Magazin156

МАГАЗИН Година III * Број 156 * 18. јануар 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 18.1.2015.

3

Расходи буџета града Краљева за 2015. годину

МАГАЗИН

18.1.2015.

КАКО СЕ ТР

4

- Рад Скупштине града у овој години кошта више од 39 милиона динара. - Субвенције јавним предузећима 47 милиона. – Од три пројекта социјалне политике, вредна 38,6 милиона динара, један се односи на урбану регенерацију насеља у Доситејевој улици. – За пројектно финансирање у области јавног информисања 15 милиона.

– Трошкови рада Градске управе и буџетских корисника из области културе, комуналног опремања, спорта, друштвене бриге о деци, туризма, фондова и трансфера према вишем нивоу власти три милијарде 108 милиона 569.167 хиљада динара. – Нешто више од 260 милиона за рад 286 запослених и 6 постављених лица. - У склопу планираних средстава 50 милиона динара је наменски опредељено за набавку апарата за магнетну резонанцу потребног Општој болници „Студеница“, а додатних 2,5 милиона за опремање органа

Фото: М. Радовановић

ОШЕ ПАРЕ?

5

знос од три милијарде и скоро 450 милиона динара планираних средстава у буџету града за ову годину распоређен је на 23 буџетска корисника у оквиру четири раздела. При планирању средстава из буџета код свих буџетских корисника узети су у обзир превасходно приоритети за финансирање текућих расхода за плате запослених, обавезе на основу права из радног односа, услова у простору у којима се обављају изворни и поверени послови и започети пројекти у погледу инфраструктурних улагања и опремања.

И

МАГАЗИН

18.1.2015.

Скупштина града

6

За финансирање Скупштине града Краљева у овој години планирано је 39 милиона и 160 хиљада динара од којих на плате, социјалне доприносе на терет послодавца, трошкове превоза на посао и са посла и социјална давања за именована и постављена лица отпада девет милиона и 180 хиљада динара. Овим лицима на име надокнаде за трошкове фиксних и мобилних телефона припада још 500, а трошкове путовања на службеном путу 100 хиљада динара. У складу са Одлуком о накнадама за рад и путним трошковима одборн и к а , ш е -

фова, земеника и техничких секретара одборничких група у Скупштини града, обавезе по основу накнада за њихов рад, дневнице за присуствовање седницама и функционални додатак заменика прдседника Скупштине грађане Краљева ће коштати скоро 23 милиона и 980 хиљада динара. Додатних 6 милиона и 150 хиљада динара предвиђено је за штампање Службеног листа, преносе седница Скупштине, рад скупштинских комисија, репрезентацију и остале опште услуге. Планирано је да се на специјализоване услуге потроши 50 хиљада, а материјал за рад стручне службе 210 хиљада динара.

Извршни органи За рад градоначелника и Градског већа планирано је 337 милиона и 378 хиљада динара о д

којих ће на исплату плата, социјалних доприноса на терет послодавца, трошкова превоза на посао и са посла, као и социјална давања за именована и постављена лица бити утрошено осам милиона 137 хиљада динара. Стални трошкови фиксних и мобилних телефона, услуге за утрошену електричну енергију, централно грејање, доставе и закупа нестамбеног простора не би требало да премаше 950 хиљада, а трошкови путовања на службеном путу у земљи и иностранству још милион и 250 хиљада динара. Расходи по основу услуга по уговору односе се на котизације, рад комисија и рад-

них тела извршних органа, функционални додатак члановима Градског већа, чланарине, репрезентацију и остале за шта је буџетом предвиђено 13 милиона и 650 хиљада динара. Специјализоване услуге укључују трошкове за рад комисијама за утврђивање смрти на територији града и наставак финансирања започетих пројеката у чему град учествује са четири милиона и 200 хиљада динара, док је за канцеларијски материјал и стручну литературу планирано додатних пола милиона. Новчане казне и пенали по решењу судова за одузето а невраћено земљиште, преузете обавезе на санацији последица земљотреса и поплава, као и накнаде штете за повреде, или штету нанету од стране државних органа могу да се исплаћују до износа од 46,5 милиона, док је од 35 милиона буџетске резерве за сталну планирано 33, а текућу 2 милиона динара. Четири јавна

комунална предузећа у овој години могу да рачунају на субвенције у укупном износу од 47 милиона динара. Скоро половина, или 20 милиона, намењено је Јавном комуналном предузећу „Водовод“ за редовно финансирање обавеза по основу кредита, док је седам милиона намењено Јавном комуналном предузећу „Чистоћа“ на име уређења простора и опремање за хуманитарни смештај животињских лешева. Јавно енергетско предузеће „Топлана“ може да очекује 15 милиона за обезбеђење енергената у случају тежих услова у снабдевању, а Јавно комунално предузеће „Путеви“ исто толико за зимско одржавање саобраћајница на територији града. Спровођења Акционог плана за запошљавање, а преко Националне службе за запошљавање, ове године ће градску касу оптеретити са 23,8 милиона динара. Одлуком о буџету планирана су средства за социјална давања на основу одлука Скупштине града и закона, а односе се на накнаде породиљама, допунско материјално обезбеђење, превоз одређених категорија становника, стипендије,

накнаде за прворођену бебу, учешће у финансирању Народне кухиње и Шаторског насеља, смештај ученика у специјалним школама. За све то је планирано 102,3 милиона што у укупним средствима буџета партиципира са три одсто. У складу са Стратегијом социјалне политике од 2013. до 2020. година планирана су средства за финансирање три пројекта. Први се односи на смањење сиромаштва и унапређење могућности запошљавања маргинализованих и угрожених група становништва са фокусом на Ромкиње у Србији чији је носилац организација Хелп. Трошкови су планирани и за изградњу објекта за становање као наставак обавеза града за завршетак објекта социјалног становања на локацији Рибница, а преко Општинске стамбене агеције преко које ће бити реализован и пројекат урбане регенерације насеља у Доситејевој улици. У складу са закљученим уговором са надлежним министарством и агецијом за ово је намењено 38,6 милиона. У оквиру Локалног акционог плана Родне равноправности за период од 2014. до 2018. године планирана је реализација три пројекта за које ће из буџета града бити потрошено 450 хиљада динара. Правилник о суфинансирању пројеката од јавног интереса у области информисања уређује начин суфинансирања пројеката од стране

7

јединице локалне самоуправе. Њиме је прописан начин расписивања конкурса, право учешћа на конкурсу, износ средстава за суфинансирање пројеката, критеријуми за оцену пројеката, образовање конкурсне комисије и начин доношења одлука о расподели средстава. У складу са тим за суфинансирања пројеката у области јавног информисања на територији града Краљева планиран је утрошак 15 милиона динара. Пројекти су планирани као посебне целине, а њихова реализација ће се у наредном периоду пратити појединачно финансијски и наративно. Финансирање расхода у оквиру раздела који се односи на извршне органе финансираће се из изворних прихода буџета града у износу од 325.824.048,75 динара и пренетих наменских средстава из претходне буџетске године која нису утрошена, у складу са скупштинском одлуком о престанку важње Фонда солидарне стамбене изградње у износу од 11.553. 951,25 динара

МАГАЗИН

18.1.2015.

Градско јавно правобранилаштво

8

За рад Градског јавног правобранилаштва планирано је тек 20 хиљада преко девет милиона динара од којих ће 8,31 милиона бити потрошено на плате, доприносе на терет послодавца, трошкове превоза на посао и друга социјална давања за четири постављена лица и једног стално запосленог. Обезбеђење услова за рад постављених и запослених лица подразумева измирење трошкова за централно грејање, одвоз отпада, услуга фиксне и мобилне телефоније, интернета, осигурања возила и друге што укупно достиже 200 хиљада динара. Уз 20 хиљада за службена путовања у земљи додатних 120 је планирано за котизације за семинаре, стручна саветовања, услуге вештачења и репрезентацију. Одржавања електричних и инсталација централног грејања, механичке поправке

службеног возила и остале опреме кошта 70, а канцеларијски материјал и материјал за хигијену 250 хиљада динара.

Градска управа Највише пара из буџета за ову годину намењен је финансирању Градске управе и буџетских корисника из области културе, комуналног опремања, спорта, друштвене бриге о деци, туризма, фондова и трансфера према вишем нивоу власти за шта је планирано 89 одсто укупних трошкова или три милијарде 108 милиона 569.167 хиљада динара. Од планираног расхода Градске управе који износи 589,12 милиона на текуће отпада 520,12, а капиталне издатке 59 милиона. Скоро половина средстава намењена је за исплату зарада, додатака и накнада запослених, социјална давања на терет послодавца, социјална давања, трошкова превоза, јубиларне награде и социјална давања за 286 запослених и 6 постављених лица. За ове сврхе планирано је 261,02 милиона динара што чини 45 одсто укупних расхода и издатака Градске управе. У склопу мера за рационализацију броја запослених планирана су средства по програму Владе Србије у износу од 6,3 милиона. Планирано је да стални трошкови комуналних услуга, као и расходи по основу трошкова платног промета, услуга заштите имовине, фиксне и мобилне телефоније, услуге поште, осигурања возила опреме и запослених изнесу 37 милиона динара. За службена путовања, дневнице, смештај и остале трошкове на службеном путу запослених у Градској управи планирано је 850 хиљада динара. Посебну ставку представља израда и одржавање софтвера, одржавање рачунара, котизација, објављивање тендера и информативних огласа, услуге вештачења, накнаде члановима комисије и сличне услуге, као и трошкови ререзентације за шта је предвиђено укупно 9,1 ми-

лион. У склопу појачаних активности на принудном извршењу донетих решења за рушење објеката без дозвола, а на основу планираних активности надлежних стручних служби, планиран је утрошак од 10 милиона динара ради благовременог планирања поступка јавних набави. Занатски радови, поправке саобраћајних возила, рачунарске и електронске опреме, могу да коштају максимално 7 милиона динара. Средства су планирана и за набавку канцеларијског материјала, униформи инспекцијских органа, стручне литературе за редовне потребе запослених, гориво за све органе, средства за одржавање хигијене и остали материјал за посебне намене, а од укупно 20 милиона динара четири је намењено јединицама Цивилне заштите. Регистрацији службених возила, административним таксама и кварталним обавезама по основу пореза на додату вредност у вези уговора о давању у закуп пословног простора намењено је 3,4 милиона, а 16,5 милиона завршетку радова на згради Скупштине града. У склопу планираних средстава 50 милиона динара је наменски опредељено за набавку апарата за магнетну резонанцу потребног Општој болници „Студеница“, а додатних 2,5 милиона за опремање органа. Средства по основу дотација невладиним организацијама планирана су у оквиру Градске управе за финансирање јавних овлашћења поверених Црвеном крсту, редовно финансирање политичких субјеката, дотације спортским организацијама и удружењима и осталим удружењима за шта ће бити утрошено 67,8 милиона динара. Буџетом је планирано да се за редовно финансирање политичких субјеката издвоји 1,8 милиона, а за јавни дуг који се односи на финансирање ануитета по основу отплате камате домаћим пословним банкама и главнице домаћим кредиторима 101,9 милиона динара. Т. Радовановић

9

18.1.2015.

МАГАЗИН

10

Др Звонко Марковић

Без длаке на језику: Др Звонко Марковић (2)

- У граду не постоји довољан ниво сагласности политичких субјеката као услов да се крене напред. - Међу напредњацима, који чине окосницу коалиције на власти, не постоји довољан број квалитетних људи који би могли да покрену развој града. - Током нешто више од две и по године напредњачке власти у Краљеву ништа значајније није урађено, а и неће док се не успостави толико потребан консензус. - Социјалдемократе су одлучне у тврдњи да ће већ идуће године сигурно победити на локалним изборима у Краљеву. - Агресивни наступ напредњака на изборима за савете месних заједница потврда става да их интересује само власт. - Кад је интерес Краљева у питању Социјалдемократска странка је спремна за сарадњу са свима. - Социјалдемократе раде на веома озбиљним пројектима за покретање производње и запошљавање значајнијег броја људи. - Циљ је да се на изборе изађе са листом од седамдесет људи за које нико неће моћи да каже ни једну ружну реч

Фото: М. Радовановић

ПОЛИТИКА СОЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАКОСТИ

11

12

МАГАЗИН 18.1.2015.

вако од не тако честих заседања локалног парламента карактерише појава нове одборничке групе што сведочи да се актуелна владајућа већина углавном бавила кадровским питањима, па су ребаланс буџета за претходну и буџет за ову годину кројени према потребама оних који су освојили власт. Посебно погубним социјалдемократе сматрају приче о суфициту у буџету оцењујући га погубним за град, јер је за добре познаваоце политичких прилика доказ више твредњи да актуелна власт готово ништа не ради, што је могло да се чује и са скупштинске говорнице. Депримирајуће је на руководство Социјалдемократске странке у Краљеву деловао напредњачки став са последње седнице локалног парламента да се субвенције јавним предузећима додељују како би лагодно могла да обављају своју делатност. Ово, верују они, вређа интелигенцију свих Краљевчана, па се изводи закључак да је скупштинска већина, након бахатог понашања и трошења пара у јавним предузећима, увек спремна да прискочи у помоћ кад зашкрипи и омогући им да и даље лагодно раде. У делу оних који су спремни да у свему што не ваља виде повод за критику власти преовладава уверење да у граду не постоји довољан ниво сагласности политичких субјеката као услов да се крене напред. Својеврсном кочницом се сматра и сазнање да међу напредњацима, који чине окосницу коалиције на власти, не постоји довољан број квалитетних људи који би могли да покрену развој града. Развој кочи и недовољан ниво свести о потреби да у одлучивање буду укључени сви политички чиниоци, а не само они који су удруживањем створили већину од 36 одборника. Довољан доказ за изостанак сарадње је током октобра прошле године одржана акција „Оживи осмех“ за прикупљање средстава потребних за санацију поплављених кућа дванаест најугроженијих породица. Очекивало се да аполитична акција, која неће служити за промоцију било које странке, окупи све политичке субјекте

С

око идеје која је оцењена као добра. Доктор Звонко Марковић сматра да је значајнији одзив изостао само због помањкања свести о потреби заједничког наступа.

- Мислим да смо још на нивоу да ако видимо да неко нешто ради, без обзира дали је то добро или не, саботирамо зато што ту не можемо да рачунамо на политичке поене. Далеко смо од заједништва иако би требало да нам, и да смо апсолутни политички противници, овај град буде приоритет и ту нема компромиса. Ми можемо да се боримо за гласове, али нам је циљ за просперитет града исти. Било је предлога да свака странка предложи по две до три породице, а ја сам био против и мислио да Центар за социјални рад професионално обаља свој посао, најбоље зна ко је најугроженији и коме је помоћ најпотребнија. Мени је акција изгледала ОК, али зато друге странке то нису схватиле – каже Марковић. Термин консензус најчешће користе они који се тек боре за власт, али га брзо забораве кад на изборима добију довољну подршку бирача да у наредном четворогодишњем мандату управљају градом. Кад се улоге у управљању замене мења се и терминологија, па они који су заговарали консензус верују да могу и без њега, а они који су морали да напусте фотеље полако долазе до сазнања да он ипак не би био тако лош, али само док не поврате власт. Честе критике напредњачке владавине заснивају се на уверењу да током нешто више од две и по године ништа значајније није урађено, а по дубоком уверењу социјалдемократа и неће док се не успостави толико потребан консензус. А он би требало да уважи и ставове политичких субјеката који нису били у ситуацији да пређу праг локалног парламента, поготово социјалдемократа који верују да ће већ након следећих парламентарних избора бити део локалне власти. До тада очекују да неко од партија на власти прихвати пружену руку, јер је једини начин за излазак из кризе укључивање свих који су способни, а

имају вољу да нешто ураде. Таквих, кажу, има и у Социјадемократској странци Србије, а њихов кредибилитет је довољна потврда потребе за укључивање у решавање проблема друштва. У супротном се потврђује одсуство жеље да оно крене напред. Договор свих политичких фактора је неминовност, а да ли ће се и када то десити тешко се може прецизирати и поред чињенице да се сваким даном тоне све дубље. Да је тако тешко да би могли да потврде и они који имају надполовичну већину у органима одлучивања ма колико др Марковић тврдио да ће и када његова странка преузме власт морати да разговара са осталим политичким субјектима, чак и онима који немају представнике у локалном парламенту. До локалних избора на пролеће 2016. године остало је нешто више од годину дана, а представници партија које не партиципирају у управљању верују да ће коалиција која тренутно држи све полуге власти то време потрошити на агресивну кампању. Социјалдемократе су одлучне у тврдњи да ће већ идуће године сигурно победити на локалним изборима. Основу за овакав став виде у незадовољству свих којима су плате смањене за читавих двадесет посто, десет по основу смањења због одлуке Владе, а других десет због смањења вредности динара током последња два месеца. Да се владајуће странке озбиљно припремају за локалне изборе сведоче они на нивоу месних заједница одржани током новембра прошле године. Ма колико се чинило да избори за савете месних заједница немају неку претерану важност међу представницима странака које нису на власти преовладава уверење да би баш они могли да одиграју значајну улогу у анимирању бирача. Доктор Марковић потврђује да његова странка није учествовала на изборима за савете месних заједница због чињенице да за то није имала довољно снаге, као ни довољно квалитетних кандидатата за ова места. Са друге стране агресивни наступ напредњака оцењује се као потврда

13

18.1.2015.

МАГАЗИН

14

става да их интересује само власт. Кратко време од конституисања савета не пружа превише могућности да се анализира њихов учинак, па њихови чланови уз већ доказану политичку подобност тек треба да покажу квалитет. Анализом досадашњег рада месних заједница долази се до закључка да се он завршавао на пројектима о чијој је реализацији одлучивала Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“, а већег утицаја на то нису могли да имају председници савета сем ако нису били посебно политички подобни. Како ће у наредном периоду средства за рад бити усмеравана дирекно на месне заједнице о реализацији инфраструктурних пројеката више неће одлучивати Дирекција за планирање и изградњу, него савети месних заједница који треба да изврше припрему за локалне изборе. На основу тога се изводи закључак о агресивном понашању напредњака који су, по сопственом признању, успели да победе у 80 одсто од 68 месних заједница на територији града. Кад је интерес Краљева у питању Социјалдемократска странка је спремна за сарадњу са свима. Зато је и нуде не тражећи ништа за узврат, чак ни директно учешће у власти, а да би до сарадње дошло треба да уследи позив од оних који чине владајућу већину. Тог позива за сада још нема, а како ствари стоје неће га ни бити до промене снага у локалном парламенту. Да жеља за тако нешто постоји логично би било да се прво оствари са опозиционим странкама које чине састав парламента. Протекле две и по године показале су да нема разумевања ни да се предлози опозиције ставе на дневни ред скупштинских заседања, а камоли прихвате конкретна решења које нуде. Све то наводи на закључак да опозиција и не постоји. У таквим околностима готово невероватно звучи тврња социјалдемократа да ће у разговоре о будућности града укључити све учеснике политичког живота кад након следећих локал-

них избора освоје власт у Краљево. У то по њима нема сумње, а остаје само још да у то убеде бираче. Да социјалдемократе не седе скрштених руку сведочи податак да њихови чланови раде на веома озбиљним пројектима за покретање производње и запошљавању значајнијег броја људи. У време кад се запошљавање и стотинак нових радника сматра великим успехом тешко је правом мером оценити најаву десет до петнаест пута већег броја. И док се оптимистичка обећања са највишег нивоа власти најчешће оцењују нереалним она која долазе из редова социјалдемократа њима делују реално и оствариво. До тада само треба сачекати изборе, а социјалдемократе су их очекивале и половином претходне године кад је претходни градоначелник Краљева поднео оставку.

- Били смо убеђени да ће бити локалних избора и припремали смо се за њих, али је нађено другачије решење. Не могу да разумем странку која има 50 процената и више освојених гласова а да између њихових одборника не постији човек који би могао да води овај град што говори о њиховим кадровским проблемима. Са друге стране сви да се скупимо опет нам фали још квалитетних људи, јер самостално нико не може ништа да уради. Претпостављам да би и људи ван политике, кад би видели праву и искрену причу, пристали да се укључе. Иако је те људе тешко покренути не видим зашто неко не би помогао свом граду ако се докаже да иза позива стоји права прича – каже Марковић. А квалитетни људи који још нису укључени у политички живот су циљна група социјалдемократа који настављају са изградњом страначке инфраструктуре настојањем да у своје редове доведу баш такве. До краја ове године очекује се формирање свих месних одбора од људи који су свесни недостатака актуелне власти. Циљ је да се на изборе изађе са листом од седамдесет људи за

које нико неће моћи да каже ни једну ружну реч, а који ће бити спремни да се ставе на располагање грађанима Краљева. То је став на коме се инсистира свих осам претходних месеци, а заснива се на квалитету без лажних обећања. Да има људи који још нигде нису били ангажовани потврђује податак да прилазе социјалдемократама које приоритетним сматрају формирање мреже пољопривредних произвођача како би им се омогућило да у неком од откупних центара оно што су произвели пласирају директно, а не преко посредника. Интензивнијем развоју пољопривреде требало би да претходи детаљна анализа целокуног пољопри вредног земљишта, а озбиљна студија покаже шта је то што се на најбољи начин може гајити. У Социјалдемократској странци Србије и даље верују да је за овако озбиљан посао неопходан велики број људи са територије града Краљева без обзира на то којој странци припадају. Разлог да је сарадња изостала, а нема ни подршке са републичког нивоа, наводи на размишљање да је, ма колико то депримирајуће деловало, Краљево у немилости оних који воде политику земље. Доказ да је тако су друге средине у које се улажу значајна средства, па би се пре него о неспособности локалне власти могло говорити о немилости. Посебна потврда оваквом ставу је предуго ишчекивање било ког са врха државе да отвори нову спортску дворану, а и последњи долазак премијера Александра Вучића током предизборне кампање у марту прошле године сматра се изнуђеним. Међу социјалдемократама су некадашње демократе верне председнику Борису Тадићу уверене да су напредњачку власт у Краљеву више од конкретних резултата обележиле фразе и оштра критика претходника. То што су изостали резултати могло би као бумеранг да се врати већ на пролеће следеће године. Т. Радовановић

15

Либерално-демократска партија о проблемима просвете

МАГАЗИН

18.1.2015.

ПРСТОМ НА НАЧЕЛНИКА

16

- Поступци начелника Школске управе имају лоше последице на краљевачку просвету које ће, ако се настави, бити несагледиве.

– Свршени основци уписивани у средње школе мимо ранг листи, па иако је законски максимум 30 нека одељења имају и по 39 ученика.

- Повећавањем броја ученика смањује се број одељења, па један број просветних радника остаје без посла. – Изостало позитивно мишљење начелника Школске управе о именовању директора Гимназије.

- Игнорисана готово једногласна подршка колектива и Школског одбора.

- Тотално дисциплиновање просвете као једног од здравијих система у оквиру државе

Милан Самарџић

17

Фото: М. Радовановић

инула година је у много чему специфична кад је у питању рад локалних политичких странака. Док су до марта и безначајне догађаје користиле као повод да се огласе ванредни парламентарни избори у том месецу код највећег броја њих као да су у потпуности угасили сваку жељу да комуницирају са јавношћу. Доказ је Либерално-демократска партија којој је, ако се закључује на основу онога што је први пут након тог периода председник Градског одбора Милан Самарџић поручио јавности, највећи проблем у Краљеву нешто што највећи број становника и не зна. Нису то биле ни поплаве, ни чести протести радника „Фабрике вагона“ и „Магнохрома“, ни избори за савете месних заједница, ни четворомесечни штрајк адвоката, и нешто мањи просветних радника, ни буџет града за ову годину, ни пропала привреда, него начелник Школске управе чији рад, по њима, има лоше последице на краљевачку просвету које ће, ако се настави, бити несагледиве. Повод за овакав став либералне демократе виде у решењима која је начелник издавао почетком ове школске године, на основу којих су свршени основци уписивани у средње школе без ранг листи. Према сазнањима Либерално-демократске партије занемарен је успех на малој матури и освојен број бодова као основ за рангирање при избору на жељена занимања.

- Учестала је пракса да се директорима издају решења за упис деце у први разред средње школе. У истом дану кад ученик, а морао би родитељ, подноси захтев за упис у жељено атрактивно занимање окружна уписна комисија то цени и прибавља сагласност републичке просветне комисије, а начелник Школске управе издаје решење. Судећи по томе да све може да се заврши у истом дану имамо изузетно експедитивну и ефикасну државу. При томе у таквом решењу нема ни образложења, ни састава једне и друге комисије, ни праве поуке. То је

МАГАЗИН

18.1.2015.

М

18

штетно, јер шансу добијају ученици који немају адекватан број бодова, а иако је законски максимум 30 нека одељења имају и по 39 ученика. Ако у одељењима повећавате број ученика, онда се смањује број одељења, а кад смањујете број одељења један број просветних радника остаје без посла. Са таквом праксом мора да се прекине, јер су поред ученика оштећени и просветни радници – каже Самарџић. Партијско запошљавање је тема која годинама обележава свакодневицу града, и земље, а посебно се апострофира пред сваке изборе и служи као добар повод за бројне критике партијама које не учествују у власти. Иако од ове негативне појаве није имуна ни просвета, посебно кад су у питању именовања директора основних и средњих школа, није у претходном периоду било оштрије реакције политичких првака. Прва се чула ових дана из редова Либерално-демократске партије можда и због тога што је председник Градског одбора просветни радник, а можда што је последњим збивањима угоржена позиција директора школе у којој ради. Наговештај министра просвете о промени начелника великог броја школских управа у земљи, а нови ће бити бирани на основу конкурса, у ситуацији када постоји забрана новог запошљавања у јавном сектору указује да би могли бити именовани из редова већ запослених што се оцењује добрим потезом. Лошим се оцењује паушална оцена Школске управе о онима који су конкурисали за место директора, пре свега оних који не прихватају да уписују прекобројни број ученика по основу спорних решења. Истовремено ни они који не уважавају налоге виших органа о запошљавању у школама не добијају позитивно мишљење начелника Школске управе, а у обе категорије се сврстава управо директор краљевачке Гимназије.

- Директор Гимназије је окарактерисан као коловођа штрајка и на основу тога није добио сагласност, а

игнорисана је готово једногласна подршка колектива и Школског одбора. У овом случају није било формално правних разлога да директор не добије сагласност, а није је добио због карактеристика које су добијене из Школске управе, па се намеће питање због чега се то ради. Да ли је то гушење штрајка, лични анимозитет, или да се покаже да они који не буду гушили штрајк неће добити сагласност? Да ли је по среди стављање свега под контролу једне партије или тотално дисциплиновање просвете која је један од здравијих система у оквиру државе без обзира на синдикалну причу – каже Самарџић. Либерално-демократска партија очекује реакцију локалне самоуправе, начелника Рашког управног округа, Српске напредне странке као стожера локалне власти и министра просвете који је упознат са ситуацијом у Краљеву. Проблем добија на значају кад се зна да је Гимназија здрав колектив са реномеом који је потврђен у другој половини прошле године кад је стигло признање Факултета организационих наука којим се потврђује да се свршени ученици ове школе високо котирају на свим факултетима, посебно овом где се сврставају у најбоље студенте. То је након земљотреса, који је погодио Краљево у новембру 2010. године, доказао и Правни факултет кад је финансијски помогао Гимназију у знак захвалности што школује будуће одличне студенте. Према чврстом ставу либералних демократа просвета може да буде генератор развоја државе, али је проблем што се ефекти доброг рада у њој не рефлектују у кратком периоду, него након изласка неколико генерација из доброг система. Иако за све није било довољно чврстих доказа, сем папира које је председник Градског одбора ЛДП показао, али није дозволио детаљнији увид у њих, свакоме остаје да верује или не верује у оно што стиже од челних људи ове странке. Т. Радовановић

19

18.1.2015.

Унија месних заједница са поплављеног подручја

МАГАЗИН

ПОГРЕШАН РЕДОСЛЕД 20 ПРИОРИТЕТА

Фото: М. Радовановић

- Председници седам месних заједница које се наслањају на Мораву потписали Протокол о формирању Уније месних заједница са поплављеног подручја. - У граду који нема привреду, обилазницу, ни јенду озбиљну високошколску установу, где се само три посто деце која се школују у Београду враћа, увидели смо да треба уложити 700 милиона динара у нешто што се зове затворени базен. - Базен је ствар високог стандарда, и није згорег да се има, али када имате 500 угрожених домаћинстава и три хиљаде катастарских парцела на којима људи сеју по три пута пшеницу и кукуруз па то вода однесе, онда се зна шта је приоритет. - Део становника поплављеног подручја захтева да се проблем решава попреко, бунтом протестом, блокирањем пруга, саобраћајница, и другим средствима

21

22

МАГАЗИН 18.1.2015.

авршило се пуних девет месеци откад је, након изливања у мају прошле године, Западна Морава направила пустош на плодним ораницама и поплавила око пет стотина кућа из неколико села са обе стране реке. Ма колико да је штета делимично санирана међу становницима ових крајева и даље влада незадовољство чињеницом да се није ништа учинило како би се у будућности отклонила опасност од поплава. То је и био повод да председници седам месних заједница које се наслањају на Мораву потпишу Протокол о формирању Уније месних заједница са поплављеног подручја. Иницијатор ове идеје је Месна заједница Грдица на чијој територији је у мају поплављено 270 кућа и значајни производни капацитети на које се наслања краљевачка привреда. Председник Месне заједнице Грдица Раде Ерац потврђује да је основни програмски циљ Уније трајно решавање судбине насеља која се налазе уз Мораву. Како је поред око пет стотина кућа поплављено и три хиљаде катастарских парцела најплодније моравске земље прича се свела на то да објекти који данас постоје на том потезу готово да немају никакву тржишну вредност. Тако кућа у Грдици која реално вреди између 50 до 60 хиљада евра не може да се прода ни за три, а земља која је до пре нешто мање од године дана вредела много сада се нуди, а не продаје, за 30 до 50 евра по ару због чињенице да се налази у зони која је безбедносно ризична. Циљ Уније је да иницира регулацију тока Западне Мораве на потезу од камиџорског до милочајског моста, и изградњу бедема на коме би била облилазници око Краљева. Потписници протокола верују да се, технички гледано, ради о веома једноставној ствари. Ако се пут Појате-Прељина гради само као аутопут тражи се политичка одлука државе да се приоритетно гради на овом потезу, јер би се тиме остварила трострука корист. Осим што би био завршен део аутопута и обилазница око Краљева заштитило би се више од 500

Н

домаћинстава и преко три хиљаде катастарских парцела. Иницијаторима ове идеје је јасно да председници месних заједница то не могу да изјествују, али могу да траже, покрећу иницијативу и предузимају све мере кроз институције система, ако буде потребно за остварење крајњег циља и ван система. За овако значајан пројекат су потребна велика средства, а у седам месних заједница низ Мораву подсећају на много грандиозније пројекте попут канала од Дунава до Вардара о односу на који би прочишћавање Мораве на кратком потезу личило на ситну показну вежбу. Идеја о изградњи заштитног бедема, и обилазнице око града на њему, стара је више од четири деценије, а само актуелизована најновијим трагичним догађајима везаним за страдање становништва дуж тока Мораве. Ма колико да је прича маскимално „подгрејана“ становници ових крајева спорним сматрају изостанак иницијативе оних који би требало да је предузму и који сносе одговорност за то. Много пута је поновљен став да више од сто градова и општина нема ни једног посланика у Скупштини Србије. Иако их Краљево има седам у Грдици се поставља питање да ли привредници са тог терена треба да издвајају порез и издржавају их ако од тога немају користи, јер они од владе и државе не могу да издејствују оно што је потребно становништву.

- Поједини од тих посланика сматрају да је највећи проблем Краљева што нема затворен базен, а то изазива чуђење и револт јер се граничи са ненормалним поимањем укупне ситуације. У граду који нема привреду, обилазницу, ни јенду озбиљну високошколску установу, где се само три посто деце која се школују у Београду враћа, увидели смо да треба уложити 700 милиона динара у нешто што се зове затворени базен, а то значи да решавамо проблем оних који се купају лети, а немају где да се купају зими. Ми смо имали два отворена базена, па смо један затрпали зато што се показао као нерентабилан. Ако би имали

обилазницу око града Краљева, као што има свака паланка у земљи Србији, то била иницијална каписла да на тој траси никне све оно што ниче поред свих обилазница око великих градова. То би била инвестиција која би покренула цео град из мртвих, а то није само интерес Грдице него и интерес целога града и регије, ако не целог Рашког округа – каже Ерац. Овакав став је добар основ да се од државних органа, а спона са њима су седам посланика, затражи доношење политичке одлуке о трајном решавању питања месних заједница дуж тока Западне Мораве. Оно што су локална самоуправа и други чиниоци учинили на санирању штете није занемарљиво, али је дугорочно мање битно јер ситуација слична оној када је поплављено пет стотина кућа може да се понови. Због тога решавање овог питања за становнике поменутих крајева представља приоритет. Једна од наредних активности требало би да буде састанак са надлежнима из локалне самоуправе, Рашког управног округа, посланицима, ресорним мнинистром за ванредне ситуације. Жеља потписника протокола била је да се институционализацијом прича уведе у легалне токове, јер постоји и део становника ових крајева који захтевају да се проблем решава попреко, бунтом протестом, блокирањем пруга, саобраћајница, и другим средствима. У овом тренутку најадекватнијим се сматра коришћење свих расположивих легалних начина да се оствари циљ. Уколико то не буде могуће прети опасност да сви стану на страну оних који се залажу за радикалнији приступ да се неко приволи да одради оно што се у нормалним државама одрађује без велике тензије.

- Наши посланици су се пробудили пре неки дан чувши за редослед активности, па је отворена некаква канцеларија за народне посланике. Испада да они до сада ништа нису могли да раде без канцеларије. Зграда Скупштине града има стотине канцеларија, а ако је то био проблем могао је да се реши првог дана након избора, а не да се чека годину дана да би гос-

23

18.1.2015.

МАГАЗИН

24

пода имала канцеларије. Канцеларија је техничко питање као што је техничко питање телефон или компјутер. Дакле, или постоји политичка воља, или не постоји. Ствар је потпуно јасна, грађани Грдице и поплављених подручја треба да плаћају порез на поплављене куће, имања и фирме да би издржавали седам посланика. Они треба да одраде посао у корист тих грађана или нека поднесу оставке. Ми не отварамо фронт, ми само тражимо да неко ко је добро плаћен да би радио обави посао за који је плаћен – каже Ерац. Свесни су становници села из седам месних заједница дуж тока Мораве да овај посао не може да се обави за два месеца, јер је потребно урадити пројектну документацију и регулисати имовинско правне односе. Зато и подсећају да Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ има 80 запослених који се баве тим пословима. Ерац подсећа да има градова који су распустили

слична предузећа кад су градоначелници схватили да им се преноси енормна сума новца, а да је функција градоначелника сведена да буде социјални радник. У таквим околностима оправдано звучи потреба постојања предузећа које за 40 година није решило имовинско правне односе, израдило пројектну документацију и обезбедило грађевинске дозволе. У ситуацији када се води огорчена борба за свако ново радно место оправдано се поставља питање избора кад се пред министром финансија нађе захтев за средства неопходна изградњи затвореног базена у исто време кад и захтеви других локалних самоуправа које би паре радије уложиле у отварање производних погона и запошљавање радника. Повод да незадовољство становника са поплављеног подручја буде адресирано на краљевачке народне посланике је сазнање да је управо један од њих иницирао причу о из-

градњи базена. Иако је приликом усвајања буџета за ову годину одбијен амандман Рада Ерца, којим је тражено да део средстава од првих 150 милиона динара намењених изградњи базена буде усмерен на израду пројектне документације и решавање имовинско правних односа, он верује да се грешка може исправити ребалансом програма Дирекције за планирање и изградњу.

- Ми имамо ситуацију да ћемо ископати рупу са неких 150 милиона, а онда ће неки следећи градоначелник добити у наслеђе рупу коју ће морати или да затрпава, као што смо затрпавали станове на Ратарском имању, или да додатно зајми па да то завршава. Ако се на 690 милиона додају непредвиђени и не знам какви, радови, што је иначе пракса, онда се поставља питање где је ту крај и шта ми тиме добијамо. Добијамо 30 до 40 буџетских радних места које треба финансирати и ставку до 20 до 30 хиљада евра за те-

куће одржавање током једног месеца. Базен је ствар високог стандарда, и није згорег да се има, али када имате 500 угрожених домаћинстава и три хиљаде катастарских парцела на којима људи сеју по три пута пшеницу и кукуруз па то вода однесе, онда се зна шта је приоритет – каже Ерац. Протокол о формирању Уније подразумева формирање Председништва које би чинили сви председници, а шири орган би била скупштина састављена од чланова савета свих месних заједница, повереника и заменика повереника Цивилне заштите који су именовани после пролећне катастрофе. Подршка је стигла и од привредника који имају производне капацитете на овом подручју, а најзначајнији је „Радијатор инжењеринг“, највећи краљевачки извозник који је приликом поплаве претрпео штету од око пола милиона евра. У поплави су уништене машине, репро материјал и готови производи предузећа „Талија“,

а иницијативу поред „Младог радника“, као једног од највећих произвођача хлеба и пецива, најављују и друге фирме са поплављеног подручја. У раду Уније месних заједница нема тајни. Жеља потписника протокола је да се чује о свим активностима и настојању да се уместо базена направи заштитини насип око кога би никле бројне фирме у којима би неко радио. Све добија много више на значају кад се зна да у Краљеву годинама није направљен ни један значајнији производни погон и ни једно производно радно место.

- Ово би требало да буде замајац, па треба стати иза приче коју ћемо ми гурати и на један и на други начин. И цео систем за реаговање у ванредним ситуацијама је поприлично раштимован. Имате министра за ванредне ситуације, а Сектор за ванредне ситуације је у надлежности полиције, па новац који подразумева инвестиције у тој области није у рукама мини-

стра који је задужен за ванредне ситуације него у рукама некога ко је до јуче бројао гласове на изборима. Ми покушавамо да то наштимујемо и да Краљево од тога има користи. За сада је једино сигурно да ћемо се борити, јер резервни положај немамо. Знам да постоји жесток отпор чак и неких партија које су лобирале да њихови председници месних заједница не учествују у овоме. Било је свега и свачега, али је седам председника ипак потписало тај протокол – каже Ерац са нагласком да од последњих поплава у смислу првентиве још није урађено ништа. Изостали су и стратегија и увид у стање на терену, а кад неко ко је задужен за ванредне ситуације каже да бедем у доњем делу Грдице није издржао Грдичани не могу а да се не насмеју, јер он у том делу никада није ни постојао. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

25

Муке клијената Српске банке

МАГАЗИН

18.1.2015.

ПОСЛЕДЊИ ДА

26

АНИ У КРАЉЕВУ

- Велики број од око пет хиљада активних клијената банке данима у реду чека како би затворило рачуне пре затварања експозитуре 23. јануара.

- Рачуни и кредитне обавезе, као што су дозвољена прекорачења, кредитне картице и чекови грађана, а које нису у могућности да измире или затворе у поменутом року, биће пренете у Експозитуру Београд и важиће до доспећа. – Клијентима ће бити омогућено да активне кредите несметано отплаћују без накнаде на шалтерима Поште широм земље

27

МАГАЗИН

18.1.2015.

Процес реорганизације Српске банке, због промене пословне политике, условио је затварање свих експозитура у земљи до краја јануара ове године, сем београдске у Савској улици број 5. Тим поводом је упућен позив клијентима да дођу у матичне експозитуре ради окончања пословног односа са банком уз напомену да ће рачуни и кредитне обавезе, као што су дозвољена прекорачења, кредитне картице и чекови грађана, а које нису у могућности да измире или затворе у поменутом року, бити пренете у Експозитуру Београд и важиће до доспећа. Клијентима је упућена информација да су орочени штедни улози сигурни, а по истеку уговорених рокова могу се подићи у експозитури Београд. Активни кредити клијената остају у банци уз непромењене прво-

28

битно уговорене услове, а свима је омогућено да и убудуће несметано отплаћују своје ануитете без накнаде на шалтерима Поште широм земље. Последњих дана минуле године и запослени у краљевачкој експозитури су, уз 11 хиљада клијената од којих су половина активни, добили информацију да је 23. јануар послењи радни дан после чега ће морати да потраже други посао. Већ од понедељка пред улазом у банку на Тргу српских ратника, упркос великој хладноћи, почео је да се окупља велики број, углавном старијих, клијената како би затворили текуће рачуне и тако избегли одлазак у Београд. Више стотина њих стрпљиво је сатима чекало у реду уз по који коментар да се понавља слика из периода инфлације кад су покушавали да уз обећане велике камате додатно оп-

лоде тешко стечену штедњу. Већински власник Српске банке је држава Србија, са уделом од 96,5 одсто, а банка је настала из некадашњег Војног сервиса Народне банке Југославије, која је до 1997. године била затвореног типа и радила само банкарске послове за потребе Војске. После доношења Закона о банкама, формирана је пословна банка под називом ЈУ гарант банка, како се звала до 2003. године, када је променила име у Српску банку. Ранији план Владе Србије, у договору са Међународним монетарним фондом, био је да банку припоји Поштанској штедионици, заједно са Креди банком из Крагујевца и Привредном банком из Панчева. Од када је Влада одлучила да Поштанској штедионици буде припојена само Привредна банка разматра се могућност

да Српска банка постане развојна банка, која би по повољнијим условима одобравала кредите привреди. Пред крај прошле године објављен је податак да је Српска банка прву половину године завршила са мањком од милијарду и 178 милиона динара што је био знак за узбуну због претпоставке да би дуг до краја године могао бити удвостручен. Ова банка је заузела прво место међу пет највећих губиташа, а након прве половине прошле године следиле су је НЛБ банка са губитком од 698 милиона, Пиреус банка са 346, Марфин банка са 264 и Теленор банка са губитком од 176 милиона динара. Министар финансија Душан Вујовић је почетком новембра прошле године потврдио да је Влада донела решење по коме ће бити спроведен

програм санације Српске банке која је финансирала наменску индустрију, па је стим у вези одлучено да се тај део функције банке задржи и да врши само ту функцију. Прве гужве пред краљевачком експозитуром повод су да се огласи министар одбране Братислав Гашић апелом на грађане који имају рачуне у овој банци да не стоје у редовима, јер су сви улози апсолутно обезбеђени, а рокови за гашење рачуна продужени свуда где за тим има потребе. Већ искоришћене чекове банка ће активирати у роковима доспећа, а очекује да се неискоришћени врате. Ако су чекови искоришћени, а наплата доспева у наредна три месеца, грађани не морају да журе, јер обавезе могу да измире у том року. У Краљево је стигла група запосле-

них из београдске експозитуре да помогне колегама у затварању текућих рачуна свих клијената који то желе, а од тренутка када су онима који чекају додељени редни бројеви смањиле су се и гужве пред ескпозитуром банке. Министар одбране истиче да ће Српска банка у наредном периоду радити са фабрикама наменске индустрије, а значајним сматра чињеницу да је она сачувана, да је сачувана и дозвола, а да ће први резултати бити видљиви већ ове године. Максимални резултати од банке очекују се у 2016. кад ће моћи да кредитира наменску индустрију која је до сада од страних банака узимала кредите по јако високим каматама. Да клијенти Српске банке немају разлога за бригу потврдио је и генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

29

Проблеми радника Фабрике вагона

МАГАЗИН

18.1.2015.

ПОНОВО БЛОК

30

- Од сутра ново окупљање радника „Фабрике вагона“ на пружном прелазу код кога су почетком претходне године данима блокирали пругу Краљево – Пожега, а уједно спречавали рад више приватних предузећа у индустријској зони чије негативне ефекте никада нико није израчунао.

– Уместо да добију паре од социјалног програма до истека претходне године радници сазнали да захтев није ни стигао до Агенције за приватизацију, а и да је неко поцепао документацију. – За социјални програм изјаснило се 426 од 723 радника ад су половином децембра прошле године из медија сазнали да имају право на социјални програм радници „Фабрике вагона“ су се одазвали позиву синдиката, а од 732 запослена у овом колективу 426 се изјаснило за напуштање предузећа уз отпремнину према важећем закону. Како је рок за достављање потребне документације истицао 23. децембра уз резултате анкете је достављено про-

К

пратно писмо у коме се наводе разлози због кога ће недостајући део бити достављена накнадно. То су својим потписима гарантовали генерални директор предузећа и представници синдиката. Иако су очекивали да би прве паре могли да добију већ до истека претходне године радници их нису добили ни до половине јануара, јер по сазнањима која имају потребна документа-

ција није ни стигла до Агенције за приватизацију. Председник Штрајкачког одбора Ненад Терзић верује да није достављена намерно, јер неким људима у „Фабрици вагона“ не одговара да толики број радника напусти предузеће. Најновије сазнање повод је за разговор са начелником Рашког управног одбора Небојшом Симовићем и градоначелником Краљева Томиславом

Илићем у циљу утврђивања истине и примереног односа према онима који су се оглушили о жељу највећег броја запослених у „Фабрици вагона“. Представници репрезентативних синдиката договорили су се у петак да позову раднике на скуп заказан за понедељак у 10 сати на пружном прелазу код Ложионице. Тада би требало да буде јасније које би следеће активности могле да воде ка било каквом решењу. Терзић има информацију да се у Краљеву очекује долазак министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александра Вулина, па се верује да би од њега могло да се добије више информација о судбини радника „Фабрике вагона“. Међу представицима радника је све чвршће уверење о постојању намере одговорних појединаца из „Фабрике вагона“, због које је изостало комплетирање документације неопходне за реализацију социјалног програма. У оваквој ситуацији тешко их је уверити у било

шта друго сем у уске интересе малог броја људи који су се намерно овако понели према 60 одсто запослених. Од државе се очекује да према запосленима у „Фабрици вагона“ има исти однос као и радницима у другим срединама и предузме одговарајуће мере према онима који су спречавали остваривање права на социјални програм, јер то сматрају клривичним делом.

- Ми ћемо у понедељак да прођемо кроз град, јер више немамо шта да чекамо. Ако нам је држава дала право да се изјаснимо за социјални програм, а пар људи га ускрати, онда је то кривично дело. Желели би да седнемо и видимо зашто двојица, тројица људи намерно коче ово што се не дешава први пут. Исти ти људи су то чинили и 2013. године због страха да ће скоро сви радници да оду, а не питају се зашто је то тако. Доста нам је прича јер људи једини новац виде од социјалног програма – каже Терзић. Повод за овакво понашање радника који су у штрајку од јуна 2013. го-

дине су различита обећања о могућности поновног покретања производње од којих још нема ништа. Додатну нервозу уноси податак да је у 90 предузећа у реструктурирању обустављен процес приватизације, а није познато да ли је то резултат недовољног интересовања за куповину, или ниских цена. Више информација не може да се добије ни од заштитнице капитала која се ретко појављује у „Фабрици вагона“. Конфузију додатно подгревају информације да су захтеви радника ипак стигли до Агенције за приватизацију, а да их је тамо неко поцепао. Све то је утицало на одлуку да се сутра поново окупе на пружном прелазу на коме су почетком претходне године данима блокирали пругу Краљево – Пожега, а уједно спречавали рад више приватних предузећа у инудстријској зони у близини „Фабрике вагона“ чије негативне ефекте никада нико није израчунао. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

КАДА ПУТЕВА?

31

32

МАГАЗИН 18.1.2015.

33

Економски и професионални положај новинара (2)

МАГАЗИН

18.1.2015.

СЕДМА СИЛА Н

34

НА КОЛЕНИМА

35

18.1.2015.

МАГАЗИН

36

Подаци до којих је дошло Удружење новинара Србије током испитивања у периоду од марта до септембра прошле године, у које је укључено скоро седам стотина новинара, показују да је много више запослених који раде са факултетском дипломом него оних са средњом школом. Међу новинарима, који чине нешто мање од половине анкетираних, трећина их је са завршеним факултетом, а само нешто више од 11 одсто оних са средњом школом. Уредници рубрика који су завршили факултет чине 16,2 одсто целокупног узорка, а исти ниво образовања има 10,3 одсто главних и одговорних уредника. Док су новинари, уредници рубрика и главни и одговорни уредници чешће факултетски образоване особе фоторепортери и сниматељи чешће имају само средњу школу. У групи анкетираних који имају само средњу 68 су новинари, 30 уредници рубрика, 15 главни и одговорни

уредници, док неке друге послове обавља двадесет троје анкетираних. Групу сниматеља чини 16 анкетираних, а најмања је група фоторепортера којих има само десет. И међу онима са факултетском дипломом преовлађују особе које раде као новинари о чему сведочи податак да се тако изјаснио 191 анкетирани члан Удружења новинара Србије. Други по бројности су уредници рубрика којих има 95, па главни и одговорни уредници у које је сврстано шездесет анкетираних. Међу факултетски образованим је и 38 анкетираних који обављају неке друге послове, 15 репортера и само девет сниматеља.

кључка да запослени у медијима, независно од нивоа образовања, покривају више различитих области што је потврдило више од 63 одсто анкетираних. Међу њима је 45,8 одсто са факултетском дипломом, а 17,8 са средњом школом. У оквиру групе факултетски образованих више области покрива 63,5 одсто новинара, а приближан је број и у оквиру групе средњошколаца. Средњошколско образовани запослени као најактуелније области издвајају друго и спорт, а факултетски образовани уз више области, најчешће покривају културу, политику и економију.

Образовање и област коју новинари покривају

Образовање и начин уплаћивања зарада

Поређењем нивоа образовања и области коју покривају долази се до за-

Запосленим у медијима послодавци зараду најчешће уплаћују преко

рачуна. Кад су у питању они са завршеном средњом школом зараду на овај начин прима више од три четвртине анкетираних, нешто мање од десет одсто прима на руке уз уплаћене све доприносе, док је 8,6 одсто пристало на зараду без уплаћених доприноса. Само 4,3 одсто анкетираних зараду прима на неки други начин. У категорији факултетски образованих, 88,6 одсто прима плату преко рачуна, 5,7 на руке без уплаћених доприноса, 3,8 са уплаћеним доприносима, а 1,9 на неки другачији начин.

Образовање и додатни посао Иако је број факултетски образованих новинара знатно већи од оних који имају само средњошколско образовање, међу њима је скоро једнак проценат оних који раде и оних који не

раде додатни посао. У групи средњошколаца далеко је већи број запослених који су поред редовног принуђени да раде и неки допунски посао.

Образовање и место запослења Највећи број медија у Београду утицао је и на највећу заступљеност запослених са овог подручја у истраживању, а анализом резултата анкете долази се до закључка да је највећи број њих, без обзира на ниво образовања, запослен на територији главног града. Исти је сучај и са Војводином, а и на једној и на другој територији предњачи број факултески образованих новинара. Значајна разлика је да се велики проценат особа из Централне Србије у медијима запошљава са средњом школом, док се у

Западној Србији чешће запошљавају особе са завршеним факултетом.

Образовање и проблеми новинарске професије Две најзаступљеније образовне структуре на различите начине оцењују проблеме новинарске професије. Док се за власничку структуру као највећи проблем професије определило 43,2 одсто целог узорка, односно 60 одсто испитаника из групе са завршеним факултетом, новинари са средњом школом у већем проценту сматрају да то није проблем.

Године рада и посао који новинари обављају у редакцији Када је у питању посао који обављају у редакцији издваја се податак

37

18.1.2015.

МАГАЗИН

38

да су, без обзира на број година рада у медијима, најчешће запослени на позицији новинар. Они који су запослени у медијима 20 и више година чешће су уредници рубрика, док су главни и одговорни уредници чешће они који су запослени више од 30 година.

Године рада и власништво медија Запослени који раде мање од десет година чешће су ангажовани у медијима који припадају приватницима. Највећи број запослених новинара у приватном власништву припада групи оних који раде најмање 11 година, док са порастом година тај број опада, а највећи број запослених у јавном сервису обухвата особе које најчешће раде између 21 и 40 година.

Године рада и радни статус Без обзира на број година рада у

медијима разлике унутар група показује да највише има стално запослених, потом хонорарно запослених и на крају слободних новинара. У групи запослених до 10 година скоро је подједнак број стално и хонорарно запослених, а запослени који у медијима раде најмање 11 година много чешће имају радни статус стално запосленог лица. У оквиру ове групе значајно је мањи број хонорарно ангажованих у односу на стално запослене, или групе запослених са дужим радним стажом. Из тога се изводи закључак да су новинари са мање година стажа чешће хонорарно запослени, него њихове искусније колеге.

Године рада и бенефиције Када су у питању бенефиције, као што је накнада трошкова за мобилни телефон, запослени до 5 година на то углавном немају право. Међу онима унутар групе запослених од 6 до 30 година нема велике разлике, док на ову

врсту бенефиције право остварује највећи број запослених између 31 и 40 година. Насупрот њима они који раде више од 40 година немају право на овај вид бенефиција.

Године рада и додатни посао Особе које раде у медијима до 30 година углавном су принуђене да раде додатни посао, док они који раде дуже од тог периода имају мање потребе за тим. Највећу потребу за додатним послом исказали су они који раде између 6 и 10 година што се везује за стварање породице и егзистенцијална питања са којима се новинари сучељавају.

Године рада и проблеми новинарске професије Без обзира на радно искуство новинари ређе наводе уцене као највећи проблем професије. Иако је број анке-

тираних до 5, односно 10 година у медијима, мањи од броја осталих старосних група новинара, они ређе пријављују претње и уцене, него њихове колеге које раде више од 10 година. Највећи број новинара који су изложени претњама и уценама раде у медијима између 11 и 30 година. Истраживање показује и да би знатно већи број млађих прибегао аутоцензури радије него да остане без посла.

Врста посла и врста медија Највећи број новинара ради у дневним новинама и телевизији, док највише уредника рубрике и главних и одговорних уредника ради на телевизији. Фоторепортера највише има у дневним и недељним новинама, док су сниматељи запослени на телевизији, радију, у продукцијским кућама или на другим пословима.

Године рада и радно време Највећи број новинара ради до 8 сати, без обзира на године радног искуства. Унутар групе од 11 до 20 година, чак 52.9% ради до осам сати, док 13.7% анкетираних, који спадају у групу између 21 и 30 година ради преко осам сати.

Врста посла и област коју новинари покривају Највећи број запослених у медијима, без обзира на позицију, углавном покрива више различитих области. Скоро две трећине анкетираних је изјавило да покрива пар или све понуђене области, а да ретко ко покрива само једну област. Особе на новинарској позицији најчешће обрађују теме из области спорта, политике и културе, а уредници рубрика политичке, теме из области културе, економије и спорта. Највећи број главних и

одговорних уредника покрива више области, док се тек нешто више од десет одсто најчешће бави темама из области културе.

Врста посла и радни статус Без обзира на посао који обављају више од две трећине су стално запослени, петина ради хонорарно, а тек 8,2 одсто су слободни новинари. У најбољој позицији су уредници рубрика, од којих је чак 81.6% стално запослено, потом главни и одговорни уредници са 77,3, док 12 одсто раде као слободни, а 10,7 је хонорарно ангажовано на овој позицији. Кад се посматра стално запослење сниматељи су у бољој позицији од фоторепортера, а на позицији хонорарно ангажованих и даље има више од четвртине новинара. Т. Радовановић

39

Трагом једне хуманитарне акције

МАГАЗИН

18.1.2015.

НОЋНИ ВУКОВИ

40

- Међу више од пет хиљада чланова највећег православног патриотског клуба у Европи је и око две стотине са простора Србије. – Ноћни вукови посетили СОС Дечије село и уручили хумнитарну помоћ, храну, гардеробу, средства за хигијену и школски прибор

И У ДЕЧЈЕМ СЕЛУ

41

оћни вукови су највећи патриотски православни клуб у Европи настао крајем осамдесетих година прошлог века на просторима Совјетског савеза. Ујединио их је мотоцикл као симбол слободе, а Вукови се поносе беспрекорном прошлошћу и чињеницом да никад нису трговали својим принципима, напуштали пријатеље нити мењали своје заставе за туђинске. Одбацујући све писане и неписане људске законе, усмерене на лишавање човека њему својствене исконске слободе, чланови клуба су се трудили да живе по законима и заповестима које су им оставили мудри преци. Ноћни вукови представљају братство људи који имају исту филозофију, живе са истим принципима и истим моралом у чопору из кога вуку снагу.

МАГАЗИН

18.1.2015.

Н

42

Вукови не подржавају шовинистичке и екстремне покрете, чврсто стоје на грађанској позицији, комуницирају и друже се са другим људима и никад код њих не гледају дебљину новчаника или статус. Јасно декларисани принципи прецизно дефинишу услове за чланство, па међу Вуковима нема места за наркомане, наркодилере, хомосексуалце, особе које заговарају идеје зла или сатанизма. Ноћни вукови никоме нису наметали начин живота, циљеве и вредности, а кажу да као што у дивљем вучјем чопору свако налази примену своје снаге, сваки члан Ноћних вукова налази примену својих способности, било да је талентовани бравар, или вешти финансијски радник. Зато представљају један организам, једног човек са рукама, главом, срцем.

Такви вукови посетили су у понедељак Дечје СОС село на Берановцу и његовим становницима донели пригодне поклоне. Ужичанин Владимир Вељашевић је само један од оних који су се ангажовали на прикупљању средстава за куповину хране, гардеробе, средстава за хигијену и школског прибора потребног становницима СОС Дечјег села. Велика породица највећег православног клуба у Европи окупља више од пет хиљада чланова међу којима је и око две стотине из различитих делова Србије. Основни принципи који их везују су православље, породична традиција, хуманитарни рад, здрав живот, а сем чланова у хуманитарне акције су укључении бројни поштоваоци овог јединственог покрета.

43

44

МАГАЗИН 18.1.2015.

45

Први ефекти примене Закона о реституцији

МАГАЗИН

18.1.2015.

СЈАЈ И БЕДА БАЊ

46

- До 24. новембра прошле године на територији града Краљева бившим власницима су враћена 4 пословна простора, два стана и осам зграда, 63 квадрата неизграђеног грађевинског и 39 хектара, 65 ари и 76 квадратних метара шумског земљишта. - Највећи број оних којима је након Другог светског рата одузимана имовина одавно није међу живима, па су примену Закона о реституцији годинама уназад чекали њихови наследници. - За продају Матарушке Бање било је 11 аукција, а од оних који су тражили повраћај неправедно одузете имовине тражено да плате 56 хиљада динара како би могли да присуствују надметању. - После деценија чекања стари власници у својој вили

Фото: М. Радовановић

ЊСКЕ ЛЕПОТИЦЕ

47

18.1.2015.

МАГАЗИН

48

ного година у назад, посебно након 2000. године све чешће се помиње реституција као повраћај власништва или права која су у прошлости неоправдано одузета одређеном лицу, групи грађана, читавој класи или етничкој групи. Процес подразумева враћања имовине која је одузета на основу прописа о аграрној реформи и колонизацији, конфискацији и секвестрацији, национализацији и експропријацији без адекватне надокнаде, или на неки други начин. У истом значењу користе се и термини „реприватизација“ и „денационализа-

М

ција“. Денационализација се односи на процес инверзан национализацији, али се у легислативи и пракси упоредног права овим термином означава и деконфискација и враћање бившим власницима имовинских добара и права подржављених по разним другим основама, обештећење за ту имовину, као и приватизација државне имовине. У ширем смислу, иако је реприватизација унеколико егзактнији појам, ипак се чешће користи израз денационализација, као општепознат и уобичајен. Реституцијом се остварује право на

слободно уживање приватне својине као једно од основних права описаних у Општој декларацији о људским правима Уједињених нација,. У Србији је до 3. марта 2014. године, када је истицао рок, предато око 60 хиљада захтева за реституцију, а до децембра прошле године на територији Краљева бившим власницима је враћено 4 пословна простора, два стана и осам зграда, 63 квадрата неизграђеног грађевинског и 39 хектара, 65 ари и 76 квадратних метара шумског земљишта. Највећи број оних којима је након

Другог светског рата одузимана имовина одавно није међу живима, па су примену Закона о реституцији годинама уназад чекали њихови наследници. Међу бројнима који су у Краљеву очекивли да се исправи неправда су и наследнице Велисава Томовића, и његових синова Предрага и Мирослава, које су 14. августа ове године први пут, као нове власнице, ушле у некадашњу Вилу „Томовић“ у Матарушкој Бањи. У трећој деценији двадесетог века Зора и Велисав Томовић су са синовима Предрагом и Мирославом, кас-

није и снахама, развијали нешто што би се у данашње време назвало породичним бизнисом. Предузетљив трговац је у Улици цара Душана имао надалеко познат Подрум алкохолних пића и развијао Мануфактурну радионицу „Томовић“ за производњу кошуља. Сви у породици су вредно радили и увећавали приходе домаћинства, а поред укућана по потреби ангажовали и одређен број радника. Почетком тридесетих година већ су имали по два локала у Матарушкој Бањи и центру Краљева. Велисав је био угледан пословни

човек чије је богатство додатно увећано миразом супруге Зоре из породице првог српског фотографа Франца Падовића. Кад је 1932. године од неког Ердоглије купио плац у Матарушкој Бањи отпочела је градња Виле Томовић. Само неколико година по ослобођењу од Немаца почео је обрачун нових власти са свима за који су до рата стекли значајнији иметак, али и онима за које се сумњало да су сарађивали са окупаторима, или да су ратни профитери. На удару нових власти нашао се и Велисав Томовић, па

49

50

МАГАЗИН 18.1.2015.

иако није могао да се сврста ни у једну од категорија које су подлегале одузимању имовине једно за другим одузимани су локали и вила у Матарушкој Бањи. Кад основ за то није могао да буде декрет приступило се национализацији, а Велисав затворен и иза браве провео онолико времена колико је било потребно да се заврши процес одузимања имовине стечене половином тридесетих година када је динар имао златну подлогу и био једна од најјачих европских валута. До тада је већ имао три локала у Краљеву, два на месту некадашње Робне куће „Београд“, а трећи поред кафане Задужбина. Након што је стављена забрана на рад, а локали одузети, пропала је дотадашња производња, јер није имало где да се ради. У дворишту породичне куће пре национализације је постојала магаза са бројним бачвама и бурићима, а сељаци из околних села довозили запрегама вино и ракију и сатима чекали на истовар. Док је радила производња у задњем дворишту је било и нешто грожђа од кога је прављена комовица. Кад су бачве испражњене користиле су једино да се у њима повремено поиграју унук и четири унуке Велисава Томовића који је још неко време кришом од сељака узимао мале количине ракије и у једној собици продавао преточене у флаше. Велисав је живео до децембра 1968. године, исте оне у којој је у мају умрла његова супруга, а у септембру млађи брат. Унуке Надежда, Слободанка и Маргита сећају се прича о томе како су представници нове власти дошли у вилу у којој је био деда са синовима, саоштили му да узме капут, шешир и штап и изађе из зграде која више није његова. На тај дан подсећа још једино записник у који је уписана сва покретна имовина, кревети, душеци, јоргани, јастуци, намештај, сервиси за ручавање, чак и корпа за хлеб. И као што је без објашњења затворен тако је и ослобођен, али му никада није враћено оно што је одузето. Нису представници нове народне власти имали разумевања за захтев бившег

власника, касније његових наследника, да се врати неправедно одузета имовина, а изговор је увек било непостојање закона који би био основ за решење о повраћају. Није било разумевања ни за враћање бар једне собице у вили за смештај и лечење Зоре

која је годинама лежала шлогирана. Када су после рата комунисти дошли на власт и успоставили нови режим Предраг и две године млађи брат Мирослав наставили су да се баве трговином, први прометом мануфактурне робе, како се у то време називао

51

18.1.2015.

МАГАЗИН

52

текстил, а други алкохолним пићима. Предраг је дуго радио у „Текстилу“, био пословођа продавнице „Лувр“ и у време када се радило двократно по читав дан проводио на послу. Касније је постао комерцијални директор „Текстила“ све док ово предузеће није интегрисано са „Стотексом“ одакле је отишао у пензију. Вила „Томовић“ је после рата понела име Мирка Луковића и дуго била стационар у коме су смештани бањски гости, да би након последњих ратова у њу Комесаријат за избеглице смештао оне који су долазили из различитих делова бивше Југославије и смењивали се после краћег, или дужег, задржавања. Нада се сећа да њен отац Предраг никада није волео да прича о судбини која је пратила Томовиће након Другог светског рата, јер су сви били заплашени од дана кад је деда ухапшен и затворен. Избегавали су и да причају уверени да је боље ћутати него изгубити и оно мало имовине што је остало. Мада нема тачних података о томе претпоставља се да су Зора и Велисав ступили у брак око 1910, а поред синова Предрага, рођеног 1912. године, и Мирослава који је рођен 1914. имали су кћи Надежду која је умрла врло млада. Педантни Предраг је сваког дана у тачно одређено време одлазио да отвори дућан, а Нада се сећа прича о томе како су Буњаци у Хајдук Вељковој улици по њему могли да навијају сат. Није много заостајао ни две године млађи Мирослав који је са оцем још пре рата био ангажован на призводњи вина. Слободанка се сећа да је био изузетно вешт човек и имао доста знања из различитих области, највише о производњи алкохола, па је био и судски вештак за алкохолна пића. После рата се бавио продајом и испитивањем пића, а све док се није разболео био је представник

„Тиквеша“ из Кавадараца и сарађивао са загребачким „Баделом“ чији је представник при сваком доласку у Краљево доносио лепе бомбоњере. Супруга Љубица је била кћи трговца Велисава Матовића, Солунца одликованог Карађорђевом звездом коју су са многим другим стварима однели Немци. У дом Мирослава Томовића унела је мираз који је успела да спасе за време рата. Живела је до пре неколико година, а иза себе оставила кћи Слободанку, дипломираног технолога до пензионисања запослену у Вишој пословној школи у Београду, и Маргиту примењеног информатичара запосленој у Југометалу. Породичну кућу у Улици цара Душана одржава Предрагова кћи Надежда, до пензионисања радница краљевачког „Гвожђара“. У њу све ређе из Канаде долазе старији брат Велисав и сестра Јелена. Годинама су након честих промена на челу државе понављана обећања о исправљању бројних неправди, а прва се односила на реституцију. Од тренутка када је пре 17 година формирана Мрежа за реституцију почела је огорчена борба за повраћај имовине, а више од свих потомака Велисава Томовића ангажовала се најмлађа унука Маргита. Многи од чланова Мреже нису доживели почетак примене закона који је био основ бројним наследницима да редовно присуствују свим протестима потомака власника одузете имовине.

- Кад је речено да ће нам бити враћена имовина нисмо веровали, а и стриц је говорио да од тога неће бити ништа. Договарали смо се како да кренемо у борбу, годинама се окупљали и свако износио своју причу, а сваки пут кад се чуло да нешто хоће испод жита да се уради писали дописе. За продају Матарушке Бање било је 11 аукција, а ми се увек јављали. У почетку су нам дозвољавали да уђемо, а пошто смо били пре-

гласни једини начин да би пратили и видели шта се продаје било је да платимо 56 хиљада динара за документацију која прати аукције. Тражили смо помоћ повереника за приступ информацијама од јавног значаја, а на састанке водили и адвоката који је помагао Мрежи за реституцију. Ишао је са нама у Агенцију за приватизацију да нам покажу документацију о продаји наше виле. Дошли смо до списка шта се све продаје, што није знао нико у Бањи, а продаје се и водовод и канализација и извори који представљају национално благо и природно богатство. У списковима је стајало да су наше виле подигнуте 1957. године што није било тачно, па смо тражили да се то исправи. Мрежа је имала тачан попис комплетне имовине који држава никада није хтела да обелодани – каже Маргита. Увек кад се појавило било каква информација о продаји Природног лечилишта и одмаралишта Матарушка и Богутовачка Бања реаговали су наследници некадашњих власника вила, писали амбасадорима 26 земаља, обраћали се директорки Дирекције за имовину. Много је пара потрошено на таксе за документа из катастра у покушају да се докаже власништво, а активности увек интензивирале при помену да постоји заинтересован купац. Пре неколико година су то били Италијани, било је заинтересованих и касније, али је почетна цена била толико висока да су одустајали. У свакој ситуацији реаговала је Мрежа, а потенцијални купац одустајао и у случајевима где нису били потпуно јасни имовински односи. Није било одговора ни од Милорада Додика коме су се обратили након сазнања да је заинтересован за Матарушку Бању, а доношењу Закона о реституцији допринео је и јак лоби у Бриселу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

53

54

МАГАЗИН 18.1.2015.

55

Фото: М. Радовановић

Краљевачка музичка сцена: Игор Гудић (3)

МАГАЗИН

18.1.2015.

ФОЛКЛОР КАО НАЧИН ЖИВОТА

56

- Највеће изненађење у историји краљевачког фолклора представљало је сазнање да је најмање седамдесет одсто првог извођачког ансамбла „Абрашевића“ напустило ово културно-уметничко друштво и прешло у „Краљевачку ризницу“. - Након само месец дана рада први самостални целовечерњи концерт, а након њега и прва велика европска турнеја.

- Први самостални целовечерњи концерт обележен сузама учесника, гостију и публике. - Квалитетан оркестар је предуслов за квалитетан наступ првог извођачког ансамбла са којим чини нераздвојиву целину.

- Популарна анти-стрес релакс група формирана од чланова старих између 20 и 60 година који се никад раније нису организовано бавили народном игром

Игор Гудић

57

Фото: М. Радовановић

време док је „Абрашевић“ суверено владао краљевачком фолклорном сценом, а довољно јака конкуренција била културно-уметничка друштва „Магнохром“ и „Железничар“, мало ко је могао помислити да би било када, без икакве подршке, неко могао да крене у авантуру и формира још једно. Та идеја се дуго крчкала у глави Игора Гудића који је био све мање задовољан оним што је могао да оствари са места уметничког руководиоца и кореографа првог извођачког ансамбла Културно-уметничког друштва „Абрашевић“. Два месеца годишњег одмора била су довољна да учврсти уверење о способности да крене новим путем већ од првог дана нове играчке сезоне у септембру 2009. године. Само неколико дана раније, на Велику Госпојину 28. августа, почиње са радом ново културно-уметничко друштво које ће величанственим концертом у великој сали Дома Војске Србије, пред крај децембра прошле године, обележити пету годишњицу постојања.

МАГАЗИН

18.1.2015.

У

58

Неизвесност је све до почетка појачавао страх да неће бити довољно чланова, народних ношњи и адекватних костима за прво појављивање пред публиком као јединим начином којим се доказује да друштво постоји. Највеће изненађење у историји краљевачког фолклора представљало је сазнање да је најмање седамдесет одсто првог извођачког ансамбла „Абрашевића“ кренуло за Игором без обзира у ком ће простору, и под којим именом, убудуће наступати. Уз оне старије који су сами одлучивали о даљој судбини од необичне важности је подршка родитеља млађих играча који су током година рада стекли довољно поверења и одлучујуће утицали да њихова деца пређу у ново друштво. Увек кад се креће из почетка треба изабрати довољно атрактивно име, а неколицини најближих садника који су годинама наступали заједно, учинило се да је списак могућности изузетно сужен јер је свако које би се учинило довољно атрактивним већ носило неко од постојећих друштава. Надму-

дривање би могло да траје данима да Александра Најкић није предложила назив „Ризница“, које је било много интересантније од свих дотадашњих предлога, а пружало и могућност да се тумачи на различите начине онога што је везано за чување традиције, уз ширину која може да има велики значај за културно-уметничко друштво. Како је основно опредељење било да има локалну географску одредницу уз назив је додато и Краљевачка. Сви играчи су аматери које формално правно ништа не везује за одређено кутурно-уметничко друштво, па није било сметњи да напусте „Абрашевић“ и пређу у „Краљевачку ризницу“ пред којом је био веома тежак и трновит пут.

- Било је тешко обезбедити простор за рад, а знао сам да то мора да се плати. Нисам имао другу идеју, па смо за прва два месеца нашли алтернативу у приватном дечјем вртићу на Градској тераси. На прву пробу првог извођачког ансамбла дошло је 45 момака и девојака, неколико нових и деца

пријатеља и рођака која су играла у другим ансамблима или школама. Доста играча првог извођачког ансамбла је дало додатну мотивацију да након само месец дана рада закажемо први самостални целовечерњи концерт у граду, а након њега и прву велику европску турнеју. Велики проблем је био оркестар, али смо нашли момка који због других обавеза није могао да изађе у сусрет дуже од два месеца. Како би створили нешто што би иоле личило на оркестар прикупли смо пар музичара, а за први концерт је у помоћ стигло и пет момака из зрењанинског Културно-уметничког друштва „Светозар Марковић“ – прича Гудић. Како је концерт заказан, а није било народних ношњи за учеснике, помоћ су понудиле колеге из других градова, највише они из рашчанског Културно-уметничког друштва „Рашка“. Председница друштва Даница Глукчевић и уметнички директор ансамбла Марко Ивановић обезбедили су све,

од опанака до најситнијих детаља за целовечерњи концерт од десет кореографија првог извођачког ансамбла. Два пуна аутомобила различитих делова народних ношњи стигли су на време и тако отклонили добар део проблема пред одржавање концерта коме су претходиле тешке припреме, а бројни проблеми ублажавани великом енергијом и жељом свих учесника да се прикажу у што бољем светлу. Велика сала Дома друштвених организација била је попуњена до последњег места, а концерту су присуствовали представници готово свих истакнутијих фолклорних ансамбала из земље и колеге културно-уметничких друштава „Добросав Радовановић Кикац“ из Базела и „Бамби“ из Беча. Више од програма, какав су много пута имали прилику да виде у својим градовима, повод за доолазак је била значајна морална подршка оснивачу новог друштва, али и учесницима који су те вечери наступали са посебним жаром. Веома емо-

тиван концерт остао је запамћен по сузама великог броја учесника, публике и гостију, а почетни успех био је додатни мотив да се настави даље. По природи изузетно упоран, а по сопственом признању и тврдоглав, Игор Гудић истиче да, иако је од почетка имао довољно поверења у своје способности, нису изостале многе ноћи са исувише мало сна због потајног страха да би нешто могло да крене кривим током. Почетно одушевљење је брзо потиснуто стрепњом да након два или три наступа у позајмљеним костимима треба стварати сопствени фундус, а за то је потребно доста пара. На значајнији прилив средстава требало је причекати до омасовљења чланства, а све је додатно и физички и психички оптерећивало Гудића. Ситуација је постала донекле подношљивија кад се „Ризница“ нашла на списку организација које би могле да добију нешто пара од локалне самоуправе. Иако 80 хиљада динара и нису била претерано велика

59

МАГАЗИН

18.1.2015.

средства деловала су огромно и била довољна тек да се купе опанци за све чланове ансамбла. Само пет дана након првог концерта требало је да отпочне велика европска турнеја на којој су се нашли Манхајм, Базел, Лугано и Милано до којих се у то време још није могло без виза. Гарантно писмо домаћина само је један од потребних докумената, а стигло је од Савеза српских фолклорних ансамбала из Немачке.

- Добили смо допис, отишли у амбасаду, предали документа, а два дана након тога добили обавештење да визе можемо добити гратис под условом да сви имамо нове пасоше. Како их 80 посто чланова ансамбла нису имали дали су нам рок од 24 сата што је створило огроман притисак због нервозе, јер су сви термини за наступе већ заказани. У сусрет нам је изашла Полицијска управа Краљево која је одобрила издавање пасоша како би краљевачка деца отишла у свет. Поред

60

свих обавеза, свакодневног напорног важбања и припрема за први концерт психички је било тешко поднети притисак јер петнаестак дана пред турнеју почињу приче да нећемо добити визе, да није у реду гарантно писмо и друга документа. Колико год знали да није истина то индиректно утиче на ансамбл, крећу комешања и дискусије па треба свима објаснити и убедити их да ми верују и да ће све бити како треба – каже Гудић. Организација турнеје кроз три европске земље није ни мало једноставна, иако је у сваком од четири града обезбеђен смештај и исхрана за све учеснике. Само за аутобуски превоз је требало обезбедити недостижних три хиљаде и седам стотина евра што је представљало највећи издатак због опредељења да се чланови извођачког ансамбла не оптерећују непотребним издацима. Сваки од њих је платио само по четрдесет евра, па је требало обезбедити још пуне две хи-

љаде што у том тренутку није било ни мало једноставно. Помоћ су пружиле колеге из иностранства, али је ипак за покриће трошкова превоза недостајало пуних хиљаду евра. Био је то дуг који ће Гудић отплаћивати пуних шест месеци након повратка, а у њега се упустио због жеље да ансамбл оде на велику добру и квалитетну турнеју и на велика врата ступи у свет фолклорних анасамбала. Довољно лепа турнеја играчима није деловала посебно спектакуларно, јер је осамдесет одсто њих већ обишло добар део света. Повратак је био додатна мотивација свима да са још више жара и елана наставе даље, а даље је тешко било ићи без довољне количине квалитетне опреме која је позајмљивана скоро две године. Добар глас далеко се чује а почетни успеси, прво велики концерт у Дому друштвених организација а потом и европска турнеја, позитивно су утицали на пораст интересовања за упис нових

чланова. Нако што је у чланство ступила прва већа група деце од чланарине је требало одвојити сваки динар за куповину народних ношњи. Истекла су и почетна два месеца коришћења привременог простора за одржавање проба, па је требало обезбедити довољно велики нови под условом да не буде превише скуп. Избор је пао на просторије у којима је била смештена теретана „Олимпијада“, а могао се користити само два пута недељно. Знатно веће муке Гудићу је предстваљао проблем шефа народног оркестра, јер је привремени након прва два месеца био принуђен да напусти „Ризницу“ ма колико то њему, другим члановима оркестра и играчима тешко падало. Квалитетан оркестар је предуслов за квалитетан наступ првог извођачког ансамбла са којим чини нераздвојиву целину. Да би се формирао потребан је добар познавалац народног мелоса, уједно и велики ентузијаста који је

спреман да се одрекне много чега другог и максимално посвети Ризници.

- Највећа срећа је што сам тих дана добио препоруку за будућег шефа оркестра који је и данас у „Ризници“ а себе је, што се тиче оркестра, довољно избрендирао у фолклорној причи у нашој земљи и дијаспори. Од како је професора краљевачке музичке школе Владимира Милићевића препоручио Александар Софронијевић све добија нову димензију, али се јављају и нови трошкови. Велика жеља и борба уз огромно ангажовање од 25 сати дневно укључивала је потрагу за спонзорима што је увек било тешко, али сам успевао да пронађем неколицину да помогну малим средствима која су нам много значила – каже Гудић. Нове активности, путовања и концерти ван Краљева, наговештавају нову димензију приче о озбиљном културно-уметничком друштву што се неминовно одражава на популарност и све већи број нових чланова који по-

казују склоност према фолклору. У таквој ситуацији Игор Гудић размишља о формирању фолклорне групе од људи који се никада нису бавила фолклором. Тако настаје популарна анти стрес релакс група од чланова који имају између 20 и 60 година. Иако се никад нису организовано бавили народном игром показали су жељу да савладају основне елементе бар најпопуларнијих кола као што су Моравац, Качерац, Влашко, Чачак и слично. Пробе које су се одржавале два пута недељно биле су изузетна прилика дружење и релаксацију, а иако од зачетка идеје о формирању није било помисли да би могли да наступају пред публиком прилика за то пружила се након само неколико месеци. После првог наступа и упрошћене кореографије, која је задовољавала критеријуме јавног појављивања, уследио је позив за учешће на фестивалу ревијалног карактера у Прагу. Т. Радовановић

61

Недоумице око рачунања времена

МАГАЗИН

18.1.2015.

РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ КАЛЕНДАРА

62

- Јулијански, или стари, календар је у употребу увео Јулије Цезар 45. године пре нове ере. – Календар се у целој Европи користио до XVI века, кад су поједине државе почеле да прелазе на Грегоријански.

- Хришћанска црква је на првом Васељенском сабору у Никеји 325. године прихватила јулијански календар који је направио грчки астроном Сосиген. - Почетна разлика између два календара од 10 дана, данас износи 13, а након 2100. увећаће се на 14. дана, што значи да ће православни Божић падати од тада 8. јануара. - Када је Јулије Цезар увео јулијански календар за почетак нове године је уместо дотадашњег 1. марта одредио 1. јануар. - У Византијском царству се почетак године рачунао од 1. септембра односно настанка света за који су утврдили да је био 1. септембра 5.509. године пре нове ере

Јулијански календар о јулијанском календару година траје просечно 365,25 дана што се постиже убацивањем једног додатног дана сваке четврте године и на тај начин приближава временском периоду за који Земља обиђе око Сунца, односно орбиталном периоду Земље који износи тачно 365,2564 дана. Јулијанска година је нешто дужа од тропске, а ова разлика се акумулира на један дан сваких 128 година. По Јулијанском календару, свака година чији је број дељив са четири је преступна и садржи 366 дана, док остале садрже 365 дана. Након увођења овог календара је, грешком, свака трећа година била преступна све до 12. године нове ере од када је преступна свака четврта. Кад је грешка уочена, император Август је наредио да се избаце све преступне године између 9. године пре нове ере и 8. године нове ере чиме је заслужио да месец август понесе његово име. У ово време године се нису бројале од ро ђења Исуса Христа, већ од оснивања Рима 753. године пре нове ере, па је срећна слу чајност што су за преступне узете баш године дељиве са четири бројано од Христовог рођења. Јулије Цезар је првобитно одредио да сви непарни месеци имају по 31 дан, а парни по 30, осим фебруара који је у простој години имао 29 дана, а у преступној 30. Месеци су се звали: Januarius, Februarius, MarPus, Aprilis, Maius, Junius, QuinPlis, SexPlis, September, October, November и December, да би 44. године пре нове ере месец QuinPlis преименован је у Julius у славу Јулија Цезара. Године 8. одлучено је да се један месец назове именом императора Августа, а како је он највише ратних победа однео у месецу SexPlisу овај је по њему назван август. Пошто тај месец имао 30 дана, а Цезаров месец јул 31 дан, Августу се то није свидело, па је узео један дан из фебруара, који је ионако имао мање дана од осталих месеци, и пребацио га у август. Како су сада три узастопна месеца имала по 31 дан, Август је један из септембра пребацио у октобар, а из новембра у децембар тако да су успостављене данашње дужине трајања месеци. Јулијански календар није био савршен и његова се разлика у односу на тропску годину повећава за један дан сваких 128 година, а кад је то запажено на сабору у Никеји је одлучено да се из календара избаце 3 дана која представљају акумулирану разлику. Пошто је Јулијан-

П

ски календар и даље остао непромењен, разлика се до XVI века акумулирала на 10 дана, а када су ово уочили астрономи су одлучили да израде нови календар који ће бити усаглашен са тропском годином што је постигнуто увођењем Грегоријанског календара.

Миланковићев календар Док је Римокатоличка црква одмах прешла на коришћење грегоријанског календара, протестантске су једно време одбијале да усвоје „папски“ календар, па су постепено, пре свега ра ди лакше трговине, прелазиле на грегоријански, али не у исто време. Тако су Мигел де Сервантес и Вилијам Шекспир умрли 23. априла 1616, али Сервантес по грегоријанском, а Шекспир по јулијанском календару. Током 20. века су практично све православне земље прешле на употребу грегоријанског календара у световне сврхе. Њихове православне цркве нису желеле да користе „католички“ календар, већ су тражиле усвајање новог који би био прецизнији од грегоријанског, па је на Свеправославном конгресу, 30. маја 1923. године усвојен Миланковићев календар. Међутим, како су све православне цркве аутокефалне, неке су задржале употребу јулијанског календара, између осталих и Српска православна црква, иако је за нови календар усвојен њен предлог. После конгреса, Српска православна црква је Миланковићев календар начелно прихватила за употребу, али је његову примену одложила, а како одлуку о примени ни касније није донела у употреби је и даље Јулијански календар. У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца грегоријански календар је званично прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календара од 10. јануара 1919. године. Овим законом одређено је да у целој држави на дан 15. јануара 1919. године по „старом“ престаје да важи стари календар и да се даном 28. јануара 1919. године, уводи рачунање времена по „новом“ календару. Држава је усвојила грегоријански календар у време када није постојао Сабор Српске православне цркве, па је тако она остала на старом календару. За време и после Првог светског рата, осим у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца јулијански календар су у ванцрквеној примени напустиле Бугарска, Грчка, Румунија и Русија, а у Турској грегоријански календар почео да се примењује 1925. године.

63

МАГАЗИН

18.1.2015.

Грегоријански календар

64

Грегоријански, или нови, календар је најкоришћенији календар на свету, а као модификацију јулијанског први га је предложио калабријски доктор Алојзије Лили да би га 1582. године путем папске буле прогласио папа Гргур XIII, а његове године се броје од године рођења Исуса Христа. Грегоријански календар је уведен пошто је просечна година у њему била незнатно дужа у односу на тропску, изазивајући да пролећна равнодневница полако иде уназад у календарској години, као и лунарни календар који се користио за одређивање датума Ускрса. Овај календар је решио ове проблеме избацивањем извесног броја дана, да би се календар вратио у синхронизацију са годишњим добима, односно, тропском годином, и малим скраћивањем просечног броја дана у календарској, избацивањем три јулијанске преступне године сваких 400 година. Папска була је садржала следеће

одредбе: Из календара ће се изоставити 10 дана, тако да после четвртка 4. октобра 1582. следи петак 15. октобар. Преступна је свака година дељива са 4, осим година дељивих са 100 код којих су преступне само оне дељиве са 400. Преступна година има један дан више од просте који се ставља на крају месеца фебруара. Ускрс ће се одсад израчунавати по новом правилу, везаном за нови календар, а први дан у години биће 1. јануар. Разлика између два календара се огледа у томе што грегоријански има 97 преступних година у сваких 400, а јулијански 100. У грегоријански календар уведано је такозвано „секуларно правило“ да су године дељиве са 100 просте, осим ако су дељиве са 400, у ком су случају преступне. То значи да су године 1700, 1800, 1900, 2100, итд. по јулијанском календару преступне, а по грегоријанском календару просте. Почетна разлика између два календара од 10 дана, данас износи 13, а након 2100. увећаће се на 14. дана, што значи да ће православни Божић

падати од тада 8. јануара. Својевремено је постојао предлог британског астронома Џона Хершела да се уведе 4.000-годишње правило по којем би свака година дељива са 4.000 била проста уместо преступна, чиме би се просечна дужина трајања године смањила на 365,24225 дана, што је ближе тропској години, али овај предлог никада није прихваћен. Када је папа Гргур увео нови календар одмах су га прихватиле Италија, Пољска, Португал и Шпанија, а убрзо и остале католичке земље. Протестантске земље прешле су на грегоријански календар много касније, а православне тек у 20. веку, с тим што њихове цркве нису прешле на њега. Године 523. папски намесник Бонифације наредио је монаху Дионисију Малом да одреди начин како ће се спроводити такозвано Александринско правило донето на Првом васељенском сабору у Никеји 325. године, а које каже да ће се године бројати од рођења Исуса Христа. Дионизије је погрешно израчунао да је Исус рођен 25.

децембра 753. године од оснивања Рима, и одредио да хришћанска нова ера почиње 1. јануаром 754. године која је названа 1. година нове ере. Како је Дионизије установио датум Христовог рођења није познато, али је познато да је Христ рођен у време владавине цара Ирода Великог који је умро 750. године од оснивања Рима, што значи да је Дионизије погрешио за најмање 3 године. Иако је ово убрзо схваћено, овакво погрешно бројање година задржало се до данас. С обзиром да хришћанска ера почиње од рођења Исуса Христа, на први поглед изгледа нелогично да је он рођен 25. децембра, а не 1. јануара. То је, међутим, нормално, јер је у време Христовог рођења већ био одређен данашњи распоред месеци и број дана у њима, и било би нелогично померати их. Касније су људи почели да називају године пре рођења Христа годинама пре нове ере, али пошто нула тада још није била позната 1. година нове ере следи одмах након 1. године пре нове ере.

Када се у данашње време говори о датумима пре увођења Јулијанског календара нормално је да се он продужи у назад што се назива пролептички јулијански календар. У њему су преступне све године пре нове ере које при дељењу са 4 дају остатак 1. Постоји и пролептички грегоријански календар који се односи на датуме од пре 1582. године. Да не би дошло до забуне пролептички грегоријански календар се ретко користи, а уместо њега се за све датуме до 4. октобра 1582. користи јулијански, а од 15. октобра 1582. грегоријански. Пошто нису све земље прешле на грегоријански календар 1582, то се често неки датуми и после ове године рачунају по јулијанском календару уколико га је дата земља у то време још увек користила. Када се каже да је Октобарска револуција почела 24. октобра 1917. то се односи на јулијански календар, док би по грегоријанском то био 6. новембар 1917.

Нова година Када је Јулије Цезар увео јулијански календар, за почетак нове године је уместо дотадашњег 1. марта одредио 1. јануар. Пошто се црква оштро противила прославама Нове године уз обиље алкохола, на Тридентском концилу 567. године је утврђено да је први јануар као почетак нове године узет грешком и да га треба променити, па су током средњег века коришћени различити датуми. У Византијском царству се почетак године рачунао од 1. септембра, али се године нису бројале од рођења Исуса Христа, него од настанка света, за који су утврдили да је био 1. септембра 5.509. пре нове ере. Од 18. века већина држава се вратила почетку године 1. јануара, осим Италије и Енглеске које су се 1. јануару вратиле 1750. године. Међутим, када су у питању преступне године, оне су се увек рачунале узимајући 1. јануар за почетак године. Т. Радовановић

65

18.1.2015.

МАГАЗИН

66

Стипендије најбољим студентима

ЗА ОСТАНАК - Локална самоуправа са по 10 хиљада динара током десет месеци школске 2014/15 године стипендира педесет најбољих студената.

– Рок за подношење пријаве на конкурс истиче 10. фебруара одинама уназад посебно се истиче констатација да се велики број свршених студената са подручја града Краљева после студија ретко одлучује на повратак. То је и повод да локална самоуправа предузима различите активности како би стимулисала повратак, а једна је додела раз-

Г

личитих врста финансијске помоћи. Зато је Комисија за доделу стипендија студентима града Краљева 14. јануара расписала конкурс за доделу 50 стипендија у износу од по 10 хиљада динара током десет месеци школске 2014/15. године. Право учешћа на конкурсу имају

студенти, који су на режиму финансирања из буџета Републике Србије под условом да су држављани Републике Србије, да имају пријављено пребивалиште на територији града Краљева најмање три године пре расписивања конкурса, да су студенти I или II степена студија, почев од друге године

да има пријављено пребивалиште на територији града Краљева најмање три године пре расписивања конкурса и оригинал, или оверену копију, уверења о држављанству које није старије од шест месеци. Пријаве на конкурс, са потребном документацијом, достављају се преко писарнице на шалтеру број 1 у приземљу зграде Градске управе, или на адресу Градска управа града Краљева, Одељење за друштвене делатности, Комисији за доделу стипендија, Трг Јована Сарића бр.1.

Последњи дан за пријаву на конкурс је 10. фебруар 2015. године, а образац пријаве за конкурс преузима се у Одељењу за друштвене делатности Градске управе, у канцеларији 308А, или на званичном сајту града Краљева www.kraljevo.org. За допунска објашњења учесници конкурса се могу обратити Одељењу за друштвене делатности Градске управе града Краљева, канцеларија 308А-III спрат, или на телефон 306-013, а неблаговремене и непотпуне пријаве неће се узимати у разматрање.

Фото: М. Радовановић

студија, да имају просечну оцену из претходних година већу од 8,50 и да нису обновили ни једну годину студија. Уз пријаву на конкурс потребно је приложити уверење факултета о редовном студирању на режиму финансирања из буџета Републике Србије, уписаној текућој години студирања, просечној оцени из претходних година, уз доказ да ниједна није обновљена, оверену фотокопију личне карте, односно очитану личну карту, уверење о пребивалишту издато од стране Полицијске управе, као доказ

Т. Радовановић

К У КРАЉЕВУ

67

МАГАЗИН

18.1.2015.

Пред почетак другог полугодишта

68

АКЦЕНАТ НА БЕЗБ - Према званичним статистичким подацима повећана је безбедност у школама у односу на претходну школску годину. – Мање кривичних дела и прекршаја из области јавног реда и мира. - Ученици на подручју Краљева, Рашке и Врњачке Бање су током првог полугодишта текуће школске године били безбедни, јер није евидентирана ни једна саобраћајна несрећа у којој су учествовали ђаци очетак другог полугодишта текуће школске године повод је за редовни радни састанак полицијских службеника Полицијске управе Краљево са директорима свих основних и средњих школа са подручја

П

Краљева, Рашке и Врњачке Бање. Тема састанка је, као и на почетку школске године, безбедносна проблематика на нивоу школа, као и планирање заједничких активности у циљу подизања нивоа безбедности ученика и школ-

ских објеката. Према званичним статистичким подацима Полицијске управе Краљево безедност у школама је повећана што се закључује на основу мањег броја кривичних дела, као и прекршаја из

области јавног реда и мира, у поређењу са истим периодом претходне школске године. Неке тенденције указују да се мења структура деликата у односу на поједине школе, а након што буде завршена анализа биће усмеравано деловање школских полицајаца и покривање одређених школских објеката. Основни разлог што у свим школама на овом подручју нема школских полицајаца лежи у недостатку средстава за њихово ангажовање, а упркос ставу да за то и нема потребе, јер један може да задовољи безбедносне услове у више школа, присутно је уверење да је потребно више полицајаца који су битан ослонац у обављању про-

цеса образовања. Искуство показује да су сви ученици на подручју Краљева, Рашке и Врњачке Бање током првог полугодишта текуће школске године били безбедни, јер није евидентирана ни једна саобраћајна несрећа у којој су учествовали ђаци. Саобраћајна полиција је током првог дела школске године појачано била присутна у зонама школа због регулисања саобраћаја и пружања помоћи најмлађима приликом доласка и повратка из школе. Припадници саобраћајне полиције ће и у наредном периоду вршити интензивнију контролу саобраћаја са акцентом на брзину кретања возила како би се умирили саоб-

раћајни токови у зонама школа и допринело већој безбедности деце у саобраћају. Полицајци су од почетка ове школске године, поред редовних активности, вршили превентивне прегледе аутобуса који су ученике возили на екскурзије и том приликом констатовано да је свих 176 било исправно. И поред чињенице да још трају преговори представника репрезентативних синдиката запослених у просвети са ресорним министром начелник Школске управе Жарко Милосављевић очекује да ће друго полугодиште почети на време, а да би већ од сутра часови могли да трају пуних 45 минута. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ЕДНОСТ УЧЕНИКА

69

70

МАГАЗИН 18.1.2015.

71

ВРЕМЕПЛОВ

МАГАЗИН

18.1.2015.

ДОГОДИЛО СЕ ОД 11. B 17. ЈАНУАРА

72

18. јануар 470. — Малолетни Лав II ступио на источноримски (византијски) престо.

532. — Малобројне царске трупе предвођене Велизаром савладале устанак Ника у Константинопољу. Победа над устаницима трајно учврстила режим византијског цара Јустинијана I. 1520. — Краљ Данске и Норвешке Кристијан II победио је Швеђане и освојио Шведску.

1535. — Шпански конквистадор Франсиско Пизаро основао је Лиму, сада главни град Перуа.

1654. — Вођа запорошких козака хетман Богдан Хмељницки признао је

врховну власт руског цара, чиме се Украјина ујединила с Русијом, што је изазвало руско-пољски рат (1654-67).

1778. — Енглески морепловац Џејмс Кук открио је Хаваје, које је назвао Сендвичка острва по имену лорда Сендвича.

1788. — 736 кажњеника прогнаних из Енглеске искрцало се у Ботани Беј, чиме је формирана прва кажњеничка колонија у Аустралији.

1871. — У Дворани огледала палате у Версају пруски краљ Вилхелм I проглашен је за првог цара новоствореног Немачког царства.

1896. — Прва јавна демонстрација икс зрака.

1919. — Француски премијер Жорж

Клемансо отворио је Версајску мировну конференцију након окончања Првог светског рата.

1944. — Након седмодневних борби совјетске трупе су у Другом светском рату окончале блокаду Лењинграда, у којем је током немачке опсаде од септембра 1941. од исцрпљености и глади умрло око 620.000 људи.

1977. — У авионској несрећи близу Сарајева погинули су председник владе СФР Југославије Џемал Биједић, његова супруга Разија и још шест путника.

1977. — У најтежој железничкој несрећи у Аустралији, око 80 људи је погинуло када је воз у Сиднеју ударио у бетонски мост.

1989. — четврти дан заредом хиљаде Чехословака сливало се ка централном прашком тргу Вацлавске намести певајући „слобода“, „истина“ и „људска права“ у мирном протесту против комунистичких власти.

1991. — Парламент Јордана је осудио ваздушне нападе на Ирак у операцији „Пустињска олуја“ и позвао арапске и исламске земље на акцију против САД и њених савезника; Ирак је лансирао осам ракета „скад“ на Израел, у покушају да јеврејску државу увуче у Заливски рат.

1997. — Франц Враницки поднео је оставку на положај аустријског канцелара на којем је био скоро 11 година.

1999. — Одлука владе СР Југославије да представника ОЕБС на Косову Вилијама Вокера прогласи „персоном нон грата“ и да ускрати дозволу главном тужиоцу Међународног суда за ратне злочине Луиз Арбур да уђе у земљу, додатно је заоштрила југословенске односе с међународном заједницом.

2001. — САД су укинуле санкције СР Југославији уведене почетком 1999. због политике режима Слободана Милошевића према Албанцима на Косову. Америчким фирмама тада је било забрањено да послују са Југославијом. Поред скидања те забране, укидање америчких санкција отворило је врата за улазак страних кредита у СР Југославију.

2002. — Влада Сијера Леонеа објавила је крај грађанског рата током којег је убијено око 50.000 људи, махом цивила. Рат против владе водио је Уједињени револуционарни фронт (РУФ) познат по својој бруталности.

2003. — На Шестом ванредном конгресу Социјалистичке партије Србије (СПС) за председника партије поново је изабран хашки оптуженик Слободан Милошевић.

19. јануар 379 — Римска војска окупљена у Сирмијуму (данашња Сремска Митровица) прогласила за цара источног дела царства Теодосија I. 1419 — У Стогодишњем рату Фран-

цуске и Енглеске град Руан предао се енглеском краљу Хенрију V, који је тиме окончао освајање Нормандије.

1806 — Уједињено Краљевство је заузело Рт добре наде.

1839 — Британска источноиндијска компанија је заузела Аден.

1853 — У Риму први пут изведена Вердијева опера „Трубадур“.

1878 — Српска војска у српско-турском рату освојила Врање.

1899 — Велика Британија и Египат успоставили заједничку контролу над Суданом.

1916. — Краљ Никола I након аустроугарске инвазије напустио Црну Гору.

1916. — На грчко острво Крф у Јонском мору почеле да стижу прве јединице српске војске после повлачења преко Албаније у Првом светском рату. До априла на Крф пребачено око 140.000 војника.

1918 — Бољшевици у Петрограду распустили Уставотворну скупштину Русије.

1919 — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца у Србији и Црној Гори заменила Јулијански календар Грегоријанским, који је у другим деловима новостворене државе већ био у употреби. Српска православна црква задржала Јулијански календар.

1938 — Ваздухопловство генерала Франсиска Франка бомбардовало, у Шпанском грађанском рату, Барселону и Валенсију. Погинуло најмање 700 људи.

1945 — Совјетска Црвена армија у продору ка Берлину у Другом светском рату заузела пољски град Краков.

1966 — Индира Ганди изабрана за шефа Владе Индије, осам дана после изненадне смрти премијера Лала Бахадура Шастрија. Сиики-екстремисти, припадници њеног личног обезбеђења, убили је 31. новембра 1984. испред резиденције у Њу Делхију.

1978 — У Фолксвагеновој фабрици у Емдену произведена последња “буба”; производња настављена у Јужној Америци све до 2003. године.

1989 — СССР саопштио да ће једнострано повући из Европе део нуклеарних ракета кратког домета.

1995 — Руске трупе заузеле председничку палату у Грозном, главном граду Чеченије.

2001 — САД укинуле економске санкције против Југославије, чиме су се стекли услови за обнављање економских веза две земље, што је била једна од последњих наредби тадашњег председника САД Била Клинтона.

2006 — У паду словачког војног авиона Антонов Ан-24 у Мађарској на лету са Косова и Метохије погинуло су 42 особе.

2007 — Потписивањем уговора о купопродаји, Телеком Србија и званично постао већински власник Телекома Српска, са 65% акција државног капитала откупљених од Републике Српске за 646 милиона евра.

2011 — Европски парламент усвојио Споразум о стабилизацији и придруживању са Србијом и Резолуцијом о Србији подржао даље евроинтеграције Републике Србије.

20. јануар 1265. — Први пут сазван енглески парламент. Доњи дом чинила два представника нижег племства из сваке грофовије и два грађанина из свих већих градова, а Горњи дом барони и више свештенство.

1667. — Завршен тринаестогодишњи рат Русије и Пољске, који је избио када су побуњени украјински Козаци признали врховну власт руског цара. Миром у селу Андрусову код Смоленска Пољска била приморана да Русији уступи Кијев, Смоленск и део Украјине на левој обали Дњепра.

1841. — Завршен Први опијумски рат Велике Британије и Кине. Миром у Нанкингу поражена Кина приморана да Британцима плати ратну одштету и препусти им Хонгконг.

1876. — На Цетињу одржана прва конференција Црвеног крста Црне Горе.

1945. — Френклин Делано Рузвелт четврти пут инаугурисан за председника САД. Једини председник у историји САД који је четири пута биран на ту функцију.

1961. — Џон Кенеди у 43. години

73

МАГАЗИН

18.1.2015.

инаугурисан за председника САД као најмлађи шеф државе у њеној историји.

1967. — У Бамбулабаду откривен фосил дотада непознате врсте горила, претпоставља се из неолита, који је решио недоумице око Дарвинове теорије и тим открићем људска генетика је доживела препород.

1981. — Роналд Реган у 70. години преузео дужност шефа државе, поставши најстарији председник у историји САД.

1981. — После 444 дана у заробљеништву из амбасаде САД у Техерану ослобођена 52 америчка таоца.

1987. — У Либану киднапован Тери Вајт, специјални изасланик Кентерберијског надбискупа. У заточеништву провео скоро пет година.

1990. — У Београду одржан последњи конгрес Савеза комуниста Југославије, 14. Ванредни конгрес СКЈ. Због неслагања у решавању кључних проблема југословенске заједнице, слове-

74

начка и хрватска делегација напустиле скуп, што је био крај Савеза комуниста Југославије, а многи сматрају да је тиме почео распад СФРЈ.

1996. — Јасер Арафат, вођа Палестинске ослободилачке организације, изабран за председника Палестинске Управе са 88,1 одсто гласова на изборима у Гази и на Западној обали, одржаним према споразуму Израела и Палестинаца.

2003. — Бивши председник Србије Милан Милутиновић предао се Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за злочине на Косову током 1999.

2006. — Осама бин Ладен најавио нове терористичке нападе у изјави снимљеној на аудио-касети.

2008. — Први круг председничких избора у Србији, изашло око 61% грађана, што је највећа излазност забележена, откад их посматра Цесид. Кандидат СРС-а, Томислав Николић је освојио преко 39%, а кандидат ДС-а и актуелни председник, Борис Тадић,

око 35%, остали испод 10%.

2009. — Барак Обама инаугурисан за 44. председника Сједињених Америчких Држава

21. јануар 763. — Абасидски халифат је угушио Алидску побуну када је један од вођа побуне смртно рањен у бици код Басре.

1720. — Шведска и Пруска су потписале Стокхолмски мир.

1793. — Гиљотинирањем је погубљен Луј XVI, након што га је два дана раније Национални конвент прогласио кривим за издају.

1911. — У Монте Карлу одржан први ауто-рели.

1919. — У Даблину конгрес партије Шин Фејн усвојио резолуцију о независности Ирске. Велика Британија није признала тај акт и дала Ирској статус доминиона 1921. Самосталност Ирске признала 1949, али без Северне Ирске.

1936. — Едвард VIII постао краљ Уједињеног Краљевства после смрти оца Џорџа V абдицирао у децембру исте године да би могао да се ожени Американком Волис Симпсон.

1942. — Немачке снаге под командом Ервина Ромела почеле контраофанзиву против савезничке војске под британском командом у северној Африци у Другом светском рату. Мађарски војници у Другом светском рату у Новом Саду спровели рацију и у наредна два дана убили и бацили у Дунав 1.300 новосадских Јевреја, Срба и Рома.

1954. — САД поринуле прву подморницу на атомски погон „УСС Наутилус“.

1968. - Амерички бомбардер Боинг B-52 који је носио 4 хидрогенске бомбе се срушио на Гренланду.

1976. — Два англо-француска „конкорда“ истовремено полетела из Париза и Лондона на првим редовним путничким линијама тог суперсоничног авиона. У СССР први пут дозвољена продаја западних листова, међу којима „Њујорк тајмс“ и „Фајненшенел тајмс“.

1986. — У експлозији аутомобилабомбе у источном Бејруту у близини седишта хришћанске партије Фаланга председника Либана Амина Џемаила, погинуле 22 особе, 102 повређене.

1989. — Трупе побуњеничко настројених домородаца свирепо убили тадашњег градоначелника Бамбулабада Дармила Акрофила у намери рушења владе, при чему је настрадало око 3500 недужних цивила.

1993. — Хрватске снаге напале територију Републике Српске Крајине у зонама под заштитом Уједињених нација у намери да заузму Масленички мост, аеродром „Земуник“ код Задра и брану Перућа.

1998. — У Босни и Херцеговини представљена конвертибилна марка, нова заједничка монета за оба ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску.

2000. — Први официри Косовског заштитног корпуса положили заклетву у Приштини. КЗК формиран трансформацијом ОВК који је од 1996. вршио

оружане нападе на полицијске станице Министарства унутрашњих послова Србије на Косову и Метохији, а током 1998. и 1999. ушао у отворен сукоб са српским снагама безбедности. Срби са Косова и Метохије одбили да уђу у КЗК.

2007. — Одржани су ванредни избори за Скупштину Србије.

22. јануар 565. — Цар Јустинијан I је свргнуо цариградског патријарха Евтихија, пошто је патријарх одбио царево наређење да усвоји принципе монофизитске секте афтартодокета.

1771. — Шпанија уступила Фолкландска Острва Великој Британији.

1808. — Португалски краљ Жоао VI побегао пред Наполеоновим трупама, с краљевском породицом у Бразил и преместио двор из Лисабона у Рио де Жанеиро.

1840. — Први британски досељеници стигли на Нови Зеланд.

1905. — Мирни демонстранти, предвођени оцем Гапоном, су масакрирани испред Зимског дворца у Санкт Петербургу.

1924. — Ремзи Макдоналд је ступио на дужност као први британски премијер из редова Лабуристичке партије.

1941. — Италијанске снаге у Другом светском рату капитулирале у Тобруку пред британском Осмом армијом после 11 дана опсаде.

1944. — Савезници су започели операцију Шингл, амфибијско искрцавање против сила Осовине у области Анција и Нетуна у Италији.

1973. — У удесу јорданског „боинга 707“ с муслиманским ходочасницима на повратку из Меке, који се у пламену срушио на аеродрому у нигеријском граду Кано, погинуло 176 особа.

1980. — Совјетски дисидент, физичар Андреј Сахаров, добитник Нобелове награде за мир 1975, ухапшен, одузете му почасти и протеран из Москве у Горки.

1984. — Епл је представио макинтош, први успешан лични рачунар који је користио графички кориснички ин-

терфејс, током Супербоула XVIII. 1990. — Прекинут 14. конгрес СКЈ након одласка словеначких и хрватских делегата.

1993. — После годину дана релативног мира, поново се распламсао рат у Хрватској, када су хрватске снаге напале крајишке Србе у зонама под заштитом Уједињених нација. Председник Републике Српске Крајине Горан Хаџић прогласио ратно стање и затражио помоћ Југославије, а у Србији почела присилна мобилизација српских избеглица из Хрватске. Паравојне формације Жељка Ражнатовића Аркана и Драгана Васиљковића из Србије стигле на хрватско ратиште.

1998. — Амерички војници из састава СФОР у Бијељини ухапсили Горана Јелисића оптуженог за ратне злочине на подручју Брчког 1992.

2001. — Југославија добила статус специјалног госта у Савету Европе, као знак подршке демократским променама у земљи по одласку са власти Слободана Милошевића, у октобру 2000.

2002. — Босна и Херцеговина постала пуноправан члан Парламентарне скупштине Савета Еврое.

2006. — Поларна зима у Москви однела је још 5 живота - број умрлих од последица смрзавања се попео на 130.

23. јануар 393. — Римски цар Теодосије I је прогласио свог деветогодишњег сина Хонорија за савладар.

1368. — Џу Јуен-џанг је ступио на кинески престо, започевши династију Минг која ће владати Кином три века.

1556. — У најсмртоноснијем земљотресу у историји који је погодио кинеску покрајину Шанси, погинуло је око 830.000 особа.

1570. — Џејмс Хамилтон је убио Џејмса Стјуарта, у првом забележен атентата извршеним ватреним оружјем.

1793. — Русија и Пруска споразумеле се о другој подели Пољске.

1878. — Током руско-турског рата Велика Британија, на захтев султана

75

18.1.2015.

МАГАЗИН

76

Абдул Хамида II, послала своју флоту у Истамбул.

1920. — Холандија одбила да савезницима изручи бившег немачког цара Вилхелма II, који је по абдикацији у новембру 1918. емигрирао у Холандију. Његово изручење тражено због злочина у Првом светском рату.

1943. — Британска Осма армија под командом генерала Бернарда Монтгомерија заузела, у Другом светском рату, Триполи у Либији.

1945. — Немачки велики адмирал Карл Дениц је наредио почетак операције Ханибал, која је постала један од највећих евакуација морем у историји, са више од милион људи пребачених током 15 недеља.

1945. — Совјетске трупе у Другом светском рату, напредујући ка Берлину, избиле на реку Одру у Пољској.

1950. — Израелски парламент (Кнесет) донео резолуцију којом Јерусалим постаје главни град Израела.

1968. — Морнарица Северне Кореје у територијалним водама заробила амерички шпијунски брод „Пуебло“. Посада брода пуштена на слободу у децембру.

1997. — Медлин Олбрајт је положио заклетву као први женски државни секретар САД, чиме је постала највише рангирана жена у историји америчке владе.

1997. — Београдски студенти ватрометом, пиштаљкама и трубама обележили 100. сат непрекидног стајања пред полицијским кордоном у Коларчевој улици, у центру Београда. Полиција 24. децембра почела да спречава студентске и грађанске антирежимске демонстрације које су почеле 20. новембра због фалсификовања резултата локалних избора у Србији.

2000. — Више од милион демонстраната прошло кроз центар Мадрида протестујући због ескалације насиља баскијске сепаратистичке групе ЕТА, у чијим је насилничким акцијама током 32 године убијено око

800 људи.

2002. — У пакистанском главном граду Карачију киднапован, а касније и убијен, дописник америчког „Вол стрит журнала“ Данијел Перл, који је истраживао исламске милитантне групе у тој земљи.

2003. — Пионир 10 је послао последњу поруку ка Земљи.

2006. — У железничкој несрећи у Црној Гори, 46 лица је погинуло и 130 повређено када је локални путнички воз који је саобраћао између Бијелог Поља и Подгорице исклизнуо из шина у месту Биоче. Тешка несрећа код станице Биоче (10 km северно од Подгорице) узрокована је кваром електромоторне гарнитуре.

2010. — У Саборној цркви у Београду устоличен 45. поглавар Српске православне цркве патријарх Иринеј.

24. јануар 41. — У завери Сената, војске и преторијанаца, припадници преторијанске гарде убили су римског цара Калигулу. Омражен због расипности, мегаломаније и деспотизма у своје време, у историју је ушао као једна од најгротескнијих царских личности.

1859. — У граду Фокшан, Скупштина народних представника донела је одлуку о уједињењу румунских кнежевина Влашке и Молдавије, чиме су постављени темељи румунске државе. За заједничког владара изабран је молдавски кнез Александар Куза.

1838. — Семјуел Морзе је демонстрирао телеграф на коме је променио телеграфску шифру, од телеграфског речника са нумеричким кодом, у код за свако слово.

1915. — Британски ратни бродови су у Првом светском рату у Северном мору потопили немачку крстарицу „Блихер“ на којој је погинуло 870 људи.

1924. — Некадашња престоница царске Русије, Петроград, добила је ново име - Лењинград, у знак сећања на вођу Октобарске револуције Ле-

њина.

1927. — Приказан први филм Алфреда Хичкока „Врт задовољства“ (The Pleasure Garden), у Енглеској.

1937. — Краљевина Југославија и Бугарска потписале су пакт о вечном пријатељству.

1972. — Јапански војник Шјоићи Јокои откривен је на пацифичком острву Гвам, где се 28 година скривао у џунгли, убеђен да Други светски рат још траје.

1978. — Совјетски сателит Космос 954, са нуклеарним реактором у себи, је изгорео у атмосфери, раширивши радиоактивни отпад над канадским Саверозападним територијама.

1983. — У Италији су ухапшена 32 члана терористичке организације „Црвене бригаде“ под сумњом да су извршиоци криминалних дела, укључујући и убиство бившег италијанског премијера Алда Мора.

1994. — Програмом Драгослава Аврамовића заустављена хиперинфлација у СРЈ.

1998. — У експлозији која је изазвала пожар у окну рудника угља Вангђиајинг у кинеској провинцији Лиаонинг погинуло је 77 људи.

2000. — У Хрватској су одржани први председнички избори после смрти Фрање Туђмана у децембру 1999. Победом над Драженом Будишом у другом изборном кругу 7. фебруара, председник Хрватске постао је Стјепан Месић.

2002. — У Бејруту је убијен бивши либански министар Ели Хобеика, који се сматра једним од одговорних за масакре у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила 1982.

2001. — За директора британске берзе, старе 200 година, први пут је именована жена, бивша банкарка Клара Фурс.

2003. — Влада Републике Српске позвала је све осумњичене за ратне злочине, укључујући и бившег председника РС Радована Караџића, да се добровољно предају Хашком трибуналу.

77

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

18.1.2015.

Топ је био врео

78

Кад је током опсаде Сарајева 1994. године граната с брда убила родитеље десетогодишњака, а он престао да говори, прихватила га је комшиница и почела да негује као свог сина. У Сарајеву које је под опсадом, гранатираном и решетаном снајперима расте нервоза, цвета безакоње, а цивилизацијски ниво се срозава све ближе елементарној егзистенцији. Када га локални насилници избаце из девастираног стана дечак почиње да лута улицама са школским другом, па прерано и пребрзо пролази кроз процес одрастања. Његов водич у свет одраслих је бивши школски друг који га упознаје са светом криминала, алкохола, дроге, отимања, злочина, силовања, смрти, безобзирности, бескрупулозности... У таквом абијенту дечак научи како се постиже жељено, и које су вредности на цени, па у време кад је важно преживети постепено замењује моралне норме по цену нечије патње или издаје пријатеља. Комшиница која се стара о њему покушава да га склони и заштити, али безуспешно, а он срља док смрт и патња постају све чешћи и жешћи. Када комшиничин син

погине, као колатерална цивилна жртва, она избацује дете из свог живота па дечак, суочен са још једним у низу ужаса, глумећи незаштићеног и немоћног, пуца и убија сваког ко му се нађе на путу, јер су смрт, мржња и рат оно што га смирује. Критика филм каквих нема превише у историји српске кинематографије оцењује добрим и тешким, јер говори о жртвама опсаде ухваћеним у обруч граната које с околних брда ударају по њима и сеју смрт. Опор филм који не подилази гледаоцу, већ од њега тражи напор разумевања, оцењен је као храбар начин да се проговори о бесмислености ратног бахатлука. Филм се приказује до 21. јануара у пројекцијама од 19,30 по цени од 250 динара.

96 сати: У бегу Мирољубиви породични човек Брајан Милс је бивши агент занимљиве и богате прошлости који више не бежи од најгорих зликоваца данашњице, него од уједињених полицијских снага… Њих ће регрутовати Франк Доклер након што Милс током хапшења побегне обичним поли-

цајцима. Брајану је неко наместио убиство бивше супруге, а у опасности ће се наћи и његова кћерка Ким која је сада успешан студент универзитета. Брајан је принуђен на бекство и скидање љаге са себе, јер су му негативци одузели нешто што не може повратити, а за петама ће имати и лоше и добре момке. Лошима мотивација не недостаје, а по нагласку у говору и тетоважама може се закључити да су у питању Руси. Први филм 96 сати (Такен) је био пријатно изненађење на ранг листама и етаблирао је Лиама Нисона као акционог хероја мимо његове воље. Након тога је логично уследио наставак и 96 сати: Истанбул (Такен 2) који је такође имао великог успеха на биоскопским благајнама. Трећи део се приказује од 21,30 по цени од 250 динара.

Зачарана шума Духовити и емотивни мјузикл прати добро познате приче о Пепељуги, Црвенкапи, Џеку и магичном пасуљу и Златокосој, а све су повезане оригиналном причом која се врти око пекара и његове жене, њиховој жељи да оснују

породицу и посети вештици која је бацила клетву на њих. „Зачарана шума“ је, уз рекордну зараду за ту врсту филма од 31 милион долара за прва три дана, добила и неколико номинација за Златни глобус: за најбољи филм, Емили Блант за најбољу глумицу и Мерил Стрип за најбољу споредну женску улогу, као и номинације за награде Лондонског круга критичара: Емили Блант за најбољу британску глумицу и Данијел Хатлстон за најбољег британског младог глумца. Критичари оцењују да је Дизнијева адаптација мјузикла Стивена Сондхајма и Џејмса Лапина филм за све генерације који представља вртлог чистог задовољства који се непрестано ковитла. „Зачарана шума“ је модерна верзија бајки браће Грим, са испреплетаним мотивима из неколико прича. На забаван начин истражује последице жеља и мисија главних ликова, однос родитеља и деце, теме похлепе, амбиције, губитка и, можда најважније, безусловну љубав и моћ људског духа. Филм се приказује од 17,30 а за улазницу је довољно припремити 250 динара.

Снежна краљица Трол Орм је годинама сањао да се прослави, а прилику да постане херој добио је кад Северни ветар, који је отео принцезу Мирабел, запрети свету вечном зимом. Принцеза и краљевство тролова припашће ономе ко успе да је спаси из снежног затвора. Орм је уз помоћ пријатеља једном победио Зиму, а сада то жели сам. Зато носи оклоп од металних лонаца, његови ратници су преплашени тролови, а чека га опасно путовање до Снежне краљице. Његови пријатељи се срећом нису наљутили, па га храбра Герда, стидљиви Каи, смела Алфида и весели Лута неће оставити самог кад се нађе у невољи. Сви заједно наћи ће се у невероватним пустоловинама. „Снежна краљица“, са темом вечне борбе добра и зла, испричана је кроз доживљаје дечака Каја и девојчице Герде чије су авантуре у леденом свету без емоција написане још давне 1845. године, а и данас због изузетне слојевитости, свевременске поруке и бујне маштовитости, одушевљавају најмлађе, али и старију публику. Након првог дела „Снежне кра-

љице“ аутори нису желели да се растану са омиљеним ликовима, јер су осећали да они заслужују нове пустоловине, а да се прича може наставити. У првом делу пратили су изворну причу Ханса Кристијана Андерсена, али су овај свет проширили новим заплетом и визуелним ефектима. Слуга Снежне краљице трол Орм је био један од најзанимљивих ликова у првом наставку, а како се гледаоцима посебно свидео постао је главни јунак другог филма. Иако су анимирани филмови још увек углавном жанр за децу циљ аутора је био да их забаве и опчине, али и подстакну на размишљање, па је једноставна Ормова прича разумљива свакоме. Лаж је нешто што нико не може избећи, а прича о искупљењу је потврда способности да свако може признати слабости. Редитељ потврђује жељу да направи филм на тему сукоба и у њу увуче гледаоце, а истовремено дода спектакуларну акцију која ће их држати у неизвесности. Филм се приказује до 21. јануара од 15,30 сати по цени улазнице од 250 динара. Т. Радовановић

79

80

МАГАЗИН 18.1.2015.

81

Фото: М. Радовановић

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

18.1.2015.

ПОЧЕТАК ГОДИНЕ ОБ

82

Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 5. до 11. јануара показује пораст броја евидентираних кривичних дела за 10 у односу на претходну недељу када их је било 29. И док је у недељи која се узима као параметар за поређење учинак инспектора криминалистичке полиције откривањем извршилаца тек једног кривичног дела био симболичан у последњој су имали знатно више успеха о чему сведочи податак да су од укупно 39 евидентираних познати по-

чиниоци 23 кривична дела. До извесног погоршања ситуације дошло је и у области јавног реда и мира где је забележено два прекршаја више него седам дана раније, али је промењена структура у којој су у 11 од укупно 17 случајева повод за ремећење биле туче, а у осталих шест прекршаји који су у полицијској терминологији познати као остали. У истом периоду број саобраћајних незгода је удвостручен а од укупно десет, колико су евидентирали припадници саобраћајне полиције, једна

је као последицу имала повређено лице а остале само материјалну штету. Повреде једне особе оцењене су као лакше док је материјална штета процењена на 300 хиљада динара. И док је крај године, а потом новогодишњи празници, протекао у знаку смањеног броја прекршаја у саобраћају, можда и због лоших временских услова кад је у промету био мањи број возила, прва цела недеља ове године бележи знатно повећање броја оних који су се оглушили о поштовање закона који прописује начин понашања у саобра-

БЕЛЕЖЕН УБИСТВОМ УБИО БРАТА

ћају. Мада 140 прекршаја представља значајно повећање у односу на претходни статистички период и даље се креће око половине броја који се сматра просечним. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице провели су у просторијама за дежурства још једну мирну недељу у којој није било потребе за интервенцијом на гашењу пожара.

СТРАДАО У ЛОВУ Једанаести дан нове године био је

кобан за Крагујевчанина који је, стицајем околности, постао прва жртва лова након новогодишњих празника. До несреће је дошло у недељу око поднева кад је, приликом лова у селу Закута, дошло до нехатног опаљења из ловачке пушке власништво шездесетогодишњег З.Ј. из Крагујевца. Том приликом је двадесетогодишак, који се налазио у лову у непосредној близини, задобио тешке телесне повреде у пределу ноге због којих је на путу до краљевачке болнице преминуо. Припадници криминалистичке по-

лиције су, по налогу вишег јавног тужиоца, ухапсили и задржали до 48 сати осумњиченог З.Ј. коме се на тарет ставља кривично дело познато као нехатно лишење живота. У саопштењу Полицијске управе Краљево истиче се да су припадници криминалистичке полиције, по овлашћењу вишег јавног тужиоца, извршили увиђај и предузели мере на расветљавању свих околности извршења овог кривичног дела.

Фото: М. Радовановић

Припадници криминалистичке полиције су, по налогу заменика вишег јавног тужиоца, ухапсили и задржали до 48 сати педесеттрогодишњег Београђанина Љубомира Димитријевића због сумње да је извршио кривично дело убиство. Осумњичени је у понедељак око десет сати из пиштоља пуцао у педесетседмогодишњег брата од стрица Миодрага Димитријевића и нанео му тешке телесне повреде од којих је преминуо у краљевачкој болници. Осумњичени се након извршеног кривичног дела предао полицији, а заменик вишег јавног тужиоца, у присуству криминалистичке полиције, извршио увиђај. Из полиције је саопштено да су предузете све потребне мере на утврђивању мотива и осталих околности извршења овог кривичног дела.

83

МАГАЗИН

18.1.2015.

РАСВЕТЉЕНА СЕРИЈА КРАЂА

84

Највећи број кривичних дела која се сврставају у област општег криминала представљају крађе чији је резултат већи или мањи обим штете. Серију оних које су извршене пред крај претходне и почетком ове године успели су да расветле инспектори криминалиситичке полиције, па је заменик основног јавног тужиоца издао налог за хапшење тридесетогодишњег Краљевчанина С.К. коме се на терет ставља чак двадесет кривичних дела која се карактеришу као крађе или тешке крађе. Осумњичени је у ноћним сатима обијао аутомобиле, камионе и аутобусе и из њих, како је до сада утврђено, поред 26 акумулатора, узимао резервне гуме, комплете прве помоћи и остале предмете. Акумулаторе је продавао предузећу за откуп секундарних сировина на подручју Краљева, а процењено је да вредност украдених предмета премашује 200 хиљада динара. Припадници полиције су код осумњиченог пронашли 16 акумулатора, и уз потврду вратили власни-

цима, а њега привели заменику основног јавног тужиоца на чији предлог му је судија Основног суда у Краљеву одредио притвор у трајању до 30 дана. Због сумње да је С.К. извршио више кривичних дела сличне природе припадници полиције настављају рад на расветљавању његове криминалне делатности.

ШВЕРЦ ЦИГАРЕТА Припадници криминалистичке полиције су у уторак око 15 часова на путу Краљево-Рашка у Богутовцу запленили 2.500 паклица цигарета и пресекли још један ланац трговине акцизном робом. Полицијски службеници су приликом контроле путничког моторног возила „опел астра“ београдске регистрације, којим је управљао тридесетседмогодишњи возач из Рашке, пронашли 2500 паклица цигарета марке „мерилин“ без неопходне документације. Возило и цигарете су привремено одузети а против возача предузете одговарајуће законске мере.

У сличној акцији припадници Министарства унутрашњих послова су пресекли још један ланац трговине акцизном робом кад су у Батњику код Рашке запленили 1.900 паклица цигарета и 10 килограма резаног дувана. Контролом аутомобила „лада“, крагујевачке регистрације, којим је на алтернативном путном правцу између Тресаве и Батњика из правца аутономне покрајине Косово и Метохија управљао педесетједногодишњи возач из Крагујевца, полиција је пронашла паклице цигарета „пал мал“, „мерилин“, „сан слимс“, „кинг“, „партнер“ и других марки, као и резани дуван без неопходне документације. Припадници пореске полиције су привремено одузели цигарете и дуван, а возач је саслушан због сумње да је извршио кривична дела недозвољена трговина и недозвољен промет акцизних производа због чега ће против њега бити поднета кривична пријава. Против возача ће бити поднета и прекршајна пријава из Уредбе о контроли преласка административне линије према аутономној покрајини Косово и Метохија.

85

18.1.2015.

МАГАЗИН

Прво коло овогодишњег Дејвис купа у Краљеву

86

КРАЉЕВО НА ТЕНИ - Међународна тениска федерација одлучила да Краљево буде домаћин првог кола Светске групе Дејвис купа у коме наступају репрезентације Србије и Хрватске Тениски савез Србије је потврдио информацију да је Дејвис куп комитет прихватио предлог да се меч првог кола Светске групе овог такмичења

одржи у Краљеву у времену од 6. до 8. марта ове године. Подршку одржавању меча пружила је локална самоуправа, а у Краљеву се још од прве

најаве могућности одигравања званичног меча репрезентације Србије са нестрпљењем очекивала последња реч Међународне тениске федерације.

ИСКОЈ МАПИ СВЕТА Дејвис куп комитет је размотрио молбу Тениског савеза Србије у којој је изражена жеља да меч првог кола Светске групе за 2015. буде одигран у новој спортској дворани у Рибници и позитивно одговорио на овај предлог. Након више састанака са представницима локалне самоуправе из Тениског савеза Србије стиже и захвалност

њеним највишим представницима на пруженој подршци и жељи да се овај меч одигра у Краљеву, а с обзиром на исказани ентузијазам изражено је и уверење да ће меч протећи у сјајним условима и атмосфери. Изражена је и захвалност Међународној тениској федерацији која је препознала интерес и жељу Тениског

савеза Србије да овакве мечеве игра у мањим градовима што би требало да допринесе популаризацији тениса у Србији. Из Тениског савеза је упућен позив навијачима да дођу у Краљево и подрже Дејвис куп репрезентацију Србије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

87

Пети новогодишњи Ибарски крос

МАГАЗИН

18.1.2015.

ПРВА ПРОВЕРА

88

- Сто двадесет шест атлетичара из Панчева, Београда, Крушевца, Чачка, Ужица, Параћина и Краљева трчало један до пет кругова на стази дугој 900 метара. – Новогодишњи Ибарски крос добра провера пред нову сезону атлетских такмичења и првенство Србије 12. фебруара.

– Атлетичари „Краљева“ екипни прваци Централне Србије, јуниори вицешампиони, а пионирке треће у претходној такмичарској сезони среду 14. јануара Краљево је било домаћин још једног значајног атлетског такмичења. Тачно у подне на Атлетском стадиону је дат знак за старт прве трке у једној од десет такмичарских категорија петог по реду новогодишњег Ибарског кроса који су, у складу са правилима Атлетског савеза Србије, уз подршку града Краљева организовали атлетски клубови „Металац“ и „Краљево“.

У

Право учешћа на такмичењу имали су сви заинтересовани у некој од категорија које обухватају млађе и старије пионире и пионирке, јуниоре и јуниорке, сениоре, сениорке и ветеране. Старт и циљ свих трка био је на теренима Атлетског стадиона одакле је 900 метара дуга стаза водила преко спортских терена поред Ибра и ибарске плаже до повратка на полазну по-

зицију, а дужина се разликовала за поједине узрастне категорије. Тако су најмлађи у обе категорије пионира и пионирки трчали један круг, а млађи јуниори и јуниорке два. Јуниори и јуниорке су спремност на почетку сезоне крос такмичења доказивали на стази дугој 2.700, док је пред најискуснијим такмичарима било пет кругова и укупно 4.500 метара. Учесници су подељени у десет уз-

А СПРЕМНОСТИ растних категорија од којих је највећи број припадао ветеранима старим између 35 и 80 година. На старту се појавило 126 такмичара из Панчева, Београда, Крушевца, Чачка, Ужица, Параћина и Краљева што је допринело да такмичење остави повољан утисак на организаторе овог сада већ традиционалног такмичења. Леп и сунчан дан са знатно вишим температурама него претходних погодовао је такмичарима којима је на појединим деловима стазе сметало само блато створено након отапања леда. То није превише сметало, јер крос такмичење и подразумева прихватање услова какви важе на дан одржавања. Организатори обећавају да ће и убудуће истог датума на стадиону поред Ибра окупљати најбоље крос такмичаре којима је ова трка добра припрема пред нову сезону атлетских такмичења. Идеја о организацији Ибарског

кроса родила се другог дана 2011. године након што је изостао старт Новогодишње трке у Мрсаћу. Када је већ следеће године дугогодишња традиција трке у Мрсаћу настављена у Атлетском клубу „Краљево“ су сматрали да није добро да одустану од даље организације, али ни да се термини поклапају, па су за нови изабрали први дан нове године по Јулијанском календару. Такмичење је прве године одржано по снегу, а друге је велики мраз отежавао и обележавање стазе кочићима. И док је трећа прошла у прихватљивим условима прошле године је по која кап кише претила да створи проблеме, али не такве какве је претходне стварао ветар. Најуспешнијим учесницима овогодишњег Ибарског кроса припале су пригодне награде, медаље и дипломе за по три првопласирана у свакој кате-

горији, и пехари за победнике. Податак да се на старту кроса прве године појавило тек четрдесетак такмичара, да је ове тај број више него утростручен, даје довољно повода за наду да би сваке наредне такмичење могло да буде још масовније. Атлетски клуб „Краљево“ је претходну такмичарску сезону завршио успешно остварењем значајних резултата. Сениори су у екипној конкуренцији били прваци Централне Србије, јуниори други, а пионирке треће. У клубу намеравају да ове године уложе додатна средства у школу атлетике и дечју атлетику како би омасовили базу из које се стварају врхунски шампиони. Колико су се садашњи такмичари припремили између две сезоне такмичења треба да покаже првенство Србије које се одржава 12. фебруара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

89

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs