Magazin157

МАГАЗИН Година III * Број 157 * 25. јануар 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 25.1.2015.

3

Расходи буџета града Краљева за 2015. годину

МАГАЗИН

25.1.2015.

КАКО СЕ ТР

4

- Трошкови 169 запослених у култури више од 137 милиона динара.

- Стални трошкови, путовања, уговорене и специјализоване услуге, текућем одржавању и материјал у култури више од 53 милиона динара. - Значајном броју културних манифестација намењено скоро 30 милиона. - Плате и друга давања 362 запослена у Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“ и Дечјем одмаралишту „Гоч“ 184,645 милиона динара. - За финансирање Фонда за развој пољопривреде из буџета ће током године бити издвојено 69,03 милиона од којих је 65 намењено субвенционирању пољопривредне производње.

- Планирани расходи Фонда за заштиту животне средине 38, а Фонда за саобраћај 36 милиона динара

Фото: М. Радовановић

ОШЕ ПАРЕ?

5

Култура ндиректним корисницима буџетских средстава у култури у овој години је намењено више од 203 милиона динара од којих више од половине, или 137,332 милиона, представљају расходи за 169 запослених, а односе се на плате, додатке и накнаде запослених, социјалне доприносе на терет послодавца, превоз, социјална давања и јубиларне награде. У области културе планирана су и средства за накнаду онима који ће у складу са смањењем запослених буџетских корисника остати без посла, а њима је намењено четири милиона и 600 хиљада динара. Сталним трошковима, трошковима путовања, уговореним и специјализованим услугама, текућем одржавању и материјалу у култури намењено је

И

нешто више од 53 милиона динара са нагласком да је приликом планирања специјализованих услуга посебан акценат стављен на значајан број културних манифестација којима је намењено скоро 30 милиона. Део тих средстава за финансирање пројеката Завода за заштиту споменика културе обезбеђен је у претходној буџетској години. У оквиру програмског финансирања планирана су средства за постављање ознака на непокретним културним добрима на територији града и конзерваторско рестаураторске радова на крајпуташима за шта је намењено 3,8 милиона динара. Од 9,13 милиона динара капиталних улагања 3,5 је намењено за привођење намени куће коју је Оливера Чоловић Рајковић поклонила Народном музеју Краљево, 700 хиљада на опремање

Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ и 1,1 Краљевачком позоришту.

Физичка култура Планирана средства и издаци за Спортски центар „Ибар“ односе се на трошкове стручне службе која обавља административне послове за његове и потребе спортских удружења, а огледају се кроз обим средстава за плате, социјалне доприносе на терет послодавца, као и друге расходе по основу права из радног односа на које ће бити утрошено 12,21 милиона динара. Сталним трошковима, путовањима, специјализованим услугама, текућим поправкама, одржавању и материјалу намењено је 12,7 милиона, а део средстава од 2,5 милиона динара планиран је за санацију спортских терена, док је 300 хиљада намењено опремању административном и спортском опремом.

МАГАЗИН

25.1.2015.

Социјално старање

6

За финансирање рада Центра за социјални рад планиран је износ од 75,2 милиона динара од којих се на текуће расходе, који се финансирају као текући трансфери нивоу Републике, издваја 74,799 милиона, док је за капиталне трансфере планирана 401 хиљада динара. Текући трансфери се односе на бруто плате и трошкове превоза запослених из буџета града, део трошкова који се односе на сталне трошкове, услуге по уговору, текуће поправке за одржавање, материјал за шта ће бити утрошено 19,599 милиона. У делу капиталних трансфера средства су планирана за замену дела

компјутерске опреме и канцеларијског намештаја. У склопу пројектног планирања, а у складу са Стратегијом социјалне политике града Краљева од 2013. до 2020. године, 55,2 милиона је планирано за спровођење шест пројеката социјално угороженом становништву.

Друштвена брига о деци Област друштвене бриге о деци се финансира из средстава буџета града Краљева преко Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ и Дечјег одмаралишта „Гоч“. На плате и друга давања 362 запослена из буџета су планирана средства у износу од 184,645 милиона динара при чему су се имала у виду и расположива средства оба корисника по основу прихода које остварују из сопствене делатности. Остали расходи за сталне трошкове, услуге и материјал планирани су у складу са потребама установа и реалним растом појединих расхода у наредном периоду, а водило се рачуна и о структури расхода које ове установе финансирају из прихода које остварују самостално у току буџетске године. Тако укупно планирани текући расходи из средстава буџета за Предшколску установу „Олга Јовичић Рита“ износе 211,56 милиона, а код Дечјег одмаралишта „Гоч“ 45,39 милиона финара. У складу са мерама за рационализацију броја запослених у овој години планирана су средства за социјална давања код Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ од 2,5 милиона, а код Дечјег одмаралишта „Гоч“ 1,2 милиона динара. Обзиром на ограничења по основу капиталног улагања 7,5 милиона ди-

7

нара односи се на реновирање објекта „Невен“, а 1,5 милион за опремање простора за целодневни боравак деце, док је за опремање Дечјег одмаралишта „Гоч“ планирано 2,5 милиона.

Месне заједнице

МАГАЗИН

25.1.2015.

Планирана средства за рад месних зајеница се односе на обезбеђење услова за рад њихових органа, текуће одржавање домова културе и опремање канцеларијског простора. Трошковима електричне енергије коју користе објекти месних заједница, телефона, воде и канализације, одвоза отпада, платног промета и закупа простора намењено је 1,8 милиона, услу-

8

гама по уговору 10, а накнадама за рад председника савета месних заједница и специјализованим услугама још 2,5 милиона динара за израду пројеката Геодетског завода. Средства буџета за наставак радова на санацији домова културе, одржавање некатегорисаних путева и магацинског и других простора које користе месне заједнице у овој години износе 25 милиона, а расходи за канцеларијски материјал и слично 500 хиљада. Новчаним казнама по решењима судова намењен је 1 милион, а за опремање канцеларијског простора месних заједница који укључује канцеларијски намештај, клима уређаје и и друго, још 550 хиљада динара.

Туристичка организација Туристичка организација Краљево је индиректни корисник буџета коме је за обавезе према запосленима, сталне и материјалне трошкове и делом улагања у капитално опремање у овој години намењено 16,09 милиона динара од којих на плате, доприносе на терет послодавца, превоза на посао и са посла отпада 7,325 милиона. За расходе трошкова платног промета, услуге електричне енергије, централног грејања, комуналне услуге, трошкове телефона, интернета, осигурање и друго планирано је 1,29 милиона, а службена путовања износ од 370 хиљада динара. Учешће на сајмовима,

услуга штампе, информисање јавности и друго треба да кошта 1,5 милион, услуга у култури 5 милиона, текуће одржавање објеката и опреме 150 хиљада, а канцеларијски материјал, гориво, средства за хигијену и друго још 300 хиљада динара. Планирана средства од 20 хиљада динара односе се на порезе, трошкове регистрације возила и административне таксе. У погледу капиталних издатака планирана су средства од 130 хиљада динара за набавку рачунара, штампача и телефона.

Остали буџетски корисници У складу са буџетским могућностима, а на основу остварених општих и наменских прихода, код буџетских корисника су планирана средства од 405 хиљада динара за финансирање Ватрогасног фонда општине Краљево, а намењена су раду ватрогасних удружења из Врбе, Каменице и Буковице. Средства за финансирање ових организација, и других активности, рас-

поређују се на основу одлуке Управног одбора Ватрогасног фонда. Износ од 1,55 милиона намењен је удруживању са средствима Фондације „Петар Богавац-Анђелко Савић“ која се, сагласно правилнику а на основу спроведеног јавног конкурса, додељују најбољим ученицима средњих школа лошег материјалног стања, и ученицима за постигнуте резултате на такмичењима у појединим областима. Наменска средства по основу накнаде за заштиту животне средине, у складу са Одлуком града Краљева, и 30 одсто средстава од новчаних казни по основу саобраћајних прекршаја наплаћених на територији града у складу са Законом, планирана су за расходе и издатке Фонда за заштиту животне средине коме је намењено 38, а Фонду за саобраћај 36 милиона динара. У складу са одлукама о оснивању ових фондова на планове и програме рада сагласност даје Градско веће. За финансирање Фонда за развој пољопривреде из буџета ће током године бити издвојено 69,03 милиона, а средства су намењена активностима Управног одобора на чији програм рада и финансијски план сагласност даје Градско веће. Основ за спровођење програма

рада Фонда за развој пољопривреде је Програм подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја за 2015. годину, а планирана средства за субвенције у пољопривреди по разним основама износе 65 милиона што је на нивоу реализованих у претходној години. Расходи по основу услуга по уговору односе се на накнаде за рад председника и чланова Управног одбора, у складу са одредбама статута Фонда за развој пољопривреде, и друге накнаде за рад комисија чему је намењено 2 милиона динара. Као учешће града планирана су средства и за накнаде ангажованим лицима на противградној заштити која покривају територију града Краљева, а која су анагажована и финансирана од стране надлежног министарства. У складу са Одлуком о оснивању Дома здравља Краљево, а у погледу обавеза финансирања текућег одржавања и опремања, планирани су текући трансфери у износу од 15 милиона и капитални трансфери у износу од 5 милиона динара за финансирање примарне здравствене заштите. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

9

25.1.2015.

Пред прву седницу Скупштине града у овој години

МАГАЗИН

НА ПРОВЕРИ РАД 10 УСТАНОВА

Фото. М. Радовановић

- Подршка Градског већа програмима рада и програмским делатностима четрнаест јавних установа. – Пред одборнициам Скупштине града на следећој седници Стратегија развоја града.

– Основној школи „Стефан Немања“ из Студенице минибус за превоз ученика, а Спортском центру „Ибар“ нова дворана у Рибници. – Током новембра прошле године Краљевчани пили здраву воду и удисали исправан ваздух. - Грађевински материјал за домаћинства која су претрпели штету од поплава. - Више пара за кошаркаше и фудбалере.

- Пројектно финансирање медија

11

бавеза свих установа да до краја овог месеца донесу планове јавних набавки повод је да за 29. јануар буде заказана седница Скупштине града на којој ће једна од главних тачака дневног реда бити разматрање програма рада и програмских делатности оних чији је оснивач град. Програми рада установа били су једна од значајнијих тема којом су се, на осамнаестој ванредној седници, бавили чланови Градског већа који су након усвајања извештаја Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и извршеним мерењима имисије за новембар прошле године дали позитивно мишљење на Нацрт одлуке о усвајању Стратегије развоја града Краљева. Због великог броја празничних дана у јануару, а обавезе да скупштина у законском року разматра и усвоји акта потребна за несметано функционисање града, дневни ред последње седнице Градског већа био је изузетно

МАГАЗИН

25.1.2015.

О

12

обиман о чему сведоче скоро два килограма тешки материјали упаковани у препознатљиву плаву пластичну кесу. Чланови Градског већа нису имали посебних замерки на програме рада иза којих су стали управни одбори Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, Народног музеја, Краљевачког позоришта, Историјског архива, Културног центра „Рибница“, Дома културе „Студеница“ Ушће, Спортског центра „Ибар“, Туристичке организације Краљева, Дечјег одмаралишта „Гоч“, Предшколске установе „Олга Јовичић – Рита“, Центра за социјални рад, Завода за заштиту споменика културе, Апотеке Краљево и Дома здравља. Након давања подршке Нацрту одлуке о доношењу Стратегије безбедности саобраћаја и анализе стања безбедности саобраћаја на путевима и улицама Краљева за период од 20132020, чланови већа су позитивним оценили и нацрте одлука о водоводу и канализацији и изради Плана детаљне

регулације „Рибњак“ у Рибници. Низ сагласности које су дали на бројне захтеве укључују оне које се односе на изградњу шест паркинг места, поступак продаје службених аутомобила, извођење радова на уређењу платоа постављањем атмосферске канализације и асфалтирањем код Дома ученика средњих школа и постављање дечјег мобилијара за потребе Дечјег одмаралишта „Гоч“. Подршку чланова Градског већа добио је низ предлога решења о распореду коришћења буџетских средстава Основног и Средњег образовања за текуће и капиталне трансфере нивоу Републике за 2015. годину, распореду износа од 1,8 милиона динара на име учешћа у финансирању дела трошкова ФК „Слога“ и КК „Слога 1“, распоређивању средстава за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања на територији града Краљева у 2015. години, давању у закуп дела простора Спортске хале у Краљеву Предузећу

„Телеком Србија“ АД Београд ради постављања базне станице, система преноса и друге опреме. За суфинансирање пројеката од јавног интереса у области информисања планирано је 15 милиона динара од којих је највећи део намењен пројектним, а мањи неким другим активностима, а по речима заменика градоначелника Краљева Милуна Јовановића утврђен је текст огласа конкурса који ће бити објављен у предвиђеном року. Иако због правних недоумица нема довољно поузданих података о расподели у Градској управи обећавају да ће пратити све активности и настојати да се уклопи у термине који су дати локалним самоуправама. Основној школи „Стефан Немања“ из Студеници уступљен је на коришћење минибус прибављен од Министарства просвете, науке и технолошког развоја за превоз ученика до школе и назад, а утврђене су процедуре за расподелу хуманитарне

помоћи која се налази у магацину „Аутотранспорта“ у Адранима. Основ за то је сазнање да постоји одређена количина неутрошеног грађевинског материјала о чијој ће расподели одлучивати посебна комисија на основу изграђених критеријума, с посебним акцентом на породице оштећене у мајским поплавама које нису добиле адекватну помоћ. Након разматрање Одлуке Комисије за процену штете од клизишта, одрона, ерозија, земљотреса и поплаве од 30. децембра прошле године о усвајању коначног прегледа штете код привредних субјеката са територије града усвојен је извештај о обиласку објеката поплављених у августу и одређивању рока и критеријума за одобравање исплате једнократне новчане помоћи. Посебна комисија извршила је преглед привредних субјеката који су претрпели штету током поплава, па је усвојен акт на основу кога ће моћи да остваре права

код ресорних министарстава или Владе Србије. До краја рада пред члановима Градског већа нашло се и разматрање измена и допуна Одлуке о одређивању оспособљених правних лица за заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама, плана рада Градског штаба за ванредне ситуације, приговор на Одлуку о ранг листи и избору најповољнијег понуђача ради давања у закуп јавне површине за постављање киоска и захтеви Бициклистичког клуба „Металац“ и Међуокружног одбојкашког савеза Краљево и Општинског одбојкашког савеза Краљево за повлачење тужбених захтева. Након што су окончане све активноси око изградње и техничког пријема нове спортске дворане у Рибници за наредну седницу Скупштине града утврђен је предлог да се она уступи на управљање Спортском центру „Ибар“. Т. Радовановић

13

25.1.2015.

МАГАЗИН

14

Александар Вулин

Поступак пословодства „Фабрике вагона“

- Геронтолошки центар у Матарушкој Бањи уложио значајна средства у реновирање трпезаријског дела, кухињског блока и вешернице, а све у циљу побољшања услуга корисницима и услова рада запослених.

– Пословодство „Фабрике вагона“ одговорно што радницима није одобрен социјални програм за 2014. годину. - Ниједан радник не сме да остане на улици и за сваког ће бити обезбеђен социјални програм у складу са правилима која ће важити 2015. године. - Изостао одговора на питање зашто пословодство није испоштовало рокове и процедуре потврђује закључак и о стању у каквом се налази „Фабрика вагона“.

- Радници предузећа у којима је раскинут уговор о приватизацији, а држава тако признала да је као лош газда лоше трговала, први пут стекли право на социјални програм

Фото: М. Радовановић

ГРЕШКА ИЛИ КРИВИЦА?

15

а већим нестрпљењем него било ко други долазак у Краљево министра Александра Вулина очекивали су радници „Фабрике вагона“ који су почетак ове недеље обележили протестном шетњом улицама града након што су се окупили на пружном прелазу код Ложионице, месту на коме су почетком прошле године данима блокирали железнички саобраћај. Повод за долазак министра за рад, запошљавање, социјална и борачка питања везана је за посету Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи који је уложио значајна средства у реновирање трпезаријског дела, кухињског блока и вешернице, а све у циљу побољшања услуга корисницима и услова рада запослених. Препознатљива политичка терминологија посету министра Вулина ка-

МАГАЗИН

25.1.2015.

С

16

рактерише као конструктивну због чињенице да су теме бројних разговора везане за проблеме присутне на подручју целог Рашког управног округа, а тичу се инвестиција, запошљавања и бројних других који тиште становнике овог дела земље. Посебни се тичу положаја преосталих државних предузећа која се налазе у процесу реструктурирања, а поред „Фабрике вагона“ тема разговора био је положај „Аутотранспорта“ и покушај да се пронађе решење за утврђивање коначног статуса ових предузећа. Оно што је на крају посете Краљеву истакао министар Вулин потврђује став да највећи проблем представља положај радника „Фабрике вагона“ који због неисплаћених зарада штрајкују већ годину и по дана, а пред крај године им је, из недовољно познатих

разлога, ускраћено право на социјални програм, што је и био повод за протестну шетњу улицама града. После свега што се дешавало није јасно да ли је социјални програм за више од 400 радника „Фабрике вагона“ за претходну годину изостао због грешке, или кривице, али је и министар Вулин потврдио одговорност пословодства предузећа. Они којима је поверено вођење предузећа до утврђивања коначног статуса нису доставили тражене податке у одређеном року, али ни на прописан начин, тако да су у ресорно министарство до истека претходне године стигли само анкетни листића радника који су се изјаснили за социјални програм, а то није било довољно.

- Социјални програм је нешто друго. Сви су били упозорени на ро-

кове и форму више пута. Пословодство је прикупило анкетне листиће које су радници потписали, а то није социјални програм, и зато су одбијени. После данашњег разговора сам контактирао Министарство привреде које је надлежно за ово, и министра Жељка Сертића, и могу да потврдим да ниједан радник не сме да остане на улици и за сваког ће бити обезбеђен социјални програм у складу са правилима која ће важити 2015. године, а биће донета веома брзо – истакао је Вулин одбацујући кривицу ресорног министарства због тога што радницима „Фабрике вагона“ који су се за то изјаснили у прошлој години није одобрен социјални програм. Министар потврђује да је новац за то обезбеђен, а сва предузећа у којима су се радници изјашњавали за со-

цијални програм редовно упозорена на рокове. Незадовољним радницима остаје нада да би пословодство „Фабрике вагона“ у наредном периоду могло да поступи по упутствима министарства како не би предуго чекали на оно што им, по речима министра Вулина, припада. До тада треба да се обрати министарству на одговарајући начин, испоштује закони предложи одговарајући програм. На основу сазнања да је изостао одговор на питање зашто пословодство није испоштовало рокове и процедуре изводи се закључак и о стању у каквом се налази „Фабрика вагона“. Вулин потврђује да су радници свих 512 предузећа која су имала право на то, уз одговарајућу документацију, већ остварили право на социјални програм, а то су она са предложене листе

за приватизацију или одлазак у стечај. Значајним се оцењује и чињеница да су први пут радници предузећа у којима је раскинут уговор о приватизацији, а држава тако признала да је као лош газда лоше трговала, стекли право на социјални програм. Док су радници предузећа у реструктурирању добијали неки новац, запослени у онима која су лоше приватизована нису добили баш ништа, па потврда министра о сазнању да држава није желела да оштети ни остале сведочи о карактеру владе који се манифестује и кроз социјалну договорност. Иако је одбачена могућност да се буџетски новац упумпава у предузећа која не могу самостално да раде, и да се боре на тржишту, сви радници ће кроз социјални програм бити збринути, потврдио је Александар Вулин. Т. Радовановић

17

МАГАЗИН

25.1.2015.

Република Србија МИНИСТАРСТВО ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ, БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА 23.1.2015. године Београд

18

САОПШТЕЊЕ Информација о реализацији програма вишкова у АД „Фабрика вагона“ Краљево У циљу информисања јавности и радника „Фабрике вагона“ Краљево Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања саопштава да је 10. децембра 2014. године генералном директору Фабрике вагона Краљево је електронским путем достављено упутство са списком аката која су привредна друштва у обавези да доставе уз захтев за обезбеђивање средстава из буџета за решавање вишка запослених, најкасније до 12. 12. 2014. године. Наведено друштво није доставило званичан захтев за обезбеђивање средстава из буџета, са потребном пратећом документацијом, већ је доставило само анкетне ли-

стиће запослених о опредељивању за неку од опција које је понудио послодавац (анкетни листићи се не достављају Министарству уз захтев за обезбеђивање средстава). Дванаестог децембра прошле године електронским путем је достављен захтев за обезбеђивање средстава из буџета у коме се истиче да ће захтев са потребном пратећом документацијом бити достављен до 23. децембра, али она није достављена овом министарству. Даље, у захтеву руководства „Фабрике вагона“ Краљево се наводи да су свесни да не могу очекивати да се социјални програм реализује у 2014. години, те апелују да се он спроведе у 2015.

Петнаестог децембра Министарству је електронским путем достављен извештај о анкети коју су спровели синдикати. У извештају се наводи да се од укупно 732 запослена за анкетирање одазвало 426 радника, тако да предузеће нема прецизне податке. Посебно наглашавамо да је 64 предузећа, по истој процедури и у истим роковима, доставило потребну документацију и остварило право на социјални програм за 5.726 радника. Министарство за рад ће за сваког радника обезбедити социјални програм у складу са правилима која ће важити у 2015. години, а која ће ускоро донети Влада Србије.

19

20

МАГАЗИН 25.1.2015.

21

МАГАЗИН

25.1.2015.

Отворена Канцеларија за посланике

22

ДИРЕКТНА ВЕЗА СА ЦЕНТРИМА МОЋИ

- Канцеларије за посланике место где ће грађани посредно или непосредно, путем телефона, електронски или лично, моћи да комуницирају са народним посланицима, износе проблеме, предлоге за измене и допуне постојећих закона и других аката из надлежности Народне скупштине Републике Србије. - Канцеларија се најављује као место на коме ће народни посланици из Краљева моћи да договарају заједничку стратегију деловања и лобирања према републичким органима. – И поред паузе у заседању Народне скупштине од седам краљевачких посланика на отварању Канцеларије само посланица Јединствене Србије Марија Јевђић

23

а у политичком животу нема много нових идеја потврђује ових дана подгрејана она од пре скоро две године када је Краљевчанима обећано да ће у директном контакту са народним посланицима бити у ситуацији да лакше дођу до решења проблема који их муче. Сваки пут кад неко од локалних политичара буде именован на неку значајну функцију стижу обећања о додатним напорима да се побољша живот грађана, а почетком ове календарске године обелодањена идеја начелника Рашког управног округа о формирању тима предвођеног народним посланицима наишла је на једнодушну подршку свих градоначелника и председника општина са овог подручја. Основна идеја била је да способни и одговорни људи покушају да утицајем и знањем ураде нешто више на локалном нивоу, а свако појединачно за свој град, како би домаћим и страним инвеститорима показали шта ове средине могу да понуде у сфери по-

МАГАЗИН

25.1.2015.

Д

24

љопривреде, сточном фонду и привредном делу, којим локацијама и сировинама и људским ресурсима располажу. И док из редова опозиције редовно стиже оштра критика рада седам краљевачких народних посланика, чији се резултати у граду не примећују, ови понављају потребу да не забораве одакле су отишли у Парламент и да увек имају у виду муке и проблеме који притискају њихове рођаке, пријатеље, комшије. У том контексту се и истиче важност тренутка у коме су се, након много деценија, сакупили на једном месту у години великих инвестиција у Србији које представљају кључ за решавање бројних проблема. У време кад се актуелизује изградња крака аутопута Прељина - Појате, и евентуална приватизације „Телекома“, стиже и обећање др Радослава Јовића о лобирању да новац дође у Краљево како би цео регион могао кренути у бољитак. Уверење да је задатак и обавеза

посланика да као тим наступају у републичком парламенту, саслушају потребе суграђана и привредника, да направе велики корак у овој години, и доведу инвеститоре како би грађани Краљева осетили бољитак дели и Марија Јевђић. Ништа ново није ни став Ивана Јовановића да народни посланици треба да раде на терену, комуницирају са грађанима и привредом, помажу у решавању проблема, примени закона и измена постојећих. Као и много пута до сада изостао је одговор на питање да ли су то до сада радили, а ако нису зашто. Да се нешто мења показује овонедељно отварање Канцеларије за посланике као места где ће грађани посредно или непосредно, путем телефона, електронски или лично, моћи да комуницирају са народним посланицима, износе проблеме, предлоге за измене и допуне постојећих закона и других аката из надлежности Народне скупштине Републике Србије. Основ за први корак је истражи-

вање обављено пре неколико година које је показало да само 13 одсто грађана познаје посланике из свог места, а у Краљеву се још помиње понуда једног суграђанина који је понудио на поклон убојницу ономе ко наброји имена свих седам народних посланика из овог града. Није познато да ли је прво или друго сазнање било мотив за одлуку да се промени суморна чињеница на коју указује координатор новоотворене Канцеларије за посланике Предраг Терзић. Сем што грађанима пружа помоћ у комуникацији са народним посланицима Канцеларија се најављује и као место на коме ће ови моћи да договарају заједничку стратегију деловања и лобирања према републичким органима. Поразно делује сазнање да је тако нешто изостало после скоро три године напредњачке власти у Краљеву само због тога што није постојала празна просторија у згради Градске управе. Ма колико оптимистички деловала обећања о бољој комуникацији

нико није могао да одговори на питање зашто се, сем присуства Марије Јевђић, краљевачки посланици нису окупили у Канцеларији бар на дан њеног отварања, иако тога дана Народна скупштина није заседала. Према обећању координатора Предрага Терзића Канцеларија за посланике ће радити сваког уторка између 9 сати и поднева, а у истом периоду суботом народни посланици ће у канцеларији број 1 на првом спрату зграде Градске управе дежурати, примати грађане и разговарати са њима. Пре тога могу да закажу сусрет путем телефона број 306-029, или преко званичног веб сајта www.poslanicka-kancelarija.org. Иако је у Канцеларији, поред координатора, ангажовано још седам младих људи значајним се сматра сазнање да волонтерским радом неће оптерећивати градски буџет. Предраг Терзић истиче да их је окупила жеља да нешто ураде за град, а не да би увећавали државну управу и трошили средства

која се издвајају за функционисање сличних институција. Од седам посланика који заступају интересе Краљевчана у Народној скупштини пет су чланови Српске напредне странке, а по један Демократске странке и Јединствене Србије. Канцеларију значајном за грађане ширег региона сматра и начелник Рашког управног округа, а види је као врло битну за функционисање целог округа. Од могућности да грађани ступе у директни контакт са представницима у парламенту очекује се да скрати процедура око доношења одлука, али и да изнедри нове идеје као основ за лобирање и заступање ставова у Народној скупштини. Отварању Канцеларије су присуствовали начелник Рашког округа Небојша Симовић, градоначелник Краљева Томислав Илић и народна посланица Јединствене Србије из Краљева Марија Јевђић, која је првог дана одговарала на питања грађана. Т. Радовановић

25

25.1.2015.

Од половине марта и у Краљеву

ИСПОСТАВА СРПС

МАГАЗИН

Од половине марта у краљевачкој канцеларији сваког д

26

ећ од половине марта грађанима Краљева биће пружена могућност да у директном разговору са једним од народних посланика са ових простора разговарају о проблемима који их муче и о могућим начинима решавања тих проблема. Сваког дана ће у канцеларији, чије се отварање очекује до половине наредног месеца када локална самоуправа обезбеди просторије за рад, дежурати по један од пет посланика који у републичком парламенту заступају интересе грађана Краљева. Међу њима су три по-

В

сланика Српске напредне странке, Ирена Алексић, Марија Обрадовић и Зоран Бојанић и по један из Демократске странке и Нове Србије, Иван Јовановић и Срђан Спасојевић. Сличне канцеларије већ постоје у још у десетак градова Србије, а намера Народне скупштине је била да оне буду равномерно распоређене по читавој земљи како би биле на услузи што већем броју грађана. У Краљеву је већ отпочела обука волонтера који ће у канцеларији помагати народним посланицима. Они ће бити едуковани

како да примају информације од грађана и прослеђују их посланицима, а када ови буду одсутни дају потребне одговоре на постављена питања.

- У краљевачкој канцеларији ће радити пет посланика што не значи да неће долазити и други посланици. Грађани ће рећи који су њихови захтеви, кога желе овде да виде и за кога сматрају да може да реши њихов проблем.Тако ће ова канцеларија бити мала испостава српског парламента – рекла је Марија Обрадовић. Циљ канцеларије која ће бити отво-

Објављено у броју 30 од 24. фебруара 2013. године

КОГ ПАРЛАМЕНТА

дана ће дежурати по један посланик Народне скупштине рена у Краљеву је да се српски парламент приближи грађанима.

- Свако ће моћи да дође и изнесе проблем или упути захтев парламенту, али и Влади Републике Србије. Већина грађана има неке иницијативе и жеље, али не може да дође до министра или председника владе. Посланицима је то омогућено, па ће бити спона између грађана града Краљева и свих институција – каже народни посланик Зоран Бојанић. Народни посланици ће помагати грађанима у успостављању контакта са

одређеним институцијама из различитих области живота, привреде, културе, спорта, информисања и других. Искуства канцеларија које већ постоје показују да велики број грађана у њих долази да тражи посао.

- То је највећи проблем у Србији, а ова канцеларија нема улогу да запошљава људе, али је сигурно да постоји начин да их повезује са институцијама у Београду. Основна сврха је да чујемо предлоге грађана око доношења будућих закона, или измена и допуна постојећих – истиче Марија Обрадовић

уз напомену да су нека искуства показала да има и посланика који су могућност комуникације са грађанима схватили као својеврсну медијску промоцију. И поред свега уверена је да може доста позитивног да се уради, а то је само ствар личне посвећености посланика. Могућност комуникације посланика са бирачима одличан је тест да грађани виде да ли неко хоће да ради или неће. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

27

28

МАГАЗИН 25.1.2015.

29

25.1.2015.

МАГАЗИН

30

Др Љубиша Јовашевић

Градски одбор Покрета за Краљево

- Избор директорке Културног центра „Рибница“ начин да се оконча вишемесечна агонија ове установе изазвана низом неправилности које су манифестоване малтретирањем запослених. - Концерт Хариса Џиновића један од основних разлога због кога је дошло до смене на челу Културног центра „Рибница“. - Подршка одлуци министра просвете, науке и технолошког развоја који је, и поред негативне оцене начелника Школске управе Краљево, потврдио мандат директору Гимназије. – Идеју о оснивање нових факултета, као првом кораку ка формирању универзитетског центра, пре десетак година упропастили некомпетентни и неквалитетни носиоци политичких функција

Фото: М: Радовановић

НЕОЧЕКИВАНА ПОДРШКА ВЛАСТИ

31

з чињеницу да се сматра најактивнијим политичким субјектом ПУЛС Србије Покрет за Краљево представља и најоштријег критичара бројних активности партија које чине владајућу већину у Скупштини града. Ма колико честа обраћања јавности и иступе у локалном парламенту носици власти сматрали злонамерним у Покрету за Краљево потврђују да првенствено имају циљ допринос стварању повољнијег амбијента за живот грађана који су им поклонили поверење. Да као представници опозиције нису увек против онога што чини власт потврђује последње обраћање јавности којим се подржавају предлози владајуће Српске напредне странке, и других које са њом чине већину у локалном парламенту, за избор директора у јавним установама чији је оснивач град. Подршка је иницирана сазнањем о кандидаткињи за избор нове директорке Културног центра „Рибница“ који је много пута представљао сферу посебног интересовања Покрета за Краљево. Предлог да то буде Елизабета Тодоровић сматра се начином да се оконча вишемесечна агонија ове установе изазвана низом неправилности које су манифестоване малтретирањем запослених. Из Покрета за Краљево стиже и подршка одлуци министра просвете, науке и технолошког развоја Срђану Вербићу који је, и поред негативне оцене начелника Школске управе Краљево, потврдио мандат директору Гимназије Мирославу Видићу, са напоменом да ова школа заслужује посебан однос с обзиром на резултате које је постизала од оснивања до данас. Чврсто уверење

МАГАЗИН

25.1.2015.

У

32

да би и наредне активности министра могле да буду усмерене ка побољшању амбијента у коме се одвија образовни процес поткрепљено је захтевом да се испита досадашњи рад начелника Школске управе Жарка Милосављевића. Због односа према директору Гимназије оправдано се сумња да сличних има и кад су у питању директори појединих основних школа иако је, из недовољно познатих разлога, на недозвољен начин окарактерисан рад пролазио без оштрије реакције. У таквим околностима најмање што се очекује од начелника Школске управе је да поднесе оставку и место препусти неком другом, тим пре што се и у саопштењу Министарства просвете, науке и технолошког развоја, издатог овим поводом, истиче да ће убудуће, ради оптимизације рада и подизања квалитета система образовања, школске управе у Србији водити најспособнији људи. Негативна реакција јавности на оцену рада директора Гиманзије уследила је након сазнања да није добио подршку Школске управе за нови мандат и поред тога што је школа на чијем се челу налази добитник бројних признања и награда. Последње је стигло пред крај прошле године од београдског Факултета организационих наука у знак признања за изванредне резултате студената који долазе из ове школе. Краљево је годинама уназад суочено са проблемом одлива кадрова који се након завршеног школовања на високошколским установама у највећој мери не враћају назад. Са друге стране присутан је и проблем бројних који због тешке финансијске

33

МАГАЗИН

25.1.2015.

ситуације нису у могућности да се школују па се много пута, у различитим ситуацијама, постављало питање отварања још којег поред Факултета за машинство и грађевинарство. Сазнање да је градоначелник Томислав Илић иницирао идеју о оснивању нових факултета, као првом кораку ка формирању универзитетског центра, повод је за подршку која стиже из Покрета за Краљево. За формирање универзитета потребно је најмање пет факултета, а председник Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић верује да би се његовим оснивањем Краљево сврстало у

34

групу градова који су опстали захваљујући само тој чињеници. Покушаја да се формира универзитет било је и пре десетак година али су они, каже др Јовашевић, пропали због тога што су некомпетентни и неквалитетни носиоци политичких функција упропастили ту идеју. Ма колико да је пружена подршка ономе што се сматра добрим из ове странке не одустају да указују на активности које изазивају забринутост опозиционих политичких субјеката и доброг дела грађана. Једна од таквих је најављено одржавање првог меча

Светске друпе Дејвис купа између репрезентација Србије и Хрватске почетком марта ове године. Забринутост првог човека Покрета за Краљево везује се за недовољно познате податке о трошковима које изискује организација оваквог сусрета, али и цене улазница које, по позданим сазнањима, нису у сагласности са платежном моћи локалног становништва. Основ за бригу је и сазнање да би учешће града требало да премаши једанаест милиона динара који нису предвиђени буџетом за ову годину. Не оспоравајући значај Дејвис купа

поставља се питање финансијске конструкције која треба да покаже шта се добија, а шта губи тим пре што би, према сазнањима др Јовашевића, граду остало тек 30 одсто средстава од продатих улазница. Повод за забринутост је и не тако давни концерт Хариса Џиновића од кога је сав приход намењен опремању реновиране зграде Опште болнице „Студеница“, а који се сматра једним од основних разлога због кога је дошло до смене на челу Културног центра „Рибница“. Као потврда става служи информација да су трошкови организације били при-

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА Датум: 19. 01. 2015. године Немањина 22-26 Београд САОПШТЕЊЕ Министар просвете, науке и технолошког развоја др Срђан Вербић донео је одлуку да директору Гимназије у Краљеву Мирославу Видићу одобри нови мандат на челу ове школе, иначе једне од најуспешнијих у Србији, чији ученици постижу значајне резултате и успех у даљем школовању. Директор Гимназије у Краљеву водио је успешно ову школу у претходном периоду и добио је подршку

ближно три пута већи од прихода оствареног продајом улазница. Више од свега забрињава сазнање да нема званичних података о свему што је везано за овај концерт, па се изводи закључак да би слично могло да буде и са Дејвис купом. Због тога из Покрета за Краљево најављују могућност да се до потребних података дође уз помоћ надлежног суда.

- Ми се крећемо на врло клизавом терену, а овога пута не нападамо организацију Дејвис купа, него само питамо за трошкове. Да ли је неко предвидео колико ће да изнесу и ко је

колектива и школског одбора да започне нови мандат. Међутим, због непотпуних и непрецизних информација које су у Министарство просвете стигле из Школске управе Краљево, нови мандат му није одобрен. Након жалбе директора и колектива школе, у Гимназију су упућени републички просветни инспектори који су извршили надзор. Такође, у Министарству су обављени разговори са директором школе и начелником Школске управе. Након што су размотрени сви подаци, одлука о новом мандату директора је промењена. У наредном периоду биће утврђено да ли у овом случају постоји одговорност начелника Школске управе Краљево Жарка Милосављевића. Подсећамо и да је министар Вер-

одлучио да то може да поднесе – каже др Јовашевић уз подсећање на ставку у буџету града за ову годину којом је планирано улагање од 50 милиона динара за куповину магнетне резонанце потребне Општој болници. Искуство из ранијих година указује на посебан опрез због страха да би, због чињенице да је набавка опреме за болницу у надлежности Министарства здравља, Краљево могло да се задовољи освеженим коришћеним апаратом, а нови заврши у некој од београдских здравствених установа. Т. Радовановић

бић прошле недеље најавио да ће у фебруару ове године бити организован интерни конкурс за начелнике свих 18 школских управа у Србији. Он је нагласио да ће убудуће, ради оптимизације рада, као и ради подизања квалитета система образовања, школске управе водити најспособнији људи. Школске управе, којих на територији Србије има 18, организоване су тако да представљају и врше делатност Министарства просвете на локалном нивоу. Оне између осталог обављају стручно-педагошки надзор, старају се о запошљавању, стручном усавршавању наставника и других запослених у образовним установама, дају им подршку и старају се о несметаном раду установа.

35

МАГАЗИН

25.1.2015.

13. април у 18,00 Полазак испред Цркве Свете Тројице 14. април Долазак у Солун, обилазак Цркве Светог Димитрија и Српског гробља, спавање у Јерисосу 15. април Одлазак у Манастир Хиландар, спавање у Хиландару 16. април Повратак из Манастира Хиландара, спавање у Јерисосу 17. април Одлазак на славу Манастира Каково, спавање у Јерисосу 18. април Обилазак око Свете Горе бродом, повратак за Краљево 19. април Долазак у Краљево

36

37

Осмо Богојављењско пливање за Часни крст

ДАРКО ПЕТРИЋ ВИТЕЗ ЧАСНОГ КРСТА

МАГАЗИН

25.1.2015.

- Пред више од две хиљаде присутних до Часног крста први стигао седамнаестогодишњи ученик трећег разреда Медицинске школе Дарко Петрић. - Славодобитнику велики позлаћени крст, а свим учесницима медаље доделио епископ жички Јустин

38

Дарко Петрић

39

рема хришћанском учењу Богојављење је један од највећих празника, јер су се на тај дан први пут заједно појавили Отац, Син и Свети Дух. Празновање Богојављења подсећа хришћане да мисија Исуса Христа није почела његовим рођењем већ крштењем, јер је до тридесете године живео животом дрводеље. Верује се да се у глуво доба ноћи уочи Богојављења отвара небо и да се тада укрштају ветрови што дувају зими са онима што дувају лети, а да сва вода постаје света. Пре десетак година је код Срба, а у Краљеву пре осам, обновљен прастари обичај ритуалног бацања крста у воду, а најхрабрији Краљевчани пливали су да се у витешком надметању домогну Часног крста као највећег симбола људског спасења. До њега је ове године, пред више од две хиљаде грађана, након што је препливао 33 метра, први стигао седамнаестогодишњи ученик трећег разреда

МАГАЗИН

25.1.2015.

П

40

Медицинске школе Дарко Петрић. На старту традиционалног пливања за часни крст, након заједничке молитве свештенства са пливачима појавио се до сада рекордан број од 45 најхрабријих. Велики број присутних посматрача дао је посебну моралну снагу учесницима, а иако је Дарко Петрић био најбржи, и први стигао до Часног крста, сви пливачи су победници витешког надметања на коме дужина стазе симболизује број земаљских година живота Исуса Христа. Пре него су стигли на старт сви учесници Богојављењског пливања су, од Храма Свете Тројице у коме је у част Богојављења одржана јутарња литургија, прошли поред Духовног центра, који носи име светог владике Николаја

Велимировића. Пре пуних седам година пливање за Часни крст у Краљеву су обновили чланови Свебор дружине „Свези кнез Лазар“, а њихов духовник свештеник Добринко Топаловић из Врбе је од првог дана био укључен у организацију. Прве две године пливало се на Жичком језеру поред Манастира Жиче, да би се већ следеће пливачи преселили на Ибар. Повод је било залеђено језеро које је у многоме отежавало организацију манифестације јер је онемогућавало да се од њега ослободи већа површина потребна толиком броју пливача. Ни прилаз стартном месту није био адекватан, а организаторе је водило и сазнање да би пливање у Краљеву било доступно знатно већем броју посетилаца.

Свештеник Добринко потврђује искуство које показује да на велики празник као што је Богојављење људи воле да пливају јер тако показују љубав према Богу, а потом и ближњима. Пливање у хладној води представља својеврсну жртву и радост јер показује да ништа што се ради на силу не може да буде успешно. Оно што су деветнаестог дана јануара ове године показали најхрабрији Краљевчани потврђује да су у хладну воду набујалог Ибра ушли вођени срцем, а ослобођени било какве жеље да први стигну до крста, јер циљ пливања није победа већ учешће. Због тога се и сматра да су сви подједнако победници овог јединственог надметања. Највећи број учесника су и ове године били млађи људи који су, као и сваке претходне, прошли компликовану процедуру какву захтева пливање за Часни крст. А она, између осталог, подразумева обавезан лекарски преглед и благослов надлежног свеште-

Из пролога Житије светих владике жичког Николаја Велимировића Када Господ Исус беше навршио тридесет година од Свог телесног рођења, Он отпоче Свој учитељски и спаситељски посао. И сам, почетак почетка ознаменова крштењем на Јордану. Свети Кирил Јерусалимски вели: "Почетак света вода, почетак Јеванђеља Јордан". При крштењу Господа у води објавила се свету она тајна која се у Старом Завету наговештавала, о којој се у старом Мисиру и Индији само баснословило, тј. тајна божанске Свете Тројице. Отац се јавио чувству слуха, Дух се јавио чувству вида, а Син се јавио уз то још и чувству додира. Отац је изрекао Своје сведочанство о Сину. Син се крстио у води а Дух Свети у виду голуба лебдео је над водом. А када Јован Крститељ засведочи и рече о Христу: "Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета" (Јн 1, 29) и када он погрузи и крсти Господа у Јордану, тиме се показа и мисија Христова у свету и пут нашега спасења. Наиме: Господ узе на се грехе рода човечјег и под њима умре (погружење) и оживе (излазак из воде); и ми морамо умрети као стари греховни човек и оживети као очишћени, обновљени и препорођени. Ово је Спаситељ, и ово је пут спасења. Празник Богојављења (Теофанија, грчки) просвећује показујући нам Бога као Тројицу једнобитну и неразделну. То је једно. И друго: јер се свак од нас крштењем у води просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца Светлости, заслугом Сина и силом Духа Светога.

41

МАГАЗИН

25.1.2015.

ника. Пливање за Часни крст се одржава на стази дугој 33 метра који симболишу исто толико година земаљског живота Исуса Христа. Ранијих година је и број учесника био ограничен на 33 али је све веће интересовање утицало да се укине лимит

42

и омогући старт свима који то желе, а задовољавају постављене услове. Овогодишња манифестација се унеколико разликовала од претходних када је литија од Храма Свете Тројице кретала према споменику на Тргу српских ратника, а потом Улицом Топлице Милана према ибар-

Богојављење Господње Бог се јави, ваистину се јави! На овај дан празнује се успомена на Христово Крштење на реци Јордану и јављање Бога у виду голуба и гласа: „Ово је Син мој и Њега послушајте“. Празнујући Богојављење Господње, које бива на водама Јорданским, треба да се подсетимо да се Господ Бог наш никада није јављао без разлога баш на том месту. Овај нам празник приказује Бога у виду Тројице једнобитне и нераздељиве. Тако се и свако од нас крштењем у води просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца Светлости, заслугом Сина и силом Духа Светога. На овај дан се у свим црквама и храмовима освећује вода, коју народ узима и носи својим кућама. Она има духовна и лековита својства. Њена особина се огледа у томе што током целе године остаје свежа и освећена. Чува се у посебним посудама и користи се са искреном вером у болести, или било каквој другој недаћи. На сам Дан Богојављења може се са њом попрскати сваки кутак у кући, али у све друге дане ништа се не сме прскати њоме. Здрави је могу пити претходно припремљени зато, тако што ће који дан постити, па ће ту освећену водицу попити изјутра као када се узима Свето причешће.

ском кеју. Колона на чијем челу су били носиоци икона и црквених застава, за њима учесници пливања, свештенство и грађани, кренула је из црквене порте према Духовном центру, а потом према стартној позицији испред просторија Кајак клуба „Ибар“. Након краће молитве, учесници су покропљени освећеном водицом целивали крст, а потом по раније одређеном редоследу закорачили у хладну воду чекајући добро познат позив „У име Бога, за Крст часни сад“. Тридесет три метра низводно од старта најбржи је из руку свештеника примио Часни крст, а радост победе поделили сви учесници Богојављенског пливања. По устаљеном обичају на овај дан ће их подсећати пригодне медаље, а дом славодобитника до следеће године красити велики позлаћени крст који је уручио епископ жички Јустин. Након пуних седам година „Свебор“ је организацију Богојављењског пливања уступио црквеним властима, а епископ Јустин прихватио да се оно у наредном периоду одржава под његовим патронатом уз уверење да ће из године у годину бити све масовније и боље организовано. Т. Радовановић

Епископ жички Јустин - Велики је ово дан у цркви Божјој, ово је дан празник Светости, зато што се на данашњи дан Бог објавио људима. Бог Отац, је рекао:ово је, син мој љубљени, који је по мојој вољи, Њега послушајте! Син Божји, који се крштава у Јордану и Дух свети који у виду голуба слеће на Њега. Данас је читав Бог са нама, освешћују се и све воде које заузимају највеће пространство на земљи. Вода је чудесна!, ту је Господ Бог дао свој Благослов и та освећена вода, која се благодешћу и силом и дејством Духа Светог, освешћује. И Богојављенска водица се не квари, она исцељује и душевно и телесно, даје здравље, радост и благослов сваком оном који у то верује. Зато је данашњи дан велики. Данас сам први пут овде у Краљеву, када се плива за Часни крст. Годинама сам то радио на Тимоку, а ево сада сам овде на Ибру. Почела је Благодет и овде и наставља се. Дао Господ Бог да се увек састављамо у добру, да славимо Оца и Сина и Духа Светога, тројицу нераздељиву, за све векове и сву вечност. Бог Вас благословио и свако Вам добро даровао! Амин! Боже дај!

43

44

МАГАЗИН 25.1.2015.

45

46

МАГАЗИН 25.1.2015.

47

Први ефекти примене Закона о реституцији

МАГАЗИН

25.1.2015.

СЈАЈ И БЕДА БАЊ

48

ЊСКЕ ЛЕПОТИЦЕ

- На путу до неправедно одузете имовине опструкције у општинској администрацији. – Бројни показатељи указују на могућу корупцију због које читав процес траје предуго. - Након што је изостало разумевање локалне самоуправе морао је да реагује и повереник за информације од јавног значаја. - После много година поразна слика сведочи о начину на који се држава односила према објектима које је добила у власништво. - Зграда основе 199 квадрата, са приземљем, спратом и поткровљем, има око 500 квадратних метара корисног простора грађена је 1934. године према пројекту чешког архитекте и била једна од већих, уједно и најлепших, вила у Матарушкој Бањи.

- Стари власници су се повлачили зато што је после рата власт показивала моћ, дрскост и бахатост. Са дистанце од неколико деценија остаје сазнање да постоје ствари за које се никад неће сазнати и које ће заувек остати велика тајна

49

а колико закон омогућавао власницима неправедно одузете имовине право на повраћај пут до тог циља није био ни мало лак у шта су се на најбољи начин уверили наследници Предрага и Мирослава Томовића. Током дугогодишње борбе за остварење циља, проистеклог из обавезе према родитељима, наилазили су на различите препреке иако су право на власништво доказивали валидним документима. Онима који их нису имали било је много теже, јер је на различитим местима на која су упућивани било опструкција, у катастру, урбанизму и другим службама општинске администрације. Мало више разумевања било је једино у Историјском архиву, а бројни наследници су до документације долазили уз помоћ Народне иницијативе у оквиру Мреже за реституцију. Честе препарцелације земљишта и различити бројеви катастарских парцела отежавали су праћење стања о чему су подаци тражени у листовима непокретности. Да би се склопиле коцкице и повезало све што је обухватала историја промена било је потребно много стрпљења, упорности, али и пара, јер је за све требало плаћати одоговарајуће таксе.

- Ова два локала у центру града су срушена и на њиховом месту сазидана робна кућа, а ми смо морали да докажемо да су ту постојали. Све би било решено брже да смо пристали на обештећење, али смо одлучили да сачекамо супституцију, која се везује за реституцију, јер држава има толико неискоришћене имовине коју може да да у замену за оно што не може да врати у натури. Имамо и локал код „За-

МАГАЗИН

25.1.2015.

М

50

дужбине“ који је предмет спора, као и ово у Бањи што је дозидано иза виле, па иако све припада парку тачно се зна шта је и колико одузето деди. Иза виле је била кућица чији је део срушен и на том месту 2003. године подигнута Вила „Јелена“ коју је власник покушао да легализује, али није имао на основу чега – прича млађа кћи Мирослава Томовића Маргита Милетић. Велику помоћ у прибављању свега што је потребно саветима је пружила Мрежа за реституцију, а након што је изостало разумевање локалне самоуправе морао је да реагује и повереник за информације од јавног значаја. Власник спорног објекта уз вилу, која је 14. августа прошле године коначно предата власницима, добио је решење о рушењу, а да би одложио извршење жалио се Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију које је жалбу одбило као неосновану. Крајем минуле године истекао је рок за достављање додатне документације потребне за легализацију, а по сазнању нових власника виле таква не постоји, па би се било накнадно достављено сматрало ништавним. Поступак утврђивања појединачних права је у току, а како ће се завршити требало би да буде јасније тек по окончању. На наследнике браће Томовић поражавајуће делује сазнање да ни судови који су одлучивали по њиховим захтевима нису подржавали оправдано право на наслеђе. Поступак је вођен пред надлежним судом у Краљеву, и Апелационим у Крагујевцу, а бројни показатељи указују и на могућу корупцију због које читав процес траје предуго.

Иако је некадашњи стари локал Томовића поред Кафане „Задужбина“ уклопљен са суседним у амбијенталну целину, након земљотреса који је погодио Краљево у новембру 2010. године на његовом месту је никао нов савремени објекат са чијом се градњом сагласио и Завод за заштиту споменика културе. Према сазнањима која имају наследнице Завод је на основу захтева већ следећег дана донео решење којим се одобрава санација. Локал је ипак срушен, а на његовом месту изграђен нови са фасадом од стакла и мермера чиме је нарушена амбијентална целина. За изградњу је добијена локацијска дозвола и поред сазнања да је пре земљотреса, кад је усвојен Закон о конверзији земљишта, поднет захтев на основу кога је власништво потврђено наследницима браће Томовић. Основни суд је одбио њихову жалбу, а потом дозволи обнову поступка, док је Управни новом власнику признао власништво над објектом, али поништио локацијску дозволу. Због свега што се дешавало наследнице својеврсним нонсенсом сматрају издавање локацијске и грађевинске дозволе за градњу на туђем земљишту. Борба за доказивање права не престаје, а власнику новоизграђеног објекта је упућен захтев да плати надокнаду за закуп земљишта на коме је изградио пословни објекат. До тренутка кад смо покушавали да проникнемо у истинитост појединих ставова никакав одговор од њега није стигао. Грчевита борба вођена је и у вези виле у Матарушкој Бањи, а сестре биле у врло непријатној ситуацији кад су покушавале да сазнају у каквом је стању

51

25.1.2015.

МАГАЗИН

52

у време док су ту још биле смештене избеглице. Седам месеци након достављања комплетне документација заказана је медијација током које је републички правобранилац био много коректнији од оног који је заступао интересе краљевачке локалне самоуправе. У то време је враћање виле и даље било неизвесно због различитих података о габаритима због чега је морао да буде ангажован вештак који је на коректан начин проценио постојеће стање.

- После вештачења констатовано је стању у коме се налази вила, а утврђена и квадратура у основи као што је писало у тапији коју смо имали. О свему је направљен записник, а ја све време сам дрхтала мало због зиме, а више од узбуђења јер смо све три емотивно везане за ово што нам је остало од родитеља. Вратили су нам вилу како би је заштитили да више не пропада, а и даље је спорно враћање кућице која је била поред ње. Решење на основу кога је вила враћена наследницима

подразумевало је и рок од 15 дана за жалбу, а кад је и он прошао постало је правоснажно па смо од подружне јединице Агенције за реситуцију из Крагујевца тражили да се вила испразни. Коначно смо добили и решење из катастра за упис својине – прича Нада, кћи Предрага Томовића. Улаз у вилу после много година показао је поразну слику о начину на који се држава односила према објектима које је добила у власништво. Део крова некадашње бањске лепотице је уништен, греде су огољене, а у објекат се при обилнијим падавинама слива знатна количина воде. Видно су руиниране и собе, уништен паркет, а на појединим деловима, као и зидовима, већ су поприличне количине буђи. Влага је присутна у скоро свим просторијама, а из санитарног чвора однето све што је могло да се изнесе, па нема ни бојлера, ни лавабоа ни wc шоља. Нестали су и радијатори, а само цеви на буђавим и голим зидовима подсећају да су ту некада постојали. Најтеже

од свега наследницама пада сазнање да нико не може да потврди ко је одговоран за овакво стање. Зграда основе 199 квадрата, са приземљем, спратом и поткровљем, има око 500 квадратних метара корисног простора грађена је 1934. године према пројекту чешког архитекте. Да је била једна од већих, уједно и најлепших, вила у Матарушкој Бањи сведочи фотографија на зиду породичне куће Томовића у Улици цара Душана. Лепо уређен травњак и цвеће око целог објекта сведоче о сјају који се брижно одржавао све до 1948. године и догађаја о којима не бледи сведочење родитеља. Пре рата су просторије изнад трговине мешовите робе у приземљу издаване бањским гостима, а током рата служиле као сигурно склониште Томовићима. Ма колико да су три сестре задовољне што су оствариле жељу родитеља, која је само тињала а готово никада није јавно изречена, и исправљена неправда према прецима, задо-

вољство је зачињено горчином због сазнања да је много тога уништено. Први задатак је да се оно што може заштити од даљег пропадања, а тек потом одлучи шта даље. И до сада су се сестре договарале о свему, а тако ће бити и убудуће уз сагласност двоје старијих који већ дуго живе у иностранству. Вила са 11 просторија у приземљу и на спрату има и четири у поткровљу. Кад би финансијске могућности дозвољавале да се врати стари сјај био би то изузетан стамбени простор чији су изглед додатно наружили последњи станари доградњом надстрешница на терасама. Одлука о одузимању виле 1948. године објављена је у Службеном гласнику под редним бројем 113 подугачког списка, а власник Велисав Томовић ухапшен и спроведен у затвор. Кад је изашао рођена је прва кћи млађег сина и добила име Слободанка. И поред тога што су Томовићи били власници велелепног здања на улазу у велики бањски парк нису могли

да га користе ни у време кад је неком од чланова био потребан смештај због лечења. На понижавајући однос подсећа и даље довољно јасна слика из периода детињства кад су део времена били принуђени да проведу у помоћној просторији пуној сламе и бува.

- Тај период је обележио страх и неко зазирање, а наши стари су се повлачили зато што су ови који су дошли на власт показивали моћ, дрскост и бахатост. Тата је био страствени ловац, и имао добру и вредну пушку коју је донео из иностранства све док није дошао човек из УДБЕ и узео му, иако је имао уредну дозволу за држање, а вратили су му тек кад се жалио Маршалату. Све домаћинске и виђеније породице су биле на неки начин жигосане, а иако смо скромно живели, јер смо тако васпитавани, кад прођемо кроз град говорили су да смо господа Глембајеви – прича Маргита. И поред бројних сећања, мање или више пријатних, много је тога остало

недоречено. У време које представља већ далеку прошлост признаје да као млада није ни била свесна значаја који би могли да имају детаљи из живота родитеља. Са дистанце од неколико деценија са сетом схвата да постоје ствари за које се никад неће сазнати и које ће заувек остати велика тајна. Ипак остаје сећање на бројне раднике који су деди Велисаву помагали у производњи. О сваком до њих се водило рачуна, као и послузи. Сви су заједно седели за истим столом, а за Нову годину и Божић и за њих спремани поклони. Најдуже је код Томовића остао седокоси Сергеј, који је давно пре тога избегао из Русије у којој је оставио породицу, а као најстарији, јер није могао да ради тешке послове, био задужен за набавку намирница. Доживео је дубоку старост, а последње године живота провео у старачком дому у Крагујевцу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

53

54

МАГАЗИН 25.1.2015.

55

56

МАГАЗИН 25.1.2015.

57

58

Игор Гудић

МАГАЗИН 25.1.2015.

Краљевачка музичка сцена: Игор Гудић (4)

„Краљевачка ризница“ за пет године гостовала у 57 градова ван земље и стигла чак до далеке Аустралије што није успело ни ансамблима који постоје 50 до 100 година. - „Ризница“ има 496 активних чланова узраста од 3 до 63 године. - Селекторска комисија Савеза аматера Србије сврстала први извођачки ансамбл „Краљевачке ризнице“ међу 16 најбољих од укупно 650 фолклорних ансамбала. - Двадесетдвочлани оркестар „Ризнице“ би, по оцени етномузиколога, могао да стане раме уз раме са оркестрима Радио-телевизије Србије. – За сусрете ветерана у Краљеву 21. фебруара већ пријављено око 400 учесника из 19 градова

Фото: М. Радовановић

ФОЛКЛОР КАО НАЧИН ЖИВОТА

59

опуларна анти-стрес релакс група састављена од чланова старих између 20 и 60 година укључивала је заљубљенике у народне игре који се никада раније нису организовано бавили фолклором. Иако изузетна прилика за дружење и релаксацију у почетку није подразумевала наступе пред публиком након само неколико месеци упорног рада на упрошћеној кореографији, која је задовољавала критеријуме јавног појављивања, указала се прилика за учешће на фестивалу ревијалног карактера у Прагу. Први задатак Игора Гудића био је да озбиљне породичне људе увери у све предност одласка у Праг, како би на време ускладили професионалне и породичне обавезе са онима које су прихватили уласком у „Ризницу“. Сем што је први међународни наступ учврстио пре само неколико месеци започета пријатељства допринео је да група поприми обележја праве породице, а након повратка изазове неочекивано интересовање за упис нових чланова. И овога пута се показало да јачи ефе-

МАГАЗИН

25.1.2015.

П

60

кат од било какве рекламе, или медијске промоције, изазивају искуства ученика оваквог догађаја. Људима који се свакодневно суочавају са проблемима различите природе, и стресовима које они изазивају, пружена је прилика да се на оригинални начин током једносатног дружења растерете бар дела онога што их притиска, а неочекивано интересовање водило је ка формирању још једне групе. Пред првим извођачким ансамблом, по двема дечјим и анти-стрес релакс групама су нова путовања и наступи који неминовно захтевају стално обогаћивање новим костимима, а резултирају све већом увежбаношћу и играча и оркестра. Све то је препознала и локална самоуправа која показује спремност да финансијски више помогне рад „Краљевачке ризнице“ чији су играчи за пет година гостовали у 57 градова ван земље и стигли чак до далеке Аустралије.

- Толико за исто време не обиђу ни ансамбли који постоје између 50 и 100 година. Све то стоји иза нас и није

магла, или прича на папиру, већ прича која стоји иза ових играча. „Ризница“ сада има 496 активних чланова узраста од 3 до 63 године, а нову причу представља Дечје фолклорно забавиште за децу од 3 до 5 година са репертоаром који може да издржи њихова моторика. Игрице су упрошћене и сведене на по два корака десно и лево, напред и назад, а свака је праћена песмом. Колегиница пред најмлађе чланове друштва изнесе делове народних ношњи, а они доносе блок и сликају док уче како се зове који део. Задовољни су и родитељи, јер деца на прави начин два пута недељно утроше своју енергију, а истовремено се упознају са правим вредностима наше традиције – каже Гудић који се првенствено бави организацијом рада друштва и маркетингом. У бројне обавезе убраја се и рад прве анти-стрес релакс групе као и првог извођачког ансамбла. За рад осталих група задужене су колеге са дугогоишњим играчким искуством тако да два фолклорна забавишта и Школу фолклора води Сања Кочевић,

а први и трећи дечји и припремни ансамбл Далиборка Ракић. Одговорност за рад другог дечјег ансамбла и нових чланова преузео је Ђорђе Ристовић, а друге анти-стрес релакс групе Велимир Бањанац, док све квалитетнијим оркестром руководи Владимир Милићевић. У време кад је „Ризница“ нарасла на скоро пет стотина чланова главним проблемом се учинио недовољно велики простор који је до тада задовољавао потребе тек половине њих. Све веће интересовање за игру спутавало је развој друштва што је условило селидбу у нови простор, који је на располагању свих 24 сата у току дана, али изискује знатно веће трошкове. Ма колика била цена закупа, и осталих трошкова, најважнијим се чини редовно измиривање чланарине што у отежаним економским условима није ни мало једноставно. Потврда квалитета је пред крај године стигла од селекторске комисије Савеза аматера Србије која је први извођачки ансамбл „Краљевачке ризнице“ сврстала међу 16 најбољих од

укупно 650 фолклорних ансамбала. Параметри за оцењивање били су уметнички квалитет кореографија, стил изигравања програма, увежбаност играча и адекватност костима, а 70 одсто богате колекције од двадесет различитих комплета „Ризнице“ чине оригинални из различитих поднебља. Реконструкције чине савремени оригинали израђивани од старих материјала од којих су најзаступљенији сукно, лан и ствари ткане на разбојима. Посебан акценат је при оцењивању стављен на квалитет двадесетдвочланог оркестра који би, по оцени етномузиколога, могао да стане раме уз раме са оркестрима Радио-телевизије Србије. Највећи проблем готови свих културно-уметничких друштава је набавка оригиналних костима која поред знатних материјалних трошкова укључује и честа путовања у најудаљеније делове земље за које се везују кореографије пред припрему за стављање на репертоар.

- Треба отићи и пронаћи старе становнике одређеног краја, разговарати

са њима и убедити их да продају примерке које су наследили од ко зна које генерације предака. Углавном смо наилазили на отпор, јер су баке желеле да им то буде укопна гардероба, или да поклоне унуцима, па су ретко одлучивали да се одвоје од њих. Када ипак одлуче да продају цене су често нереално високе, а кад објасним да морамо да обучемо 12 парова у све детаље из њиховог краја најчешће се ухвате за главу, јер не постоји ансамбл који то себи може да приушти. Уз велику жељу и упорност коју прати доста цењкања и убеђивања долазимо до ретких примерака који се чувају са посебном пажњом и љубављу. Редовно их носимо на хемијско чишћење и сређивање, а постоје и колеге које се разумеју у народне ношње, па на основу оригиналних примерака израђују реплике од најсличнијих савремених материјала – објашњава Гудић. Ма колико да највећи број оних који су се упутили у свет фоклора везује љубав према игри ангажовање у раду са млађима подразумева и адекватну накнаду за то, а искуство по-

61

25.1.2015.

МАГАЗИН

62

тврђује да се само тако достиже жељени професионални ниво. То је на време схватио директор „Ризнице“ Игор Гудић и млађим сарадницима обезбедио потребне услове за рад који, показало се, даје врхунске резултате. Све то препознао је град који широм света на најбољи начин промовише баш „Ризница“ што је и био повод да на листи приоритета за доделу средстава буде сврстана испред осталих културно-уметничких друштава. А поред већ познатих друштава као што су „Абрашевић“, „Железничар“, „Стефан Немања“, „Карановац“ у листу оних који освајају значајна признања сврставају се бројне фолклорне групе околних села Ратине, Жиче, Чукојевца и других, пре свих „Моравац“ из Адрана са више од сто чланова сврстаних у два дечја и први извођачки ансамбл. Дугогодишње присуство на фолклорној сцени прилика је за бројна познанства која су по правилу повод за позив и гостовања у различитим деловима света. Доказани квалитет и поверење проистекло из познавања уметничког рада најчешће је повод за позив, а „Ризница“ је стигла и до Аустралије. Руководства свих културно-уметничких друштава у земљи планирају гостовања у различитим деловима света, а пред „Ризницом“ су и у овој години многи изазови, јер први извођачки ансамбл очекује гостовање у Шведској и велика летња турнеја по градовима Италије и Истре где се фоклорни ансамбл већ представио на Данима српске културе. Уз посредовање Удружења „Пријатељство за нова времена“ Краљевчани су већ гостовали у Истри, а овог лета их очекују наступи у Умагу, Поречу, Ровињу, а потом и у Трсту. Значајна гостовања очекују дечје ансамбле, а анти-стрес релакс групе три турнеје и бројна друга гостовања. Два пута годишње, у марту и септембру, „Ризница“ организује семинаре за полазнике из различитих делова Србије, са подручја бивше Југославије и дијаспоре, на којима се као

предавачи појављују најеминентнији стручњаци из области фолклора. Семинари који трају по два или три дана, зависно од области која се обрађује, сврставају краљевачко друштво међу ретке у земљи која се баве овом делатношћу, а уједно ојачавају материјалну базу за куповину нових костима.

- „Ризница“ је организатор великих сусрета ветерана са подручја целе земље. У фебруару прошле године је у Краљеву боравило 250 учесника из 12 градова, док се ове очекује двоструко више њих, а међу скоро четири стотине пријављених из 19 градова, који ће наступити на концерту 21. фебруара, су и гости из Тивта. Широку лепезу активности допуњава велики пролећни дечју фестивал фолклора и међународни фестивал под називом „И ми бисмо били странци да нам нису ти опанци“ који се у Краљеву одржава почетком јула. Ове године поред гостију из Украјине, Бугарске, Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине очекујемо и учешће много наших ансамбала. „Ризница“ у Краљево доводи много туриста и промовише све лепоте које овај крај може да понуди гостима – каже Гудић који кључ успеха види у тиму младих људи који са великом љубављу долазе у друштво и ту проводе доста времена у реализацији програмских активности. Ма колико да се рад на завршеном пројекту чинио перфектним у „Ризници“ верују да увек може да се уради више, а сваки нови представља изазов посебне врсте. То потврђује став да уметник било које врсте никада није све завршио и достигао врхунац преко кога се не може даље. Због тог је у раду константно присутна тежња ка новом, већем и лепшем. То ново налази се у неистраженим крајевима који магичном снагом привлаче људе попут Игора Гудића код кога је присутно све чвршће уверење да дан није довољно дуг да уради све што је планирао. Добар део терета пада на леђа тек формиране породице која прва пружа најјачу подршку свему што ради. Су-

пруга Сандра је одавно схватила значај професионалних обавеза и њихове улоге у животу целе породице, па има довољно разумевања за честа одсуства од куће и турнеје које трају по десетак дана. Уз учешће на семинарима добар део времена отпада на ноћи проведене у разним превозним средствима. Због свега што карактерише овакав начин живота од изузетне важности је баш подршка породице која је незаобилазни фактор у сваком појединачном, али и укупном, успеху који постиже оснивач и први човек „Краљевачке ризнице“. Пред тимом младих ентузијаста је ново теренско истраживање након чега следи поставка кореографије, али и две гостујућих еминентних уметника који потврђују опредељење да само различите идеје, и приступ различитим кореографијама, могу да донесу нов квалитет. Сазнање да нове кореографије нису ни мало јефтине доводи до закључка да ће након две сопствене и две гостујуће репертоар „Краљевачке ризнице“ бити богатији за четири кореографије које ће бити премијерно приказане на годишњем концерту последњег месеца ове године. До тада предстоји још много рада, пре свега на омасовљењу друштва и сталној борби са помањкањем простора за рад. Због њега, и обавеза играча, пробе сваког дана почињу већ око 17 сати. а завршавају се у 23, по потреби и у првим сатима новог дана. Општи утисак указује на изузетан професионализам у који је уз 500 чланова дубоко загазило бар још толико родитеља који заједно чине велику породицу са више од хиљаду чланова што „Ризницу“ чини својеврсном институцијом довољно препознатљивом и знатно даље од локалних оквира. Све веће интересовање родитеља за упис деце у неки од фолклорних анасамбала је повод за најаву новог уписа у Фолклорно забавиште и Школу фолклора већ почетком фебруара када пријем у друштво могу да очекују и нови чланови анти-стрес релакс групе. Са њима ће „Ризница“ бити богатија за стотинак нових чланова, али само до септембра кад следи још један упис.

63

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 25. H 31. ЈАНУАРА

МАГАЗИН

25.1.2015.

25. јануар

64

1831. — Пољски парламент (Сејм) прогласио је независност Пољске и свргнуо руског цара Николаја I с пољског престола. Велики део Варшавског војводства, под називом Пољско краљевство прикључен је 1815. Русији, а руски цар постао је и краљ Пољске. Руси су у септембру угушили пољски устанак, укинут је устав и распуштен Сејм.

1874. — Сима Лозанић је постао редовни професор на катедри за хемију и хемијску технологију на Великој школи у Србији.

1878. — У руско-турском рату потопљен је турски брод након што су га Руси погодили торпедом. То је био први брод погођен и потопљен тим подводним оружјем.

1899. — У Пожаревачком затвору је умро српски револуционар и публициста Васа Пелагић, један од првих поборника идеје социјализма у Србији и на Балкану. Био је плодан и популаран писац, а радови објављени за његовог живота штампани су у 250.000 приме-

рака.

1904. — У Београду је почео излазити дневни лист „Политика“, чији је оснивач и први уредник био Владислав Рибникар.

1916. — Црногорска војска је капитулирала у Првом светском рату, што је де факто био крај постојања Краљевине Црне Горе.

1919. — Основана је Лига народа, претеча Уједињених нација.

1924. — У француском граду Шамони отворене су прве зимске Олимпијске игре.

1961. — Председник САД Џон Кенеди одржао је у Стејт департменту у Вашингтону прву конференцију за новинаре коју је телевизија преносила уживо. Кенеди је одговорио на 31 питање.

1971. — Генерал Иди Амин је војним ударом оборио с власти председника Уганде Милтона Оботеа и потом се прогласио за председника.

1983. — Кинеске власти су преиначиле у доживотну робију смртну казну изречену истог дана 1981. Мао Цедунговој удовици Дјанг Ћин.

1991. — Скупштина (Собрање) Македоније, једне од република СФР Југославије усвојила је декларацију о независности и платформу за преговоре о будућности Југославије.

1996. — Парламентарна скупштина Савета Европе примила је Русију у чланство те организације и поред оштрих критика због руског војног ангажовања у Чеченији.

1999. — У серији земљотреса у Колумбији, који је погодио регију узгајивача кафе, погинуло је око 2.000 људи, а стотине хиљада остало је без домова.

2000. — Припадници Сфора ухапсили су у Вишеграду Митра Васиљевића оптуженог за ратне злочине поцињене током рата у Босни и Херцеговини (1992-95).

2001. ДОС формирао Владу Србије, прву после десетогодишње власти СПС-а. Израелски и палестински преговарачи су сопштили да су постигли известан успех у преговорима око граница будуће палестинске државе.

2006. — Одржани избори за Палестинско законодавно веће.

2007. — Светиславу Басари додељена 52. НИН-ова награда за роман „Успон и пад паркинсонове болести“.

26. јануар 1500. — Шпански морепловац Висенте Јањес Пинсон открио Бразил.

1531. — Снажан земљотрес погодио Португал, главни град Лисабон потпуно разорен, а погинуло више од 30.000 особа.

1699. — Потписан Карловачки мир, којим је после 16 година окончан рат Турске и Свете алијансе. Споразумом који су у Сремским Карловцима с Турском склопиле Аустрија, Русија, Пољска и Венеција Турци изгубили Угарску, Славонију, Лику и Банију, задржали Банат и део Срема до Митровице. Венеција добила средњу Далмацију, Боку которску до Рисна и Мореју.

1788. — Британски бродови с првим насељеницима из Енглеске, укључујући групу робијаша, упловили у залив Ботани Беј, Сиднеј, у Аустралији, где су основали колонију.

1905. — Код Преторије у Јужној Африци пронађен највећи дијамант на свету, „Калинан“. У сировом стању тежио 622 грама и имао 3.106 карата.

1930. — Махатма Ганди, лидер покрета за независност Индије, почео марш кроз Индију због пореза на со. „Марш соли“ требало да охрабри Индијце да самостално производе со као симбол

независности.

1934. — Потписан десетогодишњи немачко-пољски пакт о ненападању, који је Хитлер прекршио нападом на Пољску 1. септембра 1939.

1935. — Изашао први број београдског недељника „Недељне информативне новине“.

1942. — Прве трупе САД у Другом светском рату стигле у Европу, у Северну Ирску, а у борбе на европском ратишту укључиле се 1943. нападом на Италију.

1947. — У авионској несрећи у Данској погинуо шведски престолонаследник Густав VI Адолф. Без оца остало петоро деце, међу којима садашњи краљ Шведске Карл XVI Густаф.

1972. — Изнад Чехословачке, после експлозије подметнуте бомбе, пао авион ЈАТ „DC-9“ на линији Копенхаген-Београд. Погинуло 26 путника и чланова посаде, преживела једино стјуардеса Весна Вуловић.

1993. — Књижевник Вацлав Хавел изабран за председника нове Чешке Републике, после распада Чехословачке федерације.

1994. — Румунија као прва земља из бившег Варшавског пакта потписала документ НАТО „Партнерство за мир“.

1996. — Сенат САД одобрио споразум „Старт 2“ о смањењу броја америчких и руских стратешких нуклеарних ракета.

2000. — Хашки трибунал донео коначну пресуду босанском Србину Душку Тадићу у поступку који је трајао скоро

четири године. Први човек ком је суђено за злочине почињене током рата у Босни, од 1992. до 1995, осуђен на 20 година затвора. Пронађена најмања планета, ОГЛЕ2005-БЛГ-390Лб, слична Земљи ван Сунчевог система

27. јануар 661. — Алијином смрћу окончан је Рашидунски калифат.

1822. — На скупштини у Епидауру грчки устаници прогласили независност Грчке, коју је Турска признала 1829.

1919. — У Марибору је убијено је 13 а рањено 60 ненаоружаних грађана немачке националности у догађају познатом као Мариборска крвава недеља.

1924. — Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца потписала у Риму пакт о пријатељству и сарадњи са Италијом и споразум којим је Ријека предата Италији.

1926. — Енглески проналазач Џон Логи Берд у Лондону први пут јавно демонстрирао телевизију.

1942. — Извршен је Игмански марш Прве пролетерске бригаде за време Друге непријатељске офанзиве.

1943. — Америчко ратно ваздухопловство је извршило, у Другом светском рату, први напад на Немачку целодневним бомбардовањем ратне луке Вил-

65

66

МАГАЗИН 25.1.2015.

хелмсхафен.

1945. — Совјетске јединице су ослободиле Аушвиц.

1964. — Француска је успоставила дипломатске односе са Народном Републиком Кином.

1967. — Током проба за лет на Месец у бази Кејп Каневерал три америчка астронаута погинула у капсули свемирског брода „Аполо 1“ у ком је избио пожар.

1967. — Представници 60 земаља потписали споразум о забрани употребе оружја за масовно уништавање у свемиру.

1973. — Потписивањем Париског мировног уговора ступило је примирје у Вијетнамском рату и окончано војно ангажовање САД у тој земљи. Главни преговарачи, државни секретар САД Хенри Кисинџер и северновијетнамски министар Ле Дук То, добили исте године Нобелову награду за мир.

1991. — Посланици Собрања изабрали Киру Глигорова за председника Македоније.

1997. — Уочи Светосавске литије, у којој је те године учествовало више од 100.000 људи, повукао се полицијски кордон у Коларчевој улици у центру Београда. Полиција и демонстранти стајали непрекидно седам дана једни спрам других током протеста због фалсификовања локалних избора у Србији у новембру 1996. Демонстранти бучно прославили завршетак акције „кордоном на кордон“ и кренули у протестну шетњу улицама Београда.

1999. — Београдска канцеларија Комесаријата Уједињнеих нација за избеглице саопштила да у 98 села у централном и западном Косову више нема српског становништва.

2006. — Сурчински аеродором у Београду је преименован у Аеродром Николе Тесле

28. јануар 98. — Трајан наслеђује свог усвојеног оца Нерву као римски император, под његовом владавином Римско царство ће достићи највеће границе.

1573. — Почела велика хрватско-словенска сељачка побуна под вођством

Матије Гупца. Побуна у крви угушена 9. фебруара, а њен вођа заробљен и после неколико дана умро од последица мучења.

1689. — Енглески парламент објавио абдикацију краља Џејмса II. Последњи владар из династије Стјуарт био присиљен на напусти престо због покушаја да врати католицизам у Енглеску.

1724. — Петар Велики је основао Руску академију науке и уметности у Санкт Петерсбургу. Била је знана као Санкт Петерзбуршка академија науке до 1917.

1813. — Гордост и предрасуда је први пут објављена у Уједињеном Краљевству.

1820. — Руска експедиција предвођена Фабијан Готлибом фон Белингсхаузеном и Михаилом Лазаревом открива Антарктик, приближивши се антарктичкој обали.

1846. — На балу у Бечу први пут изведен „Српски квадрил“, дело које је Јохан Штраус млађи компоновао по налогу кнеза Милоша Обреновића.

1871. — Француска „Влада народне одбране“, која је формирана у Паризу по свргавању Наполеона III и проглашења републике, прихватила капитулацију у рату с Пруском, у ком је француска војска тешко поражена.

1878. — У Њу Хејвену у САД пуштена у рад прва телефонска централа, две године пошто је Александер Грејем Бел патентирао телефон.

1932. — Јапанске снаге напдају Шангај.

1935. — Исланд постао прва земља у којој је легализован побачај.

1958. — Компанија Лего је патентирала дизајн својих коцки, које су компитабилне и са данашњим издањима.

1965. — Тренутну верзију заставе Канаде је усвојио канадски парламент.

1985. — Супергрупа САД за Африку снима хит сингл We Are the World да би сакупила новац за помоћ гладнима у Етиопији.

1986. — У експлозији америчког васионског шатла „Чаленџер“, 72 секунде после лансирања из Кејп Каневерала, погинуло свих седам астронаута.

1994. — Три италијанска новинара убијена у Мостару, у Зеници убијен један Британац, два тешко рањена.

Британци били службеници агенције за достављање хуманитарне помоћи у Босни.

1997. — У Алжиру на препуној пијаци у близини главног града у експлозији бомбе погинуло 15, рањено најмање 30 људи.

1998. — У Индији на смрт осуђено свих 26 оптужених за учешће у завери и убиству бившег премијера Раџива Гандија.

2002. — У Београду одржана прва седница Међудржавне комисије за утврђивање граница и припрему уговора о државној граници између Југославије и Хрватске.

29. јануар 1412. — У Новом Брду издат „Закон о рудницима Деспота Стефана“, који садржи драгоцене податке о начину живота српског народа на почетку XV века. Законик значајан документ српске писмености и српског правног система у средњем веку.

1635. — Основана Француска академија, једна од најчувенијих у Европи. Академију основао кардинал Ришеље, министар краља Луја XIII. 1845. — У „Њујорк ивнинг мирору“ први пут објављена песма Гавран, Едгара Алана Поа, која му је донела светску славу.

1886. — Немачки инжењер Карл Бенц патентирао први успешан аутомобил на бензин.

1889. — Аустроугарски принц, престолонаследник Рудолф, једини син Франца Јозефа 1, нађен мртав с љубавницом Маријом Вечером у дворцу „Мајерлинг“ крај Беча.

1896. — Амерички лекар Емил Граб први употребио терапију зрачењем у лечењу рака плућа, применивши је у Чикагу на пацијенткињи Роуз Ли.

1916. — Немци у Првом светском рату први пут бомбардовали Париз из цепелина.

1933. — Немачки председник Паул фон Хинденбург именовао Адолфа Хитлера за немачког канцелара. Хитлер званично ступио на дужност дан касније, 30. јануара.

1942. — Перу и Боливија потписива-

67

25.1.2015.

МАГАЗИН

68

њем протокола у Рио де Жанеиру окончали рат почет 1941. због спорне пограничне територије између две земље у подручју амазонске џунгле, али спорно питање тиме није решено.

1950. — Почела прва у низу побуна у Јоханесбургу, изазваних расистичком политиком Владе Јужне Африке.

1959. — Дански путнички брод „Ханс Хедтофт“ ударио, пловећи поред обала Гренланда, у ледени брег и потонуо. Живот изгубило 95 особа.

1963. — Француска ставила вето на улазак Велике Британије у Европску економску заједницу.

1964. — У Инсбруку, Аустрија, отворене 9. зимске олимпијске игре.

1996. — Венецијанска оперска кућа „Ла Фениче“ изгорела у пожару, други пут у 204 године своје историје.

1999. — Контакт-група позвала власти Србије и представнике косовских Албанаца да до 6. фебруара приступе мировним преговорима у француском замку Рамбује у близини Париза.

2002. — Председник САД Џорџ Буш изјавио у Конгресу САД да почиње рат против тероризма и упозорио да „Осовина зла“, коју чине Иран, Ирак и Северна Кореја, прети миру у свету.

2002. — У Кабулу се завијорила стара авганистанска застава, први пут од комунистичког преврата 1978. који је означио почетак 23-годишњег периода ратова и криза у земљи.

30. јануар 1649. — У Лондону због издаје погубљен енглески краљ Чарлс I после пораза његових снага у грађанском рату с републиканским снагама Оливера Кромвела. Његово погубљење изазвало огорчење и бес на европским дворовима, а у Холандији и Шпанији побијени дипломатски представници Кромвелове државе. Монархија у Енглеској обновљена 1660.

1847. — Град Јерба Буена у Калифорнији добио назив Сан Франциско.

1933. — Адолф Хитлер постао немачки канцелар. Истог дана 1937. Хитлер изјавио у Рајхстагу да Немачка повлачи свој потпис са Версајског мировног уговора.

1937. — Тринаест функционера Комунистичке партије СССР осуђено на смрт због наводног учешћа у завери Лава Троцког против врха државе.

1943. — Британско ратно ваздухопловство у Другом светском рату почело прво даноноћно бомбардовање Берлина.

1964. — У СССР први пут у историји космонаутике уз помоћ једне ракете лансирани сателити у различите орбите, „Електрон 1“ и „Електрон 2“ 1967. — Папа Павле VI срео се с председником Президијума Врховног совјета СССР Николајем Подгорним, првим шефом совјетске државе који је

посетио Ватикан.

1968. — У Вијетнамском рату почела једномесечна Тет офанзива, под командом северновијетнамског генерала Воа Нгујена Ђапа, током које су северновијетнамске трупе и јужновијетнамски герилци напали Сајгон и више од 100 других места у Јужном Вијетнаму.

1969. — Последњи јавни наступ Битлса, на крову њихове продукцијске куће „Епл рекордс“ у Лондону. Овај импровизовани концерт прекинула је полиција.

1992. — Аргентина отворила досијеа нациста који су после Другог светског рата побегли у Јужну Америку.

1995. — У једном од најтежих напада током трогодишње побуне исламских екстремиста у Алжиру, у експлозији аутомобила-бомбе погинуло најмање 20, а повређено око 60 људи.

2000. — Цијанид који се излио из румунског рудника Баја Маре у притоке реке Тисе, Лапош и Самош, а потом у Дунав, изазвао еколошку катастрофу. У речни слив испуштено 120 тона цијанида и 20.000 тона талога који садржи тешке метале.

2003. — У Скупштини СР Југославије ратификован Споразум о двојном држављанству СРЈ и Босне и Херцеговине.

2007. — Мајкрософт на тржиште пустио оперативни систем Виндоус

Виста, после више од пет година од публиковања претходног Виндоус оперативног система (Windows XP).

31. јануар 1747. — У лондонској болници „Лок“ отворена је прва клиника у свету за венеричне болести.

1808. — Наполеон је анектирао Дубровачку републику. Анексију је прогласио генерал Огист Мармон, војвода од Рагузе. Тиме је преста ла да постоји Дубровачка република, а град Дубровник је 1815. на Бечком конгресу додељен Аустрији.

1859. — Завршена је Светоандрејска скупштина која је започела са радом 30. новембра 1858. године. Под притиском опозиције и то уставобранитеља и групе либерала, одузет је мандат кнезу Александру Карађорђевићу и предат је кнезу Милошу Обреновићу, те је на тај начин отпочела његова друга владавина.

1878. — Ослобођење Врања у Другом српско-турском рату извршено је под командом генерала Јована Белимарковића. Значајан дипринос дао је и тада млади потпоручник, а касније славни војвода Степа Степановић .

1917. — Немачка је у Првом светском рату објавила „тотални рат на мору“ у намери да неограниченим подморничким ратом принуди Велику Брита-

нију на капитулацију. Торпедовање америчких бродова нагнало је дотад неутралне САД да уђу у рат против Централних сила.

1946. — Проглашен први Устав социјалистичке Југославије, под именом Федеративна Народна Република Југославија, који је озаконио све одлуке АВНОЈ-а.

1950. — Председник САД Хари Труман објавио је да је наложио производњу хидрогенске бомбе.

1958. — Први амерички вештачки сателит „Експлорер 1“ лансиран је из базе Кејп Канаверал, на Флориди.

1962. — На иницијативу САД, на скупу одржаном у Уругвају, Куба је искључена из Организације америчких држава и донета је резолуција о забрани трговине с њом.

1964. — Ка Месецу је лансирана совјетска аутоматска станица „Луна 9“, која се три дана касније меко спустила и емитовала прве ТВ снимке површине Мецеса.

1971. — Између Источног и Западног Берлина успостављен је ограничени телефонски саобраћај, први пут после 19 година. У Белгрејд театру у Енглеском граду Ковентрију, комичарска група "Летећи циркус Монтија Пајтона" је први пут имала наступ на позоришној бини.

1990. — У Москви је отворен амерички ресторан „брзе хране“ „Мекдоналдс“.

1996. — Специјални изасланик генералног секретара УН за људска права Елизабет Рен саопштила је да у Босни има око 200 до 300 масовних гробница и да су за злочине током рата у БиХ, поред Срба одговорни и босански Хрвати и Муслимани.

1997. — У сукобу наоружаних Албанаца и припадника српске полиције код Вучитрна на Косову убијена су три Албанца и рањена три припадника МУП Србије.

1998. — Скупштина Републике Српске на заседању у Бањој Луци одлучила је да се седиште владе Републике Српске са Пала премести у Бању Луку.

2001. — Након деветомесечног суђења шкотски суд осудио је на доживотну робију Либијца Абдел Басет ал Меграха (49) због подметања бомбе у авион Пан Ам-а, који се у децембру 1988. срушио изнад шкотског града Локербија и усмрти 270 људи. Његов саучесник Амин Калифа Фахим ослобођен је оптужби.

2002. — Ирска католичка црква пристала је да плати одштету од 110 милиона долара људима који су детињство провели у црквеним сиротиштима, где су их свештена лица сексуално злостављала. За сада је тужбе поднело 3.500 људи који су живели у таквим црквеним институцијама. припремио Т. Радовановић

69

Дрворези епископа жичког Јустина

МАГАЗИН

25.1.2015.

... i u vekove vek

70

kova

- Крст је највећа љубав епископа жичког Јустина не само у уметности, него је и темељ монашког и епископског живота. - Монашки живот затева повлачење и сталну тежњу према њему. - Општељудска потреба човека да се повуче негде где би непознат услов је да остварује значајна дела, да се моли, испитује себе и преживљава духовна искуства. - Бити сам представља стваралачаку и монашку потребу

71

25.1.2015.

МАГАЗИН

72

Годину у којој обележава значајан јубилеј, шест и по деценија постојања и рада, краљевачки Народни музеј као установа од националног значаја, започиње несвакидашњом изложбом дубореза у дрвету, насталих током 35 година рада, коју су подарили Епархија жичка и аутор епископ жички Јустин. Епископ Јустин је уметнички рад започео у време кад се определио за монашки живот који представља израз непрекидне тежње човекове душе за сусрет са Богом. Радови изведени у дрвету, топлом и меком вајарском материјалу често сретаном у народној и црквеној традицији, тематски могу бити подељени у више мањих серија. По оцени монахиње Магдалине Миладиновић прву чине стони и ручни дуборезни крстови на којима је главни мотив Распеће Христово. Бројну групу чине композиције персонификације рађене у рељефу или простору као ста-

туе, па бисте, издужени стилизовани портрети симболичних имена. Изображење риба и птице представљено је на две рељефне композиције и као појединачне скулптуре мањих димензија и на две колажне слике.

- Испитивање различитих врста дрвета одлика је једног броја радова независно од теме коју приказују. У сусрету са њима визуелно нам се намеће колажирани ритам контраста. Такви разиграни низови умирени су ширим, једноличним површинама онде где је постојала потреба за тим. Рељефне композиције такође спадају у ову групу. Међу њима примећујемо два урамљена рада у којима је аутор из медија скулптуре прешао у дводимензијални уметнички медиј, у слику. Сви ови радови одају нам утисак уметникове промишљености. Доминантни рационализам ублажаван је топлином и мекоћом самог дрвета, бојама, гру-

бом рустичном обрадом. Неке од њих по сведености, складу теме и ликовне обраде ми сматрамо најуспешнијим – записала ја у каталогу који прати изложбу монахиња Магдалина. Другу групу скулптура чине оне у којима уметника руководи материјал, а поједине изгледају као да се пробијају из дрвета и боре за свој израз, а тенденција меког дрвета да очврсне сагледава се као уметникова тежња за преображајем. Први крстови настали су почетком девете деценије прошлог века када је уметник још учио дуборез.

- Дуборезом се бавим од 1979. године када сам урадио први дуборезни крст и понео га у Манастир Црна река. Тамо сам наставио да радим, а моји први радови су били крстови. То је трајало све до 1990. године кад ми је владика Артемије тражио да му урадим једну панагију од шимшира. Тад сам први пут изашао из оквира крста

који је моја највећа љубав не само у уметности, него то је темељ мога монашког и епископског живота. Кад сам тада први пут урадио панагију видео сам да уметност садржи много шири појам. Сада радим и слике, разне представе, комбиновану технику, а у последње време почео сам да радим у фосилном дрвету. То је дрво извађено из реке које има посебну текстуру и врло је интересантно јер приказује једно духовно стање, па у њему могу да се изразим најлепше и најбоље – каже владика Јустин. Радови епископа Јустина сведоче о озбиљном уметничком поступку коме су допринели искуство, познавање вештине и љубав према дрвету. Посматрањем његових дела и анализом ликовног поступка наслућује се колико се догодио важан сусрет уметника са собом што се сматра основним квалитетом изложених скулптура, а истовремено говори о потенцијалу аутора.

Монашки живот затева повлачење и сталну тежњу према њему. Општељудска потреба човека да се повуче негде где би непознат услов је да остварује значајна дела, да се моли, испитује себе и преживљава духовна искуства. Игуман Манастира Студенице др Тихон Ракићевић каже да је молитва дуг господњи пре страшнога суда, да у тим тренуцима само Бог види скривене дубине душа, а бити сам представља стваралачаку и монашку потребу.

- Владика Јустин живи у отежаним условима за стваралаштво зато што је епископ. Живи у отежаним условима и за монашки живот зато што је епископ. У овим радовима се осећа да је повучен, једноставан монах, трудољубив у самосталном раду, а с друге стране осећа се да је раскрио ризнице своје душе и осмелио се да покаже пред многима. Бог је пљунуо у прашину, сачинио

блато и помазао очи слепоме који је прогледао показавши да се исцељење човека догађа преко материјалних ствари. Владика је узео материјалне ствари и обрадио их, а поготово дрво има симболику у цркви живота и исцељења. Христовом раном на крсту ми се исцелисмо на дрвету крста. И једно и друго се спроводи овде и открива пред свима нама. Ова изложба храбри да откријемо свој карактер, јер ће наше личности без икаквог остатка бити раскривене пред целокупним космосом када за то дође време. Владика је показао да је у оваквом раскривању и исцељење чему се овде данас учимо – истакао је игуман Тихон. Изложбу је, предајући епископу Јустину панорамску фотографију са увођења у трон 3. августа прошле године, отворио градоначелник Краљева Томислав Илић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

73

74

МАГАЗИН 25.1.2015.

75

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

25.1.2015.

Горчило - Јеси ли то дошао да ме видиш?

76

Радња филма је смештена у брдовито црногорско селу лета 1968. године у јеку изградње инфраструктуре земље и настојања да се сиромашни север Црне Горе путевима повеже са југом. Како би припремио документацију за трасу будућег пута у село долази геометар Лаза са супругом Кларом, балерином новосадског Народног позоришта, која током лета мора да одржава кондицију за јесењу сезону. Како сељаци реагују на долазак геометра, колико су склони корупцији, како реагују на долазак људи који живе другачијим животом од њиховог, који је најбољи јер за бољи не знају, само је једна од линија приче... Филм прати сукоб две породице, Обада и Цвркота, који траје скоро двадесет година због међусобног оптуживања о разлозима одласка на робију Жеља Цвркоте, који је седам година провео на Голом отоку. Политичка застрањеност, страх и искључивост очева, стубова породице Горчила Обада и Жеља Цвркоте, долази до екстрема кад се њихова деца Петрашин Обад и Ковиљка Цвркота заљубе једно у друго. Њихова борба за будући заједнички живот испреплетана је бригом и

борбом мајки Гроздане Обад и Милуше Цвркоте, да се тај однос озваничи, или раскине. Аутори указују на савест као важан сегмент филма, посебно Максима Обада који је одлучио да се промени и јавно искаже опредељења тако што ће направити породичну гробницу са огромним крстом. Притиснут сенкама прошлости, голооточким одлукама за и против, упркос свима подиже споменик, на чијој ће надгробној плочи осванути име Димитрија, човека због кога се променио, а и наслов филма „Јеси ли то дошо да ме видиш“ је питање упућено њему кад га коначно види. Споменик и крст на њему окарактерисан је као скандалозан у партијској машинерији, и комитету који припрема кандидате за председника општине, а кандидати су чланови фамилија Преле Обад и Лале Цвркота. Шеф продавнице у центру села Маринко представља друштвену мрежу за сва актуелна збивања, шпијунирање, манипулације, а поред свега упорно шармира Клару која можда зна преко чијих ливада је планирано да прође пут који значи новац због кога су мали људи спремни на све. Филм је рађен према позоришној представи „Јеси ли то дошао да ме видиш“ чији је аутор Мијо Караџић. Ре-

жију потписује Милан Караџић, а у главним улогама се појављују Мима Караџић, Дубравка Дракић, Боро Стјепановић, Андрија Милошевић, Младен Нелевић, Анита Манчић, Милорад Мандић Манда, Виктор Савић, Кристина Стевовић, Хелена Аксамит, Момо Пићурић, Емир Ћатовић, Божидар Зубер.. Критика филм оцењује необавезним и релаксирајућим мада му фали мало више „летаргичног апсурда“ чувене Ђекне, да би јој био равноправан, а аутори најављују и телевизијску серију која је снимана паралелно са филмом који као лепа комедија буди смешак, а повремено изазива и гласнији смех што се сматра довољном за нешто више од сат и по трајања. Горчило је пред Краљевчанима до 28. јануара у пројекцијама од 20 сати, а за улазницу је довољно припремити 300 динара по особи.

Мортдекаи Борећи се с љутим Русима, британском обавештајном службом МИ5 и невероватно дугоногом супругом, међународни терорист, трговац уметнинама и хонорарни крадљивац Чарли Мортдекаи путује светом наоружан само добрим изгледом и јединстве-

ним шармом у потрази за украденом сликом, као трагом до изгубљеног банковног рачуна на коме се налази огромно нацистичко благо. Чарли је британски аристократ, професионални бонвиван, повремени трговац уметнинама и увек на ивици банкрота. Мрачни, сатирични и типично британски романи доносе приче о Чарлију који користи шарм како би проводио луде планове и налазио излаз из најлуђих ситуација пратећи траг ремек дела сликара Гоjе, као могућег кључа за проналазак скривеног нацистичког блага. Главни лик је вођен нуждом јер је, иако наследник великог имања, остао без новца. Зато и постаје мутни трговац некретнинама који се добро сналази у свету трговине, а са помоћником долази у Америку због крађе уметнина нејасног порекла. Пројекције почињу у 18 сати по цени улазнице од 250 динара.

Хакер Након хакерског напада угрожен је систем за хлађење нуклеарне електране којој прети прегревање језгра, а како нема уцена, ни посебних захтева, мотив представља мистерију колико и истовремени хакерски напад на чи-

кашку берзу. Будући да су упади повезани специјални агент Керол Барет предлаже сарадњу са кинеским колегама, а шефица кинеског тима Чен захтева тренутно ослобађање осуђеног хакера Николаса Хатавеја који ће се, по изласку из скученог затвора, наћи на слободи у отвореном хаосу без довољно времена да се прилагоди. У таквој ситуацији помаже му сестра најбољег пријатеља, млада инжењерка Чен Лиен, па сви заједно крећу у лов како би ухапсили зликовце. Трагови преко Лос Анђелеса и Хонг Конга воде од Чикага до Џакарте. Непријатељ постаје свестан опасности док Хатавеј и екипа схватају да иза свега лежи мрачнији и мање предвидљив план од оног који су претпостављали. Хатавеј је привремено пуштен генијалац и криминалац чије су способности неопходне за одбрану света од скривеног напада који ће уништити животе великог броја људи. Његов лик и цела прича резултат су дугих саветовања са стручњацима за безбедност, владиним агентима и хакерима о томе како је Интернет променио свет криминала и како живимо у времену нове врсте опасности несаглеивих размера. Својевремено је објављена је прича о виртуелној пљачки банке и крађи 45 милиона долара коју су из-

вршили софистицирани компјутерски стручњаци, а која је показала како се све може злоупотребити дигитални свет. Пре неколико година је неколико компјутерских стручњака наишла на код какав још није виђен, а оно што су нашли је значило да свет више никад неће бити исти. Не само да је код био пажљиво конструисан и комплексан, већ је као право оружје већ искоришћен за изазивање квара на постројењу за обогаћивање урана у Ирану. Вирус је нашао пут кроз сложену рачунарску инфраструктуру и преузео контролу над аутоматским процесима, а био неприметан, па су се појавиле сумње да је резултат истоветног напада била и катастрофа у нуклеарки Фукушима због чега је било јасно да се догађа нешто ново створено да изазове хаос. Показало се да је настала нова дигитална стварност с несагледивим последицама што је привукло пажњу редитеља овог филма који је одмах приступио истраживању уз коментар: „Ако желите да снимите филм о крадљивцима, нећете гледати друге филмове о њима, већ ћете наћи крадљивца и провести време с њим.“ Пројекције почињу у 22 сата, а улазница стаје 250 динара.

77

25.1.2015.

МАГАЗИН

Меч Светске групе Дејвис купа

78

РАТ ДИВОВА ПОРЕД ИБРА

Фото: М. Радовановић

- Од 1. до 9. марта Краљево ће угостити две репрезентације које су се освајањем Дејвис купа у ранијем периоду сврстале у ред малобројних које могу да се похвале титулом светског првака у тенису. - Нова спортска дворана право место за будуће велике и значајне спортске догађаје.

- Србија се сврстава међу најјаче тимове Светске групе у историји Дејвис купа што гарантује да ће мартовски меч бити изузетно занимљив.

- Репрезентативци Србије са одобравањем реаговали на вест да се меч против Хрватске игра у Краљеву. - Примарни циљ Тениског савеза Србије није увек зарада већ да се што већем броју становника ван главног града пружи прилика да у својој средини види светске асове. – У време одржавања меча против Хрватске у Краљеву се очекује значајан број важних људи из света бизниса

79

тављањем потписа на уговор којим се дефинишу обавезе града Краљева и Тениског савеза Србије стављена је тачка на неизвеност која је месецима била везана за организацију првог овогодишњег меча Светске групе Дејвис купа између репрезентација Србије и Хрватске. Представници Тениског савеза су у понедељак, приликом потписивања уговора, потврдили да је после вишемесечних напора и Међународна тениска федерација дошла до закључка да је Краљево спремно да организује један овакав меч. Уверење да је превелика жеља довољна потврда како је организација меча дошла у праве руке, а град заслужио то поверење, добило је коначну потврду тако да ће у времену од 1. до 9. марта Краљево угостити две репрезентације које су се освајањем Дејвис купа у ранијем периоду сврстале у ред малобројних које могу да се похвале титулом светског првака у тенису. Ова је чињеница још значајнија кад се зна да није велики број репрезентација из мањих земаља које могу да се похвале оваквим успехом. У време кад се први пут јавила идеја да Краљево буде организатор меча још се није знало ко ће бити противник репрезентације Србије у првом колу овогодишњег такмичења Светске групе Дејвис купа, а чињеница да је то Хрватска, због традиционалног ривалитета и квалитета обе екипе, још више доприноси да овај сусрет привуче пажњу љубитеља тениса у две суседне земље. Због тренутног квалитета играча две репрезентације, који ће од 6. до 8. марта настојати да се пласирају у даљи ток такмичења, меч се у тениској јавности већ оцењује као рат дивова, а за Краљево има посебан значај јер је први значајан меч који ће бити одигран у новоизграђеној спортској дворани у Рибници. У Тениском савезу верују да ће резултат меча, и организација такмичења, доказати да је нова спортска дворана право место за будуће велике и значајне спортске догађаје. Градоначелник Краљева Томислав

МАГАЗИН

25.1.2015.

С

80

Илић потврђује да су припреме за меч између репрезентација Србије и Хрватске трајале пуних шест месеци током којих је посебан нагласак стављен на безбедност учесника и публике коју су проверавале све релевантне безбедносне структуре. Представници Међународне тениске федерације су задовољни оним што су видели у Краљеву, а град је ангажовао све ресурсе које поседује и ставио их у службу организације значајног спортског догађаја. Селектор репрезентације Србије Богдан Обрадовић обећава да ће до почетка марта сви чланови репрезентације бити максимално спремни, а да ће до доласка у Краљево бити решени сви технички проблеми везани за организацију меча. Обрадовић од првог доласка у Краљево није штедео речи похвале организаторима меча две у светским оквирима значајне репрезентације уверен да је то само први у низу значајних догађаја на истом месту. Репрезентација Србије има велике амбиције у овогодишњем такмичењу Светске групе, а краљевачки меч се сматра само почетком нове сезоне тениских такмичења од које се очекује

Хала Новак Ђоковић? Међу краљевачким политичарима влада уверење како би било најбоље да хала понесе име Новака Ђоковића, спортисте који је обележио овај век као најбољи спортиста кога је Србија икада имала. Уколико и он буде дао сагласност биће отклоњена и последња дилема која је ових дана тема бројних разговора у различитим круговима у Краљеву. Према информацијама којима располаже МагазИН локални политичари су одбили примамљиву понуду значајних привредника пореклом из Краљева спремних да у овај објекат уложе знатну суму новца у случају да понесе име њихове фирме.

да буде крунисана освајањем Дејвис купа и уписом на листу земаља које су то учиниле више од једног пута. Поред најбољег тенисера на свету у прошлој години Новака Ђоковића, који крчи пут ка још једној титули на отвореном првенству Аустралије, радује добра фрома Виктора Тројицоког који се, након освајања турнира у Сиднеју, у великом стилу враћа на међународну сцену, а након дугог одуства тренутно заузима 54. место ранг листе најбољих тенисера света. У реперезентацији Србије, која међу првих сто на свету има четири тенисера, још су Душан Лајовић, Филип Крајиновић и врхунски дубл играч Ненад Зимоњић, а сви заједно доприносе да се Србија сврстава међу најјаче тимове Светске групе у историји Дејвис купа што гарантује да ће мартовски меч бити изузетно занимљив. Обрадовић потврђује да у Светској групи нема лаких противника што је додатни мотив да се мечу против репрезентације Хрватске приступи крајње озбиљно и професионално. Притисак коме су изложени репрезентативци присутан је приликом тренинга и сусрета са много слабијим противницима него што је репрезентација Хрватске, јер увек могу да изненаде, а мартовски меч се оцењује посебно значајним и неизвесним у светлу чињенице да се противници добро познају и да су већ одиграли велики број крајње неизвесних мечева. Додатни мотив за озбиљан приступ је недавни пораз Новака Ђоковића од Иве Карловића који је доказао да може да победи сваког противника, посебно кад за то има додатни мотив какав је учешће у Дејвис купу. Током три дана ће у Краљеву бити одиграно пет мечева, а у репрезентацији Србије верују да би пласман у наредно коло такмичења могао бити осигуран и пре последњег дана. Селектор репрезентације Србије потврђује да су репрезентативци са одобравањем реаговали на вест да се меч против Хрватске игра у Краљеву. Предлогом да Краљево буде домаћин значајног такмичења потврђује се оријентација Тениског саваза Србије да се што више значајних мечева, бар у

Богдан Обрадовић

81

25.1.2015.

МАГАЗИН

82

почетној фази такмичња, игра ван Београда због чега су мечеви Дејвис купа два пута играни у Новом Саду и једном у Нишу. Овакав приступ равномерном развоју тениса на териториторији читаве земље показао се плодотворним, а одлука да се значајан меч одигра у Краљеву још више добија на значају у светлу чињенице да је током неколико последњих година становништво овог дела Србије било изложено бројним недаћама. Све недоумице око тога колико нова краљевачка дворана може да парира београдској Арени одагнао је селектор репрезентације потврдом да ма колико може да прими више гледалаца велика дворана подразумева и знатно веће трошкове. Са друге стране примарни циљ није увек зарада већ да се што већем броју становника ван главног града пружи прилика да у својој средини види светске асове. И управо због тога оправдано се очекује да коначни салдо након одржавања меча буде позитиван како за Краљево тако и добар део Рашког управног округа.

Подршку одржавању првог меча Светске групе Дејвис купа даје и селекторка ФЕД куп репрезентације Србије Татјана Јечменица Јефтић уверена да би Краљево могло бити домаћин мечева у овом такмичењу у које се улази са великим амбицијама и поред сазнања да су учешће у репрезентацији, због обавеза на значајним такмичењима, отказале две најбоље српске играчице. Стицајем околности обе су елиминисане већ на старту отвореног првенства Аустралије што даје наду да би већ за две недеље могле да наступе за репрезентацију Србије у мечу против Мађарске у Будимпешти. Меч у Будимпешти се сматра посебно значајним за женску репрезентацију јер би победа била прва степеница према месту које јој припада. Успех мушке репрезентације у Дејвис купу је циљ коме у ФЕД купу тежи женска екипа, а селекторка верује да уз две најбоље српске играчице, Александру Крунић и Бојану Јовановски и тај циљ може бити остварен. Неоспорна је чињеница да су равноправни део спорта и порази и по-

беде, па се неочекивано слаб старт српских тенисерки на првенству Аустралије сматра само пролазном фазом, тим пре што је прво коло овог такмичења увек најтеже због тога што противнице најбољих светских тенисерки играју растерећено. И док је у жижи интересовања спортских радника резултат меча за политичаре је одржавање меча Дејвис купа у Краљеву прилика за разговоре о привреди. То је потврдио начелник Рашког управног округа Небојша Симовић након најаве да би у време одржавања меча против Хрватске у Краљеву могао да борави значајан број важних људи из света бизниса. Биће то прилика да им се представе туристички капацитети Краљева и Рашког округа, пре свега Врњачке Бање која би требало да угости највећи број посетилаца. У том светлу се на Дејвис куп гледа као точак који треба у привредном смислу да покрене град и врати га на место које му припада. Колико су очекивања и наде оправдане могло би да буде познато врло брзо, а од политичара и не треба очекивати

ништа друго до да у прилици као што је ова виде шансу коју треба искористити. Оптимистичке прогнозе пред одржавање меча говоре да би током неколико дана марта Краљево могло да буде стециште великог броја људи из сфере политике, културног, спортског и јавног живота Србије. Краљевчане пред одржавање меча највише интересује цена улазница која још није утврђена, а начелник округа потврђује да ће бити примерена тренутку у коме живимо и платежној могућности пре свега младих којима се пружа изузетна прилика да присуствују једном значајном спортском догађају, а неће бити виша него у ранијим мечевима овог ранга такмичења. Цена улазнице за квалитетан меч треба да покрије и трошкове организације за које још нико не може да потврди колико ће коштати. Са друге стране има информација да би цена комплета улазница за три дана меча требало да кошта шест хиљада динара што и није у складу са платежним могућностима оних на које се рачуна. Обећано је да ће дилема бити разрешена до поло-

вине недеље, а ко ће се након тога радовати остаје да се види. За све оне који из било којих разлога не буду у ситуацији да присуствују мечу између Србије и Хрватске на више места у граду требало би да буду постављени велики екрани посредством којих би могли да прате дешавања из спортске дворане у Рибници. Иако је нова спортска дворана одавно завршена, а пропуштени сви рокови до када је требало предати на коришћење спортистима, политичарима је најважније да се на свечаности отварања појави нека значајна личност из државног врха. Више пута је померан рок за отварање у ишчекивању да у Краљево стигне премијер Александар Вучић који се по напредњацима сматра најмеродавнијим да халу преда на коришћење спортистима. Иако у делу јавности влада све чвршће уверење да је то мало вероватно на отварање не треба чекати превише због чињенице да дворана мора да буде испитана под пуним оптерећењем пре него отпочне меч између Хрватске и Србије. Начелник Рашког

округа као могуће најављује одигравање утакмице рукометних репрезентација Србије и Израела, а можда и неке друге на које указује интересовање из различитих спортских савеза. Као могућност се најављује и долазак одређеног броја министара Владе Србије, као и градоначелника и председника општина са територије Рашког округа, што би такође могло да буде добар повод да се званично отвори објекат у кога је, како се тврди, уложено много труда и знања. Начелник округа потврђује коректну професионалну причу која треба да има и економско оправдање, а један озбиљан професионални меч као што је овај подразумева трошкове који се сматрају минорним у односу на оно што би могао да донесе Краљеву. Једно је сигурно, а то да и по питању овог догађаја, као и у многим сличним ситуацијама, има различитих мишљења, а да ће се након завршетка довољно дуго причати и о добрим и о лошим странама, ако их буде. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

83

Несагледиви потенцијали спортске инфраструктуре

МАГАЗИН

25.1.2015.

СПОРТ ПРОФИТАБИЛН

84

НА ПРИВРЕДНА ГРАНА

- Током две недеље јуна у Краљеву значајни мечеви националних рукометних тимова. – Женска екипа у првој недељи јуна иград квалификациони меч пред Светско првенство у Данској против репрезентације Румуније. – Седам дана касније рукометаши у склопу квалификација за Европско првенство у Пољској дочекују национални тим Израела. – Сав приход од улазница намењен куповини магнетне резонанце за потребе Опште болнице „Студеница“. – Спорт постаје значајна и потенцијално веома профитабилна привредна грана, јер се у време одржавања значајних мечева националних селекција очекује и присуство значајних људи из привреде и других сфера јавног живота. – Спорт неочекивано постаје замајац за покретање туризма, а потом и других сегмената привреде

85

а се добар глас далеко чује потврђују ових дана представници бројних спортских савеза у Србији који долазе у Краљево са жељом да провере истинитост тврдњи да нова спортска дворана у Рибници пружа знатно повољније услове за одржавање међународних мечева него сличне у земљи. После представника Тениског и Стрељачког стигла је делегација Рукометног савеза Србије да би проверила могућности организације два значајна меча која националним тимовима у женској и мушкој конкуренцији предстоје половином ове године. Женска репрезентација као вицешампион света већ 6. или 7. јуна треба да одигра квалификациони меч за наредно Светско првенство у Данској против националног тима Румуније која се сврстава у ред најбољих на свету. Само седам дана касније мушку селекцију очекује квалификациони меч за Европско првенство које се се

МАГАЗИН

25.1.2015.

Д

86

игра у Пољској, а противник је екипа Израела. Прве информације о перформансама нове дворане, и сазнање да је Тениски савез Србије одлучио да веома значајан меч Светске групе Дејвис купа против репрезентације Хрватске организује у Краљеву, били су додатни мотив челницима Рукометног савеза да се заинтересују за одигравање два значајна меча на истом месту. Представници Савеза потврђују јако упориште међу спортским радницима Краљева, који су кадри да изнесу организацију ових мечева, а сопствени ресурси и помоћ града довољан су повод за став да би све могло да достигне светски ниво, а два пута по седам до десет дана прилика су да у ову средину први пут стигну светски асови као што су Момир Илић, Марко Вујин, Дарко Станић, Андреа Лекић, Сања Дамјановић и други. Све то је повод да делегација Рукометног савеза допутује у Краљево и

пре свега провери могућности за одржавање меча, а онда затражи помоћ града како би припреме за одржавање значајних такмичења отпочеле на време. Осим услова које за одигравање утакмица треба да испуни нови спортски објекат од ништа мање важности нису ни смештајни капацитети какви одговарају реномеу ових такмичења. Национални тимови Србије се у Краљеву очекују већ са првим данима јуна, а присуство светских асова је прилика и за посебну социјално одговорну причу која подразумева посету краљевачким школама и популаризацију овог спорта у Краљеву. Гости ни овога пута нису штедели речи похвале са посебним нагласком на свест о значају дворане каквих нема много на територији Србије. То најбоље знају у Рукометном савезу, јер Међународна рукометна федерација за одржавање значајних мечева прописује одређене габарите терена, гле-

далиште са обе стране, тип светла, свлачионице и много тога другог. Времена за припрему има довољно, а челници савеза верују да би препуно гледалиште, и подршка какву заслужују националне селекције Србије, у многоме помогле да дођу до толико важних победа. Челницима града и Рашког управног округа није требало много да подрже иницијативу и прихвате предлог Рукометног савеза да се значајни мечеви реперезентације Србије одиграју у Краљеву. Уверени су и да ће дворана у оба случаја бити попуњена до последњег места чему треба да допринесе и најнижа могућа цена улазнице. Рукометни савез Србије се одрекао прихода од улазница, па ће све што буде инкасирано бити усмерено на куповину магнетне резонанце за потребе Опште болнице „Студеница“. Више од зараде челницима Рукометног савеза је важна пуна дворана и подршка репрезентативцима тим пре

што Краљево није било у ситуацији да буде домаћин значајнијих сусрета у овом спорту, а и локалне екипе су званичне мечеве годинама играле у Трстенику, Врњачкој Бањи и Чачку. У Рукометном савезу размишљају и о одржавању финалне утакмице Купа Србије за мушкарце у истој дворани због жеље да се и овај спорт на целој територији земље развија равномерно на прави, ваљани, поштен, частан и одговоран начин, а да се и клубовима у Краљеву помогне да јачају. Чињеница да после тениса долазе стрељаштво, рукомет па кошарка води ка све чвршћем уверењу да спорт постаје значајна и потенцијално веома профитабилна привредна грана, јер се у време одржавања значајних мечева националних селекција, поред великог броја навијача, очекује и присуство значајних људи из привреде и других сфера јавног живота. Тако спорт, након што је годинама заостајао, неочекивано постаје замајац за покретање ту-

ризма, а потом и других сегмената привреде. По уверењу начелника Рашког управног округа Небојше Симовића запостављање спорта је младе препустило улици због чега је настао велики број проблема који би могли бити отклоњени поновним враћањем које обезбеђује здраве видове живота. Градоначелник Томислав Илић обећава још много сличних догађаја у Краљеву, а представници локалних рукометних клубова верују да одигравање значајних мечева репрезентације у многоме доприноси да почетно слово имена овог спорта ненадано постане много веће. На дан када Краљево даје значајан допринос развоју још једног спорта градоначелника Илића и начелника Рашког управног округа Симовића подсећаће званични дресови српске рукометне репрезентације које им је уручио званичник Рукометног савеза Србије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

87

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

25.1.2015.

СВЕ ВИШЕ НЕДИСЦИП

88

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 12. до18. јануара показује знаке извесног смиривања у односу на претходну недељу, јер се у области криминалитета бележи 22 уместо ранијих 39 евидентираних кривичних дела. Као и претходне недеље сва се сврставају у област општег криминала, а инспекторима криминалистичке полиције су познати извршиоци тек нешто више од једне трећине, или осам кривичних дела. И док је у области криминалитета мирније у оној која се односи на јавни ред и мир бележи се погоршање и за трећину већи број прекршаја у којима

С

опет преовладавају туче. Од укупно 21 прекршаја које су евидентирали педантни статистичари на туче отпада 12, а преосталих 9 на прекршаје који се у полицијској терминологији дефинишу као остали. Број саобраћајних незгода је идентичан оном из претходног статистичког периода, али се њихова структура битно разликује, па су од укупно десет две као последицу имале страдала лица, а осам само материјалну штету. Једна особа је смртно страдала, две су задобиле лакше телесне повреде, а материјална штета је за 60 хиљада динара премашила пола милиона динара. Вреднији него обично били су и припадници саобраћајне полиције

који су помно пратили понашање учесника у саобраћају и том приликом евидентирали 429 случајева кршења закона који дефинишу понашање у овој области. Посла су имали и припадници Ватрогасно-спасилачке јединице који су учествовали у гашењу једног пожара и констатовали да је причињена штета од око 250 хиљада динара.

СТРАДАО ПЕШАК Седамнаести дан јануара био је кобан за шездесет трогодишњег Краљевчанина жртву саобраћајне незгоде која се догодила у вечерњим часовима у Жичкој улици. До незгоде је дошло

када је тридесеттрогодишњи возач „БМВ“ из Краљева, возећи из правца града, ударио у пешака који је прелазио коловоз. Пешак је том приликом задобио тешке телесне повреде и одмах превезен у краљевачку болницу, где је око поноћи преминуо. У кратком саопштењу Полицијске управе Краљево констатује се да су увиђај, по одобрењу заменице основног јавног тужиоца, извршили припадници саобраћајне полиције.

МАРИХУАНА У АУТОБУСУ Настављајући активности на сузбијању трговине наркотицима припад-

ници Министарства унутрашњих послова су у Рашки, приликом контроле аутобуса, краљевачке регистрације који саобраћа на релацији Нови Пазар – Краљево, код једног путника пронашли пакет са око пола килограма марихуане. Том приликом су ухапсили тридесетпетогодишњег Београђанина Н.Р. коме се на терет ставља сумња да је извршио кривично дело које закон карактерише као неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога. Полицијски службеници су осумњиченог, уз кривичну пријаву, у законском року привели вишем јавном тужиоцу у Краљеву. Да је кривично дело и омогућа-

вање уживања опојних дрога на најбољи начин је осетио тридесетједногодишњи Н.К. из Матарушке Бање кога су, у склопу истих активности, ухапсили припадници полиције. Кривичном пријавом је обухваћена и тридесетогодишњакиња којој се на терет ставља извршење кривичног дела које се третира као неовлашћено држање опојних дрога. Полицијски службеници су у уторак око 19 сати у Улици Тике Коларевића код осумњичене пронашли 6 пакетића са хероином добијеним ради уживања од Н.К. који је у законском року приведен основном јавном тужиоцу у Краљеву. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ПЛИНОВАНИХ ВОЗАЧА

89

90

МАГАЗИН 25.1.2015.

91

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs