MagazIN 158

МАГАЗИН Година III * Број 158 * 1. фебруар 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

25.1.2015.

МагазИН

МАГАЗИН

на свим континентима

2

3

4

МАГАЗИН 25.1.2015.

Свети Сава, први српски архиепископ и просветитељ

duhovnik, dr`avnik i u~iteq рпска павославна црква 14. јануа ра по старом, а 27. јануара по новом календару, слави првог српског архиепископа и просветитеља Светог Саву. Свети Сава је био најмлађи син српског великог жупана Стефана Нема ње, светогорски монах, јеромонах и архимандрит Манастира Студенице, први архиепископ аутокефалне Српске архиепископије, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник. У ширем смислу сматра се једном од најзначајнијих личности српске историје, а православна црква га слави као свеца чији се култ вековима негује у српском народу. Растко Немањић је рођен око 1175. године као трећи син Стефана Немање и његове супруге Ане, а његови

s

биографи у хагиографском стилу наводе да су га супружници добили после дугог прекида у рађању, па им је због тога најмлађи син био нарочито драг. Иако се о његовом раном животу не зна много зна се да је растао у време великих спољнополитичких искушења за државу свога оца током кога се упознао са неким основним питањима њеног вођења. Заједно са старијом браћом Стефаном и Вуканом на двору у Расу је добио изванредно образовање, а од ране младости је показивао изузетну љубав према књизи. Иако су на његов духовни развој највише утицала житија јужнословенских пустињака, светог Јована Рилског, Јована Осоговског, Гаврила Лесновског и Прохора Пчињског, сматра се да се као

мали највише одушевљавао житијем светог и равноапостолног Кирила, просветитеља Словена, које је често читано на Немањином двору. Када је напунио 15 година Стефан Немања му је поверио на управу Хумску област између Неретве и Дубровника исте године кад је Хум одузет његовом брату Мирославу. О конкретним делатностима на положају управника нема много података иако је имао двор на коме је био окружен велможама, високим функционерима и одабраном локалном властелом. Поуздано се зна да Растко није стално боравио у области која му је поверена на управљање, већ да је тамо одлазио само повремено. И поред тога, управа у Хуму није била само почасна титула већ је представљала практичну школу

5

6

МАГАЗИН 25.1.2015.

државног управљања. Као владар био је кротак, благ и љубазан према свима, а као ретко ко други помагао је сиротињи и посебно поштовао монахе. Тежећи савршенијем животу Растко је као млад напустио родитељски дом, а већ писмен и упознат са делима анохришћанске, византијске и старословенске књижевности, са седамнаест година је отишао у Свету Гору где је у осамнаестој примио монашки чин и добио име Сава. Иако се поуздано не зна у ком манастиру се замонашио, сматра се да би могао бити у питању руски манастир Светог Пантелејмона или грчки Ватопед који је постао његов дом наредних седам година. Рани боравак на Светој гори имао је значајног утицаја у формирању Савине личности, јер је ту формирана његова религиозност и схватање хришћанства, а ту је пронашао узоре на основу којих ће касније организовати манастирски и црквени живот у Србији. Када се, мотивисан политичким и верским разлозима, 25. марта 1196. године повукао са власти Стефан Немања је управљање земљом препустио средњем сину Стефану Немањићу, да би после годину и о дана у Студеници као монах Симеон одлучио да се придружи најмлађем сину на Светој гори. Сава се после више година са оцем срео 2. новембра 1197. године у Ватопеду где је долазак доскорашњег владара изазвало велико интересовање светогорског монаштва због чега су великодушно делили прилоге манастиру у коме су боравили. Врло брзо су Симеон и Сава обновили напуштен и опустошен Хиландар, који је Србима у власништво предао византијски цар Алексије III, па је све до XVIII века манастир био највећа српска школа и расадник духовности, просвете и културе. Четрнаест година касније Сава се 1207. у чину архимандрита са моштима Светог Симеона Мироточивог вратио у Србију и у очевој задужбини Манастиру

Студеници помирио око власти завађену браћу Стефана и Вукана. Након помирења радио је на црквеном и културном просвећивању српског народа, говорио о хришћанском моралу, љубави и милосрђу и оснивајући епархије радио на организацији Српске православне цркве. Тако је Свети Сава у једној личности објединио просветитеља, духовника, државника и учитеља. На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у Никеји је патријарх Манојло Сарантен уз сагласност цара Теодора I Ласкариса, хиротонисао Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска православна црква постала аутокефална са благословом да њени архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте године, на сабору у Манастиру Жичи који је постао седиште самосталне Српске Цркве, Сава је од најбољих ученика изабрао и посветио неколико епископа и разаслао их у епархије широм земље у којој је градио многе цркве, манастире и школе. Приликом повратка у Србију Сава је боравио Солуну, који се сматра значајним за развој српског црквеног права јер је ту организовао рад, а значајним делом и сам учествовао у стварању српске редакције византијског номоканона који ће постати познат под називом Номоканон светог Саве. Овај зборник је прворазредан извор права у средњовековној Србији, а оствариће утицај и на ширем подручју јер је постао основни устав бугарске и руске цркве. У Жичи као средишту нове Српске архиепископије Сава се посветио њеном организовању и основао око 11 епархија укључујући архиепископију у Жичи, а за епископе поставио своје ученике од којих су неки били управо стигли из Хиландара. На дугој проповеди у Жичи осудио је нека јеретичка учења, а у борби против јеретика помагале су му световне власти, пре свега брат Стефан Првовенчани.

Успостављање самосталне Српске архиепископије, чије су три епархије биле издвојене из састава Охридске архиепископије, неминовно је морало довести до сукоба са охридским архиепископом Димитријем Хоматијаном. Он је маја 1220. године Сави послао писмо у коме му пребацује због начина живота који је водио, али је главна тема писма било изузимање три епископије испод његове власти. Нама сазнања да му је Сава икада одговорио, па се сукоб сам по себи угасио, а аутокефалност Српске цркве за Савина живота признали су поглавари других православних цркава. Свети Сава је 1234. године кренуо на друго путовање у Свету земљу, а пре поласка на престо Српске архиепископије поставио оданог ученика Арсенија Сремца, човека духовног и христоликог живота. Процењује се да је то био мудар и промишљен потез, јер је знао да од личности наследника у многоме зависи даља судбина Српске Цркве и државе. Приликом повратка са поклоничког путовања Свети Сава се упокојио у Бугарској, у месту Трнову, на Богојављење 14. јануара 1235. године, а краљ Владислав је две године касније, уз највише црквено-државне почасти, пренео његове мошти у манастир Милешеву. Присуство светих моштију имало је за сваког Србина изузетан духовни, али и политички значај, нарочито у време турског ропства, јер ни једна личност код Срба није толико уткана у свест и биће народа као Свети Сав. Пример за то су устаници у Банату са краја XVI века, на челу са вршачким владиком Теодором, јер је на устаничком барјаку била извезена икона Светог Саве. Убрзо је, након што су Срби устали против тираније турских власти, уследила одмазда, а 1594. године је на Врачару у Београду Синан паша на ломачи спалиo Савине свете мошти. Предање каже да су дим и пепео са те ломаче развејали огањ благодати Христове у све српске земље, и у све српске душе, и због тога су Срби, не

7

8

МАГАЗИН 25.1.2015.

Светосавска беседа: Проф. др Жика Бујуклић

Фото: М. Радовановић

СВЕТОСАВСКА СРБИЈА ВРХ ЕВРОПЕ

9

МАГАЗИН

25.1.2015.

Т

10

радиционална Светосавска академија у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ посвећена је просветиљском, црквеном и дипломатском лику Светог Саве о чему је беседио професор београдског Правног факултета др Жика Бујуклић. Била је то изузетна прилика да се сазна нешто више о Светом Сави као родоначелнику средњевековне правне науке у Србије. О томе сведочи Законоправило Светога Саве, монументални правни споменик из 13. века који је настао само четири године после Магна карта либертатум, највеличанственијег средњевековног правног споменика који се представља као почетак парламентаризма у Европи. Он има само један пергамент који кодификује обичајно право тадашње Енглеске, а Законоправило Светог Саве на осам стотина страница кодификованог права представља темељ средњовековног српског права које је, уз Душанов законик, врхунац европске културе и цивилизације.

- На данашњи дан широм Србије, и у расејању, Србе окупља Свети Сава. О њему се говори шта је био у историји, шта је значио као духовник, шта за просвету, за здравство, за образовање. Ја сам професор права који предаје студентима 35 година у великом амфитеатру и већ 35 година држим предавање о Хиландару, а самим тим о Светом Сави, откад сам 1980. године први пут закорачио на то свето тле. И ево, сваке године последњих десетак година, са професорима на Велику Госпојину посећујемо Хиландар, и друге светогорске манастире, и сваки пут смо заједно са Светим Савом. Као правник увек подсећам на једну неправду према Светоме Сави. Чак ви имате неке који не воле свечаност на факултетима, по школама јер, Боже мој, ми смо у Европи, ми смо грађани, зашто би неко ко није хришћанин, ко је атеиста, славио Светога Саву, јер то вређа. Вређа зато што је он управо ово друго, и ово друго о чему овде желим да говорим као правник. Он је творац нашег средњовековног правног система и државе нечега што да није створио не би ни нас било. И

бојим се да се то дело све више круни, да се распада, јер Светом Сави дугујемо далеко више него што смо учинили, а да кад погледате њему ово не треба. Нама треба. И сваки од нас, а поготово правник, треба да схвати да му је у сали за седнице на Правном факултету у Београду одавно било место. На зиду је дуго стајао наш вољени маршал Јосип Броз Тито. Онда је отишао. Његова висост се налази у подруму Правног факултета прашњава. Онда је дошла слика Милошевића. Стајала је тамо дуго. Онда су њега скинули, дошле демократе, демократске снаге и дуго времена је стајао празан зид и кука на том месту. И онда, једнога дана, осванула је икона Светога Саве и дан данас стоји. Било је неких којима се то није допало, који су рекли, па зар ће овде да нас као у црви каде, да нам држе молитве. Нажалост морао сам управо неким колегама да објасним да оно на зиду није само Свети Сава, оно је први српски законодавац. Док сам студирао у Италији, и специјализирао римско право, тамо је стајао Јустинијан. Стајао је крст и никоме није падало на памет да се пита шта ће овде Јустинијан, шта ће овде крст. Зашто? Зато што се зна да је он, између осталог, творац онога што се зове corpus iuris civilis, оно што је темељ европске културе и цивилизације и да су две најважније књиге за европску културу и цивилизацију Библија и Дигеста. И да није било тога ми не бисмо били Европа. И какво је сад место ту Светога Саве? Е, па управо у томе. Управо у томе што овде стоји Карејски типик, а ово је законоправило Светога Саве. Ту су зачеци наше правне културе и наше законодавне мисли. Многи од вас вероватно и не знају шта је типик. Типик је устав који управља животом монаха у једној заједници и без тога нема организације цркве. Лавра је она заједница која обухвата више тих келија, више тих монашких заједница. И тако се ствара једна светогорска монашка република. И ко је тамо, поред грчких, бугарских, руских и других православних манастира, створио и наш Манастир Хиландар? Свети Сава.

И у ћелији, у самој ораховици како је ми зовемо, у Кареји, у испосничкој ћелији мучалници, он је створио овај Карејски типик који је основ касније за Хиландарски типик, за Студенички типик и тако даље. Па добро, то су религијски текстови, какве то везе има са изградњом правне државе и тако даље? Ееее, блажених оних који ништа не знају. Тако је почело. Почело је са монашким заједницама, почело је са писменошћу, са културом. Дакле, Хиландар није само духовно место окупљања, него су ту и прве духовне песме, ту су канони, ту су резбари, ту се налази и Хиландарски типик, налази се медицински зборник, један од најстаријих европских зборника који је ту сачуван. Дакле, оно што су Кембриџ и Оксфорд, и тако даље, били за друге на западу за нас је био Хиландар, та жила куцавица из које се овај корпус српског народа изградио. И то је урадио један млад монах. Дакле, још није ни стао на ноге да буде одрастао, а за собом је већ оставио све ово. Требало је добити земљиште, требало је подићи Хиландар. Како? Где? На рушевинама једног грчког манастира Хилариона, и на његовим темељима. Уз помоћ веште дипломатије, а већ тада се видело које су његове способности, он је успео да добије од византијског цара земљу и на тај начин почињемо да добијамо нешто што је наше, да улазимо у хришћанску васељену и да будемо са њима потпуно равноправни. Ми обично учимо студенте, и већина Срба зна, за Душана и за Душанов законик. То је велика неправда према овом делу овде. Душанов законик је крај приче, а почетак те приче Законоправило Светога Саве. Откуда Законоправило Светога Саве, или Номоканон како се грчки каже? Настало је из једне једноставне потребе да будемо средњовековна држава. Шта значи бити држава у Средњем веку? То значи да имаш два стуба, две ноге на којима стојиш. Једна је световна, једна духовна. Године 1217. смо оно што је краљевство, али требала нам је и ова друга, духовни трон. Дакле, требала нам је и аутокефалност Српске правос-

11

25.1.2015.

МАГАЗИН

12

лавне цркве. Можда је грубо што ћу рећи, а то је историјска чињеница, док једном не смркне другом не сване. Да Византији тада није већ почело да се смркава, и да већ слабе њени центри моћи, и да Латини послати од Папе да ослобађају гроб Христов, а на путу према Христовом гробу задржало их је богатство и моћ Цариграда, и 1204. године створише Латинско царство до 1261. године. И управо то што се расцепила Византија, што је никејско епирско царство створено, то је омогућило Светоме Сави да оде и да у Никеји добије аутокефалност Српске православне цркве и да убудуће сви владари круну више не добијају из Ватикана, него да добијају од својих свештеника. Према томе ,ми смо тада добили и тај други трон. Али, требало је организовати цркву, требало је регулисати односе у њој. И шта је урадио Свети Сава? Узео је мноштво списа светих отаца, узео је различите номоканоне, отишао у Свету гору и саставио Законоправило које овде пред нама стоји. Пазите, то је 1219. година. У књигама нашим уџбеницима, нажалост, о томе има једна реченица. Сваки студент мора да научи, и да зна, шта је настало у Европи 1215. године. За ово што је било 1215. у Енглеској сви знамо, Магна карта либертатум. Шта је то? Слажем се, први правни споменик који води ка парламентаризму у Европи где се ограничи власт краља и где феудалци добијају одређена права. Томе је посвећено две одредбе. Вероватно нигде нисте ни видели Магна карта либертатум, пошто ни ја нисам док нисам био на конгресу у Лондону. И онда сам видео да има да се купи. Ево, то је папирус оволико велики, и ништа више, на латинском језику и две одредбе које се односе на ово о чему говорим. А 1219. настаје ово, настаје зборник од осам стотина страница подељен, систематизован, где се налазе одредбе које су регулисале Номоканон, Законоправило. Дакле, шта се ту налази? И црквени и световни прописи. И та теорија сред-

њовековне симфоније која говори да треба да се оствари сагласје између црквеног и световног трона. То је оно што је Свети Сава доградио управо у овом делу. И када погледате да је то написано не на латинском, него на средњовековном српском језику, старословенском језику српске редакције како се то зове, и да се ту налазе термини које је Свети Сава вероватно сам морао да састави, јер нису постојали, јер се не спомињу ни у једном другом правном документу сем у овој овде књизи. Кад упоредите шта је Магна карта либертатум и шта је Законоправило Светога Саве у то време било онда вам је јасно ко је био у Европи. Дакле, ми смо са два стуба, са две ноге, са та два трона, били не део Европе, него врх Европе. И када учимо о Душановом законику заборављамо да је то крај приче, а ово је почетак, и да је све време овај правни споменик не само тада важио, него је једини средњовековни споменик који је и дан данас на снази, јер Српска православна црква живи по њему и даље. Када је дошло до стварања Душановог законика он је и даље поштовао и ово овде, и упоредо су важили. Зато у Душановом законику имате свега пар одредби које се односе на цркву. Зашто? Па зато што је ово регулисало све остало. Према томе, тај целокупни корпус обухватао је једно и друго право. И дођоше са истока Османлије, уништише Цариград 1453. године, а 1459. пада Смедерево. Ми губимо једну од тих двеју ногу, губимо своју државу. Оно што је српско племство, и што је престављала српска култура, побијено је, протерано, потурчено. И шта нам је остало, раја која је једини спас могла да види у тој једној јединој нози која нам је остала. Тако сакати, на једној нози, али богати јер смо имали ногу која нас је спасла кроз цео тај суноврат у коме смо се налазили кроз векове. Државу немамо, али имам цркву. И у тој цркви, кад уђете унутра и погледате испред себе олтар а иза себе видите ктиторе, видите српске владаре, велможе, видите да се у Деча-

нима с десне стране налази лоза Немањића. Одете у Пећку патријаршију лоза Немањића, у Грачаницу лоза Немањића. И неписмени сељак, који ништа друго није знао знао је ко су му очеви, од кога потичу, знали су ко су шта су. Кад је дошло ослобођење прота Матеја Ненадовић је био у Русији у Москви, видео је топове, видео је богатство. Каже, да су нам овакви топови тамо у Србији лако би нама било. А тај прота је знао да је нешто још важније оружје, а то се зову закони. Чега се он прихватио? Опет Законоправила Светога Саве, дакле закона. Он га назива погрешно, како се дуго код нас називало ,Крмчија. Зашто Крмчија? Зато што је то крмчаја књига како су Руси називали, јер је ова књига преко Бугара, преко Руса, преко других словенских народа прешла тамо да се користи и добила назив не Законоправило, како пише на првој страници, него је добило име Крмчија, крмчаја књига, дакле крмарошка књига. Јер шта је црква? То је брод на коме се сви ми налазимо, а искушења су око нас. И док се држимо тог брода доћићемо до спасења, јер ми из праха долазимо и у прах се враћамо, а овде док смо на земљи треба да покажемо ко смо и шта смо и док живимо у складу са овим ми ћемо доћи до спасења. Управо то је оно што је сачувало све нас кроз тај дуги мрак у коме смо жи-

Проф. др Жика Бујуклић

13

25.1.2015.

МАГАЗИН

14

вели. И на тај начин је Свети Сава био жив и у Првом српском устанку и ту нас је пратио. Међутим, кренуше и други народи, највероватније потурчени Срби, браћа муслимани да одлазе у Милешеву, да одлазе тамо где неко не би могао ни да помисли да ће их срце водити. А шта ће тамо? Па, вероватно знају где су им корени. Арнаут Синан паша се уплаши и схвати да треба то запалити, средити, и лепо мошти пренети у Београд и на Врачару запалити. Мислио је да је уништио нешто. Уствари је само потпалио жар који ево траје до данас.

И онда долази један период турске окупације у коме ми немамо више ни своје школе, цркве нам попаљене, народ побијен, протеран, али схватили су и неки други да тај Свети Сава може да окупи словенске народе против Турака. И оно што мало људи зна, фрањевци католички су схватили да Свети Сава може да буде фактор окупљања у борби против Турака и почиње идеја славјанства која на целом Балкану почиње да се шири. Одједном хрватски фратри Светога Саву уздижу, уздижу његову борбу, односно борбу Срба против Турака.Одједном желе да га

прогласе за свеца што данас делује просто невероватно. Када сам се тиме више бавио нисам могао да верујем, јер није имао ко да нас научи да они предлажу да Свети Сава буде католички светац. Све је то било лепо док је српски народ гинуо. Знамо да се не волимо, знамо сви да је то процес унијаћења који је био следећи корак ка губљењу своје вере. Али је то једно време било. Многе књиге су настале у славу Светога Саве и на латинском језику и у католичким срединама. Међутим, после тога, кад су видели да то узима маха и да од Равних ко-

тара, преко Боке которске па тамо до српских Паштровића, и да на Ловћену где српство влада почиње да буде опасно онда је кренуло контра. Тог тренутка им Свети Сава више није био потребан и онда је остао оно што је био, барјак српскога народа и то је остао. Светосавље је почело да се слави управо зато што су у Војводини, дакле горе на северу где се налазе Мађари, где се налази друга култура, устанци у Банату почели да се воде са барјацима на којима је Свети Сава. Онда су схватили да је то фактор борбе против Турака и даље. Милош уводи у школе, први пут почиње идеја да треба Светог

Саву и у школама изучавати, и на тај начин полако долазимо до овога где смо данас. И кад погледате он је стално са нама. И оног тренутка када заборавимо да је то пут којим треба да идемо, јесте духовни, јесте црквени јер то ставља на прво место, али је пут нечега што је самосвест ко си и шта си, да поштујеш себе, да радиш на томе, да будеш неко и нешто, да за собом нешто оставиш као што је он оставио. Па да ли си православни, да ли си католик, да ли си атеиста, ради оно што је други радио за ову државу па ће бити добро. И оног тренутка кад ми заборавимо на тај пут, као што смо често

заборављали, онда скренемо са пута, одемо на стрампутицу и нема нас, нестанемо. Али, с друге стране, није ни светосавље таламбасање шта смо били у прошлости. Не. Свака генерација мора из почетка да се доказује и свака генерација треба да има тај узор. Треба. Он нас гледа ту са иконе. На седницама већ наших нађе се Свети Сава и богами треба да погледате пре него што доносите неке одлуке, и гласате против некога и нечега што није достојно, што није часно. Кад погледате, Свети Сава нас је окупљао кроз векове. Зато му много хвала, и нека му је слава за вјеки вјеков.

15

25.1.2015.

МАГАЗИН

16

Дан Светог Саве обележен и у краљевачким школама

СВЕТИ САВА ШКОЛСКА СЛАВА

- Низом пригодних манифестација обележена школска слава Свети Сава. – Свечане академије у Краљевачком позоришту, Дому Војске Србије и Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“.

– Традиционални Светосавски концерт ученика Етно-музиколошког одсека Музичке школе „Стеван Мокрањац“. – Беседа о Светом Сави епископа жичког Јустина

17

МАГАЗИН

25.1.2015.

С

18

авиндан је празник Српске православне цркве којим се обележава успомена на Светог Саву, принца династије Немањића, српског просветитеља и првог српског архиепоскопа. У црквеном календару је уписан црвеним словима као један од највећих храмовних и породичних празника у српском народу који светкују многе занатлије, а проглашен је и за школску славу. Свети Сава је установљен за школску славу одлуком Совјета Књажества Србског 2. јануара 1840. године, а на предлог ректора Лицеја из Крагујевца Атанасија Николића. У одлуци Попечитељског просвјештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада 14/27. јануара има у свим школама најсвечаније прослављати. Празник се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком власти, а после полувековне забране у комунистичком режиму, поново се наставило са

прослављањем Светог Саве као школског патрона. Традиционалном Светосавскома академијом у сали Краљевачког позоришта, чији су домаћини ове године биле основне школе „Доситеј Обрадовић“ из Врбе и „Свети Сава“ из Рибнице, обележено је сећање на првог српског архиепископа и просветитеља. Академија тематске природе којом су уз учешће тридесетак ученика школску славу обележиле две школе била је и прилика да рибничка, која носи назив српског просветитеља, обележи и дан школе у години када прославља пола века постојања и рада. Светосавској академији су поред ученика и наставника присуствовали градоначелник Краљева Томислав Илић и начелник Школске управе Жарко Милосављевић. Домаћини Светосавске академије следеће године биће основне школе „Јово Курсула“ из Краљева и „Милун Ивановић“ из Ушћа. Обележавању школске славе у вечерњим часовима су се придружили ученици Музичке школе „Стеван Мо-

крањац“ традиционалним Светосавским концертом Етно-музиколошког одсека. Светосавска академија представља једну од најважнијих активности ученика овог одсека. Свечано је било и у Основној школи „Светозар Марковић“ где је уз сечење славског колача и пригодан програм у присуству начелника Рашког управног округа Небојше Симовића, начелника Школске управе Жарка Милосављевића, представника Градске управе, ученика и запослених обевележена школска слава. Уочи великог празника у Дому Војске Србије је одржана Светосавска академија на којој је беседу о Светом Сави одржао епископ жички господин Јустин.

- Уважени господине пуковниче, замениче команданта бригаде, уважени господине градоначелниче, поштовано свештенство, браћо и сестре, срећно вам навечерје великог празника Светог Саве, првог архиепископа српскога. Велика ми је радост што сам прихватио ваш љубазни позив да

будем вечерас са вама. Некако чудесно први моји кораци почињу са Војском. Долазио сам у вашу бригаду код генерала Павловића, упознали смо се и ево, наша сарадња траје. Господ Бог чудесно је створио овај свет и у том Његовом стварању нема никакве мане. Круна његовог стварања јесте човек, чудесно биће које у себи сажима све светове. У њему постоје огромне силе, огромни потенцијали, али и велике урвине и велика питања. Од самог створења његовога до данас човек се пита ко је, шта је, одакле је и куда иде одавде са ове земље. Доласком и оваплоћењем Господа нашега Исуса Христа тајна је откривена. Човек постаје Бог по благодети зато што је сишао међу људе, примио тело људско осим греха, родио се од Пресвете Богородице, поживео са нама и показао нам пут којим треба да идемо. Све ове речи Растко, младић у дому оца свога, великог жупана Стефана, слушао је од светогорских монаха. Дете које је умом био стар мали, мало дете које има ум одраслог човека, има мудрост, слушајући монахе из дана у дан је из сус-

рета у сусрет са њима заволео чудеснога Господа Христа. Горео је љубављу према њему, па одлучује да напусти дом својих родитеља и оде на Свету гору. Родитељи иако побожни намислише сина свога да врате, јер то је њихово чедо, њихов љубљени син, један од тројице њихових синова, али кажу да су њега посебно волели. Како описују његови историографи, нарочито Теодосије, отац његов посла војску, људе своје да га врате, али га нису вратили, јер је Сава имао чврсту намеру да живот свој посвети Богу кад је сагледао да је овај живот пролазан ма како живели у раскоши и лагодности. Заволео је небеско, заволео је Христа и баш зато оставио све земаљско по Светоме писму, и оца и мајку и браћу, а добио је сто пута више од родитеља, од дома свога зато што је собом просветио и увео наш народ, наш род српски увео је да буду христоносци. Читава наша побожност зове се Светосавље. Ми јесмо православци, ал' смо Светосавци. Баш зато што је Свети Сава тај који је учитељ наш. Мало је рећи учитељ зато што он није призван да

нас учи, него да нас приведе Христу од кога је учио. Он превазилази овосветско, превазилази време, превазилази нацију, он је свенационални, свеправославни, свесветски. Њега уважавају све цркве зато што је, примивши истинитог Христа у себе, почео да просијава ту истину и нама Светосавцима и ево до дана данашњега знамо ко смо, шта смо, коме припадамо, шта је стожер нашег националног бића. Наше национално биће је христочежњиво, богоцентрично и све је управљено томе У уметничком делу програма учествовали су Градски хор „Црвчанин“, ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“, Културно-уметничко друштво „Абрашевић“, гуслар Радован Пековић, женска певачка група „Тканица“, мушка певачка група „Стефан Немања“ и песник Радослав Премовић. Организатор Светосавске академије је Дом Војске Србије у сарадњи са Културним центром „Рибница“ и осталим културним установама Краљева. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19

Додељене Светосавске награде

МАГАЗИН

25.1.2015.

НА СВЕТОСАВ

20

- Тридесет пет најбољих ученика основних и средњих школа са територије града Краљева награђено књигама, онако како је заповедао Свети Сава, први верски поглавар, писац, државник, законописац, дипломата, просветитељ и лекар. - Свети Сава је био српски разговор са светом, с највишим великодостојницима, са царевима, патријарсима, краљевима, великим духовницима и чувеним филозофима. – Локална самоуправа ће настојати да створи потребне услове како би се по завршеном школовању сви ученици вратили у средину из које су потекли и баш ту, на добробит свих становника, применили стечена знања

Фото: М. Радовановић

ВСКОЈ СТАЗИ

21

Д

МАГАЗИН

25.1.2015.

ан пред обележавање Савиндана, као једног од највећих српских празника који је уједно и школска слава, Градска управа традиционално књигама дарује најбоље ученике основних и средњих школа са територије града Краљева. И ове године је на пригодној свечаности у Свечаној сали Градске управе књиге из руку градоначелника Томислава Илића примило тридесет пет најбољих ученика краљевачких основних и средњих

22

школа. Уз честитке награђенима градоначалник је потврдио спремност локалне самоуправе да створи потребне услове како би се по завршеном школовању вратили у средину из које су потекли и баш ту применили стечена знања на добробит свих становника. Уз подсећање да Срби славе Савиндан посвећен принцу Растку Немањићу, Светом Сави сину Стефана Немање оснивача династије Немањића, брату првог српског краља Сте-

фана Првовенчаног, првом поглавару Српске православне цркве, неуморном просветитељу, дипломати и државнику присутнима су предочени стари записи у којима стоји да се није смејао, а увек био насмејан. Толико је напредовао у учењу да је изазивао дивљење разумом, па су сви говорили да ће баш он бити неко ново знамење. Растко је био српски разговор са светом, с највишим великодостојницима, са царевима, патријарси

ма, краљевима, великим духовницима и чувеним филозофима. Зато је у историји црквене и државне дипломатије тешко наћи пример који се може поредити са оним што је чинио Сава Немањић на путу од монаха до архиепископа, а што је довело до самосталности српске цркве и слободног српског краљевства. Он је Србима био први верски поглавар, први писац, први државник, први законописац, први дипломата, први про-

светитељ и лекар, па се по њему српски народ препознаје у својој држави, вери, језику, законима и правди.

- Хтео бих да поздравим оне који су постигли најбоље резултате и њихове родитеље за које је то највећа срећа. Ми традиционално додељујемо књигу зато што је она симбол знања, а потрудићемо се да свима који су показали најбоље знање у основној и средњој школи створимо услове да, кад буду

завршили школовање, могу да се врате и знање које су стекли примене овде – истако је Илић. Онај ко жели да учи никад није беспослен, а то су потврдили и добитници овогодишњих награда уз обећање да ће сваки наредни дан бити добра прилика за даље усавршавање на светосавској стази која води ка бољем животу надахнутом љубављу и вођеним знањем. Т. Радовановић

23

МАГАЗИН

25.1.2015.

13. април у 18,00 Полазак испред Цркве Свете Тројице 14. април Долазак у Солун, обилазак Цркве Светог Димитрија и Српског гробља, спавање у Јерисосу 15. април Одлазак у Манастир Хиландар, спавање у Хиландару 16. април Повратак из Манастира Хиландара, спавање у Јерисосу 17. април Одлазак на славу Манастира Каково, спавање у Јерисосу 18. април Обилазак око Свете Горе бродом, повратак за Краљево 19. април Долазак у Краљево

24

25

Деветнаеста и двадесета седница Градског већа

МАГАЗИН

25.1.2015.

НЕОДГОВОРНОСТ ПО

26

- Донето решење о расписивању конкурса за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања на територији града у овој години. – На терет буџета износ од 157.669,33 динара за измирење обавеза Културног центра „Рибница“ по основу пресуде Основног суда у Краљеву. – У децембру прошле године исправни ваздух и вода за пиће. - Тениском савезу Шумадије и Западне Србије девет милиона динара за подмирења трошкова организације Дејвис куп меча Србија – Хрватска који се од 6. до 8. марта ове године одржава у новој спортској дворани у Рибници Увод у двадесет седму седницу Скупштине града је два сата раније одржана деветнаеста по реду ванредна седница Градског већа на којој је, уз усвајање записника са претходне, разматрано тек шест тачака дневног реда од којих се прва односила на извештај Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће и праћењу квалитета ваздуха и изврше-

ним мерењима имисије за децембар прошле године. Дуго најављен предлог решења о расписивању конкурса за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања на територији града у овој години, и доношење одговарајућег решења коначно се нашао на дневном реду. Сазнање да је одеђен рок за под-

ношење предлога пројеката 13. фебруар, а да након тога следи провера сваког од стране комисије која још није формирана, мало вероватним чини потврду става да би овај начин финансирања могао да обухвати и први квартал, па се поставља питање да ли медији у овом периоду могу да очекују било каква средства. Градско веће је упутило позив новинарским, медиј-

О ЛЕЂИМА ГРАЂАНА

ским удружењима и стручњацима из ове области заинтересованим за рад да доставе предлог за чланове комисије за реализацију конкурса. Услов за то је да буде предложен независни стручњак за медије, или медијски радник, који не сме бити у сукобу интереса, нити обављати јавну функцију у складу са правилима о борби против корупције. Чланови Градског већа су разматрали предлога решења о распоређивању средстава у области тениског спорта Тениском савезу Шумадије и Западне Србије за подмирења трошкова организације Дејвис куп меча Србија – Хрватска који се од 6. до 8. марта ове године одржава у новој спортској дворани у Рибници. Чланови Градског већа су ретроактивно донели решење којим потврђују уплату девет милиона динара Тениском савезу Шумадије и Западне Србије, а информацију да је новац већ пребачен на њихов рачун потврђује и градоначелник Краљева Томислав

Илић. Објављени су и детаљи уговора који су недељу дана раније потписали представници града и Тениског савеза Србије којим се потврђује да домаћину припада тридесет одсто средстава остварених продајом улазница. Отклоњене су и недоумице око цена сета карата за три меча репрезентације Србије који ће заинтересовани грађани моћи да купе за износ од пет хиљада динара. И поред сумњи у финансијску оправданост организације несумњиво значајног догађаја градоначелник потврђује да ће трошкови бити значајније нижи него у Новом Саду и Нишу. До краја заседања чланови Градског већа су разматрали предлог програма коришћења средстава фонда за саобраћај и извештаја о раду Савета за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима за прошлу годину. У Фонда за собраћај се сливају средства од наплаћених казни за прекршаје које начине учесници у саобраћају а ове године се очекује да буде

инкасирано 36 милиона динара. Половина тог новца биће искоришћена за унапређење саобраћајне инфраструктуре, а друга за превентивно пропагандне активности, научно истраживачки и рад Савета за координацију послова безбедности саобраћаја. Чланови Градског већа разматрали суи доношење решења о коришћењу средстава текуће буџетске резерве у износу од 157.669,33 динара за измирење обавеза Културног центра „Рибница“ по основу пресуде Основног суда у Краљеву. Само дан након деветнаесте заказана је двадесета ванредна седница Градског већа са само једном тачком дневног реда, разматрање Предлога решења о распоређивању буџетских средстава индиректним корисницима буџета месним заједницама за 2015. годину у укупном износу од 41,3 милиона динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

27

Двадесет седма седница Скупштине града

МАГАЗИН

25.1.2015.

УСВОЈЕНА СТРАТЕГИ

28

- Нова одборничка група у Скуштини града. – Усвојени планови и програми рада четрнаест установа чији је оснивач град Краљево.

– Позитивна оцена Стратегији развоја града до 2020. године и Стратегији безбедности саобраћаја. – Нова спортска хала предата Спортском центру „Ибар“. – Нови вршиоци дужности директора Културног центра „Рибница“ и Историјског архива дипломирани политиколог Елизабета Тодоровић и историчар Милољуб Арсић

ИЈА РАЗВОЈА ГРАДА

29

МАГАЗИН

25.1.2015.

Д

30

вадесет седма по реду седница Скупштине града отпочела је стандардним закашњењем од петнаестак минута колико је било потребно да се успостави кворум од 53 присутна, да би до преласка на дневни ред нарастао на 62 одборника у великој сали Градске управе. Као много пута раније и последња седница Скупштине показала је колико је кворум променљива категорија о чему сведочи сазнање да се добар део расправе о значајним проблемима са дневног реда одржао у прилично испражњеној сали. За разлику од свих досадашњих, ако се занемаре прве седнице на којима је конституисан локални парламент, почетак двадесет седмог заседања обележио је изостанак предлога за измене и допуне дневног реда, али и амандмана на предложена документа. А на дневном реду се најзначајнијим, поред разматрања планова и програма рада за ову годину четрнаест установа чији је оснивач град,

нашла шест година рађена Стратегија развоја града за период до 2020. године као и Стратегија безбедности саобраћаја коју су стручњаци београдског Саобраћајног факултета доставили још у марту претходне године. Као и низ заседања у претходном периоду и последње је обележено најавом формирања нове шесточлане одборничке групе под називом Наше Краљево. За разлику од бројних које су формиране током две и по године најновијег сазива парламента ово је прва која није формирана позајмљивањем одборника, већ од оних који припадају Либерално-демократској партији и бившим Уједињеним регионима Србије. Током првог дела седнице, до полусатне паузе најављене у 13 сати и 15 минута, расправљало се о плановима и програмима рада четрнаест установа чији је оснивач град и поред закаснелог предлога шефа одборничке групе Покрета за Краљево др Љубише Јова-

шевића да се изостави разматрање оних које су доставили Културни центар „Рибница“ и Историјски архив. Предлог је заснован на сазнању да је у даљем току заседања предвиђено разрешење досадашњих и именовање нових вршилаца дужности директора у овим установама. Ма колико да су опозициони одборници као и много пута до сада, покушавали да у плановима и програмима рада нађу слабе тачке, као упориште за оштру критику власти, чини се да им је више сметало одсуство директора установа о којима се расправљало. Расправа је често одступала од теме која је била на дневном реду, па је добар део посвећен репликама и одговорима на њих. Много више замерки било је на предлог Стратегије развоја града до 2020. године, о којој се разговарало након паузе, а расправу је обележила опаска да полупразна дворана за седнице одражава заинтересованост одборника за стратешки документ.

Више од тога је поразно сазнање да је од 13 чланова Градског већа расправи присустваоло само четири и поред чињенице да су баш они задужени за реализацију планова предвиђених овим документом. Скоро пола сата је трајало образлагање онога што предвиђа Стартегија безбедности саобраћаја од којих је већи део један од аутора, проф. др Милан Вујанић, настојао да објасни зашто је њено доношење важно. Све што се после 15 сати и 15 минута дешавало ствар је рутине, а тиче се предлога одлуке о водоводу и канализацији, плана детаљне регулације „Рибњак“ у Рибници и допуни одлуке о образовању Градског штаба за ванредне ситуације. Предлог решења о давању на коришћење спортске хале Спортском центру „Ибар“ повод је за додатну забринутост опозиционих одборника о трошковима за њено одржавање, али и страх да би пуштање у редован рад могло да буде добар изговор за ново

партијско запошљавање. Обједињена расправа вођена је око четири тачке дневног реда од којих су се две односиле на разрешење, а друге две на именовање вршиоца дужности директора Културног центра „Рибница“ и Историјског архива. До разрешења са места вршиоца дужности Сњежана Терзић није успела да састави ни годину дана на челу Културног центра „Рибница“ током којих је у више наврата, са различитих страна, долазила оштра критика њеног понашања, па је и предлагач био принуђен да попусти пред све већим притисцима и сагласи са њеном сменом. Пре него што су се одборници изјашњавали о томе председнику Скупштине града је стигла писмена неопозива оставка Сњежане Терзић на место вршиоца дужности директора ове установе коју ће у наредном периоду обављати дипломирани политиколог Елизабета Тодоровић. Преседаном посебне врсте опози-

циони одборници су оценили избор историчара за вршиоца дужности Историјског архива, установе на чијем су се челу налазили страначки кадрови различитог профила што је, као и у случају других јавних предузећа и установа, било повод за честе промене статута и прилагођавање одређеним личностима. Сазнање да је на ово место уместо Милоша Тодоровића изабран Милољуб Арсић, који је више пута указивао на бројне пропусте у именовању челних људи ове установе, наишло је на једнодушну подршку свих одборника Скуштине града. До краја заседања у 19 сати и 50 минута, пре скоро полусатног гласања које је потврдило све предлоге који су се нашли на дневном реду, Управни одбор Дома културе „Студеница“ из Ушћа је добио новог председника, а Управни одбор Краљевачког позоришта једног новог члана. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

31

32

МАГАЗИН 25.1.2015.

33

Принчевски пар Карађорђевић у Краљеву

МАГАЗИН

25.1.2015.

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК ДОВОДИ ИНВЕСТИТОРЕ

34

Фото: М. Радовановић

Донацијом Фондације Принцезе Катарине за потребе Опште болнице „Студеница“ обезбеђени медицински пакети, душеци, јастуци и постељина, Школи за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“ интерактивна табл, а СОС Дечјем селу школски прибор, гардероба, средства за хигијену и слаткиши. - Значајнији прилив инвестиција у Србију изостао и због недовољно добре организованости одређених структура у земљи. - Грубо прекршен Пословник о раду Скупштине, јер председник није тражио сагласност одборника да им се обрати престолонаследник Александар Карађорђевић

35

МАГАЗИН

25.1.2015.

С

36

ваки долазак у Краљево претендента на српски престо принца Александра Карађорђевића везан је за хуманитарни рад Фондације Принцеза Катарина, а то је био и повод за последњу посету принчевског пара Општој болници „Студеница“, СОС Дечјем селу и Школи за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“. Захваљујући хуманитарној канцеларили Лајф лајн из Чикага, чији је покровитељ принцеза Катарина, Општа болница је добила медицинске пакете, 220 душека, јастука и постељине, а школа „Иво Лола Рибар“ интерактивну таблу. Посета СОС Дечјем селу прилика је да се корисницима уруче школски прибор, гардероба, средства за хигијену и слаткиши. Састанак коме су присуствовали чланови Градског већа, помоћници градоначелика, шефови одборничких група у Скупштини града, директори јавних предузећа и удружења Краљевина Србија био је повод за подсећање на неке од ранијих долазака када су

Карађорђевићи, након земљотреса 2010. године, уручивали хуманитарну помоћ тадашњем Здравственом центру „Студеница“. Повод за последњи долазак је сазнање да је Краљево током протекле године претрпело знатне штете од поплава. Престолонаследник Александар је подсетио представнике политичког живота о контактима са премијером Србије везаним за конференције у иностранству посвећене промовисању капацитета земље за привлачење страних инвестиција. После лондонске конференције значајном се сматра одржа вање сличних у Франкфурту и Њујорку пред које Карађорђевић истиче значај својих пословних контаката широм света. Увод у нове конференције требало би да буде вишемесечна озбиљна припрема у коју би били укључени и представници локалних самоуправа. Престолонаследник Александар верује да је значајнији прилив инвестиција изостао и због недовољно добре организованости одређених

структура у земљи, али и неадекватног односа према јавности. И поред изражене спремности да помогне престолонаследник примарним сматра заједнички наступ у иностранству са представницима Владе Србије. Значајни пословни контакти у Европи и Сједињеним Америчким Државама добра су основа за привлачење инвестиције на основу интереса који искаже званични Београд, али и локалне самоуправе каква је краљевачка. Много значајнијим од повремених долазака потенцијалних инвеститора у земљу Александар сматра агресиван наступ највиших представника власти у убеђивању оних који владају капиталом о повољном амбијенту Србије у коме би он могао да буде оплођен на обострану корист.Покушаја да се убеде било је и раније, посебно у Лондону када се поред стотинак младих људи из Србије, који раде у финансијском центру Лондона, појавило тек неколико заинтересованих за инвестирање. Слично се дого-

дило и на поновљеној конференцији што потврђује да нису на прави начин представљени капацитети земље у јакој конкуренцији других који траже инвеститоре.

- Мојој супрузи и мени је велико задовољство што смо поново са вама у граду који је добио име у част проглашења Србије за краљевину. На састанку са представницима Градске управе разговарали смо о економској ситуацији која је тешка у целој земљи, па је потребно учинити много више да се привуку страни инвеститори, јер то значи и отварање нових радних места. Моја породица и ја смо увек хтели да помогнемо у томе, а захваљујући фондацији моје супруге данас смо Краљеву донели хуманитарну помоћ. Ако будемо помагали једни другима, и радили сви заједно, сигуран сам да ћемо створити бољу будућност за нашу децу – поручио је престолонаследник уз обећање да би фондација принцезе Катарине могла да помогне при куповини магнетне резонанце за потребе

Престолонаследник у Скупштини града - Добар дан драги пријатељи, моја супруга и ја смо дошли данас у Краљево са неколико донација. Кад смо прошли пут били овде ви сте имали лошу ситуацију везану за земљотрес. Сад видим да је ваш град леп, па смо разговарали са градоначелником да тражимо инвеститоре, јер морамо да радимо заједно да помогнемо Краљево и све људе који живе око Краљева. Велико хвала за ову топлу добродошлицу и желим вам све најбоље у будућности, а ако имате времена чекамо вас на Дедињу – поручио је престолонаследник Александар Карађорђевић

Опште болнице „Студеница“. Посету Краљеву обележио је и неочекивани улазак престолонаследника, у пратњи градоначелника Краљева Томислава Илића и начелника Рашког управног округа Небојше Симовића, на седницу Скупштине града. Присутни су били до те мере изненађени да су у стајаћем ставу аплаузом поздравили госта који је мирно прошао поред председника Скупштине да би се ненајављено, и без било чије дозволе, појавио за скупштинском говорницом одакле је најавио помоћ у привлачењу инвестиција. Како је изненада дошао тако је са свитом и напустио скупштинску дворану уз аплаузе већине одборника да би, кад су се повратили од шока, уследиле оштре критике опозиционих одборника. Основ за то био је сазнање да је грубо прекршен Пословник о раду Скупштине, јер председник није тражио сагласност одборника да им се обрати престолоналседник Александар Карађорђевић. Т. Радовановић

37

38

МАГАЗИН 25.1.2015.

39

25.1.2015.

МАГАЗИН

40

Др Радослав Јовић

Без длаке на језику: Др Радослав Јовић

- И поред оштрих резова рејтинг Српске напредне странке не опада, него расте, што је феномен који није забележен у новијој историји.

- Спољна политика подразумева очување постојећих односа са великим силама као што су Русија и Кина од којих се очекују највеће инвестиције везане за инфраструктуру као услов за опоравак економије.

- У парламенту се до скора радило на начин да шефови политичких странака договоре какав ће закон да прође, а посланици се нису богзна шта ни питали сем што су притискали дугмад приликом гласања.

- Бирократска машинерија убија друштво.

– Скрајнуто Краљево као слепо црево. – Задатак Савета за биолошку обнову становништа Републике Србије да са свих аспеката сагледа проблем беле куге као увод у израду националне стратегије за решавање овог проблема

Фото: М. Радовановић

КРАЉЕВО ЖРТВОВАН ГРАД

41

42

МАГАЗИН 25.1.2015.

У

предизборној години логично је очекивати агресивнији наступ политичких субјеката који се спремају да у првим месецима наредне године убеде грађане у потребу подршке за креирање локалне политике. Колико је то значајно напредњацима сведочи податак да већ почетком године наступају са најјачим адутима оличеним у народном посланицима, а први се после деветомесечне паузе огласио др Радослав Јовић. Искуство показује да предност пред осталим медијима политичари дају телевизијама, па изненађујуће делује полусатни монолог народног посланика од којег би мало шта могло да стане у двоминутни прилог неке од информативних емисија. И поред оправданог очекивања јавности да сазнају нешто више о ставовима који се односе на решавање проблема локалне заједнице др Јовић је одлучио да прича о ономе о чему већ месецима трубе готово сви медији са националном покривеношћу. Девет месеци рада актуелне владе повод је за прегршт похвала упућених на адресу њеног председника, уједно и првог човека напредњака Александра Вучића, а основ за то је сазнање да су се и странка и њен председник ухватили у коштац са највећим проблемима друштва који су се, како рече др Јовић, гомилали деценијама. Предуслов за оздрављење свих сфера друштва је опоравак економије, а реформе у овој области, као што је у више наврата поновио премијер Србије, представљају приоритет Српске напредне странке ограничен притисцима међународне заједнице да се решава у пакету са највећим националним проблемом са којим је суочена држава, а то је дифинисање коначног статуса Косова и Метохије. У том контексту посматра се и прошлонедељно учешће Александра Вучића на Економском форуму у Давосу који се оцењује као најбољи показатељ рејтинга премијера, актуелне владе и скупштинске већине. Став да су предстојеће реформе и болне и тешке повод је за подсећање да су о овоме причале многе владе,

али нису имале ни политичке воље ни храбрости да се ухвате у коштац са њима, па су се проблеми нагомилали до нивоа да се држава у једном тренутку нашла пред банкротом.

- Ствари су кренуле на боље, а ми у Српској напредној странци се поносимо чињеницом да и после тако болних резова рејтинг ове политичке опције не да опада, што смо реално очекивали, него расте што је феномен који није забележен у новијој историји. То говори да ова влада ради честито и поштено, а да те болне потезе не повлачи да би осетили само обични грађани. И министри и премијер и посланици итекако осећамо све што ова влада ради на пољу стабилизације и економије, пре свега стабилизације буџета – каже др Јовић. Стратешки циљ Србије је улазак у Европску унију. Ма колико се чинило да на том путу има уцена и тешких задатака, а да се део њих односи и на реформе које су, према све чвршћем уверењу напредњака, неопходне због стварања уређеног друштва и државе из које неће бежати учени људи. Ма колико да се у том контексту увек присутно питање односа са јужном покрајином сматра болним показује се да влада има снаге и храбрости да се ухвати у коштац са њим, а међу напредњацима влада уверење да ће се доћи до коначног решења ма колико оно не буде задовољавало све учеснике у процесу. На путу ка Европској унији чекају бројна искушења, а др Јовић потврђује став напредњака да нису спремни на одрицање од пријатеља у свету што за последицу има спољну политику која подразумева очување постојећих односа са великим силама као што су Русија и Кина од којих се очекују највеће инвестиције везане за инфраструктуру као услов за опоравак економије. Прва недеља рада Канцеларије народних посланика повод је за појашњење мотива за њено оснивање а др Јовић се, уз нагласак о жељи да се помогне локалној средини, сматра иницијатором идеје о почетку рада.

- Канцеларија народних посланика не може решавати појединачне про-

блеме сваког грађанина Краљева, или Рашког округа, јер за то постоје друге службе. Наш задатак је да у контакту са грађанима, пре свега мислим у контакту са удружењима грађана и људима из привреде, дођемо до суштине проблема који их притискају у свакодневном животу и проценимо да ли ми као народни посланици можемо, покретањем иницијативе за измене псотојећих и доношење нових закона, решимо проблем који притиска наше суграђане на локалном нивоу. Тако би они директно, преко својих посланика, могли да утичу на законодавну власт у земљи и на тај начин решавајући своје решавају сличне проблеме у читавој држави – каже др Јовић. Овакав став је и повод за позив представницима различитих удружења и свима који имају проблеме у свакодневном функционисању да закажу разговор са неким од посланика који ће, како су обећали, дежурати сваке суботе, или скоро сваке. Ако их не буде тамо где је на отварању Канцеларије био тек један свима су отворена врата Народне скупштине где им се пружа прилика за сусрет са краљевачким посланицима. Свака друга активност народних посланика сматра се задирањем у ингеренције локалне самоуправе, или извршне власти, што сем кршења закона и устава води ка исцрпљивању које као резултанту неће дати оно што је циљ грађана и њихових представника у највишем законодавном органу. Одлучно демантујући све присутније гласине из различитих кругова о томе како народни посланици ништа не раде др Јовић потврђује да сваки од њих седам из Краљева извршава обавезе које дефинишу устав и закон, а све у складу са дефинисаним циљем владајуће коалиције да успостави ред у држави како би свако могао несметано да ради свој посао. Да се у парламенту ствара нова атмосфера, значајно различита од оне која је у највишем представничком дому владала у ранијем периоду сведочи током претходне недеље расправа о Закону о превенцији и дијагностици генетичких болести, ге-

43

25.1.2015.

МАГАЗИН

44

нетички условљених аномалија и ретких болести, познатијем као Зојин закон. Са искуством из неколико мандата у Народној скупштини др Јовић ауторитативно тврди да се у парламенту до скора радило на начин да шефови политичких странака договоре какав ће закон да прође, а посланици се нису богзна шта ни питали сем што су притискали дугмад приликом гласања, евентуално давали сугестије својим посланичким групама. Последњи сазив парламента потврђује да посланик заступа интересе одређене групе грађана, а озбиљно се расправља и прихвата предлог ваљаног закона који решава одређени проблем у друштву.

- Први пут сам био поносан на статус народног посланика кад сам видео да један појединац може да поднесе предлог закона и добије подршку већине у парламенту. Ствара се нова клима у парламенту, демократска атмосфера где се народни посланик као појединац не осеће као део неке машинерије, јер му је дата шанса да искажете личну креативност тако што ћете предложити закон, или амандмане на одређени закон, што је резултирало усвајањем неколико закона које су предложили појединци – каже др Јовић. А да се не би помислило како народни посланици не заступају интересе средине из које долазе потврђује настојање да се у неке обимне инфраструктурне пројекте од националног значаја уклопи интерес локалне средине. Прилика за то пружа се у време када се очекује продаја или докапитализација „Телекома“ од чега би у форми повољних кредита део новца био усмерен према Краљеву чему би требало да допринесе ауторитет седморо посланика из овог града. Иако се то од представника владајуће странке не би могло очекивати и др Јовић потврђује више пута изречен став локалних опозиционих првака да је Краљево на неки начин жртвован град. Овакав став произилази из саз-

нања да се у време великих миграција са простора целе бивше Југославије добар део избеглих и интерно расељених лица, а он се мери десетинама хиљада, задржао баш у Краљеву, иако на то што је условило досељавање Краљевчани нису могли да утичу ни на који начин. Стицај неповољних историјских околности довео је у безизлазну ситуацију велики број људи, а Краљевчани морали да трпе последице јер се у граду задржало чак тридесет хиљада нових становника. Да би се сликовитије приказало погубно досељавање толиког броја људи др Јовић наводи пример главног града и потенцијалну могућност да у кратком времену нарасте за шест стотина хиљада нових становника.

- Сви се слажу да је овај град у своја недра у кратком временском интервалу примио читав један мали град од 30 хиљада људи и то је кључни аргумент са којим морамо изаћи пред владу и министре и убедити их да добар део тих инвестиција иде ка великим инфраструктурним пројектима у овом граду. Општи је утисак да је наш град некако гурнут у страну, па по мало личи на слепо црево. Ми ту нешто морамо да променимо. Наша кључна веза са центром Србије, Београдом и Европом, је Ибарска магистрала коју све чешће називају магистралом смрти, а док је то тако озбиљни инвеститори неће у овај град. Шансу видимо у Коридору 11, а ми ћемо лобирати и убеђивати министре да је важно да се крак од Прељине према Појатама што пре реализује макар до Краљева, а када буде средстава нека наставља даље. Отврањем аутопута, и реализацијом пројекта везаног за аеродром у Лађевцима, обезбедићемо минимум инфраструктурних услова да озбиљни инвеститори дођу у овај град – каже др Јовић у верен да и даље бирократска машинерија убија друштво, па захтева обрачун са свим што кочи инвестиције и значи живот сваког појединца.

Иако нико прецизно не зна да каже који фактори утичу на то да се између два пописа број становника Србије смањи за онолико колико их има Нови Сад, а да у једној години нестане онолико колико имају Горњи Милановац или Вршац, евидентно је да бела куга представља један од највећих проблема друштва. Бројне су тврдње да би се, ако се негативни тренд не заустави, за педесетак година број становника Србије преполовио. Полазећи од проблема који угрожава опстанак нације др Јовић је припремио предлог закона који би врло брзо требало да уђе у скупштинску процедуру. Закон о Националном савету за биолошку обнову становништва Републике Србије предвиђа да Скупштина, у сарадњи са Владом са научним институцијама које се баве демографским проблемима, формира Савет за биолошку обнову становништа чији би задатак био да са свих аспеката сагледа проблем беле куге као увод у израду националне стратегије за решавање овог проблема. У непосредној вези са овим је застрашујућа чињеница да је неколико последњих година повећано неповерење родитеља у вакцинацију као најбољу заштиту деце од заразних болести. Таквом расположењу у највећој мери доприносе друштвене мреже и жута штампа који на врло неодговоран начин воде кампању против онога што се стотинак година уназад показало као најбољи начин заштите здравља читаве нације. Податак да у овом тренутку више од 20 одсто деце није вакцинисано петини становника прети потенцијалном опасношћу за обољевања од заразних болести које су готово искорењене. Вакцинација је била, и остала, једино сигурно средство за заштиту становништва од десетак заразних болести које се њима третирају што је повод апелу за правовремену вакцинацију, а о озбиљности теме сведочи податак да ће се ова тема брзо наћи на дневном реду Одбора за здравље Скупштине Србије. Т. Радовановић

45

25.1.2015.

МАГАЗИН

46

Иван Дамљановић

Агресивни наступи краљевачких радикала

ГРАД НЕЗАПОСЛЕНИХ ЉУДИ - Радикали озбиљно забринути за стање у коме се налази Краљево.

- Локална власт оличена у напредњацима и социјалистима не ради ништа у интересу града и грађана Краљева. - Велики део одговорности седам краљевачких посланика у републичком парламенту од којих само један не припада странкама владајуће коалиције. – Некоректан однос електронских медија са националном покривеношћу према српским радикалима и њиховом председнику.

- Председник српских радикала бележи петнаестопроцентно поверење бирачког тела које и даље расте и приближава се броју 20.

- Радикали очекују још жешће ударе на странку и њеног лидера засноване на уверењу да баш он представља највећу претњу опстанку на власти актуелног режима који земљу води у пропаст

47

МАГАЗИН

25.1.2015.

О

48

д промене на челу Градског одбора Српске радикалне странке у Краљеву, која се поклопила са повратком председника странке Војислава Шешеља из Хага, интензивирана је активност што потврђује да је избор Ивана Дамљановића за првог човека краљевачких радикала био добар потез. У време кад консолидују редове и настоје да у њих укључе чланове који су се пасивизирали, или из различитих разлога напустили странку, изражена је озбиљна забринутост за стање у коме се налази Краљево. Најодговорнијим за то радикали сматрају локалну власт оличену у напредњацима и социјалистима за које се верује да не раде ништа у интересу града и грађана Краљева како би се превазишли огромни проблеми. Радикали нису једини који верују да је Краљево град незапослених људи у коме затварање прети и оном малом броју привредних субјеката који још раде. На адресу локалне власти упућене су и замерке што нису решена битна питања за нормално одвијање

живота у граду, пре свега уређење саобраћајница и стање у образовању које се оцењује хаотичним. Велики део одговорности за такво стање пребацује се на седам краљевачких посланика у републичком парламенту од којих само један не припада странкама владајуће коалиције.

- Кад су испред овог града изабрани да буду посланици задовољили су се да у парламенту буду тапшачи Александра Вучића и да не ремете страначку дисциплину у оквиру посланичког клуба очекујући за узврат нови мандат. Ми смо од њих очекивали да остваре сва обећања које је Српска напредна странка дала у предизборној кампањи, да ће отворити нова радна места, обезбедити нове инвестиције и покренути град напред. Нажалост, ништа нису урадили и довели нас овде где се налазимо. Под притиском јавности, и анкете објављене на телевизији која потврђује незадовољство грађана, отворили су некакву канцеларију за односе са грађанима, а ми смо очекивали да ће да отворе радове на утврди

обале у Грдици и Адранима и озбиљно се укључе у активности везане за „Магнохром“ и „Фабрику вагона“ како би тамошњим радницима помогли да реше нагомилане проблеме – каже Дамљановић. Листи очекивања радикали приписују помоћ локалној привреди, пољопривредницима, довођење инвестито ра, а све у циљу да се град покрене из учмалости и хаоса у коме се налази. По дубоком уверењу Ивана Дамљановића нису урадили ништа сем што се огласио најискуснији са листе народних посланика препознатљивим говором из периода кад се налазио на челу града, а у Народној скупштини заступао интересе неке друге странке. Дамљановић доказује много пута потврђену чињеницу да нема длаку на језику нити много респекта према онима који су преузели одговорност да заступају интересе грађана Краљева. Због тога и тврди да је овакво понашање недопустиво и да ће, уколико народни посланици не промене став,на неким наредним парламентар

ним изборима, редовним или ванредним, морати да положе рачуне и буду кажњени због онога што нису урадили за град. Ништа мањи кривац по мишљењу радикала није ни актуелни саветник председника републике за привреду Предраг Микић који не користи позицију на којој се налази како би помогао граду. Податак да је ипак посредовао у довођењу више амбасадора тумачи се интересом његове приватне фирме која послује са земљама које они представљају у Србији. Радикали обећавају да ће и даље критиковати такво понашање све док они на које се критика односи не буду почели да раде оно за шта их је народ изабрао, а то је да решавају нагомилане проблеме којих је све више. Тема интересовања краљевачких радикала је и однос електронских медија са националном покривеношћу према Српској напредној странци и њеном председнику Војиславу Шешељу, који се оцењује некоректним. Повод за то је на велика звона најав-

љено гостовање Војислава Шешеља у директном програму Хепи телевизије које је изостало из разлога на које мало више светла баца Иван Дамљановић.

- Почетак емисије је најављен за 10 сати, а после интервенције Вучића термин померен на 9, па 8 и 15. Шешељ на тако неозбиљан начин, није могао да пристане, јер су се већ договорили како ће да изгледа емисија, па се није појавио што је аутору Миломиру Марићу и био циљ како се не би замерио Вучићу, јер ко год покуша да му се замери, говорим о Ивану Ивановићу, Кесићу, Ољи Бећковић, склања се са телевизије. Ма колико покушавали да зауставе Шешеља он наставља обилазак Србије и, као што је било у Краљеву, наилази на велики број људи који нису поткупљни, нити потплаћени. Власт је тога свесна и зато га блокира на сваком месту и сваком кораку, али неће моћи да зауставе напредовање странке. Тога је свестан и Александар Вучић, а информације које смо добили

потврђују да је на последњој седници Главног одбора жестоко рибао помоћнике и сараднике – каже Дамљановић уверен да узрок таквом понашању лежи у чињеници да председник српских радикала бележи петнаестопроцентно поверење бирачког тела које и даље расте и приближава се броју 20. У таквим околностима радикали очекују још жешће ударе на странку и њеног лидера засноване на уверењу да баш он представља највећу претњу опстанку на власти актуелног режима који земљу води у пропаст. На овом ставу је и засновано уверење да би власт морала више да уважава ставове радикала тим пре што се у читавој Европи показало да националне патриотске снаге заузимају водећу позицију, јер не могу да дозволе да земља иде у пропаст. Због свега радикали и верују да долази крај онима који слепо следе Европу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

49

50

МАГАЗИН 25.1.2015.

51

Уз помоћ Амбасаде Краљевине Норвешке

МАГАЗИН

25.1.2015.

ОСИГУРАНА ОБАЛА РИБНИЦЕ

52

- Јавно комунално предузеће „Путеви“ и подизвођач „Западна Морава“ завршили радове на утврђивању стотинак метара обале Рибнице узводно и низводно од ресторана „Идила“. - Средства од 44 хиљаде евра, у оквиру пројекта санирања последица поплава на нерегулисаном делу реке ,обезбедила Амбасада Краљевине Норвешке. - Радови завршени у планираном року од три месеца

53

Фото: Г. Шљивић

К

МАГАЗИН

25.1.2015.

ада су се у другој половини априла прошле године према реци Рибници сјуриле оргомне количине падавина са Гоча силина реке се на најбољи начин манифестовала у доњем току угрожавајући неколико стамбених објеката у Мошином гају у близини Ресторана „Идила“. Брзом интервенцијом служби, и насипањем велике количине камена, спречено је даље урушавање обале, а за трошкове уграђеног материјала и превоз до Рибнице издвојена су знатна финансијска средстава. Више од сазнања да се до почетка радова на уређењу овог дела корита реке чекало толико дуго важно је да су они отпочели, а да ће како су тада поручили из Јавног комунаналног предузећа „Путеви“ које је ангажовано на реализацији овог пројекта они, ако то метеоролошке прилике дозволе, бити завршени до краја године.

54

Након чишћења простора испод моста преко Рибнице у овом делу тока установљено је да стабилност носећег стуба није таква да обезбеђује сигурно одвијање саобраћаја, па је санација у највећој мери утицала на кашњење у реализацији пројекта, али и додатне трошкове који су према речима градоначелника Краљева Томислава Илића премашили 50 хиљада евра. „Путеви“ и подизвођач „Западна Морава“ завршили су радове на утврђивању стотинак метара обале Рибнице узводно и низводно од ресторана „Идила“ у оквиру пројекта санирања последица поплава на нерегулисаном делу реке за који је средства обезбедила амбасада Краљевине Норвешке. То је био повод да Краљево посети амбасадор Норвешке Нилс Рагнар Камсваг и потврди задовољство због успешно завршеног посла на санацији штете, коју је почетком пролећа на-

правила набујала Рибница, али и да су запослени у амбасади ангажовани на пројекту задовољни техничким могућностима и компетентношћу радника Градске управи који су учествовали у спровођењу овог програма. Влада Норвешке сваке године Србији додељује око десет милиона евра за реализацију више пројеката, а од пет и по уплаћених после поплава највећи део се слио у фонд Владе Србије за рехабилитацију јавних објеката, школа, вртића и библиотека. Између 500 и 600 хиљада евра пласирано је преко организација цивилног друштва, или директно преко локалних самоуправа као што је то био случај у Краљеву. Уз све то износ од скоро 800 хиљада евра је утрошен на хигијенске пакете, храну и друге потребе. Амбасада Краљевине Норвешке у Србији је формирала посебан Фонд за помоћ угроженим у поплавама, а у оквиру њега се фокусирала на пружање

подршке организацијама цивилног друштва и локалним властима у напорима да поврате нормалан живот у својим заједницама, развију друштвене структуре и сарадњу у поплављеним подручјима. Тако се на списку 35 градова у Србији који су претрпели штете у пролећним поплавама прошле године нашло и Краљево. Од укупног броја пројеката којима се конкурише за средства норвешке владе финансира се тек сваки петнаести, а новац троши углавном за решавање проблема у саобраћају и производњу хране. У локалној самоуправи не крију задовољство помоћи коју пружа Норвешка, а верују да би у наредном периоду могли да добију средства за реализацију и неких других пројеката од виталне важности за живот у граду.

Нилс Рагнар Камсваг

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

55

МАГАЗИН

25.1.2015.

Помоћ становницима поплављеног подручја

56

БЕЛА ТЕХНИКА З - Двадесет домаћинстава добило белу технику кроз програм помоћи Европске уније поплављеним подручјима у Србији. - Немачка организација Хелп уз помоћ Уједињених нација помогла поплављене са 197 хиљада евра. - Хелп обновио 18 поплављених кућа.

О

рганизација Хелп је у Краљеву обновила 18 кућа, а током минуле недеље започела испоруку уређаја за двадесет домаћинстава кроз програм помоћи Европске уније поплављеним подручјима у Србији. Градоначелник Краљева Томислав

Илић и заменица координатора Хелп-а за Србију Ана Молнар су том приликом посетили породице чији су домови обновљени и присуствовали испоруци уређаја. Први шпорет, веш машина, комбиновани фрижидер и бојлер испору-

чени су домаћинству незапосленог самохраног родитеља Милана Неговановића, са којим живе два малолетна сина, чија је кућа такође обновљена средствима Европске уније у програму помоћи поплављеним подручјима у Србији.

Помоћ у грађевинским радовима и материјалу, уређајима и намештају, као и грантовима у опреми за микро и мале бизнисе и пољопривредне активности, у вредности од 197.000 евра немачка организација Хелп реализује уз подршку Европске уније.

- Овим средствима Европске уније у Краљеву је обновљено 18 домова, данас смо кренули и са испоруком уређаја и намештаја за 20 породица, а до краја фебруара почеће испорука 38 грантова у опреми за микро и мале бизнисе и пољопривреднике како би што пре повратили редовне изворе

прихода - рекла је Ана Молнар, а градоначелник Краљева Томислав Илић изразио захвалност донаторима на сарадњи и подршци која је упућена поплављеним подручјима. Програм помоћи Европске уније поплављеним подручјима у Србији, у вредности од 30 милиона евра, финансира Европска унија из претприступних фондова. Средства су намењена изградњи нових домова, обнови јавних установа, приватних кућа, путева и обнављању привреде и пољопривредне производње у 24 општине које су највише погођене поплавама:

Бајина Башта, Ваљево, Варварин, Велика Плана, Јагодина, Косјерић, Коцељева, Крагујевац, Краљево, Крупањ, Лазаревац, Лозница, Љубовија, Мали Зворник, Обреновац, Осечина, Параћин, Свилајнац, Смедеревска Паланка, Трстеник, Уб, Чачак, Шабац и Шид. Све активности на терену спроводе Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге, Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду, организације ХЕЛП и АСБ, и Дански савет за избеглице у координацији са Канцеларијом Владе Србије за помоћ и обнову поплављених подручја. Т.Р.

Фото: Г. Шљивић

ЗА ПОПЛАВЉЕНЕ 57

Пола века Царинарнице Краљево

КОРЕКТНО И ПРОФЕСИОНАЛНО

МАГАЗИН

25.1.2015.

- На доношење одлуке о оснивању Царинарнице Краљево пресудно је утицао почетак експанзије привредног развоја великих фабрика на овом подручју, Фабрике вагона, Магнохрома, Јасена и других. - Посебно значајним оцењен је изузетно повољан географски положај Краљева у коме су се укрштали железнички и друмски путни правци, али и близина осталих привредних центара, Крушевца, Чачка, Крагујевца, Новог Пазара, Ужица и Аутономне покрајине Косово и Метохија. - Оснивање се поклопило са децентрализацијом царинске службе, спровођењем самоуправљања, преласком на друштвени капитал и почетком привредне реформе

58

59

Фото: М. Радовановић

25.1.2015.

МАГАЗИН

60

Мирко Симеуновић

П

оводом значајног јубилеја, пола века постојања Царинарнице Краљево, у векиој сали Мултимедијалног центра „Кварт“ је одржана Свечана академија којој су, поред представника локалне самоуправе, присуствовали званичници Управе царина Србије са директором Милошем Томићем на челу. Свечана академија је била прилика за подсећање на дане када је, након решења од 7. децембра 1964. године које је потписао тадашњи директор Управе царина Милован Ђокановић, донета одлука да се оснује царинарница са седиштем у Краљеву са задатком да врши царински надзор и царињење робе на територији овог града и околине. Тако је одлуком највиших царинских органа тадашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, царинарница Краљево почела да ради 1. фебруара 1965.године. На доношење одлуке о оснивању пресудно је утицао почетак експанзије привредног развоја великих фабрика на овом подручју, Фабрике вагона, Магнохрома, Јасена и других. Посебно значајним оцењен је изузетно повољан географски положај Краљева у коме су се укрштали железнички и друмски путни правци, али и близина осталих привредних центара, Крушевца, Чачка, Крагујевца, Новог Пазара, Ужица и Аутономне покрајине Косово и Метохија. Директор Царинарнице Краљево Мирко Симеуновић подсећа да је то било у време када је отпочела децентрализација царинске службе у земљи, спровођење самоуправљања, прелазак на друштвени капитал и почетак привредне реформе. Све је утицало да се и краљевачка царинарница развија у складу са друштвено економским приликама у земљи. Временом су отваране царинске испоставе у другим привредним центрима, Крушевцу, Чачку, Ужицу, Прибоју, Пожеги као и реферати у Трстенику, Горњем Милановцу и Бајиној Башти. У овом обиму Царинарница је функционисала све до распада Савезне Републике Југославије када су формиране граничне испоставе према Босни и Херцеговини у Скеланима, Котроману и Увцу да би, након изласка Републике Црне Горе из државне заједнице, биле формиране и испоставе према тој републици, Бро-

дарево-Гостун, Железничка станица Коловрат, Јабуке и Мехов Крш.

- У складу са међународним обавезама у ситуацији са Аутономном покрајином Косово и Метохија формира ли смо Царинске пунктове Брњачки Мост и Рудница, а у том периоду су отворене и две нове робне царинске испоставе у Рашкој и Новом Пазару. Новофомиране граничне организационе јединице функционисале су и на путним правцима према суседним царинским територијама. Услови за рад су у почетку били јако тешки, и одвијали се у контејнерима поред пута без пратеће инфраструктуре и елементарних хигијенских услова. Захваљујући напорима Управе царина Републике Србије, у сарадњи са међународним донаторима, у међувремену су знатно побољшани услови за рад царинских службеника, а посебно на Граничном прелазу Шпиљани, Јабука и Бајина Башта. Како је Царинарница Краљево покривала највећу територију Републике Србије, која је укључивала Моравички, Рашки, Расински и Златиборски управни округ, а због економских разлога, 2009. године је основана Царинарница Ужице, а 2011. године Царинарница Крушевац. Након издвајања ове две Царинарница Краљево покрива подручје Рашког и Моравичког управног округа – истакао је Симеуновић. Дугогодишња сарадња Царинарнице са Управом царина се оцењује изузетно коректном и професионалном, чему доприноси сазнање да није било пропуста у комуникацији и субординацији. Сарадња се огледала у сталним едукацијама запослених, доследној примени јединствене праксе у поступању и непосредним контактима, а у циљу испуњења основних циљева Царинског закона. Директор Царинарнице подсећа да закон штити економске, фискалне и финансијске интересе Србије од незаконите и илегалне трговине обезбеђујући безбедности, заштиту људи и животне средине и олакшавање међународне трговине свим привредним субјектима. Царинарница Краљево је у током полувековног рада уложила максималне напоре да све задатке и радне циљеве изврши на професионалан и законит начин. У повећању ефикасности знатно су помогле нове процедуре

Управе царина које омогућавају кућно царињење, анализу и управљање ризиком, а од 2015. године званично је почела примена Новог компјутеризованог транзитног система који подразумева електронско подношење докумената у поступку транзита. Овај поступак се спроводи на националном нивоу, а до јесени ове године очекује се спровођење заједничког транзитног система на нивоу земаља које су потписале Конвенцију о заједничком транзиту. Очекује се и да у знатној мери буде омогућен бржи проток робе на граничним прелазима што би донело знатне уштеде целокупној привреди из разлога да више нема обавеза подношења папирне транзитне декларације и задржавања возила.

- Управа царина у сарадњи са Царинарницом Краљево и Регионалном привредном комором Краљево благовремено је упознавала све заинтересоване привредне субјекте о новинама у царинском пословању, а једна од тих активности спроведена је јуче, у склопу овог јубилеја. Сарадња у протеклом периоду са свим привредним субјектима и надлежним институцијама на територији коју покрива царинарница изузетно је добра, професионална и квалитетна, а царински службеници су у овом периоду крајње професионално и савесно обављали постављене радне задатке што је у интересу привреде и грађана Републике Србије – истакао је Симеуновић. Да Царинарница Краљево представља значајну карику у привредном развоју овог дела Србије потврдио је и градоначелник Краљева Томислав Илић честитајући значајни јубилеј уз подсећање да је интензивирана сарадња града и Царинарнице, а да је то један од предуслова за даљи развој привреде града и околине. Директор Управе царина Србије Милош Томић је, уз честитке запосленима у Царинарници, потврдио да успех царинске службе нужно зависи од квалитета рада њених царинарница, а Краљево је добар пример како се испуњавају постављени задаци. Због резултата постигнутих претходне године, директор је похвалио службенике краљевачке Царинарнице и охрабрио их да наставе истим темпом. Т. Радовановић

61

62

МАГАЗИН 25.1.2015.

63

64

МАГАЗИН 25.1.2015.

65

66

МАГАЗИН 25.1.2015.

67

Позитивни резултати превенције рака грлића материце

МАГАЗИН

25.1.2015.

ПРЕВЕНЦИЈА

68

А ПРЕ СВЕГА

- У току протекле године у Служби за здравствену заштиту жена Дома здравља Краљево урађено 7.823 превентивна прегледа на рано отривање рака грлића материце. - Код 84 прегледане пацијенткиње утврђено је, и потврђено, постојање премалигног обољења, код 9 раног малигног и код 30 пацијенткиња малигног обољења. - За изабраног гинеколога одлучило се око 28 хиљада Краљевчанки.

– Током последњих седам месеци од 2.300 суграђанки на позив да се укључе у програм раног откривања рака грлића материце одазвало се 1.935, док је 365 из различитих приватних разлога одбило понуђени преглед. - Организованим скрининг програмом је замишљено да све жене од 25 до 65 година, којих на територији града Краљева има око 32 хиљаде, буде прегледано у наредне три године

69

МАГАЗИН

25.1.2015.

П

70

оследња недеља јануара се у земљама Европе већ девети пут обележава као недеља превенције рака грлића материце. У овом периоду се одржава велики број различитих активности које имају заједнички циљ, да промовишу могућности и истакну важност превенције рака грлића материце. Носилац свих активности је Европска асоцијација против рака грлића материце, а Дом здравља Краљево од 2007. године активно и континуирано учествује у овом пројекту активностима Службе за здравствену заштиту жена. Начелница ове службе примаријус др Тамара Анђелковић, специјалиста гинекологије и акушерства, потврђује да је циљ кампање промоција знања међу женама како би знале шта могу, и треба, да ураде да би избегле појаву болести. Искуство показује да, иако се рак грлића материце најчешће јавља код жена старосне доби од 35 до 50 године, клиничка пракса потврђује да су погођене и млађе пацијенткиње, чак већ после двадесете. Рак грлића материце је болест која се развија веома споро, а кад се налази у премалигној, или раној малигној фази, не даје готово никакве симптоме који указују да се у организму жене нешто дешава. Због тога је једини начин да се болест открије у раној фази једино редован превентивни гинеколошки преглед и узимање Папаниколау бриса. На основу овог бриса на ћелијама грлића материце се могу уочити извесне абнормалности које показују да је болест у премалигној фази, а кад се открије у овој, или раној малигној фази, болест је сто одсто излечива и не оставља никакве последице по будући живот и рађање што се сматра изузетно важним за пацијенткиње. Да се болест развија веома споро доказује сазнање да је у већини случајева потребно осам до десет година да из фазе раног дође до фазе пуног малигнитета, а једина могућност да се у том периоду болест открије је Папаниколау брис. Тек када се развије малигна фаза болести могу се појавити одређени симптоми, а то је најчешће

крварење након полног односа, дуготрајан и упоран сукрвичави исцедак, неодређени болови подно трбуха... Др Анђелковић наглашава неис црпну енергију свих запослених која је резултирало повећањем свести суграђанки о одговорности за сопствено здравље. Као прилог томе наведена је чињеница да се до сада за изабраног гинеколога одлучило око 28 хиљада суграђанки.

- Служба за здравствену заштиту жена се дуги низ година континуирано бави превентивним активностима на откривању рака грлића материце и то је такозвани опортуни скрининг. У току протекле године у нашој служби је урађено 7.823 превентивна прегледа на рано отривање рака грлића материце. Од тог броја код 84 прегледаних пацијенткиња је утврђено, и потврђено, постојање премалигног обољења, код 9 пацијенткиња раног малигног и код 30 пацијенткиња малигног обољења. Код свих пацијенткиња настављено је даље лечење сходно постојећим протоколима, а у изузетној сарадњи са Гинеколошким одељењем и Службом за онкологију – каже др Анђелковић. Постигнутим резултатима у великој мери доприносе услови у којима Служба за задравствену заштиту жена врши промоцију знања, а у ту сврху је током претходне године адаптиран посебан простор, формирана цитоскринерска лабораторија и едукован потребан кадар. Све је утицало да од 1. јула прошле године започне организовани национални скрининг за рано откривање рака грлића материце по програму који се спроводи у свега осам од укупно 28 земаља Европске уније. Скрининг преглед подразумева укључење популације наизглед здравих жена са циљем да се међу њима открију оне које поседују знаке неког раног малигног обољења, или факторе ризика који могу довести до обољевања. Организовани скрининг програм подразумева позивање жена старих између 25 и 65 година на кућни број телефона, а то ће бити настављено и у будућем периоду. Сваки пут им је, или ће бити, понуђен термин превентивног прегледа код изабраног гинеколога, а

добиће и кратко упутство како би се адекватно припремиле за преглед који подразумева узимање уобичајених анамнетичких података након чега пацијенткиња даје писану сагласност за учешће у организованом скринингу. Организованим скрининг прегледом нису обухваћене пацијенткиње код којих је оперативно уклоњена материца, оне које су већ оболеле од малигне болести или лечене од неког премалигног обољења, а то значи пацијенткиње код којих је урађена такозвана кунизација.

- У протеклих седам месеци, колико спроводимо овај организовани програм, позвано је 2.300 суграђанки, а на позив се одазвало 1.935, док је 365 из различитих приватних разлога одбило понуђени преглед. У поређењу са тренутно доступним подацима, да је одзив на територији Србије 57, 4 посто, ми смо итекако задовољни, а подаци у литератури показују да је и тих 57,4 посто итекако велико у односу на одазив у земљама Европске уније. Уколико суграђанку не контактирамо два пута телефонским путем послаћемо јој позивно писмо са понуђеним термином за преглед који треба телефонски да потврди, или да се јави да термин променимо. Организованим скрининг програмом је замишљено да све жене од 25 до 65 година, којих на територји града Краљева има око 32 хиљаде, буде прегледано у наредне три године – каже др Анђелковић. Подаци Завода за јавно здравље потврђују да је Србија једна од водећих земаља по обољевању жена од рака грлића материце, а у врху по броју оних које су умрле од карцинома што се сматра поражавајућим јер је ово једини карцином код кога је познат узрочник. Поуздано је доказано да је у готово 99,7 одсто случајева то хумани папилома вирус. Здравствени радници потврђују тезу да је лако предузети одговарајуће мере лечења кад је познат узрок болести, а једна од мера је и вакцинација адекватном вакцином. Ту су и друге мере заштите од којих се међу основне сврстава уздржавање од сексуалних односа пре на-

Прим. др Тамара Анђелковић

71

72

МАГАЗИН 25.1.2015.

вршене шеснаесте године живота, ограничавање на одређени број партнера, коришћење кондома и слично. На смањење ризика од обољевања утиче уздржавање од пушења, али и други фактори на које упућују здравствени радници. Статистички подаци говоре да у Србији годишње у просеку оболи око 1.300 жена од којих пет стотина умре. Најпоразније делује сазнање да се само једна трећина жена које оболе јави у периоду кад може да се спроведу одређене клиничке ствари, или блаже интервенције, а да се не наруши здравље пацијенткиње. Све иза тога подаразумева хируршке интервенције које касније могу да доведу до компликација. Зато се најважнијим сматра обавеза сваког здравственог радника да, без обзира на спровођење организованог скрининга, има свест о томе да пацијента упозна са свим опасностима од ове болести и упути на преглед код изабраног гинеколога. Током 2013. године у Европи је од ове болести оболевало 23,3 на сто хиљада жена. Иако је на територији Рашког округа овај број знатно мањи у Србији има региона у којима овај број износи и 40. Служба онкологије Опште болнице „Студеница“ укључује се у процес лечења тек кад је, након свих контролних прегледа, упућивања на конзилијум у Краљеву или ван њега, болест потврђена. Лечење подразумева спровођење специфичних онколошких третмана почев од оперативног лечења, зрачне терапије, хемиотерапије, а искуство показује да је, ширењем акције Дома здравља, број потврђених одмаклих стадијума који захтевају онколошко лечење све мањи. Допринос Службе онкологије огледа се у саветима свим женама које се јаве на преглед дојке, превентивни или контролни, да се јаве изабраном гинекологу у вези

опортуног скрининга у циљу утврђивања опаности од појаве рака грлића материце.

Рак грлића материце Рак грлића материце је злоћудни тумор који настаје на материци, а лако доступан прегледу којим се утврђује да се неке ћелије грлића мењају и умножавају на неконтролисани начин. Тако настале абнормалности се, током времена, постепено погоршавају и називају премалигним променама. Већина њих је на почетку развоја болести благог степена и спонтано нестаје без икаквог оперативног лечења. За премалигне промене другог и трећег степена, као и ране малигне промене, уколико су благовремено дијагностиковане, лечење је релативно једноставно. Постојање промене на грлићу материце може се открити и колпоскопским прегледом помоћу инструмента којим се, под увеличањем од 20 до 40 пута, посматра површина грлића и откривају голим оком невидљиве промене. Уколико се при прегледу уоче промене, а постоје промене у ПАП тесту, треба урадити циљану биопсију под контролом колпоскопа. То значи, да се са најсумњивијег места узима исечак ткива који се шаље на хистопатолошки преглед којим се потврђује постојање и одређује врста промене на грлићу материце.

Фактори ризика Фактори ризика за настанак рака грлића материце могу бити наследни, фактори средине, и одређене личне навике. Уколико неко има позитивну породичну анамнезу, односно фактор ризика за одређену болест, не значи да ће и добити ту болест, већ да су, уко-

лико су сви остали услови једнаки, шансе да оболи веће него код особе која нема исти фактор ризика. Најважнији фактор ризика је инфекција Хуманим папилома вирусом, а од 100 познатих типова 40 доводе до инфекције полних органа мушкараца и жена и зато се називају генитални типови. Они су подељени у три велике групе, типове ниског онкогеног потенцијала, који се откривају у бенигним патолошким променама типа полних брадавица или кондилома, типове умереног и високог онкогеног потенцијала ХПВ инфекција, иако најважнији, није и једини фактор ризика, а рак грлића материце се неће развити уколико нема дуготрајне инфекције. Доказано је да жене пушачи имају више од два пута већи ризик за настанак рака грлића материце у поређењу са онима које никада нису пушиле. Међу факторе ризика убрајају се ослабљен имуни систем, ХИВ, стања после трансплантације органа, рано ступање у сексуалне односе, бројни сексуални партнери и лоши социо-економски услови који карактеришу начин живота. Генитални ХПВ се обично добија полним путем и лако преноси од једне особе до друге било каквим контактом коже, а не само сексуалним путем. Овај вирус је толико распрострањен да је око 70% одраслих људи некада у животу имало инфекцију, а примарна инфекција обично не даје никакве симптоме. Код већине жена спонтано нестаје за 6 до 24 месеца, деловањем имуног система и стварањем антитела против ове инфекције, а у неким случајевима може да се одржава без икаквих симптома више година, па је због тога веома тешко са сигурношћу тврдити када је, и како, дошло до инфекције. Т. Радовановић

73

74

МАГАЗИН 25.1.2015.

75

Краљевачка музичка сцена: Новица Неговановић (1)

МАГАЗИН

25.1.2015.

ШЕСТ И ПО ДЕЦЕНИЈА ДРУЖЕЊА СА ХАРМОНИКОМ

76

- Већ у петој години живота уз помоћ оца и стрица Новица је савладао прву композицију „Три ливаде нигде лада нема“.

- Чим је научио сва слова чекао је четвртком у два испред радио апарата са свеском и оловком у руци не би ли записао стих које песме. - Најчешће би успевао да запише тек једну строфу, а потом чекао следећи четвртак стрепећи да ли ће бити емитована иста песма. – Још као петнаестогодишњак Новица Неговановић је знао близу две хиљаде песама од којих је највише научио од оца и стрица. – За нову „далапу“, какве су купили отац и стриц за по 320 хиљада ондашњих динара требало је продати добру краву, или ливаду у време кад је вредела више него данас. – Стриц је на леђима, као ранац, носио појачало тешко тридесетак килограма, а отац две хармонике Новица Неговановић

77

МАГАЗИН

25.1.2015.

М

78

еђу бројним звездама које су се икада појавиле на краљевачком музичком небу чини се да најсјаније, и најдуже, сија она која је прве године по ослобођењу Краљева у Другом светском рату почела да светлуца у дому Милице и Драгише Неговановића из Адрана. Деда Радивоје Никетић који је много година раније пешице прегазио Албанију био је пресрећан што ће, кад унук порасте, имати коме да прича о свему што се дешавало у његовом животу. Ваљда због тога никоме није ни сметало што су све четворо прве године живота боравили у маленој жутој кући са само једном просторијом у којој се све одвијало око шпорета. Само једна кућа делила је ову од оне у којој је живео Драгишин брат Драган Јеремић који није имао деце. Мало то, а мало сазнање да би са одрастањем кућица била премала за све, и касније рођеног брата Предрага, била је добар повод да се Новица са навршене две године пресели у стричев дома, а и данас се, иако седамдесетогодишњак, добро сећа дана када га је мајка предала стрини. Драгиша, познатији као Гиле, и Драган били су надалеко чувени хармоникаши које су сви више него по именима препознавали као Митовце. Не оспоравајући очеве заслуге у васпитању Новица са прилично самоуверености тврди да је баш стриц најзаслужнији за све што се касније дешавало у његовом животу, а није имао ни пуне четири године кад су се Митовци чудно загледали један у другог, и насмешили, при сазнању да Новица тако рано показује таленат за музику. Било је то у време док су упорно покушавали да што боље увежбају Левачко коло, а Новица нетремице гледао у њих претворивши се у ухо у настојању да запамти сваки детаљ композиције. Толико пута ју је чуо да је истог дана био у ситуацију да целу отпевуши, од почетка до краја. Показао је то на путу према стричевој кући, а није ни био свестан шта се од њега очекује кад су затражили да понови. Кад је још једном беспрекорно отпевушио коло било је кристално јасно да поседује изузетан таленат који је упућивао на

потребу за озбиљнијем приступу музици. Већ у петој години живота уз помоћ оца и стрица Новица је савладао прву композицију „Три ливаде нигде лада нема“.

- Стриц је славио Ђурђевдан, а пракса је била да сваке године један музичар дође на славу и забавља госте. Те године је један свирао виолину, а ја настојао да запамтим што више тонова пре него одем у другу собу и пронађем их на малој хармоници „хонер“. Онако мали некако сам успео да донесем хармонику пред њега и одсвирам коло пред свима. Он је био зачуђен, одбацио виолину, загрлио ме и почео да љуби. Кренули су даље да ме уче, ја сам ојачао и у првом разреду основне школе први пут наступио у Дому културе у Адранима кад сам одсвирао и отпевао песму „Шумадијо шумовита земљо моја мила“ – прича Новица видно обрадован сазнањем да са још неким може да подели радост првог наступа. У време кад још није било озвучења певало се и свирало, како то музичари имају обичај да кажу, на суво што је још више појачавало узбуђење због првог наступа пред публиком. Много касније је Раде Арсовић купио прво појачало снаге једва 25 вати, какво је у то време производила краљевачка „Механика“. Једно такво чекало је Новицу на приредби у Жичи на коју га је после непроспаване ноћи повео стриц Драган. Несаницу је подгревало сазнање о новим техничким могућностима, јер није могао да замисли себе испред микрофона који ће помоћи да га добро чују сви у великој сали. Свирали су Митовци по свадбама, мобама, комишањима, прелима, поселима на које су од малена водили и Новицу у чијој је свести јачало сазнање о томе да све више воли да чује аплауз, поготово након што је онако мали и атрактиван уз свирање на хармоници све више почињао да певуши. Да би запевао требало је научити текстове песама до којих се долазило посебно тешко, а јединствена прилика били су радио апарати каквих није било много у Адранима.

Стриц је имао детекторски радио апарат који је више личио на телефон, а само једна особа могла да слуша звук који долази из слушалице након што се, уз помоћ кружне скале и кристала, пронађе одређена таласна дужина. Новица се сећа да је у то време Радио Београд четвртком у два поподне емитовао народну музику, а чим је научио сва слова чекао је у то време испред радио апарата са свеском и оловком у руци не би ли записао стих које песме. Најчешће би успевао да запише тек једну строфу, а потом чекао следећи четвртак стрепећи да ли ће бити емитована иста песма. Кад је Драган први у селу купио нов радио апарата марке „филипс“ Новица му се обрадовао бар онолико колико и цело село чији су се становници окупљали у дворишту сваке недеље око осам увече кад је почињало емитовање култне емисије Радио Београда „Весело вече“. Стриц најчешће није имао довољно столица и клупа за све госте који су, знајући за то, долазили са столицом у рукама само да би са радија, који би за ту прилику био посебно изнет из куће, слушали „Весело вече“. Много година касније Новица Неговановић признаје колико је срећан због сазнања да је живео у том периоду и почео да се бави музиком баш на такав начин, а то није било ни мало лако.

- Стриц је као старији харомикаш свирао на некој дијатонској хармоници на којој је исто дугме производило два различита тона у зависности од тога са које му се стране прилази. Учио сам да свирам, али ми прсторед није много одговарао, па почињем да резонујем и закључим како су ми неки прсти више запослени, а неки мање, због чега сам почео да тражим неки свој прсторед. Тата је свирао мало другачије, али се стриц више ангажовао око мене, јер је желео да научим што боље, па ме је водио код бољих музичара од себе. Одлазио сам у Матарушку Бању код Добривоја Ивановића, који је свирао фантастично и компоновао лепа кола, а касније сам сазнао да је код њега учио и Владета Кандић познатији као Бата Канда – каже Новица.

79

80

МАГАЗИН 25.1.2015.

Иако се сматрало да као петнаестогодишњак изузетно добро свира показало се да увек може да се научи нешто више, а то више могао је да пружи Драган Матић Жилић из Бошњана код Варварина. Овај изузетан хармоникаш је далеке 1963. године победио на такмичењу за Прву хармонику Србије, а две године касније понео титулу најбољег у Југославији. Имао је апсолутни слух и био врло познат, и изузетно цењен, у музичким круговима. Две хармонике на којима су свирали Митовци разликовале су се у клавијатурама. Очева је била тврђа и служила за вежбу да прсти ојачају, а стричева меканија и дозвољавала поигравање које је водило ка широкој лепези најлепших тонова. Да би што боље савладао оно што је показивао Жилић Новица је пожело да то сними како би по повратку у Адране могао да преслушава све док не увежба да свира исто толико добро. У време кад није било приступа техничким помагалима која би то омогућавала шанса се изненада појавила након сазнања да нешто старији друг из Адрана има нов магнетофон марке „телефункен“. Као припадник мировних снага Уједињених нација провео је део војног рока у Египту и отуда донео магентофон који није био спреман да позајмљује било коме у селу, а камоли да га Новица носи у Бошњане. Много је времена прошло у убеђивању док коначно није попустио под притиском и сазнањем од колике је то важности за даље напредовање младог хармоникаша. Пут је возом од Адрана преко Краљева и Крушевца водио до Мрзенице одакле је до Бошњана требало ићи пешице, а тежина магнетофона није представљала посебну сметњу поред сазнања да ће му знатно помоћи кад се врати у село. До Бошњана је преко Западне Мораве требало прећи скелом која, због ниског водостаја, није могла да приђе до места на коме су је чекали, па је требало прескочити блатњави део до уласка у њу.

- Ја скочим и испустим магнетофон, а он падне у блато тако да нисам знао шта ћу да радим. Прво не могу да снимим оно због чега сам дошао, треба да вратим исправан магнетофон, а не знам како. Блато се осушило, па смо га полако очистили и он некако проради. Жилић је био земљорадник и радио тежачке послове, па смо га сачекали док се врати из њиве. Кад је стигао кући, узео хармонику а кад је почео да свира светске нумере као „Тико, тико“, „Хоро стакато“ и „Очи чорније“, помислио сам да је ванземаљац, да не причам како је свирао српска кола и песме. Гледам и мислим да ли је могуће да тако нешто излази испод прстију. Свирам и ја, стриц каже да ми је показивао а да сам и ја нешто петљао и проналазио, па замоли да провери да ли је то применљиво. Одсвирам на један, па на други начин, а Жилић се обрати стрицу и каже да ми више ништа не показује и да ме пусти самог да свирам. Као гром из ведра неба деловало је на мене кад је упитао да ли бих желео да свирам са њим, а у прво време нисам могао да верујем да ме то пита – каже Новица уз потврду да је од Жилића много научио, долазио стално у овај крај на свадбе и друга весеља где су, признаје, правили хаос. Није у то време било много певача, а међу водеће су се убрајали Заим Имамовић, Сафет Исовић, Нада Мамула, Беба Селимовић... Већ у то време Новица Неговановић је знао близу две хиљаде песама. Доста тога је научио од оца, добар део и од стрица, а срећи није било краја кад су Митовци у време кад је имао тек седам година купили нове „далапа“ хармонике од којих је свака коштала пуних 320 хиљада ондашњих динара. За те паре требало је продати добру краву, или ливаду у време кад је вредела више него данас. Након четвртог разреда основне школе пут је водио ка градским „4. краљевачки батаљон“, потом „Све-

тозар Марковић“, а викендом према Гружи где су свирали отац и стриц. Није било тешко пешачити од станице до неког од суседних села у коме су свирали, јер је посебна сатисфакција било сазнање да ће се појавити пред публиком. Школска другарица Живка Четровић била је задужена да до куће у Адранима однесе торбу са књигама док је Новица првим возом хитао на неко од весеља. Све што се заради на равне делове су делили отац и стриц, а Новица добијао тек колико му је требало за школовање. Весеља су се знатно разликовала од данашњих јер првих година није било ни шатора за госте ни озвучења. Кад су Митовци купили прво појавио се проблем како носити појачало са два уграђена звучника тешко тридесетак килограма. Стриц је на леђима као ранац носио појачало, а отац две хармонике. Било је то време кад је и бицикл представљао луксуз, па су као превозно средство до Мрсаћа, у коме је организована забава, једне зиме превозно средство биле санке.

- Идемо у Мрсаћ на забаву, мраз а не знамо како све да однесемо пешице па ставимо на санке, а пред зору кад се све заврши враћамо се кући. Имао сам неке цокулице које кад замрзне изгледају као две санте леда, па не могу ни да их распертлам. Стрина прво заложи ватру, отопи лед, па ми отпертла и скине цокуле. Било је напорно, али ми је представљало задовољство, а чак је и до школе сваког дана требало пешачити два сата у једном смеру. Ретко који камион је пролазио, а кад наиђе неки Бранко, кога су звали Суљо, био сам сигуран да ће да ме повезе. Касније је било и аутобуса, али није било пара, па сам опет ишао пешице. Трајало је то све до завршетка Шумарске школе у коју сам се уписао 1960. године кад је из Чачка пресељена у Краљево – прича Новица Неговановић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

81

МАГАЗИН

25.1.2015.

Међународни дан сећања на жртве Холокауста

82

ЗЛОЧИНИ ВЕРМАХТА У СРБИЈИ

- На основу историјских докумената и фотографија потврђује се да су највеће злочине на тлу Србије, у Краљеву, Крагујевцу и Шапцу, починиле управо јединице Вермахта.

- Деведесетих година прошлог века предавања уз изложбу „Злочини Вермахта“, која су у немачким градовима држали српски и аустријски историчари, изазвала је велике и бурне протесте неонациста због тезе да је немачка војска света, чиста и неиспрљаних руку

83

МАГАЗИН

25.1.2015.

М

84

еђународни дан сећања на жртве Холокауста обележава се од 2005. године кад је Генерална скупштина Уједињених нација донела званичну резолуцију којом је за то одредила 27. јануар. Резолуцијом се апелује на све чланице Уједињених нација да поштују сећање на жртве Холокауста и охрабрује развој образовних програма о историји Холокауста, чиме се показује одлучност да се помогне у спречавању геноцида у будућности. Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан је на прву годишњицу обележавања подсетио да се трагедија настала као последица Холокауста не може избрисати, али мора бити запамћена, јер се само тако може одати одговарајућа почаст жртвама, милионима Јевреја и припадника других мањина који су убијани на варварски начин. Међународни дан сећања на жртве Холокауста се од 1996. године, као меморијални национални празник, обележава и у Немачкој, а поводом 27. јануара, дана кад су 1945. године војници совјетске армије ослободили заробљене у концентрационом логору Аушвиц. Како се истог дана у Србији слави Свети Сава сви догађаји којима се обележава сећање на жртве Холокауста, и друга страдања у Другом светском рату, померају се за један дан. Овогодишњи Међународни дан сећања на жртве Холокауста обележева се изложбом „Злочини Вермахта у Србији за време Другог светског рата“ у Свечаној сали Дома Војске Србије коју организују Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Медија центар „Одбрана“. Изложбу је отворио министар Александар Вулин, а свечаном отварању је присуствовао велики број представника Владе Србије, Народне скупштине, чланови дипломатског и војно-дипломатског кора, представници верских заједница и уста-

нова културе. Аутор изложбе Мирољуб Филиповић-Филимир је кроз текстове и фотографије, предмете и филмове, представио стравичне злочине регуларне немачке војске над цивилним становништвом, у Панчеву и Јабуци, Београду, Шапцу и Драгинцу, Крушевцу, Краљеву и Крагујевцу, при чему су му свесрдно помогли Спомен парк „21. октобар“ из Крагујевца, Народни музеј у Крушевцу, Народни музеј у Краљеву, Музеј града Београда, Војни музеј у Београду, Народни музеј и Међуопштински историјским архив у Шапцу, Музеј Јадра у Лозници, Народни музеј у Панчеву, Етнографски музеј у Београду и Јеврејски историјски музеј у Београду. Међу логорашима у Аушвицу је било доста Срба, а иако Холокауст подразумева прогон Јевреја он није само то, па се обележавање сећања на његове жртве у Србији дожи-

Спомен соба Од времена кад је отворена Спомен соба у Касарни Рибница новим документима се допуњавају подаци о страдалим припадницима војске у ратовима од 1991. до 1999. године које су прикупили припадници Друге бригаде Копнене војске. Силвија Крејаковић ажурира и обрађује податке како би се у сталној поставци појавила књига са именима погинулих бораца јединице чије традиције наставља Друга бригада. Обавеза историчара је да истраже и овај део савремене историје и допринесе расветљавању оних делова који су, иако се односе на временски близак период, и даље прилично нејасни по питању бројних података којима се доказује истина.

вљава као датум кад се подсећа на страдање српског народа у Другом светском рату. То је био повод да краљевачки Народни музеј уступи организаторима изложбе део документације која се односи на трагичне догађаје из октобра 1941. године и злочин против човечности који су починиле трупе регуларне немачке војске. Основни мотив био је да се допринесе што адекватнијој заступљености докумената о страдању Краљевчана на овој изложби.

- У питању су лични документи жртава стрељања октобра 1941. године, званичне потврде, немачке наредбе које говоре о томе да су јединице регуларне војске немачког Вермахта починиле злочине у Србији о чему сведочи и сам назив изложбе. Дуго се говорило како је Вермахт света и часна немачка војска која није чинила злочине, већ су то радиле СС јединице и Гестапо. На основу историјских докумената и фотографија потврђује се да су највеће злочине на тлу Србије, у Краљеву, Крагујевцу и Шапцу, починиле управо јединице Вермахта – објашњава историчар краљевачког Народног музеја Силвија Крејаковић. Немачка јавност се касно суочавала са истинама везаним за понашање регуларне војске током Другог светског рата. Зато је деведесетих година прошлог века предавања уз изложбу „Злочини Вермахта“, која су у немачким градовима држали српски и аустријски историчари, изазвала велике и бурне протесте неонациста због тезе да је немачка војска Вермахта света, чиста и неиспрљаних руку. Силвија Крејаковић потврђује да постоји валидна документација, уступљена организаторима овогодишње изложбе како би се сачувало сећање на жртве ратног злочина против човечности у Краљеву, да су злочине починиле управо јединице Вермахта. Т. Радовановић

85

Додељена Годишња награда Књижевног клуба

МАГАЗИН

25.1.2015.

ПОДСТРЕК КЊИЖЕВ

86

- Годишњу награду краљевачког Књижевног клуба добили Бранка Миладиновић Такахаши и Душан Стојић. – Књиге досадашњих лауреата представљају бисере краљевачке културе какве нема ни један други град у Србији. - Књижевни живот у Краљеву се одвија пре свега у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ која доприноси да књижевност задржи примат највиталнијег и најрепрезентативнијег дела културног живота града

НИМ СТВАРАОЦИМА

87

25.1.2015.

МАГАЗИН

88

Д

ан после 27. јануара, када се Свети Сава слави као заштитник школа, краљевачка Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ још једном је била место традиционалне доделе Годишње награде Књижевног клуба која још једном доприноси да књижевност задржи примат највиталнијег и најрепрезентативнијег дела културног живота града. Већ другу деценију краљевачки Књижевни клуб додељује награде младим књижевним ствараоцима. Уз финансијску подршку краљевачког привредника др Хранислава Милошевића, а у сарадњи са Народном библиотеком „Стефан Првовенчани“, награђени рукопис се сваке године претвара у књигу. Жири за доделу Годишње награде Књижевног клуба у саставу Гордана Тимотијевић, Ана Гвозденовић и Милош

Милишић донео је одлуку да добитници награде за 2015. годину буду Бранка Миладиновић Такахаши за прозни рукопис „Месечеве приче“ и Душан Стојић за објављивање рукописа у издању Књижевног клуба Краљево. Захваљујући Храниславу Милошевићу Књижевни клуб је створио завидну библиотеку нових књига којом би се поносио и много значајнији издавач, а на церемонији уручења награде још једном се чуло да се књижевни живот у Краљеву одвија пре свега у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“. Свечаност уручења била је прилика за подсећање да књиге досадашњих лауреата представљају бисере краљевачке културе какве нема ни један други град у Србији, а то га, бар кад је у питању писана реч, сврстава међу

најзначајније средине у земљи. Полазећи од претпоставке о историјској неопходности културе која је не тако ретко помагала решавању проблема, и сазнања да за све што је постигао у животу захваљује књигама, Хранислав Милошевић је и покренуо акцију доделе књижевне награде младим ствараоцима. Иако је због делатности којом се бави углавном везан за техничку литературу из области примењене математике и телекомуникација слободно време је, по сопственом признању, резервисано за белетристику и књиге које описују различиту животну проблематику. Добитница овогодишње награде Књижевног клуба Бранка Миладиновић Такахаши рођена је 1970. године у Вуковару, а касније се са породицом населила у Врњачкој Бањи. Као прозни писац, јапанолог, и преводилац са

јапанског језика, аутор је више прозних и преведених књига, а тренутно живи у Токију Дугогодишњи новинар Вечерњих новости Душан Стојић је рођен 1949. године у Косовској Митровици. Један је од оснивача Жичког духовног сабора и краљевачког Књижевног клуба, а за професионални и друштвени рад награђиван је бројним наградама и признањима. Најзначајнија међу њима су Награда за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе, Новембарска награда Културно-просветне заједнице Краљева, Октобарска награда града Краљева... У образложењу награде наводи се да је Стојић аутор књига песама „Распоред часова“ и „Лични опис“, а живи у Матарушкој Бањи. Донатор Хранислав Милошевић је двоструки доктор наука и професор примењене математике, уједно и

трећи Србин, поред Михајла Пупина и Николе Тесле, у Холу славних за достигнућа из научне области и радио комуникација. Скромна свечаност у Народној библиотеци и ове године је повод за појашњење мотива да помаже књижевно стваралаштво.

- Чиним то због ове деце, јер људи који немају прошлост и садашњост неће имати ни будућност. Ми имамо прошлост у својим родитељима, у својим прецима и учитељима. Садашњост смо ми, а ова деца будућност. Што више деце наше мајке подаре Србима и Србији нећемо бринути за оно што ће да се дешава. И зато једноставан је одговор чини, зато што сам у једном тренутку свог живота спознао да могу нешто мало да учиним. Нису то велика средства, али је велика пажња и напор који чинимо Књижевни клуб и ја да једну овакву награду одржимо и да она буде сигнал и знак препознавања Краљева у српској култури.

Ми имамо лауреате Нинове награде, Вукове награде, а то само потврђује да је Краљево град културе. То потврђују и Жича и Студеница и сви манастири, историјски и археолошки налази који су у нашем граду, јер култура се не гради данас и сутра. Култура се гради хиљадама година уназад да би смо то читали кроз неколико стотина и хиљада година унапред – истакао је Милошевић. Награде је уручио председник Скупштине града Сретен Јовановић, заједно са подмлатком донатора, а у име Бранке Миладиновић Такахаши, која је у свечаности учествовала путем скајпа ,повељу је примила њена мајка. Књижевни конкурс је отворен читаву годину, а завршава се у децембру кад заседа комисија Књижевног клуба и од приспелих рукописа бира најбољи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

89

МАГАЗИН

25.1.2015.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

90

Тежина ланаца „Тежина ланаца“ је канадски документарни филм у режији Бориса Малагурског о узроцима распада Југославије, позитивним причама из ратова током деведесетих, као и економској и геополитичкој колонизацији новонасталих држава на Балкану. Филм представља поглед на умешаност западних сила у подели етничких група унутар Југославије којој је рат наметнут споља док су обични људи желели мир. Екстремне фракције са

свих страна, свесрдно подржане од страних ментора, надјачале су гласове умерених што је довело до сукоба. Више од деценије након рата мржња и даље постоји, а људи настављају да шире митове о томе шта се стварно десило. Док се први део бавио анализом узрока ратова у Југославији и распадом те земље, наставак је фокусиран на економију и реформе после 5. октобра 2000. године. Нека од питања су:

„Како је изневерено поверење грађана после обећања да ћемо боље живети?“ и „Шта се заправо десило?“ „Тежина ланаца 2“ бави се неолибералним реформама на простору Балкана након распада Југославије, као и њиховим утицајем на све сфере данашњег друштва, политику, економију, војску, културу, образовање, медије. Уз ексклузивне интервјуе са светски признатим стручњацима, говори о распродатим и опљачканим

предузећима, корумпираним локалним политичарима, деструктивним страним инвеститорима и разноразним економско – војним савезима. А све у сврху једног циља – економске окупације земаља. Филм је значајан због низа ексклузивних интервјуа са неким од најважнијих личности са ових простора, али и са светски познатим имена као што су Ноам Чомски, Оливер Стоун, Карла Дел Понте, Мајкл Паренти, Маркус Пападопулос, Џон

Питер Мејер, Р. Џејмс Вулзи, Ираклис Тсаваридис, Дајана Џонс, Домагој Маргетић, Мирослав Лазански, Иван Пернар, Игор Мандић, Славко Кулић и други. Светска премијера је организована у Јоханесбургу 20. новембра прошле године, у оквиру филмског фестивала Монтекасино, а до сада су одржане пројекције у још седам светских центара, Стокхолму, Мексико Ситију, Ванкуверу, Торонту, Инсбруку, Штутгарту и

Берлину. Филм ће премијерно бити приказан у недељу 8. фебруара у 17,30 уз присуство редитеља Бориса Малагурског. Због великог интересовања публике за најновије домаће остварење Милана Караџића „Горчило, јеси ли то дошао да ме видиш“, Биоскоп Кварт наставља са приказивањем филма до 4. фебруара у терминима од 18 и 20 сати.

91

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 1. E 7. ФЕБРУАРА

МАГАЗИН

25.1.2015.

1. фебруар

92

1701. — Битка код Кремоне током Рата за шпанско наслеђе између аустријских и француских трупа.

1748. — Указом царице Марије Терезије Нови Сад добио статус слободног краљевског града у оквиру аустријске монархије. Тај дан проглашен за Дан града 1996.

1793. — Револуционарна Француска, непуне две седмице после погубљења краља Луја XVI, објавила рат Великој Британији и Холандији.

1840. — У америчком граду Балтимор отворен први стоматолошки факултет у свету.

1893. — Томас Алва Едисон у Вест Оринџу у Њу Џерзију отворио први филмски студио у свету.

1896. — Подстакнути побуном у Грчкој, становници острва Крит почели устанак против турске власти. Уз интервенцију европских сила Крит 1898. добио аутономију, а 1912. припојен Грчкој.

1901. — У Београду изашао први број „Српског књижевног гласника“, часописа за књижевност. Први уредник био Богдан Поповић, један од најпознатијих књижевних критичара и теоретичара тог доба.

1918. — Топовским пуцњем са крстарице „Санкт Георг“ означен почетак побуне око 6.000 морнара у аустроугарској ратној флоти у Боки

которској. Побуна угушена 3. фебруара, ухапшено 800 морнара и подофицира, а пред преки суд у Котору изведено њих 40, од којих су четири осуђена на смрт и потом стрељана. Велики број ослобођен после суђења у септембру, а кривични поступак против осталих прекинут сломом Аустроугарске у Првом светском рату.

1924. — Прва лабуристичка влада Велике Британије признала СССР, што је знатно допринело смањењу дипломатске изолације прве социјалистичке земље у свету.

1942. — Вођа норвешких фашиста Видкун Квислинг постао је председник марионетске владе у окупираној Норвешкој, у Другом светском рату.

1946. — Норвешки дипломата Тригве Ли изабран за првог генералног секретара Уједињених нација.

1946. — Мађарска проглашена за републику, с председником Золтаном Тилдијем и премијером Ференцом Нађом.

1974. — У пожару који је захватио нови солитер у бразилском граду Сао Пауло погинуло више од 220 људи.

1979. — Ирански верски вођа ајатотах Рухолах Хомеини вратио се у земљу из Париза после 15 година изгнанства, које је провео углавном у Ираку. Тиме наступила нова фаза исламске револуције којом је у Ирану успостављена исламска теократска држава.

1990. — Да би сузбила масовне де-

монстрације косовских Албанаца, Југословенска народна армија извела тенкове на улице косовских градова, а борбени авиони надлетали Приштину. У сукобима демонстраната и полиције погинуло 27 демонстраната и један полицајац, а рањено око 100 људи на обе стране.

1991. — У земљотресу који је погодио пограничне области Авганистана и Пакистана погинуло више од 1.200 људи.

1992. — Председници САД и Русије Џорџ Буш и Борис Јељцин потписали, у Кејмп Дејвиду, декларацију о престанку непријатељстава две земље, чиме је формално завршен Хладни рат.

1995. — Поплаве у Холандији натерале око 250.000 људи да напусте домове.

1996. — Председник Жак Ширак објавио да је Француска заувек окончала нуклеарне пробе.

2000. — Због учесталих напада наоружаних Албанаца на полицијске и друге објекте, српске власти појачале присуство снага безбедности и Војске Југославије на југу Србије у региону општина Прешево, Бујановац и Медвеђа, у којима Албанци чине већину становништва.

2002. — На суђењу у Ријеци, за ратне злочине почињене над Србима 1991. и 1992, бивши начелник полиције из Госпића Иван Дасовић по-

тврдио да је тадашњи политички врх Хрватске знао за убиства Срба у Госпићу. Савет безбедности УН продужио мандат мировних снага у Источном Тимору до 20. маја, за када је предвиђено проглашење независности те бивше португалске колоније. После одласка Португалаца 1975. ту територију окупирала Индонезија, а мировне снаге упућене 1999. пошто је Источни Тимор прокламовао независност.

2003. — У несрећи спејс-шатла „Колумбија“ који се запалио и распао на висини од око 60 километара изнад Тексаса у САД погинуло свих седам астронаута.

2. фебруар 962. — Немачки краљ Отон I у Риму крунисан за римског цара од стране папе Јована XII чиме је основано Свето римско царство немачке народности које ће формално постојати до 1806. године.

1509. — Португалци под командом Франсиска де Алмејде уништили муслиманску флоту у бици код града Диу у Индијском океану и успоставили контролу у индијским водама.

1536. — Шпански истраживач Педро де Мендоза на ушћу естуара Рио де ла Плата основао град Буенос Ајрес, главни град Аргентине од 1880.

1709. — Шкотски морнар Алексан-

дер Селкрик избављен са пустог пацифичког острва на које је 1704. стигао после бродолома. Његова прича инспирисала Данијела Дефоа да напише роман „Робинсон Крусо“.

1804. — Почео Први српски устанак.

1808. — Наполеонове трупе окупирале Рим пошто је папа Пије VII одбио да призна Напуљско краљевство под француском влашћу и да се придружи алијанси против Велике Британије. Наполеон потом 1809. одвео папу у заточеништво у Фонтенбло. Папска држава рестаурирана после Наполеоновог пада 1814.

1834. — Српски кнез Милош Обреновић објавио трећи хатишериф турског султана Махмуда II, којим су уобличени политички статус и правни карактер Кнежевине Србије. Тим документом Србији припојено шест нахија, а посебним бератом кнез Милош добио достојанство српског и наследног кнеза.

1848. — Миром у граду Гваделупе Идалго окончан двогодишњи рат Мексика и САД. Поражени Мексико уступио САД Тексас, Нови Мексико, Аризону и Калифорнију.

1878. — Грчка објавила рат Турској.

1920. — Мировним уговором у Дорпату совјетска Русија признала независност Естоније, која је од 1721. била под руским суверенитетом. Совјетске трупе запоселе ту земљу у јуну 1940,

после чега је Естонија постала део СССР.

1943. — Совјетска Црвена армија после шестомесечних борби код Стаљинграда присилила немачку Шесту армију на капитулацију. Тиме завршена једна од кључних битака у Другом светском рату.

1978. — Два совјетска космонаута са свемирског брода „Саљут“ у отвореном свемиру, први пут у историји космичких летова, обавила операцију допуне горива.

1986. — У кнежевини Лихтенштајн жене први пут гласале на парламентарним изборима.

1990. — Јужноафрички председник Фредерик де Клерк укинуо забрану Афричког националног конгреса Нелсона Манделе.

1997. — У Београду полиција грубом силом, користећи водене топове, растерала мирне демонстрације грађана који су од новембра 1996. свакодневно протестовали због одбијања власти да призна победу опозиције на локалним изборима у Србији.

2002. — Холандски принц Виљем Александер оженио се Максимом Зорегијетом, Аргентинком чији је отац био припадник хунте, и тиме оживео традицију контроверзних бракова холандске краљевске породице.

2003. — У снажној експлозији у Лагосу уништена „Нигеријска банка“, а најмање 33 особе погинуле. Потом из-

93

били велики нереди јер се више стотина људи потукло како би узело новац из срушене банке.

2006. — На седници врховног већа одбране СЦГ одржаној у среду, начелник Војносигурносне агенције Војске СЦГ Светко Ковач, поднео је извештај у којем се наводи да је Војска СЦГ пружала заштиту одбеглом хашком оптуженику Ратку Младићу. Председавајући Већа министара БиХ Аднан Терзић, председник Владе РС-а Перо Букејловић и председник Мајкрософта Бил Гејтс су у Португалу потписали писмо о намерама, које предвиђа припрему уговора о стратешком партнерству између БиХ и Мајкрософта.

МАГАЗИН

25.1.2015.

3. фебруар

94

1194. — Немачки краљ Хенрик VI ослободио, уз велику откупнину, енглеског краља Ричарда I Лавље Срце, којег је на повратку из Крсташког рата 1192. заробио аустријски војвода Леополд.

1591. — У немачком граду Торгау основана Немачка протестантска лига.

1830. — На мировној конференцији у Лондону, Грчкој призната независност од Отоманског царства, у чијем је саставу била од 1453..

1867. — Принц Муцухито у 14. години постао јапански цар Мејџи.

1881. — Потписан уговор о изградњи пруге Београд-Ниш, прве железниче пруге у Србији.

1917. — САД су у Првом светском рату прекинуле дипломатске односе с Немачком, после саопштења Берлина да ће почети неограничен подморнички рат.

1919. — У Паризу одржана прва седница Лиге народа, девет дана после оснивања те светске организације.

1943. — Британски авиони у Дру-

гом светском рату бомбардовали немачки град Хамбург.

1945. — Амерички авиони у Другом светском рату избацили 3.000 тона експлозива на Берлин, а америчке трупе на Филипинима преузеле Манилу од Јапанаца.

1958. — Потписан споразум о економској унији Белгије, Холандије и Луксембурга.

1969. — Палестински национални конгрес изабрао Јасера Арафата за шефа Палестинске ослободилачке организације.

1973. — У Јужном Вијетнаму на основу мировног споразума потписаног у Паризу ступио на снагу прекид ватре.

1977. — Снаге лојалне потпуковнику Менгисту Хајле Маријаму убиле шефа привремене војне владе Етиопије, генерала Тефери Бентија, и његове најближе сараднике.

1981. — Гро Харлем Брунтланд после оставке Одвара Нордлија изабрана за прву жену-премијера Норвешке.

1994. — Председник САД Бил Клинтон укинуо трговински ембарго Вијетнаму, заведен по завршетку Вијетнамског рата 1975. То је, после деценија непријатљства, био драматичан преокрет у односима две земље.

1995. — НАТО одржао прву војну вежбу на територији некадашње Источне Немачке.

1996. — У земљотресу на југозападу Кине погинуло више од 300 људи. На основу Дејтонског мировног споразума, 57.000 припадника међународних снага за одржавање мира стигло у Босну и Херцеговину. Успостављено 10 бригадних и три дивизијска главна штаба.

1998. — Амерички војни авион „ЕА6Б“ летећи прениско ударио у кабл успињаче у зимском туристичком центру Кавалезе на северу Италије. У гондоли која је пала са 200 метара погинуло

свих 20 људи.

2000. — Приликом напада албанских екстремиста на аутобус УНХЦР-а на Косову убијена двојица Срба, а у сукобима руских припадника Кфора с Албанцима рањено више особа. У наредним данима талас насиља, у којем је страдало девет особа, захватио северни део Косова.

2002. — У снажном земљотресу који је погодио турску провинцију Афјон 43 особе погинуле, повређено њих 300, а више од 600 кућа оштећено.

2003. — Амерички рок-продуцент Фил Спектор, ухапшен због убиства.

2006. — На суду Босне и Херцеговине почело прво суђење за геноцид у босанскохерцеговачком правосуђу. Једанаест је оптужених за злочине који су се десили у Сребреници и Кравицама. Египатски путнички брод „Ал Салам 98" је током ноћи потонуо у Црвеном мору. На броду се налазило преко 1400 особа. До сада је око 100 преживјелих спашено.

2008. — У другом кругу председничких избора у Србији, Борис Тадић, кандидат Демократске странке, победио Томислава Николића, кандидата Српске радикалне странке.

4. фебруар 1536. — Француски краљ Франсоа I ушао је у савез с турским султаном Сулејманом I да би се супротставио Хабзбурговцима.

1783. — Велика Британија је у Паризу потписала споразум о признању САД, чиме је окончан осмогодишњи британско-амерички рат, познат као Амерички рат за независност.

1789. — За првог председника САД изабран је Џорџ Вашингтон, који је у рату за независност од Велике Британије (1775—1783) командовао војском колониста. Био је председник осам го-

дина, и повукао се из политике 1797. одбивши да се трећи пут кандидује за шефа државе.

1804. — Сеча кнезова, погубљење српских народних главара од стране дахија. Она је била непосредни повод за избијање Првог српског устанка.

1904. — Јапанска ратна морнарица је блокирала руску далекоисточну луку Порт Артур, што је означило почетак руско-јапанског рата.

1938. — Адолф Хитлер је преузео ресор министра рата нацистичке Немачке, а за шефа дипломатије је именовао Јоахима фон Рибентропа.

1945. — У месту Јалта на Криму састали су се британски премијер Черчил, председник САД Рузвелт и совјетски лидер Стаљин да би се договорили о акцијама за завршетак Другог светског рата и плановима у послератном периоду. Сматра се да је на тој конференцији договорена подела „сфера утицаја“ тадашњих светских сила, што је касније довело до Хладног рата између комунистичког Истока и капиталистичког Запада.

1946. — Бивши председник српске владе, генерал Милан Недић извршио је самоубиство током истражног поступка. Недић је био оптужен за издају и ратне злочине у окупираној Србији у Другом светском рату.

1961. — У Анголи је почео устанак против португалске колонијалне власти. Ослободилачки рат окончан је 1974., а у октобру 1975. Ангола је стекла независност.

1966. — Приликом пада јапанског путничког авиона Боинг 727 у Токијски залив, погинула су 133 путника и члана посаде.

1972. — Велика Британија и девет других земаља признало је Источни Пакистан као независну државу Бангладеш 1974. — Гренада је стекла независност у оквиру Британског комонвелта.

1976. — У Гватемали је у земљотресу погинуло 23.000 људи, а милион и по је остало без домова. Главни град Мозамбика Лоренсо Маркеш је преименован у Мапуто.

1989. — У оружаној побуни оборен

је диктатор Парагваја Алфредо Стреснер, који је владао 35 година. У побуни је погинуло више од 300 људи, углавном војника. Нови председник Парагваја постао је генерал Андрес Родригес.

1990. — У терористичком нападу из заседе на аутобус са израелским туристима у Египту погинуло је девет туриста и два египатска полицајца, а 20 особа је рањено.

1994. — Током босанског рата у сарајевском предграђу Добриња девет људи је погинуло и 15 рањено од артиљеријске гранате. Међу настрадалима, који су чекали у реду за хуманитарну помоћ, било је и троје деце.

1997. — У снажној олуји сударила су се два војна израелска транспортна хеликоптера типа "CX-53 Сикорски" који су превозили елитне јединице. Погинула су 73 војника.

1998. — У земљотресу који је погодио област Рустака у северној авганистанској провинцији Тахар погинуло је најмање 4.500 људи.

2000. — Формирање нове аустријске коалиционе владе са екстремно десничарском Слободарском странком Јерга Хајдера изазвало је протесте у Бечу и другим местима у Аустрији. Израелски амбасадор напустио је Беч, а Европска унија је увела политичке санкције Аустрији.

2003. — Оба већа југословенског парламента изгласали су Уставну повељу и Закон о њеном спровођењу, чиме је престала да постоји Савезна Република Југославија. Нова држава добила је име Државна заједница Србија и Црна Гора.

2004. — Настао је Фејсбук 2006. — Неколико хиљада људи, огорчени због објављивања карикатура Мухамеда у данским новинама, спалили су амбасаде Данске и Норвешке у Дамаску у Сирији. Дански премијер Андерс Фог Расмусен обратио се путем арапске телевизијске станице Ал-Арабија становницима исламских земаља поводом спорних карикатура посланика Мухамеда које су објављене у једним данским новинама. Међународна атомска организа-

ција (ИАА) одлучила да пријави Иран Већу сигурности због наводне намере производње нуклеарног оружја. Отворене 20. Зимске олимпијске игре у италијанском граду Торину. Трајале су до 26. фебруара, а такмичило се око две и по хиљаде спортиста из 80 земаља.

5. фебруар 1576. — Краљ Наваре Анри одбацио калвинизам и прешао у католичанство како би као Анри IV преузео престо Француске.

1596. — Јапански шогун Хидејоши забранио хришћанство у Јапану и наредио да се погуби 26 особа које су прешле у католичку веру. То су били први католички „мученици“ Јапанци.

1792. — Британци заузели пола територије индијске државе Мајсор, након што су поразили војску султана Типу Сахиба.

1814. — У Бечу објављена „Мала простонародна славеносербска песмарица“ Вука Караџића, која је означила почетак упознавања Европе са српском народном поезијом.

1818. — Бивши Наполеонов маршал Жан Батиста Бернадот постаје краљ Шведске и Норвешке као Карл XIV Јохан (1818—1844.) и оснива династија династију Бернадот која влада Шведском до данас.

1885. — Белгијски краљ Леополд II прогласио афрички Конго за лични посед под називом "Независна држава Конго".

1887. — У Миланској скали први пут изведена Вердијева опера "Отело".

1917. — Усвајањем новог устава, Мексико постао федеративна република од 28 савезних држава. Проглашена је аграрна реформа и црква је одвојена од државе.

1971. — У Белфасту, током немира, убијен британски војник, први од доласка британских трупа у Северну Ирску 1969.

1983. — У експлозији бомбе у просторијама Палестинске ослободилачке организације у Бејруту погинуле су 22 особе.

1983. - У Лиону, после изручења из

95

25.1.2015.

МАГАЗИН

96

Боливије, ухапшен ратни злочинац Клаус Барби, један од шефова Гестапоа у окупираној Француској у Другом светском рату. Барби, назван „џелатом из Лиона“ скривао се у Боливији 32 године.

1988. — Врховни суд СССР укинуо пресуду којом су у марту 1938. у време Стаљинових "чистки", осуђени и потом убијени Николај Бухарин, Алексеј Риков и низ других високих совјетских партијских и државних руководилаца. Они су потом посмртно рехабилитовани.

1994. — Током босанског рата на сарајевској пијаци Маркале у центру града од гранате је погинуло 68, а рањено 200 људи. Челници НАТО дали су ултиматум босанским Србима, под претњом бомбардовања њихових положаја, да у року од десет дана повуку тешко наоружање на 20 километара од центра Сарајева, а од армије БиХ затражено је да своје тешко наоружање у граду стави под контролу мировних снага.

1996. — Власти у Сарајеву ухапсиле су и касније предале Међународном суду за ратне злочине у Хагу српске официре Ђорђа Ђукића и Алексу Крсмановића, што је изазвало озбиљну политичку кризу у тек успостављеним контактима два босанска ентитета. Генерал Ђукић је умро у затвору а пуковник Крсмановић је ослобођен оптужбе.

1997. — Три највеће швајцарске банке основале су, под снажним међународним притиском, фонд од сто милиона швајцарских франака за жртве холокауста. Притисак је уследио након открића да су швајцарске банке сарађивале с немачким нацистима у Другом светском рату у скривању новца и драгоцености од заточених и убијених Јевреја. У акцијама београдске полиције против мирних протеста грађана, због фасификовања изборних резултата, између 2. и 5. фебруара, ухапшено је око 100, а повређено више од 300 демонстраната. Свакодневне демонстрације су настављене.

2001. — У Њујорку почело суђење четворици оптужених за постављање и активирање бомби 1998. у две америчке амбасаде у Африци, када је живот изгубило 224 особе.

2001 - У експлозији у московском

метроу повређено је најмање 224 особа.

2002. — Белгијски министар иностраних послова Луис Мишел, упутио извињење због улоге његове земље 1961. у атентату на тадашњег конгоанског лидера Патриса Лумумбе. Он је понудио помоћ од 3,25 милиона долара Фонду „Патрис Лумумба“ за промоцију демократије у тој земљи.

2003. — Северна Кореја је саопштила да је поново покренула нуклеарни реактор у Јонгбјону. Она је у децембру 2002. најавила низ акција којима ће реактивирати своје нуклеарне програме, упркос чињеници да је две године раније (1994) потписала споразум о њиховој суспензији.

2006. — Иран одлучио да забрани приступ својим нуклеарним постројењима тимовима ИАА. Репрезентација Француске је нови европски првак у рукомету.

6. фебруар 1701. — Почео рат за шпанско наслеђе, после којег је Шпанија изгубила Гибралтар, поседе у Холандији, Милано, Напуљ и Сардинију. Рат вођен на европском тлу и у колонијама завршен Утрехтским мировним уговором 1715.

1830. — У Србији објављен хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије у оквиру Отоманског царства. Крајем септембра султан издао берат којим је кнезу Милошу Обреновићу признато наследно кнежевско достојанство под турским суверенитетом и руском заштитом.

1876. — У Србији основано Друштво Црвеног крста, непуних 13 година после прве Међународне конференције Црвеног крста у Женеви. Иницијатор био војни лекар Владан Ђорђевић, а за првог председника изабран митрополит београдски Михаило.

1958. — У авионској несрећи на минхенском аеродрому погинула 23 путника, међу којима осам играча енглеског фудбалског клуба „Манчестер јунајтед“. Несрећа се догодила при повратку из Београда где је енглески тим играо утакмицу европског Купа шампиона с "Црвеном звездом".

1993. — Представници три зараћене стране у Босни и Херцеговини одбили, на преговорима у Њујорку, мировни план копредседника Конференције о СФРЈ. Копредседници Сајрус Венс и Дејвид Овен затражили од Савета безбедности Уједињених нација да обавезујућом резолуцијом подржи тај план, а председник САД Бил Клинтон најавио алтернативан план за решење босанске кризе.

1994. — Шеф опозиционих социјалдемократа Марти Ахтисари победио на првим директним председничким изборима у Финској, победивши министарку одбране Елизабет Рен.

1999. — У замку Рамбује код Париза председник Француске Жак Ширак отворио мировну конференцију о Косову. Југословенску делегацију предводио потпредседник Владе Србије Ратко Марковић, а албанску један од лидера Ослободилачке војске Косова Хашим Тачи.

2000. — Финска добила прву женупредседника државе Тарју Халонен, дотадашњег министра иностраних послова. Русија објавила завршетак војних операција у Грозном, главном граду Чеченије.

2001. — На изборима у Израелу победила десничарска партија Ликуд, а њен лидер Аријел Шарон изабран за премијера, уместо Ехуда Барака, чија је Лабуристичка партија претрпела пораз. После 50 година, кинески брод први пут легално упловио и укотвио се на острву Чуемој, које се налазило под тајванском влашћу.

2002. — Католички свештеник Атанас Серомба предао се Хашком трибуналу, пред којим је оптужен за геноцид у Руанди који су 1994. извршили припадници етничке заједнице Хуту над Тутсима.

2004. — У експлозији воза московског метроа на станици Автозаводскаја погинуло 40 и теже повређено 250 људи. Чеченски сепаратисти оптужени.

2006. — Исабел Диноир 38-годишња Францускиња којој је извршена трансплатација лица у новембру 2005.

године, обратила се јавности по први пут од операције.

7. фебруар 457. — Лав I ступа на источноримски (византијски) престо.

1792. — Аустрија и Пруска склопиле савез против револуционарне Француске у страху од ширења идеја грађанске револуције. То је била прва од шест коалиција у које су касније, против Наполеона, ушле и Русија, Енглеска и Турска и друге европске земље.

1863. — На британском војном броду „Орфеј“, који је потонуо поред обала Новог Зеланда, погинуло 190 људи.

1913. — Црногорска војска и српски Приморски одред у Првом балканском рату почели напад на Скадар, који су држали Турци. Црногорци у априлу присилили Есад-пашу да преда град, али се у мају повукли јер су европске силе донеле одлуку да Скадар припадне Албанији.

1942. — Усташки покољ у Бањалучким насељима: Дракулић, Шарговац и Мотике, у којем је на свиреп начин убијено 2300 становника српске националности.

1947. — Британски план о подели Палестине на арапски и јеврејски део одбацили и Јевреји и Арапи.

1962. — У експлозији у руднику угља код Сарбрикена у Западној Немачкој погинуло 298 рудара.

1964. — Британска група „Битлс“ први пут гостовала у САД.

1968. — Премијери свих 10 канадских провинција одобрили нацрт Устава према којем је статус француског језика у целој Канади изједначен с енглеским.

1969. — Нигеријски авиони бомбардовали препуну тржницу у једном селу у побуњеној Бијафри. Погинуло више од 200 људи.

1971. — Жене у Швајцарској референдумом добиле право гласа.

1984. — Амерички космонаут Брус Мекендлс током мисије свемирског брода „Чаленџер“ постао први човек који је прошетао свемиром користећи јединицу за маневрисање космонатуа.

1986. — Председник Хаитија Жан Клод Дивалије побегао из земље и окончао 29-годишњу диктатуру породице Дивалије у тој карипској земљи.

1990. — Пленум Централног комитета Комунистичке партије СССР прихватио предлог лидера Михаила Горбачова за укидање 70-годишњег монопол на власт те партије, чиме је отворен пут за вишепартијски политички систем.

1991. — Свештеник Жан Бертран Аристид проглашен за председника Хаитија, као први демократски изабран шеф државе.

1995. — У Исламабаду, у Пакистану, ухапшен Рамзи Јусуф, главни осумњичени за напад на Светски трговински центар у Њујорку 1993. када је погинуло шест особа, а више од 1.000 повређено. За тај напад оптужено и на доживотну робију осуђено шест исламских екстремиста.

1996. — У „боингу 757“, који се срушио неколико минута после полетања из Доминиканске Републике ка Немачкој, погинуло свих 189 путника и чланова посаде. Већина путника били немачки туристи.

2000. — У Београду убијен министар одбране Југославије Павле Булатовић. Нови министар постао Драгољуб Ојданић, дотадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије, а на то место постављен Небојша Павковић.

2001. — Бивши председник Жан Бертран Аристид вратио се на власт на Хаитију.

2003. — У експлозији аутомобилабомбе у клубу „Ел Ногал“ у елитном делу града Богота у Колумбији погинуле најмање 32 особе, а више од 60 их повређено. За напад осумњичена герилска Револуционарна оружана снага Колумбије.

2006. — Научна експедиција открила више нових врста животиња и биљака на Западној Новој Гвинеји. Откривено је 20 нових врста жаба, 4 врсте лептира, неколико врста палми, једна птичија подврста, као и врста кенгура за коју се мислило да је истребљена због лова. Припремио: Т. Радовановић

97

МАГАЗИН

25.1.2015.

Из Полицијске управе Краљево

98

СМИРИВАЊЕ БЕЗБЕДНОСНЕ СИТУАЦИЈЕ Н

акон благе стагнације половином месеца трећа недеља јануара доноси погоршање у области криминалитета које се манифестује натполовичним повећањем броја кривичних дела у односу на претходни статистички период. О томе сведочи последњи преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 19. до 25. јануара у коме је евидентирано укупно 34 кривична дела од којих се једно сврстава у област привредног, а остала област општег криминала. Није познато да ли се податак да је мање од трећине, или само једанаест, ових дела са познатим извршиоцима са аспекта криминали-

стичке полиције може сматрати успехом. Из угла обичних грађана тешко је поверовати да две трећине неоткривених починилаца кривичних дела може да улије већу дозу сигурности. И док се у овој области бележи погоршање у оној којом се оцењује стање јавног реда и мира било је знатно мирније о чему сведочи 11 у односу на претходних 21 прекршај. Дванаест туча из претходног периода заменило је седам нових, док се четири друга прекршаја сврставају у остале. Неуобичајено мирно било је у области безбедности саобраћаја у којој се бележи само четири саобраћајне

незгоде, по две са повређеним лицима и материјалном штетом. Две особе су задобиле лакше телесне повреде, а материјална штета је процењена на само 160 хиљада динара. Ако је судити према ономе што тврде припадници саобраћајне полиције и возачи су били знатно мирнији него седам дана раније, па је евидентиранио само 238, или дупло мање, прекршаја у саобраћају. Мирну недељу провели су и припадници Ватрогасно-спасилачке јединице, јер није било повода за интервенцију у гашењу пожара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Маскиран у пљачку Из Полицијске управе стиже информација да су припадници Министарства унутрашњих послова у Краљеву расветлили два разбојништва извршена протеклих дана што је било повод за хапшење двадесетдеветогодишњег Чачанина Н.Ћ. Осумњиченом се ставља на терет да је у Улици октобарских жртава и Доситејевој у среду 14, а затим петак 23. јануара, у поподневним сатима маскиран капуљачом и шалом, ушао у продавнице и уз претњу ножем радницама из каса одузео сав новац. Полицијски службеници су након извршења другог разбојништва пронашли и идентификовали осумњиченог, а приликом хапшења код њега пронашли новац и нож који је користио за извршење кривичних дела. Осумњичени је приведен заменику основог јавног тужиоца у Краљеву на чији предлог му је, након саслушања, судија за претходни поступак одредио притвор у трајању до 30 дана.

Још један покушај убиства Последње кратко саопштење Полицијске управе Краљево указује на све чешћу појаву кривичног дела које се карактерише као покушах убиства, а последње је евидентирано 10. јануара ове године кад су припадници полиције, по налогу вишег јавног тужиоца, ухапсили двадесетпетогодишњег Краљевчанина Д.К. Осумњичени се терети да је двадесетчетворогодишњем суграђанину ножем нанео тешку телесну повреду опасну по живот, у намери да га убије, што је било повод да буде задржан до 48 сати након чега је, уз кривичну пријаву, приведен вишем јавном тужиоцу.

Пакети са хашишом око струка Настављајући активности на сузбијању трговине наркотицима припадници Министарства унутрашњих послова ухапсили су две особе и запленили више од килограм и по хашиша. Припадници полиције су ухапсили и, по налогу заменика вишег јавног тужиоца, задржали до 48 сати Ј.В.

(1988) са подручја Лепосавића и Д.В.Д. (1972) из Смедерева збо сумње да су извршили кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опoјних дрога. Полицијски службеници су у понедељак код Ј.В. пронашли шест пакета обмотаним око струка са хашишом набављеним на подручју Косова и Метохије, а намењеним даљој продаји, који је требало да преда Д.В.Д.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs