MagazIN 159 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

МАГАЗИН www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Година III * Број 159 * 8. фебруар 2015. * Излази недељом

8.2.2015.

МагазИН

МАГАЗИН

на свим континентима

Марија Јевђић

МАГАЗИН 8.2.2015.

Занимање народни посланик: Марија Јевђић

- Замерке на рад седам краљевачких народних посланика изузетно малициозна намера да се искриви слика о представницима народа у највишем законодавном органу. - Народни посланици одговорно раде свој посао, а међу тридесетак оних о којима се говори да се нису јављали за реч нема посланика Српске напредне странке, а поготово не посланика ове странке из Краљева. - Сем активног учешћа у пленуму краљевачки посланици су веома продуктивни у скупштинским одборима. – За девет месеци посланица Јединствене Србије Марија Јевђић три пута учествовала у расправи и подржала 146 закона, а за један није гласала

Фото: М. Радовановић

МАЛИЦИОЗНЕ ПРИМЕДБЕ ЗЛОНАМЕРНИХ

ве чешће замерке које се упућују на рад седам краљевачких народних посланика повод су да их др Радослав Јовић, најстарији по годинама и стажу у Народној скупштини, оцени изузетно малициозном намером да се искриви слика о представницима народа у највишем законодавном органу. Став да такви људи „често људи покушавају да представе народне посланике као нераднике и трутове који примају плате и дневнице а не раде ништа, повод је за позивање на Закон о Народној скупштини и Устав Србије у којима је јасно прецизирано да постоје три стуба власти, судска, извршна и законодавна. Искључиви задатак законодавне власти, којој припадају народни посланици, јесте доношење закона, односно уређивање одређених области на законит начин. Др Јовић потврђује да су све друге приче које говоре да народни посланици могу да решавају ситне комуналне проблеме чиста малициозност и злонамерност. У одбрану онога што раде у Народној скупштини др Јовић потврђује да народни посланици, пре свега они из Српске напредне странке којој и он припада, одговорно раде свој посао. Сем што активност краљевачких посланика у пленуму оцењује веома продуктивним посебан акценат ставља на рад у скупштинским одборима. Све то повод је да оштро демантује све оне који покушавају да омаловаже рад народних посланика иако одговорно раде свој посао, а међу тридесетак оних о којима се говори да се нису јављали за реч нема посланика Српске напредне странке, а поготово не посланика ове странке из Краљева. У намери да утврдимо шта то краљевачки посланици раде покушали смо да дођемо до података о активности од конституисања последњег сазива народне скупштине, али и у претходном периоду управо на местима на која указује др Јовић. Најмлађи представник Краљева у Народној скупштини је народна посланица Јединствене Србије Марија Јевђић, чланица Одбора за дијаспору и Србе у региону. Са списка од 147 за-

МАГАЗИН

8.2.2015.

кона о којима је расправљала народна скупштина подршку је дала свима сем једном за који, из непознатих разлога, није гласала. Као и свим народним посланицима и на адресу Марије Јевђић стигло је питање у вези са Конвенцијом против насиља према женама које је упутио Аутономни женски центар. На молбу да попуни упитник који се потврђује активност којом може директно да допринесе примени Конвенције Савета Европе у спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, није одговорила иако јој је, према тврдњи директорке центра Слободанке Мацановић, штампана верзија послата поштом. Од конституисања последњег сазива Народне скупштине пре девет месеци Марија Јевђић се три пута обратила посланицима. Први пут је то било 16. јула прошле године током шестог ванредног заседања парламента на чијем дневном реду је био Заједнички начелни и јединствени претрес о Предлогу закона о отклањању последица поплава у Републици Србији и Извештају о елементарној непогоди поплави, која је задесила Републику Србију и мерама које су предузете ради спасавања становништва и одбране угрожених места од поплава. - Поштована председавајућа, министри, колеге народни посланици и уважени грађани Србије, на самом почетку свога излагања желим да нагласим да ће народни посланици посланичке групе Јединствене Србије у дану за гласање подржати Предлог закона о отклањању последица поплава у Републици Србији, као и Извештај Владе о елементарној непогоди. - Елементарне непогоде које су овог пролећа захватиле велики део Европе, најтеже последице проузроковале су на територији Балкана, посебно Републике Србије. Поплављене су велике површине пољопривредног земљишта, значајни привредни и стамбени објекти, а што је најважније, у водама је нестао не тако безначајан број људских живота. Све то наводи на потребу доношења

прописа којима би се створили услови за превентивно деловање и у сличним ситуацијама свођење последица на најмању могућу меру. Ма колико последице овогодишњих мајских поплава биле тешке, не можемо да занемаримо чињеницу да су могле бити и погубније да није било правовременог и адекватног одговора Владе Републике Србије и свих њених министарстава, посебно Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова, али и бројних добровољаца који су прискочили у помоћ пострадалом становништву. У време када је, након мартовских избора, одговорност за вођење државе преузео председник Владе Александар Вучић, који је врло храбро започео корените реформе на свим нивоима, елементарна непогода је запретила да заустави процес од кога се очекује да за две или три године Србију постави на здраве ноге. У таквим тренуцима господин Вучић се ухватио у коштац са још једним

8.2.2015.

МАГАЗИН

проблемом и захваљујући угледу који ужива у свету, а и личним везама, обезбедио је значајну хуманитарну помоћ поплављеном становништву. Не могу да не споменем ни велики допринос министра иностраних послова господина Ивице Дачића, који је координацијом активности са српском дијаспором успео да обезбеди значајна материјална средстава за помоћ становништву страдалом од поплава. По мојим информацијама, средства су стигла у Србију и већ почела да се деле онима којима је у овом тренутку најпотребније како би се што пре елиминисале или бар ублажиле последице елементарне непогоде и свако од угрожених зиму дочекао у обновљеном дому. Оно о чему бих ја данас говорила и на шта бих ставила акценат је ситуација у Граду Краљеву, који је у два наврата током ове године био захваћен поплавама и то у месецу априлу и мају. Катастрофалне поплаве које су током априла и маја месеца ове го-

дине погодиле краљевачки крај, нанеле су огромне штете инфраструктурним и стамбеним објектима, али и пољопривредном земљишту. Први поплавни талас је почетком друге половине априла прекрио више од хиљаду хектара обрадивог земљишта, па су пољопривредници након што се вода повукла били принуђени да поново засејавају њиве са обе стране Мораве. Набујала Рибница угрозила је део истоименог приградског насеља, али је правовременом реакцијом кризног штаба током само једне ноћи насипањем камена на обале реке спречена катастрофа. Бујични потоци у гледићком крају у два наврата, у априлу и мају, однели су велики број мостова различите величине, па су бројна домаћинства неколико дана била без комуникације са остатком света. Брзом и ефикасном акцијом припадника инжењерских јединица друге бригаде копнене војске, чије је седиште у Краљеву, монтирана

су три тешка механизована лансирна моста у Раваници, Годачици и Богутовцу и тако поново успостављена комуникација до коначног решавања проблема. Део оног што је оштетио први поплавни талас, додатно је уништио и други поплавни талас, између осталог и делове инфраструктуре који су у међувремену поправљени. Знатно веће штете претрпело је око 500 домаћинстава на потезу од Мрсаћа до Витановца, где је ниво воде у стамбеним објектима на појединим местима достизао и до два метра. Чим се вода повукла у приградском насељу Грдица, на терен је изашло око 200 добровољаца, углавном ученика Саобраћајно-техничке школе „Никола Тесла“ и студената Машинског факултета, који су се организовали путем друштвених мрежа. Тако је у Краљеву, међу првим градовима поплављених подручја у Србији, из кућа уклоњен комплетан нанос муља и друге прљавштине, што

је био услов за дезинфекцију, дератизацију и заштиту од комараца. Правовремено су реаговала и јавна предузећа, „Чистоћа“ и „Путеви“, чијом механизацијом је на депонију транспортован сав отпад из поплављених кућа, као и део уништеног покућства. Врло брзо је реаговала и Скупштина града одлуком да се 64 милиона динара из Фонда за солидарну стамбену изградњу преусмери на санирање последица поплава, да би градско веће донело решење о додели једнократне новчане помоћи од по 120.000 динара власницима свих домаћинстава која су претрпела штету. Реаговали су краљевачки уметници, различита еснафска удружења, која су на своју руку организовала расподелу помоћи. Новац је пристизао и на наменски рачун за отклањање последица поплава, а највећа донација од 40.000 евра стигла је од партнерског града Марибора. Шлепери хуманитарних помоћи стигли су са различитих страна, а један

такав са 25 тона различитих артикала, уз моје ангажовање, доставили су наши људи који живе и раде у Немачкој. Уз помоћ пријатеља из Италије, двадесетак деце са поплављеног подручја летовало је на црногорском приморју. Наши пријатељи из италијанске покрајине Трантино прикупљају делове намештаја који се у Краљево очекују најкасније за месец дана. Други поплавни талас приморао је пољопривредне произвођаче да по трећи пут обрађују њиве и пресејавају их, а Комисија коју је формирала локална самоуправа проценила је штету на 900 милиона динара. Према информацијама којима ја располажем, податке о томе је доставила ресорним министарствима. Посебно треба споменути и похвалити оне градове и општине који су се самовољно организовале и проактивно реаговале у отклањању штета и пружању помоћи угроженом становништву.

Сигурно је да је у ефикасности предњачила Јагодина, где су се градски функционери, који иначе не примају накнаду за свој рад, одвојили по 20.000 динара, локална предузећа и предузетници донирали су у просеку по 300.000 динара, а фабрике по милион динара. Уз помоћ тих средстава купљен је намештај и бела техника како би домаћинства што пре почела нормално да функционишу. Тим људима је уручена и нова гардероба као донација привредника из Новог Пазара и фабрике „Први мај – Пирот“. Захваљујући тој помоћи, становништво се врло брзо вратило свакодневном животу. На крају желим да поновим да ће посланичка група Јединствене Србије у дану за гласање подржати Извештај Владе и гласати за Предлог закона о отклањању последица поплава у Србији. Хвала - рекла је Јевђић Т. радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 8.2.2015.

Усвојена Стратегија развоја града Краљева

МАГАЗИН

8.2.2015.

МАМАЦ ЗА ИНВЕСТ

- Стратегија развоја јача преговарачку позицију града и помаже инвеститорима и донаторима да своје планове и агенде прилагоде дефинисаним и буџетираним потребама града, а не да пројекти и планови буду вођени искључиво понудом донатора. – Стратегија је довољан знак донаторима и инвеститорима о социјалном консензусу око развојнх приоритета на локалном нивоу. - Документ усаглашен са бројним националним стратешким документима, секторским стратешким и планским документима града Краљева и међународним документима. - Лоше макроекономско окружење, као и смањен интерес инвеститора за улагање у Србију, у знатној мери је довело до заоштравања конкуренције између локалних самоуправа за привлачење инвеститора

Фото: М. Радовановић

ИТОРЕ И ДОНАТОРЕ

МАГАЗИН 8.2.2015.

тратешко планирање је само један од инструмената локалне самоуправе којим обезбеђује развој и константно унапређивање привредног и институционалног амбијента за привлачење инвестиција као услова за јачање економије и развијање партнерских односа са приватним сектором. Оно омогућава и повезивања са другим градовима и општинама у циљу реализације заједничких циљева и јачања фискалног капацитета. У данашње време све је присутније уверење да је без стратешког планирања тешко замислити ефикасан и успешан развој локалних заједница. Овакав закључак проистиче из става да је стратешко планирање инструмент за обликовање будућности који помаже да се одреде приоритетни циљеви, мере, средства и начини за достизање тих циљева. Ово сазнање било је основ да у Краљеву буде покренут процес израде Стратегије развоја града као кровног стратешког инструмента, а на основу Одлуке о приступању изради Стратегије развоја града Краљева из 2008. године и Одлуке о изменама и допунама овог документа из 2013. године. Израду Стратегије развоја града финансијски је подржала Агенција за међународни развој САД кроз Пројекат одрживог локалног развоја, који у Републици Србији спроводи Chemonics InternaGonal Inc. За потребе израде Стратегије развоја Градско веће је, на основу усвојене методологије, усвојило пројектни задатак и формирало стручне радне групе у које су укључени представници Градске управе, стручна лица градских и републичких јавних предузећа и установа, института, универзитета, цивилног сектора, привредника, пољопривредника и других стручњака. Њихов задатак био је да ураде анализу постојећих ресурса, дају препоруке за будући развој града у оквиру делокруга свог рада, дефинишу циљеве и предложе мере за унапређење развоја града. У складу са приоритетним областима дефинисаним пројектним задатком четири радне групе су се бавиле

економијом, друштвеним делатностима, инфраструктуром, локалном самоуправом и регионалном сарадњом, а на основу резултата социо-економске анализе дефинисани су конкретни секторски циљеви, подциљеви и мере за њихово спровођење. Схватањем да је стратешко планирање континуирани процес утврђивања циљева локалне заједнице, и начина њиховог постизања који се остварује кроз партнерство свих заинтересованих страна, постиже се и власништво над процесом и документом који је резултат тог процеса, али и консензус и подела одговорности за постављане циљеве и избор начина за њихово постизање. На тај начин се јасно дефинишу приоритети и правци развоја, даје јасан оквир за будуће инфраструктурне инвестиције и стварају претпоставке да развој буде вођен реалним потребама заједнице, а не донатора. Партнерство и партиципација подразумевају заједнички рад на стратегији којим се гарантује ангажовање већих ресурса, веће знање, а повећава се и поверење у процес у коме добровољно учествују и сарађују сви релевантни актери чиме се обезбеђује транспарентност рада органа локалне самоуправе. Аутори верују да је усвајање овог документа у Скупштини града довољан знак донаторима и инвеститорима о социјалном консензусу око развојнх приоритета на локалном нивоу. Зато се верује да овако креиран план јача преговарачку позицију града и помаже инвеститорима и донаторима да своје планове и агенде прилагоде дефинисаним и буџетираним потребама града, а не да пројекти и планови буду вођени искључиво понудом донатора. Лоше макроекономско окружење, као и смањен интерес инвеститора за улагање у Србију у знатној мери је довело до заоштравања конкуренције између локалних самоуправа за привлачење инвеститора. Искуство показује да се они усмеравају према срединама које имају јасне циљеве, стабилне институције, конкурентну

радну снагу, ниже локалне таксе и слично, па се постојање Стратегије сагледава као први корак у јачању конкурентске позиције града.

Зашто стратешко планирање развоја? Закон обавезује јединице локалне самоуправе да сарађују и удружују се ради остваривања заједничких циљева, планова и програма развоја, доносе програме развоја и спроводи пројекте локалног економског развоја, старају се о унапређењу општег оквира за привређивање и доносе програм развоја за поједине делатности. Важан разлог за припрему и доношење Стратегије је потреба да се обезбеди синхронизована и координисана планска активност на различитим нивоима града чиме се обезбеђују услови да се приоритетни развојни пројекти потпуно припреме и тако створе услови за обезбеђење додатних финансијских средстава за њихову реализацију. Важном се сматра и чињеница да повлачење средстава из већине фондова и програма није могуће уколико не постоји документ у коме се дефинишу циљеви и приоритети локалне заједнице за које се траже средства. Зато главни циљ стратешког планирања и јесте доношење плана којим се подржава визија и вредност заједнице, али и стварање чврстог партнерства на локалном нивоу кроз заједничко дефинисање, процену и активирање развојних шанси и циљева путем заједничких акција и пројеката. Циљ овог процеса је и јачање капацитете локалних људских ресурса кроз сталне едукације и обуке. Важан предуслов за реализацију стратегије је буџет града, а оптимална расподела средстава треба да буде заснована на приоритетима развоја општине. Из тог разлога циљ стратешког планирања јесте да иницира увођење праксе вишегодишњег планирања локалног буџета да би се правовремено издвајала средства за реализацију приоритета града.

Стратешки, законски и институционални оквир за планирање локалног развоја

МАГАЗИН

8.2.2015.

Влада Републике Србије је током последњих десет година усвојила више стратешких докумената у којима су наведени национални циљеви, приоритети и мере које представљају оквир за разматрање и планирање локалног развоја. Стога је и документ, о коме су се на последњој седници изјашњавали одоборници Скупштине града, усаглашен са бројним националним стратешким документима, секторским стратешким и планским документима града Краљева и међународним документима. Поред Закона о локалној самоуправи, као основног који дефинише

оквир за рад локалне самоуправе, важни су закони о финансирању локалне самоуправе, буџетском систему, планирању и изградњи, регионалном развоју, територијалној организацији, локалним изборима, јавној својини и други. Сви они су највећим делом усклађени са европским законодавством, а њима су проширене ингеренције локалних самоуправа чиме је знатно појачана финансијска база, неопходна за подстицање економског развоја и привлачење капитала, инвестиција и нових пројеката.

Надлежности градова и општина При планирању локалног развоја од посебне важности су надлежности додељене локалној самоуправи која

иако нема могућност да утиче на макроекономско окружење, има инструменте да делују у области креирања локалног развоја и унапређењу оквира за привређивање, политике јавних финансија, просторног и урбанистичког планирања и земљишне политике, инфраструктурног опремања локација за инвестирање, комуналне политике, оснивање установа и организација и људских ресурса. Најважнијим надлежностима локалне самоуправе сматрају се планирање развоја, урбанистичко планирање, комуналне делатности, уређивање и коришћење грађевинског и пољопривредног земљишта, располагање пословним простором, развој и унапређење туризма, занатства, угоститељства и трговине, изградња и одржавање локалних путева, заштита

животне средине, просвета, култура, здравствена и социјална заштита, дечја заштита, спорт и физичка култура, заштита права националних мањина и заштита од елементарних непогода. За планирање локалног развоја најзначајније су надлежности које локалне самоуправе имају у погледу просторног и урбанистичког планирања, уређивања грађевинског и пољопривредног земљишта, уређивања обављања комуналних делатности, управљања пословним простором, доношења програма и акционих планова унапређења стања животне средине, као и надлежности у вези са локалном инфраструктуром. Изузатно важним сматрају се надлежности везане за унапређење пословног амбијента и стварање услова за развој сектора малих и средњих предузећа.

Посебан значај у спровођењу стратешког документа припада јавним финансијама као сложеном инструменту политике развоја којим се повећава количина средстава у буџету узимањем од грађана и привреде. У сложеним економским условима изузетно је значајно доношење одлуке о томе колико и од кога узети, и на шта потрошити, да би се остварио оптималан ефекат по друштво. Полазећи од става да је то највећи изазов у сфери јавних финансија преовладава уверење да управљање њима треба да подразумева консултације са свима на које ова политика има најдиректнији утицај, а то су привреда и буџетски корисници. При изради Стратегије развоја града имала су се у виду велика оптерећења и ограничења која се тичу просторног планирања, грађевинског земљишта и комуналне политике.

Главно се односи на сазнање да до пре неколико година локалне смоуправе нису биле власници имовине коју користе што је представљало велико ограничење за добро управљање имовином чиме је умањена правна сигурност свих учесника у овом процесу и вредност коју локална самоуправа може да добије за велики део имовине којом располаже. Иако је гад Краљево покренуо процес успостављања базе података градске имовине још нема Стратегије располагања тим земљиштем, нити обједињеног управљања грађевинским земљиштем чију вредност, поред површине, локације и степена опремљености, одређује и постојање просторних и урбанистичких планова, садржина планских аката, локални приходи у вези са грађевинским земљиштем и ефикасност управе. Т. Радовановић

8.2.2015.

МАГАЗИН

Владимир Пајовић

ПУЛС Србије у патриотском блоку

- Патриотски блок алтернатива лошој власти, јер има суштински другачију националну, економску и културну политику у односу на власт. – Суштина неолибералног концепта је била да се држава остави без ресурса којима располаже и стави у дужничко ропство. - Српско тржиште третирано је искључиво са аспекта јефтине и обесправљене радне снаге и амбијент за банкарске услуге и производе западних земаља. – Смањивање пензија и плата у јавном сектору неминовно условљава пад потражње што додатно повећава негативни ефекат. - Мерило квалитета рада владе није њена реторика него дела, односно новчаник грађана који никада није био празнији, па видимо да се ради о демагогији, популизму, суровом пропагандном начину вођења политике у којој сви потези имају искључиво маркетиншки карактер

Фото: М. Радовановић

ЗАУСТАВИТИ ПРОПАДАЊЕ ДРЖАВЕ

позиционом патриотском блоку, који су новембра прошле године формирале Демократска странка Србије и Покрет Двери, пред крај јануара су се прикључили Српски либерални савет и Покрет уједињених локалних странака Србије. Том приликом је потврђено да блок постаје нова политичка снага која расте из дана у дан, а добрим знаком се оцењује то што га људи препознају као алтернативу лошој власти, јер има суштински другачију националну, економску и културну политику у односу на власт. Приступајући патриотском блоку, као снажној алтернативи политици безнађа и диктата коју спроводи власт, председник ПУЛС Србије др Љубиша Јовашевић је потврдио настојање да се заједничким снагама сачува будућност грађана која је садашњом политиком угрожена, а у Србији спаси шта се спасити може. Одборник Покрета за Краљево у Скупштини града Владимир Пајовић за МагазИН потврђује да основу за шири опозициони фронт против режима, са жељом да се изазову ванредни избори на свим нивоима, представља Божићни проглас који су потписали представници ДСС, Покрета Двери и група патриотских интелектуалаца. Пре него им се у оквиру Покрета удружених локалних странака Србије придружио Покрет за Краљево вишемесечна анализа је указала на катастрофалну политику која директно угрожава српске националне интересе изазивајући дубоку политичку, социјалну, моралну и демографску кризу због које је стање у земљи оцењено алармантним. Искључиви разлог због кога је Покрет за Краљево приступио овом фронту су праве идеје и суштински другачија политика од оне коју спроводи актуелна власт у Србији. Она се, по уверењу Пајовића, огледа у активностима актуелног премијера Србије Александра Вучића које се оцењују супротним од обећања на основу којих су напредњаци, после мартовских избора прошле године, освојили апсолутну већину у парламенту. - Економска политика је успавана још 2000. године после петооктобар-

МАГАЗИН

8.2.2015.

ске револуције. Била је заснована на неолибералном концепту економских реформи који нам је наметнут споља и прихваћен од стране власти, а имао за циљ нешто друго, а не развој привреде и економије. Суштина је била да нас оставе без свих ресурса којима располажемо, да нас ставе у дужничко ропство како би морали да слушамо богате и моћне. Са друге стране ово тржиште третирано је искључиво са аспекта јефтине и обесправљене радне снаге као добар амбијент за банкарске услуге и производе западних земаља. Странке које су направиле владајућу гарнитуру су у кампањама причале управо супротно. Имале су идеје да се прекине погубни континуитет и најављивали драстичне заокрете, а наставиле добро утабаним и провереним путем. То значи да смо поново добили послушну вазалну владу која искључиво ради у интересу Брисела, па не треба да чуди кад добијају похвале страних амбасадора и представника Европске уније – каже Пајовић. Најодговорнијим за такво стање сматра се актуелни премијер који би, по оцени нашег саговорника, западу могао да послужи за једнократну употребу, а цена коју ће српски народ платити због његове улоге би могла да буде огромна. Страх од тога је повод за окупљање крема српске интелигенције и искрених патриота који су због заједничког циља занемарили међусобне разлике и ујединили се формирајући једину, искрену и праву алтернативу постојећем режиму. За разлику од оних који су започели корените реформе увођењем драстичних мера штедње, као једним од елемената неолибералне политике, у патриотском блоку верују да се тиме постиже супротан ефекат. Основа таквог става лежи у сазнању да са смањењем пензија и плата у јавноме сектору, што је по дубоком уверењу у колизији са важећим уставом земље, драстично опада и онако слаба куповна моћ становништва. То неминовно условљава пад потражње што додатно повећава негативни ефекат, јер ће и оно мало привреде што ради морати да смањи

производњу, па се као крајњи ефекат предвиђа затварање бројних предузећа, отпуштање радника и стварање десетина хиљада нових социјалних случајева. Да штедња производи контраефекат потврђују догађаји у Грчкој након последњих парламентарних избора, а талас протеста се као вирус шири и на друге земље Европске уније, па се очекује пре свих у Шпанији и Португалији. Бриселској визији, каже Пајовић, пркосе и мере које у Мађарској спроводи актуелни премијер Виктор Орбан, а сличне подржавају и чланови патриотског блока уверени да се штедњом не постиже ништа. - Из кризе се излази супротним мерама, а то је стимулација потрошње. У време велике депресије 1929. године у Америци из кризе се изашло политиком која је стимулисала потрошњу, а била оличена у чувеном Њу дилу који је применио председник Рузвелт. Резултат мера примењених у Србији је рекордан дефицит у буџету, рекордна задуженост државе, а бојим се да је већ банкротирала само што нам то нико још није саопштио. Дуг је прешао 70 посто бруто друштвеног производа, па имамо најнижи кредитни рејтинг који је на нивоу Буркине Фасо, а премијера демантује реалност и живот обичног грађанина. Мерило квалитета рада владе није њена реторика него дела, односно новчаник грађана који никада није био празнији, па видимо да се ради о демагогији, популизму, суровом пропагандном начину вођења политике у којој сви потези владе имају искључиво маркетиншки карактер. Немају утемељење ни у каквим резултатима, а сведоци су милиони грађана који све теже живе из дана у дан – каже Пајовић стављајући у жижу интересовања економију.

МАГАЗИН

8.2.2015.

Познато је да без јаке економије нема стабилног друштва, а ни средње класе која треба да буде стуб стабилног политичког система. Нераскидиво везани са њом су образовни систем и култура као два параметра који чине последњу линија одбране идентитета једног народа. Насупрот њима у Србији је на делу својеврсно заглупљивање народа преко разних риалити програма и сличних емисија чији је циљ да се пажња скрене са правих и усмери на периферне проблеме. Све то је, уверен је Пајовић усмерено ка стварању хорде немислећих људи којима је лако манипулисати. Културу која годинама у назад бележи суноврат карактерише општа криза укуса и старлете које одређују системе вредности. Сматрајући веома битном културу која одређује правац кретања и понашања појединца, али и друштва у целини, у Покрету за Кра-

љево преовладава страх при помисли да држава намерно спречава њен преображај и повратак на нормални систем вредности какав је постојао до недавно. Новоприхваћени економски системи вредности испред свих других ставља новац, а показало се да када он задоминира све остале вредности падају. Све наводи на закључак да актуелна власт, као и она пре ње, врло смислено иде истим путем, јер се на тај начин лако манипулише народом и обезбеђује дужи опстанак на освојеним позицијама. Свему доприноси цензура медијских садржаја каквом тренутно стање описују бројни представници опозиционих странака. Безброј пута је поновљено да такве није било ни у време дикатуре пре 2000. године кад је било и медија на којима је могло да се чује и другачије мишљење. - Свако другачије мишљење је у

овој држави очигледно забрањено, оно се жестоко критикује, виче се галами, а то у политици у којој постоје нека правила не сме да се ради. Премијер губи компас па виче и на неке стране политичаре као што смо скоро имали пример. Врло лоше се понаша па обједињујемо тајно тројство, нарцисоидност, макијавелизам и самопромоција, које краси човека на кормилу нашег брода. То је опасно стање за наше друштво, јер се налази између маније гоњења и комунистичког измишљања унутрашњих непријатеља. Сви наши политичари које хвали запад раде за интересе запада, а не Србије и српског народа чији су национални интереси итекако угрожени. Прети нам тотални фијаско који се наставља продајом стратешких ресурса државе што је недопустиво. У првом реду мислим на најаву продаје Теле-

кома који је за време владе Коштунице купио Телеком Републике Српске, а има веома значајну улогу у телекомуникационом систему у Црној Гори и представља једину преосталу полугу спољне политике у региону преко које можемо да оставримо значајне политичке и економске бенефите. Телеком је једно од најпрофитабилнијих домаћих предузећа чији нето приход на годишњем нивоу износи 140 милиона евра, а кад након две године отплати кредит који је узео профит ће бити дупло већи. Са таквом стопом пораста у року од 4 до 6 година Телеком би остварио профит у износу за који ова влада планира да га прода – објашњава Пајовић. Чврсто упориште за став да предузеће не треба продавати налази се у понашању Дојче Телекома за кога се верује да је већ уговорио куповину српске златне коке. Кад је у Хрватској

постао власник телекомуникационог система прво је отпустио велики број радника и подигао цене при чему није побољшан квалитет услуга. Аргумент против било каквог аранжмана са овом фирмом је степен оптерећености запослених у немачкој централи и земљама у којима су слична предузећа приватизована. Док у Немачкој на једног запосленог долази 272 корисника у Хрватској је то око пет стортина, а Мађарској и Македонији достиже читавих осам стотина. Искуство развијених земаља сведочи о потреби да се задржи власништо над доминантним телеоператерима због стратешке контроле над њима, па стратешки ресурс остаје под контролом државе из економских, али и спољнополитичких разлога. Повод више противљењу продаји Телекома је и сазнање о постојању бројних веза које користе

полиција и војска из чега произилиази страх да би, препуштањем у руке странцима, била угрожене безбедност државе. У Покрету за Краљево, као окосници Покрета удружених локалних странака Србије, верују да је све то довољан разлог за приступање патриотском фронту са више пута поновљеним циљем да се издесјтвују ванредни избори на свим нивоима после којих би, уверени су потписници овог документа, могло да дође до заустваљања даљег пропадања државе којој је, иако актуелна власт има огромну подршку бирача, потребна јака опозиција која ће допринети да се неке ствари у земљи промене. Промоцијом Божићног прогласа широм Србије покренуће се велика кампања против продаје Телекома, јер је продаја штетна из националних, економских и безбедносних разлога. Т. Радовановић

МАГАЗИН 8.2.2015.

Патриотски фронт за ванредне изборе на свим нивоима

БОЖИЋНИ ПРОГЛАС ожићни проглас који су на заједничкој конференцији за медије представили доносиоци прогласа ДСС, Покрет Двери и група патриотских интелектуалаца представља саборне принципе сарадње патриотских политичких снага које су формирале опозициони блок против републичког и покрајинског режима и кренуле у борбу за ванредне изборе на свим нивоима. Полазећи од чињенице да национално одговорним српским политичким организацијама интерес Србије јесте и мора бити увек на првом месту, и да остварењу тог интереса треба да буду усмерени сви њихови ставови, одлуке и мере које предузимају; Упозоравајући да се Србија налази у дубокој политичкој, економској, моралној, социјалној и демографској кризи; Имајући у виду чињеницу да су досадашња уситњеност, разједињеност и међусобна супротстављеност патриотских политичких снага у Србији довели до тога да у Скупштини Србије нису заступљене патриотске и евроскептичне политичке опције, и да самим тим у Скупштини нико не заступа ставове грађана Србије који се противе уласку Србије у ЕУ и НАТО и не прихватају економску и културну колонизацију Србије; Демократска странка Србије, Покрет Двери и група патриотских интелектуалаца изражавају спремност да буду носиоци сабирања свих патриотских политичких снага Србије, које ће се окупити око следећих политичких принципа:

Уређење Србије као јаке правне државе засноване на демократским начелима Демократски поредак је угрожен, државне институције се урушавају самовољом власти, правна држава не функционише, изборни процес је на ивици регуларности.... Јаку и делотворну правну државу снажног ауторитета ствараћемо на законима који искључиво одговарају правној и културолошкој традицији Србије и актуелним економским и

социјалним приликама. Домаћи правни поредак мора да има супрeматију над нормама међународног права, а ратификовани међународни споразуми морају да буду у сагласности са Уставом. Медијске слободе се гуше, онемогућен је демократски дијалог заступника различитих политичких ставова. Зато је борба за јачање слободе медија нераскидиво везана за остварење националних интереса, за ослобађање Србије и остварење услова да грађани слободно одлучују о својој будућности, политици коју власт треба да води и путу којим Србија треба да иде.

Одбрана Косова и Метохије у саставу Србије Постојећи Устав Србије, упркос недостацима, представља непремостиву препреку дезинтеграцији Србије. Зато је одбрана важећег Устава борба за очување Косова и Метохије у саставу Србије и брана распарчавању и слабљењу Србије. Сматрамо да преговоре о Косову и Метохији који се одвијају у Бриселу под посредовањем ЕУ, као и примену антиуставног Бриселског споразума, треба прекинути и тему КиМ вратити у Савет безбедности УН. Све антиуставне споразуме склопљене по питању Косова и Метохије на штету српског народа сматрамо ништавним и након формирања национално одговорне власти поништићемо их. Паралелно, залажемо се за максималну државну помоћ опстанку српског народа на Косову и Метохији.

Побољшање услова живота и пораст животног стандарда грађана Годинама уназад услови живота се погоршавају, стандард становништва опада, социјалне разлике се повећавају. Смањење плата и пензија и њихово замрзавање на неодређен рок овакво стање ће драматично погоршати. Наша дужност је да заједничким напором издејствујемо

промену погрешне државне и економске политике којима се угрожава сам биолошки опстанак српског народа. Најважнији национални задатак данас видимо у борби против беле куге и разним видовима подршке јачању наталитета у Србији.

МАГАЗИН

8.2.2015.

Одлучно противљење даљим евроинтеграцијама Србије

Цена коју Србија треба да плати улазак у Европску унију су пристајање на разбијање Србије, даље слабљење њеног државног јединства, прекид пријатељских односа са државама који су јој историјски савезници и најперспективнији трговински партнери, економска колонизација, распродаја профитабилних предузећа и пољопривредног земљишта. Залажемо се за прекид примене Споразума о сарадњи и придруживању са ЕУ и преуређивање међусобних односа у правцу економске сарадње са појединачним европским државама. Друге идеје о европској економској сарадњи, попут предлога о стварању Европе нација и јединственог економског простора „од Лисабона до Владивостока“, такође треба да буду размотрене.

Српске интеграције Најважније интеграције за нас су српске интеграције, што пре свега подразумева политичко, економско и културно повезивање са Републиком Српском и борбу за њено очување. Наша обавеза је и заштита државотворности, националног идентитета и људских права Срба у Црној Гори.

Посебну пажњу посветићемо правима српског народа и у другим бившим југословенским републикама, као и очувању националног идентитета Срба у Расејању и омогућавању њихове што ближе и чвршће везе са Матицом.

Спречавање уласка Србије у НАТО Последице НАТО агресије на СР Југославију су очигледне и далекосежне: губитак људских живота, разарање привреде, уништавање животне средине и здравља становништва, отимање Косова и Метохије... Поред ових, постоје и политички, економски и безбедносни разлози зашто Србија не треба да постане чланица НАТО. Зато ћемо повести одлучну и отворену борбу за обнову војске и војнополитичког суверенитета Србије и против сваког облика непосредног или пузајућег приближавања Србије НАТО пакту.

Чврсто повезивање са Русијом Србија не сме да настави процес евроинтеграција који је води у изолацију од свих осталих земаља света. Да би Србија имала било какав избор неопходно је чинити све што је у нашој моћи да се билатерални политички, економски, војни и културни односи са Русијом, руским партнерима у евроазијским интеграцијама и другим пријатељским земљама света унапреде у највећој могућој мери и у обостраном интересу. У том контексту неопходно је институционализовати односе и пронаћи адекватан правни оквир за учешће Србије у пројектима и програмима ОДКБ-а.

Успостављање дугорочно одрживог концепта економског патриотизма Србија треба да све своје ресурсе стави у функцију реиндустријализације и сопственог економског развоја. Ангажовањем државе на успостављању повољног привредног амбијента развиле би се привредне гране у којима би Србија показала своје компаративне предности и заузела боље место у међународној подели рада. Противимо се распродаји државних јавних предузећа и природних ресурса. Посебну пажњу посветићемо пољопривреди, прехрамбеној индустрији и селу.

Вођење културне политике која има за циљ снажење националног идентитета српског народа Вођење активне културне политике мора бити усмерено ка уобличавању српског становишта, јачању самопоштовања, подизању достојанства, као и стварању свести о потреби националне самодисциплине. Неопходно је да се очувају традиционалне вредности у српској и светској културној баштини, као и универзална научна, културна и цивилизацијска достигнућа. Посебну бригу посветићемо очувању, неговању и законској заштити ћирилице. Ово треба да постане посебна брига српске просвете, у којој треба вратити ауторитет српском учитељу, наставнику и професору, као и достојанствен материјални статус. Српски народ је недељив, његов културни простор је јединствен, а

вештачка подела на „српско и србијанско“ за нас је неприхватива. Подразумева се и гарантована је Уставом потпуна слобода припадника националних мањина које живе у Србији да баштине и развијају своју културу.

Спровођење системске, неселективне и институционализоване борбе против корупције Корупција је непремостива препрека економском и демократском развоју државе. Поред побољшања постојећих антикоруптивних механизама, нужно је да се донесу прописи који би регулисали унакрсно испитивање порекла имовине ради њеног праведног и прогресивног опорезивања. Доследном применом ових прописа разоткрили би се механизми нелегалног богаћења тајкуна и са њима повезаних политичара и политичких странака, зауставила пљачка државе и успоставила правда. Услов за спровођење ових политичких принципа јесте смена актуелне републичке и покрајинске власти. Досадашњи рад и учинак актуелног режима на челу са Александром Вучићем оцењујемо као лош по српске националне и државне интересе, а посебно катастрофалан по питању даљег осиромашења грађана Србије кроз смањење плата и пензија, погубног срљања у ЕУ по сваку цену, као и наставка предаје Косова и Метохије. Сличном оценом вреднујемо и рад Бојана Пајтића у Војводини, чија се политика суштински не разликује од политике републичке власти.

МАГАЗИН

8.2.2015.

13. април у 18,00 Полазак испред Цркве Свете Тројице 14. април Долазак у Солун, обилазак Цркве Светог Димитрија и Српског гробља, спавање у Јерисосу 15. април Одлазак у Манастир Хиландар, спавање у Хиландару 16. април Повратак из Манастира Хиландара, спавање у Јерисосу 17. април Одлазак на славу Манастира Каково, спавање у Јерисосу 18. април Обилазак око Свете Горе бродом, повратак за Краљево 19. април Долазак у Краљево

Актуелизовано питање пуштања у рад Аеродрома „Морава“

ЛЕТОВИ ОД ПОЛО

МАГАЗИН

8.2.2015.

- Аеродром „Морава“ већ дуже време има задовољавајућу инфраструктуру за пријем авиона „Ц3“ категорије који примају до сто путника и одређену количину терета. Краљевачки аеродром резервна опција за Аеродром „Никола Тесла. – Немачка компанија у писму о намерама потврдила жељу за увођењем два лета недељно од Франкфурта до Краљева. - Сваке недеље из Новог Пазара за Истамбул путује 109 путника и сви користе услуге аеродрома у Приштини. - До почетка рада у потребну опрему треба уложити око шест милиона евра

ОВИНЕ ГОДИНЕ? а није локалних политичара Краљевчани би готово заборавили да на десетак километара од града постоји аеродром са могућноћу прихвата авиона за цивилни саобраћај који превозе до сто путника. Активност на конверзији војног аеродрома у Лађевцима, грађеног крајем шездесетих година прошлог века, у цивилни интензивирани су почетком ове деценије, а пуштање у рад навелико најављивано пред крај владавине Демократске странке. Отварање аеродрома за

цивилни саобраћај био је један од адута тадашње власти пред парламентарне изборе у мају 2012. године, а да су готово сви услови за безбедно одвијање саобраћаја обезбеђени требало је да потврди долазак авионом у Краљево тадашњег председника Србије Бориса Тадића са најближим сарадницима. Повремених долазака по којег цивилног авиона било је и много раније, али се показало да су сви они служили само за једнократну употребу у ситуацијама кад је то неком од полити-

чара одговарало. Након избора, и пораза оних који су приоритетним сматрали аеродром најављујући продужење и проширење полетно слетне стазе како би могла да прими и веће авионе, у други план је потискивана прича о отварању и тек по који пут била добар повод за критику нове власти. Најжешћи критичари били су они који су на велика звона најављивали значајно учешће турског партнера у финансирању обимних радова на проширењу и продужењу писте.

8.2.2015.

МАГАЗИН

Ненад Марковић

ричу о пуштању у рад ових дана поново актуелизују напредњаци, а заменик председника Скуштине града Ненад Марковић, и члан Повереништва Српске напредне странке, за следећу недељу најављује долазак министарке грађевианарства, саобраћаја и инфраструктуре Зоране Михајловић. Очекује се да би једна од тема разговора са представницима града могла да буде пуштање у рад аеродрома, а извесним се сматра почетак друге половине ове године. Аеродром „Морава“ већ дуже време има задовољавајућу инфраструктуру за пријем авиона „Ц3“ категорије који примају до сто путника и одређену количину терета. Марковић потврђује да је током претходних месеци било низ разговора са представницима министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре око стављања у функцију овог аеродрома чије су предности у односу на друге видове транспорта вишеструке. Посебно значајном сматра се локација у непосредној близини три велика града, Краљева, Чачка и Крагујевца, а у зони његовог утицаја су још Врњачка Бања, Рашка и Нови Пазар. Напредњаци су мало скромнији у процени потенцијалног броја становника који би могли да користе повољности брзог путовања, па процењују да их има више од 600 хиљада. Њихови претходници на челу града били су до пре две и по године широке руке, па су процењивали да би према аеродрому могло да буде оријентисано чак два милиона људи. Значајном предношћу сматра се сазнање о великом броју привредника са територије која гравитира аеродрому, а велики број њих је по сазнању Марковића већ изразио жељу да га користи, јер у томе види шансу за развој послова. Све то би као крајњи резултат могло да има повећану заинтересованост инвеститора за отварање нових погона на овој територији. У списак оног што би могло да се деси отвара-

њем аеродрома напредњаци укључују и развој бројних услужних делатности везаних за функционисање ваздушне луке што, уз отварање нових погона, неминовно доводи до отварања радних места а то се онима који на њих претендују чини највећом предношћу. Не треба занемарити ни чињеницу да би нормално функционисање требало да интензивира развој туристичких дестинација на подручју околних општина. - Према неким размишљањима Аеродром „Морава“ би био резервна опција за Аеродром „Никола Тесла“ који захваљујући Влади Србије у последње две године бележи велики пораст броја летова. Због оптерећености највећег аеродрома у земљи очекује се да летови лоу-кост компанија буду преусмеравани на аеродроме у Краљеву и Нишу. Како се очекује да аутопут до Прељине буде завршен до 2016. године најкраћи пут до Београда ће бити од Лађеваца, па ће Аеродром „Морава“ бити атрактивнији од нишког. Постоје и авио компаније које су заинтересоване за коришћење услуга овог аеродрома, а једна из Немачке је већ послала писмо о намерама за увођење два лета недељно на линији од Франкфурта до Краљева – каже Марковић. Подаци истраживања којима располажу напредњаци потврђују да сваке недеље из Новог Пазара за Истамбул путује 109 путника и сви користе услуге аеродрома у Приштини. Краљевачки аеродром би на средини пута између Франкфурта и Истамбула био идеално место за превозника, али и путнике којима се сем краћег пута до укрцавања у авион омогућава краће задржавање на административном прелазу између централног дела Србије и Аутономне покрајине Косово и Метохија. У техничке детаље које треба решити до слетања првог авиона са путницима треба решити ситније проблеме међу које спада и рад пограничне полиције. Ова територија је под ингеренцијом полиције из Ужица чији би припадници, с обзиром да нема свакодневног редовног саобра-

ћаја, долазили по потреби. Реалан проблем је и формирање ватрогасне и здравствене службе које морају да буду присутне на аеродрому у време полетања и слетања авиона. До званичног почетка рада треба уложити око шест милиона евра у потребну опрему, а сазнање да друга два аеродрома у земљи повремено занављају постојећу наводи на размишљање да би она која је коришћена у потпуности задовољавала потребе краљевачког аеродрома. Директорат за цивилно ваздухопловство прописује строге критеријуме за ангажовање запослених којима су неопходни одговарајући сертификати. Због тога се очекује да буду ангажовани радници Аеродрома „Никола Тесла“ све до момента док за то, након специјалистичке шестомесечне обуке у Београду, не буду оспособљени они који буду изабрани за обављање ових послова. Ма колико су очи великог броја незапослених упрте и у аеродром као шансу за решавање егзистенцијалних питања није извесно колико ће људи бити запослено, а Ненад Марковић верује да би са интензитетом саобраћаја који се очекује тај број могао да се креће између 15 и 20 у време кад има летова. Иако се извесним за почетак рада сматра половина године, у најгорем случају крај лета, много тога биће јасније већ следеће недеље кад у Краљево стигне министрака Зорана Михајловић на разговоре чија би тема, између осталог, могао да буде и разговор о отварању аеродрома у Лађевцима. Ненад Марковић специјално за МагазИн потврђује да је интересовање за коришћење услуга у посебном писму исказао и крагујевачки „Фијат“, а све је чвршће уверење да би близина аеродрома у знатној мери утицала на подизање рејтинга постојеће и отварање нових индустријских зона у непосредној близини. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

„Сервис и ремонт“ краљевачког „Аутотранспорта“ у штрајку

МАГАЗИН

8.2.2015.

НОВИ ЗАХТЕВИ, ПА

Фото: М. Радовановић

РАДИКАЛИЗАЦИЈА

8.2.2015.

МАГАЗИН

- До раскида уговора о приватизацији половином 2010. године дуг према радницима укључивао је осам несиплаћених зарада, да би се до почетка овог месеца повећао за још четири. - Док је проблем здравственог осигурања од прошле године решен овером књижица на по три месеца радни стаж оних који раде у „Аутотранспорту“ није повезан од 2004. године. - Предузеће оптерећују бројне злоупотребе због који се повећава дубиоза, али због страха који се увукао међу раднике мало ко је спреман о томе да говори јавно. - Уколико се догоди да због неисправних аутобуса буде угрожен одлазак ђака у школе „Аутотранспорту“ прети раскид уговора по коме локална самоуправа плаћа ову врсту услуге. - Штрајкачки одбор проширује листу захтева у које укључује преиспитивања пословања предузећа од раскида уговора о приватизацији. - Радници најваљују радикализацију штрајка, нове протесте и излазак на улице

д раскида уговора о приватизацији краљевачког „Аутотранспорта“ ово предузеће се налази у процесу реструктурирања током кога су се проблеми нагомилавали и достигли кулминацију кад су радници „Сервиса и ремонта“ одлучили да ступе у штрајк тражећи исплату дванаест заосталих зарада и повезивање радног стажа. „Аутотранспорт“ је приватизован почетком друге половине 2007. године, а нови власник постао трочлани конзорцијум окупљен око фирме „Драгон“ са Маршалских острва. Иако до раскида уговора о приватизацији није било познато ко су прави власници међу радницима се све више шушкало да би то могао да буде бивши директор овог предузећа. Први дани након приватизације наговештавали су опоравак колектива, посебно кад је стигло четрдесетак нових камиона куп-

љених на лизинг. Хипотека је, због кредита тешког милион и 300 хиљада евра добијених од приватног лица, стављена и на аутобуску станицу као последњи чист објекат у власништву „Аутотранспорта“. Од продаје спортских терена повезан је део радног стажа запосленима у предузећу, а како нису редовно отплаћване рате за купљена возила један по један из серије најмодернијих камиона, који су у почетку били ангажовани у раду, одлазио је из круга предузећа. Са смањењем обима посла поклопило се и кашњење у исплати зарада, а дуг се до раскида уговора о приватизацији половином 2010. године односио на осам месеци, да би до почетка овог месеца био повећан за још четири неисплаћене зараде. Након раскида уговора за заштитника државног капитала у „Аутотранспорту“ је именован Зоран Маричић за

кога се и пре приватизације сматрало да држи у рукама значајне полуге предузећа. Од око пет стотина запослених предузеће је кроз социјални програм напустило 102 радника, а остали били задовољни што примају какву такву плату без обзира што им нису уплаћивани доприноси за пензијско и инвалидско осигурање, а здравствене књижице нису биле оверене све до прошле године. И док је проблем здравственог осигурања донекле решен овером књижица на по три месеца радни стаж оних који раде у „Аутотранспорту“ није повезан од 2004. године. Од тада трају напори да се бар утврди ко је надлежан да обави овај део посла како би притисак био усмерен према њему, а док из Агенције за приватизацију упућују на послодавца овај се огласио ненадлежним за то. На почетку ове године највећем броју не-

МАГАЗИН

8.2.2015.

задовољних радника није јасно коме би могли да се обрате и добију бар поуздану информацију, јер је све присутнији страх да би у случају стечаја били ускраћени за оно на шта имају право по основу рада. Представници два од три синдиката кажу да су радници пред Нову годину били задовољни и половином плате која у просеку достиже тек 25 хиљада динара, а већина њих се и не сећа кад је последњи пут примила у целом износу. Штрајк је у радној јединици „Сервис и ремонт“ наговештен пред крај минуле године кад су запослени одбили да раде током три дана, а нешто пара добили након што је локална самоуправа уплатила надокнаду за превоз лица старијих од 65 година током прва три месеца ове године. „Тако је Аутотранспорт“ доведен у ситуацију да до краја марта одрађује оно што је већ потрошено, а евиденција о неисплаћеним зарадама потврђује да још нису

измирена дуговања за јануар 2014. године. Према информацијама од послодавца које се пласирају радницима предузеће сваког дана, само по основу трошкова за око четири и по тоне горива, остварује губитак између сто и двеста хиљада динара. На наплату превоза у великој мери утиче велики број дивљих такисиста који, супротно закону, врше превоз по цени аутобуске карте, а процењује се да их има око 250. У оно што зову живим парама запослени у „Аутотранспорту“ не рачунају приходе од месечних и годишњих карата, а значајнијих резултата нема ни од промотивних цена за два од шест дневних полазака према Београду које углавном користе стални путници везани за ово предузеће. Слабој заради у значајној мери доприноси и возни парк који је у све лошијем стању и велики број других превозника који у жестокој борби за сваког пут-

ника пружају повољније услове. Нема довољно података ни о међународном транспорту који се наизменично, по шест месеци у години, обавља у сарадњи са иностраним партнером, а како су ангажовани домаћи возачи све је више оних који сумњају да је он измишљен. У сервису се користи стар и израубован алат који није обнављан тридесетак година. Некада се за одвијање шрафова користио пнеуматски пиштољ, а откад је покварен компресор ради се помоћу штапа и канапа са кључевима који више не одговарају мерама које су на њих утиснуте. Некада је у овом делу „Аутотранспорта“ било ангажовано скоро две стотине запослених различитих профила, а постојао је и систем за одвођење издувних гасова који у данашње време оловом пуни плућа преосталих радника. Уз све то у каналима нема светла, што се негативно одражава на вид, а поред издувних гасова удишу се

испарења уља и мазива. Аутотранспорт је запошљавао 1.300 радника, а радна јединица у Ушћу међу стотинак других ангажовала и 15 механичара. И док је данас у краљевачком сервису међу седамдесетак радника тек педесетак ангажовано у радионици у Ушћу раде само по један механичар, гумар и бравар. Последњих шест аутобуса, и неколико комби возила, купљено је пре приватизације и до данас су толико израубовани да се налазе на ивици техничке исправности. Већина других купљена је пре 1990. године, а користе се само у локалном саобраћају. У сервису су све до понедељка улагали максималне напоре да их оспособе за саобраћај у мери колико то дозвољавају средства за куповину резервних делова. Ма колико да на први поглед изгледају ружни због прозукле лимарије у сервису тврде да су исправни за саобраћај, а колико ће дуго то бити могло би да се сазна врло брзо. Деша-

вало се да по који због проблема на мењачу, диференцијалу, доводу горива или нечег другог откажу на терену, али су се кварови увек отклањали на време. На издржљивост неминовно утиче и квалитет делова за које се дугују знатна средства што је и разлог за куповину јефтинијих и слабијег квалитета. Самостални синдикат, Независност и АСНС окупљају 270 радника које је и поред разлика у ставовима мука, кажу њихови чланови, натерала да сарађују и раде у истом циљу. И поред тога иза штрајка у „Сервису и ремонту“ не стоји ни један од синдиката, јер имају чланова и другим организационим јединицама. Запослени су се сами организовали, формирали Штрајкачки одбор, на чијем челу је радник који није члан ни једног синдиката, и истакли захтев за писмене гаранције о повезивању радног стажа, спровођење социјалног програма и исплату заосталих зарада.

Основна тема разговора са челним људима локалне самоуправе и Рашког управног округа односила се на повезивање радног стажа и спровођење социјалног програма који као решење све израженијих проблема види највећи број радника, посебно након одлуке да се даља приватизација предузећа врши продајом капитала за који се верује да је раван нули. Представници менаџмента су на састанак дошли са идејом да од локалне управе издејствују мало пара како би умирили незадовољне раднике, а као и у случају „Фабрике вагона“ наде штрајкача се полажу у Александра Ерца и његове везе са министром за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Вулином. У овом тренутку могу да рачунају само на обећање да ће се заложити да што пре буде реализован социјални програм. Иницијативу за то треба да покрене заступник капитала који тврди да не може ништа да уради док не добије

МАГАЗИН

8.2.2015.

сигнал из Београда. Сазнање да менаџмент није спреман да подржи захтеве раднике наводи на размишљање да постоји интерес да овакво стање потраје што дуже. Између две последње исплате прошло је пуних 37 дана, а на основу сазнања да су добили између пет и 11 хиљада динара изводи се рачуница да су они са највећим примањима зарадили по 290 динара дневно. Иако се тврди да нема пара за исплату радници тврде да им је понуђено још по пола плате ако наставе да раде. Најодговорнијим за стање у коме се налази „Аутотранспорт“ радници сматрају заступника капитала који је уједно, према подацима са сајта предузећа, заменик генералног директора и финансијски директор. Теретни тран-

Медији Радници Аутотранспорта који штрајкују од понедељка изразили су незадовољство извештавањем локалних медија који нису објективно извештавали о правом стању. Уз погрешне податке о износу исплаћене зараде замерају и што је у телефонском обраћању знатно већа пажња посвећена заштитнику државног капитала него њиховим представницима. спорт се обавља са неколико камиона, али само у случајевима кад се обезбеди посао до кога је све теже доћи. Бројни послови су изгубљени, а они

који их обављају нису спремни да се повуку. Предузеће оптерећују и бројне злоупотребе због који се повећава дубиоза, али због страха који се увукао међу раднике мало ко је спреман о томе да говори јавно. На злоупотребе и махинације са горивом реаговала је и полиција, али се у предузећу све заташкавало из разлога што поједини случајеви крађе чија вредност не прелази пет хиљада динара не подлежу кривичној одговорности. Све се завршава премештањем оних код којих је утврђена одговорност на неку од локалних линија, а међу сервисерима влада уверење да су махинације са горивом један од разлога што нико од око 80 возача није ступио у штрајк. Манипулацију и уштеду горива омогућују нереалне норме које пред-

виђају утрошак од 33 литра на сто километара, а ни један ауто не троши више од 28. Додатно погодује вожња у леру, мањи број путника и станица на међуградским релацијама, али и квалитет евро дизела који је заменио некадашњи Д2. Аутобуси се кваре сваког дана и питање је тренутка кад би сви могли да стану. Да се то не би догодило у „Сервису и ремонту“ очекују било кога ко би им пружио чврсте гаранције како би се спасло што се још спасити може. Иако расположење радника наводи на закључак да је већина кроз социјални програм спремна да напусти брод који тоне присутан је и страх да би менаџмент некима од њих могао да ускрати то право као у случају кад је то користила претходна група радника. Тада

социјални програм није одобрен возачима, јер није било законских могућности да буду запослени нови. Највише од свега брине сазнање да су радници изгубили поверење, па без јаких гаранција челних људи предузећа, али и локалне самоуправе, нису спремни да наставе рад без обзира колики број аутобуса буде остао у саобраћају. Стања у каквом се налазе возила свесни су и возачи, али имају интерес да раде и даље, док највише трпе они који су на аутобуској станици и у гаражи. Дисциплина је попустила до границе са које је тешко вратити се у раније оквире, а возачи одбијају да дају податке на основу којих би се извршила контрола. Уколико се догоди да због неисправних аутобуса буде угрожен одла-

зак ђака у школе „Аутотранспорту“ прети раскид уговора по коме локална самоуправа плаћа ову врсту услуге. Чести одласци у Агенцију за приватизацију показују да нема довољно разумевања за предузећа као што је „Аутотранспорт“, јер се при сваком следећем наилази на нове људе који нису упознати са ситуацијом у овом предузећу. Најновије информације указују да Штрајкачки одбор проширује листу захтева у које укључује преиспитивања пословања предузећа од раскида уговора о приватизацији, па се очекује реакција ресорног министрства и Агенције за приватизацију. Уколико се нешто битније не деси радници најваљују радикализацију штрајка, нове протесте и излазак на улице. Т. Радовановић

МАГАЗИН 8.2.2015.

Проблеми радника Фабрике вагона

МАГАЗИН

8.2.2015.

РЕШЕЊЕ НА

- У овој години право на социјални програм под новим условима. – Све присутније уверење о неминовном стечају. - Рок за слање потребне документације Агенцији за приватизацију и Министарству рада потребне за остваривање права на социјални програм је 60 дана. - Ако се не испуни услов и предузећу по аутоматизму прети стечај. - До окончања поступка очекује се да држава свим радницима повеже радни стаж у висини минималне зараде. - Радници Фабрике вагона таоци неколицине људи? – Здравствене књижице оверене до марта ове године еђу радницима Фабрике вагона, у којој највећи број производих штрајкује више од годнну и по дана, влада уверење да су много пута до сада изиграни. Последњи пут је то било пред крај прошле године кад је, због пропуста менаџмента, пропуштена шанса да сви

који су се за то изјаснили остваре право на социјални програм. У ситуацији која се оцењује све тежом не изостају настојања да се реши коначан статус сваког појединца, а не ретко помоћ за то тражи од челних људи локалне самоуправе. Последња иницијатива представ-

ника синдиката Фабрике вагона резултирала је састанком са заштитницом капитала коме су присутвовали градоначелник Краљева Томислав Илић, начелник Рашког управног округа Небојша Симовић и повереник Покрета социјалиста у Краљеву Александар Ерац. Повод за његово присуство

је сазнање да припада политичкој опцији коју предводи актуелни министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања. Састанак је био прилика да представници радника први пут виде заштитницу државног капитала у овом колективу очекујући од ње одговоре на бројна питања, пре свих оно које се односи на одговорност менаџмента због неажурности приликом подношења документације потребне за остваривање права на социјални програм. Правог одговора и даље нема па међу радницима преовладава уверење да су дискриминисани у односу на друге, а највише оштећени они којима је остало годину или две дана до одласка у пензију. Последње у низу различитих обећања односи се на остваривање права на социјални програм у овој години, али под новим условима. Због тога се са нестрпљењем очекује списак по-

требне документације и нови анкетни листићи за изјашњавање. Ненад Терзић, који заступа интересе радника, није сигуран какви ће бити резултати новог изјашњавања након оног када је жељу да кроз социјални програм напусти предузеће исказало више од четири стотине запослених. Посебну конфузију ствара сазнање да Фабрике вагона нема на списку од 188 предузећа за које је планирано покретање стечајног поступка, али ни међу предузећима које држава планира да подржи у наредном периоду. Дуго је са различитих страна стизала информација да има заинтересованих купаца за овај колектив, али до сада није објављено име ни једног. То је и повод да међу запоселнима, који су највише заинтересовани да се утврди коначни статус предузећа, колају различите приче. Последња потврђује да је купац о коме се говорило одустао из разлога што не жели да инвестира у

фабрику која не ради. Као потенцијални купац помињао се инострани инвестициони фонд који се бави препродајом предузећа, а оно што су његови представници видели у Фабрици вагона није давало довољно гаранција да уз мала улагања може да се оспособи за даљу продају. Од 750 запослених у Фабрици вагона број радника у штрајку варира, а има и оних који нису били спремни да се прикључе штрајкачима, па су послати на плаћено одсуство. Међу радницима је све присутније уверење о неминовном стечају, а закључак изводе и основу савета Александра Ерца, кога сматрају гласноговорником ресорног министарства, да се пријаве за социјални програм. Сазнање да би куповином предузећа у стечају нови власник био ослобођен свих обавеза и дуговања из претходног периода појачава страх од могућности наплате заосталих зарада.

Фото: М. Радовановић

А ПОМОЛУ?

8.2.2015.

МАГАЗИН

- Држава би вероватно преузела дуговања на себе, а нови газда купио чисту фирму без обавеза према радницима. Ерац каже да би могли да се вратимо, али да је његов савет да прихватимо социјални програм. Рок за слање потребне документације Агенцији за приватизацију и Министарству рада је 60 дана. Ако се не испуни услов и пошаље у том року фирма би аутоматски ишла у стечај – каже Терзић. Међу радницима се и даље разматрају различите опције, иако није познато какви ће услови за коришћење социјаног програма бити дефинисани у овој години. Није познато ни да ли ће ову опцију подржати мање или више од 426 радника колико се за то изјаснило у децембру прошле године. До окончања поступка очекује се да држава свим радницима повеже радни стаж у висини минималне за-

раде. На последњем састанку је формирана радна група коју чине представници менаџмента, синдиката запослених и локалне самоуправе, а очекује се да буде укључен и један представник Фонда за пензијско и инвалидско осигурање. Пратећа документација је у Фабрику вагона требало да стигне до краја недеље, како би већ следеће отпочело ново изјашњавање радника. Од пословодства се очекује да буде ажурније него у децембру прошле године и најкасније за два месеца све сређено пошаље на потребну адресу. Контролу целог процеса би требало да врши радна група, а од два представника запослених очекује се да реагују на сваки корак који процене неповољним за оне које заступају. - Држава даје неку могућност, а радници не треба да буду таоци

двојице или тројице људи. Фабрика вагона је фактички приватизована, јер користећи њене ресурсе неке послове обавља група људи. Ако се нешто ради троши се струја за коју се дугују огромне паре, а имамо информацију да ће сви енергенти бити искључени, јер од Нове године обавезе морају да се измирују месец за месец. У погону Процесне опреме раде за трећа лица, радници примају по пет хиљада динара на руке, а колико други узимају само они знају и што њима смета да из Фабрике оде 400 људи. Треба да се питају шта је у главама људи који су радили по 30 година, а сада себе више не виде овде. Прво нас је лагала држава, а онда менаџмент који води фабрику јер причају да је фабрику затворио овај штрајк. Ми смо ушли у штрајк због дуга од десет плата, што нам није повезан радни стаж нити имамо оверене

Заплена - Данас су опет у Фабрику вагона дошли судски извршитељи уз асистенцију полиције и трећи пут плене имовину у корист људи коју су тужили. Већ је отишло неких 15 стругова, а мислим да су данас пописали још десет. Ево, доле су две марице и два полицијска аута, а полиција ме позива као преседника Штрајкачког одбора да се радници не би бунили. Није лепо да те машине иду, а тек ћемо видети шта ће се догодити кад се појаве повериоци од којих се узимало гвожђе – каже Терзић. здравствене књижице – каже Терзић. Здравствене књижице свих запослених оверене су до краја марта ове године када почиње нова неизвесност. Представници радника одлучно демантују тврдње менаџмента да је повод за штрајк био социјални програм који је требало да буде реализован још 2013. године. Изостао је само због страха да би Фабрику вагона напустило више од половине запослених, углавном производни радници. Ово је повод за закључак о понашању менаџмента и крајем децембра прошле године. До дефинисња коначног статуса предузећа радници очекује да буде решено питање исплате заосталих зарада. Међу онима који покушавају да докажу да имају право на исплату има и радника који то чине на суду. Недовољно информација о свему што се до-

гађа ствара страх од могућности да им се право на социјални програм услови повлачењем тужбе. Упркос свему преовладава уверење да постоји жеља локалне самоуправе да се коначно приведе крају вишемесечна агонија. Терзић потврђује став већине радника о свести да ће остати без посла. Са друге стране кристално је јасно да остајањем у колективу не добијају ништа. Законску могућност да штрајкују недоласком на посао потврђује и надлежна иснпекција која за више од годину и по дана није реаговала на такво стање и оспорила ту могућност. - Сад се људи питају шта да раде. Свако је пунолетан и одговара за себе. Ако Фабрика буде почела да ради можда мене као синдикалца неће ни да приме на посао, а нови власник треба да размисли да ли је јефтиније

да врати искусне раднике, или прими неког са завода ко не зна да укључи машину – каже Терзић позивајући се на изјаву ресорног министра о обавези послодавца да сваком запосленом уручи бар обрачун месечне зараде. Обрачуне су ретроактивно тражилии радници Фабрике вагона, али га нису добили иако су о томе обавестили инспекцију, па је једини начин да се утврде тачна дуговања ангажовање вештака. Сазнање да се Фабрика вагона не налази још ни на једном познатом списку за решење коначног статуса подгрева уверење о интересу државе да је ликвидира кроз стечајни поступак. Са друге стране једна од могућности указује на политичке игре због којих је овај колектив тренутно потиснут у страну. Т. Радовановић

Ефикаснија наплата потраживања

МАГАЗИН

8.2.2015.

ОДГОВОР ЈЕ О

- Највећи изазов за професију извршитеља представља решавање око два милиона заосталих судских предмета. - Од увођења професије извршитеља пре непуне две године решено је више од 140 хиљада предмета, а од предвиђених 308, именовано је 205 извршитеља за територију Републике Србије. - Време наплате потраживања је са просечних 635, пре ступања на снагу Закона о извршењу и обезбеђењу, скраћено на просечних 100 дана У присуству многобројних гостију и представника правосудног система Србије, надлежних државних институција, Коморе извршитеља и јавних и приватних предузећа у Краљеву је одр-

жан округли сто на тему „Извршитељи – Одговор је одговорност“. Округли сто који се бавио унапређењем система извршења у Републици Србији организовала Комора извршитеља под по-

кровитељством Министарства правде и уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу која спроводи пројекат „Владавина права и извршење потраживања“.

ДГОВОРНОСТ

Представници правосудног система Србије, надлежних државних институција, Коморе извршитеља и јавних и приватних предузећа разговарали су о изменама Закона о извршењу и обезбеђењу, проблемима са којима се извршитељи сусрећу у пракси, сарадњи са судовима и другим надлежним институцијама, сарадњи са јавним предузећима, као и побољшаној наплати потраживања за комуналне услуге, предностима које нови систем извршења у Србији нуди привреди и грађанима, и искуствима других земаља. Након округлих столова одржаних у

Новом Саду, Нишу и Краљеву, слични ће у наредним месецима бити организовани и у другим већим градовима у Србији, пре свих Крагујевцу и Београду. Заједнички циљ свих окупљања ове врсте је да информишу заинтересоване субјекте о систему извршења у Србији, али и покрену стручну дебату о изазовима који се налазе пред овом новом правосудном професијом и могућностима за њено даље унапређење. Од увођења професије извршитеља пре непуне две године решено је више од 140 хиљада предмета, а од предвиђених 308, именовано је 205

извршитеља за територију Републике Србије. Њиховим ангажовањем је повећана финансијска дисциплина, а време наплате потраживања са просечних 635, колико је износило пре ступања на снагу Закона о извршењу и обезбеђењу, скраћено на просечних 100 дана. Преовладава закључак да кључну корист од новог система извршења у Србији представља ефикаснија наплата потраживања, побољшање инвестиционе климе у земљи, смањење оптерећења судова, као и ефикасност укупног правосудног система. Т. Радовановић

МАГАЗИН 8.2.2015.

Кока-кола акција за породице широм Србије

РАДОСТ СТИЖЕ МЕЂУ КРАЉЕВЧАНЕ - У периоду од 4. до 13. фебруара током кампање „Подели радост за столом“ промотерке Кока-коле обрадовале велики број Краљевчана. - У наградном конкурсу ће на недељном нивоу бити додељено укупно три поклона, односно ваучера за куповину у Макси продајним објектима, у вредности од по 2.000,00 динара. – Кампања се завршава у петак, а посету у време ручка могу да очекују становници улица 4. краљевачки батаљон, Војног насеља и 4. црногорске преко пута касарне у Рибници олико су друштвене мреже постале неизоставни део свакодневног живота схватили су и најзначајнији светски произвођачи. То је било повод да једној белгијској фирми буде понуђено да, у име компаније Кока-кола, у периоду од 2. фебруара до 29. марта на територији Србије организује кампању под називом „Подели радост за столом“. Кампања је у Краљеву отпочела 4. а завршава се 13. фебруара, а у овом периоду Краљевчани су могли, а неки још могу, да очекују да на врата њиховог стана у време ручка покуца нека од промотерки и обрадује их поклоном реномираног произвођача популарног напитка. Сем акцијом која има за циљ да широм Србије доноси радост од врата до врата радост савршеног Кока-кола укуса, у комбинацији са храном, прошириће се у овом периоду и на друштвеној мрежи Инстаграм. Сви који се у том периоду фотографишу са породицом, или пријатељима, у току оброка уз било који Кока-кола производ и фо-

тографију поделе на свом профилу уз #radostzastolom, биће у прилици да освоје поклон, а сваке недеље по три добитника изабраће позната блогерка Миња Богдановски. Постовање садржаја на Инстаграм профилу уз #radostzastolom значи аутоматско прихватање правила конкурса под називом „Радост за столом“, а право учешћа имају сва пунолетна лица са пребивалиштем на територији Србије. Конкурс је направљен искључиво за личну употребу, а правила строго забрањују његово коришћење у пословне или комерцијалне сврхе. У конкуренцију за недељни поклон улазе све фотографије које задовољавају криретијуме дефинисане у правилима, а добитником се може сматрати онај који у току обавештавања добитника докаже да испуњава услове за учешће. У супротном губи право на поклон, па организатор бира другог добитника. Уколико се добитник у року од два дана од контактирања од стране Организатора не изјасни о полагању права на поклон, или не може

доказати исправност својих података, губи право на поклон и на његово место ступа други добитник. У наградном конкурсу ће на недељном нивоу бити додељено укупно три поклона, односно ваучера за куповину у Макси продајним објектима, у вредности од по 2.000,00 динара. Од почетка кампање на територији Краљева промотери су већ обишли становнике Доситејеве улице, насеља Моше Пијаде, све четири куле са ламелама у Улици војводе Путника, улица Милоша Великог, Хајдук Вељкове, Београдске, Зелене Горе и Танаска Рајића. Посету током данашњег дана могу да очекују становници улица Војводе Степе и Олге Јовичић Рите у Старој колонији, 11. фебруара у улицама Цара Лазара и Цара Душана, а у четвртак 12. фебруара у Југ Богдановој, Хероја Маричића и Карађорђевој улици. Кампања се завршава у петак 13. фебруара посетом становника улица 4. краљевачки батаљон, Војног насеља и 4. црногорске преко пута касарне у Рибници. Т.Р.

МАГАЗИН 8.2.2015.

У посети најудаљенијој месној заједници

МАГАЗИН

8.2.2015.

РУДНО РАЈ НА ЗЕМЉИ

Фото: М. Радовановић

- Село Рудно је централни део резервата биосфере Голија – Студеница, једног од само четири стотине на планети, који одликују густе шуме, богатство пашњака и ливада и мноштво кристално чистих река и потока, са обиљем речне пастрмке и ракова. – Холанђани у Рудну помогли уређење школске зграде и увођење грејања, а донацијом од четрдесетак хиљада евра изградили игралиште за кошарку, одбојку, тенис са расветом која омогућава коришћење и у вечерњим сатима. – Више од сто година туризма у овом крају. – Рудно памти и седам хиљада ноћења туриста током године још тридесетих година прошлог века

МАГАЗИН 8.2.2015.

а крајњем југозападном делу територије града Краљева сместила се Месна заједница Рудно коју чине четири планинска села, најудаљенији Бзовик, у централном делу Рудно и суседна Река и Дражиниће. Рудњанска висораван се налази на обронцима планина Радочела и Голије, на надморској висини од 1.100 метара, између два манастира, Градац и Студеница. Заталасана зараван по просторности подсећа на Златибор од кога се знатно разликује јер није гола, већ украшена јеловим, смрчевим и буковим шумама које као букети оживљавају предео и доприносе његовој живописности. Према последњем попису становништва из 2011. године, и подацима наведеним у недавно усвојеној Стратегији развоја града Краљева, на овој територији живи 626 становника у 196 домаћинстава. За нијансу бројније од Бзовика је Рудно које се простире на нешто више од 14 квадратних километара. Свих 211 становника смештено је у 61 домаћинству, а поразним се сматра податак да је према попису из 2002. године на истој територији било 302 становника у 96 домаћинстава. Други по бројности је Бзовик који се простире на 17 квадратних километара, а насељава га 183 становника из 49 домаћинстава. Десет година раније у овом месту је живело 205 становника, а број домаћинстава је био за 12 већи. Увидом у податке за Реку, која се простире на скоро 16,5 квадратних километара, долази се до сазнања да ово место насељава 153 становника распоређених у 57 домаћинстава. Ако је веровати подацима из стратешког документа града Краљева број домаћинстава је између два пописа повећан за десет, а у исто време за 13 мањи број становника. Интересантни су и подаци о најмањем селу Дражиниће које покрива територију од само 7,5 квадратних километара. Док је број домаћинстава између два пописа остао исти број становника је мањи за трећину, или 29, па их тренутно има свега 79. До последњих избора за савете месних заједница председник Савета

Месне заједнице Рудно Драгољуб Шеклер потврђује да је ово село од Краљева, путем који води преко Брвеника, удаљено читавих 100 километара, па су мештани овог дела за задовољење најнужнијих потреба углавном усмерени на 32 километра удаљену Рашку. До магистралног пута има 23 километра, а саобраћај је због конфигурације терена посебно отежан у зимским условима што читав крај, који обилује бројним природним лепотама, чини још удаљенијим. Пут који до Рудна води преко Студенице краћи је читавих 25 километара, али највећу препреку представља 15 километара макадама што онај други, и дужи, чини далеко сигурнијим. Током претходне школске године у истуреном одељењу Основне школе „Стефан Немања“ из Студенице у Рудну је, рачунајући и предшколце, било петнаестак деце. Слична одељења постоје још у Бзовику, у коме школу похађа седам ђака, и Реци у којој их има тек двоје или троје. Сви они су након завршеног четвртог разреда оријентисани на матичну школу у Студеници до које је за њих обезбеђен аутобуски превоз. Одлазак у школу је отежан у зимским условима када је читав крај прекривен дебелим наслагама снега који отежава редовно одржавање пута. Ништа се у овој области, каже Шеклер, битније није променило од времена када је он ишао у школу, а то је било прилично давно. Рудно се сматра природном лепотицом на обронцима Радочела у близини Голије која се, са преко 1.600 метара надморске висине, сврстава међу најлепше планинске пределе у Србији, а карактерише је појава чак пет годишњих доба у једном дану. Мештани читавог краја одувек су се претежно бавили пољопривредом, земљорадњом и сточарством које укључује гајење крава и оваца. Метеролошки услови и богатство вода са Радочела посебно погодују гајењу кромпира на стотинак хектара плодног земљишта и хељде на десет пута мањој површини. Последњих година интензивирана је воћарска производња, а поред шљива изузетне резул-

тате показује узгој јагода и малина врхунског кавалитета. Рудно поседује оно што је тренутно најтраженије у свету, здраву храну, сир, кајмак млеко, јагњетину, воће и поврће. Животиње се хране овсем и пшеницом, некада чак и куваним кромпиром, што довољно говори о врхунском квалитету меса, јаја и млечних производа. Надалеко познати рудњански кромпир врхунског квалитета је преко Гуче стигао чак до Холандије, а увозник као доказ жеље да још дуго сарађује донацијом вредном четрдесетак хиљада евра у селу изградио велелепно игралиште за кошарку, одбојку, тенис са расветом која омогућава коришћење и у вечерњим сатима. Пре тога Холанђани су помогли да се уреди школска зграда и инсталира адекватно грејање како би настава у зимским месецима могла да се одвија на прописан начин. Богатство шумама усмерило је велики број мештана на експлоатацију дрвета, јер је квалитетна грађа за кровне конструкције позната у целој Србији, а податак да је прерађује десетак стругара упућује на размишљање да би овој грани требало посветити посебну пажњу. Обилне кише током већег дела протекле године нису могле у значајнијој мери да поплаве веће површине као у нижим пределима, али су бујице нанеле велику штету бројним путевима. Уз то велика влага се негативно одразила на кромпир, али и велике површине под пшеницом која због тога није ни пожњевена. Клима на Голији погодује лечењу болести крви, анемије, леукопеније, тромбоцитопеније, малигне хемопатије и хроничних респираторних обољења као што су астма, бронхитис, емфизем. Све то доприноси да се све више развија сеоски туризам којим се од десетак која примају госте озбиљно баве четири домаћинства. Најпознатији објекти за смештај су Вила Селена, Домаћинство Шеклер, Пансион Небо на Црњачи и Орлово гнездо у Рудну са укупно педесетак лежајева, а смеш-

МАГАЗИН

8.2.2015.

тајне капацитете допуњава и зграда Дечјег одмаралишта „Гоч“. Иако су сви капацитети током претходне туристичке сезоне били попуњени до послењег места и даље има довољно простора за унапређење сталним обогаћивањем туристичке понуде. Током свих годишњих доба, гостима који долазе у Рудно препоручују се шетње кроз густе шуме до оближњих планинских врхова Катава, Црквине, Диван, Никољача, Кривача и других што на висинама од преко 1.200 метара доприноси потпуном окрепљењу и подмлађивању организма. - Рудно је прелепо, има две црквице од којих се Никољача, удаљена километар и по, управо реновира и осликава, а пре шест година је обновљена и Црква Свете Тројице. Кроз територију месне заједнице протичу три реке, пре свих предивна Бревина која привлачи заљубљенике у природу смештене у извиђачки камп поред ње. Друге две су Клисура, која

такође има посебне дражи, и Изубра са слаповима и водопадима. Оне никад не пресушују, чак ни у најсушнијем периоду, а посебно богатство представља мноштво извора пијаће воде на Радочелу на коме се налази највећи планински врх на територији града Краљева. Од врха на 1.643 метра надморске висине нижу се бројна изворишта, а са ових простора је вода доведена и у Рудно – каже Шеклер. Некада је по сеоским кућама Рудна било игранки и песме, док данас гости уживају у апсолутном миру сеоског живота. Осипање становништва утицало је и на одлуку да лекар, који је стално дежурао у сеоској амбуланти, сада долази само два пута недељно, па је становништво ових крајева, у случају потребе, упућено на педесет километара удаљено Ушће. У Месној заједници Рудно верују да ће успети да убеде надлежне како би се организовао несметан рад амбуланте током читаве недеље, јер на то указују потребе

преосталог становништва. Иако преовладавају старачка сеоска домаћинства има и доста младих ангажованих на пољопривредним радовима. Повреде у шуми где се ради са моторним тестерама, а уједи змија и осица указују на потребу сталног присуства лекара који би гарантовао сигурност све већем броју туриста. До тада ће се и даље само најхитнији случајеви усмеравати у Рашку, а сви остали у Ушће. Највећи проблем мештана ових крајева и даље представља неадекватан пут који до Рудна води преко Студенице, а преовладава уверење да би изградња новог асвалтног још више отворила овај крај према туризму. Проблем четрдесетак домаћинстава заселака Рашовићи, Џоде, Андрићи и Долина је недовољан напон електричне енергије због чега су страдали бројни апарати, замрзивачи и телевизори. Много тога очекује се од израде детаљног генералног плана регулације за центар Рудно који би требало да

буде увод у сређивање саобраћајница и канализационе мреже. - Проблем је и Дом културе који се срушио од старости. Пробали смо да га реновирамо, али је дозвољено да се реновира само део у коме су канцеларије, а сала остала необновљена што ружи зграду која се налази у центру села. Некада смо имали одборника из овог краја, а сада немамо, па је можда и то проблем због кога се наш глас не чује у скупштини. Наши одборници су у Ушћу, а ретко долазе да чују проблеме мада не могу много да нам помогну. Са новим властима смо успоставили добру сарадњу, па закључујем да желе да развијају Рудно као туристички центар. И поред свих тешкоћа, у односу на друге месне заједнице, мислим да смо много тога одрадили – каже Шеклер. Млекара у коју су полагане велике наде због обећања да ће производити масне сиреве, качкаваљ, сиреве са боровницом и осталим шумским воћем које овде обилно успева, одавно је

пропала, па је више нико и не помиње. И млечни производи се све мање производе, и пласирају у Рашку, а млеко предаје двема млекарама. Повећан број туриста повод је да се мештани полако враћају овој производњи, па је све више оних који задржавају млеко од кога производе сир и кајмак. Током зимског периода у овим крајевима има доста снега, а Шеклер каже да је читав крај и по три до четири месеца у ванредној ситуацији, јер ни булдожер Јавног комуналног предузећа „Путеви“ не успева да очисти све што напада током ноћи. Разгледнице из 1911. године потврђују да је и у то време у овим крајевима био развијен туризам. - Хтели смо 2011. да обележимо сто година бављења туризмом и планирали да покренемо неку манифестацију која би била традиционална. Почели смо да је осмишљавамо, али нисмо добили подршку, а кад нисмо успели да обележимо 101. или 102.

било би лепо да обележимо сто пету годину бављења туризмом. Нашли смо неке фотографије из тог времена, али и из 1947. године када је овде одржано првенство републике у смучању. У близини има терена за нордијско скијање, а на падине Црквина, око пет километара према Бзовику, те године је одржано првенство државе у алпским дисциплинама. Иако се надамо да би могло да буде обновљено нема много наговештаја о томе. Имамо и податке из тридесетих и седамдесетих година прошлог века о 7.000 ноћења захваљујући првенствено Дечјем одмаралиштиу које је радило до пре 33 године. Дневно је било присутно тридесетак гостију што за само 150 дана главне сезоне чини сигурно више од пет хиљада туриста – каже Шеклер напоменом да се понуда пласира преко Туристичке организације Краљево која овај крај промовише на сајмовима туризма. Т. Радовановић

МАГАЗИН 8.2.2015.

Краљевачка музичка сцена: Новица Неговановић (2)

МАГАЗИН

8.2.2015.

ШЕСТ И ПО ДЕЦЕНИЈА ДРУЖЕЊА СА ХАРМОНИКОМ

- У време кад је бициклистички ас Радош Чубрић харао на тркама широм земље и Новица се, на предлог друга из детињства Раца Лукића, определио за бициклизам. - У полуфиналу такмичења за Прву хармонику Србије из конkуренције су елиминисани сви такмичари који би у финалу могли да угрoзе фаворизованог Бранимира Ђокића. - Пред такмичење 1966. године Новица је два месеца свакодневно активно вежбао по десет сати без скидања хармонике са леђа. – Пред 30 хиљaда посетилаца у конкуренцији 200 хармоникаша Новица Неговановић освојио прво место као солиста, и у дуету, што није успело више никоме током пола века такмичења у Сокобањи

Новица Неговановић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 8.2.2015.

вакодневно вежбање током читаве недеље, и наступи у дане викенда, неминовно су се одражавали на способност да се на одговарајући начин посвети обавезама у школи, али је жеља за усавршавањем била толико јака да су и професори Шумарске школе осетили предодређеност за музику и били довољно толерантни. То је утицало да Новица Неговановића са успехом заврши школу а да при том, за разлику од многих који су имали куд и камо мање обавеза, не понови ни један разред. Ма колико била јака жеља за формалним музичким образовањем није било могућности да се, у време кад у Краљеву није ни постојала, похађа музичка школа у Крагујевцу. То није омело Новицу да много касније, уз помоћ музичких педагога, научи све оно што му је потребно. Како је растао степен увежбаности расла је и жеља да у директном окршају са другима покаже колико је напредовао, а једино место за одмеравање снага била су бројна такмичења на којима су се окупљали млади хармоникаши из готово свих крајева земље, од Триглава до Ђевђелије. Иако је успех од једног до другог варирао увек је постојала тежња да оно што је спремио за такмичење одсвира што је могуће боље. У свежем сећању врхунског уметника су све оне ствари које је радио први пут у животу, међу њима и први концерт који је у Катрги организовао надалеко чувени Обрен Пјевовић из Мрчајеваца са групом певача и ин-

струменталиста „Распевана Шумадија“. Некако је, прича Новица, са хармоником успео да се угура у аутобус који је возио до Мрчајeваца одакле је пут настављен запрегом једног од музичара. На равном трапу један до другог стисли су се поред Новице нешто млађи Мирослав Илић, хармоникаш Цане Стојановић, затим Споменка Абрамовић, Лепа Илић и још по неко. Иако је наступао као члан оркестра онако мален користио је сваку прилику да између појединих тачака истрчи и одсвира по неколико тактова само да би добио аплауз. Кад су се након концерта распевани Шумадинци упутили према Мрчајевцима Новици није преостало ништа друго до да пут Адрана крене сам са тешком хармоником на леђима. Срећним моментом сматра понуду човека из оближњег Тавника да му помогне у ношењу, а и преноћиште да се током ноћи не би сам враћао у Адране. Свако од такмичења, ма ког ранга било, обележило би нешто чега се Новица дуго сећао. Једно о првих било је у Витковцу, а кад је као победник још једном требало да се појави пред публиком засвирао је толико агресивно да је откинуо каиш којим развлачи мех на хармоници. Више од маестралног наступа публика је са одушевљењем прихватила чињеницу да је тако мален дечачић откинуо каиш. Слично се десило нешто касније кад је са млађим братом Предрагом наступао на концерту у Коњуху. Темпераментан инструменталиста је до те мере агресивно свирао да се у једном тренутку мех његове хармонике раздвојио на месту лепљења, па је једна половина инструмента остала у левој а друга у десној руци. Није у том тренутку негативно могао да утиче ни грохотан смех свих присутних у сали, па је са посебном прибраношћу узео братовљеву хармонику и успешно привео крају извођење. Годинама у назад Ресторан „Париз“ је петком био место традиционалног окупљања музичара. Ту су се дружили, размењивали искуства, склапали послове, а редован посетилац свих ску-

пова био је и Новичин стриц Драган. Једног петка је, пре него што би пошао, Новици дао задатак да до повратка увежба ни мало лако коло од пет делова познато као „Петица“ Миодрага Тодоровића Крњевца. - Окваси марамицу и веже позади каишеве да не могу да одвежем, закључа ме у собу, па оде у Краљево а док се врати ја треба да научим коло да ме неки људи чују. Четири дела скинем лепо, а пето никако јер сам се мучио са басовима. Отворим прозор ниске приземне кућа, попнем се на столицу и хармоником одем код тате да ми покаже пети део. Он ми покаже, а ја се истим путем вратим и затворим прозор као да ништа није било. Сећам се да су дошли Раде Пројовић из Лађеваца, Бранко Јефтовић из Сирче и Цига Миловановић из Витановца пред којима сам сваког петка полагао аудицију и показивао шта сам научио од претходног – прича Новица. Као ни многим другим вршњацима ни Новици на том узрасту није увек успевало да одоли бројним изазовима, најчешће онима које је нудило бављење спортом. У време кад је највећи број младих трчао за лоптом индивидуалци су се опредељивали за друге спортове, а чињеница да је Радош Чубрић харао на тркама широм земље било је довољан повод да се и Новица, на предлог друга из детињства Раца Лукића, определи за бициклизам. Рацо је већ остваривао значајне резултате, учествовао на тркама са Чубрићем, и био троструки првак Србије у категорији контраша. Већ познати нагон и потреба за доказивањем да и у овој области може да буде бољи од осталих били су довољан разлог да, постављањем закривљеног управљача, за трке посебно прилагоди бицикл марке „рог“ који му је купио стриц. Прва трка обележена је победом у категорији контраша, а кроз циљ је прошао само који тренутак иза победника у категорији оних који су возили „специјалке“. Кружна трка возила се из центра града до Хајдук Вељкове улице према Ауто мото клубу, а затим поред Електрокомбината улазило у Улицу Олге Јовичић Рите.

8.2.2015.

МАГАЗИН

Тек на стотинак метара пред циљ успео је Новица да сустигне фаворизованог Чачанина и са пола точка предности пресече линију циља испред Биоскопа „Сутјеска“, данас Кафеа „Пасаж“. Ко зна којим би током текле каријере спортисте и музичара да се након пада на тренингу није повредио што је био довољан разлог да заувек остави бицикл. Да га одвоје од бицикла дуго су настојали родитељи и стриц којима су често помагале и бројне колеге музичари. Веома домишљат стриц би, у договору са другим музичарима, често започињао разговор о бициклизму, а ови саветовали да Новица избегава бицикл јер се то негативно одражава на прсте, па не може да свира добро. Пред такмичење за Прву хармонику Југославије 1966. године Новица Неговановић је већ имао 21 годину. Такмичење за Прву хармонику Србије две године раније није дало очекиване резултате, јер су већ у полуфиналном надметању из конуренције елиминисани сви такмичари који би у финалу могли да угрозе Бранимира Ђокића. Поред Новице елиминисани су врхунски хармоникаш Цига Миловановић, који је годину дана раније у Дуету са Зораном Пејковићем освојио прво место, затим Драгослав Живановић из Сиракова код Пожаревца и многи други. И следећу 1965. годину обележио је пех. Новица је са оцем до Сокобање путовао возом, а други колега такмичар својим „Фолксвагеном“ у коме су биле обе хармонике. Случај је хтео да до заказаног термина у суботу није стигао до места где је требало да се нађу. Услов да се појави у народној ношњи створио је посебан проблем, па је морао да је позајми од знатно ситнијег Владете Станојевића, а пред жири изађе са првом од хармоника које су поређане иза позорнице чекале да их власници подигну пред наступ. И у таквим условима успео је да покаже врхунско умеће и освоји треће место. Сазнање да је убедљиво најбољи те године био победник Драган Матић Жилић додатно је учврстило уверење да и треће место представља успех.

- Пред такмичење 1966. године два месеца сам свакодневно активно вежбао по десет сати без скидања хармонике са леђа. Преко хармонике сам ручавао, а кад пођем у комшилук неким послом не скидам хармонику и свирам. Фанатично сам вежбао, много добро се спремио и био сигуран да ћу да одсвирам без проблема. Нисам био сигуран да ћу да будем најбољи, јер је било 200 хармоникаша пред 30 хиљада људи на отвореном и по околним брдима. У жирију су били Миодраг Тодоровић Крњевац, Титов хармоникаш Тоша Елезовић и један професор из Ниша. Жилић је као прошлогодишњи победник имао право да свира дует, па смо наступили заједно, а ја и појединачно. Пошто смо као дует били бар 50 одсто бољи од свих других било је полемике око тога да ли и као солиста могу да добијем прву награду. Освојио сам оба прва места и то је највећи успех за пола века такмичења у Сокобањи. Пред сам наступ сам успео да заспим и одспавам мало, а брат Предраг каже да је био пред хотелом где су се хармоникаши окупили око Крњевца који је потврдио да неће бити никаквог намештања и да ће победити најбољи – сећа се Новица. Толико је био сигуран у себе да је био спреман на елиминацију у случају да му задрхти прст и промаши само један тон. Главни конкурент те године био је другопласирани Миле Ивановић који је изазивао одушевљење публике атрактивним извођењем бугарских кола. Трећи је био победник на такмичењу за Прву хармонику Србије Бранимир Ђокић, а четврти Слободан Аранђеловић отац познатијег Мирољуба Кемиша. Када је Новица као победник увече током доделе награда беспрекорно одсвирао тежи репертоар од такмичарског лакнуло је и Крњевцу који је коначно добио потврду да није погрешио кад је Неговановића прогласио за најбољег хармоникаша. Много година касније поверио се Новици и признао да је те године био у веома незавидној ситуацији. Као човек коме је након прележане туберкулозе одстрањено једно плућно

крило дуго је био везан за лекове који су стизали из Сједињених Америчких Држава, а доносио их је Кемишев ујак. Стицајем околности нашао се и у Соко Бањи на такмичењу очекујући да би уз малу помоћ председника жирија могао да победи његов сестрић. Одмах након што је Радио Београд објавио резултате такмичења, а да је Новица Неговановић апсолутни победник у две категорије, у Адранима је почело весеље. Кад је адрански виртуоз око 6 сати после подне са великим пехаром у рукама ступио у двориште родитељске куће оно је било пуно народа, а отац већ приставио казан у коме се кувала ракија. Сви су чекали да још једном чују Крњевчево и Хајдучко коло Микана Обрадовића са којима је, уз једну песму, на такмичењу надмашио све конкуренте. - Неколико година касније Миша Мијатовић је био на такмичењу коме су присуствовали неки опозиционари из Чикага, велики противници тадашње власти. Миша прича како је било кад сам ја победио па каже, Новица прође кроз Краљево, а гледају га као да је Тито прошао. Ови други нису могли да не прокоментаришу „са јаким си га човеком упоредио“ – прича са осмехом на лицу наш саговорник. Већ након матуре било је јасно да нема услова за даље школовање и да ће музика бити једино занимање. Само годину дана након победе у Сокобањи следи одлазак у војску и почетак дуге сарадње са Недељком Билкићем. Стицајем околности обојица су служила у истој војној области, а командант јединице чврсто решио да их споји било да Новица оде у Горњи Милановац, или да Билкић дође у Београд. Велика имена у свету народне музике у то време су били Радојка и Тине Живковић који су попустили пред притисцима Недељка Билкића да омогуће Новици наступ на једном од концерата у Дому ЈНА. Из сећања ни до данас нису избледеле речи Радојке Живковић која је након наступа закључила: „Криво седи, ал право беседи, овај мали много лепо свира“. Т. Радовановић

Од почетка другог полугодишта на линији Бзовик-Студеница

МАГАЗИН

8.2.2015.

ШКОЛСКИ АУТО

- После двадесет година на релацији од Бзовика до Студенице комфоран ђачки аутобус са грејањем и клима уређајем. – Уз двадесетак ученика из Бзовика, Рудна и Реке обезбеђен превоз до школе за још десетак из ближих засеока. – Уштеда на годишњем нивоу два милиона динара. – Од уштеде сваке треће године нови аутобус. - Кад би локална самоуправа била у могућности да обезбеди средства за куповину аутобуса на свим линијама, и ђацима обезбедила превоз да школе и назад, годишње би могло да се уштеди између 15 и 20 милиона динара што је довољно за набавку три до четири нова аутобуса

БУС АТРАКЦИЈА

ако се број деце у највећем броју основних школа смањује мештани најудаљенијих делова територије града Краљева настоје да их одрже у својим срединама без обзира на то колико је ученика остало. У том контексту логично је настојање родитеља засеока између најудаљенијег Бзовика и Студенице да малобројним ученицима овог краја олакшају одлазак у школу и повратак кући након завршене наставе. Уз чињеницу да ова места повезује макадамски пут који онемогућава комфорнији транспорт не треба сметнути с ума ни другу да је,

поготово у зимском периоду године, додатно угрожен превоз до школе кад је, због великих снежних наноса, отежано чишћење пута због чега је овај крај готово одсечен од света. Проблем је посебно дошао до изражаја у зимском периоду 2012. године када се догодио инцидент са аутобусом који је на релацији РудноСтуденица превозио ученике из ових крајева. Иако није било никаквих последица био је то повод за бурну реакцију родитеља који су се, указујући на опасност по сигурност ђака, обратили медијима.

Превоз ђака до школе и назад годинама у назад вршили су различити превозници, у прво време аутобусом намењеним превозу шумских радника који је дуго одолевао свим недаћама све док га време није прегазило па више није био у ситуацији да омогући потребан степен безбедности путника. Превоз је организовала Земљораднича задруга „Студеница“, а кад то више није могла сама укључио се и краљевачки „Аутотранспорт“. Последњи месец 2013. године био је повод за расписивање тендера како би се изабрао најбољи понуђач превоза

МАГАЗИН

8.2.2015.

ученика у наредној години, а избор је пао на приватно предузеће из Ивањице. Само неколико месеци раније, у октобру исте године, Министарство на уке, просвете и технолошког развоја је, кроз пројекат за унапређење услуга на локалном нивоу ДИЛС, расписало конкурс за набавку минибус возила намењених искључиво превозу ђака. Локална самоуправа је препознала могућност да коначно реши превоз ученика до школе у Студеници, а најагил нији је и тада био члан Градског већа, данас заменик председника Скупштине града, Ненад Марковић. Није било потребно много времена да се прикупи потребна документација за учешће на конкурсу по чијем је затварању врло брзо уследила информација о позитивном исходу. Мада се очекивало да аутобус стигне до Светог Саве прошле године потпуно нов минибус „ивеко“ је преузет почетком марта прошле године, али није могао да буде стављен у функцију до краја године кад је истекао

уговор са дотадашњим превозником. До школе у Студеници радним данима путује двадесетак ученика Основне школе „Стефан Немања“, али се тај број до крајње дестинације повећа за још половину. То су деца из других места која су током одвијања редовног саобраћаја хендикепирана чињеницом да аутобуси имају тачно одређена стајалишта, па је само од добре воље возача зависило да ли ће да стане на још по неком месту. Осим што је ученицима ових крајева обезбеђен сигуран и комфоран превоз до школе не треба занемарити чињеницу да ће на годишњем нивоу бити уштеђено читавих два милиона динара. Ако се зна да минибус кошта 150 хиљда динара преко пет милиона није тешко закључити да би уштеда током три наредне године могла да буде искоришћена за куповину још једног. Ово сазнање води ка размишљању о новом начину превоза ученика и на другим релацијама, посебно оним у удаљеним деловима територије града. Кад би локална самоуправа

била у могућности да обезбеди средства за куповину аутобуса, и ђацима обезбедила превоз да школе и назад као на релацији Бзовик Студеница, годишње би могло да се уштеди између 15 и 20 милиона динара што је довољно за набавку три до четири нова аутобуса, а то сведочи о исплативости инвестиције. Нови аутобус је предат на коришћење матичној школи „Стефан Немања“ у Студеници која је ангажовала возача по уговору због тога што превоз ђака није у домену делатности којима се она бави. Искусан возач са двадесетчетворогодишњим искуством дуго ради на овој линији, још из периода кад је превоз ученика вршила Земљорадничка задруга „Студеница“, потом „Аутотранспорт“ и на крају приватни превозник из Ивањице. Колико стављање у функцију ђачког аутобуса значи сведочи податак да је превоз тридесетак ђака из овог краја до школе и назад сваког дана коштао 16,5 хиљада динара. То је, каже Марковић, са 330 динара по гаженом ки-

лометру изузетно висока цена какву не може да оствари ни један превозник у Европи, а реално је осам пута већа од трошкова. Више од било какве уштеде значајним се сматра одушевљење ђака из овог краја, али и задовољство родитеља због сазнања да је обезбеђен сигуран превоз од куће до школе и назад. Они који су одавно изашли из школе потврђују да се први пут после двадесет година деца возе у загрејаном аутобусу уз који је обезбеђен по један комплет од седам зимских и летњих гума, а када пред крај школске године буду почели топлији дани комфору ће додатно допринети клима уређај. Петнаест километара макадамског пута одржава, и чисти колико то услови дозвољавају, Јавно комунално предузеће „Путеви“. Ма колико да се и до сада разматрала идеја о асвалтирању процењено је да су трошкови извођења радова на овако краткој деоници прилично високи. Квалитет пута је и до почетка ове године у знатној мери ути-

цао на цену превоза, а асвалтна подлога би, верује Марковић, додатно снизила цену по дану на максимално 3,5 хиљаде динара то би на годишњем нивоу могло да изнесе и читавих 200 хиљада. Укупна уштеда у односу на све раније видове превоза могла би да допринесе да аутобус сам себе исплати сваке три године. На нови аутобус, који од почетком другог полугодишта текуће школске године свакодневно саобраћа на овој релацији, са љубомором гледају и мало старији становници ових крајева. И док они са Рудна имају редовну аутобуску линију која води према Краљеву од овог места ка Студеници је давно укинута. Повод за то био је мали број становника са овог подручја, углавном старијих којима је најчешће био потребан само превоз до амбуланте. Нови аутобус био је повод за размишљање да се, пошто одвезе ђаке у школу, врати до полазне станице и искористи за превоз локалног становништва. Бољим решењем се показало реактивирање старе линије од Студе-

нице до Краљева која би била продужена за још петнаестак километара до Бзовика. Линија не функционише већ дуже време иако је регистрована, а локална самоуправа разматра могућност ангажовања приватног превозника на релацији од Бзовика до Краљева, бар у одређене дане, који би крајем викенда до кућа возио средњошколце из овог краја. Преовладава уверење да би време поласка и повратка могло да се уклопи тако да не ремети ред вожње редовних аутобуских линија „Аутотранспорта“ који није у могућности да саобраћа на овој релацији, али линију по основу уговора о преузимању може да уступи другом превознику. На колико одушевљење најмлађих становника овог краја наилази нови начин превоза до школе сведочи понашање једног од њих који на дан славе, кад је по закону имао право да одсуствује са наставе, није хтео да пропусти прилику и до школе се провоза у новом аутобусу. Т. Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

8.2.2015.

Астерикс и Обеликс

Астериксова пустоловина отпочела је 1959. кад су аутори пожелели да осмисле причу из француске културе која би привукла пажњу послератне деце у то време изложене утицајима страних медија. Дуго су расправљали о томе какав им је херој потребан, какав утисак треба да остави, какве особине да има и који би били његови корени… Хтели су анти-хероја који није снажан и мишићав, већ низак и не превише интелигентан, али лукав… Пажњу им је привукло време Гала који су били готово заборављени у Француској, а њихова смешна имена учинила су се врло интригантним извором разних прича. Тако се родио Астерикс који је убрзо добио великог и крупног партнера Обеликса. Њихове пустоловине су постале невероватно популарне, а захваљујући култном стрипу Астерикс постаје најпознатији Гал на свету, па и 55 година после првог стрипа још увек привлачи пажњу свих генерација. У биоскопима је његове авантуре видело више од 100 милиона гледалаца у 8 анимираних и 4 играна филма. Након што су успели да покоре целу Галију, Римљани муку муче с

малим селом у коме живе надалеко познати јунаци велике снаге, Астерикс и Обеликс. Незадовољан том ситуацијом Јулије Цезар одлучује да око њега сагради луксузни римски град не би ли галски варвари поклекли пред благодетима које он нуди. Астерикс и Обеликс ће морати добро да се намуче како би њихов народ одолео искушењима. Филм је на репертоару до 11. фебруара а пројекције почињу у 16 сати по цени од 250 динара,

Игра кодова Петнаестогодишњи Алан Туринг је стидљив, чудан и усамљен дечак на коме се сви. Вишемесечну муку у традиционалној школи прекинуо је шеснаестогодишњи Кристофер са којим развија пријатељство док упознаје Туринга са светом криптографије. Обојица су изврсни математичари који стичу вештину кодираног комуницирања. Кад се Кристофер после празника не врати од родитељске куће директор ће саопштити да је умро од говеђе туберкулозе коју је добио пијући инфицирано млеко. Дванаест година касније Туринг одлази на састанак с морнаричким запо-

ведником Денистоном који се налази на челу тајне Владине школе за кодове и шифре. Након интервјуа Денистон закључи да је младић арогантан и приглуп и већ се спрема да га испрати кад Туринг спомене немачки војни уређај за кодирање Енигма за који се верује да не може бити разбијен. Туринг добија шансу да то учини, а касније по наређењу премијера Черчила постаје задужен за тим ангажован на овом задатку. Кад претенденти на то место искажу незадовољство предложи им надметање у решавању укрштеница које би помогло обавештајној служби. Победница је девојка Џоан Кларк коју Туринг потајно укључи у тим ризикујући да га ухапсе зато што јој је дао да анализира Енигма поруке. Истовремено опсесивно ради на сопственој електромеханичком уређају за разбијање шифри и назива га Кристофер. Полиција 1952. године добије инфорамцију о провали у кућу професора Туринга, а детектив Роберт Нок закључи да овај нешто скрива. Проверавајући његову прошлост открије да му је ратни досије избрисан, па сумња да се ради о шпијунирању, али истрага креће другим током кад Туринг бива ухапшен. Нок га испитује и открије његову праву прошлост, али се разочара

кад стидљиви академик бива осуђен. Турингов мозак је замагљен хемијским леком, синтетичким естрогеном, на који је пристао да не би морао у затвор. И даље покушава да ради на новијем моделу Кристофера, али више не може да реши ни обичну укрштеницу. Две године касније полиција је поновно у Туринговој кући у којој је тај геније извршио самоубиство. Његов уређај није никад усавршен, иако је подстакао истраживања познато као „Турингови уређаји“, које данас називамо рачунарима. Филм се приказује од 18 сати по цени од 250 динара.

Седми патуљак Принцеза Роуз ће на осамнаести рођендан постати пунолетна, али ће престати и клетва Пупољка. Кад се то коначно деси најмањи од свих патуљака Буби ће на рођенданској забави ослободити клетву зле виле Деламорте, а то ће имати страшне последице. Цео замак и сви гости ће се истог тренутка заледити, а само патуљци успети да се спасу. Због тога ће морати да пронађу једину особу која може да разбије чини што ће бити највећа авантура у њиховим животима, јер ће мо-

рати да дају све од себе да би спасили принцезу и све људе у Фантабуларази... Легендарни патуљци Бобо, Колачић, Сунчани, Брзи, Чако, Ралфи и Облачни добили су своју филмску авантуру, а у компјутерски анимираном 3Д филму ће кренути на мисију спашавања принцезе Ружице која је заробљена у замку Фантабуларасе под утицајем смртоносне клетве. Филм је на репертоару до 11. фебруара а пројекције почињу у 14 сати а цена улазнице је иста као и за остале филмове. Од 20 сати се и даље приказује прошлонедељни хит Горчило: Јеси ли то дошао да ме видиш.

Јупитер уздизање Јупитер Џонс је судбина предодредила за велике ствари. Као одрасла сања о звездама, док је стварност за њу чишћење туђих домова уз непрекидни низ неуспеха и лоше среће. Тек када генетски модификован војник, и бивши ловац на главе, дође на Земљу како би је нашао, Јупитер ће почети да схвата своју судбину која јој даје право на наследство, јер је она та која би

могла променити космичку равнотежу. Много даље од Земље и Сунца је једна од најмоћнијих династија у свемиру, која влада миленијима, а након смрти владарке Балем борбу за престо воде Калик и Титус. Aли, постоји још неко, млада жена рођена на Земљи која није свесна да има право на наследство и будућност какву није могла замислити, а има моћ промени судбину планете. Јупитер Џонс ће морати да напусти све што јој је познато и суочи се са истинском судбином, у чему ће јој помоћи бивши војник и ловац на главе. Научнофантастични филм је и трилер са елементима акције елементима, а уједно и прича о љубави двоје људи који се никад не би срели да није дошло до невероватног догађаја познатог као понављање, рађања особе с потпуно истим генетским кодом као онај који је већ постојао. Та особа је Јупитер Џонс чији је генетски профил истоветан профилу жене која је пре тајанствене смрти владала једном од најмоћнијих породица у свемиру. Пројекције почињу у 22 сата, а за улазницу је довољно припремити 250 динара. Т. Радовановић

МАГАЗИН 8.2.2015.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 8. F 14. ФЕБРУАРА

МАГАЗИН

8.2.2015.

8. фебруар

421. — Констанције III постаје савладар свог шурака западноримског цара Хонорија. 1560. — Турске галије натерале у бекство шпанску флоту, под командом војводе Медине, у бици код града Триполија, који су Турци 1551. преузели од Шпаније. 1587. — После 19 година заточеништва погубљена шкотска краљица Мери Стјуарт, због учешћа у завери за збацивање са престола енглеске краљице Елизабете I. 1849. — Италијански револуционар Ђузепе Мацини прогласио Рим републиком. 1861. — Јужне државе САД одвојиле се од Уније и основале Конфедеративне Америчке Државе с Џеферсоном Дејвисом као председником, што је довело до Америчког грађанског рата. 1863. — Пруска и Русија склопиле савез да би угушуле револуцију у Пољској. 1924. — Приликом погубљења Гија Џона у америчкој држави Невада први пут употребљена гасна комора за извршење смртне казне. 1937. — У Шпанском грађанском рату трупе генерала Франциска Франка заузеле Малагу уз помоћ 15.000 италијанских војника.

1940. — Нацисти у Другом светском рату стрељали сваког десетог становника из два пољска села у близини Варшаве због убиства два немачка војника. 1942. — У манастиру Острог одржана скупштина са које је упућен позив свим Црногорцима и Бокељима, без обзира на политичке и партијске поделе, на устанак против окупатора у Другом светском рату. 1943. — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила град Курск који су Немци окупирали 1941.. 1963. — У Ираку извршен државни удар. Председник Ирака, генерал Абдул Карим Касем стрељан, а нови шеф државе постао пуковник Абдул Салем Мухамад Ареф. 1975. — Совјетски и амерички космонаути почели заједничке припреме за летове „Сојуз-Аполо“. 1984. — На стадиону „Кошево“ у Сарајеву, у присуству 50.000 гледалаца, отворене су 14. зимске Олимпијске игре. На првим олимпијским играма одржаним у Југославији учествовали спортисти из 49 држава, до тада највећи број у историји ЗОИ. 1989. — У близини атлантских острва Азори пао амерички путнички авион са италијанским туристима. Погинуло свих 144 путника и чланова посаде. 1992. — Чланице Европске зајед-

нице у Мастрихту, у Холандији, потписали уговор којим је та економска заједница постала и политичко-правна унија, Европска унија. 1993. — У несрећи изазваној сударом војног авиона "Сухој" и путничког "Тупољев" близу Техерана погинули сви путници и чланови посаде, њих 132, пилот и копилот војног авиона. 1994. — Две групе илегалних имиграната, „људи из чамаца“, стигавши до обала САД, добиле различит третман америчких власти. Кубанци прихваћени, а Хаићани присиљени да се врате. 2002. — У месту Солт Лејк Сити, у САД, отворене 19. Зимске олимпијске игре. 2003. — Индија протерала пакистанског комесара Џалила Абаса Џиланија и још четири запослена у пакистанској мисији, оптуживши Џиланија за финансирање сепаратистичког покрета у индијском Кашмиру. 2006. — Председник Хрватског сабора Владимир Шекс је данас, у име Сабора, изразио осуду и жаљење због чињенице да је „Национал“ објавио карикатуре посланика Мухамеда. У Сарајеву око хиљаду грађана протестовало против карикатура посланика Мухамеда објављених у европским листовима. Египатско врховно веће за антиквитете потврдило је откриће нове гроб-

нице у Долини краљева. То је прво откриће гробнице на овој локацији још од 1922. године.

9. фебруар 474. — Источноримски (византијски) цар Лав I крунисао је свог зета Зенона за савладара свог наследника малолетног Лава II. 1540. — У Рудај Филдсу код Честера у Енглеској одржана прва трка коња. 1788. — Аустријски цар Јосиф II објавио рат Турској. У рату, који је завршен 1791. по Аустрију неповољним Свиштовским миром, на аустријској страни учествовали и српски добровољци под вођством Коче Анђелковића. 1801. — Мировним уговором Аустрије и Наполеонове Француске, потписаним у Линевилу на североистоку Француске, престало да постоји Свето римско царство, иако се цар Франц II одрекао титуле римског цара немачког народа пет година касније. 1825. — Пошто ниједан председнички кандидат није освојио већину електорских гласова на изборима 1824., Представнички дом је изабрао Џона Квинсија Адамса за председника САД. 1861. — Џеферсон Дејвис је изабран за привременог председника Конфедеративних Америчких Држава од

Конфедеративне конвенције у Монтгомерију. 1909. — Француска и Немачка постигле споразум о Мароку, којим је Берлин признао посебне интересе Париза у тој земљи, у замену за економске концесије. 1917. — Због покушаја бугарске војске да мобилише српске регруте у окупираним областима у јужној Србији, у Првом светском рату, избио Топлички устанак. Поред почетних успеха и стварања слободне територије са средиштем у Топлици, устанак крајем марта угушен. Бугари за одмазду побили око 20.000 људи, укључујући жене и децу и уништили неколико десетина села између Прокупља и Лесковца. 1934. — Југославија, Грчка, Турска и Румунија у Атини потписале Балкански пакт, одбрамбени савез од бугарских и италијанских аспирација. Избијањем Другог светског рата савез ослабио због различитих ставова земаља-чланица према Немачкој и Италији, а приступањем Румуније и Југославије Тројном пакту сасвим се распао. 1942. — У њујоршкој луци избио пожар на француском путничком броду „Нормандија“, тада највећем и најелегантнијем на свету, после чега је брод потонуо. 1943. — Тешке борбе за пацифичко острво Гвадалканал окончане у Другом

светском рату победом америчких снага над јапанском армијом. Почео противнапад партизана у Другом светском рату против здружених немачких, италијанских и хрватских снага на Неретви, Битка за рањенике. Почетком марта осам партизанских бригада одбацило главнину немачких трупа и свих 3.500 рањеника пребачено на леву обалу Неретве. 1962. — Јамајка постала независна држава у оквиру британског Комонвелта. 1964. — Битлси су се први пут појавили у Шоуу Еда Саливена, наступајући пред рекордних 73 милиона гледалаца. 1965. — Прве америчке борбене трупе су послате у Јужни Вијетнам. 1969. — Први пробни лет "боинга 747, џамбо-џета“. 1981. — Генерал Војћех Јарузелски постао премијер Пољске. 1991. — На референдуму у Литванији, из којег су били искључени грађани руске националности, више од 90 % бирача гласало за отцепљење од СССР. 1996. — У снажној експлозији у Лондону, коју су подметнули припадници Ирске републиканске армије, погинуле две особе, а око 100 их повређено. Тим нападом прекинуто 17-месечно примирје. 1999. — Кина прекинула дипломат-

ске односе с Македонијом због одлуке Владе у Скопљу да успостави дипломатске односе с Тајваном.

10. фебруар

МАГАЗИН

8.2.2015.

1258. — Монголи заузели Багдад, тадашњи центар исламског света, спалили град и побили 10.000 људи и уништили Абасидски халифат. 1763. — Мировним уговором у Паризу завршен Седмогодишњи рат, први оружан сукоб свих европских сила. Споразумом који су потписале Велика Британија, Француска и Шпанија Француска се готово сасвим повукла из Индије, а Великој Британији препустила и Канаду. Шпанија добила Луизијану и Кубу, а Пруска задржала Шлезију, коју је преузела од Аустрије. 1878. — Конвенцијом у Ел Зањону на Куби окончан десетогодишњи устанак против шпанске колонијалне власти.

Џери под називом Маца је добила отказ. 1942. — Амерички џез-музичар Глен Милер постао први музичар који је добио „златну плочу“ за продају милионитог примерка неке композиције, „ChaWanooga Choo Choo“. 1947. — У Паризу потписани мировни уговори земаља-победница у Другом светском рату и бивших савезника Хитлерове Немачке. 1962. — Амерички пилот Френсис Гери Пауерс, оборен 1960. док је прелетао СССР шпијунским авионом U-2, у Берлину замењен за совјетског обавештајца Рудолфа Абела. 1964. — У судару два аустралијска ратна брода у заливу Џервис потонуо разарач „Војаџер“. Погинуло више од 80 морнара. 1967. — Ратификован је 25. амандман на устав САД. 1989. — Рон Браун је изабран за председавајућег Демократског националног комитета поставши први Аф-

1879. — У Великом Трнову отворено заседање првог бугарског парламента после ослобођења од Турака. 1891. — Заслугом чувеног српског геолога Јована Жујовића на Великој школи у Београду основано Српско геолошко друштво, једно од најстаријих научних друштава у Србији. 1923. — Основан је Тексашки технолошки универзитет у Лабоку. 1940. — Премијерно приказана прва епизода цртаног серијала Том и

роамериканац на челу једне од две водеће америчке партије. 1996. — Компјутер ИБМ назван „Дубоко плаво“ ушао у историју шаха победом над светским прваком Гаријем Каспаровим. 1997. — Хрватске снаге из западног дела Мостара отворили ватру на муслимане из источног дела града који су на хрватску страну дошли да посете гробље. Две особе погинуле, а 38 рањено. Мостар у босанском рату, пошто

су Срби присиљени да напусте град, 1993. подељен на муслимански и хрватски део. 2000. — Лидер Српске радикалне странке и потпредседник Владе Србије Војислав Шешељ оптужио независне медије да су амерички плаћеници и криминалци, чиме је најавио почетак жестоке режимске кампање против независних медија у Србији. 2001. — Током антивладиних протеста у Техерану у сукобу с полицијом рањено више десетина студената, око 100 ухапшено. 2006. — Фатмир Сејдију изабран је за новог председника Косова. Свечаном церемонијом у Торину су отпочеле 20. Зимске олимпијске игре.

11. фебруар 660. п. н. е. - Цар Џиму оснива Јапан. 1531. — Енглески краљ Хенри VIII признат за поглавара Англиканске цркве. 1752. — Бенџамин Френклин је отворио Пенсилванијску болницу, прву болницу у Сједињеним Америчким Државама. 1790. — Квекери су поднели петицију америчком Конгресу за укидање ропства. 1858. — Током рата за реформу (1856. — 1861.) Бенито Хуарез проглашен је у Веракрузу уставним председником Мексика. 1873. — Под притиском републиканаца абдицирао је шпански краљ Амадео и проглашена је прва шпанска република. 1889. — У Јапану је усвојен устав, којим је предвиђен дводомни парламент, али је цар задржао извршну власт. 1919. — Фридрих Еберт је изабран за првог председника Немачке, која је после Првог светског рата постала република. 1929. — Споразумом у Латерану између Италије и Свете столице створена је независна папска држава Ватикан. Тиме је решено „Римско питање“ – спор италијанске државе и Свете столице настао 1870. године, после при-

кључења Италији папске државе и града Рима. 1945. — У Јалти на Криму завршена је Кримска конференција лидера трију великих сила антихитлеровске коалиције. Председник САД Рузвелт, лидер СССР Стаљин и британски премијер Черчил ускладили су војне планове за окончање Другог светског рата, одредили нове односе у Европи и договорили се о оснивању Уједињених нација. 1953. — Председник САД Двајт Ајзенхауер је одбацио апел за помиловање Џулијуса и Етел Розенберг. 1958. — Тунис је обавестио Француску да њени ратни бродови више неће моћи да користе луку Бизерта. 1970. — Јапан је постао четврта земља у свету која је лансирала вештачки сателит. 1971. — Представници 63 земље потписали су споразум о забрани складиштења нуклеарног оружја на дну мора и океана. 1973. — Пуштени су први амерички ратни заробљеници из Вијетнамског рата. 1975. — Маргарет Тачер изабрана је за председника Конзервативне странке, као прва жена која је у Уједињеном Краљевству постала шеф политичке партије. 1990. — Лидер Афричког националног конгреса (АНЦ) Нелсон Мандела пуштен је на слободу након 27 година проведених у јужноафричким затворима. 1994. — Пет америчких космонаута (Чарлс Болден, Кенет Рајтер, Јан Дејвис, Чанг Дијаз Франклин, Роналд Сега) и један руски (Сергеј Крикаљов) спустили су се у шатлу "Дискавери" на Земљу, окончавши прву америчкоруску спејс шатл мисију. 1996. — У снажној експлозији аутомобила-бомбе у Алжиру убијено је 17 људи, а рањено више од 90. 1997. — Свемирски шатл Дискавери је лансиран на мисију сервисирања телескопа Хабл. 1997. — Под притиском међународне јавности и тромесечних грађанских и студентских протеста председник Србије Слободан Мило-

шевић је посебним законом (lex specialis) признао резултате локалних избора на којима је победила опозициона коалиција „Заједно“. 2001. — Око 7.500 људи демонстрирало је у Немачкој против марша неонациста који је окупио око 250 присталица. 2002. — Као одговор на нападе на израелске цивиле, израелски авиони и хеликоптери напали су палестинске центре безбедности у Гази. 2006. — Живот премијера Аријела Шарона је у опасности и лекари га припремају за хитну операцију након што су открили да је његов дигестивни тракт претрпио тешка оштећења.

12. фебруар 1733. — Енглез Џејмс Оглторп је основао Џорџију, 13. колонију од британских Тринаест колонија, и њен први град Савану. 1812. — Елбриџ Џери је потиписао изборни закон у Масачусетсу, и при томе увејо тај облик изборни инжењеринг познат као џеримандеринг 1818. — Чиле прогласио независност од Шпаније на годишњицу битке код Чакабука. 1825. — Крики су предали америчког влади своје последње земље у Џорџији по споразуму из Индијан Спрингса и одселили се на запад. 1832. — Пацифичка острва Галапагос припојена Еквадору. 1851. — Едвард Харгрејвс пронашао злато у Самерхил Крику у Новом Јужном Велсу, изазвавши златну грозницу у Аустралији. 1855. — Основан је Државни универзитет Мичигена. 1899. — Немачка од Шпаније купила Каролинска острва и Маријанска острва у Пацифику. 1912. — Абдицирао последњи кинески цар Пу Ји, из династије Манчу, Кина постала република, а први председник Сун Јат Сен. 1942. — Немачки војници убили 42 затвореника која су бежала из логора Црвени крст код Ниша, у Другом светском рату, а 105 затвореника успело да побегне. За одмазду стрељано 850

8.2.2015.

МАГАЗИН

људи. 1953. — СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом после бомбашког напада на совјетско посланство у Тел Авиву. 1961. — Саопштено да су припадници сепаратитичког покрета Катанге убили премијера Конга и националног хероја Патриса Лумумбу. Тачан датум и околности под којима је убијен никада нису откривени. 1974. — У Москви ухапшен руски писац Александар Солжењицин, добитник Нобелове награде за књижевност 1970. Наредног дана одузето му совјетско држављанство и протеран из земље. После две деценије проведене у емиграцији у САД вратио се у Русију. 1979. — У Родезији погинуло 59 људи у путничком авиону "Ер Родезија", који су оборили герилци. 1986. — САД Југославији изручиле Андрију Артуковића, министра унутрашњих послова Владе Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. Југословенске власти Артуковића, који је после рата побегао из земље, оптужиле за ратне злочине почињене над цивилима, међу којима је било највише Срба и Јевреја. 1993. — Бивши председник Малија Муса Траоре и три официра осуђени на смрт пошто их је суд прогласио кривима за масовна убиства 1991. 1999. — Сенат САД ослободио председника САД Била Клинтона оптужби за кривоклетство и опструкцију правде, чиме је, после годину дана, окончана „сексуална афера“ с Моником Луински и избегнут импичмент. 2000. — Пољска, Мађарска и Чешка, прве од бивших чланица Варшавског пакта, прикључиле се НАТО-у. 2002. — Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу почело суђење бившем председнику Србије и Југославије Слободану Милошевићу, првом шефу државе којем се суди пред Међународним судом. Милошевић у мају 1999. оптужен за злочин против човечности, кршење закона и правила рата и геноцид током ратова у Хрватској и Босни и сукоба на Косову. Почетак „процеса века“ пратило више од 1.000 највећих светских медија. На

захтев Хашког трибунала власти Србије изручиле Милошевића 28. јуна 2001.. Пакистанске власти ухапсиле екстремног исламисту Ахмада Омара Саеда Шеика, британског држављанина, који је главни осумњичени за отмицу америчког репортера Данијела Перла, који је известавао за "Wall Street Journal". 2003. — У сукобима војске и побуњених припадника полиције и других демонстраната током протеста у Ла Пазу у Боливији најмање 30 особа погинуло, а 160 их повређено. 2006. — У Словенији откривен вирус птичије грипе Х5. Случај вируса птичије грипе Х5 потврђен у Нигерији. То је први случај појаве овог вируса у Африци. Краљевска гробница, која датира из 200-300 године п. н. е. откривена у Пелау, Грчка. То је највећа гробница нађена у Грчкој досада. Британски таблоид "News of the World" објавио видео из 2004. године на којем су снимљени британски војници који туку ирачке тинејџере.

13. фебруар 1542. — Катарина Хауард, пета супруга енглеског краља Хенрија VIII погубљена због прељубе. 1633. — Инквизиција римокатоличке цркве у Риму лишила слободе астронома Галилеа Галилеја због његовог залагања за Коперников хелиоцентрични систем. Остатак живота научник је провео под сталним надзором Инквизиције, а забрана с његових дела скинута је 1757.. 1689. — Краљ Енглеске и Шкотске Вилијам III Орански и његова жена Мери, кћерка свргнутог енглеског прокатоличког краља Џејмса II, прогласили су суверенитет над Великом Британијом и Ирском. 1793. — Велика Британија, Пруска, Аустрија, Низоземска република, Шпанија и Пијемонт-Сардинија, склопиле савез против револуционарне Француске. 1935. — Порота у Флемингтону, Њу Џерзи је прогласила Бруна Хауптмана кривим за отмицу и убиство сина

Чарлса Линдберга. 1945. — Совјетска Црвена армија, у Другом светском рату, ослободила Будимпешту, после 50 дана опсаде током које је погинуло 50.000 немачких војника. 1945. — Амерички и британски авиони, у Другом светском рату, почели бомбардовање немачког града Дрездена. Град је током два дана бомбардовања разорен, а рачуна се да је погинуло око 135.000 људи. 1961. — Савет безбедности УН донео одлуку да се у Конго упуте међународне мировне снаге да би се спречило избијање грађанског рата у тој земљи. 1975. — Кипарски Турци су у северном делу острва, који је седам месеци раније окупирала Турска, прогласили „Турску федералну државу Кипар“ и формирали уставотворну скупштину. За првог председника скупштине изабран је вођа кипарских Турака Рауф Денкташ. 1984. — генерални секретар Комунистичке партије СССР-а и државе постао је Константин Черњенко, наследивши преминулог Јурија Андропова. После Черњенкове смрти, који је владао мање од годину дана, на власт је ступио Михаил Горбачов, седми и последњи лидер СССР-а. 1990. — СССР, САД, Велика Британија, Француска и две немачке државе су објавили план о уједињењу Немачке. 1991. — Амерички бомбардери су разорили склониште у Багдаду „идентификовано“ као војни положај, а у којем су, међутим, цивили потражили спас од напада из ваздуха. Према ирачким изворима, погинуло је око 500 људи, међу којима велики број деце и жена. 2000. — Папа Јован Павле II затражио опроштај за све грехове Римокатоличке цркве у прошлости, укључујући и однос према Јеврејима и јеретицима. 2001. — Американка Ен Банкрофт и Норвежанка Лив Арнесен постале су прве жене које су на скијама прешле Антарктик. Њихово „путовање“ од 2.700 километара трајало је 90 дана.

2002. — Британска краљица Елизабета II доделила почасну титулу витеза бившем градоначелнику Њујорка, Рудолфу Ђулијанију, због његове улоге након терористичких напада на тај град 11. септембра 2001. 2003. — Након пада авиона америчке Владе у јужној провинцији Колумбије убијен је један службеник министарства одбране, а тројица су отета. Убијен је и један обавештајац колумбијске војске.

14. фебруар Данас се у свету обележава Тривундан - Свети мученик Трифун. 1797. — Британска флота под командом адмирала Џона Џервиса и Хорејшија Нелсона потукла шпанску армаду код рта Сент Винсент, на крајњем југу Португала. 1804. — На скупштини српских старешина у Орашцу код Аранђеловца донета одлука о подизању буне против дахија. За вођу изабран Карађорђе Петровић. 1835. — У Кнежевини Србији усвојен Сретењски устав, први устав у модерној српској историји. Написао га секретар кнеза Милоша Обреновића Димитрије Давидовић, по узору на француски и белгијски устав. Користећи негодовање Аустрије и Русије, које нису имале разумевања за либерализам Давидовићевог документа, кнез у марту укинуо Устав. На иницијативу драмског писца Јоакима Вујића, уз новчану помоћ кнеза Милоша Обреновића, у Крагујевцу основано прво позориште у Србији. Књажевско-сербски театар једном седмично и празничним данима приређивао представе за кнеза и његове чиновнике и госте, а на репертоару били Вујићеви комади или његови преводи страних дела. 1922. — Италијански инжењер Гуљелмо Маркони почео прво редовно емитовање радио програма из Енглеске. 1929. — Ал Капонеови гангстери у Чикагу убили седам чланова ривалске банде Багса Морена да би спречили крађу кријумчареног вискија, „Масакр

на дан светог Валентина“. 1943. — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату ослободила Ростов од Немаца. 1946. — На америчком универзитету Пенсилванија почео да ради ENIAC, први електронски рачунар опште намене. 1956. — У Москви почео 20. конгрес Комунистичке партије СССР, на којем је шеф партије Никита Хрушчов осудио политику Стаљина и отворио пут процесу дестаљинизације Совјетског Савеза. 1958. — Ирачки краљ Фејсал II и јордански краљ Хусеин објавили уједињење два краљевства у Арапску Федерацију с Фејсалом као шефом државе. Монархија у Ираку оборена у јулу исте године, краљ убијен, а Федерација се распала. 1972. — Совјетски свемирски брод без људске посаде „Луна 20“ лансиран ка Месецу, одакле је 11 дана касније донео узорке Месечевог тла. 1989. — Ирански верски вођа ајатолах Рухолах Хомеини фатвом наредио смртну казну за енглеског писца индијског порекла Салмана Рушдија због дела „Сатански стихови“, које је у Ирану оцењено као увреда ислама. Иранска влада се 1998. јавно оградила од примене смртне казне. 1997. — Међународна арбитражна комисија донела одлуку да спорно подручје града Брчко у Босни буде стављено под међународни надзор до марта 1998. 1998. — Босански Срби Мирослав Тадић и Милан Симић предали се Међународном суду за ратне злочине у Хагу. То су били први оптужени за ратне злочине ратова на простору СФРЈ који су се предали Хашком суду. 2000. — У настојању да изолује југословенског председника Слободана Милошевића, Европска унија проширила списак, са 600 на 900 имена, сарадника Милошевића и људи блиских његовом режиму којима је забрањен улазак у земље ЕУ. 2001. — Скупштина Србије укинула Закон о јавном информисању на основу којег је режим Слободана Милошевића вршио репресију над

слободним и независним медијима у Србији. Од октобра 1998, када је Закон усвојен, до септембра 2000, медији кажњени с преко 30 милиона динара, а некима забрањен рад. 2002. — Истраживачи америчког универзитета Тексас А&М извршили успешно клонирање мачке. У 90. години умро немачки диригент Гинтер Ванд, познат по свом захтевном стилу рада и великом броју концерата Брукнера, Бетовена и Моцарта. 2003. — Трибунал у Хагу подигао оптужницу против лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља за злочине против човечности и кршење закона и обичаја рата. Шешељ се предао том суду 24. фебруара исте године. После шест година живота, првом клонираном сисару, овци Доли, убризгана смртоносна инјекција због симптома прогресивне болести плућа. 2006. — Потврђени случајеви птичије грипе у Ирану и Немачкој. 2007. — На конститутивној седници седмог сазива Народне скупштине Републике Србије, одбијен предлог специјалног изасланика Уједињених нација Мартија Ахтисарија за будуће решење статуса Косова и Метохије.

Персида Радовановић

МАГАЗИН

8.2.2015.

14.2.2000. - 14.2.2015.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

8.2.2015.

ИЗЈЕДНАЧЕН ПРОШЛ

акључак о степену безбедности на територији града Краљева изводи се на основу неколико параметара чије кретање прате надлежне службе Полицијске управе, а односе се на криминалитет, област јавног реда и мира, безбедност у саобраћају и противпожарну заштиту. На основу оних који описују ниво безбедности у последњој недељи јануара, у поређењу са прве три недеље ове године, тешко да би могао да се изведе закључак о позитивној оцени. На овакав став упућује податак о рекордних 59 кривичних дела што је једнако ономе из прве недеље децембра прошле године. Разлика се запажа у структури јер су три од укупног броја окарактерисана као дела привредног криминала, док осталих 56 припадају групи која се у полицијској терминологији воде као остала.

Веома битна је и разлика по броју кривичних дела са познатим извршиоцима. Док су током протекле године рекордне недеље инспектори Криминалистичке полиције успели да утврде извршиоце чак 41 кривичног дела у последњој недељи јануара је тај учинак прилично мршав. О томе сведочи седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града за период од 26. јануара до 1. фебруара у коме је наведено да су познати извршиоци само 11 кривичних дела. У односу на претходну недељу бележи се и погоршање у области јавног реда и мира у којој су педантни статистичари евидентирали 15 прекршаја. Док је број од осам туча тек за један већи у односу на недељу дана раније број осталих прекршаја који су били повод за ремећење јавног реда и мира

готово је удвостручен. Више је него удвостручен и број саобраћајних незгода, а подаци Саобраћајне полиције потврђују да је, од укупно девет, само једна имала за последицу повређена лица док су остале као крајњи исход имале само материјалну штету. Једна особа је задобила лакше телесне повреде, а материјална штета је процењена на 120 хиљада динара Није познато да ли је лепо време и више возила у саобраћају, нервоза возача манифестована у кршењу саобраћајних прописа, повећана ажурност припадника Саобраћајне полиције, или нешто четврто, утицало на знатно већи број прекршаја у области безбедности саобраћаја, али ће у аналима Полицијске управе заувек остати да их је током претходног статистичког пе-

ОГОДИШЊИ РЕКОРД

риода било 401. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали су у гашењу једног пожара у коме је причињена штета процењена на 300 хиљада динара. Број од укупно 183 кривична дела евидентираних у јануару ове године за 10 је већи у поређењу са истим периодом претходне, али се и овога пута запажа разлика у структури. Док је ове године евидентирано четири кривичних дела општег криминала протекле их је било пет. У исто време бележи се повећање оних која се сврставају у дела општег криминала, па је прошлогодишњих 168 заменило нових 179. Позитиван тренд бележи се у откривању починилаца о чему сведочи податак да су у првом месецу ове године познати извршиоци 54, а у истом пе-

риоду прошле године само 34 кривична дела. Знатно погоршање бележи се у области јавног реда и мира у којој је током јануара ове године евидентирано 79 прекршаја од којих 45 отпада на туче. У истом периоду минуле године јавни ред и мир су нарушавани 58 пута, а повод за то су у 24 случаја биле туче. У јануару ове године догодило се 38 саобраћајних незгода, девет са повређеним лицима, 29 са материјалном штетом и једна са смртним исходом. Девет особа је задобило лакше телесне повреде, две теже, а једна смртно страдала. У истом периоду прошле године евидентиране су 42 саобраћајне незгоде од којих 18 са повређеним лицима, 23 са материјалном штетом и једна са смртним исхо-

дом. Лакше повреде констатоване су код 16 особа, теже повређених лица је било три, а број смртно страдалих је идентичан овогодишњем. Материјална штета од милион и 440 хиљада у овом месецу је нешто мања у односу на милион и 860 хиљада из протекле године, али је број од 1.299 прекршаја знатно већи од прошлогодишњих 777. Иако је број од шест пожара, у чијем су гашењу интервенисали припадници Ватрогасно-спасилачке јединице, мањи од прошлогодишњих осам, процењена штета од милион и 350 хиљада динара је скоро четири пута већа од прошлогодишњих 365 хиљада. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

8.2.2015.

ПРОНЕВЕРА У КОМЕРЦИЈАЛНОЈ БАНЦИ

Тешка економска ситуација увек је била додатни генератор развоја криминала који доживљава експанзију у различитим видовима о чему сведоче и редовни недељни статистички подаци којима располаже Полицијска управа Краљево. Средином недеље објављен податак сведочи да су припадници Министарства унутрашњих послова Вишем јавном тужилаштву поднели кривичну пријаву против десет особа, од којих је осморо ухапшено, због сумње да су краљевачку филијалу „Комерцијалне банке“ оштетили за више од 39 милиона динара и 142.890 евра. Првоосумњичени је благајник и ликвидатор ове филијале М. Б. (1978) из Краљева, коме се на терет ставља сумња да је извршио кривична дела злоупотреба положаја одговорног лица, проневера и фалсификовање службене исправе. Због сумње да су извршили кривично дело које се карактерише као злоупотреба положаја одговорног лица у помагању ухапшени су А. Б. (1974), Д. М. (1958), Д. М. (1992) и Д. Р. (1961) из Смедеревске Паланке, И. С. (1983) и Д. М. (1984) из Велике Плане и Ф. С. (1992) из Врњачке Бање. Кривичном пријавом су обухваћене још две особе из Врњачке Бање и Трстеника које се терете да су помагале одговорном лицу у вршењу кривичног дела злоупотреба положаја. Осумњичени М. Б. је из благајне банке проневерио девизни новац у противвредности од око три милиона динара и, по претходном договору, са рачуна банке извршио

пренос око 36 милиона динара и 142.890 евра на динарске и девизне рачуне осталих осумњичених. Судија за претходни поступак је, након саслушања, шесторици осумњичених одредио притвор у трајању до 30 дана, док ће М. Б. који се налазио у бекству, уз кривичну пријаву, бити приведен вишем јавном тужиоцу у Краљеву. Благовременом реакцијом запослених у краљевачкој филијали „Комерцијалне банке“, Вишег јавног тужилаштва и припадника полиције, новац је враћен у већем износу и налази се на посебном рачуну банке.

ДОЛИЈАО ПРОВАЛНИК Колики је степен кризе који генерише велики број кривичних дела, претежно крађа, сведоче извршиоци из различитих делова земље који стижу и у Краљево. Један од таквих био је повод да припадници Министарства унутрашњих послова ухапсе и задржае до 48 сати Д.Р. (1979) из Бачког Брега код Сомбора, коме се на тарет ставља извршење кривичних дела тешке крађе, спречавање службеног лица у вршењу службене радње и фалсификовање исправе. На раскрсници улица Цара Лазара и Војводе Путника полицијски службеници су у среду, приликом провере идентитета, спречили осумњиченог при покушају бекства. Провером је утврђено да су за њим судови у Сомбору и Суботици расписали више централних потерница за издржавање казни затвора и одређивање притвора. За Д.Р. код кога је пронађено више личних карата издатих у Републици Црној Гори, са њего-

вом фотографијом и различитим личним подацима, сумња се да је крајем прошле године обијао породичне куће на ширем подручју Краљева и том приликом отуђио новац, накит, гардеробу, козметичке производе и друге вредније предмете. Приликом претреса стана и других просторија које је привремено користио полицијски службеници су пронашли део украдених предмета и вратили их власницима. У саопштењу Полицијске управе наводи се да полиција наставља рад на расветљавању криминалне делатности осумњиченог због сумње да је извршио већи број крађа и тешких крађа на подручју ужег дела града, Рибнице, Конарева, Матарушке Бање, Врњачке Бање и других места.

ПОСЛЕ ХАПШЕЊА ПОНУДИО МИТО Припадници Министарства унутрашњих послова су у среду око 13 часова у Краљеву ухапсили и, по налогу заменика основног јавног тужиоца, задржали до 48 сати Г.О. (1961) и М.М. (1990) из Оџака. Осумњиченима се на терет ставља кривично дело покушај крађе, а Г.О. и давање мита. Полицијски службеници су осумњичене ухватили на делу приликом покушаја да отуђе златни накит у златари на Тргу српских ратника. Приликом прегледа код осумњичених је пронађено 3.500 евра и златан накит који је враћен власнику, а након што су их довели у службене просторије Г.О. је полицијском службенику понудио мито у износу од 500 евра да би га пустио.

Бољи услови за развој фудбала

МАГАЗИН

8.2.2015.

ТЕРЕН СА ВЕШТА

- Услови у којима фудбалери Слоге играју првенствене утакмице не задовољавају све што прописује овај ранг такмичења, али се пропусти толеришу због разумевања за тешку економску ситуацију. – Могуће локације за терен са вештачком травом Атлетски стадион и игралиште ФК Магнохром. – Рок за стварање потребних услова највише 45 дана. – У поплавама страдали терени фудбалских клубова из Адрана, Грдице, Сирче и Богутовачке Бање

АЧКОМ ТРАВОМ

д тренутка када је објављена информација да ће Краљево бити домаћин меча Светске лиге Дејвис купа између репрезентација Србије и Хрватске почели су да долазе представници различитих спортских савеза са жељом да успоставе сарадњу са спортским радницима града. Након доласка највиших представника Стрељачког и Рукометног савеза у Краљеву је током минуле недеље боравила делегација Фудбалског савеза Србије коју су предводили председник Томислав Караџић и генерални секретар Зоран Лаковић. Поред челних људи локалне

самоуправе, које предводи градоначелник Томислав Илић, радном скупу су присуствовали председник Фудбалског савеза Рашког округа Љубиша Вујовић, председник Фудбалског клуба Слога и члан Скупштине Фудбалског савеза Звонко Терзић, као и Светислав Марушић из судијске организације Краљева. Повод за долазак челних људи националног фудбалског савеза је жеља да се упознају са проблемима фудбалског спорта у локалној средини и да, колико год је то могуће, пруже адекватну помоћ у решавању нагомиланих

проблема. Спремност да помогне није изостала ни када је претходних година било проблема који су претили да локални лигаш буде искључен из даљег такмичења, а Томислав Караџић поручује да ће све активности имати пуну подршку Фудбалског савеза. У изјави за медије по завршетку разговора потврђено је задовољство због корисних разговора са представницима града који су потврдили опредељеност да још више улажу у спорт, са посебним нагласком на фудбал. У том смислу Савез обећава максималну подршку и помоћ да се напред крене

8.2.2015.

МАГАЗИН

бржим корацима, а први је постављање терена са вештачком травом који омогућава коришћење током целог дана. До тада, под условом да се с потребном документацијом аплицира на време, треба обезбедити адекватну локацију и потребне дозволе. Фудбалски савез ће већ наредне недеље потписати уговоре за 12 таквих терена, средства за њих су обезбеђена, а сваки од регионалних савеза може да рачуна на по три. Локална самоуправа подржава напоре фудбалских радника да побољшају спортску инфраструктуру, па као једну од локација за постављање вештачке траве предлаже комплекс од скоро три хектара на локацији игралишта ФК Магнохром који је због недостатка новца у лошем стању, иако је на лепом месту јер је лоциран у близини Факултета за машинство и грађевианрство и Дома студената. Председник Караџић је обећао и опремање најбољег фудбалског клуба комплетном спортском опремом, а разговарало се и о помоћи у санирању штете коју су мајске поплаве током пролећа прошле године нанеле спортској инфраструктури, пре свега игралиштима фудбалских клубова из Адрана, Грдице, Сирче и Богутовачке Бање. Три од њих су на адекватан начин аплицирала за средства, а очекује се да то уради и ФК Морава из Сирче која је закаснила. Према до сада познатим подацима штета на игралишту у Адранима износи 200, а у Грдици 800 хиљада динара. Да би се дошло до одговарајућих средстава потребно је што пре направити довољно убедљиве пројекте са прецизно дефинисаним потраживањима. У Фудбалском савезу Србије потврђују да се одустало од намере да регионима који су поплављени паре буду упућене без пројеката због сазнања да би могла да буду утрошене ненаменски. До сада је у отклањање последица поплава на фудбалским теренима уложено више од милион евра, а на располагању је још седам стотина хиљада. Због обавеза према европској фудбалској федерацији Томислав Караџић од свих који добију

средства очекује да валидним документом оправдају и најситније улагање. Ма колико Фудбалски савез Србије подржавао напоре краљевачких спортских радника значајнија сарадња је изостала јер пре неколико година тадашња самоуправа није имала довољно слуха да искористе жељу, вољу и понуђен новац. У том контексту последењи састанак се сматра веома значајним због потврђене жеље локалног руководства да учествује у унапређењу спорта. У том циљу је протекле године из буџета града спортским клубовима и удружењема додељено 60 милиона динара од којих 12 милиона ФК Слога у којој централним проблемом сматрају неадекватну инфраструктуру и чињеницу да ни терен на коме играју званичне утакмице није власништво клуба. Због тога није могуће било шта улагати у побољшање услова за рад на игралишту на коме тренирају чак четири селекције. Из клуба поручују да услови у којима се играју првенствене утакмице не задовољавају све што прописује овај ранг такмичења, али се пропусти толеришу због разумевања за тешку економску ситуацију. У таквим околностима фудбалери се пружају према сопственом губеру и троше колико имају док се други задужују и скупљају бодове. Краљево је последњих година уложило много у изградњу спортске инфраструктуре, а од стратегије развоја спорта очекује се да дефинише приоритете за наредни период. Из Дирекције за планирање и изградњу стужу информације о плановима за градњу новог фудбалског стадиона, а закључак да још нема прецизно дефинисане локације беспредметним чини рад на техничкој документацији. Отуда су очи упрте у Фудбалски савез Србије и евентуалну одлуку да развија Краљево као фудбалски центар што би интензивирало напоре да се кроз планска документа пронађе одговарајућа локација. Следећи корак би била израда техничке документације под условом да се докаже да објекат може да буде само-

одржив. У том смислу се очекује и помоћ Фудбалског савеза Србије, јер се ради о изузетно великом објекту који град не може у догледно време да изгради сам. Фудбалски савез Србије политику развоја овог спорта реализује преко регионалних савеза који окупљају седам стотина клубова. Да Краљево каска за осталима доказује податак да су за терене са вештачком травом већ конкурисали Ивањица, Чачак, Ужице и Крагујевац. Отуда и уверење председника Караџића да би сарадњу са Краљевом могла да буде и боља. А колика је спремност да се стварају услови за развој фудбала најбоље сведочи Кућа фудбала у Старој Пазови где се на 12 хиљада квадрата покривеног простора налази шест терена које користи више иностраних него домаћих екипа. Ма колико преовладало уверење да су представници локалне самоуправе и локалних клубова очекивали потврду жеље да би национални савез могао да финансијски помогне изградњу новог стадиона све дилеме је отклонио Караџић потврдом да је Фудбалски савез Србије спреман да инвестира само у вештачку траву и рефлекторе за расвету терена. Повод за то је и чињеница да је за добијање средстава од европске фудбалске федерације потребно много труда, а оно што се одобри треба расподелити на велики број гладних уста. Управо због тога је, каже Караџић, присутно настојање да се од једног динара направи три. Од Краљева се очекује да аплицира за средства, а ако их добије уз помоћ јавних предузећа обезбеди квалитетну подлогу за постављање подлоге са вештачком травом. Рок до када треба створити услове је највише 45 дана, а ако до тада не буду испуњени трава иде на друго место. После пријема у Градској управи представници града и Фудбалског савеза Србије обишли су могуће локације за постављање терена са вештачком подлогом, Атлетски стадион и главни терен ФК Магнохром. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Томислав Караџић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs