MagazIN 152

МАГАЗИН Година III * Број 152 * 21. децембар 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 21.12.2014.

3

Петнаеста седница Градског већа

МАГАЗИН

21.12.2014.

УТВРЂЕН ПРЕД

4

- Петнаеста седница Градског већа одржана у суботу. – На дневном реду предлог буџета за наредну годину, Програм уређивања грађевинског земљишта и програми пословања јавних предузећа у 2015. години

Фото: М. Радовановић

ДЛОГ БУЏЕТА

5

21.12.2014.

МАГАЗИН

6

ПРОГРАМИ ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА НА ДОРАДИ

Градско реће није прихватило предлоге програма рада за наредну годину јавних предуезћа „Водовод“, „Чистоћа“ и „Топлана“ којима је остављен рок до вечерас у 19 сати да их усагласе са прописима. Разлог за одбијање је чињеница да није испоштован закључак Владе Србије о смањењу броја запослених од 5 одсто, а планирали су и повећање цена услуга иако на то немају право. Буџет града Краљеву за наредну годину износи три милијарде и 429 милиона динара, а градоначелник Томислав Илић га сматра инвестиционим јер предвиђа

средства за изградњу затвореног базена, павиљона Дечјег одмаралишта „Гоч“ и почетак реализације изградње зграде коју би корисиле Уметничка и Музичка школа „Стеван Мокрањац“. Уз највећи број ставки као и у претходном буџету више пара је планирано само за социјална давања. Градско веће је одобрило 400 хиљада динара за куповину новогодишњих пакетића за децу запослених радника Градске управе. Т.Р.

И

стек још једне календарске године, и кратак рок за завршетак свих законом предвиђених активности везаних за усвајање буџета, повод су за одржавање ванредне, петнаесте по реду, седнице Градског већа у суботу. Седницом је на основу овлашћења из Пословника о раду Градског већа председавао заменик градоначелника Краљева Милун Јовановић. По уобичајеној процедури пре ове одржана је консултативна седница у присуству градоначелника, његовог заменика, чланова Већа, председника и секретара Скупштине града, начелника Градске управе, јавног правобраниоца, заштитника грађана и представника стручне службе Одсека за послове Градског већа. Прва и најважнија тачка дневног реда везана је за разматрање Нацрта одлуке о буџету града Краљева за 2015. годину, и утврђивање предлога одлуке за наредну седницу Скупштине града која се очекује до краја наредне недеље. Последња седница Скупштине града у календарској години је и прилика за разматрање Нацрта програма уређивања грађевинског земљишта за 2015. годину, и утврђивање Предлога програма за 2015. годину, али и програма пословања јавних редузећа „Водовод“, „Чистоћа“, „Пијаца“, „Путеви“, „Топлана“, „Општинска стамбена агенција“ и Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“. Пре утврђивања предлога одлуке за седницу Скупштине града пред члановима Градског већа се нашло разматрање Измене плана генералне регулације „Рибница“, спровођење јавног конкурса за именовање директора јавних и јавних комуналних предузећа чији је оснивач град Краљево, одлуке о начину и поступку конституисања службености пролаза на грађевинском земљишту у јавној својини града измена и допуна Решења о распоређивању средстава индиректним корисницима буџета месним заједницама за 2014. годину. Изменама и допунама је подложна и Одлуке о финансирању политичких субјеката, а на дневном реду се нашло и разматрање Нацрта одлуке о ангажовању ревизора за обављање екстерне ревизије завршног рачуна буџета града Краљева за ову годину. Уз измене Одлуке о боравишној такси разматрана је и измена једног од ранијих решења Градског већа. Т. Радовановић

7

Градски одбор Српског покрета обнове о буџету за наредну годину

МАГАЗИН

21.12.2014.

ДУГАЧАК СПИСА

8

- Српски покрет обнове је током последњих десет година, са мањим прекидима, константно присутан у власти. - Један од приоритета у следећој години санација надвожњака који води према Ратарском имању јер је озбиљно доведена у питање његова носивост, а тиме и безбедност свих учесника у саобраћају. - Изградња порушених мостова, потпорних зидова и нових пропуста у наредној години важнија од изградње затвореног базена. - Анализа и студија о налазишту угља Бајовац казују да би се у првој фази отварањем рудника врло брзо могло запослити преко 500 радника а у другој, отварањем термоелектране на Морави, још толико. – Нова савремена магнетна резонанца у Дому здравља. Краљево. - Буџет од две милијарде и 800 милиона динара реалан под условом да „Магнохром“ и „Фабрика вагона“ добију приватизационе партнере, а од пореза на плате око хиљаду нових радника се надомести дефицит

Фото: М. Радовановић

АК ЛЕПИХ ЖЕЉА

9

МАГАЗИН

21.12.2014.

К

10

рај календарске године је време кад се са посебном пажњом, нарочито у економски тешким условима какви су сада, између коалиционих партнера који чине влдајућу већину у Скупштини града усаглашавају детаљи буџета за наредну годину. Није тајна да сваки од њих настоји да приграби што више за предузећа и установе за које је, како се то популарно каже, преузео одговорност. Онима који нису у ситуацији да утичу, поготово опозиционим странкама, остаје да критикују власт покушавајући да докажу како се паре из буџета троше ненаменски и како би много боље могле да буду искоришћене за њихове предлоге. Иако се већ дуже време прича о буџету још се нико јавно није огласио можда и због тога што детаљи, иако се наслућују, још нису познати. У таквој ситуацији помало необично делује иступање челника Српског покрета обнове који су одлучили да проговоре о овој теми, Програму уређења градског грађевинског земљишта за наредну го-

дину, али и неким другим које се тичу општег стања у граду, а везане су за функционисање локалне самоуправе. Повод за то је неизвесност која већ дуже влада у процесу реструктурирања великих јавних предузећа са посебним освртом на „Фабрику вагона“ и „Магнохром“. Српски покрет обнове је подржао Владу Републике Србије од тренутка кад је постало јасно да је окренута према европским интеграцијама и кад је кренула у одлучну борбу против корупције и организованог криминала, што је један од основних програмских циљева ове странке од оснивања пре 24 године. Од половине ове године Српски покрет обнове је и у Краљеву преузео део одговорности за функционисање власти и подржава све напоре да се обезбеди бољи рад локалне самоуправе и уређење града. То је и повод да изађе у јавност са предлозима и својим виђењем како би требало да изгледа Програм уређења градског грађевинског земљишта. Не сумњајући

у добре намере остаје нејасно зашто то није сугерисано коалиционим партнерима и онима који кроје буџет. У редовима опозиције преовладава уверење да за нешто тако нема слуха, и да СПО не ужива посебан углед, па се лакше прихвата чињеница о игнорисању и њихових предлога. У Српском покрету обнове преовладава уверење да би један од приоритета у следећој години требало да буде санација надвожњака који од Улице Зелена Гора води према Ратарском имању, и даље према Ибарској магистрали. Повод за ово је сазнање да се налази у лошем стању, да је озбиљно доведена у питање његова носивост, а тиме и безбедност свих учесника у саобраћају. Информација да се ради прекатегоризација магистралних и регионалних путева повод је за предлог да локална самоуправа са Републичком дирекцијом за путеве у санацији овог објекта учествује са половином средстава. Ништа мањи проблем, по чврстом уверењу председника Градског одбора

Мирка Вуковића, није ни раскрсница улица Војводе Степе и Зелена Гора која је као транзитна, у недостатку обилазнице око града, посебно оптерећена током већег дела дана. То је и повод за подсећање на идеју о изградњи кружне раскрснице којом би се елиминисала честа загушења у саобраћају, па би у буџету за наредну годину требало планирати трошкове за ове као и сличне радове на раскрсници Скопљанске и Карађорђеве улице. Бо ље регулисање раскрснице условљено је отварањем новог путног правца који из Скопљанске улице води преко новог моста ка саобраћајници на бедему и даље. Посебно важним у Српском покрету обнове сматрају водоснабдевање свих насеља ван зоне коју покрива Јавно комунално предузећа „Водовод“, али и уређење водотокова и чишћење корита река због којих су последице овогодишњих поплава биле знатно израженије него што је то морало да буде. Добар део штете која је настала под

дејством бујица у пролеће ове године настао је због неадекватне регулације речних корита и њиховог чишћења, па су страдали пре свега мостови и путеви. Иако је један део путева саниран, али само у нужном обиму који обезбеђује одвијање саобраћаја, и даље постоје путни правци и мостови који нису санирани. Зато се као императив намеће потреба за изградњом мостова, потпорних зидова и нових пропуста како би се предупредио негативни ефекат неких нових бујица. Све би то у наредној години требало да има предност над најављеном изградњом затвореног базена у близини нове спортске дворане у Рибници.

- Сматрамо да је идеја за изградњу затвореног базена одлична, да је веома лепо имати затворен базен, да је то одраз стандарда града и људи који живе у том граду. Али, с обзиром на околности у којима се као град налазимо, на околности у окружењу, да је на сцени једна врста опште рецесије, сматрамо да у овом тренутку то није приоритет Сматрамо да су приоритети

на некој другој страни поготово ако се има у виду да ће тај пројекат, према пројектантској вредности, коштати 700 до 750 милиона динара, а из искуства знам да ће то бити много више. Изградња таквог објекта у наредне две до три године спречила би реализацију низа других инфраструктурних пројеката у граду који би сигурно обезбедили далеко бољи комунални комодитет грађана. Још једном истичем потребу да се добро размисли о том пројекту с обзиром на далеко приоритетније ствари од тог објекта – каже Вуковић. Један од разлога за противљење изградњи затвореног базена је и уверење да такав објекат сам по себи не може да донесе приход. Ни податак да би добар део средстава за изградњу могао да буде обезбеђен са виших нивоа власти није довољно убедљив у ситуацији кад је и даље веома неизвесна судбина великог броја радника „Фабрике вагона“ и „Магнохрома“ који су и сувише дуго на „белом хлебу“. Чак и да за ова два предузећа буде прона-

11

МАГАЗИН

21.12.2014.

ђен стратешки партнер, или купац, привредна ситуација је и сувише тешка да би без проблема била обезбеђена значајна средства за одржавање затвореног базена током целе године. Отуда и уверење да један такав објекат представља само додатни трошак, а град од њега нема никакве користи. Много оптимизма у вези буџета за наредну годину нема ни у иступању члана Градског већа Миломира Шљивића који подсећа да је Српски покрет обнове током последњих десет година, са мањим прекидима, константно присутан у власти. У том периоду значајним се оцењује допринос изградњи цевовода према Пањевцу који је Краљеву обезбедио стабилно снабдевање водом и у годинама које су биле изузетно сушне. Шљивић Срп ском покрету обнове приписује и део заслуга за изградњу паралелног моста преко Ибра пре неколико година, изградњу спортске дворане у Рибници, али и моста Миломира Главчића, а све сразмерно политичкој снази у одређе-

12

ном тренутку. Сазнање о веома тешкој ситуацији у којој се држава налази на међународном, али и унутрашњем, плану повод је за подршку влади која је, народски речено, узела врућ кромпир у руке. То је добар разлог да је Српски покрет обнове подржава у свему што чини у вези нормализације односа у региону и примени Бриселског споразума. Иако на први поглед овакви ставови немају посебне везе са локалном политиком у великој мери утичу на њу јер је позитиван ток догађаја, уз унутрашње реформе, предуслов за долазак страних инвестиција. Након избора новог градоначелника и чланова Градског већа почетком друге половине године у Српском покрету обнове преовладава уверење да ће нова кадровска решења у многоме помоћи директним контактима са Владом и председником Републике Срби је како би Краљево у наредном периоду заштитило део онога што има, а највећи колективи „Фабрика вагона“ и

„Магнохром“ добили приватизационе партнере. За разлику од појединих политичких субјеката информације које има Српски покрет обнове нису песимистичке и потврђују заинтересованост озбиљних фирми за „Магнохром“, како за производњу ватросталних тако и електротермичких производа. То је и повод за уверење да би врло брзо могао бити завршен процес приватизације што би требало да значи интензивирање производње и упошљавање извесног броја радника. Међу веома битне инвестиционе подухвате Шљивић убраја завршетак нове спортске дворане у Рибници у којој би, према неким назнакама, већ у првом кварталу наредне године могао бити одржан квалификациони меч репрезентације Србије у првом колу Дејвис купа, али и такмичења у ФЕД купу као шанси да се Краљево и читава регија представе и ван граница Србије. На истеку још једне буџетске године Српски покрет обнове подсећа на

важност чињенице да је завршено 95 одсто радова на конверзији војног аеродрома Лађевци у цивилни. Преосталих пет одсто спречава реализацију споразума са околним градовима са преко два милиона становника о успостављању редовног путничког саобраћаја о чијем је значају за развој читавог региона илузорно говорити.

- Желели смо да укажемо нашим коалиционим партнерима да потпуна анализа и студија о налазишту угља Бајовац казује да би се у првој фази отварањем рудника врло брзо могло запослити преко 500 радника а у другој, отварањем термоелектране на Морави, још толико. Одличном инвести цијом сматрамо изградњу нове зграде Музичке школе, а инсистирамо и на реализацији пројекта урбане регенерације насеља у Доситејевој улици. Подсећам да у Тавнику постоји огроман број приватних фирми које се брзо развијају и постоји велика потреба да се хитно изграде водовод и канализација и подрже све приватне

иницијативе као у индустријским зонама Шеовац у Адранима, у Ратини и другим. Имамо ситуацију да народ нема да пије воду, ситуацију у којој сам себе трује због неизграђене канализације, па је наш став да се у наредних пет година мора изаћи у сусрет и решавати тај проблем. У том смислу ми из Српског покрета обнове предлажемо локалној власти, с обзиром на околност да је Дом здравља Краљево издвојен из Здравственог центра „Студеница“, да се купи најсавременија магнетна резонанца како грађани не би ишли у Ваљево, Ужице, Београд, Ниш, Крагујевац и друге центре већ да би се овде прегледали и чували здравље. Магнетна резонанца може да донесе велика средства како здравстве ном центру тако и граду Краљеву – истиче Шљивић. Све је, наравно, повезано са бољим пуњењем буџета, а највећи део средстава у њега долази од пореза на зараде и имовину што поново указује на потребу повећања броја радних места

и већих зарада. Према њима воде инвестиције и све се по ко зна који пут врти у круг. Српски покрет обнове подржава формирање посебног фонда којим би се пружила прва шанса младих довољно храбрих да заплове у воде приватног бизниса. Основна идеја је да се у буџету за наредну годину планира мања цифра а да се у наредним повећава у складу са приливом средстава. Онај у години на истеку се сматра нереалним што је показала и реализација буџета за првих девет месеци коју су на последњој седници разматрали одборници Скупштине града. Уместо преамбициозног буџета од три милијарде и 200 милиона динара реални јим се сматра износ од две милијарде и 800 милиона. Ово се у Српском покрету обнове сматра реалним под условом да „Магнохром“ и „Фабрика вагона“ добију приватизационе партнере, а од пореза на плате око хиљаду нових радника могао би да се надомести дефицит у буџету. Т. Радовановић

13

14

Мирољуб Баковић

МАГАЗИН 21.12.2014.

Без длаке на језику: Мирољуб Баковић (1)

- Простор за деловање на политичкој сцени је прилично велики, али само за нове људе који се до сада нису бавили политиком. - Без чланства у странкама грађани не могу да остваре ни једно фундаментално Уставом Србије загарантовано право. – Од краја осамдесетих година прошлог века српска лривреда је као сува дреновина из које нема шта да се исцеди. - Велики број носилаца власти ужива незаслужене привилегије. - Доласком отписаних на политичку сцену долази страшни суд за све странке које су биле на власти током 24 године вишестраначја.

- У Србији је постојала царинска мафија, дуванска, фармако, здравствена, фудбалска, ђубретарска, голубарска, политичка...

- Систем Алајбегова слама намештен само да се грађанима кроз легалну форму краду паре

Фото: М. Радовановић

ЦУНАМИ ОТПИСАНИХ КАО СТРАШНИ СУД

15

МАГАЗИН

21.12.2014.

А

16

ко се о богатству политичке сцене закључује на основу броја политичких субјеката онда је краљевачка од почетка децембра богатија за још један оличен у Удружењу грађана „Отписани 2014“. Основао га је са пријатељима који се никада нису бавили политиком, нити били чланови политичких партија, Мирољуб Баковић уверен да на краљевачкој политичкој сцени још има довољно простора за деловање. У децембру се навршило пуних 24 године од првих вишестраначких избора у Србији, а отписани идеалном особом за чланство у удружењу сматрају свакога ко у скоро четврт века није ушао у политичко живо блато. Да таквих има потврђују реакције грађана само шест дана након првог појављивања у јавности које превазилазе најоптимистичкија очекивања. Специјално за МагазИН Баковић потврђује да идеја о оснивању сличног удружења грађана датира од прошле године, много пре него је експлодирао социјални бунт у Сарајеву и Тузли. Удружење под називом „Покрет револуције града Краљева“ подршку је требало да затражи међу просечним грађанима који се не баве политиком, а који после доласка на власт Српске напредне странке на државном и локалном нивоу нису имали за кога да гласају. Овакав став произилази из сазнања да се променом на челу државе, а и на нивоу локалних самоуправа, ништа није променило и да је на сцени и даље политика која се на најбољи начин дефинише народном изреком „сјаши Курта да узјаше Мурта“.

- Све је исто као пре и зато нормалан грађанин нема за кога да гласа. Ја сам се ограничио на локални ниво и окупљам истомишљенике јер сматрам да иако једна странка, од општине до општине, има подршку 35 до 45 одсто гласова бирача и даље има довољно простора за политичко деловање. Упркос уверењу већине да ће ако приђу тој странци остварити ситне личне интересе простор за деловање је прилично велики, али само за нове људе који се до сада нису бавили политиком. Овај систем није донео ништа

ново и зато сам основао удружење грађана чија је идеја да га комплетно преуреди и ресетује, а та реченица је наишла на највећу могућу подршку људи у Краљеву. Ми се залажемо да локални систем ресетујемо на нулу и угасимо сва јавна предузећа и установе чији је оснивач град Краљево – каже Баковић. Основа за ово лежи у ставу некадашњих социјалистичких посланика у Народној скупштини да ће са 126 од 250 гласова прогласити да је млеко црно, а кафа бела. Полазећи од става да су грађани носиоци изборног суверенитета, и одлучују о свему, отписани пред следеће локалне изборе на политичко тржиште излазе са конкретном понудом. Уколико за реализацију оног што најављују годину и по дана пре избора не добију довољну подршку бирача, од којих очекују да схвате неопходност ресетовања на нулу, спремни су да потраже нове начине уверавања како их не занима улазак у јавна предузећа и задовољавање ситних интереса. Идеја за назив удружења потиче из сазнања да је Краљево град који су отписали држава и влада, а оне који то не виде отписани сматрају неспособним за утврђивање елементарних чињеница. Полазећи од става да је основни критеријум истине пракса долази се до закључка да ње у Краљеву нема као што нема ни нових фабрика или било чега значајног у привредном животу града а то, по чврстом уверењу Баковића, траје годинама. Потврда су и повремене, ничим доказане, изјаве премијера Александра Вучића о томе да се баш у Краљеву краде. Анализа постојећег стања указује на тотално мртвило града у коме живе и они који нису чланови политичких странака, али и бирачи који годинама не излазе на изборе. Такви су, верује Баковић, отписани јер без чланства у странкама не могу да остваре ни једно фундаментално Уставом Србије загарантовано право.

- Увек се пита чији сте, жути, зелени, плави, црни... Никад нисам био ничији, нисам се бавио политиком, никад нисам био члан неке странке и

нисам изашао на изборе четрнаест година, од 24. септембра 2000. године кад је Коштуница победио Милошевића. Данас не можете нормално да идете улицом и гледате људе који су некада били извршна власт и драстично злоупотребили народну вољу тако што су прво себе запослили у јавна предузећа што је неморално, нечасно и непоштено. Ако си власт четири године примај плату, буди то што јеси, а након четири године идеш на суд грађана. Ако кажу добар си идеш да још четири године на буџету радиш то што радиш. Шта је сметало Горану Јешићу да буде 12 година градоначелник Инђије, Палми да буде председник у Јагодини, Владимиру Захаријеву из Босилеграда да буде толико година председник општине. Основна чињеница што удружење носи назив Отписани је што је град отписан, што све општине отварају по неку нову фабрику и нешто се дешава, а овде у Краљеву ништа – каже Баковић. Уверење да је Краљево отписан град додатно потврђено након сазнања да неће бити потписан уговор између РХИ и „Магнохрома“ као једине фирме у Србији која има заокружен процес производње, има у власништву руднике и капацитете за прераду. Чињеница да неко то није дозволио нормалном посматрачу политичких прилика у Србији, а Баковић себе сматра таквим, била би довољна да схвати да је град блокиран и на известан начин отписан. Овакав закључак не губи на значају ни након става с краја осамдесетих година прошлог века да је српска привреда сува дреновина из које нема шта да се исцеди. Став по овом питању додатно учвршћује податак да се и даље подржава опстанак смедеревске железаре са пет хиљада радника упркос чињеници да увози и кокс за топљење руде. Није мали број оних који сматрају да би РХИ опоравио „Магнохром“, а са њим и добар део других предузећа која се ослањају на њега. Како до тога није дошло учвршћује их у уверењу да је све присутнији систем „што горе то

17

21.12.2014.

МАГАЗИН

18

боље“. Чест боравак у околним градовима прилика је за поређење и закључак да се Краљево у много чему разликује, али у негативном смислу. Таквом уверењу доприноси и податак да у њима за разлику од Краљева, постоји велики број високошколских установа, а све је добар повод за закључак да ново удружење грађана понесе име Отписани. Оснивач дели уверење истомишљеника да је назив двосмислен, можда тросмислен, јер оставља више могућности за тумачење што му је и био циљ. Више од свега боли сазнање да и поред тешке ситуације у граду који се сматра мртвим и даље велики број носилаца власти ужива незаслужене привилегије. Баш то је био окидач за појаву отписаних који су спремни да, како кажу, ресетују систем на нулу како би се кренуло од почетка.

- У Краљеву постоји лоповски систем, а доласком отписаних на политичку сцену долази страшни суд за све странке које су биле на власти током 24 године вишестраначја. Кад нисте успели да направите систем у коме би вртићи били бесплатни не можеш да владаш, правише себи и партијским друговима привилегије, оптерећујеш јавне утсанове и предузећа, запошљаваш људе и трошиш паре из буџета. То треба ресетовати и то је суштина програма због кога смо основани и који ћемо да понудимо грађанима. Пошто је суштина приче да почињемо од нуле у јануару ћемо имати прву велику трибину у скупштини, ако нас пусте Мени је најбитније април 2016. године. Ми нећемо тражити ванредне изборе. Кад су до сада крали нека краду још годину дана, таман толико да се организационо и логистички спремимо да можемо да изађемо на изборе. У Србији је постојала царинска мафија, дуванска, фармако, здравствена, фудбалска, ђубретарска, голубарска и за те мафије су надлежни полиција, тужилаштво и суд. О суштини лоповског система и политичкој мафији која легално краде паре говорили су једино професор Миодраг Зец и Верица Бараћ. Ситуација се неће променити док се не испуни њена по-

следња да сто поштених људи дође на руководећа места у Србији. На локалном нивоу за ту мафију су надлежни грађани на изборима – каже Баковић. Пример неадекватног трошења пара отписани виде у редовним месечним платама седамдесет одборника Скупштине града који се, по Закону о локалној самоуправи, углавном састају само једном у три месеца. Због тога се на првом месту залагања за праведнији ситем налази оно о укидању ове врсте давања. Подсећање да се на плате одборника, шефова, заменика шефова и техничких секретара одборничких група троши по милион динара месечно довољан је позив грађанима да на наредним локалним изборима изврше демонтажу таквог система. На мети отписаних су и челни људи Скупштине града, председник и његов заменик, за које се верује да имају превелика примања с обзиром да седницу воде само једном у два или три месеца. Отписани верују да се средства непотребно троше на чланове Градског већа и помоћнике градоначелника. Пример за поређење је Јагодина у којој таквих давања нема, па се с правом поставља питање сврхе постојања одборника Јединствене Србије у Скупштини града и Градском већу који нису ни мало допринели да се у Краљеву примене атрибути владавине председника њихове странке.

- Имамо помоћника градоначелника за месне заједнице, па члана Градског већа задуженог за рад месних заједница, па у Градској управи професионалца у сталном радном односу који води рачуна о месним заједницама. Имате председника и заменика председника Скупштине града који су стално запослени, примају огромне плате и на то све град плаћа високе по-

резе и доприносе. Градоначелник је имао пет помоћника, а ми смо предвидели поред заменика евентуално два до три помоћника и то неће бити плаћене функције у обиму као до сада. То је класичан систем Алајбегова слама намештен само да се грађанима кроз легалну форму краду паре, а то ће као цунами да уништи Удружење грађана Отписани. Глас народа је глас Бога и то сви морамо да поштујемо, а ми му нудимо ресетовање система. Ако не добијемо поверење ја ћу да идем у Метикоше да чувам овце, а ви гласајте даље за странке које владају по систему „сјаши Курта да узјаше Мурта“ – каже Баковић. Енормни трошкови локалне администрације можда и не би сметали да има довољно пара. У ситуацији кад их је све мање терет кризе се преваљује на оне који имају најмање док, уз све празнију градску касу, најистакнутији представници коалиције на власти уживају све благодети најпросперитетнијег периода у историји града. То по дубоком уверењу нове снаге на краљевачкој политичкој сцени мора да престане, а не може док неко не покрене ово питање. Они који имају мало боље памћење сетиће се појединаца који су се залагали за исте ствари, али само док не седну у удобне фотеље. Отписани у систем управе уводе аматеризам и неку врсту допунског рада за који је предвиђена накнада у виду функционерског додатка. У новом систему функционери не могу да очекују професионални радни однос, а више од дневнице не могу да очекују ни одборници због потребе да се сви простиру према губеру, ма колики да је. Т. Радовановић

19

МАГАЗИН

21.12.2014.

Додељена помоћ Фондације „Анђелко Савић-Петар Богавац“

20

НЕПРЕКИНУТИ ЛАНАЦ ДОБРОЧИНСТВА

Фото: М. Радовановић

- Фондација „Анђелко Савић-Петар Богавац“ спада у ред најуспешнијих и најстабилнијих, јер ни у једном тренутку од оснивања није имала проблема у раду. - Сваке године је унапређивана и проширивала списак добитника једнократне новчане помоћи. - Прошлогодишњи износ од 19 хиљада динара ове је умањен за једну хиљаду како би право на помоћ стекло што више одличних ученика. - По 18 хиљада динара добило 160 ученика краљевачких основних и средњих школа, 130 по основу успеха, а 30 по основу талената

21

МАГАЗИН

21.12.2014.

Д

22

ан када православни верници славе крсну славу Светог Николу сваке године је прилика да се најбољим ученицима основних и средњих школа, али и онима који су постигли изванредне резултате захваљујући неком од талената, уручи једнократна новчана помоћ из Фондације „Анђелко Савић-Петар Богавац“. Пре доделе у Свечаној сали Градске управе овогодишњи добитници присуствовали су парастосу двојици добротвора на краљевачком гробљу и положили венце на њихове гробове уз подсећање о потреби чувања успомене на оне који су имали осећај и визију да богатство које су стекли за живота оставе будућности. Жеља задужбинара била је да се приход од тих добара користи за помоћ ученицима, болеснима и сиромашнима, у новије време одличним и талентованим ученицима. То је добар повод да овакви буду трајно уписани у бесмртне Краљевчане на шта је подсетио председник Управног одбора Фондације „Анђелко Савић-Петар Богавац“ Сре-

тен Јовановић. Анђелко Савић је тестаментом, који је својеврсно саставио 1924. године у време када се приближавао крај овоземаљског живота, сву покретну и непокретну имовину завештао краљевачкој омладини, старима и изнемоглима. Жеља добротвора да помогне онима којима је помоћ најпотребнија била је повод Скупштини општине Краљево да 1998. године оснује фонд у који се, поред дела из градског буџета, сливају средства од закупа локала које је граду оставио Анђелко Савић. Анђелко је као успешан трговац и индустријалац имао непокретну имовину у Краљеву и Крушевцу и фабрике у Београду. Имовина се из године у годину увећавала, а како није имао потомство са супругом Татијом је одлучио да све покретно и непокретно након смрти остави општини која би приход од имовине користила за бригу о младима, старима и изнемоглима. Супруга Татија Савић је дуго живела, а умрла 1941. године, па је задужбином

руковао тадашњи закупац Хотела „Париз“, хотелијер Милан Јовичић. Реактивирањем задужбине испуњава се жеља Анђелка Савића да се сваке године на дан његове крсне славе помене подушје њему и супрузи Татији. Комплетан текст тестамента објављен је у књизи др Милана Матијевића „Краљевачке кафане“, а о гробним местима двојице добротвора бригу воде Скупштина града и Фондација којим руководи Управни одбор. Прошлогодишњи износ од 19 хиљада динара ове је умањен за једну хиљаду како би право на помоћ стекло што више одличних ученика. У српском народу од памтивека влада уверење да се увек има шта даривати. Некада се драгом човеку као знак истинске љубави, пријатељства и приврежености, поклањала јабука, шака сувих шљива, котарица крушака, ако ни то онда топла и блага реч. И Иво Андрић је у „Знаковима поред пута“ записао да вредимо онолико колико смо другима потребни, а још се памти изрека „Добро чини и добру се надај“.

Све то допринело је да у Србији буде добротвора чија се доброчинства дуго памте. Такви су у Краљеву били Петар Богавац и Анђелко Савић чија имена носи задужбина. Били су веома богати људи, али богатство није отргло њихове душе већ су обилато помагали другима, нарочито младима и сиротима. Зато данас фондација која носи имена ове двојице добротвора жели да подстакне младе људе да истрају у својим намерама и једног дана, кад постану угледни, помогну другима како се ланац доборочинства не би прекинуо. Скромна свечаност у Свечаној сали Градске управе отпочела је интонирањем химне „Боже правде“ након кој је председник Управног одбора подсетио да Фондација „Анђелко Савић-Петар Богавац“ спада у ред најуспешнијих и најстабилнијих, јер ни у једном тренутку од оснивања није имала проблема у раду, па је сваке године унапређивана и проширивала списак добитника једнократне новчане помоћи.

- Анђелко Савић поживе 65 година, Петар Богавац 91. Ево, прође и 150 година а они су живи зато што су препознали потребу и помоћ коју неком дају. Њихове судбине су се испреплетале са овим градом, а ваше ће се испреплетати са њиховим жељама и оним што су желели. Ове године је Управни одбор Фондације донео одлуку да додели 130 помоћи за ученике по основу успеха и 30 по основу резултата у спорту и по основу талената. Ми ћемо се трудити да се Фондација дограђује, да увек буде више средстава, а да и град према могућностима учествује више да бисмо сваке године могли што више вас да обрадујемо – поручио је Јовановић. У тешким врменима свака помоћ, ма колика била, представља значајан допринос у решавању значајних проблема тим пре што се овогодишњи износ који додељује Фондација „Анђелко Савић-Петар Богавац“ приближава месечним примањима највећег броја запослених у Краљеву. Председник Управног одбора дародавца верује да ће и ово бити од кори-

сти и представљати велики подстрек за рад и даље успехе.

- Поносни смо што припадамо граду чији су суграђани увек знали да препознају успех и таленат и подржи их. Младим људима попут нас то итекако значи. Хвала Петру Богавцу и Анђелку Савићу који физички више нису међу нама, али својим доброчинством и хуманошћу јесу. Хвала челницима општине који из године у годину реализују њихову жељу. Хвала свима вама који сте дошло да са нама поделите ове дивне тренутке одрастања и вере у нас – рекла је у име добитника ученица трећег разреда Музичке школе Мина Јаковљевић. Интересовање за помоћ превазилази могућности фонда, а од оних који су ове године остали без ње очекује се да се до наредног Светог Николе потруде и остваре што боље резултате у настави и ваннаставним активностима. У краћем уметничком програму учествовали су ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“ Т. Радовановић

23

24

МАГАЗИН 21.12.2014.

25

21.12.2014.

МАГАЗИН

26

Помоћ краљевачким школама

КОМПЈУТЕРИ ОД - Краљевачка филијала крагујевачког предузећа „Адмира“ поклонила рачунаре са пратећом опремом основним школама „4. краљевачки батаљон“, „Светозар Марковић“, „Милун Ивановић“ из Ушћа и „Драган Ђоковић-Уча“ из Лађеваца. – Сличне поклоне ускоро би могли да очекују и ученици других основних школа

П

оследњих неколико година различите елементарне непогоде су саставни део живота великог броја Краљевчана. Тек што су почеле да се заборављају последице ката-

строфалног земљотреса из новембра 2010. године пролећне поплаве су покопале и последњу наду великог броја становника дуж тока Западне Мораве да могу да проживе дужи период без

угрожавања онога што су годинама стицали. На оно што се дешавало пре само неколико месеци ових дана су подсетили представници краљевачке фи-

лијале крагујевачког предузећа „Адмира“ који су, у оквиру помоћи граду у елементарним непогодама, обезбедили рачунаре са припадајућом опремом за четири основне школе, „4. краљевачки батаљон“ и „Светозар Марковић“ са ужег градског подручја и школама Милун Ивановић" из Ушћа и „Драган Ђоковић-Уча“ из Лађеваца, а сличне би могле да очекују и друге школе. Уручењем рачунарске опреме „Адмира“ жели да потврди друштвену од-

говорност предузећа и жељу да помогне грађанима из средина у којима ради а, како је потврђено, у Краљеву успешно послује дужи низ година. Поклону се у зубе не гледа, па су и представници школа добитница потврдили да је у ери коришћења нових информационих технологија свака подршка добродошла, јер ће помоћи и наставницима и ученицима да прате најсавременија дешавања у овој области. Иако све школе поседују дигиталне кабинете рачунари се користе на

скоро свим часовима, а показали су се као неопходно средство за презентацију и промовисање нових садржаја из различитих области. Ово је трећи пут да „Адмира“ помаже Краљевчанима након што је упутила финансијску помоћ у току отклањања последица разорног земљотреса у Краљеву. Компанија „Адмира“ је регистрована као друштво за приређивање посебне игре на срећу, а претежна делатност јој је разонода. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ИГАРА НА СРЕЋУ 27

Почела пробна производња еколошког материјала

МАГАЗИН

21.12.2014.

МАТЕРИЈАЛ БУДУЋН

30

- Еколошки материјал икор намењен је купцима који знају да је квалитет важнији од јединице површине. – Икор све више потискује дрво, шпер плочу, лесонит, чак и алуминијум, а има амбициозну мисију да замени пластику. - На једној линији, која паралелно производи четири панела, запослена су 84 радника који раде у три смене. - Интересовање за нови производ је толико да је поред постојеће од 1.300 у Тавнику почела да ниче и друга хала површине 5.200 квадратних метара. - Основна сировина је отпадни картон који се меша са водом, без икаквих хемијских додатака, а потом пресује и добија еколошки потпуно чист материјал изузетне чврстине, а иако је и у основи од картона чвршћи је од дрвета

Фото: М. Радовановић

НОСТИ ИЗ ТАВНИКА

31

МАГАЗИН

21.12.2014.

М

32

ноги су сумњичаво вртели главом кад је 17. априла прошле године у Тавнику положен камен темељац за изградњу у Европи јединствене фабрике за производњу еколошких панела, који се користе у грађевинарству, за производњу намештаја и пољопривредних алатки, намењених европском и руском тржишту. Тада је потврђено да ће у производни погон величине фудбалског игралишта бити уложено између 15 и 17 милиона евра, а инвестиција бити реализована до 1. септембра како би у првој фази било запошљено до 60, а касније 100 радника. Удруженим средствима партнера из Швајцарске и Сједињених Америчких Држава започела је градња објекта површине 6.000 квадратних метара у коме ће бити смештена опрема за израду јединствених производа у Европи. Краљевчанима навикнутим на бројна обећања пажњу је привукла информација да ће основна сировина бити папир, картон, слама и трска, а резултат еколошки изузетно чисте технологије производи различите намене у домаћинству и грађевинској индустрији. Фабрика је у Србију донела нови облик технологије јединствен у Европи чији је творац амерички бизнисмен Роберт Нобл из Сан Дијега у Калифорнији који је пројекат реализовао у партнерству са дугогодишњим пословним пријатељем из Швајцарске Рене Хојзером. На идеју да инвестира у Србију Хојзер је дошао две године раније импресиониран гостопримством и спремношћу овдашњих људи да помогну у реализацији нових креативних идеја, а локација поред магистралног пута у непосредној близини аеродрома представљала је довољно добар потенцијал за успешно пословање. Као дугогодишњи партнер компаније Икеа Хојзер је присуствовао многим свечаностима поводом полагања камена темељаца, али је оно у Тавнику оценио једним од најузбудљивијих. Један од разлога да се фабрика гради у Србији је цена радне снаге нижа од оне у Сједињеним Америчким Државама, али и

друге повољности које пружа добра инфраструктура, стручна и квалификована радна снага. Оригинални „икор“ производи развијени су у сарадњи са дугогодишњим партнером Роберта Нобла, Министарством пољопривреде Сједињених Америчких Држава, а компанија Нобл једина у свету производи ову врсту панела од рециклираног папира који се користе у грађевинарству, за производњу намештаја и пољопривредних алатки. Непуну годину дана касније у Тавнику је без много помпе отпочела пробна производња Фабрике панела „Нобл Енвајерментал технолоџис“, а током претходне недеље јавности представљен материјал који је алтернатива бројним досадашњим. Еколошки материјал екор је настао у Америци, а намера двојице ортака је да се производи свуда у свету. Екор је направљен од сто посто еколошких ма-

теријала, а има примену у многим областима, у изградњи, уређењу ентеријера, производњи намештаја... Фабрика у Тавнику ради у три смене, а комплетна производња је унапред распродата што је власнике навело на размишљање о проширењу капацитета. Отварање два нова продајна места у Холандији у Турској стварају потребу за знатним повећањем обима производње како у Србији тако и фабрикама чија се изградња планира у другим земљама. У Тавнику је на једној линији која паралелно производи четири панела тренутно запослено 84 радника који раде у три смене. Интересовање за нови производ је толико да је поред постојеће од 1.300 у Тавнику почела да ниче и друга хала површине 5.200 квадратних метара, а када буде готова производиће се додатних десет панела одједном. Пет пута већи капацитет подразумева запошљавање нових рад-

ника, а у фабрици уверавају да би овај број ускоро могао да буде 130. Амбиције двојице бизнисмена се овде не завршавају, па се планира и монтажа треће линије капацитета 25 панела одједном. У непосредној близини постојећих капацитета откупљени су нови плацеви на којима треба да никну нови производни погони. Квалитет панела је евидентан, све што се произведе одмах се испоручује купцу, а једини проблем може да буде недовољна количина базне сировине. То је повод за разговоре са градским челницима у настојању да се обезбеде нове количине, а у поступку је испитивање остатака кукурузне трске која би могла да се појави као базна сировина. Еколошки материјал је намењен купцима који знају да је квалитет важнији од јединице површине, па икор све више потискује дрво, шпер плочу, лесонит, чак и алуминијум, а има амбициозну мисију да замени пластику. У првој фази фабрике панела у Тавнику страни инвеститори су уложили око 2,5 милиона евра, а до краја планираних улагања очекује се да вредност инвестиције достигне 11 милиона. Генерални менаџер Дејан Вујовић потврђује да је оснивач фирме Роберт Нобл још деведесетих година прошлог века отпочео бизнис са једним производом да би уз помоћ америчког министарства пољопривреде проширио производњу. Нобл је пуних четрдесет година присутан у зеленој производњи, а поред реализације пројеката за производњу соларне енергије интензивно ради на усавршавању еколошког материјала који би у потпуности заменио пластику. Међу изуме овог несвакидашњег архитекте визионара убраја се и соларна печурка која поред заштите од сунца служи и за пуњење аутомобилских акумулатора. Рене Хојзлер је читавих 35 година био један од значајних људи шведског произвођача намештаја Икеа и први који је фабрику овог система ван Шведске отворио у Швајцарској. Случај је хтео да им се у једном тренутку путеви укрсте, а онда још интензивније напред крену заједно. У Србију нису дошли случајно, већ вођени сазнањем

33

21.12.2014.

МАГАЗИН

34

о врло креативним инжењерима широког спектра знања. Од 1. маја ове године, када је ступио на место директора Вујовић је у производњу унео много новина на основу искуства у раду у оквиру система „Карлсберг“.

- Увео сам комплетан систем организације, одговорности и права сваког тако да су васници задовољни, јер је фирма почела да ради квалитетно и складно. Најважније је да сам схватио њихову идеју и ширину, а као трговац сам видео огроман простор у коме може да се направи профит. Производна линија за четири панела је за потребе фирме мала и није посебно аутоматизована, а тим стручњака је настојао да уочи све мане у процесу производње. Пробна производња је почела у априлу, а након првих резултата већ у септембру одлучено је да се гради нова хала од 5.200 квадрата. Решена је и дилема око капацитета и одлучено да се уместо дванаест инсталира линија са десет отвора. Заврештак монтаже се очекује до лета наредне године, а почетак производње најкасније до 1. септембра. Прва преса има могућност производње икор панела таласастог попречног пресека који је до сада произведен само у лабораторији, али је истраживање на тржишту показало да за њим постоји велика потреба. Кад почетком септембра буде пуштена у рад нова линија на њој ће се производити равни, а на постојећој линији таласасти икор. Основна сировина је отпадни картон који се меша са водом, без икаквих хемијских додатака, а потом пресује и добија еколошки потпуно чист материјал изузетне чврстине, а иако је и у основи од картона чвршћи је од дрвета.

- Примена је неограничена, па може да се користи за све за шта се користила пластика. Имамо пројекте од обичних привезака за кључеве до преградних зидова и монтажних кућа. Тренутно због водоотпорнсти радимо само унутрашње зидове, али вршимо тестирања у циљу добијања материјала за спољашње радове у грађе-

винарству који ће потпуно да замени гипсану плочу, а уз то има много боље перформансе. Икор има „А“ категорију противпожарства, па се невероватним чини материјал од картона који не гори. У поређењу са другим материјалима је скупљи али је, ако се сагледа еколошка димензија, далеко исплативији. Након добијања сертификата у Америци очекује се и домаћа сертификација производа од еколошких материјала, а да није сечена шума – каже Вујовић. Трећа линија треба да отпочне производњу панела од мешавине отпада кукурузне трске. Лабораторијска испитивања показују добре карактеристике што је повод за разговор са градским челницима да се интензивира едукација пољопривредника како не би уништавали трску. За производњу еколошких панела могу да се користе све влакнасте биљке што је повод за размишљање да се на територији Србије интензивира производња оних култура које имају овакву структуру. Ангажован је и институт у Канади који треба да потврди које структуре имају најбоље карактеристике за производњу икора, и шта би на овом поднебљу најбоље успевало, да би се гајило наменски за потребе сигурног купца. Вујовић ексклузивно потврђује да се воде преговори о изградњи мобилне куће од икора од кога би била и сва опрема уз њој. Натоварена на шлепер требало би да доспе до места где власник проводи годишњи одмор. Након прикључења на електро, водоводну и канализациону мрежу могла би да остане на било којој локацији онолико колико је потребно да би се вратила на почетну што се показало као најновији тренд у Европи. Осим спољних зидова све у кући је од икора, а у Лакташима се врше прорачуни потребне количине панела. Да примена еколошког материјала нема граница говори идеја о изради чамца који би био заштићен природном еколошком смолом. У Тавнику се производе панели димензија 3,05 са 1,22 метра дебљине 2,5 милиметара док се на америчко тржиште испоручује у дебљини од 2

милиметра. Од овог материјала је у Бањалуци направљена задња страна столице која је приликом испитивања у Копривници показала изузетне резултате. Након сечења ласером, или на форматизеру, могу да се направе најразличитији производи, а сваки дан носи нове идеје о коришћењу овог необичног материјала. Најважније је, каже Вујовић, да се у причу укључе паметни и креативни људи из целог света, да се упознају са карактеристикама материјала, а онда крене у потискивање вештачких. У Дубаију почиње производња дечјег намештаја за Кореју и друге земље Далеког истока, а икор је већ стигао у Сједињене Америчке Државе, Немачку, Швајцарску, Словенију, Холандију, Турску, на Бали, у Бразил. Фабрика у Тавнику ради седам дана у недељи у три смене које су организоване у складу са законом. Највећи број запослених су млади људи, углавном из Тавника и околних села, који уз шест инжењера, шефа производње и неколико мајстора за одржавање машина већ чине респектабилан уигран тим. Како се тренутно продају само панели од икора, као сировина за израду различитих производа, Вујовић размишља и о постпроизводњи да би се затворио производни циклус од почетне сировине до готовог еколошког производа.

- Србија мало каска за Европом, али има интернационалних компанија које препознају причу о екологији. Још увек не знамо засигурно колико ће нам требати људи у производњи кад буду монтиране све три линије, али верујем да ће у блиској будућности бити упослено 200 радника. Откупили смо два хектара земљишта на коме планирамо изградњу нових хала и магацина за готове производе, али и озбиљну постпроизводњу јер у њој као шансу видимо будућност фирме – каже Вујовић. Почетни резултати охрабрују а локална самоуправа, иако скромних могућности, помаже колико може. Идеалну еколошку слику донекле квари котао на угаљ као алтернатива

за исувише скуп гас, али се она поправља пречишћавањем дима кроз воду која задржава прљаве честице. Очи свих у фабрици су упрте према Аеродрому Морава чије би отврање у многоме олакшало пре свега транспорт готових производа. Вујовић верује да би то био мотив и за бројне друге инвеститоре да улажу новац у производне капацитете на ово подручју. Позитивну причу о Србији у свету пласира Боб Нобл, али и Рене који је члан управних одбора седам мултинационалних компанија што отвара могућност да нека од њих пронађе плодно тло за раст у Тавнику или околини. Иако детаљи посете још нису познати Вујовић за 15. јануар најављује долазак америчког амбасадора Мајкла Кирбија у Тавник. Већ тада би могло да се зна и нешто више о плановима амбициозних бизнисмена. Т. Радовановић

Дејан Вујовић

35

36

МАГАЗИН 21.12.2014.

37

38

Стево Суша

МАГАЗИН 21.12.2014.

Знаменити Краљевчани: Стево Суша (3)

- Од половине педесетих година прошлог века, кад је први пут постао председник Скупштине општине Краљево, Суша је вршио низ изузетно одговорних дужности. - Локална самоуправа је доживљавала сталне трансформације у покушају да се пронађе најадекватнији модел управљања појединим организационим јединицама власти. – Здружено предузеће „Магнохром“ запошљавало 12 хиљада радника. - „Магнохром“ је шездесетих година био велика и светски позната фирма са великим бројем изузетних стручњака из различитих области. - Приврженост граду у коме је провео најлепше године живота Суша показује и данас ангажовањем у Подружници Београд Завичајног друштва Краљево

Фото: М. Радовановић

ТРАГОВИ У ВРЕМЕНУ

39

40

МАГАЗИН 21.12.2014.

Л

окални избори у Краљеву 1955. године били су прилика да Стево Суша добије велико поверење бирача и обезбеди место међу 49 одборника у Скупштини општине, а на дан њеног конституисања је у 27. години, захваљујући једнодушној подршци свих одборника, постао и њен председник. Избор је, више од оптимизма и задовољства због указаног поверења и именовања на висок положај, донео страх због сазнања да није знао ништа о начину на који функционише једна локална самоуправа. Испоставило се да то и није био посебно тежак задатак, јер су сви запослени у управи срдачно прихватили новог руководиоца. Половина педесетих година прошлог века сматра се најпросперитетнијим периодом у историји града који је бележио интензиван индустријски развој. У време кад се тек формирао „Јасен“, који ће врло брзо преузети значајно место у југословенској привреди, већ доказани „Фабрика вагона“ и „Магнохром“ су добијали велике послове. Иако је од краја рата прошло тек нешто више од десет година последице су се још осећале у животу обичних грађана. Није било довољно пара, ни случајева да деца од куће носе дрва да би се у школи заложила ватра, а и општини је искључен телефон кад није плаћен рачун. Тешко је са дистанце од више деценија схватити проблеме оних са највишег државног нивоа који су дочекивали високе делегације из различитих земаља, а нису имали ни бензин за аутомобиле да их превезу. Основни проблем општинских руководилаца био је, баш као и данас, да се наплати порез и напуни буџет у време кад су се стварала прве занатске радионице. Већ пред крај педесетих започело је интензивније запошљавање у „Керамици“, „Електрону“, „Металу“, „Будућности“, „Јединству“, а у 18 мањих занатских услужних предузећа радило 1.108 нових радника што је био значајан број за град са тек нешто више од десет хиљада становника. Јачала је и трговина у „Стотексу“, „Ослобођењу“, „29. новембру“,

„Гвожђару“, а општинска политика усмерена ка тражењу стручних и способних људи независно од тога да ли су били чланови партије или нису. О таквом времену са посебним одушевљењем говори Стево Суша. Много детаљније је о времену изградње, и вршења власти после рата, писао у књизи „Трагови у времену“, а бројним подацима и документацијом приближио битне догађаје из тог времена. А битним догађајима сматрају се и сусрети са председником Југославије Јосипом Брозом Титом. О њему, сведочи Суша, није ништа знао током целог рата. О подизању устанка у лето 1941. године шушкало се и у Краљеву, али не превише гласно, а тек по која информација стизала је и до сувише младог Стева да би се бавио озбиљним политичким питањима. У Краљеву се знало да је о њима највише говорио Мома Дугалић који је после рата проглашен за Народног хероја. Он и секретар комитета у Краљеву Кочовић деловали су у Ложионици, а отац их познавао иако није био партијски ангажован. Блиски сусрет са наоружаним људима догодио се у јесен прве ратне године кад су Стево и отац у Конареву сишли са воза који је саобраћао до Косовске Митровице. Отац је ратних година по околним селима вршио ситне поправке по домаћинствима, па је и торба пуна различитог алата у његовим рукама и тог дана била намењена раду код вредних домаћина у Врдилима.

- Кренемо према Врдилима, а горе на врх брда видимо неке људе. Из шуме излази један са брадом, шубаром и пушком и пита где ћемо. Отац каже код Драгољуба Анђелковића да радимо, а онај тврди да смо комунисти. Први пут сам тада чуо за комунисте о којима нисам знао баш ништа. Више од пола сата су нас испитивали док један није поверовао да идемо код брата од стрица Љубише Анђелковића, команданта Надибарске четничке бригаде. Кад смо стигли чика Драгољуб је закључио да каснимо, а кад је тата испричао да су нас задржали Љубишини

четници рекао је да они ништа друго и не знају него да малтретирају поштене људе. Поправљали смо неки дреш баш кад је са пратњом на ручак дошао Љубиша. Тад сам први пут упознао четничког команданта и први пут чуо да нас неко оптужује да смо комунисти. Кад сам отишао у гарду већ сам знао за Тита, јер смо као Скојевци пратили историју, а ја још у гимназији био на неким курсевима. Долази 22. децембар Дан ЈНА, а ми постројени у гардијској бригади. Припадао сам Другој гардијској бригади којом је командовао Гојко Медић. Зима језива, температура испод нуле, ми сви у строју, а ништа нам не говоре. Одједном се зачује команда мирно, поздрав на десно, окренемо се, а пред нама лепо обученим са пушкама у рукама појави се човек на великом белом коњу. Поред нас пролази човек са шубаром, подигнуте главе, и врши смотру гардијске бригаде. Ту сам први пут видео Тита – каже Суша. Гардијске јединице биле су смештене у близини резиденције председника државе који је и касније често пролазио кругом и сретао војнике међу којима се по који пут задесио и Суша. Прилика за сусрет било је касније у више наврата, а први непосредни догодио се након једног од конгреса Савеза синдиката. Стево Суша је био делегат Краљева, а након завршетка официјелног дела нашао се у делегацији која је требало да обавести председника Југославије о раду и усвојеним закључцима. До следећег сусрета дошло је у време док се налазио на месту генералног директора „Магнохрома“. Као члан Управног одбора Привредне коморе Југославије, истовремено и председник Савета за неметале, након једне скупштине којој су присуствовали директори свих значајнијих предузећа из Југославије још једном је формирана делегација коју треба да прими Тито. У делегацији југословенских привредника били су председник Привредне коморе Руди Колак, затим Анте Марковић, Ратко Свилар, директор крагујевачке „Црвене заставе“

41

21.12.2014.

МАГАЗИН

42

Првослав Раковић, директор „Магнохрома“ Стево Суша, Гојко Убипарип из Јајца и многи други. Бројне одговорне функције у дугом периоду након тога биле су прилика за поновне сусрете са председником Југославије. Већ од половине педесетих година, када је први пут постао председник Скупштине општине Краљево, Суша је вршио низ изузетно одговорних дужности. Локална самоуправа је доживљавала сталне трансформације у покушају да се пронађе најадекватнији модел управљања појединим организационим јединицама власти. Након спајања срезова Жичког и Студеничког формиран је Срез Краљево, а први председник постао Суша. Није прошло много времена до спајања овог са новопазарским, а на челу заједничког поново је Суша. Непуне три године након

тога нова организација предвиђа даље укрупњивање, овог пута срезова Краљева и Крушевца, што Сушу води ка месту председника новоформиране привредне коморе региона које покрива. Одлазак значајних људи на више функције прилика је за млађе да напредују, а након што је Ристо Јовановић добио значајну функцију у Београду Стево Суша се нашао на месту секретара комитета партије у краљевачком срезу.

- После само две године формирано је Здружено предузеће „Магнохром“, јер су Индустрији припојени и рудници, па је заједно било око 12 хиљада радника. Кад се директор тог предузећа Слободан Росић спремао за одлазак у Немачку на специјализацију требало је да се изабере нови генерални директор, а од мене траже да

конкуришем. У међувремену сам ванредно завршио Факултет политичких наука што је било довољно да комисија за избор, у којој су била два представника Радничког савета „Магнохрома“ и један Извршног већа Србије, донесе одлуку о мом избору – прича Суша. „Магнохром“ је у то време, друге половине шездесетих година, био велика и светски позната фирма са великим бројме изузетних стручњака из различитих области што је у многоме олакшавало рад новог генералног директора. Много већи проблем од Индустрије представљали су рудници на Косову, код Чачка, у Богутовцу, на Златибору... Истраживања налазишта, ископ руде и транспорт до фабрике за прераду у Краљеву била су основна прео-

купација генералног директора. Кад су исцрпена налазишта у до тада водећој Белој стени у Баљевцу требало је преоријентисати се на друга. Још у то време почело је размишљање о градњи Фабрике електротермичких производа, термоакумулационих пећи и цевних грејача, у чему се опет највише ангажовао Суша. Све се кретало у најбољем могућем правцу све до 1974. године кад су породични разлози приморали целу породицу да се пресели у Београд. Основни је био болест супруге Олге и немогућност да се на адекватан начин лечи у Краљеву. После рођења другог детета Олга је добила запаљење бубрега што је водило ка дијализи. У то време у Краљеву није било стручњака за бубрежне болести, нити дијализу, па је једини начин да се одржи у животу било пре-

сељење у центар који је то могао да обезбеди. Углед који је Стево годинама градио био је довољна пропусница да обезбеди услове за лечење, и продужење живота, а и запослење на месту потпредседника Привредне коморе Србије. Деца су већ била на факултетима кад је Суша, након осам година проведених у „Магнохрому“, заувек напустио Карљево за које је и после толико година проведених у Београду везан нераскидивим везама. Краљево је још од дечачких дана било његова главна окупација, а приврженост граду у коме је провео најлепше године живота показује и данас ангажовањем у Подружници Београд Завичајног друштва Краљево. Много више од онога што је испричао нашем репортеру током једноипосатног разговора Стево Суша је описао

у књизи Трагови у времену. Приказао је како се у Краљеву вршила обнова ратом разорене привреде док је активно учествовао у привредном животу и обављао извршне и руководне дужности у шумарству и рударству, посебно „Фабрици вагона“ и „Магнохрому“ дајући са сарадницима допринос привредном развоју града. Искуство стечено у привредним предузећима омогућило му је да буде изабран за обављање руководних дужности у значајним привредним организацијама, Среској привредној комори Краљева, затим у Привредној комори Југославије, Привредној комори Србије и другим домаћим и међународним асоцијацијама као што је Комитет за међудржавну сарадњу са Пољском. Т. Радовановић

43

44

МАГАЗИН 21.12.2014.

45

Фото: М. Радовановић

46

МАГАЗИН 21.12.2014.

Проблем са лековима у Дому здравља

- Због повећане потрошње лекова током године у Дому здравља Краљево дошло до несташице током последњих месец и по дана.

– Несташица лекова резултат наслеђених пропуста из претходног периода. – Дом здравља нема евиденцију о лековима потрошеним током године. – Несташица витамина и мање важних лекова за које постоји замена. – Ни један пацијент није био угрожен. – Републички завод за здравстевно осигурање рефундираће трошкове свим пацијентима који су сачували рачуне за лекове

Фото: М. Радовановић

НЕИСТИНИТЕ И ПАУШАЛНЕ ОЦЕНЕ?

47

МАГАЗИН

21.12.2014.

С

48

кадналозном је почетком овог месеца дневни лист „Блиц“ оценио информацију да у краљевачком Дому здравља за пацијенте нема ни пеницилина, али има за повишицу директора који није расписао јавну набавку, нити склопио уговор са Републичким фондом за здравствено осигурање, због чега је ова установа остала без основних лекова. Због тога су пацијенти били принуђени да неопходне лекове купују у апотекама уз обећање да ће им новац накнадно бити рефундиран. Неименовани извор је дописнику „Блица“ потврдио да у Дому здравља влада општи хаос, да не постоји служба за набавку лекова, нема ни дипломираног фармацеута, а радници немају уговоре о раду. У исто време пре два месеца именовани директор, који је пре тога шест месеци био вршилац дужности, није расписао ниједну јавну набавку, па се дешавало да нема основних лекова. И поред нерада и бројних пропуста потврђено је како је већ на првој седници Управног одбора себи повећао плату за 20 одсто. Све што се током последње две недеље провлачило по медијима, а навелико коментарисало у различитим

круговима, посебно међу здравственим радницима, било је повод да директор Дома здравља др Љубомир Стефановић званично потврди да су изнесени неистинити подаци и паушалне оцене везане за набавку лекова. Одбацујући енергично своју и одговорност менаџмента ове здравствене установе др Стефановић потврђује да су процене извршене на основу неистиних података, а да притом нико није долазио у Дом здравља нити обавио разговор са директором или било којим овлашћеним лицем за давање таквих података. До проблема са снабдевањем лековима је, објашњава др Стефановић, дошло након издвајања Дома здравља из Здравственог центра „Студеница“ због чињенице да је одлуком паритетне комисије и Министарства здравља до тада заједничка апотека остала у саставу Опште болнице „Студеница“. У њој су остала и сва три фармацеута, па новоформирани Дом здравља није био у ситуацији ни физички ни организационо да се бави снабдевањем лековима. Све јавне набавке се крајем календарске расписују за наредну годину, а како је крајем претходне године Дом

здравља био у саставу Здравственог центра „Студеница“ није било могућности да сам набавља лекове. Након што је дошло до проблема Републички фонд за здравствено осигурање је одобрио да се по принципу хитних набавки изврши куповина свега што је неопходно за нормално функционисање Дома здравља. Др Стефановић потврђује да је проблема било само у току једног месеца док нису испоштоване све административне процедуре неопходне да би читав процес био у складу са прописима.

- Сви проблеми су наслеђени и на њих Дом здравља никако није могао да утиче. Проблем је и у томе што је у овој години за куповину лекова намењено 26 милиона, а потрошња је била изузетно велика, па је дошло до проблема и несташице у последих месец и по дана. Захваљујући ургентној интервенцији, и хитној јавној набавци, успели смо да обезбедимо све неопходне лекове за рад Дома здравља и истурених амбуланти. Проблем је што и добављачи не могу да набаве све лекове, јер их нема у производњи, а на то не можемо да утичемо. И тај проблем смо успели да решимо тако што смо извршили одређене по-

зајмице, пре свега из болничке али и других апотека тако да није било угрожених пацијената и већих проблема – каже др Стефановић уз потврду да ће Републички фонд за здравствено осигурање рефундирати износ трошкова свима који то докажу исправним рачуном. Другог начина за набавку лекова, сем индивидуалне куповине сваког пацијента, потврђује др Стефановић, није било. Најважније је, каже још, да ни на који начин није угрожено здравље било ког од пацијената. Како је до раздвајања вршена обједињена набавка лекова и другог материјала Дом здравља није имао евиденцију колико се лекова троши у току године. Да постоји проблем са залихама примећено је тек крајем октобра када је апотека Опште болнице Дому здравља пребацила преостале количине. Вредност хитне јавне набавке износи око три милиона, а др Стефановић подсећа и на донације појединаца који су разумели проблем и изашли у сусрет Дому здравља донирањем новца за куповину лекова што је допринело да проблем буде брзо решен. Иако је до краја године остало само

још десет дана директор Дома здравља потврђује да ће процес јавне набавке за следећу годину бити завршен у законском року након чега ће за све што не буде у реду одговоран бити он и Служба за јавне набавке. Ма колико се у штампи појављивале информације да нема веома важних лекова у Дому здравља тврде да се несташица односила само на неке витамине и лекове за које постоји замена. Чини се да много тога није ишло на руку новом менаџменту, а да је писање неких медија испровоцирано притужбама пацијената и запослених у здравству изазваних првенствено податком о запошљавању немедицинских радника супротно одредби Владе Србије и одлуком Управног одбора о повећању плате директору. Колико су тачни наводи једне и друге стране, од којих долазе различите информације, могло би да буде познато већ за десетак дана када буде окончана ова календарска година. Др Стефановић се потрудио да отклони још једну дилему.

- Већина набавки су централизоване и спроводи их Републички фонд за здравствено осигурање, а ми и да имамо новац не можемо да купимо

лекове. Било је ситуација кад смо имали новац од сопствених прихода, али због процедуре нисмо могли да купимо лекове. Ни процес одвајања није ишао темпом како је требало, јер је Општа болница каснила шест месеци и ту је настао проблем. Лекова сада има, јавне набавке се раде, а живот пацијената није био угрожен – понавља др Стефановић. Много тога ипак остаје нејасно, а преовладава уверење да до свега није морало да дође да је било мало више ажурности и добре воље још при издвајању Дома здравља из Здравственог центра „Студеница“. Да се она не одвија у интересу Дома здравља упозоравале су у више наврата опозиционе странке, а на то скретали пажњу и њихови одборници у Скупштини града. Поступак акредитације Дома здравља се приводи крају, а већ овог викенда се у Краљеву очекује надлежна комисија уиз Београда. Директор Дома здравља се нада најбољим резултатима и добрим оценама на основу резултата чије се објављивање очекује за месец дана. Т. Радованови Фото: М. Радовановић

49

21.12.2014.

МАГАЗИН

50

ЧИТУЉЕ И ОГЛАСЕ ПРИМАМО ДО ПЕТКА У 16 САТИ У МАРКЕТИНГ АГЕНЦИЈИ „ГОРАН“ МИЛОША ВЕЛИКОГ 14/1 У ПАСАЖУ ПРЕКО ПУТА

РОБНЕ КУЋЕ 036 321 454 063 620 798

51

21.12.2014.

МАГАЗИН

52

Ратни пут једне од најзначајнијих јединица српске војске (2)

ШУМАДИЈСКА ДИВИЗИЈА

- Пред Колубарску битку добро наоружане аустроугарске трупе су имале око 230 хиљада војника, 600 топова и три пута више митраљеза него Срби. - Српску војску чинило је око 250 хиљада војника првог, другог и трећег позива, око 420 топова и свега 180 митраљеза. - У борбама од 12. августа до 15. децембра 1914. године губици аустроугарске војске мере се бројем од 266 хиљада војника и седам и по хиљада официра који су избачени из строја. - Заробљено је 43 хиљаде војника, више од 130 топова различитих калибара, 70 митраљеза, 3,5 хиљаде кола пуних пушчане и артиљеријске муниције, 60 хиљада пушака, два авиона и пет аутомобила, а на територији Србије је остало и 4 хиљаде коња

53

МАГАЗИН

21.12.2014.

И

54

зложба краљевачког Народног музеја која прати ратни пут Шумадијске дивизије, а чији су аутори виши архивски саветник Историјског архива Милољуб Арсић, директор музеја Драган Драшковић, Мирослав Бановић и Бојана Топаловић, открива бројне непознате детаље и улогу ове јединице у Колубарској бици у којој је српска војска извојевала највећу победу у историји. После месец дана крвавих борби у јесен 1914. године, због офанзиве бројчано јаче и технички знатно опремљеније аустроугарске армије, српска Врховна команда је донела одлуку да са ваљевског ратишта повуче све три армије. Повод је био дефетизам и све израженије дезертерство нарочито након што је ускраћена артиљеријска подршка. На састанку Владе и Врховне команде у Ваљеву констатовано је да савезници не шаљу никакву помоћ, да нема могућности за попуну јединица, а исцрпљене су и последње залихе муниције и хране. Пред најездом аустроугарске армије повлачиле су се и непрегледне колоне стараца, жена и деце што је стварало хаос и успоравало кретање војске. Због тога је начелник Генералштаба војвода Радомир Путник на заједничкој седници 8. новембра предлагао да се са АустроУгарском потпише сепаратни мир што није прихватио ни један од команданата армија, нити председник Владе Никола Пашић. Повод за то је било сазнање да би се прокоцкала судбина Србије и заувек изгубила подршка савезника. Прихваћен је предлог да се наставе борбе до крајњих граница људске снаге а резултат било наређење да се све три армије повуку на десну обалу реке Колубаре као природне препреке надирању аустроугарске армије. Са десне стране реке су планине Букуља, Венчац, Рудник, Каблар и Овчар што је довољно за закључак да на њима српске трупе могу да пруже лакши отпор.

- Војска је држала фронт од извора на Сувобору и Маљену до ушћа Колубаре у чијем је доњем току био Обреновачки одред под командом Душана

Туфегџића. Од ушћа до Гроцке стационирана је одбрана Београда под командом Михајла Живковића, јужно од Обреновачког одреда Друга српска армија којом је командовао војвода Степа Степановић, а око Ваљева Трећа армија под командом Павла Јуришића Штурма. На крајњем југу, на извору реке Колубаре, била је Прва армија чију је команду након рањавања Петра Бојовића преузео његов заменик Живојин Мишић. Крајње лево крило српске војске чинила је Ужичка војска под командом генерала Вукомана Арачића и затварала фронт који се простирао од црногорске границе преко Овчарско-кабларских планина, Сувобора, Рудника, Букуље, и Венчаца до Београда. На супротној страни на левом крилу фронта стационирани су делови аустроугарске Друге армије којом је командовао генерал Алфред Краус, писац познате књиге „Узроци нашег пораза“. Највећи део ове јединице борио се у Галицији, на руском фронту, а само делови на територији Србије. На српском фронту су биле цела Пета армија генерала Франка, Шеста армија којом је командовао генерал Оскар Поћорек и на крајњем десном крилу, према црногорској и Ужичкој војсци, армијска група генерала Луке Шњарића – објашњава Арсић. Пред Колубарску битку добро наоружане аустроугарске трупе су имале око 230 хиљада војника, 600 топова и три пута више митраљеза него Срби, а генерал Поћорек настојао да се на сваки начин докопа железничке пруге од Обреновца према Лајковцу и Ваљеву како би лакше могао да опрема трупе потребним ратним материјалом и храном. Српску војску чинило је око 250 хиљада војника првог, другог и трећег позива, око 420 топова и свега 180 митраљеза. Важније од тога је да није било довољно артиљеријских граната због чега су трупе морале да напусте западне делове Србије након што је изостала очекивана помоћ Француске. Колубарска битка је отпочела 16. новембра, а аустроугарске трупе су, супротно очекивањима српске Врховне

команде, прешле реку и наставиле продор у дубину земље. У чувеној бици на Врачјем брду је, као командант батаљона, погинуо председник Српске социјалдемократске странке Димитрије Туцовић, а крваве борбе се воде и на Човки где је Друга српска армија покушавала да спречи продор Аустроугара преко Колубаре. Кад су пали Сувобор и Маљен, а Прва армија потпуно разбијена, за команданта јединице у најтежој ситуацији долази Живојин Мишић са циљем да је консолидује. Официри су већ изгубили контролу над војницима, а поједини припадници Дринске дивизије током ноћи бежали на територију коју су аустроугарске трупе већ заузеле да виде шта им је са породицама. Живојин Мишић је завео војни преки суд и стрељање сваког дезертера који се ухвати, а било је случајева да су стрељани и официри. Најбољи познавалац овог дела српске историје Милољуб Арсић објашњава да је, видевши разбијене и деморалисане српске снаге, Живојин Мишић смислио генијалан план и предложио Врховној команди да се армија повуче на Рудник. То је изазвало незадовољнство у Врховној команди па је војвода Путник, након жучног телефонског разговора са Мишићем, позвао у помоћ регента Александра. Иако је наредба била да се ни по коју цену не повлачи Мишић је образложио да је војска деморалисана, гладна, неприкладно необучена, а да свако јутро из ровова извлачи по сто промрзлих војника, јер је уз снег дувала јака кошава.

- Војници нису смели у рововима да запале ватру, јер је била одличан оријентир за аустроугарску артиљерију, па је Мишић сматрао да са таквом војском не може да предузме никаву офанзиву, а једини спас је била контраофанзива. И аустроугарске трупе су биле крајње изморене и трпеле последице временске непогоде. Војска се хранила пљачком, јер непроходним путевима претвореним у каљуге на фронт нису могли да им довуку храну. И код њих је морал почео

Драган Драшковић и Милољуб Арсић

55

21.12.2014.

МАГАЗИН

56

да попушта, јер су се хранили необраним кукурузом са њива, а по селима отимали стоку. Чекајући артиљеријску муницију, и један пук помоћи, Мишић је војницима дао три дана да се одморе, пресвуку, огреју и обуку. Команда је мобилисала последње људство које је имала, из Македоније су стигли регрути који су завршили војну обуку, а из Скопља 1.300 каплара пре завршетка курса. Били су то свршени ученици средњих школа и београдског универзитета који су по кратком курсу требало да заврше подофицирску школу како би били укључени у војску – каже Арсић. Схвативши да нема довољно снаге да пружи значајнији отпор и поред противљења Владе војвода Путник доноси генијалну одлуку да напусти Београд и тако скрати фронт. Хендикеп Србије је што се главни град налазио на самој граници са Аустро-угарском на месту где је требало да буде само гранична караула. Евакуација Београда је заварала Оскара Поћорека, који је сматрао да ће Срби брзо да капитулирају, па наређује генералу Франку да целу Пету армију са Колубарског ратишта упути према главном граду. Ар-

мија, на чијем челу су били хрватски домобрански пукови, је почетком децембра ушла у напуштен Београд због чега је Шеста армија морала да се развуче. Одбрана Београда се повукла према фронту на Колубари, а Првој армији је стигао у помоћ један пук свежих војника. Очекивало се само још четири хиљаде граната које су стигле на фронт пред крај новембра што је са постојећим чинило укупно 11 хиљада. Гранате су стигле из Грчке на захтев савезника који су се плашили да Србија не капитулира, а Аустро-угарска усмери трупе на западни фронт. Централне силе су настојале да на сваки начин онемогуће допремање муниције на фронт, па су бугарске комите уз помоћ аустроугарског официра хрватског порекла дигле у ваздух мост преко Вардара тако да су гранате чамцима превожене преко реке и претоваране у другу железничку композицију. Тек кад су стигле на фронт констатовано је да су чауре 2,5 милиметра дуже од оних које су користили српски топови, па је решење било да се у Нишу демонтирају, а чауре возовима пошаљу у крагујевачки Војно-технички завод и скрате на потребну меру. Потом су у

Нишу поново комплетиране са барутним пуњењем и усмераване на фронт. Значајну улогу у снабдевању јединица на фронту одиграла је железница која се у овом периоду рата сматрала четвртом српском армијом. Довољан број граната повод је да Живојин Мишић од Врховне комадне 3. децембра затражи одобрење да крене у контраофанзиву. То је био повод да војвода Путник наредбу за напад изда и другим двема армијама па је у Београд, у који су ушле аустроугарске трупе и добиле три дана одмора, стигла вест да је Прва армија отпочела контраофанзиву. Почела је страховита артиљеријска припрема на запрепашћење аустроугарских трупа које су имале информацију да Срби немају граната.

- Код Срба је пала команда - не штеди гранате. Аустроугарске трупе су већ у првим борбама растројене па већ следећих дана Дунавска дивизија избија на сувоборску греду и заузима планину Сувобор. Када је командант дивизије заузео утврђене аустроугарске положаје тражио је дозволу да настави даље, али Мишић није дозволио. Командант Дунавске дивизије пуков-

ник Миливоје Анђелковић Кајафа је без одобрења наставио напредовање и за неколико дана стигао у Мионицу након што су 15. и 16. аустроугарски корпус били потпуно уништени. Аустроугарске трупе хвата паника и хаос, па су постале обични бегунци. Иза себе нису имали резерве па нису могле да пруже никакав отпор армији чијим је почетним успесима подигнут борбени морал и у другим јединицама које прелазе у офанзиву. Аустроугарске позадинске трупе и војно чиновништво су у паници почели да напуштају Ваљево, а српска војска за кратко време успела да истера последњег аустроугарског војника са територије Западне Србије. Аустроугарске трупе нису хтеле лако да напусте Београд па је Шумадијска дивизија, која је одиграла врло важну улогу и у Колубарској бици, половином децембра водила крваве битке на Топчидерској реци. Кад је 5. децембра успела да сломи аустроугарску армију преко Раковице је продрла на Бањицу и 15. протерала последњег аустроугарског војника из Београда. Генерал Живојин Мишић је унапређен у чин војводе, а поред Радомира Путника и Степе Степановића

постао трећи у српској војсци – каже Арсић. У борбама које су вођене од 12. августа до 15 децембра губици аустроугарске војске мере се бројем од 266 хиљада војника и седам и по хиљада официра који су избачени из строја. Заробљено је 43 хиљаде војника, више од 130 топова различитих калибара, 70 митраљеза, 3,5 хиљаде кола пуних пушчане и артиљеријске миниције, 60 хиљада пушака, два авиона и пет аутомобила, а на територији Србије је остало и 4 хиљаде коња. Колубарска битка је позната као највећа победа у историји српског народа, јер је војска пред капитулацијом успела да се дигне из пепела и нанесе противнику страховите губитке. Током 1914. године из строја је избачено и око 160 хиљада српских војника које није могла брзо да надомести земља са само 4 милиона насупрот које је стајала царевина са више од 50 милиона становника. Од 1.300 младих и полетних каплара који су међу оронуле војнике унели патриотизам и ентузијазам, и претворили их у хероје, погинуло је скоро шест стотина. Вест да на територији Србије, осим за-

робљених, нема више аустроугарских војника као бомба је одјекнула у Бечу, Будимпешти и Берлину, а Врховна команда од Поћорека тражила да преузме одговорност и опере образ војсци тако што ће извршити самоубиство. Арсић подсећа на мудар одговор искусног генерала који је обећао да ће то учинити кад било који аустроугарски генерал победи Србе. Французи који су били у врло тешком положају, јер су Немци продирали ка Паризу, храбрили су своје примерима српских војника што је позитивно утицало на даљи ток рата. И руска команда је на сличан начин подизала морал својих војника, а сем велике количине ратног материјала и угледа у свету, Србија је могла да живи у миру још годину дана до октобра 1915. године. Од тифуса и других заразних болести које су донели аустроугарски војници умрло је више од 150 хиљада људи, јер су оболели војници одлазили кућама на лечење и тако ширили заразу коју су преносиле вашке. Т. Радовановић

57

58

МАГАЗИН 21.12.2014.

59

Фото: М. Радовановић

Краљевачка музичка сцена: Милутин Јовичић Мишутка (2)

МАГАЗИН

21.12.2014.

НАЈПОЗНАТИЈИ КРАЉЕВАЧКИ ДОБОШАР

60

- Од једанаест чланова оркестра „27. септембар“ је пет дипломаца музичке академије. - У оркестру три генерације Јовичића, Мишутка, син Сретен и унук Димитрије. - Највећи проблем недовољан квалитет инструмената који, иако носе називе познатих светских фирми, углавном долазе из Кине. - Последње квалитетне инструменте члановима Оркестра „27. септембар“ купио је први градоначелник Краљева др Милош Бабић. - Једанаест чланова различитог образовања, старости, па и карактера, треба укомпоновати у хармоничну целину. – Наступи у великом броју европских земаља.

– Краљевачки трубачи редован гост Дана српске културе у Пули.

– Српска Нова година у Загребу

Фото: М. Радовановић

Милутин Јовичић Мишутка

61

МАГАЗИН

21.12.2014.

И

62

ако се на челу краљевачке ватрогасне музике променио велику број различитих људи сви су били музички изузетно образовани и на свој начин доприносили развоју и реномеу једног од најзначајнији оркестара ове врсте у Србији. Оркестар је напредовао до нивоа да у саставу тренутно има чак пет трубача са завршеном музичком академијом, а њиме руководи Раде Кубуровић коме по потреби помаже диригент оркестра београдских полицајаца. Најмлађи Боро Миљковић је дипломирао етномузикологију, а пре него је уписао дириговање на Музичкој академији по голијским врлетима је, од Ивањице до Рашке и Новог Пазара, читаву годину дана прикупљао заборављене песме. О квалитету сведочи податак да је на одсек за дириговање београдске академије, која прима два кандидата годишње, примљен као трећи на инсиситрање професора дириговања и диригента Симфонијског оркестра Радио-телевизије Србије Бојана Суђића. Мишутка истиче повремене опа-

ске чланова краљевачког ватрогасног оркестра да би, ако му и ово буде мало, могао да упише ветерину. Милутин Јовичић Мишутка потиче из породице у којој су свирали старији брат и сестра, а традицију настављају наследници, син Сретен и унук Димитрије, ученик првог разреда средње Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Као најмлађи члан ужива посебан статус и наступа са искуснијим колегама само на местима на којима се појављивање дувача не плаћа. Разлог је, каже Мишутка, страх да се не исквари пре него заврши школу, а већ се зна да га после средње очекује музичка академија. Ма колико се сви музичари заклињали да их заједно држи највише љубав према овој врсти уметности Мишутка потврђује да није занемарљив ни економски моменат који се мери некад мањом, а некад већом, зарадом. Она је највећа на породичним весељима када оркестар наступа у пуном саставу од једнаест чланова различитог образовања, старости, па и карак-

тера које треба укомпоновати у хармоничну целину. Прича о човеку као Мишутка је и прича о времену које је током последњих неколико деценија обележило живот у граду. На оно почетно дечачко подсећају фронтовске организације у које се долазило и да би се слушао радио. И док су они млађи до касно увече недељом, поготово у топлије доба године кад су и дани дужи, трчали за лоптом старији су одлазили на колективно слушање „Веселе вечери“ на програму Радио Београда. Трајало је то све док отац Милун није скупио довољно бонова за које је могао да купи радио. Прве дечачке дане обележила је куповина на бонове и популарне тачкице које је, у недостатку довољне количне новца, за основне животне потребе свака породица добијала на основу броја чланова. Продавао се на тачкице и хлеб, најчешће проја од крупно млевеног кукурузног брашна која је деци изгледала као да је од камена. Од породичног следовања отац

Димитрије, Милутин и Сретен Јовичић је штедео по мало све док није прикупио довољно да може да купи у то време веома популаран радио апарат марке „Тесла“ са косом скалом и магичним оком у које би најмлађи нетремице гледали све док не добије јако зелену боју, што је био знак да из звучника треба очекивати и прве звуке. У време кад су компјутери саставни део стандардне опреме сваког домаћинства тешко је схватити шта је тада значио радио апарат. А колико је значио Јовичићима сведочи податак да није искључиван по цео дан. Од тренутка кад су се доселили из Рашке Јовичићи су често мењали стан. Први је имао само собу и кухињу, а био смештен у дворишту иза Хотела „Београд“ у близини данашње продавнице „Центротекстил“. Све бројнијој породици требало је више стамбеног простора, па су се преселили у кућу уз сам Дом здравља при дну Улице цара Лазара. Уз кухињу и две спаваће собе ова је имала и оставу. У време кад је вода у стану била повластица оних који су живели у тек из-

грађеним зградама за колективно становање, а сви остали се купали у лименим коритима након што се у великом лонцу за веш на шпорету загреје довољна количина воде, догађај од прворазредног значаја је био одлазак у јавно купатило какво се налазило у Улици „4. краљевачки батаљон“ наспрам данашњег градског базена. Јавно купатило је онима за плићим џепом омогућавало купање испод туша, док је за улазак у каду требало платити нешто више пара. Колико је то било тешко је утврдити, јер је трошкове купања целе породице увек подмиривао отац који је једини био запослен. Вода се на тушевима пуштала тек кад се сви добро насапуњају и трајала онолико колико за потребно одреди дежурни радник. Прилика да се прошире и преселе у нешто бољи део града Јовичићима се пружила кад се један од породичних пријатеља посвађао са првим комшијом, а свађа завршила тучом. Био је то повод да понуди у замену већи стан за мањи само да би био што даље од

непријатног суседа. Кућа је нешто касније променила власника, а новим станарима понудио смештај у другој у центру града. У њој су живели све док једно по једно нису одрастали и напуштали родитеље који су се коначно скрасили кад су добили стан у Рибници у близини Кафане „Гоч“. Мишутка је стицајем околности доспео у ред привилегованих који су одмах по завршетку школе добили стални посао у „Магнохрому“. Сваког осмог и 24. у месецу стизала је за оно време лепа плата од које је могао да се купи штоф и сашије квалитетно одело као знак посебног статуса. У време кад се у војсци проводило по две године Мишутка је остао само годину и по да би га по повратку, као доброг и послушног, чекало радно место у „Магнохрому“.

- Патријархално сам васпитан и увек поштовао старије, а тако се понашала и цела породица. Знам доста добрих људи у Краљеву, са многима сам се дружио и нема било кога са ким сам у лошим односима, иако знам да

63

21.12.2014.

МАГАЗИН

64

нема човека кога сви воле. Од самог повратка из војске почео сам да свирам бубњеве у Културно-уметничком друштву „Абрашевић“ чије су просторије тада биле у Дому друштвених организација. Мењали су се хармоникаши, и други инструменталисти, а ја остајао и био учесник бројних турнеја по европским земљама. Као члан „Абрашевића“ пропутова сам Холандију, Енглеску, Шведску, Пољску, са културно –уметничким друштвом из Врњачке Бање Немачку, са КУД „Железничар“ Украјину. Били смо и у Швајцарској, два пута свирали Нову годину у Немачкој, три последње године у сарадњи са Удружењем „Пријатељство за нова времена“ учествовали на Данима српске културе у Пули. Кад ме је извесни Саша Милошевић позвао да свирамо на дочеку Српске Нове године у Загребу мислио сам да је по среди нека неслана шала. Испоставило се да је позив био озбиљан, јер је девет стотина Срба из Хрватске чекало Нову годину на Загребачком велесајму. Постигнут договор је био повод да се

пошалим са члановима оркестра и потврдим да свирамо на Тргу бана Јелачића, а да ће предигра да нам буде Томпсон – прича Мишутка. Честа путовања у иностранство повод су да се домаћинима понесе поклон који би подсећао на Краљево. Стандардни реквизит у Мишуткином пртљагу је сваки пут бар једна чутура са грбом Краљева напуњена ракијом из овог краја. Такву је приликом посете Хрватској добио градоначелник Загреба Милан Бандић, а у маниру доброг познаваоца историје Мишутка објашњавао домаћину шта значе седам круна на градском грбу. Увек дотерани, обријани и лепо намирисани музичари били су током деценија на бројним местима гости великог броја најразличитијих особа, а сваки наступ је обележен по неким детаљом због кога остаје у дужем сећању. И ма колико се очекивало да би анегдоте могле да буду везане за весеља у Мишуткином случају много дуже су у сећању остали моменти везани за сахране на којима су чланови

Оркестра „27. септембар“ све чешће присутни.

- Влашки Цигани у Витановцу, и они из Осаонице, не знају цигански па говоре неким исквареним румунским језиком. Већ промиче снег, а домаћин у кратким рукавима и неком прслуку поставио неке столице на терасу. Седосмо да попијемо за душу покојника, а он пита да ли знамо да свирамо влашко коло, јер жели да свирамо баш то док износе покојника из куће. Ништа мање чудно није било ни у Чукојевцу где је два пута до гробља морало да се стане да поп нешто очита. Кад заврши домаћин из кола каже „Мито бекријо“, а ми изађемо и свирамо. Два пута смо свирали за годишњицу смрти. У околини Рашке се нису сетили да позову музику тати на сахрану, па зову на годишњицу. Ми навежбали наручену песму, а снег нападао до колена. Дођемо до станице у Рватима, и оставимо кола јер од снега не могу уз брдо, а домаћин ангажовао „пинцагауера“ и вози нас на врх

брда – прича уз осмех Мишутка уз подсећање да су увек испуњавали жеље домаћина, а на гробљу свирали и „Месечину“. Међу интересантне моменте убраја се и онај кад су испод импровизованог шатора насред дворишта двојица рођака поред мртваца заиграли таблић у паре и при том се прилично гласно препирали око резултата. У време кад је у Србији након Другог светског рата постојала строга граница између комуниста и верника ватрогасна музика је била редован гост само на сахранама на којима није било свештеника. У последње време су редовни учесници испраћаја покојника, често и смицалица које праве једни другима.

- Одемо у Печеног, промиче снег, блато, ми дошли, а домаћин каже да нас је свештеник позвао да уђемо у кућу. Он скинуо мантију и пије врућу ракију. Скинемо и ми јакне и седнемо да попијемо, а он каже да мора да држи опело. Останемо да завршимо са пићем, не прође два минута а долази опет онај човек и каже да је свештеник

позвао да присуствујемо опелу. Изашли смо напоље, он око сандука у блату гледа у нас, а не може да се насмеје. У једном тренутку се оклизне и обори крст, а ја помислим да га гледа онај његов одозго и кажњава због односа према нама. Било је сахрана где смо плакали од смеха, али и од жалости – прича Мишутка. Искуство показује да у време када се бројни послови договарају уз помоћ телефона треба бити обазрив због могућности провокација, посебно кад су у питању сахране. Једну такву потврђује наводни позив у вези смртног случаја у Гокчаници кад је ожалошћени био спреман да, због великог снега, покојника довезе до магистрале да би му оркестар одсвирао жељену композицију пре него га врате на гробље. Умели су и музичари да се нашале са онима за које су сумњали да праве смицалице, а посебне врсте „освете“ нису поштеђени ни свештеници са којима се често срећу различитим поводима. Прилика за то пружила се кад су тројицу њих позвали на ручак у оближњу кафану

- Испечемо јагње и позовемо. Дошла њих тројица и нека три приправника, сви у мантијама. Отпевају оно што треба и пре него почнемо треба и ја да кажем молитву. Испричам, кажем последње целиваније и пољубим јагње у плеху. Замном остали музичари, а она шесторица се нешто нећкају – прича Мишутка. Било је, каже, и ситуација кад баш нису били расположени за свирку, па су високом ценом покушавали да одбију захтев приватног поручиоца, а у незаборавном сећању остало је прихватање и једног таквог приликом гостовања у Марибору. После толико година рада све већи проблем недовољан квалитет инструмената који, иако носе називе познатих светских фирми, углавном долазе из Кине. За разлику од оних који добро раде иако на њима нико није свирао дуже време новији морају стално да се подмазују како би били поуздани. Последње квалитетне члановима оркестра 27. септембра купио је први градоначелник Краљева др Милош Бабић.

65

Пет година КУД „Краљевачка ризница“

МАГАЗИН

21.12.2014.

ЈУБИЛЕЈ ВРЕДАН ПАЖЊЕ

66

Фото: М. Радовановић

- Током пет година рада Културно-уметничко друштво „Краљевачка ризница“ наступило у 57 градова Европе и Аустралији.

– На прослави јубилеја у сали која прима 500 гледалаца присутно 960 посетилаца.

– У двосатном програму 496 чланова свих ансамбала „Ризнице“. – Двадесетдвочлани велики народни оркестар кавим би се подичио и РТС. – Богатство костима „Ризницу“ чини покретним музејом

67

П

МАГАЗИН

21.12.2014.

рошло је само пет година од тренутка када је Игор Гудић са групом заљубљеника у традицију и изворно културно стваралаштво кренуо у авантуру која се зове „Краљевачка ризница“. Тада се у Краљеву први пут појавило истоимено културно-уметничко друштво које је од тада остварило више него многа друга током деценија постојања. Сазнање да су различити фолклорни ансамбли овог културно-уметничког друштва од оснивања наступили у тачно 57 европских градова, и Аустралији, довољан је повод да на пети рођендан буду позвана по

68

два представника из свих средина у којима су гостовали. Тако се 13. децембра у великој сали Дома војске, на концерту којим је обележен петогодишњи јубилеј, нашло више од 200 гостију из земље и иностранства. У историји друштва биће записано да је у сали која прима 500 посетилаца ове децембарске суботе било тачно 960 поштовалаца који су дошли да виде шта је то за двосатни програм припремило 496 учесника из свих ансамбала „Ризнице“. Иако су гро учесника чинили играчи посебан утисак на присутне оставио је велики народни оркестар са 22 врхун-

ска музичара којим руководи професор Владимир Милићевић. Добри познаваоци ове врсте музике једнодушни су у оцени да би оваквом позавидела и много старија друштва, а могао би равноправно да стане и поред народних оркестара Радио-телевизије Србије. Играчко умеће представили су сви дечји, припремни, први извођачки ансамбл и две популарно назване антистрес релакс групе. Током пуна два сата смењивале су се песме и игре из готово свих крајева земље, а посебну пажњу присутних привлачила је шароликост костима који датирају с почетка

20 века, а представљају посебну вредност овог културно-уметничког друштва које се с правом назива покретним музејом. Директор и кореограф друштва Игор Гудић потврђује да су се на репертоару ове децембарске вечери, уз кореографије које су биле на програму током године, нашле и две првог извођачког ансамбла које су изведене премијерно. Гости из Швајцарске, Немачке, Аустрије, Македоније, Сарајева, Требиња, Будве и готово свих градова Србије, међу њима и представници државног Националног ансамбла

„Коло“ из Београда, нису крили задовољство оним што су им припремили чланови Ризнице.

- Генерални утисак свих гостију са стране је да ни друштво које живи и ради преко 30, 40 или 50 година, не направи такав резултат и за пет година постојања окупи преко пет стотина младих људи у својим редовима, све то обуче у народне ношње и поред свега има овакав народни оркестар – каже Гудић уз подсећање на период од пре пет година кад је најтеже било окупити довољан број играча, а затим их и обући. Гудић најављује веома амбициозне

планове друштва за наредну годину коју треба да обележи низ међународних турнеја, пре свега првог извођачког ансамбла, дечјег ансамбла и анти-стрес релакс групе. Детаљи гостовања се усаглашавају, а већ у првом кварталу наредне године, када буде објављен план путовања, очекује се да најзадовољнији буду сами играчи. Почетком јесени и пролећа сваке године „Краљевачка ризница“ врши упис нових чланова у дечје и антистрес релакс групе. Они који су дошли у јесен већ су били у прилици да покажу шта су научили, а упис нове групе почиње у марту. Т. Радовановић

69

70

МАГАЗИН 21.12.2014.

71

МАГАЗИН

21.12.2014.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

72

Егзодус: Богови и краљеви Кад Рамзес одбије Мојсијеве молбе да ослободи његов народ, Египат погоди низ пошасти, а Рамзесови саветници нуде научна објашњења феномена који су и застрашујући и узбудљиви. Прва од десет пошасти појави се након што крокодили почну да нападају једни друге, као и људе, а воде Нила постану крваво црвене и прекривене мртвом рибом. Жабе у потрази за храном похрле на Пи-Рамсес, чак и у његову палату, а за снимање је било потребно чак четири стотине ових животиња о којима је бринуло шест особа и пас, а саграђена је и метар висока ограда како би их држали сигурно на окупу. Након што угину све жабе из њихових тела која труну, и пуна су црва, појаве се ројеви мува који преплаве улице Рамзесовог града, па тела

Египћана прекрију чиреви, а ноћ им донесе град величине камења, потом и ројеве скакаваца. Закони природе у својим екстремима могу објаснити пошасти, али је последња надишла и силе природе. Сви прворођени синови Египта убијени су преко ноћи, укључујући и фараоново дете. Кад Рамзес схвати да ниједно од деце јеврејских робова није мртво нареди им да напусте Египат, али њиховим трагом поведе војску како би их све убио. Иако Мојсије и његова слабо наоружана дружина од 400 хиљада следбеника имају само оно што могу да носе настоји да савладају планине и упуте се према Црвеном мору и прелазу који је Мојсије раније користио. На прилазу Црвеном мору за петама им је египатска војска, а Мојсије схвати да је кренуо погрешним путем и промашио плитки прелаз преко мора. Очајан је кад схвати да је

суочен са огромном количином воде с једне стране и хиљадама египатских војника са друге и док се Рамзес припрема за коначни напад Мојсије примећује да се плима брзо повлачи, па позива следбенике и почиње прелаз кроз плићак. Кад Јевреји пређу море, Рамзесову војску ће потопити огроман талас. Редитељ Ридли Скот доноси епску авантуру о храбрости једног човека да се супротстави моћи целог царства. Користећи најсавременије визуалне ефекте, и 3Д технологију, Скот је унео нови живот у причу о пркосном вођи Мојсију који се супротставио египатском фараону Рамзесу и повео 400 хиљада робова на дуги пут у слободу. Егзодус из Египта је изворна херојска сага и снажна лична прича пуна осећања, ривалства, издаје и потраге за слободом. Од почетне битке у којој 15 хиљада египатских војника напада хе-

титски камп, застрашујућих епидемија, до раздвајања Црвеног мора, Скот је у све унео своју визију једне од најпознатијих и важних прича. У филму наступају многи познати глумци из различитих земаља, јер је Египат одувек био, а и данас је, мешавина различитих култура на раскршћу између Африке, Блиског Истока и Европе. Филм се приказује до 30. децембра у пројекцијама од 21. сат. До средине недеље од 18 сати на репертоару је и даље филм Хобит: Пет армија.

Меда Педингтон Филм Меда Педингтон прати комичне авантуре младог перуанског медведа који путује у Лондон у потрази за домом. Изгубљен и усамљен на станици Педингтон долази до за-

кључка да градски живот није онакав каквим га је замишљао. Као и Оливер Твист Педингтон стиже у Лондон као сироче у потрази за домом и док је Оливеру требало много времена да пронађе господина Браунлоа, Падингтон је упознао породицу Браун одмах по доласку. Кад прочитају о његов врат обешену руком написану поруку са упозорењем да пазе на њега Браунови му понуде чај, име и кров над главом. Чини се да му се срећа осмехнула све док га не уочи музејски препаратор животиња… Медведић Педингтон је први пут представљен у књизи коју је Мајкл Бонд објавио 1958. године, а кад је прерасла у серијал продата је у више од 35 милиона копија и преведена на 40 језика. Медведић из Перуа је пристојан и добронамеран, али често запада у невоље, па је због тога и освојио

срца читалаца широм света. Британска телевизија је 1975. године почела приказивање серије о њему од 56 епизода, а о медведићу све до сад није био снимљен филм. На анимацији је радило више од 500 аниматора који стоје иза бројних фантастичних ликова, а свака појединост, свака длака на Педингтоновом стомачићу од кључног је значаја за реалистичност. Педингтон је безвременски избеглица, а Лондон толерантан град који с добродошлицом дочекује придошлице и дозвољава им да буду другачији, а да се уклопе. Иако се временом свет убрзао Педингтон и даље све чини у властитом ритму, а људи уживају у његовом оптимизму и сасвим посебној логици. Филм се приказује до 24. децембра у пројекцијама од 16 сати. Т. Радовановић

73

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

21.12.2014.

ПРЕДЊА

74

Н

акон рекордног броја кривичних дела у првој недељи децембра уследило је знатно смиривање о чему сведочи статистика Полицијске управе која бележи да их је у периоду између 8. и 14. било тек 19 од којих се једно сврстава у област привредног, а остала област општег криминала. Иако је број оних чији су починиоци непознати вишеструко мањи него седам дана раније у процентима износи трећину од укупног. У области јавног реда и мира над

прекршајима, који се у полицијској терминологији третирају као остали, и даље предњаче туче. Иако их је било мало мање него у претходном статистичком периоду десет, колико су евидентирали припадници Полицијске управе, и даље сведочи о опасности која вреба, посебно ако се зна да има и оних које нису пријављене чуварима реда. И док је број туча смањен број осталих прекршаја је удвостручен. Број саобраћајних незгода је смањен за трећину, а од укупно шест

евидентираних две су као последицу имале повређена лица док су четири прошле само са материјалном штетом. По једно лице је претрпело лакше и теже телесне повреде, а штета је процењена на 120 хиљада динара. Број прекршаја у области безбедности саобраћаја је прибилижан прошлонедељном и износи 334. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице су интервенисали у гашењу једног пожара и констатовали да је у њему причињена штета од 20 хиљада динара. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

АЧЕ ТУЧЕ

75

21.12.2014.

МАГАЗИН

76

ФАЛСИФИКОВАНЕ ПЕТОХИЉАДАРКЕ

СВЕ ПРИСУТНИЈИ ШВЕРЦ ЦИГАРЕТА

На краљевачком тржишту су се појавиле фалсификоване новчанице и то у апоенима од пет хиљада динара. Случај су открили припадници краљевачке криминалистичке полиције који су спречили њихово стављање у оптицај. Новчанице су у Краљеву користили двадесетједногодишњи Београђанин М.Л. и годину дана млађи Краљевчаним С.В. који су ухапшени због сумње да су извршили кривично дело фалсификовање новца. Осумњичени су у једној продавници једном таквом новчаницом платили рачун, а припадници полиције су у петак 12. децембра у вечерњим часовима, у паркираном аутомобилу „сеат толедо“ београдске регистрације у коме су се налазили осумњичени, пронашли 13 фалсификованих новчаница у апоенима од по 5.000 динара. Осумњичени су уз кривичну пријаву приведени заменику основног јавног тужиоца на чији предлог им је судија за претходни поступак Основног суда одредио притвор у трајању до 30 дана.

На путу шверцера који са територије Косова и Метохије према осталом делу земље ван легалних токова покушавају да пренесу различиту робу, укључујући и ону која се према закону сматра недозвољеном, најнепроходнијим су се у великом броју случајева показале Рашка и контролни пункт краљевачке Полицијске управе у Богутовцу. Показало се то и у раним јутарњим часовима у петак када су на железничкој станици у Рашки, приликом контроле паркираног аутомобила „фолксваген пасат“ косовскомитровачке регистрације, полицијски службеници у присуству власника са подручја Косовске Митровице пронашли 4.999 паклица цигарета марке „прајд“, без акцизних маркица. Цигарете су одузели припадници пореске полиције, а инспектори криминалистичке полиције, по налогу основног јавног тужиоца у Рашки, саслушали осумњиченог двадесетдеветогодишњег власника возила због сумње да је

извршио кривична дела која се карактеришу као недозвољена трговина, и недозвољен промет акцизних производа, због чега је против њега поднета кривична пријава.

МАЛО ДРОГА, МАЛО ЦИГАРЕТЕ У оквиру појачане активности на сузбијању шверца припадници краљевачке полиције су пресекли још један ланац трговине акцизном робом. У суботу 13. децембра на путу Краљево – Рашка у Богутовцу припадници саобраћајне полиције су у аутомобилу „фијат пунто“ београдске регистрације, у којем су се налазили двадесетосмогодишњи возач и двадесеттрогодишњи сувозач из Новог Пазара, пронашли 4.498 паклица разних врста цигарета без акцизних маркица и неопходне документације. Цигарете су уз потврду одузели припадници пореске полиције, а осумњичени по налогу заменика основног јавног тужиоца саслушани због сумње да су извршили кривично дело недо-

звољена трговина, па је против њих поднета одговарајућа кривична пријава. Припадници Полицијске станице Рашка су у понедељак у поподневним часовима запленили 4.990 паклица цигарета и тако пресекли још један пут стављања у промет акцизне робе без потребне документације. Приликом контроле аутобуса косовскомитровачке регистрације, који саобраћа на релацији Косовска Митровица - Београд, полицајци су у фабричким шупљинама испод седишта пронашли 4.990 паклица цигарета марке „пал-мал“ са акцизним маркицама Републике Македоније. Цигарете су набављене на подручју Аутономне покрајине Косово и Метохија, а уз потврду су, као и аутобус, привремено одузете. По налогу основног јавног тужиоца у Рашки саслушан је шездесетдвогодишњи возач аутобуса са подручја Звечана, а због сумње да је извршио кривична дела недозвољена трговина и недозвољен промет акцизним производима против њега је поднета кривична пријава. Контролни пункт у Конареву био је

кобан за четрдесетседмогодишњег Београђанина Д.П. кога су припадници краљевачке криминалистичке полиције ухапсили кад су код њега нашли десет пакета са 5,2 килограма марихуане. Припадници полиције су у уторак у вечерњим часовима, приликом контроле аутобуса рашчанске регистрације, у путној торби осумњученог пронашли марихуану што је био разлог да, по налогу вишег јавног тужиоца, буде задржан до 48 сати а након истека овог рока против њега буде поднета кривична пријава због кривичног дела које му се ставља на терет.

ИЗБЕГНУТА ДВА УБИСТВА Угоститељски објекат у Јарчујку је око поноћи 8. октобра био поприште расправе због ранијих несугласица након које је тридесетседмогодишњи Краљевчанин Б.У. испалио више хитаца из пиштоља у правцу четрдесетдвогодишњег суграђанина у намери да га убије, али га није погодио. Након што су расветлили кривично дело, које се карактерише као убиство у поку-

шају, припадници криминалистичке полиције су ухапсили осумњиченог и, уз кривичну пријаву, привели вишем јавном тужиоцу на чији предлог му је судија за претходни поступак одредио притвор у трајању до 30 дана. Да туче све чешће имају карактер озбиљнијих кривичних дела потврдили су припадници криминалистичке полиције који су расветлили убиство у покушају извршено у недељу 14. децембра. То је био повод да, по налогу вишег јавног тужиоца, ухапсе и задрже до 48 сати двадесетдвогодишњег Краљевчанина У.С. (1993) коме се на терет ставља тешко кривично дело. У недељу је око поноћи испред угоститељског објекта на Тргу српских ратника дошло до туче у којој је У.С. ножем нанео тешке телесне повреде двадесетдвогодишњем суграђанину у намери да га убије. Из Полицијске управе стиже уверавање да ће осумњичени, уз кривичну пријаву, бити приведен вишем јавном тужиоцу, а да ће бити настављен рад на утврђивању свих околности везаних за ово кривично дело. Т. Радовановић

77

Велики успех краљевачких спортиста

МАГАЗИН

21.12.2014.

КРАЉЕВЧАНИ

78

- Двојица Краљевчана позвани у изабрани тим света који ће играти против националног тима Сједињених Америчких држава. - Српски играчи америчког фудбала све цењенији у међународним оквирима.

- Одлазак на значајна такмичења под знаком питања због недостатка финансија. - Душан Радојевић наставља спортску каријеру у Француској.

- Широка акција прикупљања средстава како би двојица младих спортиста могли да наставе спортску каријеру у иностранству

И

грачи краљевачког клуба америчког фудбала „Краљевске круне“, Алекса Деновић и Душан Радојевић, позвани су да буду део изабраног тима остатка света који ће за месец дана на спортском терену стати насупрот најбољих америчких играча у овом спорту. У Даласу ће бити одиграна утакмица јуниорских репрезентација, за играче узраста од 18 и 19 година, коју сваке године у Сејдиње-

ним Америчким Државама традиционалано организује Међународна федерација америчког фудбала. Српска асоцијација америчког фудбала је ове године номиновала пет најбољих јуниорских репрезентативаца, Стефана Митровића из Чачка, Мирослава Станкића из Беча, Николу Симовића из Крагујевца и Алексу Деновића и Душана Радојевића из Краљева. Алекса и Душан су рођени у Краљеву 1995. го-

дине, а обојица су пет година чланови „Краљевских круна“ и репрезентације Србије. По речима званичника клуба обојица су сјајни играчи и овом спорту максимално посвећени спортисти који заслужују велико признање које се, поред индивидуалног, оцењује и као признање клубу који носи краљевско име. На адресу Душана Радојевића стигла је понуда клуба „Ајрон Маск“ из

У ТИМУ СВЕТА

Кана да од наредне сезоне такмичарску каријеру настави у Француској, што представља још једну потврду квалитета рада у краљевачком клубу, а да би Алекса и Душан могли да искористе прилике које су им указане потребна је помоћ и подршка. Иако је изабран у најбољи тим планете Душан се определио за одлазак у Француску у којој почиње лигашко такмичење, а из „Краљевских круна“ стиже апел за помоћ како би наставио успешну спортску каријеру. Финансијска помоћ је потребна и Алекси како би могао да отпутује у Далас и буде учесник програма Тим света од 24. јануара до 2. фебруара. Одлазак на утакмицу против изабраног тима Сједињених Америчких Држава је прилика за боравак у домовини спорта који се неколико последњих година игра и у Краљеву, и учешће на спортском кампу на коме се стичу нова знања и искуство толико потребни за

напредовање. „Краљевске круне“ су као спортска породица и раније подржавале чланове клуба који су показивали посебне резултате на међународном плану, а сви чланови клуба су се и овом приликом укључили у акцију прикупљања помоћи за одлазак двојице другова на значајна такмичења. Уверени да је добродошла свака помоћ, па и најмања, сличну подршку очекују и од других Краљевчана. Алекса Деновић и Душан Радојевић нису први чланови „Краљевских круна“ који су били део Тима света, или играли у некој од западноевропских лига, а још 2011. године су млади и талентовани играч Страхиња Степовић и тренер Вук Вучковић били учесници овог спортског догађаја у Сједињеним Америчким Државама. Поновни позив двојици Краљевчана да буду део селекције остатка света је

Душан Радојевић

и признање клубу „Краљевске круне“ да у континуитету веома добро ради са младима и производи најбоље спортисте у Србији. Из клуба поручују да су Алекса Деновић и Душан Радојевић спортисти аматери, а то ће остати и на међународној сцени у Америци и Француској, па је и због тога веома важно да се подржи учешће на значајним спортским такмичењима и успех у спорту који се заснива на посвећености и љубави према тиму и самој игри. У четвртак је организована журка у клубу пивници „Цезар“ са циљем да се сакупи што више средстава за подршку талентованим играчима за наступ на међународној сцени америчког фудбала. Допринос су учешћем на журци дали млади певач Алекса Перовић и бенд Мише Стајића, као и присутни куповином улазнице по симболичној цени од 100 динара. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

Алекса Деновић

79

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs