и Сувом Рудишту до кога су у сменама рудари изнели сандук са посмртним остацима – прича Суша. Политички рад био је много више од сувопарних говора и више се манифестовао кроз дружење са омладином. Након формирања планинарског друштва сазнање да се и две трећине дана током месеца проводило у шуми водило је ка потреби за градњом планинарског дома на извору Грзе. Све је било много једноставније него данас, а од прве идеје до рализације било ког пројекта никада није било потребно превише времена. Показало се то и приликом изградње Планинарског дома Добре воде на Гочу коју је великим делом подржавао пуковник УДБЕ, и активни планинар, Краљевчанин Коча Јончић. До врха планине још није било пута па се материјал за градњу, уз помоћ Шумског газдинства „Гоч“, превозио уским колосеком Рижине железнице. - Нисам ја био само партијски радник и политичар. Најмање то. Задатак ми је би окупљање људи око конкретних задатака. Редовно смо Обласном комитету подносили извештаје о томе колико се урадило у току дана, а дирекција је преко одговарајућег министарства увек пратила извршење плана – каже Суша. Након завршетка још једне пар-

тијске школе пред Сушом је био нови изазов на месту секретара Обласног комитета у Крагујевцу. Честе селидбе са једног на друго место нису представљале велики проблем за младог човека без обавеза. Након рођења кћери, која је представљала велико освежење у изразито мушкој породици, дошло је време да се скраси на једном месту и коначно посвети занату за који се школовао. Због тога је од секретара општинског комитета партије и затражио да настави рад у „Фабрици вагона“. Случај је хтео да баш код њега сретне Матроза који је у међувремену постављен за директора „Магнохрома“. Није требало много убеђивања да се тројица људи договоре, а Суша истог тренутка упути ка „Магнохрому“ у чијем су га бироу већ чекала позната лица. - Они зову у биро, а ја хоћу да идем на монтажу да радим. Тако одем у радну бригаду за монтажу друге ротационе пећи. Завршимо монтажу, а 27. новембра 1952. године пуштамо у рад нову ротациону пећ. Кад је почела индустријска производња синтер магнезита пребаце ме у машинску радионицу да формирам калупе за опеке, а касније и групу од двадесетак ученика који су у „Магнохрому“ учили занат. Четири сата дневно су проводили у занатској школи, а четири на пракси. Сваки је имао радно место и цела генерација је изведена под мојим руководством. У „Магнохрому“ сам радио све до избора за одборнике у рану јесен 1955. године. На Сењаку ме кандидују и изаберу за одборника, а приликом конституисања скупштине општине и за председника уместо Добрице Ристовића који је отишао у пензију. Противио сам се да опет улазим у политику, јер никад нисам радио у општини и не знам шта је то општина. Кад сам преузео дужност имао сам 27 година, а ванредно лепо су ме примили општинска администрација и свих 49 одборника – каже Суша. Т. Радовановић

МАГАЗИН

14.12.2014.

На помолу решење проблема радника „Фабрике вагона“

НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ - Резултати анкете коју су спровели представници Индустријског и Самосталног синдиката „Фабрике вагона“ показују да се 426 од укупно 722 тренутно запослена радника определило за социјални програм по једном од четири предложена модела. – За социјални програм се определио и добар део радника „Ливнице“ која једина ради у оквиру концерна и чији радници примају плате. - Према подацима којима располаже синдикат од укупно 722 у „Фабрици вагона“ има само око 300 производних радника, а највећи број њих се определио за социјални програм. – Неисплаћене зараде тек након завршетка процеса приватизације

МАГАЗИН

14.12.2014.

а први сигнал да и радници предузећа у реструктурирању имају право на социјални програм представници Индустријског синдиката „Фабрике вагона“, као репрезентативног, са колегама из још активног Самосталног синдиката настојали су да од менаџмента предузећа сазнају више о повољности која би могла да буде решење за проблеме великог броја њих. Сазнање да немају право на социјални програм због заинтерсованости страног партнера за куповину „Фабрике вагона“ повод је да информацију провере на другом месту, а потврду исправности ставова представни ка синиката потврдила је и заступница државног капитала у овом предузећу. Шанса да се примени социјални програм пропуштена је прошле године, кад су право на то стекли радници крушевачког „14. октобра“ и трстеничке „Прве петолетке“, јер менаџмент није био спреман да подржи ову иницијативу због страха да би највећи број запослених могао да на-

пусти „Фабрику вагона“. Велики број радника се од јуна прошле године налази у штрајку, због неисплаћених зарада из претходног периода, а председник Штрајкачког одбора Ненад Терзић потврђује да најновије активности два синдиката у вези социјалног програма немају никакве везе са активностима Штрајкачког одбора. Како Министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања располаже ограниченом количином пара за социјални програм у наредној години неопходно је било до краја радног дана 12. децембра доставити податке о заинтересованости радника „Фабрике вагона“ за одлазак из предузећа на овај начин. Иако у „Фабрици вагона“ постоји радна група која се бави овим питањима синдикалци су знали да менаџмент није спреман да обави овај део посла, па су сами извршили анкетирање радника и дошли до поразног податка да је више од половине од

тренутно запослених спремно да напусти предузеће. Резултати анкете показали су да се 426 од укупно 722 радника определила за социјални програм по једном од четири предложена модела. У координацији са радном групом и генералним директором комплетирана је документација и са пропратним писмом, у коме се детаљније објашњава актуелна ситуација, послата у ресорно министарство. За варијанту социјалног програма који укључује исплату десет просечних бруто плата, у износу од око 61 хиљаде динара, определило се 117 радника који имају више од десет година радног стажа. Иако је износ надокнаде за сваку годину рада у колективу са 300 смањен на 200 евра ову опцију је као најповољнију прихватило 139 запослених. Двадесет четворо запослених, којима је до пензије остало још две године, определило се да тај период проведу на евиденцији Националне службе за запошљавање уз месечну

надокнаду као и други радници у овом статусу. Онима којима до стицања једног од услова за одлазак за пензију недостаје пет година пружена је могућност исплате износа од 370 хиљада динара и 60 одсто просечне плате месечно, што би требало да изнесе тридесетак хиљада динара, с тим да од тога уплаћују себи доприносе за пензијско и инвалидско осигурање. За ову опцију определило се 146 радника. Након што је тражена документација послата ресорном мнистарству преостаје да се сачека одговор о могућности исплате надокнаде за социјални програм у складу са планира ним средствима за ову сврху. Како нико не може да предвиди шта би током следеће године могло да се деси са „Фабриком вагона“ радници су, како каже Терзић, ни на небу ни на земљи, па су се одлучили да подрже социјални програм. У недостатку поузданих информација о коначној судбини предузећа, док чекају одговор од министарства, радници разматрају

различита сценарија и праве планове за даље активности. Ма колико да је одрађен добар део посла и даље прете опасности које би могле да анулирају уложени труд. Прва проистиче из немогућности да се до 12. децембра израчунају трошкови социјалног програма за сваки од четири понуђена модела, па је од министарства затражено да за ово продужи рок до 23. децембра. Да се није закаснило са неким активностима верује се да би паре могли да имају већ пред новогодишње празнике. Другу опасност представља начин на који ће да се утврђује радни стаж, према подацима из предузећа или онима којима располаже Фонд пензијског и инвалидског осигурања. Индикативно је да се за социјални програм определио и добар део радника Ливнице која једина ради у оквиру концерна и чији радници примају плате. Према последњим подацима којима располаже синдикат од укупно 722 у Фабрици вагона има само око

300 производних радника, а највећи број њих се определио за социјални програм. Број оних који се у анкети определио за социјални програм није коначан и у синдикатима верују да би могао да буде већи, али и мањи. Без обзира како се завршила иницијатива за реализацију социјалног програма радницима се и даље дугују значајна средства на име неисплаћених зарада из претходног периода што је и био повод за штрајк. Исплата се очекује након завршеног процеса приватизације и решавања коначног статуса „Фабрике вагона“, а од државе очекује да свима повеже радни стаж. Нешто више о свему могло би да буде познато већ средином наредне недеље када представници менаџмента иду у ресорно министарство. Иако је повод сасвим други представници радника очекују да би могли да оду заједно и, ако ништа друго, бар добију праве информације о ономе што би могли да очекују. Т. Радовановић

МАГАЗИН 14.12.2014.

Фото: М. Радовановић

Ратни пут једне од најзначајнијих јединица српске војске

ШУМАДИЈСК

МАГАЗИН

14.12.2014.

- Шумадијска дивизија је одиграла важну улогу у првим борбеним дејствима 1914. године. - Да Шумадијска и Коњичка дивизија нису испуниле своју улогу Срби у Церској бици не би извојевали велику војничку победу. - У Првом светском рату Србија мобилисала близу 700 хиљада војника

КА ДИВИЗИЈА

МАГАЗИН

14.12.2014.

иром Србије се ове године бројним манифестацијама обележава стота годишњица од почетка Првог светског рата. Година јубилеја у Краљеву се завршава изложбом о ратном путу Шумадијске дивизије која је настала заједничким трудом краљевачког Историјског архива и народних музеја из Краљева и Крагујевца. Виши архивски саветник Историјског архива Милољуб Арсић, као један од аутора, потврђује да је циљ изложбе био прикупљање писаних и штампаних материјала, фотографија и предмета војника Шумадијске дивизије, како би били доступни што већем броју посетилаца. Прилика за то пружа се након што из Краљева изложба крене на четири године дуг пут према Крагујевцу, Чачку, Горњем Милановцу, Крушевцу, Врњачкој Бањи, Трстенику, Рашки, Београду... Шумадијска дивизија једна је од пет које је законом о стајаћој војсци 1883. године устројио краљ Милан Обреновић. До тада је бригу о безбедности земље водила народна војска без квалитетног официрског кадра која се

на позив окупљала према потреби, а као таква није могла адекватно да одговори модерним условима ратовања. То се показало у Српско-турском рату, 1876. и 1877. године, када није могла да пружи адекватан отпор добро обученој и наоружаној турској стајаћој војсци, али и у рату против Бугарске када се још једном показало да није довољно квалитетна да оствари историјску улогу у ослобађању окупираних делова Македоније, Косова и Босне. Стајаћу војску чинили су војници првог и другог позива, а Србија је била подељена на пет војних области, Дунавску са седиштем у Београду, Тимочку у Зајечару, Моравску у Нишу, Дринску у Ваљеву и Шумадијску војну област са седиштем у Крагујевцу. Свака од њих имала је једну дивизију коју су чиниле ниже организационе јединице, војни окрузи и срезови. Шумадијска војна област је формирала Шумадијску дивизију од три, а касније четири, пука од којих је по један давао сваки војни округ. Тако су у саставу дивизије били Десети пешадијски пук из Чачка, Једанаести са се-

диштем у Крагујевцу и Дванаести у Крушевцу. Због повећаног броја војних обвезника касније је у Крагујевцу формиран 19. пешадијски пук и тако заокружен војнички састав Шумадијске дивизије. Војна хијерархија је предвиђала да сваки пук има четири батаљона, сваки из по једног војног среза. За разлику од народне војске, која је скромно наоружање држала по кућама, стајаћа је била много боље опремљена, а сво наоружање и војна опрема били су смештени у посебним магацинима. У активну војску мушкарци су ступали са навршеном 21. годином живота, а након одслужења, док не напуне 31 годину, чинили активну резерву и први позив стајаће војске који је имао обавезу да се први јави у случају рата. Након навршене 31, па све до 38 година живота, војни обвезник се преводио у други позив који се користио у тежим војним ситуацијама, а они старији, све до 45 година, чинили су трећи позив за реаговање у изузетно тешким околностима. У случајевима кад се држава нађе у

ставу Друге армије којом је командовао војвода Степа Степановић. Иако је укључивала Десети, Једанаести и Дванаести пешадијски пук другог позива аутори изложбе су већу пажњу посветили ратном путу првог позива до 1917. године. Тада је извршена реорганизација српске војске, а како због огромних губитака нису могле да постоје две Шумадијске дивизије формирана је једна која је узела активно учешће у пробоју Солунског фронта. - Шумадијска дивизија је одиграла важну улогу у првим борбеним дејствима 1914. године. Од 28. јула 1914. године, кад је објављен рат, аустроугарске трупе су вршиле концентрацију војних ефектива све до 12. августа кад су кренуле да форсирају Дрину и Саву. Наше три армије су већ биле мобилисане и спремно су дочекале напад. Са територије Срема, преко Саве у правцу Шапца, надирала је Друга аустроугарска армија под командом генерала Бема Ермолија, а из Босне је на Ади Курјачици и Самуровића ади Дрину форсирала Пета аустроугарска армија под командом

Либеријуса фон Франка и из правца Бијељине продирала у Мачву. Јужно од ње била је Шеста аустроугарска армија којом је командовао генерал Оскар Поћорек, командант целокупне аустроугарске балканске војске – каже Арсић. Добро наоружане и опремљене храном и ратним материјалом, аустроугарске трупе које су водили школовани официри дочелаке су три српске армије. Командант целокупне српске војске регент Александар Карађорђевић и Врховна команда на чијем је челу био војвода Радомир Путник направили су распоред одбране по коме је Трећа армија под командом генерала Павла Јуришића Штурма била стационирана у околини Ваљева. Источно од ње, око Тополе и Аранђеловца, распоређена је Друга српска армија, а Права армија ближе Београду и на моравском правцу, јер се претпостављало да ће Аустроугарска кренути на Србију Моравско-вардарском долином. Претпоставка је имала за основу искуство из ратова између Аустрије и Турске у 17. и 18. веку када су покрети

Ауториизложбе Милољуб Арсић и Драган Драшковић

ситуацији да прва три позива не могу да обезбеде сигурност у ратне операције се, према закону, укључује последња одбрана састављена од бораца старих између 18 и 21 године и оних који имају више од 45. Први позив је имао комплетну војну опрему и најбоље наоружање, у то време најбоље на свету пушке „маузер“ са пуњењем од пет метака калибра 7 милиметара. Други позив је од војничке униформе имао само шајкачу и шињел, а трећи у Првом светском рату ратовао у сељачком оделу, јер војска није имала довољно средстава да, осим једнометних пушака, обезбеди и униформе. И у таквим околностима Србија је у Првом светском рату мобилисала близу 700 хиљада војника. Уз четири пешадијска пука свака дивизија је укључивала и по један коњички и артиљеријски, санитетско одељење, интендантуру и инжињеријске јединице. На почетку Првог светског рата пет пешадијских дивизија, и једна коњичка, разврстане су у три армије, а Шумадијска све време рата била у са-

14.12.2014.

МАГАЗИН

јединица вршени преко Дунава баш овим правцем. Кад су делови Друге аустроугарске армије прешли у Мачву, а Шеста армија кренула преко Дрине код Вишеграда, команда наређује Трећој српској армији да примакне трупе што ближе Дрини и спречи продор Аустроугара у Србију, а Другој армији да се хитно са положаја код Аранђеловца пребаци у Мачву. На тај начин војвода Степа Степановић формира Церску ударну групу од Комбиноване и Моравске дивизије првог позива којима се придружују комплетне Коњичка и Шумадијска дивизија. - Церска ударна група има задатак да спречи продор аустроугарске Пете армије долином реке Јадра према Ваљеву, јер је циљ аустроугарске војске био да заузме Ваљево, продре према Крагујевцу и Нишу, и Србију подели на два дела. Због тога је Степа Степановић добио задатак да разбије Пету аусторугарску армију, а Шумадијској дивизији издао наређење да у Мачви

спречи продор Друге аустроугарске армије, па је она од августа распоређена на овом простору. Под командом Степе Степановића била је и Коњичка дивизија која је требало да успостави везу између Шумадијске дивизије и Церске ударне групе. У периоду од 16. до 19. августа долази до чувене битке на Церу и док су Комбинована и Моравска дивизија ломиле нападну снагу Пете аустроугарске армије Шумадијска је водила крваве борбе у Мачви где је Друга армија свим снагама покушавала да продре и помогне Петој армији која је крварила на Церу. Да Шумадијска и Коњичка дивизија нису испуниле своју улогу Срби и Церској бици не би извојевали велику војничку победу. Шумадијска дивизија је херојском одбраном чувала леђа Церској ударној групи која је могла на миру, током тродневних борби, потпуно да уништи Пету аустроугарску армију. Кад је завршена Церска операција Шумадијска дивизија је морала још три дана да води жестоке борбе, јер је

њен циљ био да ослободи Шабац. Зато се борбе воде до 24. августа кад је Шумадијска, уз помоћ новопристигле Тимочке дивизије првог позива, успела да протера аустроугарску армију и ослободи Шабац. У тој првој великој победи савезника у Првом светском рату важну улогу је одиграла баш Шумадијска дивизија– каже Арсић. По завршетку Церске операције савезничка команда је захтевала од српске Врховне команде да пређе на територију Аустроугарске и задржи њене трупе да не иду на источни или западни фронт где су Французи и Руси трпели велике губитке. Врховна команда је знала да то није изводљиво јер српске трупе нису имале понтоне, а ни војници нису били обучени да прелазе водене препреке као што су Сава и Дунав. Влада је знала да ће савезници да јој ускрате помоћ уколико не удовољи њиховим захтевима, па је од начелника Врховне команде захтевала да покрене офанзиву преко Саве и Дрине, а почетком септембра Шума-

дијска, Дунавска и Тимочка дивизија добиле су наређење да пређу на територију Аустроугарске. И док је Дунавска заузела Земун Шумадијска је ушла у Срем и, даноноћним борбама сламајући аустроугарски отпор, дошла до Буђановаца заробивши хиљаде непријатељских војника. Тимочка дивизија је требало да пређе Саву код Сремске Митровице, али је доживела тежак пораз на Чеврнтији јер није спремно извршила прелаз преко реке, па је само пола војника пребачено на аустроугарску страну. Приликом пребацивања друге половине дошло је до хаоса што су искористили Аустроугари да српским снагама нанесу велике губитке. - Војници у бекству навале на понтонски мост који није био завршен, он пукне па је преко шест хиљада војника удављено и заробљено. Због тога је командант генерал Владимир Кондић осуђен на годину дана затвора, и смењен са свих положаја, а на накнадном процесу 1927. године, у

највећој тајности, ослобођен свих оптужби. Да би спречио даљи продор српских трупа у Срем, и оних које су код Вишеграда са црногорским продрле на територију Босне и напредовале према Сарајеву, Оскар Поћорек је наредио нову офанзиву на Србију па у првој половини септембра почиње чувена битка на Дрини. Поново Друга српска армија чини десно крило српске војске. Шумадијска дивизија је у Мачви држала фронт од Шапца до Крупња од кога је према југу, уз горњи ток Дрине, распоређена Трећа армија, а на самом југу до Ужичке војске Друга армија. Од 8. септембра до 16. новембра воде се жестоке борбе познате као Битка на Дрини, или друга аустроугарска офанзива на Србију. У борбама на Мачковом камену, од 19. до 21 септембра, српске трупе су изгубиле седам и по хиљада војника, а само из Дунавске дивизије погинули су пет команданата пукова, 17 команданата батаљона, па Србија више није

имала војника које може да пошаље на фронт. Србима недостаје муниције, немају униформе и хране, па се после тешких борби на Мачковом камену и Гучеву постепено повлаче. Није било довољно граната, као ни пешадијске муниције, па су само одлични стрелци имали право да је користе неограничено. Септембар, кишно време и раван терен у Мачви на коме војници нису могли да копају земунице и ровове, па војвода Степа доноси одлуку да се дивизија повуче на планине Цер и Видовицу док се остале армије због тешких губитака повлаче у унутрашњост. Рововске борбе су вођене до средине октобра, а Срби сваким даном имали све мање снаге, поготово кад су почеле да се повлаче батерије топова које нису имале муниције. То је изазавало дефетизам код пешадије, јер ако пешадија види да артиљерија не може да је брани јавља се растројство и дезертерство – објашњава Арсић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Краљевачка музичка сцена: Милутин Јовичић Мишутка (1)

МАГАЗИН

14.12.2014.

НАЈПОЗНАТИЈИ КРАЉЕВАЧКИ ДОБОШАР

- Иако је и у оркестру било подељених мишљења по питању наступа у Гучи уверење већине да је дотадашње учешће нанело већу штету него корист било је довољно да се заувек напусти идеја о даљем надметању на Сабору трубача. - Чврсто уверење да су наступи на такмичењу у Гучи били на изузетно високом нивоу све више је водило ка закључку да у редовима организатора влада посебна врста страха од учешћа квалитетних оркестара са којима не може да се манипулише. - У време које се оцењује као комунистичко ватрогасна музика је била редован учесник сахрана неког од виђенијих људи из партијског живота. – Као члан дувачког оркестра Мишутка је свирао на прослави двадесете, четрдесете и шездесете годишњице „Фабрике вагона“

Фото: М. Радовановић

Милутин Јовичић Мишутка

МАГАЗИН

14.12.2014.

отово да нема Краљевчанина коме бар једном у животу пажњу нису привукли звуци популарне ватрогасне музике која је присутна на обележавању готово свих важнијих догађаја из историје града. Скоро шездесет година из последњег реда такт дувачима, који су се небројано пута из различитих разлога мењали, ударањем у добош даје Милутин Јовичић познатији као Мишутка. Милун и Станика Јовичић су са троје деце, Александром, Радмилом и четворогодишњим Милутином стигли у Краљево тек коју годину након ослобођења града у Другом светском рату. До тада је Милун имао обућарску радњу у Рашки, а кратко време прве ратне године провео у Ужичкој Пожеги на територији у саставу Ужичке републике. Сплет срећних околности допринео је да као борац Радничког батаљона преживи борбе на Кадињачи и врати се у Рашку где је две године касније рођен Милутин. Процена да боље услове за живот петочлане породице пружа Краљево утицала је на одлуку за променом средине у којој ће породица постати богатија за још два члана, а прве године слободе добар су повод да буду названи Слободанка и Слободан. У центру града, на месту данашњег „Центротестила“ био је Хотел „Београд“, а у дворишту једнособан стан у коме је смештена из године у годину све многобројнија породица Јовичић. Кад је Милутин пошао у први разред Основна школа „4. краљевачки батаљона“ налазила се на месту данашње зграде Градске управе. Са малог торња у школском дворишту повеће звоно је оглашавало почетак и крај сваког часа, а до куће у којој су становали Јовичићи допирао звук који је означавао почетак наставе. У читавом крају није било буке, а Улицом цара Лазара поплочаном калдрмом прошла би тек по која запрежна кола чији су власници те јесени довозили купус и нудили га од куће до куће. Мишутка се сећа да деца из овог краја те јесени, а ни многих касније, нису ни полазила према школи пре него се зачује последње звоно.

Првих поратних година у нижим разредима основне школе биле су популарне руске бајке, а јунаци једне од њих били су медвед Мишко, медведица Мишка и мече Мишутка. И баш то било је повод да учитељица Милица Вукадиновић, коју су сви прваци безрезервно обожавали, најмањем у разреду Милутину Јовичићу додели баш овај надимак који се задржао до данашњих дана. Почетком педесетих година прошлог века „Фабрика вагона“ је била један од ретких колектива који су имали сопствени оркестар у коме су трубу и флауту свирали Мишуткини брат и сестра. Кад су пробе из фабричког круга пресељене у Ватрогасни дом, на углу Улице „4. краљевачки батаљон“ и Топлице Милана, Мишутка је имао тек 13 година. Шест деценија касније срећном околношћу сматра што је дотадашњи добошар Љубиша, из само њему знаних разлога, одлучио да престане са свирањем па музичком педагогу Милану Бркићу, који је руководио оркестром, није преостало ништа друго до да инструмент повери Мишутки као најредовнијем посетиоцу свих проба оркестра. Док још није постао редовни члан оркестра Мишутка је у оквиру теоретске наставе савладавао прве ноте, а по мало свирао кларинет и флауту. Ништа мање важно од увежбавања са оркестром није било ни усклађивање мелодија са ритмом корака при чему је улога добошара попримала прворазредни значај. А то што је све време био добошар води ка сазнању да је само због тога остао у оркестру пуних шест деценија. Да му је којим случајем диригент поверио било који дувачки инструмент одавно већ не би могао да дува и даље буде члан оркестра који годинама носи назив „27. септембар“. Име му је дао баш Мишутка понесен сазнањем да су баш на тај дан 1941. године краљевачки ватрогасци, уз звуке маршева и надалеко познате „Лили Марлен“, прошли поред немачких стража поред моста преко Ибра и отишли на слободну територију. То је и био повод да се годинама сваког 27. септембра, уз звуке труба и

добоша, крене пешице према Гочу истим путем којим је у јесен прве ратне године кренула прва партизанска ватрогасна музика. Првих поратних година пешачило се према Гочу споредним путевима до шлуса где се завршавао један крај пруге узаног колосека. Мишутка се сећа да су се одатле до врха планине вагони, колосеком под прилично великим нагибом, извлачили помоћу посебне котураче. Када су каснијих година храбрији омладинци кретали на логоровање до подножја Гоча се путовало возом, а даље како се ко снађе, углавном пешице кроз шуму. Током последњих шест деценија, а шездесета годишњица чланства у оркестру навршава се следеће године, наступали су краљевачки дувачи углавном на прославама поводом значајних датума из Народноослободилачке борбе, повремено и на концертима у Краљеву, Матарушкој Бањи и Крагујевцу. - Као локалпатриоте дуго смо свирали кад год је то требало. У комунистичко време је морало да се ради, а ми смо се врло радо одазивали на позив као и данас, јер свирамо за град кад год нас позову. Никоме не наплаћујемо и никада нисмо тражили паре за такве наступе – каже Мишутка. Првим дувачким оркестром у „Фабрици вагона“ руководио је Михајло Брајловски, а кад је прешао под окриље ватрогасаца диригентску палицу је преузео војни музичар Милан Бркић од кога су бројни чланови, потврђује наш саговорник, много нау-

чили. Најмлађи, уједно најнижи растом, приликом наступа у граду посебну пажњу је редовно привлачио Мишутка око кога је увек било довољно радозналаца приближних година који су трчкарали за музичарима. Из никада довољно разјашњених разлога оркестар је престао да постоји шездесетих година, а скоро две године паузе стављају се на терет појединцима који због личних интереса нису видели даље од носа. Добар повод да се реактивира рад било је снимање филма Црвена земља који се бавио дешавањима у Краљеву октобра 1941. године. Како је значајну улогу у том периоду историје града имао баш ватрогасни оркестар било је неопходно да се појави и у филму. Потребе града за овом врстом музике током двогодишње паузе задовољавао је сличан оркестар Музичке школе којим је руководио професор Бранко Младеновић. За потребе филма је од чланова првобитног и овог другог, који је у међувремену престао да ради формиран нови оркестар који

14.12.2014.

МАГАЗИН

у променљивом саставу успева да се одржи до данашњих дана. Кроз популарни ватрогасни оркестар продефиловао је током претходних шест деценије небројано музичара различитог профила. Сазнање да је међу члановима све више оних са средњим музичким образовањем, али и музичком академијом, повод је да се на репертоару нађе и много више различитих композиција. Корачнице су полако уступале место популарним композицијама, а оркестар почео да наступа и на различитим породичним весељима све док се није дошло до сазнања да је квалитет музике коју интерпретира на много вишем нивоу него онај који се сервира посетиоцима надалеко познатог Сабора трубача у Гучи. Био је то повод за учешће у надметању током неколико наредних година све до закључка да, и поред проглашења за трећи по квалитету, оркестар заслужују много више. - Осамдесетих година смо ишли у Гучу неколико пута. Гуча је по мени сабор неписмених сељака, Цигана и пијаница. Организатори су толико безобразни и дрчни па су стално претили неким дисквалификацијама. Најмањи је проблем што смо по три ноћи спавали у неким учионицама и креветима на спрат. Много више смета што нема воде ни да се умијеш, а камоли обријеш и истушираш. Конкуренција овом било је такмичење трубача у Бањалуци, а једне године нам кажу да ће они који иду тамо бити дисквалификовани. Сви ћуте, а ја се смејем. Како да забране да негде свирамо? Зато кажем колегама да идемо кући, а они нека праве сабор трубача без трубача. Први сам се побунио, па не дозвољавам никоме да се тако понаша, јер нисмо њихово власништво – одлучан је Мишутка. Иако је и у оркестру било подељених мишљења по питању наступа у Гучи уверење већине да је дотадашње учешће нанело већу штету него корист било је довољно да се заувек напусти идеја о даљем над-

метању на Сабору трубача. Чврсто уверење да су наступи на такмичењу били на изузетно високом нивоу све више је водило ка закључку да у редовима организатора влада посебна врста страха од учешћа квалитетних оркестара са којима не може да се манипулише, а све је утицало на одлуку да се стави тачка на овакав вид наступа. Први наступи у оркестру готово да су се поклопили са почетком изучавања машинбраварског заната у „Магнохрому“. Иако је, по сопственом признању, био прилично несташан, могло би се рећи немиран, Мишутка је као вредан и лепо васпитан тинејџер лепо примљен у колективу можда и због тога што је био најмањи растом, па је мајсторима често било потребно да га попну на сандук како би дохватио стегу на којој ради. Од првог дана кад је као ученик ступио на праксу у радионицу за одржавање до одласка у пензију прошло је пуних 40 година током којих је било лепих, и мање лепих, тренутака. - Све је било лепо организовано, а док су мајстори монтирали неке машине ја сам у првој години само прао делове, па су ми руке увек биле црне од нафте. У другој години ми дају по нешто да радим, а у трећој све више. Мајстори су нам нешто показивали, а нешто и крили. Пре подне смо ишли у Школу ученика у привреди, а поподне на праксу у „Магнохром“, тако да сам цео дан био заузет. По завршетку школе сам остао да радим у овој фабрици, а кад је отворен ФЕТП ишао и на специјализацију у Немачку. Волео сам занат, па иако сам четири године био пословођа никад то нисам желео да радим. Више сам волео рад на одржавању машина, па по цео дан вукао колица са алатом и притезао где шта треба – прича Мишутка. У врема кад се већ назирала криза, а први радници „Магнохрома“ почињали да остају без посла, Мишутка је искористио могућност да до стицања услова за пензију

проведе извесно време на евиденцији Националне службе за запошљавање. И у најтежа времена прилику за разоноду, и допуну кућног буџета, пружала је музика. Обавеза да свако јутро буде на капији „Магнохрома“ петнаестак минута после шест сати често је била повод да одбије позив за ноћне свирке у кафани. У ситуацијама кад није могао да одбије позив одмарао је тек неколико сати након повратка из кафане у првим сатима након поноћи. У време које се оцењује као комунистичко ватрогасна музика је била редован учесник сахрана неког од виђенијих људи из партијског живота. Позитивном ствари из тог периода Мишутка оцењује потврду којом се у таквим ситуацијама оправдавао изостанак са посла. - Сахране смо свирали одувек, а прву сам свирао негде у четрнаестој години. Комунисти су доста тражили да свирамо на сахранама, а православци нису. Сад готово да нема разлике, па свирамо и тамо где су присутни попови. Командир ватрогасне чете нам после свирке подели неке паре, тако да није било лоше. Ми смо и данас чланови Добровољног ватрогасног друштва, имамо канцеларију у Ватрогасном дому, посебну просторију за инструменте и униформе и велику салу где одржавамо пробе. Кроз оркестар је прошло много људи, а у време кад смо са Бркићем учили ноте било нас је и до тридесетак – каже Мишутка. Мењали су се и руководиоци оркестра, а међу значајније, поред Брајловског и Бркића, Мишутка убраја Павла Шкуренка. Куриозитет посебне врсте представља сазнање да је, поред бројних наступа од којих се многих ни не сећа, свирао на прослави двадесете, четрдесете и шездесете годишњице „Фабрике вагона“. Са осећањем приметне сете Мишутка признаје да би му било драго ако би 2016. године свирао и на прослави осамдесете годишњице овог предузећа. Т. Радовановић

МАГАЗИН 14.12.2014.

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

14.12.2014.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Хобит: Пет армија

ајновији филм Питера Џексона „Хобит: Битка пет армија“ први је који се у Србији приказује у најновијој high frame rate технологији. Слике сцена из филма о последњем путовању Хобита у Средњу земљу се на великом платну смењују дупло брже од досадашњег стандарда, односно са 48 сличица у секунди. Питер Џексон је ову технологију први пут применио у првом делу Хобит трилогије, користећи најмодерније дигиталне камере снимањем 48 слика у секунди омогућавају кристално јасна слика уз појачани тродимензионални

ефекат филма. Протеклих 80 година у биоскопима је доминирала технологија која се заснивала на промени 24 слике у секунди, јер се та брзина показала као најбоља и најприкладнија за добијање чистог звука. Развој дигиталних технологија довео је до померања стандарда и снимања филмова са дупло већом брзином. Одлучујућа битка води се крајем 2941. године и трећег доба испод планине Еребор и прати повратак змаја Шмауга кога је позната дружина у претходном наставку протерала из његовог станишта. Љута и опаснија него икада неман ће бити стална претња становницима Дугог језера. Док је Торин опседнут поново освојеним бла-

гом, Гандалфа брине хоће ли становници Средње Земље препознати праву опасност која долази у лику Саурона… Након што је Бард убио Шмауга, задобио је велике симпатије становника уништеног и спаљеног Језерграда. Вест о уништењу Шмауга шириле су птице, па је вест стигла и до гоблина који одмах сазивају већање у својим пећинама. Бардови гласници који су кренули да моле за помоћ вилин-краља, затекли су га како ступа са много стрелаца и копљаника, док су над њима јата врана које очекују велику битку. Део вилењака и људи гради нови град, док су сви остали који су могли понети оружје, и највећи део људства, кренули на север по благо.

Тринаесторици патуљака и Билбу је вест о Шмауговом паду и доласку војске са југа донео припадник старог соја гаврана који су патуљцима доносили вести. Филм „Хобит: Битка Пет армија“ доноси епско разрешење пустоловина Билба Багинса, Торина Храстоштита и Патуљачке дружине. Преотевши домовину од Шмауга, Дружина је нехотице послала смртоносну силу на околни свет, па разгневљени Шмауг огњеном срџбом салеће незаштићене мушкарце, жене и децу из Средње Земље. Опседнут изнова стеченим благом, Торин жртвује пријатељство и част не би ли га сачувао само за себе, док Билбови грозничави покушаји да га уразуми терају Хобита на очајнички и

опасан избор. Пред њима су још веће опасности јер је велики непријатељ Саурон, кога примећује једино чаробњак Гандалф, послао орковске легије у изенадни напад на главне јунаке. Док се мрак ближи њиховом све загриженијем сукобу, расе Патуљака, Вилењака и Људи морају донети одлуку или ће се ујединити, или нестати. Билбо се мора борити и за голи живот своје пријатеље кад отпочне епска Битка Пет војски, од које зависи будућност целог Међуземља. „Хобит: Битка Пет војски“ последњи је наставак троделне адаптације популарног ремек дела Хобит Ј. Р. Р. Толкина. Поводом премијере најновијег остварења Питер Џексон је најавио на-

меру да на Новом Зеланду, где је филм и сниман, отвори музеј са костимима и реквизитима коришћеним током снимања серијала „Хобит“. У једном интервјуу је предочио да му је узор у томе колега Џорџ Лукас, који је отворио музеј „Ратова звезда“. - Све сам сачувао: костиме, оружје, декоре, цртеже - каже филмски творац Толкиновог света. - Неће то бити ништа грандиозно, али ће туристи, који захваљујући мојим филмовима долазе на Нови Зеланд, у њему уживати. Данас они обилазе места на којима смо снимали. Филм се приказује до 24. септембра од 21,00. Т. Радовановић

14.12.2014.

МАГАЗИН

ЧИТУЉЕ И ОГЛАСЕ ПРИМАМО ДО ПЕТКА У 16 САТИ У МАРКЕТИНГ АГЕНЦИЈИ „ГОРАН“ МИЛОША ВЕЛИКОГ 14/1 У ПАСАЖУ ПРЕКО ПУТА

РОБНЕ КУЋЕ 036 321 454 063 620 798

Миленко Радовановић 20.12.2011. - 20.12.2014.

Из Полицијске управе Краљево

ОБОРЕН ЈОШ Ј

МАГАЗИН

14.12.2014.

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за првих седам дана децембра бележи још један неславан рекорд, јер су у овом периоду педантни статистичари Полицијске управе евидентирали до сада највећи број кривичних дела. У односу на само недељу дана раније евидентирано је чак 16 кривичних дела више што у укупном скору достиже 59, а мала је утеха што је успех инспектора криминалистичке полиције у откривању починилаца далеко већи него у било којој недељи од почетка ове године. И док су у последњој недељи новембра од укупно 43 успели да открију починиоце само пет кривичних дела тај број се након прве недеље децембра зауставио на 41, па је број кривичних дела са познатим извршиоцима као ретко када већи од оних чији починиоци нису познати. Погоршање се бележи и у области јавног реда и мира где од 16 прекршаја три четвртине отпада на туче, а само једна на оне који се третирају као остали. Број од 12 туча је чак за половину већи него седам дана раније, док се код оних који се третирају повећање своди на један прекршај. У области безбедности саобраћаја

током две последње недеље бележи се идентичан број саобраћајних незгода с том разликом што су последице у првој недељи децембра, иако је број оних с повређеним лицима дупло мањи, далеко трагичније. Уз једно погинуло лице, и три са лакшим телесним повредама, бележи се и материјална штета од 390 хиљада динара. О ситуацији у саобраћају сведоче и 342 прекршаја што је за нијансу мање него у последњој седмици новембра. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице ни у овом сатистичком периоду нису имали потребу да интервенишу.

ЗИМНИЦА ОД МАРИХУАНЕ Да они који на тржиште Србије преносе различите врсте наркотика за то користе најразличитије методе доказује и акција припадника краљевачке криминалистичке полиције који су, настављајући активности на сузбијању трговине наркотицима, у стану у Краљеву пронашли пет тегли у којима је, баш као и зимница, била запакована марихуана. Припадници полиције су у понедељак у послеподневним сатима у Улици

цара Лазара, на основу наредбе судије за претходни поступак Вишег суда, извршили претрес стана и других просторија тридесетдеветогодишњег Краљевчанина и том приликом пронашли 336,5 грама марихуане запаковане у теглама. Због сумње да је намењена препродаји, против осумњиченог је поднета кривична пријава која се односи на кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога.

ПРЕВАРОМ ДО 200 ХИЉАДА ДИНАРА Припадници полиције у Врњачкој Бањи расветлили су више кривичних дела превара извршених током 2012. и 2013. године и том приликом ухапсили и привели основном јавном тужиоцу педесетдвогодишњу Београђанку Т.Б.Ц. Сумња се да је Т.Б.Ц, лажно се представљајући као бивши радник Центра за социјални рад у Краљеву, довела у заблуду 11 особа са подручја Врњачке Бање, и на овај начин их оштетила за око 200.000 динара. Лажним приказивањем чињеница осумњичена је наводила оштећене да јој исплаћују домаћи и страни новац

ЕДАН РЕКОРД

потребан за вођење поступака за добијање старосне и инвалидске пензије и за признавање права за остваривање новчане надокнаде за помоћ и негу другог лица пред краљевачком филијалом Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање. У по једном случају оштећене је преварила нудећи им запослење и упис у непостојећу средњу школу. Због сумње да је Т.Б.Ц. преварила већи број људи припадници полиције позивају све оштећене да се јаве на телефон број 036/364–123 или лично у Полицијску станицу Врњачка Бања.

РЕКОРДНА ЗАПЛЕНА ЦИГАРЕТА Припадници краљевачке криминалистичке полиције су у уторак око 23 часа запленили 10.500 паклица разних врста цигарета и тако пресекли још један ланац нелегалне трговине акцизном робом. На путу Рашка – Краљево у Богутовцу полицијски службеници су приликом контроле теретног моторног возила марке „мерцедес“, којим је из правца Рашке управљао тридесетчетворогодишњи возач из Новог Пазара, у товарном делу пронашли 21 пакет са

10.500 паклица цигарета без неопходне документације, сакривених поред огревног дрвета. Цигарете су уз потврду привремено одузели припадници пореске полиције, а возач је, по налогу заменика oсновног јавног тужиоца у Краљеву, саслушан због сумње да је извршио кривично дело недозвољена трговина због чега је против њега у редовном поступку поднета кривична пријава..

да је купио марихуану од осумњиченог С. В. Обојица су ухапшени и уз кривичну пријаву приведени вишем јавном тужиоцу у Краљеву због сумње да су извршили кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, а судија за претходни поступак Вишег суда им је одредио притвор у трајању до 30 дана.

ЗАПЛЕЊЕНО 8,5 КИЛА МАРИХУАНЕ

Припадници криминалистичке полиције расветлили су још једно разбојништво извршено у суботу 28. новембра на штету седамдесетједногодишњег Краљевчанина. Том приликом су ухапсили педесет година млађег Н.Ј. из Краљева за кога се сумња да је у јутарњим часовима на Тргу краља Петра првог Ослободиоца физички насрнуо на оштећеног и отргао му торбицу са домаћим и страним новцем у вредности од око пола милиона динара. Приликом напада оштећени је задобио лаке телесне повреде, а полицијски службеници су заменику основног јавног тужиоца ради саслушања привели осумњиченог након чега му је судија за претходни поступак одредио притвор у трајању до 30 дана. Т.Р.

Припадници Полицијске управе у Краљеву су у среду поподне запленили око 8,5 килограма марихуане и тако пресекли још један ланац трговине наркотицима. Полицајци су на Заједничкој тачки прелаза „Рудница - Јариње“ у месту Муре код Рашке, приликом контроле аутобуса новопазарске регистрације, у путној торби четрдесетседмогодишњег путника С.В. из Косовске Митровице, пронашли 18 пакета марихуане. Полицијски службеници су у исто време, на путу између Рашке и Новог Пазара, зауставили аутомобил „голф“ ужичке регистрације којим је управљао В .М. из Ужица, за кога се сумња

ОТЕО ПОЛА МИЛИОНА

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs