MagazIN 153

МАГАЗИН Година III * Број 153 * 28. децембар 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

28.12.2014.

Двадесет шеста седница Скупштине града

2

НА ПРОВЕРИ БУЏЕТ ЗА НАРЕДНУ ГОДИНУ

П

оследња седница Скупштине града у календарској години по правилу привлачи пажњу свих политичких субјеката јер се на дневном реду увек налази усвајање буџета за наредну годину као услов за даље постојање и рад локалног парламента. Сигурна већина владајуће коалиције довољна је да предлог буџета буде изгласан у предвиђеном року, до истека календарске године, па у редовима странака које чине владајућу већину и нема неке посебне нервозе. О значају који се придаје овој седници сведочи податак да су обимни материјали за њу припремљени на време и одборницима уручени седам дана пре одржавања седнице заказане за сутра како би могли на адекватан начин да се припреме и дају допринос раду скупштине. Сваком од 70 одборника овог пута је припало тачно по два килограма папира са материјалима за само 19 тачака дневног реда од којих

се добар део односи на кадровска питања у управним и школским одборима. Централно место дневног реда припада предлогу Одлуке о буџету града Краљева за 2015. годину који је у припреми за ову усвојен на седници Градског већа. Чини се да је већем броју грађана значајније оно што следи, а то је разматрање и усвајање програма пословања јавних и јавних комуналних предузећа за наредну годину од којих су три претходне недеље после суботње седнице Градског већа морале на дораду и усаглашавање са прописима који ограничавају повећање цена комуналних услуга. Капиталне инвестиције у наредној години реализују се по Програму за уређивање грађевинског земљишта што по правилу изазива посебно интересовање опозиционих одборника. Пред одборницима ће се наћи и

предлог одлуке о измени Плана генералне регулације „Рибница“, а посебно интересовање привлачи већ довољно дуго одлагање спровођења јавног конкурса за именовање директора јавних и јавних комуналних предузећа. Пре него се приступи разматрању одлуке о ангажовању ревизора за обављање екстерне ревизије завршног рачуна буџета за ову годину копља би могла да се ломе око обезбеђивања средстава за остваривање потреба и интереса у области спорта на територији града, а ништа мање интересантно не би требало да буде ни питање финансирања политичких странака. Пре преласка на кадровска питања, углавном у школским одборима, од одборника се очекује да попричају о Акционом плану за решавање питања водоснабдевања на територији града до 2019. године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

3

4

МАГАЗИН 28.12.2014.

5

Пред седамнаесту седницу Градског већа

МАГАЗИН

28.12.2014.

ОПОЗИЦИЈА КРО

6

- Одборници Покрета за Краљево предлажу повлачење са дневног реда двадесет шесте седнице Скупштине града више значајних тачака и замену бројним за које у досадашњем раду одборници владајуће коалиције нису имали довољно разумевања. – Велики број амандмана на буџет и Програм уређивања грађевинског земљишта

Ч

ланови Градског већа се по правилу састају дан пре одржавања Скупштине града, а како је двадесет шеста по реду заказана за понедељак још једном су принуђени да се, као и претходне недеље, састају преко викенда. Повод за ванредну седницу, седамнаесту по реду, је реакција опозицио-

них Покрета за Краљево и Покрета Двери на предложени дневни ред. Сем прелога да се са дневног реда повуку неке од значајних тачака опозиција предлаже да се у њега уврсте и оне за које ни током године није постигнут довољан степен сагласности. Одборничка група Покрет за Краљево предлаже да се са дневног реда повуку

разматрање програма пословања јавних и јавних комуналних предузећа за 2015. годину, Програма уређивања грађевинског земљишта, Одлуке о спровођењу јавног конкурса за именовање директора јавних и јавних комуналних предузећа чији је оснивач град Краљево и Одлуке о ангажовању ревизора за обављање екстерне ревизије

ОЈИ ДЕВНИ РЕД?

завршног рачуна буџета града Краљева за 2014. годину. Уместо тога предлажу да се у дневни ред уврсти разматрање извештаја о ревизији финансијских извештаја и правилности пословања ЈЕП „Топлана“ Краљево за 2013. годину“, Одлука о утврђивању програма за решавање вишка запослених у процесу рационализације, реструктурирања и припреме за приватизацију“, усвајање декларације „Ми не желимо ГМО на нашој територији“ и одлуке о оснивању Дома омладине у Краљеву. Од одборничке групе Двери стиже предлог да се у дневни ред сутрашње седнице уврсти разматрање организације

спортских, културних и забавних активности за децу и омладину током лета 2015.године. Одборничка група Покрет за Краљево је предложила седам, а Двери тринаест амандмана на предлог Одлуке о буџету града Краљева за наредну годину, а независни одборник Раде Ерац два на Предлог програма уређивања грађевинског земљишта. Да програм треба побољшати са три амандмана предлаже Покрет за Краљево, са још једним Јован Нешовић, а са три додатна и одборници Покрета Двери. Пред члановима Градског већа је и предлог решења о коришћењу сред-

става текуће буџетске резерве у износу од три милиона динара за превоз одређених категорија лица која су остварила право на бесплатну вожњу према уговору закљученом између АД „Аутотранспорт“ и града Краљева, а очекује се да буде формирана и стручна комисија за давање у закуп пословног простора. Искуство из досадашњег рада Скупштине града сведочи да владајућа већина по правилу нема разумевања за предлоге, а да ли ће нешто револуционарно да се деси биће познато већ сутра у преподневним часовима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

7

8

МАГАЗИН 28.12.2014.

9

Градски одбор Покрета за Краљево

МАГАЗИН

28.12.2014.

СИНДРОМ КУ

10

- Најжешћи критичари локалне власти инсистирају да се објасни како су трошене паре за изградњу моста преко Ибра, да ли је све исплаћено извођачу који није испоштовао договор и пробио све рокове, и да ли је он због тога платио пенале на које би требало да га обавезује уговор са инвеститором. - Недовољна транспарентност и недостатак информација повод су за сумњу да су радови плаћени два пута, и првом и другом извођачу који је посао вредан милион евра добио без тендера.

- Изостанак извештаја ревизора са дневног реда последње седнице Скупштине града у овој години наводи на сумњу да се крију подаци који би могли да укажу на значајно кршење закона оних који се налазе на власти

С

ве више се стиче утисак да су највернији гледаоци информативних емисија на програмима локалних телевизија припадници опозиционих странака који с пажњом прате сваку изговорену реч у намери да пронађу по неку која би им послужила као добар повод за критику актуелне власти. Не спорећи да таквих повода има доста и без информативних емисија није занемарљиво да реагују и на информације које су погрешно пренесене. Типичан пример погрешне је тврдња аутора прилога на једној локалној телевизији да ће одређена државна институција бити отворена у свим градовима Србије у којима

постоје уставни судови. Закључак другог новинара да напредњаци уређују грађевинско земљиште у Краљеву изведен је након конференције за новинаре коју су одржали чланови Повереништва ове странке у Краљеву. То је био повод да у Покрету за Краљево изведу закључак да директор Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ држи конференцију за штампу у страначким просторијама. Позивајући се на Закон о јавном предузећима из 2012. године, који налаже да директори јавних предузећа изабрани на конкурсима не смеју бити чланови органа партије, из Покрета за Краљево подсећају на више

пута поновљен став да директор Дирекције за изградњу држи конференцију за штампу у партијским просторијама.

- Шта ми овде добијамо. Добијамо празну причу владајуће партије и сасвим супротно деловање. Да ли је Српска напредна странка купила дирекцију, да ли је био тендер, или је то учинила непосредном погодбом. Колико ја знам, а проверили смо, у Дирекцији се не изводе грађевински радови, па не видим разлог да се такве конференције држе у страначким просторијама – каже заменик шефа одборничке групе Покрета за Краљево у Скуштини града Срђан Кнежевић.

Фото: М. Радовановић

УВАНЕ ЖАБЕ

11

28.12.2014.

МАГАЗИН

12

Челни људи Покрета за Краљево су најжешћи критичари свега што власт чини, или не чини, па и овог пута инсистирају да се објасни како су трошене паре за изградњу моста преко Ибра, да ли је све исплаћено првом извођачу који није испоштовао договор и пробио све рокове, и да ли је он због тога платио неке пенале на које би требало да га обавезује уговор са инвеститором. Недовољна транспарентност и недостатак информација повод су за сумњу да су радови плаћени два пута, и првом и другом извођачу који је посао вредан милион евра добио без тендера. Година за нама обележена је бројним настојањима опозиционих странака да се објаве резултати ревизије пословања оних јавних предузећа у којима је већ био државни ревизор. Иако је и пред последњу седницу Скупштине града, најављену за сутра, било уверавања да ће извештај бити саставни део дневног реда ипак је изостао, па опозицији предстоји да покуша да ово на мала врата прогура кроз предлог за измене и допуне. Имајући у виду досадашње искуство, и одбијање свих предлога опозиционих странака ,мало је вероватно да би о томе могло да се расправља тим пре што је главна тачка дневног реда разматрање одлуке о буџету за наредну годину, Програм уређивања градског грађевинског земљишта и рада јавних предузећа. Повод за бројна инсистирања о објављивању резултата ревизије додатно је подстакнут изјавом бившег градоначелника Краљева с почетка мандата да је било неправилности везаних за изградњу спортске дворане у Рибници. Сматрајући бившег градоначелника одговорним човеком у Покрету за Краљево верују да би најмање што би неко могао да учини, ако већ није демантовао ове тврдње, да објави извештај државног ревизора на шта обавезује и закон. Није тајна да је највећа бољка савременог Краљева запошљавање и сазнање да више од 13 хиљада пунолетних грађана на евиденцији Националне службе за запошљавање

чека било какав посао. У таквој ситуацији награда коју је поводом деведесете године постојања ова служба доделила краљевачкој филијали је и прилика за питање на основу којих је критеријума и шта је то ова учинила на пољу запошљавања. У Покрету за Краљево мером успеха у овој области сматрају износ који се добије кад се од броја оних који су остали без посла одбију сви који су се запослили. У маси информација којима грађане засипају локалне телевизије тешко је испратити све, а камоли размишљати о ономе што се пласира чак и у случају да је увек тачно. У таквој ситуацији поново се актуелизује проблем радника „Пластметала“ који седе у просторији без струје док се додељује награда за изузетан допринос на пољу запошљавања. Отуда се од коалиције на власти очекује да престане са обмањивањем народа и бар следећу годину почне са нешто реалнијим плановима. У супротном ни једне ни друге овакво понашање неће одвести у смеру какав заслужују грађани Краљева. Изостанак извештаја ревизора са дневног реда последње седнице Скупштине града у овој години, иако то траже и одборници коалиције на власти, наводи на сумњу да се крију подаци који би могли да укажу на значајно кршење закона оних који се налазе на власти. То, каже Кнежевић, и није чудно кад се флагрантно крше и други закони, између осталих и онај по коме јавна предузећа већ две године имају обавезу да директоре бирају искључиво путем конкурса. У прилично конфузној ситуацији и не чуди да свако ради како му највише одговара, јер санкција за кршење закона нема на видику.

- Ми апелујемо на грађане да се пробуде. Нико није реаговао на конференцију Дирекције јер у овој држави све што је ненормално постаје нормално. Ово је типичан синдром куване жабе. Они су нас кували, кували, кували и сада смо дошли у стање да нам је све постало нормално, па нико ни на шта не реагује. Проблем је у народу када су сви затрпани лаким програмом

са телевизије, па више нико не укључује мозак. Ми дајемо све да се крене с мртве тачке, јер су све што није ваљало у претходној власти ови само усвојили и унапредили. Чујемо како нема партијског запошљавања, а члан одбора Агенције за борбу против корупције тврди да другог осим партијског нема. Ситуација је врло депресивна и, што је најгоре, не даје неке наде у оптимизам, па изгледа да морамо да се спустимо на још нижи ниво како би кренули – каже Кнежевић уз подсећање да се сваке године из Србије исели 32 хиљаде људи што ствара реалну опасност да до 2050. године у земљи не буде више од три милиона становника. Покрет за Краљево се, уз Двери, сматра најјачом опозиционом странком у локалном парламенту након што је распуштен Градски одбор Демократске странке, па нема услова да се са било којим од њених чланова започиње озбиљнија сарадња у опозиционом деловању. Скупштинска говорница је постала место са кога се у највећем броју случајева оглашавају само одборници ове две странке уз тек по којег из редова демократа или Српске напредне странке и то само у случајевима када се треба одбранити од најжешћих критика опозиције. У ситуацији када се реч опозиције не цени ни мало, а све одлуке доносе потребном већином која се успоставља само док траје гласање, из Покрета за Краљево поручују да су и седнице локалног парламента бесмислене. Ово још једном покреће питање оправданости постојања Скупштине града са седамдесет одборника који само праве трошак и аминују све оно што је већ усвојило Градско веће. Уз констатацију да бар 65 од 70 одборника најчешће ни не зна шта је на дневном реду парламента и потврда да редовно примају плату иако се састају тек једном у три месеца. У исто време председници месних заједница који врше веома одговоран посао у срединама из којих долазе приморани су да раде волонтерски. А директор Дирекције за планирање и изградњу са почетка приче у

обраћању новинарима потврђује да је у години неприкладној за инвестирање, због санације последица поплава и других давања, буџет за уређење градског грађевинског земљишта реализован са непуне три четвртине. А теме о којима се говорило везане су за планове овог јавног предузећа у следећој години, редовно одржавање инфраструктурних система, реализацију пројеката на побољшању комуналне опремљености одређених делова града и изградњу фекалне канализације. Много интересовања критичари напредњака нису показали ни за податак да је спортска дворана завршена, да се ствара амбијент за инвестирање, да краљевачки железнички чвор поново добије на значају, да се интензивира прича око завршетка аеродрома и почетка изградње Моравског коридора као елемената који ће подићи интересовање инвеститора за Краљево. Уколико се испостави да је и ово празна прича Покрет за Краљево ће имати додатни мотив за још жешћу критику власти. Т. Радовановић

Срђан Кнежевић

13

14

МАГАЗИН 28.12.2014.

15

Председник српских радикала др Војислав Шешељ у Краљеву

МАГАЗИН

28.12.2014.

ПОВРАТАК ОПОРАВЉЕНИХ РАДИКАЛА

16

Фото: М. Радовановић

- Српска радикална странка је током последњих дванаест година преживела тешке ударе, радикали су тешко рањени али су преживели. - Све што их није уништило утицало је да додатно ојачају и очеличе како би обновили редове и кренули у агресивнију политичку акцију. - Позив за повратак у радикалске редове упућен је некадашњим члановима који су се пасивизирали и разочарали, али и онима који су у међувремену прешли у друге партије. - Задатак српских радикала је да понуде озбиљну алтернативу и убеде народ да је она исправна. – Власт мора да се промени, јер не може да се поправи. – Ослобађањем од царина робе која долази из Европске уније губи се 600 милиона евра годишње, баш онолико колико би се уштедело смањивањем плата и пензија. - На рад владиних агенција троши се 850 милиона евра годишње, а на платама штеди 600 милиона

17

28.12.2014.

МАГАЗИН

18

Др Војислав Шешељ

П

оследњих неколико година Српска радикална странка је доживљавала све теже потресе који су кулминирали након последњих парламентарних избора 2012. године кад је изостало поверење бирача потребно да се прекорачи праг Народне скупштине. Након одласка председника странке др Војислава Шешеља у Хаг најбројнија странка у парламенту се релативно успешно носила са проблемима све док није дошло до раскола и изласка из радикалских редова доброг броја значајних људи. Кад су они формирали Српску напредну странку осипање се наставило, а у редовима радикала остали су само највернији изворним принципима на којима је странка основана. Годинама у назад радикали су тражили окончање судског процеса пред хашким трибуналом уверени да ће њихов председник бити ослобођен свих оптужби које му се стављају на терет. Иако до тога није дошло др Шешељ је привремено пуштен из затвора из здравствених разлога. Од првог дана након повратка отпочела је обнова оронулих и консолидација страначких редова у посрнулим општинским и окружним одборима након чега радикали очекују још једне ванредне парламентарне изборе у земљи која, по дубоком уверењу председника странке, не може да издржи ову власт. Одусуством из парламента радикалима је ускраћен и приступ медијима са националном покривеношћу, а додатно отежан након повратка из Хага председника странке који упућује оштре критике на адресу највиших државних функционера. То је повод за одлуку да се у директном контакту са чланством, и наступима на локалним и регионалним телевизијама, народу изнесе садашње виђење ситуације у Србији и предоче начини изласка из ње. На путу по Србији радикалски караван се у среду зауставио у Краљеву, а после разговора са члановима Општинског одбора, и обраћања представницима краљевачких медија, др Шешељ је гостовао у једносатном про-

граму Краљевачке телевизије. Српска радикална странка је током последњих дванаест година преживела тешке ударе, па др Шешељ потврђује да су радикали тешко рањени, али су преживели. Све оно што их у овом периоду није уништило утицало је да додатно ојачају и очеличе како би обновили редове и кренули у агресивнију политичку акцију. Први корак био је позив чланству да се поново активира у раду општинских и окружних одбора, а кренула је и велика акција наплате чланарине у симболичном износу од 200 динара годишње. Позив за повратак у радикалске редове упућен је некадашњим члановима који су се пасивизирали и разочарали, али и онима који су у међувремену прешли у друге партије.

- У редове Српске радикалне странке могу да се врате сви осим одборника и посланика који су нам украли мандате. Само према тим људима не можемо имати икаквог обзира и они нам нису потребни. Наметало се питање у нашим редовима да ли да се свима омогући повратак, да ли и онима који су отишли са напредњацима и тамо провели више година. Ми сматрамо да су све то делови нашег народа, а наш је циљ да окупимо цели српски народ и да народном вољом освојимо власт, а не да поједине делове народа одбијамо од себе. Наша братска рука је испружена према свима који желе да се Србија усправи, да изађе из економске кризе и економске беде, да одустане од учлањавања у Европску унију и да се окрене источним интеграцијама, пре свега евроазијској унији – каже др Шешељ. Уверење да је напредњачка власт већ показала много слабих тачака, и да се озбиљно заљуљала, добар је повод да се већ следеће године очекују ванредни парламентарни избори. Др Шешељ верује да разлог за то лежи у лажним обећањима пред последње изборе када је огромна популарност стечена након хапшења неколицине тајкуна са којима напредњаци сада не знају шта ће. Много лакшим се, каже Шешељ, показало хапшење тајкуна

него обезбеђење довољно јаких доказа за оно што им се ставља на терет како би могли бити правоснажно осуђени. Са друге стране поставља се и питање одоговорности челника бивше и садашње власти који су од њих примали огромне паре. Највише критике упућује се на рачун премијера Александра Вучића коме се замера да је непрекидно обећање о бољем животу било окосница кампање пред мартовске изборе ове године. Основ за сумњу у крајњи исход ванредних парламентарних избора је сазнање да у то време није било говора о смањењу плата и пензија. Све то би могло да утиче на промену свести народа који је превише очекивао од напредњака у тренутку кад је тражио алтернативу беди и немаштини. Задатак српских радикала је да понуде озбиљну алтернативу и убеде народ да је она исправна. После дванаест година одсуства са српске политичке сцене др Шешељ на њој види велику конфузију и ковитлац који проузрокује стални хаос. Данашњи политичари на власти једино знају да производе хаос јер нису у стању да се обрачунају са криминалом у својим редовима. А криминал се приписује и појединим члановима актуелне владе што је добар знак да се власт промени, јер не може да се поправи. Челницима актуелне власти у Србији замера се став према решењу српског националног питања и попуштање под притисцима са стране само да би дошли на власт. Притисци се стално повећавају што доказују договори склопљени у Бриселу који су резултирали предајом Срба нелегалној и нелегитимној власти у Приштини. Иако су ови споразуми, по уверењу радикала, у супротности са уставом Уставни суд се не оглашава, па се изводи закључак да он ни не постоји. Став Уставног суда да су бриселски споразуми политичког а не правног карактера основ су за став о ненадлежности без обзира што производе итекако снажне провне последице. Бројни су разлози због којих су српски радикали почели сакупљање

19

28.12.2014.

МАГАЗИН

20

потписа за покретање иницијативе којом би била покренута смена актуелног председника Србије. До сада је прикупљено скоро 30 хиљада потписа што је довољно за покретање народне иницијативе у Народној скупштини, па остаје да се види да ли су и народни посланици спремни да је подрже. Са правне стране они би на то били у обавези да се ради о законском пројекту. Пошто је реч о смени председника републике формално правно нису обавезани да се изјашњавају, па радикали обећавају представу пред зградом Народне скупштине како би народу ставили до знања да су сакупили довољан број потписа и предали их, а затим непрекидно прозивати све посланичке групе док се иницијатива не стави на дневни ред. Различите оцене карактера ратова који су деведесетих година прошлог века вођени на просторима бивше Југославије повод су за став да је онај у Босни за српски народ без сумње био ослободилачки.

- Срби тај рат нису желели. Срби су желели да се сачува Југославија, па макар у скраћеном издању без Словеније и делова хрватске федералне јединице. Муслимани и Хрвати у Босни и Херцеговини су хтели да се отцепе и то тако што ће погазити српско право конститутивног народа. То је изазвало рат који нисмо желели, који је донео много жртава на свим странама, а то што су Срби у глобалу били у праву не значи да треба да оправдавамо и злочине са српске стране. Можемо да гледамо на ствари мало другачије и поставимо питање ко је први изазвао злочине. Прво су Муслимани убили српског свата код српске цркве на Баш чаршији, а онда су Хрвати побили више од стотину Срба у селу Сијековцу. Сетите се колоне ЈНА из Тузле и њеног масакра и низа других примера. Кад се почну дешавати злочини онда се на те злочине спонтано узвраћа на исти начин. Ко то онда може потпуно контролисати и благовремено зау-

ставити – пита др Шешељ. Више од свега Краљевчане интересује став о економији, а радикали верују да је у овом тренутку најважније заштитити домаћу производњу, али не само пропагандним активностима за куповину домаћих производа. Важније од тога је да се домаћи производи заштите одговарајућим царинама које су на робу чланица Европске уније, потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању, укинуте у време владавине Бориса Тадића. Од тада је Србија преплављена западном робом док се на ону коју извози и даље плаћају царине. Тамо где их нема извоз је ограничен одређеним квотама. Радикали су израчунали да се на тај начин губи 600 милиона евра баш онолико колико би се уштедело у буџету смањивањем плата и пензија. Овај податак проистиче из сазнања да је последњи пут 2008. године од царина инкасирано пуних 800 милиона евра, а да се у данашње време наплаћује мање од 200 милиона.

- Потребно је укинути све државне агнеције. Шта ће нам министарства ако поред њих постоји још сто или двеста агенција, а у тим агенцијама руководиоци имају и до три пута веће плате од министара. На њих се троши 850 милиона евра годишње, а на платама штеди 600 милиона. Мора се укинути и финансирање невладиних организација, јер ако су невладине морају саме да се финансирају, а не из буџета. Шта ће репрезентација јавном предузећу које има монополски положај на тржишту и шта ће онда тоне и тоне вискија и разноразних других производа, хране и пића. Имамо читав низ могућности за уштеде, а да се не дира у плате и пензије које су и тако бедне – каже Шешељ. Медијски бојкот коме су изложени радикали нема никакве везе са уређивачком политиком. Много пута је речено, а др Шешељ понавља, да је главни и одговорни уредник свих

централних медија у Србији актуелни председник владе под чијом су директном контролом све београдске телевизије, многе новине и радио станице Од повратка их затвора колају различите приче о томе зашто је Шешељ пуштен и враћен у Србију. На постављено питање први човек радикала одговара питањем.

- Је ли нормално кад сам ја у затвору? Је ли нормално да ја 12 година будем у затвору? Јел' требало још 12? Нормално је кад сам у затвору, а кад случајно изађем то није нормално и одмах се поставља питање чија је то завера. Значи требало је да останем у затвору, да тамо мирно иструнем, да одапнем и сви задовољни. Зашто сам пуштен питајте оне који су ме држали у затвору. Власт у Србији зна да су ме Американци и Енглези држали 12 година без икаквог основа и сад је власт кивна на њих што су ме уопште пустили, јер кажу пустили су га да руши Вучића и Николића. Где је ту логика? Ако је требало вечито да останем требало је да ме задрже. Не поставља власт питање што сам толико дуго био у затвору него што сам пуштен – завршио је др Шешељ. Испред просторија краљевачких радикала много пре доласка председника странке чекала је група најоданијих присталица. Велике обавезе и кратак рок онемогућили су дуже задржавање у просторијама странке и шетњу кроз град до Дома друштвених организација у коме су просторије Краљевачке телевизије. Краљевачки радикали верују да ће врло брзо повратити старо чланство, а онда поново дочекати свог председника, можда већ пред ванредне парламентарне изборе наредне године. На посету Краљеву Шешеља ће заувек подсећати слика Арханђел Михаило краљевачке сликарке Милене Марије Магдалене Ковачевић коју му је уручио председник Градског одбора Иван Дамљановић. Т. Радовановић

21

22

МАГАЗИН 28.12.2014.

23

24

МАГАЗИН 28.12.2014.

25

26

Мирољуб Баковић

МАГАЗИН 28.12.2014.

Без длаке на језику: Мирољуб Баковић (2)

- Реорганиација јавних предузећа није усмерена против обичних радника, чистачица, кафе куварица, возача, портира и људи који копају, већ против страначких кадрова који представљају велико финансијско оптерећења за ова предузећа. - На све мањи одазив бирача утичу локални политичари јер су успели да огаде политику зато што им мања излазност више одговара. - Први буџет који Отписани буду правили обезбедиће бесплатни смештај деце у вртиће. - Током послењих шест година број грла крупне стоке мањи је за 185 хиљада, од тога је мање 54 хиљаде музних крава. – Референдум за изградњу затвореног базена.

- Јавна предузећа су осмишљена само да црпу паре из локалног буџета и запошљавају чланове различитих странака

Фото: М. Радовановић

ЦУНАМИ ОТПИСАНИХ КАО СТРАШНИ СУД

27

28

МАГАЗИН 28.12.2014.

К

ада је почетком овог месеца јавности први пут представљено удружење грађана „Отписани 2014“ чуло се за њихову жељу да учествују на првим наредним локалним изборима. У ишчекивању велике јавне трибине планиране за јануар наредне године оснивач удружења Мирољуб Баковић сведочи о мотивима који су утицали да се са истомишљеницима уписти у трку зе неко од места међу одборницима Скупштине града. За Краљевски МагазИН потврђује да су мотиви бројни, а међу основне се сврстава гломазна и нефункционална локална администрација која троши превелики део градског буџета. Према попису из 2011. године на територији града Краљева живи 124,5 хиљаде становника па, према стандардима Европске уније ,у Градској управи не би требало да буде више од 125 запослених, или један на сваких 1.000 становника. У локалној администрацији их је знатно више као и у јавним предузећима за које влада уверење да имају више радника него столица. То је повод за више пута поновљено залагање да се, под условом да је то правно могуће, цео административни систем, како то кажу отписани, ресетује на нулу, расформирају сва јавна предузећа и установе и формирају нова према потребама града.

- Нећемо да запошљавамо млекаре, пекаре и бурегџије у Историјском архиву, него ћемо да формирамо нова педузећа и установе према потребама града коме су потребне нове „Топлана“, „Пијаца“ и „Чистоћа“, али не и нови Културни центар „Рибница“. Зато ћемо предложити да се укине и због бахатог трошења пара као за концерт Хариса Џиновића. Треба да се провери да ли је концерт ушао у план и програм, ко је потписао исплату и да ли је Скупштина гласала за то. Ако је неко икада то питање ставио на гласање, и 36 људи гласало то, не може нико да оспори да су платили и сто пута више. Ми се залажемо да се формирају нова јавна поредузећа и установе јер је то једини легални начин да се потпуно ослободимо читавог партијског апарата – каже Баковић.

Велике наде улажу се у већ најављену јавну трибину која би требало да потврди тежњу ка што скоријој реорганизацији јавних предузећа и установа. А она, каже Баковић, није усмерена против обичних радника, чистачица, кафе куварица, возача, портира и људи који копају, већ против страначких кадрова који представљају велико финансијско оптерећења за ова предузећа. У Отписанима верују да кроз њих говоре озлојеђени грађани који нису могли сами да се супроставе систему, чак ни да добију информацију о томе зашто предност при запошљавању немају чланови породица 41 борца из ових крајева који су погинули бранећи земљу у периоду од 1991. до 1999. године. Избори су вечита тема међу Србима, а повремена сучељавања на некој од локалних телевизија у време предизборне кампање само прилика за бацање прашине у очи народу. Све то је током деценија утицало на све мањи одазив бирача јер су, како верују Отписани, локални политичари успели да огаде политику зато што им мања излазност више одговара. Врхунац активности за које се у најнегативнијем смислу не бирају изрази су последњи избори за чланове савета месних заједница и сумња да би резултат могао да буде енормно трошење пара за надокнаде њихових 68 председника. Отписани су сигурни да тога неће бити кад они дођу на власт. И више се не поставља питање да ли ће доћи на власт него када, а што то буде раније биће мањи негативни ефекти актуелне власти. Колико су овакви ставови основани могло би да буде познато за годину и по дана кад се у пролеће 2016. године бирачи буду изјашњавали да ли им тренутно стање одговара, или треба тражити нова решења. У речнику првог човека Отписаних преовладава реч крађа, али она са карактеристикама легалне какву може да обезбеди само бављење политиком, а једини начин да она буде укинута су локални избори. Сличних ставова је било пред скоро сваке изборе на било ком нивоу, али је пракса

показала да су тврди заговорници оваквих идеја брзо одступали од ранијих ставова. Да ли ће то учинити и Отписани могло би да се види након следећих избора, али само под условом да освоје довољно поверење бирача како би могли да утичу на креирање локалне политике. У историји града до сада није познато да је било ко нов на политичкој сцени, без подршке јаке централе, било каквим обећањима могао да придобије знатније поверење бирача, а то је и повод да Баковић размишља на нов начин.

- Нама не треба снага одозго. Ми хоћемо одоздо да црпимо енергију за овај историјски пројекат. Да ли ће да настане економски просперитет - сигурно неће, али ће сигурно да се живи праведније и поштеније. Први буџет који Отписани буду правили обезбедиће бесплатни смештај деце у вртиће, јер ко не може да обезбедни да вртићи буду бесплатни нема шта да тражи у локалној самоуправи. За нашу причу је битно да урадимо ово, а кад се то уради имаћемо стотине и стотине милиона динара за специјални програм подстицаја наталитета. Локална самоуправа и републичка власт морају да раде на томе, јер сваке године умре 32 хиљаде људи више него што се роди. Сем тога, према званичним статистикама, седам и по хиљада најшколованијих људи годишње одлази из земље. Урадимо и до сада највећи подстицај за пољопривреду по плану Лазара Пачуа који је у време Царинског рата 1906. успео да реши ово питање – каже Баковић. У време кад се 89 одсто становника Србије бавило пољопривредом, а сва се роба продавала на територији Аустро-Угарске, блокада је извоз стоке усмерила ка Немачкој, Француској, Малти, Швајцарској и Египту. Двадесет година пре тога Србије је била оријентисана само на једно тржиште због чега се у време Царинског рата нашла у веома незавидном положају, па су министар финансија Пачу и председник Владе Никола Пашић били принуђени да трагају за новим тржиштима. Аналогију таквом стању Отписани налазе и данас у односу Србије са дру-

29

30

МАГАЗИН 28.12.2014.

гим земљама што је повод за нови однос према пољопривреди у којој се предност даје сточарству које је највише запостављено. Према подацима којима располажу Отписани током последњих шест година број грла крупне стоке мањи је за 185 хиљада, од тога је мање 54 хиљаде музних крава. Због тога Србија данас има мање грла крупне стоке него 1912. године кад је почео Балкански рат, а да би се начинио помак у позитивном смеру неопходни су подстицаји за гајење на начин на који се то радило у давним временима. Ништа мање није значајна ни могућност пласмана готових производа преко задруга какве су некада постојале, а онда из ником јасних разлога једноставно нестале.

- Српски сељак може да произведе колико хоће. Уместо да праве затворени базен који ће да коша шест милиона евра Отписани предлажу да се те паре по пола поделе на сеоско и градско подручје. Пошто Србија финансира једно радно место са 5 до 10 хиљада евра ми ћемо да предложимо да град распише конкурс за доделу средстава, а пре тога референдум да се грађани изјасне да ли желе да се гради затворени базен или не. Садашња градска власт у Краљеву се понаша као француска краљица Марија Антонета која је својим поданицима рекла да једу колаче ако немају хлеба. Власт каже ако немате где да радите, и да зарадите за хлеб, ми ћемо да вам направимо затворен базен, па се купајте у њему и лети и зими – каже Баковић. Одавно је познато да љубав теоретски вечно траје, али да је мало друкчије у пракси, што су по питању обећања пред изборе доказале бројне гарнитуре мање или више значајних претендената на део колача власти. При давању обећања су, бар за нијансу, у мањој обавези према бирачима они који нису на власти, па и не чуди оволика доза оптимизма која долази из редова

Отписаних. Много пута је са различитих страна сугерисано да би и домаћим предузећима требало давати субвенције за запошљавање, па се слично залагање Отписаних не чини превише оригиналним ма колико да би више радника допринело приливу већих средстава у градску касу која се у највећем делу и пуни од пореза на зараде. Разговор о учинку досадашње власти не може да прође а да се не помену инфраструктурни објекти грађени последњих година који се сврставају у ред капиталних. И ма колико се спортска дворана у Рибници сматрала добрим решењем могла ди да буде и мач са две оштрице због потенцијално великих трошкова одржавања који ће пасти на већ добро погрбљена леђа грађана. На проблем одржавања једног овако високо софистицираног објекта указивали су и опозициони одборници Скупштине града, а и са стране инвеститора, Дирекције за планирање и изградњу, стиже упозорење да је за руковање објектом оваквог типа потребан поприличан број високостручних кадрова. Кад се зна да су спортски клубови и до сада кубурили са средствима, и да је илузорно очекивати да могу да плате закуп простора за тренинге и одигравање утакмица, а због мале платежне моћи становништва тешко очекивати честе скупе манифестације, оправдано се поставља питање одржавања и страх да би то могао да буде и већи проблем од градње. Иако је у више наврата наговештавано да би спортска дворана могла да буде званично отворена почетком друге половине децембра и најгласнији заговорници ове идеје су се ућутали. И док инвеститор поручује да је дворана потпуно спремна за експлоатацију Отписани се енергично противе изградњи затвореног базена више због онога што следи након што буде завршен.

- Немамо ништа против оваквог инфраструктурног и спортског

објекта, јер ако га будемо градили у години која ће бити економски најтежа то ће за садашњу владајућу коалицију бити објекат капиталних глупости. Ми се залажемо да се те паре преусмере у приватни сектор, а фирмама понуди да запошљавају раднике стимулацијом као што ради републичка влада. Наши су људи боравили по иностранству, ишли у братске градове а нису успели да нађу једноставно решење и обезбеде откуп српских производа као што је то могао Лазар Пачу пре 108 година. Три милиона евра, или пола вредности базена, за овај град су огромна средства. У таквој ситуацији понашање градске власти подсећа на човека који узме кредит и купи ауто само да се вози. Слично је са радником „Фабрике вагона“ који узме 10 хиљада евра отпремнине и одмах купи ауто, а то што он једе десет хиљада динара месечно исто је као што власт гради базен, а не улаже паре у нови процес производње – сликовито објашњава Баковић. Због тога реализација овог пројекта треба да сачека нека боља времена у којима три милиона евра можда и не би била нека велика ставка. Отписани верују да су јавна предузећа осмишљена само да црпу паре из локалног буџета и запошљавају чланове различитих странака. Принцип је преузет са републичког нивоа на коме егзистира више од сто различитих агенција од којих ни једна не може сама да се издржава. Отуда закључак да нису ни направљена да би функционисала тржишно већ да буду партијска кућа за удомљавање кумова, рођака, пријатеља, љубавника, људи који су лепили плакате и ко зна кога још. И коначно закључак да је суштина приче у томе да се политика огади до мере да изостане излазак на изборе што највише одговара најистакнутијим експонентима власти. Т. Радовановић

31

32

МАГАЗИН 28.12.2014.

33

28.12.2014.

МАГАЗИН

34

Станислав Хочевар

Божићна посланица београдског надбискупа

ГРЕХ И СКЛОНОСТ ЗЛУ СУ СТРАНО ТЕЛО Предрага браћо и сестре, Сви ви поштовани људи добре воље! Увек смо узбуђени када се приближавају велики догађаји или када нам у походе долазе изузетне личности. У нама се тада буде толике мисли, жеље, осећања и различита очекивања. Да ли је могуће да тако не гледамо и на божићне празнике... Још више, тада често мислимо на прошлост, на традицију: можда на то како смо у свом детињству славили Божић. И, обично, више пажње можда посвећујемо томе да у нашим ормарима или у нашим сећањима потражимо све оно што је некада »чинило«божићно славље. У том једностраном освртању на прошлост испољава се наш велики недостатак у прослављању Божића. Наиме, свако црквено славље неке спасоносне тајне проводимо искључиво зато да би нас она у нашем животном динамизму и динамизму

историје – што значи овде и сада – преображавала. И то преображавала на тај начин што нас, пре свега, ослобађа од свега онога што не припада нашем идентитету, нашој личности, а затим – идеално и изворно приближава Исусу Христу, Богочовеку, једној и јединственој личности читаве историје. Наиме: грех и склоност свему што је егоцентрично не припада нашој личности. Грех и склоност злу су »страно тело«у нама, велики »трн«који рањава наше биће. По свом Божијем пореклу, нашем бићу припада само свестрани развој и духовни напредак као наша доминантна и приоритетна димензија. Без личног одуховљења човек не може да опстане у сопственом достојанству. Сви смо добро свесни – а Мајка Црква и црквени учитељи нас стално на то подсећају – да је Бог постао човек само зато да би човек постао Бог. Није, дакле, неко друштво свестрано здраво онда када улицама и трговима шетају

особе утонуле у отуђеност и грех, него је аутентична демократија на делу онда када свако од нас све јаче и јаче напредује у потпуном саображавању Исусу Христу. Тек саобличење Христу доноси праву и аутентичну различитост, јер је, заправо, само Богу све могуће и само Њему су све могућности заиста могуће. Приближити се, дакле, Богу значи себи омогућити безбројне могућности! Грех и зло нас пак бестидно униформишу и унижавају наше достојанство, а управо та униформисаност система посрнулог у грех рађа у нама незадовољство, агресивност, гнушање, деструктивост, апатију, беду... Слављење божићне тајне није, дакле, тек голо враћање у прошлост и њено бескрвно материјално опонашање, него храбро, одговорно и изворно урањање у велику реку спасења, која не само што постаје све већа и већа, него, у дубинама свог мистичног деловања, са собом доноси

35

28.12.2014.

МАГАЗИН

36

све више и више живота, хранећи све већи и већи део човечанства. То је, наиме, историјско или мистично Тело Исуса Христа – Црква. Браћо и сестре, ево зашто овогодишњом божићном честитком желим да свима Вама на разматрање понудим овај надокучиво богати текст јеванђелисте Луке, који нам овако наводи Исусове речи: »Све ми предаде Отац мој и нико не зна ко је Син – осим Оца; ни ко је Отац – осим Сина и онога коме Син хоће да објави.«(Лк 10, 22) Гледајте, предраги! У овим празничним данима, својим телесним очима ми обично гледамо само немоћно дете у јаслицама. Привлаче нас и животиње, пастири, можда и ватра, вода и анђео који лебди у ваздуху, и ми не успевамо да надиђемо сву ту спољашњу стварност, остајући ограничени само видљивим делом ове композиције коју, иначе, радосно тумачимо својој деци. А иза тог материјалног призора – што видимо тек духовним очима, очима контемплације – постоји врло жива стварност односа између Оца и Сина. Иза видљивих јаслица бруји бесконачна река живота, односа у љубави између Оца и Сина. Божји Син је постао човек не да би се наш поглед зауставио само на чињеници отеловљења и на јаслицама, него да бисмо духом урањали у бесконачни Живот највеће Тајне, Тајне Пресвете Тројице. Тај живот у новорођеном Исусу познаје само Отац. Али Јединорођени Син је управо зато ту, ту међу нама, у јаслицама, не би ли нам подарио тај исти божански живот који Он живи. Али Он, Исус – који је Прворођени и Јединорођени – саопштава и објављује тај живот само онима којима Он хоће. Исус, заправо, то хоће да саопшти онима који то и траже, који знају да цене богатство божанског живота. Тај дар Он хоће да подели само са онима који су открили да је, у поређењу с тим даром, свеколико богатство овога света само обичан прах. Таквим особама Јединорођени Божји Син објављује најосновније и зато најпотребније тајне живота, као највећи сјај радости и зато – среће. Исуса називамо Јединорођеним искључиво зато што је Он савршенство свих савршенстава; Он је прототип свих односа; икона сваког синовства и пралик сваке слободе, одговорности, сарадње и љубави. Само један једини је, дакле, Јединорођени. То значи: ниједан син или кћи човечанства не може да се развија у смеру пуне зрелости или светости без односа с Исусом Христом. Божић није, дакле, празник само неких већих или мањих црквених, односно верских заједница, или неких плашљивих особа које беже од света. Божићна тајна је зато камен темељац свеколиког живота и целокупне културе; носећи стуб праве цивилизације и живог хуманизма. Ако такозвани демократски систем више уважава грешност људског бића и његово удаљавање од оних стубова живота које је поставио Христ, онда је његово нарушавање нужно. Историја то и потврђује. Ако, наиме, не откријемо и не признајемо (свесно или несвесно) однос Отац-Син у Пресветој Тројици, земаљска породица постаје бесмислена; ако не откријемо однос између Оца и Сина у Тајни Тројединог Бога, онда бледи свака вредност односа међу нама људима. Солидарност међу нама нема у том случају више темеља, а појам

»пријатељства«постаје празна реч! Превентивност у свим нашим односима претвара се у голу борбу за властити опстанак, а безинтересно деловање у нашем животу извргава се руглу, као што се међусобни односи лако изврћу у оговарање, клеветање, раздор и групно надметање. У таквим друштвима своје место немају ни мајчинство, ни очинство, ни девичанство, ни каритас. Зато и данас у структурама владе не постоји министарство за породицу. У самој пак Цркви, опет, то рађа недостатак духовних звања, поготово женских редовничких и монашких звања. Морам признати да ме је у детињству веома чудила, а као рационално усмереног младог студента теологије некако и одвраћала чињеница да у представи божићних јаслица сви клече! Клече Богородица и Свети Јосиф, па и пастири када пристигну, али и Мудраци када отварају своје дарове Јединорођеном. Требало је много искуства и молитве да откријем да је тајна Божића нешто што далеко надилази све наше способности. Да, у овим данима сви бисмо морали да будемо на коленима! Јер, тек у клечању пред стварношћу Божјег рођења можемо спознати величину односа између Оца и Сина. Тада ће се тај однос утиснути и у нас, и дословно напајати и све остале наше односе. Тада међу нама више не би било лицемерја, лажи, превара, корупције, убијања и ратова, а нашим друштвима не би била потребна министарства присиле и контроле. Чак бисмо и материјално много више напредовали! Управо зато, стална жеља злог духа, који нас конкретно напаствује, јесте да нас у овим прославама враћа само у прошлост, у бездушно понављање прошлих и спољашњих гестова: тако губимо потребу да се искрено обратимо Исусу, не осећамо потребу за искреном исповешћу, и не чезнемо довољно за најдубљим сједињењем с Исусом у светом богослужењу. Христ, опет, жели да нам дарује бесконачне тајне Оца и Сина. А тако и све тајне живота. Јер све што уопште постоји, постоји само зато што Отац воли Сина и Син воли Оца. Докле год не уронимо у ту тајну, не можемо правилно да поштујемо ни свој, ни туђе животе. Живот је ипак, не заборавимо, светиња којом нико нема право да тргује: ни националне, ни међународне институције. Браћо и сестре! Увидевши све то, с новом снагом једни другима честитајмо Божић! Срећно и спасоносно било нам рођење Христово! Испуњени том светлошћу и снагом, мирно започнимо Нову годину 2015! С Божјим благословом она ће сигурно бити срећна и успешна, што од срца свима желим! Браћи и сестрама, припадницина источних Цркава, једнако кличем: Христос се роди – ваистину се роди! Мир Божји са свима вама! А уз непрекидну молитву, свима без разлике удељујем Божји благослов: у име Оца и Сина и Светога Духа. У Београду, о Божићу 2014. † Станислав Хочевар, надбискуп

37

38

МАГАЗИН 28.12.2014.

39

МАГАЗИН

28.12.2014.

Јачање система алтернативних санкција у Србији

40

ВИШЕСТРУКА КОРИСТ ЗА ДРУШТВО

Фото: Г. Шљивић

- Канцеларију за извршње алтернативних санкција у Краљеву је, у присуству представника локалне самоуправе, Рашког управног округа, судова, тужилаштва и јавних предузећа, отворио директор Управе за извршење кривичних санкција др Милан Стевовић. - Током прошле године су у Србији реализоване 253 казне рада у јавном интересу, и остварено око 75 хиљада сати рада, за шта би послодавац морао да издвоји више од 12 милиона динара када би ангажовао радну снагу

41

МАГАЗИН

28.12.2014.

П

42

ораст криминалитета доводи до све већег оптерећења затворских установа, а показује и да казна затвором, као санкција која друштво кошта скупо, не остварује очекиване ефекте. С друге стране широка примена условне осуде, пре свега према преступницима „ниског ризика“, често је подложна критикама због релативне благости, недовољног степена надзора и немоћи да премости широк јаз који је дели од казне затвора. Између две супротстављене опције постоји читава лепеза санкција и мера које се максимално могу прилагодити сваком појединцу. Све оне су обједињене под називом алтернативне санкције, а представљају концепт санкција и мера под окриљем друштвене заједнице заснован на претпоставци да се циљеви кажњавања у великој мери могу постићи и у условима који су мање рестриктивни од казне затвора. Разлози тежње ка превентивној компоненти леже и у негативним ефектима затворске казне по осуђеног, његову породицу и друштвену заједницу. Краљево је почетком године са Министарством правде потписало меморандум о спровођењу алтернативних санкција којим је локална самоуправа преузела обавезу да обезбеди адекватне просторије за рад повереника. Прошло је доста времена док оне нису обезбеђене у Општинској стамбеној агенцији, а Канцеларију за извршење алтернативних санкција је, у присуству представника локалне самоуправе, Рашког управног округа, судова, тужилаштва и јавних предузећа, отворио директор Управе за извршење кривичних санкција др Милан Стевовић. Канцеларија ће водити рачуна о лицима осуђеним на новчане и затворске казне краће од три године. Сазнање да су затвори у Србији пребукирани, а да дневни трошкови сваког затвореника достижу износ од 15 евра, довољан су повод за проналажење алтернативних решења како би се ова лица усмерила на друштвено користан рад. На основу сталног конкурса заинтересована лица и јавна предузећа ће закључивати уговоре о повременом ангажовању особа са евиденције краљевачке канцеларије, а за вршење послова од јавног интереса. Очекује се да ће она радом у јавним предузећима стварати нову вредност па се, поред сма-

њења трошкова за њихов боравак у затвору, може очекивати обострана добит тим пре што се ангажују људи који не представљају велику друштвену опасност. Новоотворена Канцеларија ће поред Краљева покривати Рашку и Врњачку Бању и упућивати правоснажно осуђена лица на друштвено користан рад који не може бити краћи од 60 нити дужи од 360 часова. Учвршћено је и уверење да корист овог пројекта није само финансијска, већ да ће доћи до брже и лакше ресоцијализације осуђених лица. Директор Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде потврђује да ће до краја године бити отворене још три и тако закоружен број од 25 планираних канцеларија на подручјима свих Виших судова у Србији. Да процес није лак, с обзиром на економску ситуацију у каквој треба наћи адекватан простор и обучити људе да као повереници раде у њима, потврђује и дуг период од потписивања еморандума до отварања краљевачке Канцеларије. Пројекат је са 2,4 милиона евра финансирала Европска унија, а реализовао конзорцијум који предводи немачка организација за техничку сарадњују ГИЗ. Досадашња искуства показују да је ово изузетно добра тековина европских земаља, а да један динар уложен у алтернативне санкције чува осам буџетских у поступку извршавања затворских казни. Током прошле године су у Србији реализоване 253 казне рада у јавном интересу, и остварено око 75 хиљада сати рада, за шта би послодавац морао да издвоји више од 12 милиона динара када би ангажовао радну снагу. Алтернативне санкције изричу се код лакших кривичних дела, а њиховом применом се, осим уштеде у буџету, растерећују затвори и подстиче укључивање осуђених у заједницу. Усавршавање система примене алтернативних санкција је део реформе правосуђа на коју се током преговарачког процеса на путу Србије ка чланству у Европској унији обраћа посебна пажња. У Европској унији сматрају да су добро уложила новац у овај пројекат, јер су направљени успеси и исказани велики напори да се унапреди овај систем санкција. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

43

44

МАГАЗИН 28.12.2014.

45

Успешан крај једне пословне године

МАГАЗИН

28.12.2014.

РЕЗУЛТАТИ

46

- Резултати рада Јавног комуналног предузећа „Путеви“ огледају се у километрима нових саобраћајница, изградњи нових и реконструкцији постојећих путева. - Када су након обилних падавина у априлу и мају бујични потоци пресекли комуникације и однели велики број мостова у гледићком крају, радници ЈКП „Путеви“ су први прискочили у помоћ и омогућили да становници ових крајева после неколико дана изолације добију везу са светом. – Буџет града за наредну годину шанса да се настави са започетим и отпочну нови послови на уређењу путних комуникација

Фото: М. Радовановић

И ЗА ПОНОС

47

28.12.2014.

МАГАЗИН

48

К

рај календарске године је време кад се сумирају резултати једногодишњих активности у многим делатностима, установама, предузећима.., а у центру пажње грађана увек су најпре јавна предузећа, јер су резултати њиховог рада видљиви. Видљивији од других су резултати рада краљевачког Јавног комуналног предузећа „Путеви“ који се огледају у километрима изграђених саобраћајница, изграђених нових и реконструисаних старих путева. Година за нама је посебно важна јер су радници овог пре-

дузећа већ половином године, када су након обилних падавина у априлу и мају бујични потоци пресекли комуникације и однели велики број мостова у гледићком крају, први прискочили у помоћ и омогућили да становници ових крајева после неколико дана изолације добију везу са светом. Све то, и значајни радови у ужем градском језгру на реконструкцији Улице „4. краљевачки батаљон“, изградње прилаза новом мосту преко Ибра и уређење простора око спортске дворане у Рибници повод су за закљу-

чак да је успешно приведена крају још једна пословна година. О томе на најбољи начин сведоче сви економски параметри на које је указао директор Милош Гољић приликом обележавања дана предузећа коме су присуствовали представници локалне самоуправе, Скупштине града, јавних предузећа и установа. Сви они су, свако на свој начин, дали допринос да се пословна година заврши са добрим резултатима, а да ће тако бити и убудуће сведочи предлог градског буџета за следећу годину у коме ово предузеће

види шансу да настави са оним што је отпочело давних шездесетих година прошлог века. Тада је решењем Народног одбора општине Краљево основано Јавно комунално предузеће „Путеви“ које је запошљавало свега 12 радника и имало по један ваљак и магацин. Од почетка 1973. до половине 1990. године „Путеви“ су пословали као основна организација удруженог рада Комуналне радне организације „Комуна“, а од тада као самостално предузеће које константно увећава машински парк и референце. Јавно комунално предузеће „Пу-

теви“ обавља делатност од посебног интереса у складу са Законом о комуналним делатностима и Законом о јавним предузећима. Главна делатност предузећа је реконструкција, одржавање и оправка улица, путева и других саобраћајница са припадајућом вертикалном и хоризонталном сигнализацијом. Предузеће врши изградњу, реконструкцију и доградњу нових путева на тржишту, производњу бетона и бетонских елемената, изградњу хидрограђевинских објеката и израду техничке документације. Поред изградње нових саобра-

ћајница „Путеви“ по годишњем програму врше одржавање улица и путева које укључује крпљење ударних рупа, хоризонталну и вертикалну сигнализацију и одржавање семафора. Одржавање локалних и некатегорисаних путева подразумева крпљење ударних рупа, насипање шљунком и песком, кошење траве, копање канала , постављање вертикалне саобраћајне сигнализације, а зимско одржавање улица чишћење снега, чишћење тротоара, посипање сољу и ризлом, по посебном програму. Т. Радовановић

49

50

МАГАЗИН 28.12.2014.

51

52

МАГАЗИН 28.12.2014.

53

Протест бивших радника „Магнохрома“

МАГАЗИН

28.12.2014.

ЗАПРЕТИЛИ БЛОКАД

54

- Бивши радници „Магнохрома“ реактивирали протесте којима траже исплату последње петине дуговања по правоснажним судским решењима. – У великој сали Градске управе до коначне исплате дуга.

– Различити подаци о броју исплаћених радника и дуговањима.

– Уколико не буду добили паре радници прете радикализацијом протеста и блокадом Ибарске магистрале код Бугарске чесме Бивши радници „Магнхрома“ се већ недељама сваког уторка окупљају не би ли скренули пажњу јавности, и челника локалне самоуправе, на тежину проблема који их притиска. У прво време скупови су одржавани испред зграде Основног суда да би били премештени у зграду Градске управе. Није прошло ни месец дана од последњег разговора са градским челницима, а „Магнохромци“ су поново

дошли у исту салу чврсто решени да из ње не изађу док им не буде исплаћена петина заосталих зарада из периода док су радили увећана за износ камате. Основ за овај захтев су правоснажне судске пресуде од којих је пред последње изборе исплаћено 80 одсто на шта су пристали након што им је обећано да ће врло брзо уследити поновна промена власничке структуре од које се могло очекивати ново запо-

шљавање, али и исплата потраживања. Од тада се, осим обећања, није догодило ништа што би указивало на могућност да дођу до пара које им се дугују, па су још једном запретили радикализацијом протеста. Проблеми великог броја радника настали су и пре поништења уговора о приватизацији, а губитак посла додатно је отежан чињеницом да им нису исплаћене зараде из периода

ДОМ, ПА ОДУСТАЛИ

када је фабрика још радила. Пре неколико година отпочела су протестна окупљања испред зграде Општинског суда који је потраживао велике износе такси за поступак, потом уличне шетње и блокада саобраћајница, да би талас незадовољства спласнуо након договора да им се исплати четири петине потраживања. Као и пре месец дана бивши радници „Магнохрома“ подсећају да су преварени јер се никада нису одрекли остатка дуга од једне петине заосталих зарада што је био повод за протест упућен министру правде и председнику владе. Одговор од министра правде чекају пуне две, а од премијера нешто више од пола године. Како се ни један ни други не оглашавају врућ кромпир је поново доспео у руке градоначелника Краљева који је после новембарског

протеста упутио допис председнику владе, а одговора још нема. Најава доласка председника владе Александра Вучића, од кога се очекује да отвори нову спортску дворану у Рибници, додатно је мотивисала некадашње раднике да га дочекају у згради Градске управе. Од високих функционера Српске напредне странке недавно је стигла информација да постоји озбиљно интересовање за приватизацију „Магнохрома“. Сличне су из овог колектива долазиле и пре нешто више од годину дана када је потврђено да би до 20. децембра прошле године све могло да буде јасније. Годину дана касније нема нових информација, а прошло је више од месец дана и од тренутка кад је чврсто обећано објављивање списка предузећа у реструктурирању, у која се убраја и „Магнохром“, на које држава рачуна у

будућности. Износи дуга по раднику се разликују, а у просеку се крећу око 80 хиљада динара без камата, тако да укупна потраживања достижу милион и сто хиљада евра. Као ни пре месец дана градоначелник Краљева ни сада није могао да обећа више сем да о проблему разговара са помоћником министра правде који је боравио у Краљеву поводом отварања канцеларије за извршење алтернативних санкција. Уколико се у разумном року проблем не реши радници поново најављују блокаду Ибарске магистрале код Бугарске чесме у чему су их приликом једног ранијег покушаја спречили припадници Полицијске управе. Иако су у зграду Градске управе дошли чврсто решени да ту и остану одустали су од одлуке до неке нове прилике. Т. Радовановић

55

56

МАГАЗИН 28.12.2014.

57

28.12.2014.

МАГАЗИН

58

Ратни пут једне од најзначајнијих јединица српске војске (3)

ШУМАДИЈСКА ДИВИЗИЈА

- Шумадијском дивизијом другог позива командовао је Краљевчанин, пуковник Светозар Матић. - Повлачење цивилног становништва, армије, краља, владе, страних амбасадора, енглеских и француских официра додељених за одбрану Београда, који су тешку атриљерију оставили на том фронту, обезбеђивала је одбрамбена линија на Троглаву, Чемерну и Гочу. - Од 35 хиљада регрута резервних крушевачких трупа старих између 18 и 19 година на јадранско приморје стигло је свега пет хиљада. – Од 24 хиљаде припадника из августа 1915. године у Валону на јадранској обали је стигло тек шест и по хиљада. - Од 400 хиљада војника и цивила на почетку повлачења до Крфа је стигло 158 хиљада углавном болесних и изнемоглих

59

МАГАЗИН

28.12.2014.

Н

60

акон три аустроугарске офанзиве са катастрофалним завршетком током 1914. године је у Србији настао период мира у коме је до крајњих граница изнурена војска добила краћи временски период за одмор и попуну јединица. Крајем те, и почетком наредне, године Шумадијска дивизија је била размештена на простору Младеновца где је могла у миру да се одмори, реорганизује и попуни новим регрутима. Србија је почетком 1915. године доживљавала тежак период због појаве пегавог тифуса од кога је умрло више од 30 хиљада војника и 150 хиљада цивилног становништва. У другој половини године над земљом су се надвили црни облаци кад је Немачка, у жељи да обезбеди везу са Турском, преузела команду на овом делу балканског ратишта. За главног команданта је постављен фелдмаршал Макензен са задатком да са здруженим аустроугарским и бугарским снагама коначно сломи кичму Србији и отвори пут ка Цариграду. Добар познавалац овог дела српске

историје, виши архивски саветник краљевачког Историјског архива, Милољуб Арсић потврђује да је здружена офанзива отпочела првих дана октобра 1915. године кад су немачке трупе добиле задатак да пређу Дунав и Моравско-вардарском долином крену према југу. Седам пукова Шумадијске дивизије првог и другог позива било је распоређено на граници према Бугарској, јер се знало да ће она са леђа напасти Србију. Иако је у периоду мира заговаран превентивни удар српске војске против Бугарске ни Русија ни Француска то нису подржавале. Знајући да непријатељ не седи скрштених руку Врховна команда је распоредила српске трупе на западу дуж реке Дрине, на северном фронту дуж Саве и Дунава до бугарске границе, а затим од Дунава бугарском границом до Ђевђелије. То је био фронт више од 1.150 километара дужи од оног на француском ратишту, са кога је Србија могла да очекује напад непријатељске војске.

- У тренутку кад су почеле ратне

операције Врховна команда је наредила Шумадијској дивизији првог позива да се под хитно пребаци на ратиште према Дунаву тако да су 11. и 19. пук железницом из околине Пирота пребачени до Смедерева где су немачке трупе прешле Дунав. Код Смедерева је дошло до жестоких и крвавих борби у којима је главну улогу одиграла Шумадијска дивизија и њени 11. и 19. пук. Десети пук првог позива је остао на бугарској граници, као и цела Шумадијска дивизија другог позива, јер се очекивао напад са истока. Шумадијском дивизијом другог позива командовао је Краљевчанин пуковник Светозар Матић, а док су вођене крваве борбе са Немцима аустроугарске трупе преко Дрине и Саве поново нападају и лакше продиру на српску територију због тога што је Србија највећи део трупа сконцентрисала на северном ратишту према Немцима, а добар део држала и према бугарској граници и у Македонији где се очекивао удар Бугара – објашњава Арсић. У првој половини октобра 1915.

воде се крваве борбе у којима су Немци ангажовали далеко веће снаге него у првим аустроугарским офанзивама 1914. године. Добро опремљена тешком артиљеријом, у чему Срби нису могли да парирају јер нису имали довољно тешких топова, Макензенова армија напредује док се Срби под канонадом тешких немачких топова постепено повлаче са Дунавског фронта према унутрашњости. Брзо је напуштен Крагујевац, потом евакуисан и Ниш јер су Бугари, након немачког продора са севера, без објаве рата напали на српске положаје. Запретила је и опасност да пресеку Моравско-вардарску пругу и повлачење српске војске која је бранила стопу по стопу земље. Војска се по плану Врховне команде повлачила према Скопљу и Солуну где је требало да је чекају савезници, а очекивала се и помоћ француских и енглеских јединица из Грчке, али је она изостала због малобројности. Иако је Шумадијска дивизија другог позива са Десетим пуком првог позива, и осталим јединицама нових области којима је у Македонији ко-

мандовао Дамјан Поповић, пружала жесток отпор није успела да се одупре Бугарима који су са 700 хиљада војника успели да пресеку долину. Тако се српска војска нашла у безизлазној ситуацији, јер је била опкољена са свих страна. Не могавши због малог броја војника да пружи озбиљнији отпор изнурена војска без довољно артиљеријске и пешадијске муниције приморана је да се повлачи прем југу. Кад је пресечена моравско-вардарска пруга трупе су усмерене према Косову које је било слободно, а са југа није претила никаква опасност. Циљ је био да се све снаге сконцентришу на овом делу земље, а онда кроз Качаничку клисуру пробију према Скопљу да би се дочепали Вардарске пруге. Напад српских трупа у Качанику је завршен неуспешно, јер су бугарске снаге биле многобројније и јаче, па је једини излаз био да се повуку преко реке Ситнице. Јединице све три српске армије нашле су се на Косову, а војска се постепено повлачила са владом, члановима парламента, представницима страних војних делегација и ам-

басада. Повлачење се из Ниша одвија преко Краљева у коме је српска влада била три дана, парламент неколико дана више, па је тих дана у граду, што војске што избеглица, било више од 100 хиљада људи. Већ крајем октобра 1915. донета је одлука да се крене према Албанији с циљем да се допре до јадранске обале где су чекали савезници.

- Код Краљева је направљена одбрамбена линија на планинама Троглаву, Чемерну и Гочу, а циљ је био да се омогући повлачење цивилног становништва, армија које су се нашле у Краљеву, краља, владе, страних амбасадора, енглеских и француских официра додељених за одбрану Београда који су тешку атриљерију оставили на том фронту. Огромна маса је кренула Ибарском долином и 4. новембра стигла у Рашку где је донета одлука да се војска повлачи преко Косовске Митровице након чега су се све три армије, са њима и Шумадијска дивизија првог и другог позива у саставу Друге армије, 25. децембра нашле у Пећи. Ту је одржана заједничка седница Владе

61

28.12.2014.

МАГАЗИН

62

и Врховне команде и донета одлука да се повлачење настави преко Црне Горе и Албаније. Иако је Живојин Мишић сматрао да постоје услови за контраофанзиву са тим се није сложио ниједан од команданата армија, а и Влада је одбила такву могућност. Све три армије се повлаче кроз Руговску клисуру, преко Андријевице и Подгорице, према Скадру и стижу у јадранску луку Свети Јован Медуански. Други правац којим се повлачила Тимочка дивизија ишао је из Призрена преко Љум куле, а трећи правац из Ђакова такође према централној Албанији и албанској обали – прича Арсић. Војска се крајем децембра 1915. и почетком јануара наредне године преко Црне Горе и Албаније повлачила у врло тешким условима због хладноће и хране само за четири дана. Војници су кренули са комплетном опремом, а како су знали да нема путева којима би могли да превезу топове више од 300 су закопали на Косову код Пећи. Уништили су и део опреме, а вучну стоку претворили у то-

варну. Коњи који су до тада вукли кола и топове сада су носили самаре на које је товарено све што је могло. Са војском је кренуо и велики број цивилног становништва, као и 35 хиљада регрута резервних крушевачких трупа од којих је на јадранско приморје стигло свега пет хиљада. Били су то регрути стари између 18 и 19 године у сељачким оделима, а ни обуку нису завршили, које је влада повела да их не би користио непријатељ. Шумадијска дивизија првог позива је у августу 1915. године имала 24 хиљаде војника, официра, чиновника војничког реда са помоћним трупама које су чинили коњички и артиљеријски пук, инжињерија и остало што је ишло уз дивизију. Када је стигла у Валону имала је само шест и по хиљада људи. Велике губитке имале су и друге јединице које је на јадранској обали сачекало тек неколико савезничких бродова на које је укрцано цивилно становништво, чланови владе, парламента и страних војних мисија. Свети Јован Медуански је био близу Боке Ко-

торске, у којој је стационирана аустроугарска морнарица, а хидроавиони су сваког дана бомбардовали Свети Јован. У таквој ситуацији изгладнела и изнемогла војска је добила наређење да дуж обале, по великој хладноћи, крене пешке ка Драчу и Валони на пут дуг још 250 километара. Морала је да пређе преко неколико река на којима није ни било мостова, а приликом преласка Маће удавило се 1.000 војника из крушевачких резервних трупа. Видевши да ће српске трупе да буду потпуно уништене руски цар Николај је од савезничке команде захтевао да их што пре пребаци на сигурно место, а у случају да то не ураде запретио да ће потписати сепаратни мир са Немачком. Французи су одмах наредили Италијанима да пошаљу бродове и са албанских пристаништа почиње пребацивање десетковане војске на острво Крф на коме је повољна клима требало да олакша лечење и реорганизацију за даљу борбу. Од 400 хиљада војника и цивила на почетку повлачења до Крфа је стигло 158

хиљада углавном болесних и изнемоглих. Српски војници су лечени на острву Видо, а у почетку сваког јутра из шатора избацивано по пет стотина мртвих. Како на каменитом острву није било места за сахрањивање извозили су их чамцима на пучину и бацали у море. Сва четири пука Шумадијске дивизије смештена су на морској обали где су прво спаљена одела због страха од ширења пегавог тифуса који преносе вашке. Окупани су, подшишани и очишћени од вашака, а потом нахрањени и организовани пре него су упућени у ратна дејства крајем априла 1916. године. Шумадијска дивизија је броводима пребачена у Солун у коме је био заштићени логор са енглеским и француским трупама. Савезници су због тешких губитака на италијанском фронту журили да опорављену српску војску што пре опреме новим оружјем и пошаљу на фронт.

- За три месеца војска се скоро потпуно опоравила. Део болесних

војника је пребачен у Бизерту на северу Африке, а део цивилног становништва, пре свега деце, у Француску да наставе школовање. Шумадијска дивизија је пребачена на халкидичко ратиште у место Лутру где су добили француске топове, пушке, комплетно наоружање и кратку обуку да би још потпуно не опремљени добили задатак да оду на Солунски фронт. На Солунском фронту, који се у дужини од 450 километара пружао од Орфанског залива до Охридског језера, српске трупе су добиле врло тешко приступачан положај на Могленским планинама на надморској висини преко 2.000 метара и ту остале од маја 1916. до септембра 1918. године. Већ у августу 1916. Бугари и Немци спремају велику офанзиву у намери да разбију фронт пре него Румунија уђе у рат, па савезничка команда тражи од српске војске да крене у офанзиву. Септембра 1916. године долази до чувене битке на Горничеву у којој је Шумадијска дивизија имала врло значајну улогу, поготово 12. пеша-

дијски пук који је однео велику победу на Хлоки. Иако је војска успела да заузме Кајмакчалан, и ослободи Битољ, када је фронт пробијен савезници нису пружили довољно помоћи да настави офанзиву и она је морала бити заустављена – каже Арсић. Из строја је избачено више од 30 хиљада војника, па је уследила нова реорганизација, а од три српске армије формиране две са по три дивизије. У првој под командом Живојина Мишића биле су Дунавска, Моравска и Дринска дивизија, а у Другој којом је командовао Степа Степановић Шумадијска, Тимочка и Вардарска која ће касније бити преименована у Југословенску дивизију. У исто време Врховна команда је располагала и са Коњичком дивизијом. Од дивизије првог и другог позива и седам пукова, 10, 11, 12. и 19. пука првог позива, и 10, 11. и 12. другог позива, направљена је јединствена Шумадијска дивизија којом је командовао је пуковник Петар Мишић. Т. Радовановић

63

64

МАГАЗИН 28.12.2014.

65

28.12.2014.

Акредитација Дома здравља Краљево

МАГАЗИН

ПРВИ РЕЗУЛТАТИ 66 ПОЗИТИВНИ

- Тим спољашњих оцењивача Агенције за акредитацију здравствених установа у краљевачком Дому здравља четири дана проверавао усклађеност рада са прописаним стандардима квалитета. – Иако се извештај комисије за акредитацију очекује за две недеље први утисци указују на добар ниво квалитета услуга. – Почетком фебруара сертификат о испуњености услова за акредитацију. – Акредитација Дома здрвља на једну, три или седам година?

З

акон о здравственој заштити Републике Србије дефинише акредитацију здравствених установа као поступак оцењивања квалитета рада на основу примене оптималног нивоа утврђених стандарда рада у одређеној области здравствене заштите или грани медицине. Све већи захтеви за спољашњом, независном проценом успешности пружања здравствених услуга виде акредитацију као најстарији и најпознатији облик спољашње процене рада здравствених установа широм света који им помаже да открију сопствене предности и могућности напретка, а уједно да боље разумеју циљеве и сложеност свог рада. Оцењује се да

тек кад то увиде установе могу да се посвете краткорочним и дугорочним плановима за побољшање резултата рада и почну са коришћењем расположивих ресурса на најефикаснији могући начин. Акредитација обухвата оцењивање од стране саме установе ради евалуације нивоа усклађености са постављеним стандардима, а тим спољашњих оцењивача врши процену усклађености рада установе са постављеним стандардима. Сам процес акредитације је конципиран тако да обезбеди оквир који ће омогућити здравственим установама да дефинишу и имплементирају потребне промене и направе приоритете за

континуирано унапређење сопствених услуга. Агенција за акредитацију здравствених установа Србије основана је у октобру 2008. године, а оперативно почела са радом у јулу наредне са циљем да својом делатношћу преузме прописана јавна овлашћења која обухватају утврђивање стандарда за акредитацију здравствених установа, процену квалитета пружене здравствене заштите становништву, решавање у управним стварима о акредитацији здравствених установа и издавање јавних исправа о акредитацији и вођење евиденције о издатим сертификатима.

67

МАГАЗИН

28.12.2014.

СТАНДАРДИ ЗА АКРЕДИТАЦИЈУ

68

Стандарде за акредитацију Домова здравља могу се поделити у четири категорије: • Стандарди у вези са лечењем/услугама пруженим пацијенту: Ови стандарди су сачињени да прате процес лечења/пружања услуге пацијенту од момента пријема у дом здравља, преко планирања и спровођења лечења, до окончања лечења/пружања услуге или упућивања на други облик лечења. Формирана су поглавља за општу медицину, гинекологију ,педијатрију, специјалистичко консултативну службу и посебно поглавље за поливалентну патронажу.

• Стандарди за рад служби клиничке подршке: Стандарди за акредитацију лабораторија, радиолошке дијагностике и апотеке.

• Стандарди рада пратећих служби: Пратеће службе су, како сам назив подразумева, службе у оквиру болнице које помажу (прате) процес спровођења лечења. Сачињена су три поглавља у вези са пратећим службама: животна средина (укључујући контролу ширења инфекција, управљање медицинским отпадом, масовне несреће и акцидентне ситуације, централну стерилизацију и безбедно коришћење опреме, материјала, медицинских уређаја и простора), људске ресурсе и управљање информацијама. На основу приоритета у вези са развојем и концентрисањем, овим стандардима обухваћене су само поједине области.

• Стандарди који се односе на руковођење и управљање: Ови стандарди се односе на руководство – руковођење у здравственој установи и стандарди управљања – управљање који се односе на рад Управног одбора. И овим стандардима су, на основу приоритета у вези са развојем и концентрисањем, обухваћене само поједине области.

Циљеви акредитације подразумевају унапређење квалитета рада, безбедност пацијента, обезбеђивање делотворног и исплативог пружања здравствених услуга, стварање једнаких или приближних услова за пружање здравствених услуга у целом систему здравствене заштите, успостављање поверења корисника у систем здравствене заштите и унапређeње менаџмента у здравству. Агенција успоставља и уводи програм акредитације, уводи у примену националне акредитационе стандарде, обезбеђује анализу испуњености дефинисаних стандарда и додељује сертификате установама које испуњавају прописане услове. Све то је током четири децембарска дана у краљевачком Дому здравља проверавао тим спољашњих оцењивача Агенције за акредитацију здравствених установа. Основни задатак тима био је да на основу раније извршеног самооцењивања након обиласка установе, разговора са запосленима и прегледа документа-

старства здравља је четири дана био у нашој установи, пратио и оцењивао пре свега квалитет пружених услуга али и друге ствари, безбедност пацијената и рад медицинског особља. Провера се овим не завршава јер је акредитација континуиран процес који ће бити настављен и у наредном периоду. Какви ће резултати тог процеса бити зависи од оцена које ће тим да уради, а на основу тога ће Агенција дати оцену на колико је година Дом здравља акредитован, и да ли је уопште акредитован – каже др Сетфановић. Представник агенције је током читавог процеса пратио различите активности тима спољашњих оцењивача, а три недеље након што Агенцији за акредитацију буде достављен извештај треба да уследи коначна оцена усклађености ове установе са прописа ним стандардима. За оцењиваче је током четвородневног боравка у Краљеву било битно да је Дом здравља и раније био акредитован за разлику од бројних у земљи

који то нису. Зато су активности на провери усклађености са стандардима само наставак континуираног процеса током кога се прати колико су одређени параметри унапређени. Последња посета је само једна у низу досадашњих, а уследила је и због чињенице да Дом здравља од ове године функционише као самостална здравствена установа. Искуство представника Агенције за акредитацију сведочи о постојању здравствених установа које нису успеле да добију потребни сертификат, али и оних којима је он издат на максимални период од седам година. Такве карактерише висок степен безбедности и пружања здравствених услуга које су условљене расположивим простором, опремом и кадровима. Посебном погодношћу се сматра податак да је краљевачки Дом здравља и раније био у процесу акредитације, па је реакредитација само наставак процеса од кога се очекује да потврди висок квалитет пружених услуга. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ције, утврди у ком су обиму испуњени стандарди за акредитацију. Током наредних петнаест дана следи сумирање оцена појединих ставки и израда коначног извештаја на основу кога ће Агенција за акредитацију здравствених установа издати одређени сертификат са важношћу од једне, три или седам година. Иако чланови тима нису могли да кажу коначну оцену пре него што извештај буде завршен позитивни први утисци указују да би она могла да буде висока. Као процес провере достигнутих стандарда квалитета здравствене услуге акредитација показује ниво квалитета и бриге о корисницима, па представља најбољи показатељ рада здравствене установе. Директор Дома здравља др Љубомир Стефановић потврђује да је акредитација ове установе након издвајања из састава Здравственог центра „Студеница“ отпочела у априлу ове године, а завршава се пред крај децембра.

- Тим спољашњих оцењивача Агенције за акредитацију испред Мини-

69

70

МАГАЗИН 28.12.2014.

71

Протест краљевачких просветних радника улази у нову фазу

МАГАЗИН

28.12.2014.

ДРУГО ПОЛУГОДИШТЕ П

72

- Запослени у просвети обустављају наставу, скраћују часове и упозоравају да оцене на полугодишту неће бити закључене.

- Министар просвете најављује пооштравање односа према наставницима штрајкачима, како не би наставили да „причињавају додатну штету ђацима и родитељима“. – Протест краљевачких просветара једна врста школског часа на коме се ђацима показује како се бори за достојанство професије. - Од пара које се одузимају просветним радницима финансира се ново запошљавање у јавном сектору по страначко кумовским везама. – Просветари нису нерадници који злоупотребљавају штрајк да би остали код куће. - Тронедељна пауза време у коме штрајкачи треба да одлуче да ли ће друго полугодиште почети на време, или ће бити настављени протести као у последњој декади децембра

Фото: В. Маринковић

ПОД ЗНАКОМ ПИТАЊА?

73

МАГАЗИН

28.12.2014.

К

74

ад је председник Владе Србије Александар Вучић најавио корените реформе у свим областима друштва, а због велике рупе у буџету смањивање пензија и плата у јавном сектору, знало се да ће то изазвати мање, или веће, потресе у одређеним областима. Од свих корисника буџетских средстава први су се због смањења плата од 10 одсто побунили просветни радници и ступили у штрајк који се манифестује скраћењем часова у свим школама на 30 минута. У штрајк су ступили и краљевачки просветари, а утисак да је пажња јавности почела да опушта био је повод да се почетком минуле недеље њих четири стотине окупе испред зграде Градске управе како би скренули пажњу на проблем који их тишти. Председник Синдиката образовања Гордан Марковић окупљање просветних радника на Тргу Јована Сарића објашњава потребом да се, после три недеље безуспешних покушаја притиска на ресорно министарство, разбије монотонија настала опадањем интересовања медија за оно што се дешава у просвети. Ма колико две супростављене стране схватале тежину тренутка у земљи, и имале разумевања за проблеме оне друге, обе су одлучне у намери да истрају до краја. Министарство просвете има разумевање за проблеме просветних радника и подржава њихове аргументоване захтеве, али нема пара којима може да их испуни. И просветари имају довољно разумевања за проблеме министарства, али нису спремни да прихвате смањење са образложењем да су и овакве плате мале. У делу синдиката преовладава уверење да би прекидом штрајка требало неким новим акцијама утицати на привлачење пажње јавности како би приморали власт да испуни бар неке од захтева. Након што се велики број школа укључио у штрајк Министарство просвете је престало да објављује податке о њиховом броју, па се све више ствара утисак да је полусатно трајање једног школског часа нормално. Од почетка штрајка број школа које су се одлучиле

на ову меру није опадао, а на дан одржавања протестног скупа наставе није било у 24 од 31 школе, иако су у некима од њих нормално радили просветни радници који нису чланови синдиката. Ма колико је скраћење часова, као вид притиска на ресорно министарство, утицало на поремећај образовног процеса Марковић потврђује да се просветни радници труде да максимално искористе време првенствено на предавања екс катедра јер га нема довољно да се ученици изводе пред таблу, сем у случајевима кад је то неопходно. Има и оних који мало по-

журе да би што пре прешли одређен део градива, мање битне ствари скрате, а све како ученици не би били ускраћени за количину знања на које имају право према програмима рада. Рад свих ученика се прати као и у редовним околностима, а најава изостанка закључивања оцена не значи да рад није вреднован, већ да се неће састати одељењска већа да потврде оцену која се уписује у књижицу. Закон предвиђа да одељењско веће закључује оцену на предлог предметног наставника, а међу просветарима влада уверење да и ако се то не догоди неће бити смак света и да би поступак

РОДИТЕЉИМА И ЧИТАВОЈ ЈАВНОСТИ ПОШТОВАНИ, Обратили смо вам се на самом почетку нашег протеста, замолили за разумевање и образложили своје мотиве. И онда, као и сада, циљеви су нам идентични: ЖЕЛИМО СВЕ НАЈБОЉЕ НАШОЈ ДЕЦИ! Устали смо да бисмо се супротставили даљем сакаћењу образовног система, у коме нико није срећан, ни учитељи, ни родитељи, ни сами ученици. Побунили смо се са поруком Влади Републике Србије да више улаже у образовање и васпитање наше деце и да на тај начин престане са промоцијом бахатости, глупости, примитивизма, беде... Ово се не може формулисати као штрајкачки захтев, али представља очигледну слабост нашег савременог друштва. ПОКУШАВАМО ДА СПРЕЧИМО СИСТЕМСКУ КОРУПЦИЈУ! Захтевали смо учешће у групи која ће радити на изменама и допунама кровног закона у образовању. Покушавамо, из све снаге, да спречимо бујање системске корупције која се негује накарадним правним прописима. Трудимо се да поправимо положај просветних радника, јер само достојанствена и особа са интегритетом заслужује да образује, васпитава и представља узор нашој деци. ОТКЛАЊАМО НЕПРАВДУ! Након пет недеља трајања нашег штрајка, Влада Републике Србије и министар просвете и даље тестирају нашу истрајност и доследност (које се налазе у основи наше делатности). Неправда је годинама чињена просветним радницима, једино се око тога сви слажу. Одбијање Владе да пре умањивања зарада изврши уравнотежење свих давања из буџета, просветни радници доживљавају као увреду, потцењивање и сипање соли на отворене ране. ХВАЛА ВАМ! Хвала родитељима наших ученика, медијима и највећем делу јавности на стрпљењу и подршци коју смо осећали све време. Молимо вас да у томе истрајете! Још једном подсећамо да смо и сами родитељи и учинићемо све да због нашег неспоразума са Владом , не буде оштећено ни једно дете у Србији. ПРОСВЕТНИ РАДНИЦИ СРБИЈЕ

Гордан Марковић

Фото: М . Радовановић

75

28.12.2014.

МАГАЗИН

76

могао да буде завршен у било ком тренутку до краја школске године, под условом да штрајк буде прекинут. Ако не буде прекинут до тада нико се не усуђује да прогнозира какве би последице произвело по ученике, првенствено оне који завршавају средњу школу. Окупљеним просветним радницима су се поред Марковића обратили потпредседник Гранског синдиката „Независност“ Срђан Словић, члан правног тима Уније просветних радника Србије Јелена Томић и професор Јован Поповић.

- Обратили смо се колегама и показали да се не бори само врх синдиката него да је то заједничка борба. Обратили смо се ученицима, а један од ставова је био да је ово једна врста школског часа на коме показујемо ђацима како се бори за достојанство и своју професију. Поручили смо родитељима да ово није усмерено против деце и њих, да смо и ми родитељи и да не закључивање оцена не значи да ће њиховој деци пропасти прво полуго-

диште – каже Марковић. Незадовољство просветних радника проистиче из сазнања да не могу бити изузети из групе оних којима се смањују плате иако су изузети у случају повећања плата у јавном сектору 2008. године. Оно је појачано и чињеницом да су само у јавном сектору спровели рационализацију, па није било нових запошљавања, а једино мерило за висину зараде је број одржаних часова. Није, каже Марковић, испоштовано ни опредељење да од смањења буду изузети бар они чије месечне зараде износе мање од 25 хиљада динара. Доказ овоме су сви просветни радници који немају довољан фонд часова и сходно томе примају мање од 25 хиљада динара. Тако почетник са оствареном половином од укупног фонда часова уместо досадашњих 21 не може да рачуна на више од 19 хиљада динара, а због тога што не испуњавају норму немају право чак ни на минималац. Месечна примања просветних радника су испод просека у јавном сектору, па је и то један од повода за за-

хтев да буду изузети из смањења зарада. И поред забране запошљавања у јавном сектору повећан је број радника у овој области, сем у просвети где се стално смањује због све мањег броја деце у школама, а тиме и броја часова. Ово је повод за закључак представника синдиката просветних радника да се од пара које им се одузимају финансира ново запошљавање у јавном сектору по страначко кумовским везама. Ма колико да је проблематика позната свим просветним радницима од посебне важности је било појављивање што већег броја на краљевачком протесту првенствено због настојања да се покаже како нису нерадници који злоупотребљавају штрајк да би остали код куће. Доказ томе је да су се тог дана окупили у својим школама и дошли организовано како би показали колико их занима да се проблем што пре реши. Један од захтева штрајкача везан је и за потписивање посебног колектив-

ног уговора који дефинише све оно што не може да се реши на други начин, а ствара доста простора за повластице којима би се надоместило изгубљено. И ма колико да током преговора долази до извесних помака ништа није сигурно док се не преточи у обавезујући документ.

- Пошто нам је у просеку плата смањена за око 4.000 динара у суботу су предложили да нам дају новогодишњу награду од 7.600 колико су израчунали да имају право по уговору. Услов је био да потпишемо прекид штрајка што није могло да се прихвати, јер за 60 евра дајемо три хиљаде које ће да нам узму за три године. У просветном свету би то лоше одјекнуло, а и даље ни један захтев не би био решен. Зато остајемо при захтеву да плате остану исте, или да се колективним уговором дефинише да не буду толико смањене – каже Марковић. Представници синдиката просветних радника залажу се и да нови колективни уговор не буде гори него садашњи, који истиче 15. јануара, али

и да се уведе ред у запошљавању са посебним освртом на оне који су проглашени технолошким вишком. Школска управа сваке године прави списак радника за чијим је радом престала потреба, па би баш они морали да имају предност при ангажовању на неким другим местима. Положај ових радника је угрожен настојањем да се попуна упражњених радних места врши на слободном конкурсу, а у просвети преовладава уверење да политичке странке једино у овој области нису могле без контроле да запошљавају своје људе, па се залажу за нов начин под изговором да се то чини како би се пружила шанса младима. При томе се пренебрегава чињеница да и млади остају без дела норме, па се поставља питање зашто се уопште праве листе технолошких вишкова и додељују бодови на основу радног стажа и породичног статуса којима се људи одржавају у послу. Уверење да постоји различит однос према младим просветним радницима у странкама и оних који то нису повод је за различите

закључке, између осталих да се промена закона припрема како би се и у овој области остварио политички интерес. Са посебним интересовањем се очекује половина јануара, јер у делу просветних радника преовладава уверење да би након истека колективног уговора могао да настане вакум у коме министарство не би морало да исплаћује оно на шта је до сада било обавезно, па се и то сматра делом притиска на одустајање од штрајка. Просветни радници су чврсти у одлуци да не попуштају тим пре што имају информацију да би половином наредне године могло да дође до новог смањења плата што би их, ако сада попусте, довело до минималца. Распуст почиње 30. децембра и траје до уторка 20 јануара, а три недеље паузе су време да штрајкачи одлуче да ли ће друго полугодиште почети на време, или ће бити настављени протести као у последњој декади децембра. Т. Радовановић

77

78

МАГАЗИН 28.12.2014.

79

Акција професора и ученика Шумарске школе

МАГАЗИН

28.12.2014.

ДЕДА МРАЗ ПОМ

80

- Слабо интересовање за упис на смерове трећег степена у Шумарској школи повод је да професори и ученици популаризују некада веома атрактивна занимања. – Ученицима Шумарске школе обезбеђене бројне повољности

О

бразовни процес годинама оптерећују све већи проблеми који, кад достигну критичну границу, постану добар повод за исказивање великог незадовољства просветних радника што се првог дана минуле недеље манифестовало и целодневном обуставом рада у великом броју школа. Није мали број оних, пре свега ро-

дитеља ученика краљевачких основних и средњих школа, који за оно што се дешава ових дана оштре критике упућују на адресу просветних радника сматрајући их одговорним за недовољну бригу о интересима ученика. Да нису увек у праву потврђују пред крај још једне календарске године професори Шумарске школе који су пронашли оригиналан начин да промовишу

мање популарна трогодишња занимања. Заједно са ученицима који у овој школи похађају смерове дрвне струке, будућим дрвним техничарима и столарима, направили су санке са ирвасима које од првог зимског дана привлаче пажњу пролазника на Тргу српских ратника. Последње године карактерише

АЖЕ ШУМАРИМА

слабо интересовање за упис на смерове трећег степена у овој школи, па је гест краљевачких дрвараца само још један у низу покушаја да се популаризују некада веома атрактивна занимања. Ученицима Шумарске школе обезбеђене су бројне повољности каквим не би могли да се похвале остали краљевачки средњошколци. Томе су допринели директор, а и остали запослени, пре свега обезбеђењем донација којима се стварају услови за смештај у Дом ученика средњих школа свих који долазе из других средина. На све слабије интересовање за ова занимања у многоме утиче опште стање у земљи и стагнација предузећа која су у просперитетна времена ап-

сорбовала све свршене ученике Шумарске школе. Некадашњи гигант југословенске дрвне индустрије „Јасен“ одавно не пружа довољно могућности за запошљавање, а ограничене су и могућности малих приватних предузећа која се баве обрадом дрвета. Шумарска школа током четврогодишњег школовања образује техничаре за обраду дрвета, а током три столаре, и шумаре. Осим њих диплому након четири године могу да очекују грађевински и техничари за ловство и рибарство, пејсажну архитектуру и геодезију. Професор Бранко Дамјановић потврђује да је на почетку текуће школске године у Шумарску школу уписано једно одељење столара са двадесет

ученика, а резултат њиховог рада су санке изложене у центру града. У школи је од 2011. до 2013. године реализован пројекат Унапређење конкурентности дрвне индустрије у оквиру кога су купљене савремене машине за обраду дрвета и опремљени кабинети које ученици користе у настави, а служе и за стручно усавршавање наставног особља и друге потребе школе. Иако је основна идеја била да се популаришу дрвна занимања атрактивна поставка послужила је бројним Краљевчанима, посебно оним најмлађим, да се фотографишу у Деда Мразовим санкама у амбијенту јела из школског расадника. Т. Радовановић

81

82

МАГАЗИН 28.12.2014.

83

Савет за безбедност саобраћаја града Краљева

МАГАЗИН

28.12.2014.

БЕЗБЕДНИЈЕ Н

84

- Средствима Савета за безбедност саобраћаја обезбеђено 200 аутомобилских седишта за бебе, настављено саобраћајно обезбеђење зона око школа и набављен аутомобил за потребе Полицијске управе.

– За прву фазу видео надзора у ужој градској зони 150 хиљада евра.

– У потпуности реализован план активности за ову годину. – Захвалнице најзаслужнијим за успешно изведене кампање Савета за безбедност саобраћаја

С

авет за безбедност саобраћаја града Краљева традиционално обележава успешан крај године, а овогодишњи пријем последњег петка у децембру био је прилика да се у Свечаној сали Градске управе чланови Савета сусретну са свима који су током године активно учествовали или пружали подршку његовом раду. Скуп сарадника на истом задатку, што већој безбедности учесника у са-

обраћају, био је прилика да се подсети како су у бројним сегментима планова за ову годину успешно реализоване све активности кроз различите акције чији је циљ да се повећа безбедност учесника у саобраћају. Прошлогодишње признање, када је Савет за безбедност саобраћаја града Краљева проглашен најбољим у Србији, било је подстрек да се са још већим жаром настави и у овој години, па ни резултати

нису изостали. Током ове године успешно је реализован пројекат израде Стратегије безбедности саобраћаја на територији града и завршено 11 пројеката за пешачке стазе које ће бити грађене наредних година. У Савету за безбедност саобраћаја са посебним поносом истичу да су први у Србији отпочели акцију обезбеђења две стотине седишта за бебе која је прихваћена и у другим градовима. То

НА ПУТЕВИМА

је повод да се са истом праксом настави и следеће године када ће седиште за аутомобил добити свака новорођена беба у тренутку кад буде уписана у матичну књигу. Едукација грађана кроз различите кампање утицала је да се настави тренд смањења саобраћајних незгода са трагичним последицама, а у Савету за безбедност саобраћаја обећавају да ће наставити са сличним активностима како би се у некој од наредних година смртност у саобраћају елиминисала. Током године настављено је саобраћајно обезбеђење у зонама школа а поред две у Рибници, „Свети Сава“ и „Вук Караџић“, безбеднији приступ имају и ученици Шумарске школе. Свуда где је то било могуће урађени су тротоари, првенствено на прилазу школама, а управо усвојени план и програм рада за наредну годину обећава да ће их бити још више.

Посебно важним за безбедност у најужем делу града сматра се постављање видео надзора, а како су за реализацију пројекта потребна велика средства Савет за безбедност је конкурисао за она која додељује норвешка амбасада. Уколико пројекат буде оцењен позитивно са 100 хиљада евра донације и 50 хиљада сопствених током наредне године могла би да се реализује прва половина пројекта, а друга средствима града током 2016. године. Средствима Савета за безбедност саобраћаја набављено је једно возило за потребе Полицијске управе, а у складу са законом који предвиђа да се трећина слива у наменски фонд и опремање органа који се баве повећањем безбедности саобраћаја. Извештај о стању безбедности на путевима током првих шест месеци бележи негативан тренд по питању броја погинулих у саобраћајним незгодама.

Појачаном контролом саобраћаја, а у периоду од јула до септембра ове године саобраћај су на Ибарској магострали контролисле три патроле, овај тренд је заустављен. Податак да је претходне у односу на 2012. годину број смртно страдалих на путевима у околини града смањен за 40 одсто, а у овој за додатних 20, потврђује да новац уложен у повећање безбедности саобраћаја није узалудно потрошен. Међу најзаслужнијима за успешно спроведене бројне кампање Савета за безбедност саобраћаја, којима су уручене пригодне захвалнице, су Ватрогасно спасилачка јединица, др Душан Мицић, Електросаобраћајна школа „Никола Тесла“, Саобраћајна полицијска испостава, Црвени крст, Димитрије Милић и краљевачки медији. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

85

86

МАГАЗИН 28.12.2014.

87

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

28.12.2014.

Град хероја

88

И

нспирисан истоименим Марвеловим стрипом, а испуњен емоцијама и хумором који се очекује од студија Волт Дизни, филм „Град хероја“ је стигао и у краљевачки биоскоп Кварт. „Град хероја“ је акциона комедија о специјалној вези између Бејмакса, огромног робота на надувавање, и чуда од детета Хира Хамаде. Кад ужасан догађај погоди град Сан Франсокио и смести Хира усред опасности, он ће потражити помоћ од Бејмакса и његових блиских пријатеља, зависнице од адреналина Го Го, чистунца Васабија, генија за хемију, Хани Лемон и фана стрипова Фреда. Хиров старији брат Тадаши је створио врхунског робота Бејмакса који се стара о људима, а његова једина програмирана жеља је како помоћи другима. Иако је Хиро тинејџер који се тешко сналази у специфичним околностима однос две различите личности је веома духовит, али и дирљив.

Кад се у граду појави маскирани зликовац који не планира ништа добро Хиро ће на себе преузети задатак да открије ко је тај човек и шта планира да уради, а кад то учини да га заустави, по сваку цену. Истинско путовање једног хероја и пријатељство са Бејмаксом ће му отворити очи и помоћи да схвати шта стварно значи бити херој. Филм је смештен у не тако далеку будућност у град Сан Франсокио, фиктивну мешавину два добро позната Сан Франциска и Токија. Хиро је четранестогодишњи геније који је са 13 година завршио средњу школу, али не користи таленат за добробит света јер проводи дане и ноћи учествујући у борбама робота у мрачним уличицама. Његов брат Тадаши ће успети на превару да га одведе на технолошки факултет у Сан Франсокију где ће се одушевити свиме што се тамо дешава. Упознаће професора који је измислио магнетне серво волане које је користио у својим роботима за битке, а кад буде време за полазак Хиро ће се већ заљубити у колеџ.

Како не иде увек све по плану Тадаши ће трагично страдати у несрећи док буде спашавао свог професора, а од тада Хиру скрханом болом све креће низбрдо. Тада оживљава саосећајни и брижни робот Бејмакс, кога је изумео Тадаши, и почиње да извлачи Хира из света туге. Хиро Хамада је чудо од детета које има мозак генија, и срце четрнаестогодишњака. Бави се роботиком, а његови врхунски роботи доминирају у илегалним борбама у мрачним ћошковима Сан Франсокија. Он је проблематичан, али у дубини душе добро дете, а кад трагични догађај све промени Хиро ће се окренути Бејмаксу и са њим развити нераскидиви однос чинећи две шестине екипе хај-тек хероја на веома важној мисији. Бејмакс је направљен да много брине, а задатак овог огромног робота на надувавање је да буде лични сапутник који брине о свачијем здрављу. Само једним скенирањем може да одреди виталне знаке и, на основу нивоа бола пацијента, излечи скоро

сваку болест. Замишљен и креиран од стране Тадашија Хамаде, Бејмакс можда унесе револуцију у здравство. Његов изглед говори о личности која посматра свет из једне перспективе, и само жели да помогне људима, па Хира доживљава само као пацијента. У почетку мисли да овај пролази кроз пубертет и жели да му помогне у томе, а кад схвати да се бори са губитком брата његова мисија ће бити да му оздрави сломљено срце. Заљубљеник у стрипове Фред делује као опуштен момак који нема планове за будућност, па врти рекламе и обожава чудовишта. Он не оклева да се придружи шесторци хероја и има много идеја за херојске вештине, а његов опаки алтер его који бљује ватру биће употпуњен канџама, интегрисаном комуникацијом и супер скоком. У посебним ситуацијама добро дође и искуство са рекламама. Го Го Томаго је јака, до сржи лојална и спортског духа, али не баш причљива девојка, а заштитни знак су јој балони од жваке и саркастичне примедбе. Чак и пре него што се претворила у хероја

била је јака и способна да се сама носи са противником. Васаби је изузетно паметан и мало неуротичан, али крупан и снажан залуђеник за чистоћу који не може а да се не придружи Хиру кад му је најпотребнији. Он је најконзервативнији, најопрезнији и најнормалнији међу овим ликовима, а у другом делу филма постаје глас публике који указује да је то што они раде сулудо. Хани Лемон држи хемију у малом прсту, а иако је слатка као и њено име ватрена је и има одлучан став који је чини готово незаустављивом. Она је позитивна особа, али има и особине лудог научника са посебним сјајем у очима, уједно и много садржајнија него што изгледа. Ујна Кес је презапослена старатељка Хира и Тадашија, али увек пуна подршке. Власница је популарне пекаре и кафића, весела жена која мисли све најбоље о нећацима генијалцима. Увек је спремна за шалу и загрљај и ту да их утеши, саслуша и спреми домаћу храну. Тадаши Хамада је добар момак

који је осмислио, направио и програмирао врхунског робота Бејмакса који ће сигурно помоћи милионима људи широм света. Улога старијег брата је оно по чему је заиста посебан, а свако дете би требало да има особу попут Тадашија која ће бринути о њему, па због тога Хиро и зна колико је срећан што га има у животу. Тадаши је довољно паметан да зна како да усмери дете попут Хира, а уместо да му каже шта треба да ради, на превару ће га натерати да сам схвати шта је за њега добро. За обиман и детаљан филм технолошки тим Студија за анимацију је морао да створи потпуно нови алат за рендеровање по имену Хиперион, а крајњи резултат је богати нови изглед какав публика до сад није имала прилике да види на великом платну. Филм је на репертоару до 30. децембра од 16 сати. На репертоару биоскопа су и три филма који су приказивани претходних недеља. Од 14 сати се приказује Меда Педингтон, од 18 Хобит: Битка пет армија, а од 21 Богови и краљеви.

89

90

МАГАЗИН 28.12.2014.

ЧИТУЉЕ И ОГЛАСЕ ПРИМАМО ДО ПЕТКА У 16 САТИ У МАРКЕТИНГ АГЕНЦИЈИ „ГОРАН“ МИЛОША ВЕЛИКОГ 14/1 У ПАСАЖУ ПРЕКО ПУТА

РОБНЕ КУЋЕ 036 321 454 063 620 798

91

Још пар недеља до коначне потврде

МАГАЗИН

28.12.2014.

ДЕЈВИС КУП

92

- Коначну потврду о месту одржавања сурета између репрезентација Србије и Хрватске треба да донесе комисија Међународне тениске федерације која се у Краљеву очекује почетком јануара. - Светски број један у тенису Новак Ђоковић ће први пут играти један званичан меч изван Београда. - Репрезентативци Србије изразили позитиван став према игрању у Краљеву. - И репрезентативци и селектор верују да ће мартовски меч бити почетак победоносног низа сјајне генерације играча. - Прво коло Светске групе Дејвис купа између 6. и 8. март прилика да Краљево буде препознато у читавом региону и свету

Фото: М. Радовановић

П У КРАЉЕВУ

93

П

МАГАЗИН

28.12.2014.

ре него што је 18. септембра ове године на годишњој скупштини Међународне тениске федерације у Дубаију обављен жреб Светске групе Дејвис купа за 2015. годину више од места где ће бити одржани мечеви првог кола било је важно ко ће бити противник Србије. Носиоци жреба за плеј оф Француска, Швајцарска, Чешка, Србија, Аргентина, Италија, УСА и Канада калкулисале су ко би између Аустралије, Белгије, Бразила, Хрватске, Немачке, Велике Британије, Јапана и Казакхстана могао да буде противник у првом колу које се игра од 6. до 8. марта наредне године. После завршеног жребања, када је постало извесно да Србија у првом колу дочекује Хрватску, Тениски савез Србије добио је понуду три града да буду домаћини овог спортског догађаја. Како су у Нишу и Новом Саду већ играни мечеви Дејвис купа делегација Тениског савеза је, са селектором српског националног тима Богданом Обрадовићем, пред крај октобра посе-

94

тила Краљево који је понудио гостопримство. Основни циљ је био да провере услове за одржавање меча, капацитет хале и хотелски смештај, а упознали су домаћине са веома прецизним условима Међународне тениске федерације за организацију оваквог догађаја. Утврђено је да Краљево са расположивим капацитетима испуњава све услове да буде домаћин тенисерима Србије и Хрватске, али коначан суд треба да донесе комисија Међународне тениске федерације. После ове посете Краљево и нову спортску дворану у Рибници, у којој би требало да буде одржан меч, посетили су чланови техничко-стручне службе Тениског савеза, а на основу њиховог прецизног извештаја у Краљево би почетком јануара требало да допутује комисија Међународне тениске федерације и након провере свега наведеног начини комплетан извештај. Селектор Обрадовић се веома похвално изразио о кандидатури Краљева и подржао идеју да се меч игра у

месту које има веома богату спортску историју и публику као мало који други. Наде Краљевчана да ће бити домаћини Дејвис куп репрезентацијама Србије и Хрватске спласнуле су кад је Новак Ђоковић, који још ни један званични меч у Србији није одиграо ван Београда, потврдио учешће у репрезентацији. Потврда да је за меч против Хрватске публика веома важан фактор била је довољна за закључак да је кандидатура Краљева у првом плану, али да коначна одлука не може бити донешена пре него се изјасни инспекција Међународне тениске федерације. Да је Краљево корак ближе циљу потврђује и редовна Скупштина Тениског савеза Србије пре које су градоначелник Томислав Илић и председник Рашког управног округа Небојша Симовић примили председника Управног одбора Тениског савеза Србије Топлицу Спасојевића и селектора репрезентације Србије Богдана Обрадовића. Краљево никад до сада није било домаћин међународног сусрета овако ви

соког ранга што је додатни мотив да се у организацију укључе све снаге како би на адекватан начин био представљен град а и шири регион. Одржавање Скупштине Тениског савеза Србије у Краљеву представља допринос деметрополизацији тениског спорта који је до сада био сконцентрисан само у великим центрима. Идеја Тениског савеза је да се прва два кола овог значајног такмичења одиграју ван Београда што је и утицало да се најозбиљније размотри идеја о одигравању у Краљеву.

- Потенцијална кандидатура која је истакнута до сада је добила све позитивне оцене, а остаје још једна финална почетком јануара после које се надамо да ћемо моћи и формално да кажемо да смо домаћини првог кола Дејвис купа у Краљеву, јер је овде укључено толико енергије и жеље, а људи из ИТФ су увидели да имамо потенцијал за то. Идеја је да се тениски спорт шири и ван великих центара, а после онога што смо видели закљу-

чујемо да Краљево заслужује да буде домаћин. И наши играчи су са одушевљењем примили вест да смо кандидовали Краљево, ми смо урадили све што је потребно и чекамо само финалну потврду ИТФ па да у јануару објавимо да се утакмица игра у Краљеву – каже Спасојевић. Селектор Обрадовић је у Краљеву још једном потврдио одушевљење оним пто је видео па је говорио као да је коначна одлука о месту одржавања меча против Хрватске већ донета. Иако од коначне одлуке Међународне тениске федерације дели тек која недеља Обрадовић на основу искуства са гостовања у бројним земљама света, а Србија већ девет година игра у Светској групи, потврђује да овакво гостопримство још није видео.

- Ви имате енергију и традицију, овај град је изнедрио велики број познатих спортиста и добрих људи који су много учинили за ову земљу и ја се надам да ће ово бити тренутак који ће у великој мери помоћи Краљеву да као

град буде препознат у читавом региону и свету – каже Обрадовић. Иако су Србија и Хрватска мале земље обе су освајале Дејвис куп, а имају претензија да га освоје други пут, што мечу првог кола, због квалитета играча и неизвесности, даје посебну драж. Од посебног значаја је сазнање да су и српски репрезентативци изразили позитиван став према наступу у Краљеву. Светски број један у тенису Новак Ђоковић ће први пут играти један званичан меч изван Београда што мечу против Хрватске даје посебан печат. И репрезентативци и селектор верују да ће мартовски меч у Краљеву бити само почетак победоносног низа сјајне генерације играча који обећавају максимум на путу ка титули. Четвртфинале Светске групе игра се између 17. и 19. јула, полуфинале и плеј оф мечеви од 18. до 20. септембра, а финале од 27. до 29. новембра наредне године. Т. Радовановић

95

96

МАГАЗИН 28.12.2014.

97

Фото: М. Радовановић

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

28.12.2014.

ТУЧЕ И ДАЉЕ ПРЕТЕ

98

С

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 15. до 21. децембра бележи благо погоршање у готово свим областима које се сматрају релевантним за сигурност грађана. У поређењу са претходним статистичким периодом број евидентираних кривичних дела је знатно повећан, а у структури од 30 тек десет одсто отпада на она која се сврставају у област привредног криминала. Број кривичних дела привредног криминала је у односу на она која се сматрају општим чак девет пута већи, а мало светла у суморну слику уноси податак да су инспекторима криминалистичке полиције познати извршиоци двадесет од укупно тридесет кривичних

дела. Иако је укупан број прекршаја у области јавног реда и мира повећан тек за један оних везаних за туче више је за читавих 50 одсто, јер је десет из претходног статистичког периода заменило петнаест нових. У области безбедности саобраћаја се бележи идентичан број од шест саобраћајних незгода од којих су по три као исход имале повређена лица, односно само материјалну штету. У свакој од прве три по једна особа је задобила лакше телесне повреде док је причињена штета процењена на пола милиона динара. Мала је утеха што је број од 315 прекршаја за двадесетак мањи него у периоду у односу на кога се врши поређење.

Посла су имали и ватрогасци па су интервенисали у гашењу једног пожара у коме је причињена штета од 50 хиљада динара.

ПУНТОМ НА ПЕШАКА У саобраћајној несрећи која се догодила у понедељак око 13,30 у Новом Селу, на путу Краљево – Крушевац, аутомобил „фијат пунто“ трстеничких регистарских ознака, којим је у правцу Краљева управљала шездесетједногодишња Трстеничанка, ударио је у 63. годишњу пешакињу из Обреновца. Повређена је хитно пребачена у Општу болницу „Студеница“, али је у вечерњим часовима подлегла повредама на Одељењу интезивне неге.

99

Фото: М. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs