MagazIN 161 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година III * Број 161 * 22. фебруар 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

22.2.2015.

МагазИН

МАГАЗИН

на свим континентима

МАГАЗИН 22.2.2015.

Дан државности Републике Србије

ТЕМЕЉИ ДРЖАВЕ НА СРЕТЕЊЕ - На дан када је 15. фебруара 1804. године почео Први српски устанак 1835. је донет први Устав Кнежевине Србије. - На велики верски празник Сретење, када је почео устанак за коначно ослобођење од турског ропства, Србија слави Дан државности. - Потпис на Сретењски устав ставио и представник Краљева Сретен Новаковић

раљево је још једном, у недељу на Сретење, полагањем венаца на споменик српском војнику у центру града обележило Дан државности Републике Срије. Након интонирања државне химне „Боже правде“коју су извели чланови Оркестра „27. септембар“, као и свих ранијих година венце су положили представници града, војске и полиције, Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова „Јован Курсула“ као и оних која окупљају учеснике ратова из последње деценије прошлог века, делегација ратних војних инвалида, цивилних жртава рата, резервних војних старешина, породица погинулих у ратовима, Удружења „Душан Силни“, Кола српских сестара. На значај дана када је 1804. године подигнут Први српски устанак, а 1835. усвојен највиши правни акт земље којим су ударени темељи савремене Србија након чега се сврстала у ред модерних европских држава подсетио је градоначелник Краљева Томислав Илић, а др Милан Матијевић потврдио

да је потпис на устав ставио и представник Краљева Сретен Новаковић. Први српски устанак подигнут је у Орашцу код Тополе 15. фебруара 1804. године, а непосредан повод било је убиство четворице српских првака у јануару, познато као сеча кнезова, што је изазвала силно огорчење у народу. Одлука о подизању устанка донета је на великом народном збору, а на чело буне против дахија стао је вожд Ђорђе Петровић међу Турцима познат као Карађорђе. Иако је у прво време устанак имао карактер борбе против јаничарских силеџија, раја није хтела да положи оружје, без гаранције једне стране силе, ни након што је портин изасланик из Босне, Бећир-паша у августу наредио убиство четворице главних дахија у настојању да смири буну. Срби су наставили да пружају снажан оружани отпор и тражили везе с Аустријом и Русијом, па се тако борба против дахија развила у борбу против три и по века турске тираније и власти. У наредних неколико година устаничка војска, под вођством Карађорђа

разбила је турске снаге у чувеним биткама код Иванковца, Делиграда, Мишара, на Суводолу, у Београду и другим местима и ослободила готово целу територију тадашњег Београдског пашалука. Србија на ветрометини ондашњих светских сила Први српски устанак је угушен 1813. године, али је две године касније букнуо други када је Србија имала великог заштитника у моћном руском царству све до 1830. када је на основу султановог хатишерифа постала вазална држава турског царства. Успеси постигнути између 1815. и 1833. године имали су извориште у Првом устанку који је развио борбене и организаторске способности српског народа. Управо зато што се у Првом српском устанку јављају први организовани облици оружане силе будуће српске државе, Сретење се слави и као дан Војске Србије. Тиме се показује континуитет војног организовања у

МАГАЗИН

22.2.2015.

Србији и повезаност српске државе и војске. Успеси у Првом и Другом устанку, познати у европској историји као „српска револуција“, омогућили су да у време владавине кнеза Милоша Обреновића буду ударени темељи модерне српске нације и државе. Први највиши правни акт земље, каквим се тада могло похвалити мало земаља у свету, усвојен је на заседању Народне скуштине на велики хришћански празник Сретење, 15. фебруара 1835. које је одржано у порти православне цркве у Крагујевцу, тадашњој престоници кнежевине. Хроничари су забележили да је тог дана заседање Скупштине „живо очекивано и од народа и од старешина“, да је стигло близу 2.500 званичних представника и око 10.000 знатижељника из вароши и околине, а у част доношења Устава, град је увече обасјао ватромет.

Устав Србије опозван јер је превише либералан Сретењски устав имао је 14 глава и 142 члана који Србију дефинишу као независну кнежевину подељену у округе, срезове и општине. Успостављено је пет министарстава, правде, унутрашњих дела, финансија, војних и иностраних дела. Просветом је најпре управљао министар правде, а потом спољних дела. Устав је регулисао положај кнеза, државног Совјета и Скупштине, а цело једно поглавље било је посвећено грађанским правима. Настао према пројекту Димитрија Давидовића, који је био поштовалац француских институција, Сретењски устав је убрзо опозван због протеста Турске, Аустрије и Русије, које су га сматрале претерано либералним. У деценијама које су уследиле „Стара Србија“ је стално била подручје појача-

ног терора и различитих настојања тадашњих империја да спрече обнављање српске државе на Балкану. Зато је она међународно призната тек на Берлинском конгресу 1878. године, после победе у руско-турском рату, али се сматра да је с Првим српским устанком почела духовна и државна обнова српског народа.

Садржај Устава У члану 1 проглашено је да статус српске државе зависи од турског султана и руског цара, а у члану 5 начело поделе власти на законодатељну, законоизвршитељну и судску. које никада није доследно спроведено Централни органи власти били су кнез, државни совјет и народна скупштина, док „власти српске” чине само кнез и савет. Кнез је неприкосновена личност и

шеф државе који послушавши Државни совјет, даје законе и уредбе. Његово достојанство је наследно, a наслеђују га мушки потомци. Aко их нема мушки наслеђују га потомци кнежевог брата, ако ни њих нема мушки потомци кнежевих кћерки. Државни совјет је тело којим су српски великаши настојали ограничити кнежеву власт. То је својеврстан олигархијски орган чији су чланови председник, секретар, неодређен број саветника и попечитељи, односно министри. Право законодавне иницијативе имају кнез и Државни совјет. Законодавни органи су кнез и совјет чије чланове именује кнез. Кнез има право да два пута одбије законски предлог. Трећи пут га усваја ако не иде на „пагубу” народа, устава или државе. Извршну власт деле кнез и Државни совјет. Совјет у свом саставу

има шест попечитељстава: спољашњи послови, унутрашњи послови, правосуђе, финансије, војска и просвета. Попечитељи не образују колегијално тело — владу. За свој рад одговорни су кнезу који их може сменити, али они и даље остају у Совјету као саветници. Саветници су одговорни за оно што чине и не чине. Нису политички одговорни, али одговарају за кршење устава, права грађана, повреду султанове и кнежеве личности.

Државност Србије у Краљевини СХС, Краљевини Југославије и СФРЈ Тешко стечену државност у вековним бунама и ратовима, Србија је после Првог светског рата уградила најпре у темеље Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије, а после Другог светског рата 1945. године на њима је поникла нова држава СФРЈ. Због противљења њеном насилном разбијању деведесетих година прошлог века, Србија је последња од шест бивших република поново стекла независност, али и због тога што су се власти у Београду пуне три године трудиле да очувају заједничку државу са Црном Гором. Национални празник Србија слави на Сретење од 2002. године, али тек након пуних 89 година, после одвајања Црне Горе 2006. године, први пут као самостална држава. Т. Радовановић Фото: Г. Шљивић

Стратегија развоја града Краљева до 2020. године

МАГАЗИН

22.2.2015.

ЗНАЧАЈНИ

- Према подацима пописа из 2011. године Краљево има 125.488 становника. - Укупан број је повећан у односу на 2002. годину, јер су услед промене методологије у укупно становништво укључена избегла и интерно расељена лица. – Од укупно 92 насеља између два пописа број становника повећен у 14, Адранима, Врби, Грдици, Жичи, Заклопачи, Кованлуку, Конареву, Краљеву, Матаругама, Матарушкој Бањи, Метикошима, Поповићима, Ратини и Чибуковцу. - Однос броја становника изнад 60 година и оних до 19 достигао 123,9 док је просечна старост 42,40 године

Фото: М. Радовановић

И РЕСУРСИ

МАГАЗИН

22.2.2015.

утори Стратегије развоја града Краљева до 2020. године пошли су од претпоставке да велики значај у креирању овог важног документа имају природни ресурси, посебно рељеф који сведочи да је на простору града јасно изражено седам посебних јединица, четири планине и три удолине. Планинско земљиште је распоређено на четири краја тог реона, а удолине су смештене између планина. Северне делове заузимају Котленик на западу и Гледићке планине на истоку између којих је у средишту смештена Доњегружанска удолина. У пространијим деловима реона на југу од запада према истоку пружају се северноисточни делови Старовлашких планина Радочело, Чемерно, Троглав и делови Јелице. У средишту удолине је Ибар, а на истоку обронци Жељина,

Студена и Равна планина, Столови и Гоч као северни огранци Копаоника. Северне и јужне делове општине раздваја удолина Западне Мораве, а све планине јужно и северно од града делови су исте масе чији су средишњи делови потонули дуж дубоких пукотина чиме је створен средишњи део западноморавске удолине. Преко територије града Краљева протичу три веће реке, Западна Морава средњим током дужине 35 километара између села Обрва и Врба, а Гружа и Ибар у дужини од 70 километара низводно од Биљановца доњим делом Количина воде која током године протекне Западном Моравом мања је од оне у Ибру којим протекне између 1,5 и 2 милијарде кубних метара. У исто време Моравом, низводно од Ибра протекне око 2,7 до 3,3 ми-

лијарде кубика. Количина воде у Ибру достиже преко 500 милиона кубних метара воде више него у Западној Морави узводно од ушћа Ибра, па се он сматра једном од најзначајнијих притока у сливу Мораве. Сем Груже притоке Западне Мораве на овој територији су претежно краће реке и потоци као што су Сирчанска, Чукојевачка и Мусина река. Са леве стране се у Ибар уливају притоке богатије водом Студеница, Дубочица и Лопатница и мање притоке Колањ, Пивница и друге, а са десне стране улива се Брезанска и друге мање реке које долазе са Западних Столова. Најважнија притока Ибра која извире на планини Голији и тече кроз дубодолину, а корито јој је урезано у крупном наносу облутака, је Студеница. У периоду киша и отапања снега воде Студенице и њених притока нагло

набујају, док су у периоду суша мале. На источној граници општине од реке Толишнице и Каонске реке испод села Станче настаје Лопатница која се код Богутовца улива у Ибар као његова лева притока, а одликују је карактеристике типично планинског водотока. Највећа река која целим током пролази кроз територију општине Краљево је Рибница дуга око 26 километра, а површина њеног слива обухвата 115 квадратних километара.

Искоришћавањем термалних извора на овом простору настала су позната лечилишта Матарушка и Богутовачка Бања. Минералне воде Матарушке Бање потичу из термалне издани, по хемијском саставу вода је сумпоровита, а температура је углавном између 28 и 48º С. Богутовачка бања има три термална извора из којих избија радиоактивна и слабосумпоровита вода, а извори термалне воде температуре 25º С смештени су у зони у којој се укрштају два раседа.

Минералне, термалне и термоминералне воде

Рудна богатства

На територији града Краљева је мало искоришћен велики потенцијал минералних, термалних и термоминералних вода, па су стално присутне опасности од загађења пре свега због загађивања животне средине.

Територија града Краљева располаже значајним резервама квалитетног каменог, лигнита и мрког угља, а посебно су значајни локалитети на линији Ушће-Баљевац при чему се угаљ експлоатише у Ушћу и Тадењу. У пре-

делу Ушћа се производи око 50 хиљада тона годишње, а велике резерве квалитетног лигнита налазе се у Западно-моравском басену између Краљева и Чачка. Процењено је да резерве угља на левој обали Западне Мораве премашују 100 милиона тона. Од осталих сировина значајне су резерве мермера, доломитског шљунка и песка у токовима река. У зони седиментних стена налазе се и одређене резерве песка, шљунка, цигларске земље, течне и полутечне битумије, магнезита, пешчара, бигра и брече. Магматске стене се експлоатишу из каменолома у Каменици, Годачици, Сирчи, Гокчаници, Магличу, Полумиру, код Богутовца и на још неколико локалитета, а у долини Ибра утврђено је постојање живе. Као грађевински материјал погодан је терпентин, као и мермер који као украсни

камен има изузетну вредност, а посебно значајан за становништво овог краја је онај који долази из Студенице. Укупна површина под мермером, и доломитом, достиже 15 квадратних километара, а најзначајнији локалитет где се експлоатише је између манастира Студеница и највишег врха планине Радочело Криваче. Резерве мермера на овом локалитету процењене су на преко 2,5 милиона кубика.

Шумски ресурси и зелене површине

МАГАЗИН

22.2.2015.

Да је територија града богата шумом показују шумски ресурси који заузимају 46,8% укупне површине, што је више од просека Србије. Најзаступљенија је буква која покрива скоро половину укупне површине, а затим храст са нешто више од четвртине. Удео лишћара у укупној структури износи скоро четири петине док једна отпада на четинаре. У државном

власништву је 62% шума и шумског земљишта док је остатак у приватној својини. Шумама у државном власништву управља ЈП „Србија шуме“ и оне су сврстане у 16 газдинских јединица, док су приватне распоређене на 84 катастарске општине.

Биодиверзитет На територији града Краљева налазе се заштићена природна добра, споменици природе у које се убрајају два храста лужњака око манастира Жича, стабло белог јасена у Милочају, црни бор у клисури реке Ибар, храст лужњак у Ратини, стабло зеленике у Каменици, стабло горског јавора у Каменици, стабло храста лужњака у Гокчаници, Брезни, Храст запис у Ковачима, стари храст у Годачици, Буковачки храст запис и Самаилски крајпуташки храстови. Уз резервате Лојаник и Матарушка Бања заштићена околина око непокретног културног

добра је у Студеници. Посебне вредности овог краја чине Парк природе Голија и Резерват биосфере „Голија – Студеница“. На територији града су и три локалитета обухваћена парком природе Голија, локалитет Испоснице у Горњој Студеници, локалитети Радочело, Градина и Радочело II. У погледу фаунистичке разноврсности, орнитофаунистичке вредности указују на велику биолошку разноврсност, па се овај комплекс намеће као важан европски центар генетичке разноврсности и има велики значај за очување диверзитета птица Србије.

Становништво Према подацима из Пописа становништва, домаћинстава и станова из 2011. године Краљево има 125.488 становника. Укупан број је повећан у односу на 2002. годину, јер су услед промене методологије у укупно становништво укључена избегла и ин-

терно расељена лица. Градско становништво обухвата 54,8% о дукупног броја, или 68.749 становника, док се у остало сврстава 45,2% или 56.739 укупног броја. Поређењем резултата два последња пописа долази се до податка да је у само 14 насеља дошло до повећања броја становника. То су Адрани, Врба, Грдица, Жича, Заклопача, Кованлук, Конарево, Краљево, Матаруге, Матарушка Бања, Метикоши, Поповићи, Ратина и Чибуковац. У осталих 78 бележи се пад броја становника. Очекивано трајање живота мушкараца у Краљеву у 2012. је било 72,53 година, а жена 76,94 година. У исто време је индекс старења, као однос броја становника изнад 60 година и оних до 19, достигао 123,9 док је просечна старост износила 42,40 године. Полна структура становништва зависи од структуре живорођене деце, неједнаке смртности, миграционих кретања и слично али и од спољних

утицаја као што су ратови који могу да изазову велику смртност мушког дела становништва и тако поремете природну равнотежу међу половима. У укупном броју становника према попису из 2011. године мушкарци учествују са 61.585, или 49,7 одсто, а жене са 63.903, или 50,93 одсто. Категорија економски активних обухвата лица која обављају неко занимање и она која су незапослена. У прву категорију спадају сва која су у недељи пред попис бар један сат обављала било какав посао независно од тога да ли су имала формално-правни уговор о запослењу, усмени договор са послодавцем или самостално обављала посао. У њих се убрајају и они који имају посао али су из објективних разлога спречени да га обављају у референтној недељи због болести, годишњег одмора, штрајка и слично. Незапосленима се сматрају лица која нису радила у референтној недељи, која активно траже посао и која

би могла да почну да раде у наредне две недеље у односу на „критични моменат пописа”. Школска и квалификациона структура директно утичу на друштвено економски развој једног подручја, а у оквиру целокупног становништва могу се издвојити две групе: писмени и неписмени. Писмено становништво се даље може класификовати према школској спреми, односно према степену стручности. Два основна индикатора образовне структуре становништва, школска спрема и писменост, показатељи су нивоа образованости становништва и достигнутог степена друштвено економског развоја земље. Подаци о школској спреми и писмености од значаја су за различита друштвено-економска, социолошка и демографска истраживања, као и за дефинисање и реализацију државних стратегија и политика за унапређење образовног система. Т. Радовановић

22.2.2015.

МАГАЗИН

Др Радослав Јовић

Занимање народни посланик: Др Радослав Јовић

ПОСЛАНИК У ТРИ МАНДАТА

Фото: М. Радовановић

осланик Српске напредне странке др Радослав Јовић је по искусту у раду Народне скупштине најискуснији представник Краљева. Први пут се са скуштинске говорнице обратио посланицима почетком априла 1998. године а до краја првог мандата још два пута, у мају и децембру исте године. Ако се о активности суди на основу обраћања посланицима онда је током другог мандата био много активнији. Др Јовић је након ванредних парламентарних избора прошле године трећи пут постао посланика, а тренутно је члан Одбора за здравље и породицу који је заседао осамнаест пута. Од априла прошле године кад се први пут обратио посланицима последњег сазива Народне скупштине гласао је за 96 закона и у свим случајевима подржао предложене нацрте. Као и другим посланицима Скупштине Србије Аутономни женски центар је пред крај октобра прошле године упутио питање у вези са Конвенцијом против насиља према женама. Од др Јовића се очекивало да, имајући у виду важност коју народни посланици имају у праћењу примене Конвенције Савета Европе у спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, да попуни упитник који се односи на активности и области чијем унапређењу може директно да допринесе. Штампана верзија упитника је послата поштом, а нема података да се народни посланик одазвао на позив директорке Аутономног женског центра Слободанке Мацановић.

МАГАЗИН

22.2.2015.

4.6.2014. Четврта посебна седница Народне скупштине Републике Србије Заједнички јединствени претрес о тачкама 1, 2. и 3. дневног реда

Поштовани председавајући, поштовани гости, колегинице и колеге народни посланици, данас говоримо о извештајима три веома важна регулаторна тела, а у суштини говоримо о људским слободама и правима. Мартин Лутер Кинг је у свом познатом говору, обраћајући се својим сународницима и говорећи о људским правима и слободама, рекао ону чувену реченицу: „Ја имам сан“. Народ коме припадам већ вековима има тај сан, сан о демократији, слободи и људским правима. Нажалост, веома ме боли када данас чујем олако изречене оцене о стању људских права у нашој земљи. И унутар Србије, а и с вана често као инструмент притиска на нас се користе олако изречене оцене које нису засноване на аргументима. То боли, знате? Боли зато што занемарујемо једну елементарну чињеницу, а то је историја борбе за људска права на овим просторима. Ми заборављамо заправо да смо XVIII век као народ провели борећи се за елементарне слободе и за стварање модерне српске државе. Заборављамо да нам је XX век прошао у великим ратовима и великим страдањима и да смо, нажалост, вољом великих сила и прекрајањем света после Другог светског рата, додељени на неки начин да будемо у тоталитарном систему, што је трајало до пред крај XX века. О каквим људским правима смо могли тада говорити, а они су увек били у нама и били су наши идеали? Нажалост, крај XX века дочекали смо под страшним санкцијама и са елементарним неуважавањем људских права на овим просторима. Знате и сами да смо га завршили оним страшним бомбардовањем, где нам је и право на живот било ускраћено. Практично, тек почетком XXI века овај народ и ова држава добија коначно шансу да озбиљно разговара о том великом свом сну, о људским сло-

бодама и правима. Зато они који олако изричу оцене, ма одакле они долазили, о стању људских права и слобода у Србији, а при томе не узимају у обзир ове чињенице, овакву историју, праве велику неправду и према овом народу и према овој држави. Наравно да су људске слободе и права једно од основних начела на коме је саздана савремена људска цивилизација. Самим својим стратешким опредељењем да идемо у правцу уједињења са европским народима нас на неки начин обавезује да и својим грађанима и свима нама обезбедимо макар тај већ усвојени ниво и стандарде који обезбеђују оно централно питање, а то је колико се обичан човек осећа сигурним и слободним у држави у којој живи? Дубоко сам убеђен да смо ми у ових непуних деценију и по, откада смо у прилици да коначно изграђујемо демократски систем и демократски

уређено друштво на владавини права, направили заправо корак од седам миља. Ако узмемо у обзир у чему смо провели векове и деценије пре тога, заиста је то за поштовање. Наравно, ми имамо обавезу да се боримо и да буде боље него што јесте и свакако да је изградња институција од непроцењиве важности. Па и ове институције које смо изградили заједно у овом парламенту свакако у томе имају огроман значај и подршку свих нас, па и посланичке групе СНС, којој припадам. Наравно да је важно информисати људе. У једном од ваших извештаја које сте износили пред нама овде чуо сам да сте, између осталог, у својим активностима имали и велики број предавања која су одржана у Србији. Колики ће степен свести о демократији, степен свести о правима бити изграђен, зависи и од тога колико смо способни да сваког нашег грађанина упознамо са његовим правима и сло-

бодама. Ми то у медицини, пошто сам лекар, називамо превентивним радом. Увек се заклињемо у то да је јако важно да применимо превенцију, да се зло не би десило, односно да се не би болест десила. Добра је та интенција и заиста је максимално подржавам да ви, сем свог редовног рада у свакодневној пракси, учините максималан напор који можете, наравно, заједно и са нама, и то је и наша обавеза као народних посланика, да упознамо сваког човека у Србији, која су његова права и како их може остварити, како се може изборити са нечим што се зове узурпација моћи и власти. Свакако да је напор свих институција веома важан. Ту се не може говорити о било каквој супротстављености између регулаторних тела, између Народне скупштине или Владе. Напротив, то је задатак свих нас. Мени смета, искрено речено, када чујем да неко каже – знате, мој задатак је да се борим против Владе и против министара. Нема разлога да се неко бори против Владе и против министара, ако они људи раде свој посао одговорно, часно и поштено, али треба се борити против појаве у друштву која је негативна и која нам одузима права и слободе за које се боримо. Такође, мислим да и шпекулације око тога колики су трошкови рада наших агенција, наших регулаторних тела, треба на неки начин неутралисати и свести на разумну меру тако што ћемо дати извештаје грађанима Србије о финансијском пословању и регулаторних тела и агенција. Наравно, то се може дати у оквиру и оваквог извештаја, а може се дати и у оквиру извештаја који иде уз усвајање буџета за наредну годину, односно извештаја за претходну годину. Желим да ви успете у свом послу, јер ваш успех биће успех и мене као појединца и као грађанина, али и свих нас који седимо овде. То ће заправо бити успех Србије и тиме ћемо коначно, надам се, ступити у ред уређених друштава чему сви тежимо, надам се. Много среће у раду.

22.2.2015.

МАГАЗИН

- Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре финансира ревитализацију надвожњака у Улици Зелена гора и изградњу три кружна тока на раскрницама. - До осам милиона евра за ревитализацију насеља у Доситејевој улици само још гласови посланика Народне скупштине. - Подршка дипломатској офанзиви председника Владе Србије. - Моравски коридор на чекању

Офанзива напредњака

рошло је десет дана од посете потпредседнице владе и министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зоране Михајловић, а међу краљевачким напредњацима се још није стишала еуфорија изазвана њеним доласком који се сврстава у најзначајније догађаје током последње две недеље. То је први утисак који се носи после обраћања медијима члана Повереништва Српске напредне странке у Краљеву Милоша Милишића. Ма колико се месецима у назад посебно наглашавало да објекат капиталног значаја као што је спортска

дворана у Рибници заслужује да је свечано, чак спектакуларније него мост преко Ибра који је у саобраћај пустио председник Србије Томислав Николић, отвори бар председник владе чији се долазак очекивао до 24. децембра прошле године, ових дана се у први план ставља начин на који је то учињено. У ишчекивању значајног тениског меча Светске групе Дејвис купа између репрезентација Србије и Хрватске званично отварање спортске дворане се сматра више радним него парадним какво би требало тек да уследи пред почетак првог меча 6. марта.

Много значајније од сазнања да је дворана отворена, било радно било парадно, је чињеница да је опремљена и потпуности спремна да прими прве спортисте, а напредњацима се посебно важним чини што је то имала прилике да види и министарка која је одала признање свима који су градили и финансирали изградњу овог објекта. У градњу спортске дворане која још нема званично име, а напредњаци су најављивали да се чека сагласност Новака Ђоковића да понесе његово, утрошено је 930 милиона динара. У дворани површине 8.332 квадратна метра која, зависно од тога да ли се ко-

Фото: М. Радовановић

НА СВИМ ФРОНТОВИМА

22.2.2015.

МАГАЗИН

ристе додатне телескопске трибине или не, може да прими између три и четири хиљаде посетилаца почетком марта ће бити одигран спортски меч који напредњаци сматрају најважнијим у историји града. Напредњаци подсећају да је посета аеродрому у Лађевццима била добра прилика да се министарка увери како је 30 милиона динара утрошених у изградњу контролног торња, пристанишног објекта и техно-економског блока уложено тамо где треба, а да су сви радови изведени на најбољи начин. За читав Рашки округ, и друге у окружењу, значајније је обећање министарке, а искуство напредњака потврђује да у то не треба сумњати, да ће први авиони слетети на писту Аеродрома Морава већ средином овог лета. Ове недеље је поновљен став о потреби да се полетно слетна стаза продужи и прошири како би могла да прими авионе типа „боинг 737“, ербас 319 и 320, као и друге који примају до 170 путника. До лета преостаје формирање привредног друштва Аеродроми Србије које ће управљати овим и другим аеродромима у унутрашњости земље. Искуство нишког Аеродрома Цар

Константин често је у прошлим месецима било повод за сумњу у економску оправданост Аеродрома Морава. Главни адут напредњака који оповргава сваку сумњу у могућност ризика је сазнање да се аеродром налази у центру регије са око два милиона становника из једанаест градова и општина што је компаративна предност у односу на Ниш коме од већих градова гравитира само још становништво Лесковца. Осим тога не треба занемарити близину бањских и планинских центара као ни Новог Пазара из кога сваке недеље према Истамбулу са приштинског аеродрома лети више од стотину путника. Због посете министарке спортској дворани и аеродрому у другом плану је, кад је у питању интересовање јавности, био састанак са градоначелницима и председницима општина са територије Рашког управног округа који је потврдио спремност ресорног министарства да се упозна са потребама сваке од локалних самоуправа. Сазнање о потребама Краљева довољно је за обећање да ће министарство обезбедити новац за ревитализацију надвожњака у Улици

Зелена гора и изградњу три кружна тока, на раскршћу улица Војводе Степе и Зелена гора и Ибарској магистрали код Темпа и скретању на стари пут за Чачак. Много значајнја од спорта и авио превоза становницима Доситејеве улице је информација о почетку радова на урбаној регенерацији насеља страдалог у земљотресу који је погодио Краљево новембра 2010. године. Влада Србије је донела закључак да се за ове потребе Краљеву уплати осам милиона евра, а чека се само још да то потврде посланици на првом следећем заседању Народне скупштине. Уз то Фонд за Западни Балкан је обезбедио 880 хиљада евра бесповратних средстава за израду пројектне документације. У Доситејевој улици ће бити изграђене 22 зграде са 360 стамбених јединица што представља обиман посао који не може бити реализован у кратком времену, али се верује да би паралелно са израдом техничке документације требало приступити припреми терена и склапању уговора са власницима станова у зградама које су планиране за рушење. Међу на-

предњацима влада уверење да ће, иако би баш ово могло да буде највећи проблем, на крају све бити решено на задовољство заинтересованих за ову проблематику. Основни проблем се састји у сазнању да велики број становника насеља има власништво над само десет до петнаест кавдрата стамбеног простора, а прописи предвиђају да стамбена јединица не може бити мања од 27,5 квадрата. Због сумње да би мали број власника био у могућности да откупи преостали део тражи се варијанта која не би ишла на штету било ког учесника у процесу, а разматра се и наплата месечног закупа вишка просора. Прва фаза радова треба да отпочне врло брзо о чему сведочи и формирање Јединице за управљање пројектом чији ће задатак бити да обави разговоре са садашњим власницима станова. Да превише лепих информација, чак и кад их пласирају припадници највеће политичке снаге, не би нашкодило потрудили су се напредаци потврдом да ни ове године неће почети радови на делу Моравског коридора између Појата и Прељине. Сем тога није познато ни када би могли да буду

започети, а спречавају их прописи са законском снагом и нерешени имовинско правни односи. Краљевачки напредњаци сматрају потребним да подсете на дипломатску офанзиву премијера Александра Вучића започету посетом Хрватској поводом инаугурације председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић. Била је то прилика да се демонстрира како се на модеран и савремен начин обављају дипломатски послови и решавају отворена питања. Искуство показује да су ретки народи међу којима има толико неразјашњених питања као што је то случај са Србима и Хрватима, а то је и био повод за одлазак Александра Вучића у Загреб. У основи посете је жеља за разговорима који могу бити мање или више успешни, али са свакако бољим резултатима него без њих. Дипломатска активност је настављена заједничком седницом српске и македонске владе у Скопљу где је потписан низ докумената који треба да омогуће лакши проток робе и људи између две републике. Краљевчанима може бити чудна информација о жељи локалних напредњака да пре него о проблемима локалне привреде кажу коју реч о при-

ватизацији смедеревске железаре. Одлуке које су донете током недеље за нама повод су за безрезервну подршку начину на који је највиши извршни орган власти покушавао да реши овај проблем. Из визуре краљевачких напредњака Смедеревци запослени у железари су са великим олакшањем и радошћу дочекали крај преговора са Америкнцима јер су, поучени искуством са Ју Ес Стилом, знали да су њихове намере да претопе то што има и да оду. Није јасно да ли су то знали и они који су преговарали толико дуго посебно након најаве да је понуда Есмарка врло озбиљна. У време кад међу грађанима Краљева влада посебна нервоза изазвана информацијом да неће бити улазница за меч између Србије и Хрватске, а и ако их буде да ће количине бити минималне, депласираним се чини апел за спортском подршком домаћим тенисерима и поштовањем чете коју ће предводити Марин Чилић. Можда је бољи онај којим се позивају са дају максималан допринос да се меч између Србије и Хрватске дочека на начин достојан краљевског имена и образа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 22.2.2015.

Без длаке на језику: Борис Малагурски

МАГАЗИН

22.2.2015.

ПРАВИ И ФЕЈСБУК ХЕРОЈИ

- Након октобра 2000. године било је све више оних који су се осетили разочараним и изиграним након сазнања да се са одласком једног човека са власти ништа битно није променило. – Од тог периода ни једна гарнитура на власти, а промениле су се многе, није водила суверену политику. - Живот на западу није онакав каквим га многи замишљају и многи се разочарају али остају због тога што немају где да се врате, други због тога што упадну у кредите, а неки зато што не желе да буду осрамоћени па да људи овде помисле како се нису снашли. - Бројни власници факултетских диплома на развијеном западу раде најпрљавије послове, а иако су намеравали да се кад тад врате остају до краја живота заробљени због кредита за куповину фиктивне имовине која још дуго неће бити њихова. - Нема људи који су спремни да се тргну и буду хероји, да изађу на улицу и поведу грађане у промене

Борис Малагурски

МАГАЗИН

22.2.2015.

рло брзо након што је премијерно приказан филм Бориса Малагурског „Тежина ланаца 2“ почетком овог месеца се нашао на редовном репертоару Мултимедијалног центра „Кварт“. Кратак сусрет пред краљевачку премијеру био је изузетна прилика за разговор са контроверзним аутором који је на посебан начин узбуркао јавност у Србији исто онолико колико и у свим земљама у којима су различитим поводима приказивани његови документарни филмови. Време одрастања у Суботици поклопило се са оним које се великом броју становника Србије чинило тоталитарним, а тадашњи председник државе Слободан Милошевић кривим за све лоше што се на најгори начин преламало преко леђа оних који се називају обичним грађанима. Много значајније од уверења да је највећи број људи из окружења био огорчени противник свега што су чинили представници врха власти било је уверење ће сви проблеми бити решени, а народ живети много боље, од тренутка када на било који начин оде њен најистакнутији експонент. Мали је број припадника тог узраста, а у време демократских промена 2000. године Малагурски је имао тек 12 година, који су сматрали да у важним историјским моментима треба бити активан и утицати на промене у друштву. И док су његови вршњаци на неком од телевизијских канала тражили атрактивније програме од политичких Борис је сваке вечери у пола осам испред ТВ екрана очекивао почетак другог Дневника РТС. Ма колико да много шта у то време није разумео ипак је пратио политичка дешавања, јер му се то чинило занимљивим. У таквом окружењу све је чвршће постајало уверење о потреби да буде на улици и допринесе да се друштво поправи. Брзо се прикључио великој групи оних који су се осетили разочараним и изиграним након сазнања да се са одласком једног човека са власти ништа битно није променило. Још поразније деловало је сазнање да су најбоље прошли само они који су били на челу колоне, а не и они који су их

подржавали. - Милошевић је морао да оде, јер је изгубио на изборима, али је изостало оно много важније што је требало да се деси, да грађани постану свесни како је борба за промене константна и није довољно једном нешто издејствовати, па одустати од било каквог даљег анагажмана јер тобоже, ако једном нешто нисмо успели да поправимо онда никада нећемо моћи. То је потпуно погршан резон. Треба увек да се боримо да смо увек на улици, да смо ангажовани, да лобирамо, да се боримо за оно у шта верујемо и једино на тај начин можемо да доживимо прогрес – каже Малагурски. Много је оних који су после 2000. године били разочарани кад им се циничним учинило поступање нових власти након сазнања да нису добили ни слободу ни демократију. Све више је преовладавало уверење да земља потпада под апсолутну контролу страних фактора у свим сферама друштвеног и јавног живота, медија и политике. Потврда таквог става огледа се у сазнању да ни једна гарнитура на власти, а промениле су се многе, није водила суверену политику. У глави младог човека учвршћивало се уверење о зависности и колонијалном положају у потпуности супротно од онога што је очекивао. Био је то добар знак да размишља о одласку из земље. Неколико месеци боравка у Канади две године након промена, које демокаратским називају још само они који су дошли на власт, било је довољно за одлуку да 2005. године дефинитивно напусти земљу чврсто уверен да се на северноамеричком континенту живи као у холивудским филмовима. - Врло брзо сам схватио да је то велика илузија. Живот на западу није онакав каквим га многи замишљају и многи се разочарају али остају због тога што немају где да се врате, други због тога што упадну у кредите, а неки зато што не желе да буду осрамоћени па да људи овде помисле како се нису снашли, а не због тога што им не одговора систем. Живот тамо је можда леп визуелно, али су и велика кућа и ауто и базен куп-

љени на кредит. Добар део онога што људи који оду у иностранство шаљу овима у матици, а чиме се хвале, није њихово. Зато бих их позвао да не шире лажне представе, већ да буду искрени. У искреном разговору са многима у дијаспори сазнао сам како сањају да се једног дана врате, али сам се питао зашто ако је толико лепо у дијспори. Има много фактора који им то онемогућавају, пре свега деца коју је, кад одрасту и навикну на један систем, тешко померити – каже Малагурски. У време када велики број младих људи решење егзистенцијалних проблема види искључиво одласком у иностранство Борис Малагурски са канадским искуством верује да пре коначне одлуке треба покушати много тога у земљи како би се живот учинио бољим, а о промени средине размишљати тек у ситуацији кад су исцрпене све друге могућности и кад онај ко је дао све од себе није успео да реши проблем. И поред свега није категорички противник идеје о реализацији професионалних идеја у иностранству које пружа повољности за стручно усавршавање и напредак у каријери што су доказали бројни српски научници који успех на светској сцени не би постигли да су остали у земљи. У таквим околностима од посебне важности је способност да се створи права слика о животном окружењу, направи јасна представа о свим предностима и манама живота, у једној или другој средини, која би могла да представља посебну мотивацију за низ активности усмерених ка променама. Искуство нашег саговорника потврђује да су се млади као не тако давни покретачи промене система полако утопили у тај систем, па је већ зрело време да престану да маштају да на западу само њих чекају. Како их чекају потврђују бројни власници факултетских диплома који на развијеном западу раде најпрљавије послове, а иако су намеравали да се кад тад врате остају до краја живота заробљени због кредита за куповину фиктивне имовине која још дуго неће бити њихова. Овакав начин размишљања основа је истраживачког рада чији су резул-

МАГАЗИН

22.2.2015.

тати видљиви у документарним филмовима Бориса Малагурског. А љубав према филму родила се у време кад је имао тек осам година. Родитељи су у то време купили камеру како би забележили детаље из породичног живота, а Борис био пресрећан што је и њему пружена прилика да је користи кад год то пожели. Овакав став резултат је сазнања да је у породици одувек гајен посебан вид демократије која свим члановима обезбеђује подједнака права под условом да испуњавају обавезе и на адекватан начин се односе према заједничкој својини. - Ја сам то поштовао и та камера и данас функционише. Још док сам био у основној школи често сам кући доводио пријатеље из разреда да би снимали филмове. Направили би неки сценарио, па импровизовали и снимали углавном римејкове филмова који су тада били популарни, а ми глумили омиљене ликове из њих. Снимили смо неколико епизода „Досије икс“, „Људи у црном“ и слично. Тада ме је првенствено занимала научна фантастика што ме је посебно мотиви-

сало тако да сам то врло озбиљно схватао. Касније сам снимио неке документарце, први се звао „Озбиљна гимназија“ а други „Време је“, који су премијерно приказани у свечаној сали школе што ми је посебно пријало. Тад сам на филм гледао као на хоби, јер је математика била област којом сам се озбиљно бавио, ишао на такмичења и у једном тренутку био други у Србији. Кад су сви су очекивали да ћу да постанем математичар снимио сам филм „Канадски пројекат“ о мом одласку у Канаду. На наговор једног пријатеља послао сам га на фестивал у Торонту и још као средњошколац добио награду за најбољи студентски филм. Тада сам пресекао и одлучио да се бавим филмом, а ако не успем увек могу да се вратим математици – каже Малагурски. Формално образовање на одсеку за филмску продукцију на Универзитету Британска Колумбија у Ванкуверу није много значило у области којом се бави Борис Малагурски, јер подразумева развој од најниже до највише степенице. Тај студијски концепт и начин размишљања му се није допао, а није ни желео да постане оно што је крајњи продукт овакве врсте школовања. Превасходна жеља је била да што више снима поготово што развој технологије омогућава снимање документарних филмова и са много мањим средствима. Са друге стране знатно су доступније опрема за снимање и монтажу, а интернет се показао као доста добар начин за прикупљање средстава потребних за снимање. Ма колико све на први поглед изгледало једноставно и даље је било проблема, али су сви решавани успешно. Други део документарног филма „Тежина ланаца“ је настао као природни след догађаја након анализе начина на који су страни фактори

утицали на распад Југославије. У фокусу интересовања аутора нашли су се домаћи актери који су уништили све оно што није успео рат. Аутор се посебно бавио економским мерама и спровођењем неолибералног концепта кроз Вашингтонски консензус којим је Србија сврстана у ред економских колонија којима није дозвољено да чине оно што су чиниле данас богате државе у процесу стицања материјалних вредности. Искуство показује да су готово сви саговорници били врло отворени након што је аутор успео да успостави коректан однос са њима. Посебно је поносан на интервју са Оливером Стоуном чији је боравак на фестивалу у Загребу био идеална прилика за успостављање контакта. - Због огромног броја људи нисмо успели да му у приђемо, али сам након трибине успео да му ставим у руке ДВД са првим делом филма. Видео сам да је погледао и осмехнуо се, а онда сам ступио у контакт са његовим агентом и добио информацију да ће нас позвати. Мало сам клонуо духом због помисли да нисам успео, па сам се вратио у Београд да бих ујутру прочитао меил и сазнао да је пристао на интервју. Вратили смо се у Загреб, а кад сам питао за разлог због којег је пристао на интервју, иако је то према свему што су људи око нас говорили звучало немогуће, рекао је да му се допао омот ДВД – каже Малагурски уверен да управо ово искуство сведочи да ништа није немогуће Иако је после два филма на исту тему логично очекивати и трећи који би заокружио целину Малагурски верује да тога неће бити, а ако и буде снимљен то ће значити да други део није остварио оно што се од њега очекивало. Ма колико да је пуна биоскопска дворана на премијери повод за задовољство оно би, верује аутор, било много веће

ако људи предузму нешто конкретно након гледања. Филмови типа Тежина ланаца заснивају се на ставу да власт искориштава пасивност грађана када недовољно делују како би остварили нека права и изборили се за своја уверења. Основ за то је погрешно схватање концепта демократије због уверења да промене могу да се остваре само на изборима који су само један мали део приче о демократији. Ма колико је важно на изборима гласом одржати одређену политичку опцију много значајнијим се сматрају системске промене за стварање услова у којима ће функкционери морати да доносе долуке у интересу грађана, а то се у Србији не дешава. - Постали смо превише апатични, превише преплашени од политичара и институција, па смо спремни да одемо толико далеко да бранимо накарадни систем у коме живимо само због наде да ћемо можда једног дана, ако будемо довољно послушни и довољно полтрони, постати део одабраних који ће живети лепо при врху. Најпогубније по нас је у овом тренутку што нема људи који су спремни да се тргну и буду хероји, не само на Фејсбуку, него да изађу на улицу и поведу грађане у промене. Тренутно их нема, али верујем да ће младе генерације које нису уморне од протествовања деведесетих да постану део новог таласа промена. То је у Европи почело са Сиризом, верујем да ће то бити и са Подемосом у Шпанији. Ако Србија није имала памети 1989. да препозна шта се десило у светској геополитици ваљда ће сада имати памети да схвати да више не диктирају све Америка и Европа, већ да се рађа мултиполаран свет који свакоме иде у корист. Ја се надам да нећемо морати пет година да чекамо да нешто променимо – каже на крају Борис Малагурски. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

22.2.2015.

13. април у 18,00 Полазак испред Цркве Свете Тројице 14. април Долазак у Солун, обилазак Цркве Светог Димитрија и Српског гробља, спавање у Јерисосу 15. април Одлазак у Манастир Хиландар, спавање у Хиландару 16. април Повратак из Манастира Хиландара, спавање у Јерисосу 17. април Одлазак на славу Манастира Каково, спавање у Јерисосу 18. април Обилазак око Свете Горе бродом, повратак за Краљево 19. април Долазак у Краљево

МАГАЗИН 22.2.2015.

У посети месним заједницама: Сирча

- Некада је свака кућа у Сирчи имала шталу са по два или три грла крупне стоке, а сада их има мање од педесет у двадесетак газдинстава. - Иако је на периферији Краљева у Сирчи, која полако умире, све је више старачких домаћинстава са по једним или два члана, а у тридесетак кућа више не живи нико. - Читавих 95 одсто капацитета за напајање пијаћом водом из осам сеоских водовода, два каптажна извора и мноштва индивидуалних бунара микробиолошки неисправно. – Сирчанима ускраћено право коришћења празног простора у згради поште коју су градили средствима самодоприноса. – Шести степен оштећења од земљотреса утврђен код 58 стамбених објеката

Фото: М. Радовановић

СЕЛО ОБАСЈАНО СУНЦЕМ

МАГАЗИН 22.2.2015.

ирча је једно од већих села на територији града Краљева смештено на левој обали Западне Мораве која дели Шумадију од Старог Влаха, а протеже се од Петриног потока, који је одваја од Опланића, до Камиџоре и пута који води према Крагујевцу. Северна половина села сместила се на јужним обронцима Котленика, а јужна у плодној западноморавској удолини. Са шест заселака, Бакчани, Бачевиште, Равна, Гајчани, Камиџора и Борча село се простире на око 2.000 хектара од којих је готово половина под шумом. На југоисточном крају насеља код Камиџоре, село пресецају магистрални пут Краљево—Крагујевац и пруга Краљево—Лапово. У долини Западне Мораве лежи плодна Кулагића ада кроз коју Западна Морава протиче у дужини од око 5 километара, да би се прошавши кроз Бачевиште, испод брда Камиџора на тромеђи села Шумарице, Ратина и Сирча, састала са Ибром. При обилним кишама, када се у Мораву слива велика количина воде из њених притока, честе су поплаве које уништавају усеве, а после повлачења воде остају наноси плодног муља.

Иако Западна Морава дели ово село и Краљево спортски аеродром и фабрика „Магнохром“ налазе се на територији катастарске општине Сирча. Село се простире на 19,53 квадратна километра, а према подацима последњег пописа становништва из 2012. године у 436 домаћинстава је пријављено 1.338 становника што чини незнатно више од једног процента укупне популације смештене на територији града Краљева. Ма колико да назив села прво асоцира на сир према пописима из средњег века ово место је уписивано као Сјерча или Сијерча, па има мишљења да је име настало по сијерку који као коров расте у долини Мораве. Ако се има у виду да је село старије од жичке Повеље, име највероватније датира још из времена старе Грчке или Византије, а персијски сирага и турски сираца, или белило за лице, подсећају на географски положај села које је обасјано сунцем током читавог дана. Први писани документ који сведочи о постојању Сирче потиче из 1220. године. То је даровна Повеља Стефана Првовенчаног манастиру Жичи, исписана у пролазу звонаре, у

којој се село помиње под именом Серча, једно од 24 села или засеока у Жичком епархијском властелинству средњовековне жупе Ибар. Појам села у средњем веку није истоветан са данашњим схватањима величине, а околна села се први пут помињу више стотина година касније. Како је Трговиште добило статус села тек Законом о територијалној подели Србије из 1893. године могуће је да се територија Сирче у средњем веку распростирала од Тавника до Камиџоре. У писаном документу из 1476. године наводи се да је Сирча имала 21 кућу у којима је поред домаћина било још толико одраслих мушких глава. Припадала је Остравичком кадилуку у кнежевини кнеза Шобата, са сеоским примићуром Радишом Јованишовим. Педесетак година касније, 1528. године, у Сирчи су пописане 23 хришћанске куће са 67 одраслих мушких глава, једна муслиманска и једна ратајска кућа. Већ 1530. било је свега 13 рајинских кућа, што говори да је у претходне две године било великих превирања. Одрећи се статуса влаха — сточара и изјаснити се као раја, могло се десити само под великом прину-

МАГАЗИН

22.2.2015.

дом. Прави економски и културни развој село доживљава тек у 19. веку, а 1820. је постала општинско место. У сеоској цркви посвећеној Светом пророку Илији из 1875. године налази се иконостас који је био у Жичи, а у порти је споменик са звоником из 1925. подигнут у спомен изгинулим Сирчанима у балканским и Првом светском рату. Школа у овом месту постоји од 1893. године. „Месна задруга за пољопривредни кредит“ је основана 1910. њен Дом 1925. а исте године је изграђена и „Пољопривередна задруга“. Четири године раније отворена је сеоска читаоница и основано друштво за унапређење пољопривереде „Напредна мисао“, а годину дана касније певачко друштво. Крајем деценије, тачније 1928. године основан је фудбалски

клуб „Морава“ и изграђен пут кроз село из правца Камиџоре, а саграђено је и неколико мостова на речицама које га пресецају. Нова зграда основне школе је саграђена 1942. године, а после Другог светског рата 1949. године извршена електрификација села и обновљен рад Пољопривредне задруге. Године 1968. мештани Сирче су добили аутобуску линију до Краљева, а четири године касније асвалтиран је пут кроз село. Зграда поште је изграђена 1979. године, када је у већину домаћинстава уведен и телефон. Младен Васиљевић је председник Савета Месне заједнице Сирча већ тринаест година и каже да би ово село било идеално за живот да није бројних проблема који то у великој мери онемогућавају. Највећи број мештана је годинама уназад био запослен у највећим краљевачким предузећима а онда

су, са првим назнакама транзиције, један по један остајали без посла и средства за егзистенију обезбеђивали на различите начине. Пољопривредна производња, која је некада била само додатни извор прихода, постала је главна преокупација највећег броја мештана сем оних који нешто раде у пекари, стругари, две столарске и аутомеханичарској радионици. Њихови капацитети нису такви да би запошљавали већи број људи, па је становништво оријентисано на око хиљаду хектара плодних њива у атару села између Опланића и Шумарица. Углавном се сеје кукуруз, по мало пшеница, првенствено због стоке, али је и сточни фонд уништен. Некада је свака кућа у Сирчи имала шталу са по два или три грла крупне стоке, а сада их има мање од педесет у двадесетак газдинстава. Иако је на периферији Кра-

љева у

МАГАЗИН

22.2.2015.

Сирчи која полако умире све је више старачких домаћинстава са по једним или два члана, а у тридесетак кућа више не живи нико. У нешто успешније мештане убрајају се Бобан Ђуровић и Гордан Трифуновић власници плантажа шљива које се простиру на по неколико хектара. Ту је и на далеко позната Сирчанска бања у којој се готово ништа није променило стотину година уназад. До ње води два километра пута од којих је тек 500 метара под асвалтом, а остатак насут макадамом па, по речима председника Васиљевића, није у лошем стању. - Месна заједница нема средстава и не може да уради ништа без помоћи општине или државе. Требало би да се изграде купатила затвореног типа, неки угоститељски и објекти за смештај гостију који долазе да се не би сваког дана враћали кућама. Сирча је била развијенија пре рата, кад је основана земљорадничка задруга Сирча Опланићи Трговиште, него сада. Кроз Сирчу је пролазио главни пут Краљево-Крагујевац на месту где је сада висећи мост. Имали смо првог министра из ових крајева Стевана Бурмазовића који је био грађевински инжењер и 1925. године правио мост на

Морави. Једну половину моста је пред рат порушила краљевска војска, а она која није била оштећена остала на сувом да би после рата дошли неки паметни људи и однели конструкцију за Чачак, а да никад није употребљена. И овај други бетонски на Сирчанско трговиштанској реци је његово дело, а да није било њега ми никада не би имали мост – каже Васиљевић. Као напредно село Сирча је изнедрила велики број интелектуалаца од

којих бар 70 и данас живи у овом селу. Много више њих је одавно отишло, а само они млађи дођу на који дан током лета у време годишњих одмора. Сирча се поноси и јединим живим академиком из овог места Милутином Ћировићем, а до скоро је, подсећа Васиљевић, био жив и доктор шумарства Прибислав Маринковић. Мало светла у суморну слику поморавског села унео је повратник из Канаде Слободан Васиљевић који је пре

деценију и по узео у закуп две парцеле и направио фудбалски стадион како би омладина имала бар неко место за окупљање. Локални Фудбалски клуб Морава, који навршава деведесету годину постојања, захваљујући њему и данас заузима солидно место на табели Окружне лиге што Сирчани сматрају веома значајним у ситуацији кад је и традиционални ривал из суседних Опланића ФК Младост престао да постоји.

Кад је уновембру 2010. године земљотрес катастрофалних размера погодио територију града Краљева Сирча је данима била у центру интересовања различитих медија. - У Сирчи је био епицентар земљотреса. Неко је преварио и свет и нас кад је речено да је епицентар земљотреса био у Витановцу. Доказ да је био у Сирчи је и чињеница да је овде изграђено 58 нових монтажних кућа, а у Витановцу само 15. Поред ових 58 за које

је процењено да имају оштећења шесте категорије код великог броја објеката је утврђен четврти и пети степен оштећења. Иако су локална самоуправа и држава пружиле максималну помоћ има још оштећених кућа, а међу њима је и празан свештенички дом који и даље подсећа на време од пре скоро четири и по године. Оштећен је и звоник на цркви до које су постављени ивичњаци али не и асвалт за који се још чекају паре. Бивша зграда Месне канцеларија преко пута школе је у очајном стању и жалосно је да Сирча са скоро 2.000 становника нема своје просторије, а нема ни дом културе – каже Васиљевић стављајући у први план проблем са зградом поште коју су средствима самодоприноса градили мештани овог села како би имали шалтер салу. Поступајући по у то време важећем закону држава је и ову зграду уписала у своје власништво, па уступила на коришћење тадашњем предузећу ПТТ. Од тренутка када се Телеком издвојио Пошта је наставила да закуп просторије са опремом за велику механичку телефонску централу, која је подмиривала потребе Опланића, Сирче и Шумарица, овом предузећу наплаћује 300 евра месечно. Од када је застарела

МАГАЗИН

22.2.2015.

опрема замењена новом, по габариту знатно мањом дигиталном, највећи део зграде зврји празан. И поред тога Сирчани не могу да остваре право на коришћење бар за рад месне заједнице. Корисник простора још није одговорио ни на један захтев председника Савета Месне заједнице Сирча, а ако не одговори ни на онај који се спрема да пошаље ових дана могло би да дође и до насилног улаза. На спрату се налазе три просторије са око 150 квадрата слободног простора, велика сала од сто квадрата и две мање канцеларије са по двадесетак. Зграда је пред крај седамдесетих година прошлог века наменски грађена за потребе поштанског саобраћаја, а Сирчани сламку спаса траже у Закону о реституцији. Много значајнијим проблемом се сматра микробиолошка неисправност читавих 95 одсто капацитета за на-

пајање пијаћом водом из осам сеоских водовода, два каптажна извора и мноштво индивидуалних бунара. Анализа квалитета воде из 15 узорака, коју је уз финансијску подршку локалне самоуправе обавио Завод за јавно здравље, показује да је исправна вода на само две локације. Школа је обезбеђена јер је добила уређај за пречишћавање, али је мала корист од њега кад деца код куће пију неисправну воду. Проблем је и недостатак прописне канализације, јер је сав отпад усмерен према септичким јамама за које се сматра да су главни узрочник неисправности воде. Према непотврђеним подацима проблема са хемијском и микробиолошком исправношћу има и вода из Сирчанске бање. Младен Васиљевић је током претходне године постао главни актер судског спора који покушава да докаже како је кршио људска права и подсти-

цао расну дискриминацију. Повод за то је организација два протеста мештана након сазнања да би сви становници километар удаљеног Шаторског насеља могли да буду пресељени у Сирчу. Мештани су се узбунили и протествовали, а као организатор означен Васиљевић који ставове из оптужнице демантује информацијом да у овом селу деценијама живи десет ромских породица. Иако до центра града има тек два километра Сирчанима је пут три пута дужи јер морају да путују преко Шумарица или Опланића зато што је висећи мост у близини Магнохрома до те мере оштећен да је забрањен саобраћај преко њега. Изграђен је шездесетих година прошлог века а сајле су оштећене до границе издржљивости, па није безбедан ни за кретање пешака. Мештани су у два наврата сопственим средствима мењали патос и

греде, а сада је мост у надлежности Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“. Срећном околношћу Сирчани сматрају најаву изградње аутопута Појате-Прељина који укључење у град обезбеђује саобраћајном петљом баш на овом месту. Мештани још нису заборавили протесте од пре неколико година кад је, у време извођења радова на санацији камиџорског моста, сав саобраћај према Крагујевцу, и из њега, усмераван преко Сирче. Локални пут је значајно оштећен, а протесте донекле умирио тадашњи министар Милутин Мркоњић обећањем о скорој реконструкцији пута која се свела само на крпљење неколико највећих ударних рупа. Да у селу није све тако црно потврђује Основна школа „Јован Цвијић“ са модерном фискултурном салом и простором за предшколце који је сре-

ђен средствима Фондације Новак Ђоковић. Локална самоуправа је обезбеђењем средстава за рад геометра помогла регулацију токова два потока чиме је решен проблем плављења. Један иде од Трговишта и скупља воду са простора од 15 километара која је катастрофалне последице изазвала далеке 1970. године. На последњим изборима за савете месних заједница Васиљевић је успео да задобије поверење мештана у јакој конкуренцији девет страначких кандидата. Сада су у деветочланом савету представници свих заселака, међу њима и две жене. Сирча је током Другог светског рата у значајној мери подржавала четнички покрет што се на живот мештана у негативном смислу одразило непосредно после ослобођења. Због тога се ваљда као први топ током ослободо-

лачког рата помиње партизански у Дракчићима, а не овај који је пре њега отварао ватру по немачким положајима са Дрљевског брда у Сирчи. Председник савета месне заједнице очекује да врло брзо буде урађен пројекат канализационе мреже, регулација преосталих бујичних потока и решено питање квалитета воде за пиће. Жеља има доста, али су могућности мале првенствено због недостатка финансијских средстава. Локална самоуправа издваја колико може, а Сирча је сврстана у ред само шест од укупно 68 месних заједница које у овој години могу да рачунају на значајнија средства. Буџетом за ову годину припало им је два милиона и сто хиљада динара, Рибници 5,7, Врби три, а паре су добили још Стубал, Самаила и Поповићи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 22.2.2015.

Краљевчани у свету: Петар Милетић

МАГАЗИН

22.2.2015.

САМ У ДАЛЕКОМ СВЕТУ

- У Русији се сваке године изгради 45 до 50 Мек Доналдс ресторана. - Градња се изводи по строго утврђеним правилима и димензијама, а због унифициране опреме није дозвољено одступање у величини просторија веће од пола сантиметра. – Стандарди предвиђају један ресторан на 260 хиљада становника. - Градња ресторана из групе до 200 квадрата, по систему кључ у руке, траје само три месеца. – У Русији има посла за све који желе да раде, што доказује податак о незапослености која се креће између 6 и 7 одсто. – Петар Милетић и Ала Владимировна организатори прикупљања помоћи за становништво из поплављених подручја Србије. – У Волгограду Клуб руско српског пријатељства и агенција за посредовање у склапању познанстава која се најчешће завршавају браком

Петар Милетић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

22.2.2015.

о 2006. године Петар Милетић из Витковца је већ имао 25 година радног стажа, од којих 14 у трговини, и није помишљао да било шта битније мења у животу сем да мирно очекује време за одлазак у пензију. Све планове је ненадано пореметила економска криза која је до тада успешну породичну фирму полако усмеравала на другу страну. Дугови су се нагомилавали, а супружници Милетић одлучили да свако крене на своју страну како би зарадили довољно да измире дугове. Пут је сада већ бившу супругу одвео према Италији, а Петра потпуно неочекивано у Русију где му се живот, како каже, променио за пуних 180 степени. Томе је у знатној мери кумовао пријатељ Гојко, који је већ радио у Русији, предлогом да се јави власнику српско-босанске фирме која ангажује раднике у грађевинарству. Иако је као електротехничар завршио Вишу школу за заштиту рада Петар се никад није бавио занимањем за које се школовао, а дубоко уверење пријатеља да ће брзо савладати поверене задатке водило је ка савету да се пријави као армирач са вишемесечним искуством. Непуних шест дана касније стигла је авионска карта до Москве где је придошлицу, који не зна ни реч руског језика, чекала веза до градилишта у хиљаду километара удаљеном Казању. Само неколико дана касније по великој зими је уследио пут за Уљановск где се Петар нашао у друштву неколико нових армирача и пословођи признао да никада није радио овај посао. Запослени су углавном људи из познатих крајева, Србије и других република бивше Југославије, а новопечени армирач је за само пет дана савладао основне тајне заната у коме је на градилиштима овог типа од посебне важности била брзина рада. У тренутку кад је доспео на градилиште зграда великог тржног центра је напредовала динамиком којом је инвеститор успевао да прибави довољну количину пара. Кад је и тамо криза почела да пушта пипке прво су је осетили они који су се упустили у градњу импозантних објеката, па су и на овоме

на коме је ангажован Милетић заустављени до неке боље прилике. Радници су упућени на ново градилиште у Астрахану где их је чекао искусни директор Саша Пелемиш. Није требало много времена све искуснијем Витковчанину да потврди капацитет којим располаже и стекне поверење које је водило ка напредовању до места пословође задуженог да води рачуна о екипи армирача ангажованој на градњи шестоспратног тржног центра са пословном зградом у којој је на првој етажи био велики паркинг простор. Као и у претходном случају градња је добро напредовала док је било пара, а онда почела да јењава све до тренутка кад су радови заустављени. До тада су и плате стизале на време, а онда почеле да заостају што је био знак да треба тражити сигурнији посао. Све време радници су смештени у хотелу близу градилишта, имали организовану исхрану и осећали се потпуно безбедно. Прекид радова је и Сашу одвео у седиште предузећа на дужност шефа градилишта новог објекта, а само месец дана касније уследио је позив да му се придружи и Петар Милетић. - Отишао сам у Казањ и радио као пословођа на новом објекту, а пошто нисам имао потребне папире свака три месеца сам се враћао у Београд да би у амбасади обновио дозволу. Док сам једно јутро чекао испред амбасаде упознам се човеком чији је зет инжињер и ради за Мек Доналдс. Предложио ми је да му се јавим а кад сам то и урадио он је већ био обавештен, па ме је ангажовао тако да са њим од тада радим већ пуне четири године. Показао ми је све што је потребно и сада водим посао на терену широм Русије где се годишње гради између 45 и 50 Мек Доналдс ресторана. Русија представља огромно тржиште, брза храна је постала изузетно популарна, па су испред ресторана нон-стоп редови испред шест паралелних каса, а само првог дана рада након отварања ресторана у Астрахану дневни пазар је достигао милион и по рубаља што износи око 30

хиљада евра – каже Милетић. Ресторани овог типа граде се у две величине, у оквиру тржног центра на површини до 200 квадратних метара ,или као самостални са једном или две етаже дупло веће површине. Све популарнији су они у које се стиже аутомобилом, а услуга добије без изласка из њега. Граде се углавном у великим градовима, а по правилу раде свих 24 сата у току дана. Први је изграђен у Москви пре више од 20 година, а потом и другим великим градовима. Москва је по броју становника са Подмосковљем вишеструко већа од Србије. Сама има 12,5 а са околином читавих 20 милиона становника. Градња се изводи по строго утврђеним правилима и димензијама прецизно дефинисаним у плановима, а због унифициране опреме није дозвољено одступање у величини просторија веће од пола сантиметра. У Русији су прихваћени светски стандарди градње па се материјали за овакав тип пбјекта често увози из иностранства. И док ватроотпорни панели који се стављају на зидове долазе из Хамбурга, велики део другог грађевинског материјала стиже из Италије и Шпаније. Стандарди Мек Доналдса предвиђај уградњу једног ресторана на сваких 260 хиљада становника. Изузетак је само Волгоград, у коме живи Милетић, а разлог одржавање такмичења у оквиру једне квалификационе групе Светског првенства у фудбалу 2018. године. Због тога ће до почетка првенства у граду од милион и 150 хиљада становника бити изграђено још осам, поред четири постојећа, ресторана. На динамику градње је од прошле године почело да се одражава захлађење односа између Руске Федерације и остатка света због украјинске кризе што је утицало да инспекцијске контроле постану строжије у настојању да се одговори домаћим стандардима. Иако су објекти типски сталним иновацијама се настоји да што мање личе једни на друге, а све их чини посебно лепим и атрактивним. Милетић више није запослен у истој фирми, али је и даље ангажован

МАГАЗИН 22.2.2015.

на градњи ових објеката на којима са екипом мајстора различитог профила изводи одређене радове до детаља дефинисане у две књиге, црвеној и белој. Све што није добро урађено доспева на црвену листу, а да би постало саставни део беле морају да се испуне бројни захтевни услови. Четворогодишње искуство показује да је Мек Доналдс добар и редован платиша, мада није све као што је било пре четири године. Колико је све дефинисано до детаља сведочи податак да градња ресторана из групе до 200 квадрата, по систему кључ у руке, траје само три месеца. Пре отварања специјалисти за поједине области детаљно прегледају опрему, подешавају аутоматику, а посебна комисија потврђује спремност објекта да прими прве купце. Велики број ресторана у Европи условио је производњу опреме само за њихове потребе, а вредност објекта без опреме достиже 600 хиљада евра. Сви ресторани раде до поноћи, да би до 6 ујутру у свима на исти начин било завршено чишћење и дезинфекција. Ресторане прати и одговарајућа логистика, а пецива се за све производе у Москви и залеђена шаљу у остале делове Русије сем Сибира до којег је допремање отежано због велике удаљености. То је и повод за градњу посебне фабрике у овом делу земље из које ће пецива стизати у све Мек Доналдс ресторане широм Сибира. Осмогодишње искуство рада у Русији сведочи о довољној понуди различитих послова за све који желе да раде, а то доказује податак о незапослености која се креће између 6 и 7 одсто. На руском тржишту има места и за наше грађевинске фирме, али је њихов број опао од тренутка кад се појавила јефтинија радна снага из бивших совјетских република. Санкције уведене Руској Федерацији, и неповољнији однос евра и рубље, више од локалног становништва погодио је стране раднике принуђене

да бирају између две могућности, да се врате кући или раде за мање пара прерачунато у еврима. У Русији је све израженија тенденција да се из употребе избаце долар и евро, а и у промету са Кинезима користе се само валуте ове две земље. Ма колико да су санкције врста притиска на Русију како би променила однос према Украјини, првенствено Криму и источним деловима земље, генерални утисак потврђује да су ујединиле руски народ који подржава политику државног врха. Ма колико да је зарада добра самом човеку у далекој земљи није увек лако да се бори са свакодневним проблемима које је лакше поднети ако се поделе са сродном душом. Такву је Петар нашао у Али Владимировној са којом већ две године дели и добро и зло у Волгограду удаљеном хиљаду километара од Москве. Заједнички живот био је повод за учешће у хуманитарним акцијама посебно кад су половином протекле године прикупљали помоћ за становништво поплављених делова Србије. Акцију је започео Крагујевчанин Срђан Марковић, а прихватили Ала и Петар уз подршку Фонда милосрђа и здравља који је обезбедио простор за смештај онога што је прикупљено. Све је допремљено до амбасаде у Москви, а онда у поплављена подручја. Сазнање да у Русији живи много више жена него мушкараца, а да су многе од њих срећу нашле у Србији, повод је за идеју о посредовању при склапању познанстава која се најчешће завршавају браком. Основ за то је сазнање о сличности језика, менталитета и исте вере што се у многим случајевима показало као одлучујући фактор. Иако је идеја још у фази разраде, и регулисања правног статуса агенције која би се бавила посредовањем, постоји велика вероватноћа да бар нека из базе података око седам стотина Рускиња из Волгограда и околине, старих између 20 и 60 година, пронађе сродну душу у Шумадији из

које Ала носи најповољније утиске. Није мали број оних који су отишли на рад у Русију и тамо се оженили. И док највећи број остаје Петар и Ала су одлучили да се врате. До тада остаје да разраде све детаље за реализацију интересантне идеје и на овим просторима пронађу особу која би служила за везу са заинтересованим нежењама из Србије. У Русији постоје сличне агенције које посредују у склапању познанстава на основу широке базе са основним подацима о заинтересованим личностима. - Код њих нема дружења као код нас. Они доста раде, иду на посао, мало излазе и мање се друже, а комшије готово да се не познају јер се виде једном месечно у лифту. Због брзог темпа су прилично затворени што је и повод да размишљамо о посредовању и упознавању. Намеравамо да још мало радимо у Русији, па да се вратимо. Ала ради у великом козметичком салону са више од сто запослених који на два спрата, и укупно 600 квадратних метара, клијентима пружају комплетну услугу. Већ две године су под истим кровом смештени козметички, фризерски и салони за масажу у којима се изводе различити третмани и продају екслузивни козметички препарати израелске производње. Иако су цене за наше поимање лепоте изузетно високе, а уз бесплатан третман за препарате треба издвојити и више од хиљаду евра, посла има. Рускиње су доказале спремност да улажу у одржавање лепоте, па није реткост да то отплаћују вишемесечним кредитима – каже Милетић Петар и Ала су се дан после нашег разговора вратили у Русију. Одатле их пут води према Москви да би у амбасади Србије затражили помоћ за оснивање Клуба руско српског пријатељства у Волгограду као места за зближавање људи из две пријатељске земље и промоцију српске културе. Т. Радовановић

МАГАЗИН 22.2.2015.

22.2.2015.

МАГАЗИН

Новица Неговановић

Краљевачка музичка сцена: Новица Неговановић (4)

- Време одласка у Америку поклопило се са појавом новог таласа у народној музици чији су експоненти били сви који су у њој видели прилику за добру зараду запостављајући квалитет. – Први корак у испуњавању обавезе према родном крају је рад са младим певачима окупљеним око Музичке редакције Телевизије Мелос. - Велики хитови Новице Неговановића живе деценијама и са истим одушевљењем се слушају као и у време кад су настајали. - Нове песме немају јасну поруку, као ни мелодијске линије или хармонију, а једна другој су сличне као јаје јајету и потврђују да копирање туђег мелоса не може да буде ни приближно оригиналу. - Музика се више гледа него слуша, па се пажња скреће на визуелни изглед извођача и мање важне ствари. - Оно што је Свети Сава урадио за православље, а Вук Караџић за азбуку, Миодраг Крњевац је урадио за музику из Шумадије. – Вишедеценијско искуство стицано на различитим местима, почев од моба и комишања до Опера хаус у Сиднеју

Фото: М. Радовановић

ШЕСТ И ПО ДЕЦЕНИЈА ДРУЖЕЊА СА ХАРМОНИКОМ

МАГАЗИН

22.2.2015.

отово да нема значајнијег извођача народне музике који бар једном годишње није путовао преко океана ка Сједињеним Америчким Државама а на ту страну би се често упутио и Новица Неговановић првенствено да би се мало дистанцирао од напорног посла у студију уверен да би могао више да се посвети хармоници и имати више времена за свирке. Суочен са обавезама које намеће свакодневни живот на америчком континенту врло брзо је схватио да није све онако како се чинило током повремених краћих боравака. И управо због тога су први месеци сталног боравка у новој средини били посебно тешки, исто колико и другим естрадним уметницима који су веровали да у далеком свету тече мед и млеко. Музика се није показала као довољно добро занимање које би могло да подмири све трошкове живота, па је било неопходно започети нови породични бизнис. Њега је Новица нашао у посебној врсти превоза

уз помоћ четири велике лимузине и два нешто мања „линколна“, а како није могао да задовољи потребе и до 300 клијената дневно често је део посла препуштао другим превозницима. Породични бизнис у који су поред њега укључени син Драган и кћи Мирјана, ма колико напоран, давао је резултате који су се огледали у новом стану, потом и породичној кући. Пуних 15 година сви су се трудили да унапреде посао, а Новица увек настојао да као возаче упосли људе различитих профила који су долазили из Србије. Посебно тешко су готово сви исељеници доживљавали бомбардовање Србије 1999. године, а највећи број њих добар део времена проводио поред телевизора не верујући превише ономе што је емитовао СиЕнЕн. Исто колико и политичку ситуацију Новица је пратио и збивања у народној музици. Време одласка у Америку поклопило се са појавом новог таласа у народној музици чији су експоненти

били пре свих људи који су у њој видели прилику за добру зараду запостављајући квалитет. Значајну улогу у опредељењу да се дистанцира од ове врсте музике је сазнање о све већем коришћењу компјутера да и они који не умеју да певају звуче коректно. То ни у ком случају не умањује вредност довољног броја талентованих младих певача који се под утицајем глобализма опредељују за композиције сличније свему другом него правој народној музици. До 2003. године кад је Новица одлучио да се врати син је магистрирао маркетинг и запослио се на важном месту треће по снази фирме те врсте у Америци са возним парком од 850 авиона типа „боинг“ и великим аеродромом у Атланти. Одлука да се врати била је повод за гашење до тада успешне фирме која није могла да функционише без доброг организатора. Српска дијаспора у Америци укључује велики број мање или више успешних људи међу којима је Бранко Тупањац,

један од најбогатијих Срба на северноамеричком континентну. Као веома цењена личност помогао је многима, међу њима и Новици Неговановићу, а долазак у Србију најављен за крај овог месеца отвара могућност за посету пријатељу и разговоре о могућности инвестирања у Краљево. - Он и Слободан Павловић би финансијски могли да препороде Краљево. Разговарао сам и у општини да понуде неке пројекте, па ако му буде одговарало да погура нешто. Павловић има у Чикагу зграде у којима живи 12 хиљада станара, а Тупањац кућу у предграђу где живе најбогатији људи. Прве комшије су му кошаркаш Мајкл Џордан, па власници „ламборџинија“ и „ферарија“. Празна кућа вреди 15 милиона долара, а са намештајем целих 28, па годишње само на њу плаћа порез од 80 хиљада долара. Има зграду од 24 спрата у центру Чикага и пет кућа свака вредна по 2,5 милиона долара. На пет градилишта је имао око 25 милиона долара инвестиција, а у Чикагу је саградио четрдесетак шопинг

центара, сваки као пола Краљева. Могао сам још да живим тамо, али сам овде почео кад није било ни радија ни телевизије, овај народ ми је дао подршку и осећам обавезу да учиним нешто од чега ће имати користи – каже Новица. Први корак је рад са младим певачима које покушава да окупи око музичке редакције Телевизије Мелос, једине која се бави искључио народном музиком. Основни мотив је да младима помогне како би лакше пребродили оно у чему је и сам грешио. Због тога их окупља у настојању да укаже на технику певања баш као што је то и сам радио уз помоћ професора Косте Михајловића а то, као и писање аранжмана за оркестре, било је неопходно због рада са великим именима народне музике као што су били Раде Јашаревић, Боки Милошевић и други. Све оно што је пропустио у младости Новица неговановић је, по сопственом признању, касније надокнадио на часовима код еми-

нентних професора како би на прави начин могао да функционише у свету народне музике. А управо она је била највеће љубав од најранијег детњства, па посебном обавезом сматра потребу да, како рече, током ово мало живота што је преостало припомогне млађима, а таквих има. Велики хитови Новице Неговановића живе деценијама и са истим одушевљењем се слушају као и у време кад су настајали. Са друге стране су нове песме које немају јасну поруку, као ни мелодијске линије или хармонију. Једна другој сличе као јаје јајету и потврђују да копирање туђег мелоса не може да буде ни приближно оригиналу. Дугогодишњи продукцијски рад са симфоничарима и многим врхунским певачима резултирао је искуством које се таложило деценијама, па због тога много ефикасније сагледава оно што многи други прескачу ослањајући се на компјутере. Искуство показује да никаквим компјутерима нити реглерима не може да се добије динамика

МАГАЗИН 22.2.2015.

нити атмосфера као у случају живе свирке, посебно ако извођач зна како да узме ваздух, како да постави вокале и чиме да се помогне како би се осећао комфорније и звучао што боље. Поразно делује и сазнање да се музика више гледа него слуша, па се пажња скреће на визуелни изглед извођача и мање важне ствари. Све наводи на закључак о потреби да се веома богат фолклор уведе у музичке школе како би се вокални солисти и инстументалисти извели на прави пут. - Народном музиком називају нешто што уопште није наша народна музика, а да би млади то схватили треба да прођу школу која би им помогла да упознају праве вредности као основа да трају дуже. Овако је коначан исход крајње неизвестан и нисам сигуран шта ће се све дешавати кад оде наша генерација и нешто мало млађи. Неких покушаја је било и у Краљеву али се није далеко одмакло, па су људи жељни знања оријентисани према Русији укојој се свирање разликује од нашег. Оно што је Свети Сава урадио за православље, а Вук Караџић за азбуку Миодраг Крњевац је урадио за музику из Шумадије. Написао је све што је потребно, назначио којим се прстом свира која нота, разрадио све шеме и шаблоне – каже Новица. Колико краљевачко поднебље погодује развоју врсних хармоникаша најбоље потврђује податак да са ових простора потиче чак четири победника такмичења за најбољег хармоникаша Југославије, а један од њих је Новица Неговановић. Као такав пропутовао је цео свет и могао да бира где ће да проведе остатак живота, али се определио за Адране. Основни разлог је што се баш ту најбоље осећа и одавде може да пружи много више него са било ког другог места. Управо због тога и у овим годинама наступа активно и компонује уверен да је тек сада довољно сазрео. Хармоника коју сматра делом тела увек је у аутомобилу па се, признаје, најбоље осећа кад је у близини. А сећа се и очевих савета да оно што ради ради најбоље што може, а све друго ће доћи само

по природи ствари. Мада никада није извео праву евиденцију Новица верује да је направио бар пет стотина песама, 150 је снимио сам, 250 дао другим певачима, а осталих се и не сећа, баш као што је заборавио да је компоновао хит песму Браће Бајић „Пријо моја како ћемо, пријатељу лако ћемо“. - Многи не знају да је моја композиција „Јаничар“ коју пева Цуне Гојковић, а наишла је на добар пријем код публике. Песма „Ти анђео, а ја ђаво“ је продата у тиражу од 300 хиљада примерака иако је као изузетно захтевна била намењена Сафету Исовићу. Након што ми се после разговора о песми три месеца није јавио на једном концерту у Илијашу ме преваре да је отпевам сам. Седам пута су ме те вечери враћали да је певам из почетка, а сутрадан сам је снимио у Студију пет. Сафет ми је замерио али сам за њега после написао песму „Ко се једном напије воде са Баш чаршије“ која је продата у тиражу од 80 хиљада штоје било знатно више од двадесетак хиљада колико је до тада продавао. Уз то је увршћена у десет најбољих песама написаних о Сарајеву – каже Неговановић. Шест и по деценија бављења инструментом, и тек коју годину мање од тога професионалног рада, довољни су за савет свима који крену истим путем да прво у одговарајућој школи усаврше технику свирања или певања, а потом поведу рачуна о избору песама у духу народног мелоса, пре свега да избегну мешање стилова. Хармоникашима, поготово ако желе да се баве музиком везаном за Шумадију, најбољу литературу представља оно што је о овом инструменту давно написао Крњевац. Ако желе да се баве неком другом музиком најбоље је да се оријентишу на оно што пружају руске школе. Кад је у питању клавирска хармоника неприкосновен мајстор инструмента је Љубиша Павковић чији пут следе двојица Краљевчана, Владимир Пановић и Александар Софронијевић. А да у овој области треба да се ради много више него у неким другим

давно је потврдио светски познати пијаниста Артур Рубинштајн кад је рекао да и они са десет посто талента радом могу да се изједначе са свима који имају много боље предиспозиције. И једнима и другима успех у професионално каријери може да омогући једино рад. Специфичност музицирања хармоникаша условљена је избором врсте инструмента. Дугметара има веће могућности од клавирске хармонике која је прегледнија и једноставнија за учење, али компликованија у другом смислу, јер у сваком тоналитету мора да се мења прсторед и поново учи иста ствар на различите начине. На дугметари је лакше свирати музику Шумадије, а на клавирској македонску, румунску и бугарску. - Волео сам да се дружим са мајсторима који раде и код хармонике упознам технички део, а увек сам се борио за бољи тон. Једном сам био код „Далапе“ у Италији и сазнао да би хармоника добро звучала и резонирала корпус треба да буде направљен од махагонија из Хондураса, а патос од америчког црног ораха. У Ванкуверу пронађем махагониј из Хондураса, па напуним кофер даскама. Док су сви из иностранства доносили различите апарате и техничке уређаје ја на царину у Београд донесем даске, па однесем код мајстора Добривоја Јаковљевића који је на једној старој хармоници од ње направио подлогу. Такав бас нисам чуо у животу, јер су такве хармонике прављене у време кад није било озвучења и кад је требало да се свирка чује у трећем селу како би момци, кад крену на игранку, знали у ком правцу да иду. За све ипак мора да постоји огроман рад, а ја сам увек волео да свирам. Према музици мора да постоји превелика љубав, а највеће искуство сам стекао у Југодиску кроз који су прошли сви који вреде у овој врсти посла, а ја морао све да исконтролишем и снимим. Стекао сам много искуства почев од моба и комишања до Опера хаус у Сиднеју – каже на крају Новица Неговановић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 22.2.2015.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 22. - 28. ФЕБРУАРА

МАГАЗИН

22.2.2015.

22. фебруар

1784. — Из њујоршке луке испловио први амерички трговачки брод за Кину, "Кинеска царица". У Кину стигао 28. августа. 1819. — САД преузеле Флориду од Шпаније, према споразуму који су потписали државни секретар САД Џон Квинси Адамс и шпански министар Дон Луис де Онис. 1828. — Миром у Туркманчаију поражена Персија Русији уступила део Јерменије, укључујући главни град Јереван. 1848. — У Паризу избила револуција изазвана привредном кризом. Под притиском устаника краљ Луј Филип абдицирао, а 24. фебруара проглашена Друга република која је опстала до децембра 1852, када се Шарл Луј Наполеон прогласио за цара као Наполеон III. 1862. — Током Америчког грађанског рата Џеферсон Дејвис проглашен за председника Конфедерације Држава Америке. 1882. — Кнез Милан Обреновић Србију прогласио за краљевину, а себе за краља. Кнез постао 1868. после убиства његовог рођака, кнеза Михаила, а власт преузео од намесника 1872, с пунолетством. 1913. — У војној побуни у Мексику убијени мексички револуционар и председник Франциско Мадера и потпредседник Пино Суарес. 1966. — Премијер Уганде Милтон Оботе преузео сву власт у земљи и наредио хапшење пет министара. 1967. — Нападом на северновијетнамске трупе северно од Сајгона америчке и јужновијетнамске снаге почеле највећу заједничку операцију у Вијетнамском рату. 1979. — Карипско острво Санта Лу-

сија стекло, после 165 година британске управе, пуну независност и постало 40. члан Комонвелта. 1980. — Израелска влада пустила у оптицај нову националну валуту шекел, који је заменио израелску фунту. 1993. — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио резолуцију о покретању поступка за оснивање Међународног суда за кривично гоњење одговорних за озбиљна кршења међународног хуманитарног права извршена на територији СФРЈ. 1997. — Шкотски научници у Розлину су објавили да је одрасла овца названа Доли успешно клонирана. 1997. — У свом билтену "Члирими", једна од оружаних групација косовских Албанаца "Национални покрет за ослобођење Косова" позвао косовске Албанце на оружани народни устанак као једини пут који гарантује слободу и победу над српским окупатором. 2001. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио Драгољуба Кунарца, Радомира Ковача и Зорана Вуковића на 28, 20 и 12 година затвора због силовања и поробљавања муслиманских жена и девојчица у Фочи од јуна 1992. до фебруара 1993. 2002. — У сукобу с Владиним снагама убијен Џонас Савимби, лидер анголског покрета УНИТА, који се више од 30 година бори за власт у Анголи. 2004. — Британац Ричард Меј, председник Судског већа Хашког трибунала у процесу против бившег југословенског председника Слободана Милошевића, поднео оставку из здравствених разлога. Преминуо неколико месеци касније, 1. јула. 2006. — Јапанска свемирска агенција лансирала у орбиту сателит који ће мапирати небо користећи филтере са инфрацрвеним таласним дужинама.

У пљачки банке у великој Британији однесено најмање 25 милиона фунти, а могуће да ће се износ попети и до 40 милиона фунти. Џамија Ал Аскари у ирачком граду Самари делимично оштећена у експлозији подметнуте бомбе. 2014. — Врховна рада Украјине је једногласно сменила председника Виктора Јануковича, испунивши један од главних захтева Евромајдан протеста.

23. фебруар 1574. — У Француској избио пети верски рат католика и протестаната. Протестантски ратови потресали су Француску до почетка XVIII века, а пуну равноправност протестанти су стекли после Француске револуције, 1789. 1836. — Око 4.000 војника под командом мексичког генерала Антонија Лопеза де Санта Ане почело опсаду тврђаве "Аламо" у Тексасу.

Тврђава, коју је бранило око 200 добровољаца, међу којима Дејви Крокет, пала 6. марта, а сви браниоци погинули. 1866. — Под притиском бојара незадовољних демократским реформама, румунски кнез Александар Куза, ујединитељ Молдавије и Влашке, приморан да абдицира и напусти земљу. Наследио га Карол I, принц од Хоенцолерна, који је 1881. постао први румунски краљ. 1898. — Француски писац Емил Зола ухапшен због објављивања отвореног писма председнику Француске, под насловом "Оптужујем", у којем је Владу оптужио за антисемитизам и монтиран судски процес против капетана Алфреда Драјфуса. 1905. — Амерички адвокат Пол Перси Харис у Чикагу основао клуб "Ротари". 1919. — Бенито Мусолини напустио Социјалистичку партију и основао фашистичку странку "Борбени одреди". 1938. — У Кувајту откривено прво налазиште нафте. 1942. — Јапанска подморница у Другом светском рату бомбардовала америчку рафинерију нафте код Санта Барбаре у Калифорнији. 1944. — У Врховни штаб Народноослободилачке војске Југославије у

Дрвару стигла совјетска војна мисија, прва совјетска војна мисија на тлу Југославије у Другом светском рату. 1959. — Међународни суд за људска права отворио прво заседање у Стразбуру. 1970. — Британска Гвајана постала независна република у оквиру Комонвелта. 1981. — У покушају државног удара и збацивања владе Адолфа Суареса, група гардиста под вођством пуковника Антонија Техера упала у парламент Шпаније. 1991. — Војним пучем на Тајланду оборена влада Чатичаја Чунавана, а власт преузела војна хунта. 1994. — Босански муслимани и Хрвати закључили прекид ватре који је ступио на снагу 25. фебруара и био увод за стварање муслиманско-хрватске федерације у оквиру Босне и Херцеговине. 1999. — Преговори српских власти и косовских Албанаца у Рамбујеу код Париза прекинути без потписивања споразума, који су преговарачима понудили међународни посредници. Српска страна одбила присуство страних трупа на својој територији, а албанска разоружање Ослободилачке војске Косова. 2001. — У Београду ухапшен Радомир Марковић, шеф Државне безбедности Србије за време режима Слободана Милошевића. Марковић осумњичен за учешће у политичким убиствима између октобра 1998. и јануара 2001. Осуђен, 30. јануара 2003, на седам година затвора за помагање у прикривању четвороструког убиства чланова Српског покрета обнове на Ибарској магистрали. Председници Југославије и Македоније Војислав Коштуница и Борис Трајковски у Скопљу потписали Споразум о разграничењу две земље. 2003. — У Бангладешу избили протести пошто је у Скупштини усвојен закон којим се кривице ослобађају војници који су учествовали у тромесечној антикриминалној кампањи 11. јануара те године, у којој су 44 особе погинуле. 2006. — Преко 100 особа погинуло

у Ираку у насиљу које је услидило након постављања бомбе у џамију Ал Аскари. Преко педесет особа погинуло у Москви у несрећи када се урушио кров тржнице. Зграду тржнице пројектовао је исти архитекта који је пројектовао Трансвал Вотер Парк који се урушио 2004. када је погинуло 28 особа. Главна хашка тужитељка Карла дел Понте поновила да Ратко Младић мора бити одмах ухапшен.

24. фебруар 303. — Галерије је издао свој едикт којим је почео прогон хришћана у његовом делу Римског царства. 1389. — Данци, у бици код Фолкепинга, поразили Швеђане и заробили њиховог краља Алберта, после чега је данска краљица Маргарета I постала владар Данске и Шведске. 1525. — Шпанци под командом маркиза од Пескаре победили француско-швајцарску војску у бици код Павије у Италији, употребивши први пут у историји ратовања пушке аркебузе. Погинуло је око 14.000 војника, а француски краљ Франсоа I је заробљен. 1537. — Склопљен је мир из Великог Варадина између Фердинанда I и Јована Запоље. 1804. — У селу Дрлупа на Космају дошао Аганлија на преговоре са Карађорђем, и ту долази до првог оружаног сукоба устаничке војске са Турцима - Бој у Дрлупи. Аганлија је претрпео пораз. 1848. — У Лондону, на немачком језику, објављен "Комунистички манифест", који су, према одлуци Конгреса тајног радничког удружења "Савеза комуниста" одржаног у Лондону у новембру 1847, написали Карл Маркс и Фридрих Енгелс. 1868. — Конгрес САД покренуо, први пут у америчкој историји, поступак опозива против председника државе Ендруа Џонсона. Оптужен за кршење Устава, Џонсон је био приморан да се наредне године повуче са председничког положаја. 1917. — Америчком амбасадору у

22.2.2015.

МАГАЗИН

Уједињеном Краљевству је уручен Цимерманов телеграм у ком се Немачка обавезује да осигура повратак Новог Мексика, Тексаса и Аризоне ако Мексико објави рат Сједињеним Државама. 1938. — У Арлингтону у Њу Џерсију направљен први производ од најлона чекиње за четкицу за зубе. 1945. — Египатски премијер Ахмед Махер-паша убијен је у парламенту, непосредно након што је објавио декларацију о ступању Египта у рат против Немачке и Јапана. Америчке трупе, у Другом светском рату, ослободиле Манилу, главни град Филипина који је био под јапанском окупацијом. 1946. — Хуан Перон је изабран за председника Аргентине, започевши први од три мандата на челу те државе. 1966. — Војним ударом у Гани, збачен је с власти председник Кваме Нкрума, под чијим је вођством Гана 1957. године стекла независност од Велике Британије. Пуч под вођством поручника Џерија Ролингса извршен је током Нкрумахове посете Кини. 1974. — Пакистан саопштио да је званично признао Бангладеш (бивши Источни Пакистан) као независну државу. 1989. — Сахрањен цар Јапана Хирохито, регент од 1921, када је заменио болесног оца и цар од 1926. После пораза Јапана у Другом светском рату одрекао се 1946. "божанског порекла", а уставом 1947. укинута му је царска апсолутистичка владавина. Међународни суд ослободио га је 1948. оптужби за ратне злочине које су Јапанци починили током Другог светског рата. 1991. — Америчке и савезничке

снаге почеле су у Заливском рату копнену офанзиву на ирачке снаге у Ираку и Кувајту. 1996. — Палестински исламски терористи убили су у два самоубилачка напада у Израелу 27 и ранили 77 људи. 1998. — Француски парламент једногласно ратификовао споразум о свеобухватној забрани атомских проба. 2000. — Савет безбедности УН одобрио је слање 5.500 припадника мировних трупа за надгледање крхког примирја у Демократској Републици Конго. 2001. — Џорџ Буш преузео је дужност председника САД, након што је на изборима победио Ала Гора. 2002. — На Зимским олимпијским играма у Солт Лејк Ситију, највише медаља освојили су спортисти из Немачке: 12 златних, 16 сребрних и седам бронзаних, односно, укупно 35 медаља. 2003. — У земљотресу у области Ксинџијанг, на североистоку Кине погинуло је 268, а повређено више од 4.000 особа. Војислав Шешељ, лидер Српске радикалне странке, добровољно се предао Хашком трибуналу где је оптужен за ратне злочине у Хрватској, Босни и Херцеговини, и Војводини у периоду 1991-1993. 2006. — На Монтевизији 2006. победио Стеван Феди са песмом Ципеле.

25. фебруар 139. — Римски император Хадријан је усвојио Антонина Пија, фактички га прогласивши својим наследником. 493. — Одоакр је предао Равену после трогодишње опсаде и сложио се

да преговара о миру са Теодориком Великим. 1570. — Папа Пије V екскомуницирао је енглеску краљицу Елизабету I због њене подршке протестантизму и англиканској цркви. 1784. — Основана прва болница на Балкану - данас клиничко-болнички центар „Земун“. 1797. — Пуковник Вилијам Тејт и његових 1000-1500 војника се предало након последње инвазије Велике Британије. 1815. — По налогу Сулејман-паше Скопљака, убијен Станоје Стаматовић, познат као Станоје Главаш, српски војвода из Првог српског устанка, хајдук и борац против Турака. Био је предвиђен за вођу Првог српског устанка (1804), али је на његов предлог изабран Карађорђе Петровић. Његово јунаштво опевано је у народним песмама, а Ђура Јакшић је о њему написао истоимену драму. 1885. — Немачка је анектирала Тангањику и Занзибар. 1948. — Принудивши премијера Едварда Бенеша да прихвати оставке некомуниста у влади, комунисти су у Чехословачкој преузели власт. Овај догађај назван је "фебруарски удар". 1954. — Египатски председник Мохамед Нагиб, принуђен да поднесе оставку, а сву власт је као премијер и председник Револуционарног савета преузео Гамал Абдел Насер, његов близак сарадник приликом обарања краља Фарука I у јулу 1952. 1956. — На завршетку 20. конгреса Комунистичке партије СССР, Никита Хрушчов прочитао је тзв. Тајни реферат, у којем је изложио последице Стаљинове владавине и култа личности. 1964. — Победом над Сони Листо-

ном у Мајамију, Касијус Клеј, од 1965. Мухамед Али, постао је први пут првак света тешке категорије у боксу. Титулу је потом девет пута узастопно успешно одбранио, а одузета му је 1967. судском пресудом због одбијања да буде мобилисан за рат у Вијетнаму. 1968. — Јужнокорејски војници су убили 135 ненаоружаних становника села Ха Мај у јужновијетнамској покрајини Кванг Нам. 1972. — Совјетски васионски брод „Луна 20" вратио се на Земљу са узорцима Месечевог тла. 1974. — Проглашен задњи Устав Социјалистичке Републике Србије. 1986. — Филипински диктатор Фердинанд Маркос, поднео оставку под притиском побуњеног народа, војног врха, и уз подстицај САД које су дотада подржавале његову диктаторску владавину. 1991. — Ирачка ракета „скад“ погодила, у Заливском рату, касарну америчких маринаца код саудијског града Дахран. Погинуло је 28 војника, а већи број је рањен. 1993. — Ким Јонг Сам је преузео дужност председника Јужне Кореје као први цивил на челу те азијске државе после 32 године. 1994. — Јеврејски насељеник Барух Голдштајн убио је из аутоматске пушке и бомбама 43 муслиманска верника у џамији у Хеброну, на окупираној Западној обали, после чега је на истом месту претучен до смрти. 2000. — Међународни црвени крст саопштио да је још увек непозната судбина око 3.000 људи са Косова несталих за време сукоба српских снага безбедности и косовских Албанаца 1998-99. и да међу несталим лицима највише има косовских Албанаца.

2000. — Најмање 45 људи погинуло је када је експлодиорала бомба у аутобусу на фериботу који је пловио према луци Озамис на јужним Филипинима. 2003. — У експлозији бомби у колумбијском конзулату и шпанској амбасади у Каракасу (Венецуела), повређено је пет особа. Експлозије су уследиле два дана после оптужби за мешање у унутрашње послове Венецуеле, које је председник те земље Хуго Чавез Фриас изнео на рачун Шпаније и Колумбије.

26. фебруар 1531. — У земљотресу у Португалу погинуло неколико десетина хиљада људи, срушен велики део Лисабона и неколико других градова. 1777. — Рођен српски војвода и дипломата прота Матеја Ненадовић, који је са стрицем Јаковом покренуо Први српски устанак у ваљевској и шабачкој нахији. Преговарао је с Турцима и Русијом и тиме успоставио прве дипломатске контакте устаника са страним државама. Био председник Правитељствујушчег совјета, прве Владе. Његови "Мемоари", поред књижевне вредности, представљају драгоцен документ времена. 1815. — Наполеон Бонапарта побегао из заточеништва на острву Елба и уз помоћ групе следбеника вратио се на власт у Француској. Његова друга владавина, названа "Сто дана", окончана у јуну после војног пораза код Ватерлоа. 1852. — Британски војни транспортни брод "Биркенхед" потонуо у заливу Симон уз обалу Јужне Африке, а живот изгубило 485 људи. 1885. — Представници 15 земаља

на конгресу у Берлину, Афричка конференција, који је организовао немачки канцелар Ото фон Бизмарк, договорили се о подели централне и источне Африке. 1901. — Вође Боксерског устанка у Кини Чи Хсуи и Хсу Ченг Ју јавно погубљени одсецањем главе. 1909. — Турска признала аустроугарску анексију Босне и Херцеговине. 1915. — Немци у Првом светском рату, у борби против Француза код Маланкура, први пут у историји ратовања употребили бацаче пламена. 1916. — Немци су у Првом светском рату потопили француски теретни брод "Прованса II". Погинуло 930 људи. 1935. — Шкотски физичар Роберт Вотсон Ват демонстрирао први комплетан и практично употребљив радар. 1936. — Адолф Хитлер у Немачкој отворио прву фабрику за производњу "народног возила", "фолксваген". 1952. — Премијер Уједињеног Краљевства Винстон Черчил саопштио да је Велика Британија произвела атомску бомбу и да ће је испробати у Аустралији. 1960. — Умро српски лингвиста Александар Белић, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, односно Српске академије наука и уметности, члан свих словенских академија. Оснивач српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. 1980. — Египат и Израел успоставили дипломатске односе, чиме је окончано 30-годишње ратно стање две земље. 1986. — Совјетски Савез у Земљину орбиту лансирао први блок свемирске

22.2.2015.

МАГАЗИН

станице "Мир", која је после 15 година уништена сагоревањем, а несагорели делови пали у Тихи океан, 23. марта 2001. 1990. — Под вођством Виолете Бариос де Чаморо, удружена листа 14 опозиционих партија Никарагве добила изборе победивши сандинисте председника Данијела Ортеге. 1993. — У снажној експлозији у Светском трговинском центру у Њујорку, за коју су одговорни арапски исламски терористи, погинуло шест, повређено око 1.000 људи. Осам година касније, 11. септембра 2001, обе куле Центра срушене у самоубилачком нападу отетим путничким авионима. У том нападу погинуло око 3.000 људи. 1995. — После губитка око милијарду долара које је на берзи у Сингапуру изазвао дилер Ник Лисон, банкротирала лондонска банка "Беринг", једна од најстаријих и најугледнијих британских банака. 2001. — Скупштина Југославије укинула указ о одузимању држављанства династији Карађорђевић који је 1947. донела тадашња комунистичка влада. 2002. — Скупштина Србије усвојила измене Кривичног закона којима је укинута смртна казна. 2004. — У авионској несрећи код Мостара погинуо председник Македоније Борис Трајковски и чланови делегације који су с њим путовали на међународну конференцију о инвестирању у БиХ. 2006. — На Олимпијском стадиону у Торину у недељу су службено затворене 20. Зимске олимпијске игре. 2007. — Међународни суд правде донео ослобађајућу пресуду за СЦГ у случају „Босна и Херцеговина против Србије и Црне Горе“.

27. фебруар 1617 — У селу Столбово, склопљен мировни уговор између Шведске и Русије. Швеђани су вратили Русији подручје Новгорода и признали династију Романових, али су задржали јужну обалу Финског залива и Карелијску превлаку и тиме одсекли Русију од Балтика, што је трајало све до Север-

ног рата. 1844 — Доминиканска Република постала независна од Хаитија. 1881 — Бури победили Британце у бици код Мајуба Хила у јужној Африци. 1900 — Британске трупе под командом лорда Хорејшија Киченера однеле су пресудну победу над Бурима у бици код Парденберга. 1900 — Основана британска Лабуристичка партија, с Ремзијем Мекдоналдом као секретаром. 1905 — Реорганизација Велике школе; донет је закон о оснивању Београдског универзитета, прва универзитетске установе у Србији. 1933 — У пожару, који су подметнули нацисти, изгорела зграда немачког парламента, Рајхстаг, у Берлину. Оптуживши комунисте, нацисти су тај догађај искористили за обрачун с политичким опонентима и заводећи терор уништили последње остатке парламентарно-демократског система у земљи. 1939 — Велика Британија и Француска признале владу генерала Франциска Франка у Шпанији. 1952 — Одржана прва седница УН у новом сталном седишту светске организације у Њујорку. 1963 — Доласком на власт изабраног председника Хуана Боша Гавиња, у Доминиканској Републици је после 33 године окончан период диктатуре. Оснивач и вође Револуционарне доминиканске партије, Гавињо је од 1930. живео у избеглиштву. 1976 — У Западној Сахари, коју је дан раније Шпанија предала на управљање Мароку и Мауританији, ослободилачки фронт Полисарио прокламовао је Сахарску Арапску Демократску Републику. 1993 — На прузи Београд-Бар у станици Штрпци наоружани отмичари извели су из воза 20 путника, југословенских држављана муслиманске националности и одвели их у непознатом правцу. Небојша Ранисављевић, један од учесника, осуђен је 9. септембра 2002. на 15 година затвора због ратног злочина против цивилног становништва. 1994 — У експлозији бомбе у маро-

нитској католичкој цркви у Либану погинуло је десет и рањено 60 верника који су пред олтаром чекали да буду причешћени. 1996 — СР Југославија укинула санкције против Републике Српске (блокада на Дрини) уведене 4. августа 1994. 1999 — Међународне организације за борбу против коришћења нагазних мина процениле су да је у 64 земље широм планете расуто преко 100 милиона нагазних мина, од чега се седам милиона налази на простору бивше Југославије. Према овим подацима експлозије нагазних мина сваког месеца убију или осакате 2.000 људи од којих су 90 одсто цивили, међу којима је највећи број деце. 2002 — Више од 60 људи погинуло је, када су муслимански екстремисти напали воз са хиндуским националистима у Индији. 2003 — Трибунал у Хагу изрекао је бившој председници РС Биљани Плавшић казну од 11 година затвора и она је упућена на издржавање казне у шведски затвор Хинсеберј. Плавшићева је крајем 2002. године признала кривицу за прогон несрпског становништва током рата у БиХ. Демографи Уједињених нација смањили су своје раније прогнозе о насељености планете за 2050. годину, са 9,3 на 8,9 милијарди, због повећања смртности људи од АИДС-а. 2006 — Пред Међународним судом правде у Хагу почела расправа по тужби БиХ против Србије и Црне Горе за агресију и геноцид. 2014 — Отворена је трећа продавница H&M у Србији, а прва у Новом Саду, у БИГ Шопинг центру.

28. фебруар 1525. — Шпански освајач Ернан Кортес погубио последњег астечког цара Куаутемока. 1825. — Русија и Велика Британија потписале уговор којим је одређена граница између Аљаске и Канаде. 1832. — У Београду основана Народна библиотека Србије као део Државне штампарије. Библиотека

потом била под Министарством просвете, а од 1871. самостална установа. Одлуку о оснивању донео кнез Милош Обреновић. 1844. — Током приказивања нове фрегате "Принстон", које је на реци Потомак приредила морнарица САД, на броду експлодирао један од топова, усмртивши државног секретара, министра морнарице и још неколико функционера Владе. 1862. — У Србији донет први закон о адвокатури. 1916. — Завршено пребацивање главнине српске војске, од око 140.000 војника, из окупиране Србије, у Првом светском рату, на острво Крф. Опорављена наредних месеци, реорганизована и наоружана, српска војска се у лето исте године вратила у борбу на Солунском фронту. Током повлачења преко Албаније од децембра 1915. више од 200.000 војника и цивила умрло од глади, исцрпљености и зиме. 1922. — Велика Британија формално прогласила независност Египта, али задржала контролу над Суецким каналом и пословима одбране земље. 1931. — Члан Доњег дома британског парламента Освалд Мозли основао Нову партију, која је годину дана касније постала Британска унија фашиста. 1933. — Адолф Хитлер, дан по паљењу Рајхстага, убедио председника Немачке Паула фон Хинденбурга да потпише Закон о одбрани народа и државе, којим су укинуте личне слободе, слобода говора и штампе и право на окупљање. У неколико наредних дана ухапшено више од 4.000 комуниста. 1939. — Изашао први број часописа "Политикин забавник". 1948. — Последње британске војне јединице напустиле Индију. Лабуристичка влада 1947. укинула британску владавину над Индијом. 1953. — Југославија, Грчка и Турска у Анкари потписале споразум о политичкој, привредној и војној сарадњи, познат као Балкански савез. 1974. — САД и Египат после седам година прекида обновили дипломат-

ске односе. 1975. — У најтежој подземној железничкој несрећи у Великој Британији 42 путника погинула кад је воз у пуној брзини ударио у ограду у станици "Мургејт" у лондонском метроу. 1986. — У центру Стокхолма убијен премијер Шведске и лидер Социјалдемократске странке Улоф Палме. Један од најпопуларнијих европских политичара у то време убијен на улици док се са супругом враћао кући из биоскопа. Атентатор није откривен. 1991. — Завршен Заливски рат, који су 42 дана САД и савезници водили против Ирака. Ирачке снаге присиљене да напусте Кувајт који су окупирале 1. августа 1990. Српско национално веће и Извршно веће Српске аутономне области Крајина донело одлуку о одвајању САО Крајине од Хрватске и останак у Југославији. 1993. — Амерички војни транспортери изнад источне Босне избацили прве товаре хуманитарне помоћи у храни и лековима, чиме је почела "Операција падобран" у ратом захваћеној Босни и Херцеговини. 1994. — У зони забрањеног лета изнад БиХ западно од Бањалуке два америчка авиона F-16 срушила су четири српска "јастреба". 1997. — У Ирану земљотрес разорио више од 20 села, погинуло око 1.000 људи. 1998. — После убиства четири српска полицајца код Глоговца и Србице, на подручју Дренице на Косову почели сукоби српских снага безбедности и косовских Албанаца, припадника Ослободилачке војске Косова. 2002. — У потрази за Радованом Караџићем, припадници Сфора спровели опсежну акцију на подручју Челебића, али нису успели да ухапсе бившег председника Републике Српске оптуженог пред Међународним судом у Хагу за ратне злочине. 2003. — На заједничкој седници оба већа Скупштине Југославије проглашена Повеља о људским и мањинским правима и грађанским

слободама. 2006. — У Црној Гори постигнут је споразум да се референдум о одвајању од Србије одржи 21. маја 2006.

МАГАЗИН

22.2.2015.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Звончица и чудовиште из Недођије Забавна и талентована животињска вила Лана верује да о књизи не треба судити на основу корица, нити о животињи на основу величине очњака, па ће се зато спријатељити са огромним и мистериозним створењем по имену Гроза. Мада Звончица и њене другарице нису толико сигурне у овај страшни додатак Вилинској долини, елитне виле скаути окупиће се да би заробиле чудовиште пре него што оно уништи њихов дом, а Лана ће морати да верује у своје срце и слепо га прати ако мисли да окупи девојке и спаси чу-

довиште. Лана прати траг огромних отисака шапа до обода Долине вила и кроз чудну и изувијану подземну пећину где проналази легендарно чудовиште из Недођије, двадесет пута веће које је потпуна непознаница иако је мислила да познаје све животиње. Трн у нози чудовишта је све што је занима, а напори да му помогне исплатиће се јер се рађа пријатељска љубав између њих двоје. По древном пророчанству олуја која се јавља једном у хиљаду година запретиће Долини вила зеленима облацима, муњама и громовима који стварају опасност од пожара. Изазов за дружину је да открију улогу чудовишта

у овоме и док има оних који верују да је он део уништења Лана у њему види само добро. Нова посластица за малишане која стиже из студија Дизни води Звончицу и Дизнијеве виле на епску акциону авантуру препуну емоција и напетих сцена. У срцу приче је Ланина саосећајност због које мора да се суочи са страхом од великог чудовишног створења, али и да пронађе начин да натера друге да виде оно што она види и да их научи да мисле својим срцем. Жеља аутора била је да направи филм који ће натерати људе да се осећају онако као кад је он као мали гледао филмове попут „Пинокија“,

„Бамбија“ и „Дамба“. Доживљавајући их као остварења са много емотивних успона и падова пожелео је да овим филмом поведе публику на сличну вртешку емоција. Због тога је „Звончица и чудовиште из Недођије“ велика акциона авантура препуна емоција у којој су ликовима гласове, под контролом Драгана Вујића, позајмили Снежана Јеремић Нешковић, Паулина Манов, Исидора Минић, Јадранка Бугарски, Ивана Поповић, Теодора Живановић, Марко Марковић, Милан Тубић, Наташа Балог, Ивана Зарић, Весна Станковић. Филм се приказује до 25. фебруара а пројекције уз улазницу која кошта 250 динара почињу у 16 сати.

Тежина ланаца 2 После премијерног приказивања 8. фебруара филм „Тежина ланаца 2“ је уврштен и у редовни репертоар краљевачког биоскопа. Филм се бави неолибералним реформама на простору Балкана након распада Југославије и утицаја тих реформи на економију, медије, војску, културу, образовање и политику. Уз ексклузивне интервјуе са светски признатим стручњацима, говори о распродатим и опљачканим предузећима, корумпираним локалним политичарима, деструктивним страним инвеститорима и разноразним економско – војним савезима, а све у сврху постизања једног циља –

економске окупације земаља. Док се први део бавио анализом узрока ратова у Југославији и распадом те земље, наставак је фокусиран на економију и реформе после 5. октобра 2000. године. Нека од питања су: „Како је изневерено поверење грађана после обећања да ће боље живети?“ и „Шта се заправо десило?“, а у филму између осталих говоре Оливер Стоун и Карла дел Понте. Филм је на репертоару још вечерас од 17,30 а за улазницу је довољно припремити 200 динара. До средине недеље на репертоару су још Педесет нијанси – Сива који се приказује од 19,30 и Кингсман: Тајна служба оба по цени од по 250 динара

Из Полицијске управе Краљево

ПОГОРШАНА БЕЗБ

МАГАЗИН

22.2.2015.

руга недеља фебруара остаће запамћена у аналима Полицијске управе Краљево по пожарима који су проузроковали неуобичајено велику материјалну штету и један живот као и саобраћајна незгода која се догодила у Јарчујку. Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града за период од 9. до 15. фебруара сведочи о негативном тренду у области криминалитета у коме је евидентирано 45 кривичних дела од којих четири из области привредног криминала. Овај период остаће упамћен и по мршавом учинку у расветљавању ових дела о чему сведочи податак да су инспекторима криминалистичке полиције познати извршиоци тек једне четвртине, или 11 кривичних дела. Надполовично повећање бележи се и у области јавног реда и мира у којој је 13 прекршаја из прве недеље фебруара заменио 21 нов. У структури убедљиво преовладавају туче, а 16 евидентираних чини више од две трећине укупних. Иако је број саобраћајних незгода идентичан оном из претходног статистичког периода последице су много теже, јер је од укупно десет четири као исход имало страдала лица, а шест

само материјалну штету. По две особе су задобиле теже и лакше повреде, а једна је изгубила живот. Слику о стању безбедности у саобраћају допуњава податак о штети од пола милиона динара и 376 прекршаја што је за десетак одсто мање него у првој недељи овог месеца. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали су у гашењу три пожара у којима је ватрена стихија причинила штету од милион и 600 хиљада динара и однела један људски живот.

ШВЕРЦ АЛКОХОЛНИХ ПИЋА Припадници Министарства унутрашњих послова су пресекли још један ланац трговине акцизном робом кад су у Биљановцу код Рашке запленили алкохолно пиће вредности два и по милиона динара и ухапсили С.К. (1983) из Сјенице због сумње да се бавио недозвољеном трговином. Полицијски службеници су у суботу око поднева приликом контроле теретног моторног возила власништво предузећа из Новог Пазара, којим је на државном путу управљао четрдесетпетодишњи возач из Новог Пазара, док се на месту сувозача налазио С.К, про-

нашли 4.908 литара алкохолног пића „горки лист“, „вињак рубин“ и „стомаклија прокупац“, без неопходне документације. Возач је саслушан због постојања сумње да је помагао у вршењу кривичнг дела недозвољене трговине и против њега ће бити поднета кривична пријава у редовном поступку.

ЗАПЛЕНА ХАШИША Сличан успех полицијски службеници су, кад је у питању трговина наркотицима, поновили хапшењем две особе у Краљеву код којих је пронађено више пакета хашиша. Ухапшени су и задржани до 48 сати В.Р. (1990) и И.П. (1995) из Краљева који се терете та вршење кривичног дела које се карактерише као неовлашћена производња и стављање у промет опoјних дрога. Полицијски службеници су приликом прегледа такси возила код В.Р. пронашли пакет са 110 грама, а приликом претреса стана и других просторија код И.П. још 107,3 грама ове материје, упаковане у више пакета. Обојица осумњичених су, уз кривичну пријаву, приведени вишем јавном тужиоцу у Краљеву.

БЕДНОСТ ГРАЂАНА СМРТОНОСНИ АУТОМОБИЛИ Дан када је Србија славила Дан државности био је кобан за седамдесетпетогодишњу мештанку Јарчујка која је подлегла повредама задобијеним у саобраћајној незгоди до које је дошло када је тридесетогодишњи возач из Краљева, управљајући аутомобилом „БМВ“, ударио у пешакињу која је прелазила коловоз и том приликом јој нанео смртоносне повреде. Саобраћајна незгода која се догодила другог празничног дана у Милочају око 19,30 часова била је кобна за седамдесетдеветогодишњу мештанку. До незгоде је дошло када је возач Д.Р. (1969) са подручја Чачка, управљајући „ситроеном“ у правцу Чачка, ударио унесрећену која је прелазила коловоз. Аутомобил јој је нанео повреде од којих је преминула на лицу места, а возач је ухапшен и задржан до 48 сати због сумње да је извршио тешко дело против безбедности јавног саобраћаја. У кратким саопштењима Полицијске управе потврђено је да су у оба случаја увиђаје извршили заменици основног јавног тужиоца у присуству припадника саобраћајне полиције.

АРСЕНАЛ ОРУЖЈА У СТАНУ Припадници Министарства унутрашњих послова су у Рашки расветлили кривично дело лажно пријављивање и пронашли детонаторске каписле и штапин у нелегалном власништву. Четрдесетшестогодишњи мештанин са подручја Рашке је 30. јануара пријавио да му је обијена породична кућа и том приликом отуђена два пиштоља са оквирима и муницијом, његово и власништво његовог брата. На основу наредбе судије за претходни поступак Основног суда у Рашки након претреса стана и других просторија осумњиченог полицијски службеници су 12. фебруара пронашли један пиштољ чија је крађа пријављена, али и 16 иницијалних каписли за детонирање и детонаторски штапин. Уз ово одузели су и три ловачке пушке са 32 патронa које је осумњичени поседовао. Због сумње да је извршио кривична дела лажно пријављивање и недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја полицијски службеници ће против осумњиченог поднети кривичну пријаву.

Припадници Министарства унутрашњих послова запленили су две хиљаде паклица цигарета које су шверцери покушали да унесу са територије Аутономне покрајине Косово и Метохија. На државном путу Косовска Митровица – Рашка припадници Министарства су, приликом контроле аутобуса косовскомитровачке регистрације који саобраћа на линији Косовска Митровица – Београд, у одељку намењеном за одмарање возача пронашли четири путне торбе са две хиљаде паклица цигарета марке „честерфилд“, без неопходне документације. У саопштењу Полицијске управе Краљево изражена је сумња да цигарете припадају четрдесетогодишњем сувозачу са подручја Лепосавића и да су намењене даљој продаји на подручју Републике Србије. Осумњичени је, по налогу основног јавног тужиоца у Рашки, саслушан због сумње да је извршио кривична дела недозвољена трговина и недозвољен промет акцизним производима и против њега ће бити поднета кривична пријава, а цигарете су привремено одузели припадници Пореске управе.

ШВЕРЦ ЦИГАРЕТА Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 22.2.2015.

Четврта Сретењска атлетска трка Ушће 2015

МАГАЗИН

22.2.2015.

ТРИЈУМФ КРАЉ

- На првој међународној атлетској трци у Ушћу тријумфовали Теодора Симовић из Новог Пазара и Урош Кутлешић из Ужица. - Најбржи рудар Бобан Ђорђевић из Баљевца. – Најстарији учесник шездесетпетогодишњи Драган Вучковић из Ушћа. – Спортски радници Ушћа на падинама Голије припремају планинско првенство Србије у кросу, а размишљају и о маратону између Долине јоргована и Манастира Жиче

ЉИЦЕ СПОРТОВА

ад је давне 1781. године непознати хроничар први пут записао да се на ушћу најбистрије реке Студенице у Ибар налази насељено место сигурно није знао да ће на Сретење петнаесте године двадесет првог века, на Дан државности Србије, баш ту у рударском и спортском градићу бити одржана међународна атлетска трка са две стотине такмичара старих између пет и 65 година. Прве озбиљније грађевине у овом

месту направљене су крајем 19. и почетком 20. века, а за препознатљиви урбани изглед побринули су се Ибарски рудници великим инвестиционим улагањима крајем педесетих и почетком шездесетих година прошлог века кад је изграђен највећи број зграда. Ушће је годинама у назад било расадник младих спортиста почев од кајакаша, актуелних првака Србије, преко фудбалера међу којима је и један репрезентативац, одбојкаша и

кошаркаша који бележе значајне резултате упркос веома тешкој финансијској ситуацији и условима за трениг који се сматрају никаквим. Након три године, током којих је број учесника стално растао, међународном карактеру овогодишње атлетске трке допринели су атлетичари клуба Гас метан из румунског града Медијаша. Организатори овогодишње трке су Удржење грађана „Општина ушћан-

МАГАЗИН

22.2.2015.

ска“ и Месна заједница Ушће, генерални покровитељи град Краљево и Јавно предузеће Подземна експлоатација Ресавица, а помоћ су пружили и приватни донатори. Посебан допринос у организацији такмичења дала су јавна комунална предузећа „Путеви“ и „Чистоћа“. Такмичари су стигли из Новог Пазара, Рашке, Краљева, Ћуприје, Сурчина, Београда, Смедерева, Пожаревца, Прилужја, Чачка, Параћина, Уба, Косовске Митровице, Лепосавића, Ушћа, Суденице, Гокчанице. Пре него је градоначелник Краљева Томислав Илић прогласио такмичење отвореним минутом ћутања је одата пошта дан раније преминулом атлетском великану и олимпијском вицешампиону из 1956. године у Мелбурну Фрањи Михалићу. Само пет минута након поднева на старту се појавило 14 од 17 пријављених у категорији ученица првог и другог разреда основних школа које су трчале један круг дужине шест стотина метара. Према очекивању до циља је прва стигла Саима Мурић из Новог Па-

зара тек који секунд испред Иве Зеленовић из Чачка и своје суграђанке Ленке Николић. На стази исте дужине надметале су се и ученице трећег и четвртог разреда основних школа, а најбоља од седамнаест такмичарки била је Кристина Кртенић из београдског Партизана. Само секунду заостатка забележила је Вања Петовић из Новог Пазара, док је циљну равнину трећа прешла Краљевчанка Анђела Крстић. Подједнако узбудљиво било је и у трци мушкараца. На старту се од 18 пријављених појавило 16 такмичара, а убедљиво најбољи је био Матеја Радојевић из Смедерева. Друго место и сребрну медаљу је освојио Новак Миросавић из чачанске Слободе, а треће место заузео ученик Основне школе „Стефан Немања“ из Студенице Бојан Вујовић. Међу ученицима трећег и четвртог разреда најбољи је био Лука Божиловић. Секунду слабији је Давид Минић из Прилужја који је на циљ стигао испред Алексе Јовића из чачанске Слободе.

Ученици виших разреда трчали су два круга укупне дужине 1.200 метара. Међу 25 ученица петог и шестог разреда најбоља је била Ужичанка Александра Јовановић, друга је кроз циљ прошла такмичарка Новог Пазара Амра Терзић, а трећа Милица Жунић из Ужица. На старту трке ученица седмог и осмог разреда појавило се 16 такмичарки, а најбоља је била Тамара Мићевић из Ужица. Друга је кроз циљ прошла Лидија Петровић из Новог Пазара, а трећа ученица Основне школе „Свези Сава“ Теодора Томић. За трку ученика петих и шестих разреда пријављено је 23 такмичара, али се на старту појавило само њих 20. Према очекивању далеко најбољи је био Амел Џаковац из Новог Пазара. Други је био његов клупски друг Хамза Ханић, а трећи Јован Деновић из косовомитровачке Трепче. У категорији старијих основаца такмичило се 20 ученика седмог и осмог разреда, а до последњег метра се водила мртва трка између Душана Бјелице из чачанске Слободе и Стефана Минића из Лепо-

шић из Ужица. Други је био његов суграђанин Милан Митровић, а трећи румунски атлетичар Клаудио Калбореан. Седам ветерана такмичило се у три старосне категорије. Најмлађи су имали између 40 и 50 година, а најбржи је убедљиво био Сретен Нинковић из Уба. Други је кроз циљ прошао Краљевчанин Живан Драговић, а трећи Томас Миросавић из чачанске Слободе. У категорији ветерана старих између 50 и 60 година надметала су се само два такмичара од којих је бољи био Ужичанина Мирко Минић. Три хиљаде метара успешно је претрчао и другопласирани Мирко Анђелковић члан Борца из Ћуприје. Најстарији учесник четврте Сретењске атлетске трке Ушће 2015 је шездесетпетогодишњи такмичар из овог места Драган Вучковић. Са посебним интересовањем се очекивала трка рудара на 600 метара. На старту се појавило 14 такмичара из Баљевца, Ушћа, Сјенице и један рудар из румунског града Медијаша. Најбржи је био Бобан Ђорђевић из Ба-

љевца испред Слободана Ђорђевића из Ушћа и Милинка Лазовића из Баљевца. Организатор је за све ученике и посматраче припремио окрепљење, а рудари традиционално прасеће и јагњеће пећење. У Ушћу обећавају да већ следећег дана почињу припреме за јубиларну пету по реду трку на Сретење наредне године, а најозбиљније разматрају могућност организовања маратона светских размера од Долине јоргована до Манастира Жиче на стази која се по конфигурацији терена сматра најбољом за припреме атлетичара. Током ове године Ушће би могло да буде домаћин још једног значајног такмичења, планинског првенства Србије у кросу на падинама Голије. Спортски радници Ушћа су показали да могу са успехом да организују једно овако значајно масовно такмичење, али и такмичења у другим спортовима. Т. Радовановић

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

савића који је морао да се задовољи другим местом. Трећи је кроз циљ прошао члан Мораве из Ћуприје Ђорђе Миладиновић. Јуниорке, сениорке и ветеранке су наступиле заједно у трци на 1.800 метара. Међу шест јуниорки најбоља је била Елведина Зорнић из Новог Пазара, друга је била румунска такмичарка Јулија Зудор, а трећа Огњена Михајловић из Смедерева. У сениорској конкуренцији је наступило седам такмичарки, а најбоља је била Теодора Симовић из Новог Пазара која је на циљ стигла испред Ужичанке Ане Секулић и Јоване Џамбасовић из Чачка. Три круга и 1.800 метара успешно је претрчала и једина ветеранка Весна Лекић Михајловић. Међу тринаест јунира најбржи је био Елзан Бибић из Новог Пазара, а за само неколико секунди спорији Жарко Новаковић из Уба и Никола Мићовић из Лепосавића. Сениори и ветерани су трчали пет кругова, а након три хиљаде метара кроз циљ је први прошао Урош Кутле-

МАГАЗИН 22.2.2015.

Милисав Бакрачевић

МАГАЗИН

22.2.2015.

25.2.1975. - 25.2.2015.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs