MagazIN 162 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година III * Број 162 * 1. март 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

1.3.2015.

МагазИН

МАГАЗИН

на свим континентима

Повереништво Српске напредне странке

МАГАЗИН

1.3.2015.

РЕЗЕРВА ЗА

- Више од социјалних проблема и макроекономске стабилности земље Краљевчане ових дана мучи мали број улазница за меч Светске групе Дејвис купа између тениских репрезентација Србије и Хрватске. – Бивши радници „Магнохрома“ у среду код министра правде Николе Селаковића. – Шанса краљевачких вагонџија у ремонту 450 вагона за потребе Железница Србије. – После само месец дана резултати рада Канцеларије народних посланика бољи од очекиваних. - Поред очекивања да би грађани у први план стављали запошљавање, показало се да су их у првом месецу рада Канцеларије више од тога мучила правна и социјална, по некад и питања власништва

Фото: М. Радовановић

А ЦРНЕ ДАНЕ

Зоран Бојанић

МАГАЗИН 1.3.2015.

раљевачки напредњаци су устано вили последњи радни дан у недељи као термин у коме неко од виђенијих чланова настоји да објасни шта је то чиме су између два петка допринели да грађани Краљева живе боље. Последњи пут је повод за то био први месец рада Канцеларије за народне посланике који се оцењује задовољавајућим. Као што је прилик ом оснивања најављено сваке суботе по један од шест краљевачких представника у највишем законодавном органу у директном контакту са грађанима настоји да сазна шта је то што их тишти како би утицао на решавање проблема. Народни посланик Српске напредне странке Зоран Бојанић потврђу је да је сваки од њих од оснивања Канцеларије дежурао једне суботе, а да ове почиње други круг који потврђује оправданост њеног постојања. Анализа онога што се дешавало од 20. јануара, и поред очекивања да би грађани у први план стављали запошља вање, показује да су их у првом месецу рада више од тога мучила правна и социјална, по некад и питања власништва. Ускоро се очекују и резултати рада у фебруару које вредно сређује седморо волонтера како би их путем веб сајта представили јавности. Оцењујући резултате бољим од очекиваних Бојанић указује да се комплетне информације о активности налазе на веб сајту h9p://www.poslanicka-kancelarija.org. У настојању да дамо исцрпнији приказ онога што се сматра бољим од очекиваног покушали смо да баш на том месту дођемо до исцрпнијих података и констатовали да од дана када је 20. јануара најављен почетак рада Канцеларије није написано ни једно слово. Поновљени протести бивших радника „Магнохрома“, који покушавају од предузећа да наплате заостала потраживања по правосудним судским решењима, воде до министра правде Николе Селаковића са којим би њихови представници, уз посредовање

локалне самоуправе и начелника Рашког управног округа, требало да се састану у среду. Ништа мањи није ни проблем радника „Фабрике вагона“ који штрајкују скоро две године. Након поновљеног анкетирања које би требало да покаже колико је њих заинтересовано да кроз социјални програм напусти колектив очекује се дефинисање коначног статуса овог предузећа у реструктурирању. Према информацијама Зорана Бојанића „Фабрика вагона“ је једини произвођач и ремонтер вагона у земљи над којим није покренут стечајни поступак што потврђује потребу државе за постојањем једног који би се бавио ремонтом потребних 450 теретних вагона за потребе Железница Србије. Интерес овог јавног предузећа за ремонт постојећих условљен је великим износима за закуп теретних вагона из Мађарске и Македоније. Напредњаци успехом сматрају и решење проблема некадашњег „Медиапана“ које се састоји у уступању простора инвеститорима за отварање производних погона. Заинтерсованих мањих фирми има неколико, а од Градског већа се очекује да ускоро распише јавни позив за уступање простора на коришћење. Тема о којој се на локалном нивоу мало говори је аранжман о предострожности са Међународнм монетарним фондом. - То није кредит, већ милијарду и 200 милиона евра које можемо користити у наредне три године, а предвиђени су за недај боже. Међународни монетарни фонд, Светска банка и Европска банка за обнову и развој су препознали настојање владе Србије да уведе финансијску дисциплину, а задатак због кога се овај аранжман активирао је не само макроекономска стабилност него привлачења страних инвестиција и отварање наде за привредни опоравак земље. То је резерва за црне дане у које смо давно дошли неодговорном политиком.

Анализе економских аналитичара говоре да су, што се тиче закона и подзаконских аката, најтеже мере донете 2014. године. Ако они и Међународни монетарни фонд тврде да су мере добре овога пута нећемо прокоцкати шансу ни дозволити да се понови 2012. година када смо потписали исти аранжман који због избора нисмо примењивали три месеца. Тада се новац трошио за изборе, а овога пута сигурно неће доћи до тога да се троши на буџетску потрошњу – тврди Бојанић. Више од социјалних проблема и макроекономске стабилности Краљевчане ових дана мучи мали број улазница за меч Светске групе Дејвис купа између тениских репрезентација Србије и Хрватске. Тек стотинак које су се нашле у слободној продаји у петак 28. фебруара додатно је ражестило оне који су читаве ноћи чекали пред благајном хале спортова. Сумње у махинације са улазницама Бојанић покушава да одагна податком да је Тениски савез Шумадије и Западне Србије добио свега четири стотине комплета, да је исто толико припало хрватским навијачима, а остатак дистрибуиран преко Тениског савеза Србије према правилима Међународне тениске федерације. Додатни проблем је информација да је у оптицају мање од три хиљаде улазница са којима се баратало кад је објављено да се Краљево прихватило организације меча оправдавајући је жељом да што већем броју младих људи омогући присуство значајном спортском догађају. Онима који су остали без улазница мала је утеха обећање да ће се на други начин разговарати ако Краљево добије организацију меча женске репрезентације у оквиру ФЕД купа. Да ли ће заиста бити тако остаје да се види након што 3. марта истекне рок за кандидатуру, а према информацијама које је приликом гостовања на локалној телевизији изнео технички директор репрезентације Краљево још није поднело захтев. Т. Радовановић

1.3.2015.

МАГАЗИН

Др Радослав Јовић

Занимање народни посланик: Др Радослав Јовић (2)

ПОСЛАНИК У ТРИ МАНДАТА осланик Српске напредне странке др Радослав Јовић је по искусту у раду Народне скупштине најискуснији представник Краљева. Први пут се са скуштинске говорнице обратио посланицима почетком априла 1998. године а до краја првог мандата још два пута, у мају и децембру исте године. Ако се о активности суди на основу обраћања посланицима онда је током другог мандата био много активнији. Др Јовић је након ванредних парламентарних избора прошле године трећи пут постао посланика, а тренутно је члан Одбора за здравље и породицу који је заседао осамнаест пута. Од априла прошле године кад се први пут обратио посланицима последњег сазива Народне скупштине гласао је за 96 закона и у свим случајевима подржао предложене нацрте. Као и другим посланицима Скупштине Србије Аутономни женски центар је пред крај октобра прошле године упутио питање у вези са Конвенцијом против насиља према женама. Од др Јовића се очекивало да, имајући у виду важност коју народни посланици имају у праћењу примене Конвенције Савета Европе у спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, да попуни упитник који се односи на активности и области чијем унапређењу може директно да допринесе. Штампана верзија упитника је послата поштом, а нема података да се народни посланик одазвао на позив директорке Аутономног женског центра Слободанке Мацановић.

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 1.3.2015.

8.10.2014. Друга седница Другог редовног заседања, Закон о допунама Кривичног законика (претрес у начелу) Поштовани председавајући, уважене колегинице и колеге, данас говоримо о једној од најупечатљивијих тема нашег доба, говоримо о рату и миру, о деструкцији, о масовним злочинима, о жртвама и злочинцима. Закон који је пред нама јесте наш покушај да дамо допринос миру, спречавању ширења насиља у свету и надасве, да сачувамо и туђе и животе наших људи. Веровали смо да ће се после страшних патњи кроз које је прошао свет током 20. века, излазећи из пакла два светска крвопролића и низа мањих и већих регионалних ратова, научити бесмислености употребе насиља у решавању политичких, верских и других сукоба. Нажалост, чини се да су се само оруђа променила. Постала су деструктивнија и, како стручњаци за ратовање воле да се изразе, софистициранија. Захваљујући медијима присуствујемо деструкцији уживо. У сваком кутку планете сведоци смо масовног умирања, рањавања, глади, беде, избеглиштва. Изгледа као да се маштовитост у наношењу бола експоненцијално повећава. Онима који изгледају другачије, који мисле другачије, који верују у другог Бога наноси се бол и велика патња. Говорити о овој теми, а при томе немати асоцијацију на живот и значај живота, бесмислено је. Чини се да и поред силног заклињања савременог света, уз значај људског живота и поред сијасет декларација и усвојених конвенција о људским правима и слободама, живот вреди све мање. Неслободни људи обично заслепљени разним верским и политичким идеологијама, у бесу и жељи да остваре свој циљ, као да су у себи убили онај основни нагон за самоодржањем, уништавају сами себе и невине око себе. Терор и тероризам постају појава

на коју се полако навикавамо. Све мање реагујемо, не делујемо. Зло нам је у дворишту, а ми као да не видимо и не чујемо, јер се то дешава негде тамо и неким другим људима. Тек сурово одсечена људска глава пред камерама које у етар шаљу страшну слику освести нас и схватимо да се дешава нешто страшно и нељудско, нешто што извире из најтамнијих простора људског ума. Да трагедија буде већа, пред очима нам ниче држава, држава терора и најцрњег фундаментализма. Као магнет она привлачи добровољце, људе исправног ума и духа из целог света. Туђи живот, туђе људско право и слобода за њих су само средство чијим се гашењем и поништавањем утерује страх свима који још држе до универзалних права и система вредности. Опасност је већа но што нам се чини. Зло је злокобније но што можемо замислити. Поређења ради, да је свет реаговао на анексију Чекословачке и Аустрије на прави начин, вероватно се Други светски рат не би догодио, ни холокауст, ни ништа од онога што данас са језом читамо из историјских читанки. Тако и данас, ко не види зло које се шири попут епидемије, саучесник је нечега што ће се колико сутра десити и нама. Јединство света потребније је но икада. Свест о опасности мора бити универзална. Још су свеже ране свих нас на оно шта смо проживели на овим просторима у минулим деценијама. Овај закон, који данас промишљамо, јесте наш конкретан рад, конкретни кораци да делујемо превентивно и да допринесемо у испуњењу виших циљева. Прво, да сачувамо људске животе и наших људи који би у име виших циљева да уништавају туђе животе, па наравно и оних људи који би били њихове потенцијалне жртве, да изградимо и сачувамо систем универзалних вредности у којима се људски живот поштује изнад свега, да јасно покажемо као друштво да имамо нулту толеранцију према људима који злоупотребљавају веру, политику, идеологију зарад постизања сопствених циљева, као и да јасно покажемо свету, другим наро-

дима и државама да смо део оног човечанства које се не мири са злом, које је способно да се уједини и ефикасно делује и спречи уништавање људских живота, људских слобода и људских права. Ово је допринос бољем и праведнијем свету које даје наш парламент и наравно наша Влада. Добро је што је данас у овом високом дому дошло до сагласја између свих нас, ма којој политичкој опцији припадали. То је тек корак у низу корака које као друштво морамо учинити. Породица, школа, универзитет, научна заједница, уметници, новинари, медији, нека опросте они којих се нисам сетио, сви смо прозвани и позвани да реагујемо и да стварамо систем вредности за почетак трећег миленијума. Систем вредности у којем ће зло бити јасно означено и прозвано, у којем ће се људски живот, људска права и слободе славити као најзначајнија тековина наше цивилизације. Тамо где не уроди плодом све што чинимо, као заједница, наравно, последња линија одбране је држава, закон и репресија. Из искуства видимо да су највеће жртве разних идеологија млади људи. Младост се жртвује у име тзв. виших циљева. У природи младости је да је бунтовна, да пружа отпор. Верујем да су они који у име тих виших циљева трују младе људе мржњом и нетолеранцијом према различитостима, регрутују их у редове својих бораца, заправо највеће зло, те се лично залажем да запрећене казне за идеологе, организаторе и оне који регрутују и шаљу младе људе у ратове, тероризам и погибељ буду драконске и вишеструко веће у односу на њихове идеолошке жртве. Ни једна вера не промовише насиље као начин духовног уздизања. Мноштво великих умова кроз историју људског рода говорило је о узвишености људског живота. Од Сократа који је као наш најважнији циљ у животу означио уздизање наше душе, уздизање наших моралних и духовних вредности као мерило освајања слободе, преко Махатме Гандија који је као једини начин да живимо означио тај да пу-

1.3.2015.

МАГАЗИН

стимо друге да живе, до Алберта Ајнштајна који је моралност у нашем деловању апострофирао као услове лепоте и достојанства у нашим животима. Ни Куран ни Свето писмо не позивају на убијање и на жртвовање туђих живота. Недавно је амбасадор Палестине у Србији, његова екселенција Мухамед Нафтан, поводом представљања часописа „Политикологија религије“ рекао – тероризам је старији од религије, али су готово све врсте религија усвојиле тероризам као политички метод реализовања одређених циљева. Тим поводом је један верски лидер изјавио – вера треба да гради човека, а не да га шаље у рат против другог човека. Наравно да ћу као народни посланик и моја посланичка група СНС подржати овај закон. Још једном се радујем што га подржавају готово сви остали посланици у овом високом дому. Овај закон се противи учешћу наших суграђана на илегалан начин у било ком рату, а пре свега у терористичким акцијама у свету. Уосталом, тероризам је већ обухваћен одредницама међународног кривичног права. Кофи Анан, генерални секретар УН, је током заседања Генералне скупштине УН 4. октобра 2002. године рекао – тероризам по својој природи је напад на фундаменталне принципе права, поретка, људских права и мирног решавања сукоба свих принципа на основу којих се заснива систем УН. За крај бих, обраћајући се овом високом дому, а зарад лакшег препознавања, изрекао једну од најчешће употребљаваних дефиниција највећег зла данашњице – тероризам је смишљена употреба незаконитог насиља или претње незаконитим насиљем ради усађивања страха са намером присиљавања или застрашивања власти или друштва, како би се постигли циљеви који су уопштено политички, верски или идеолошки. Будимо искрени на крају – колико смо времена, као родитељи, учитељи, наставници, лекари, професори, посветили разговору са нашом децом о

вредности људског живота? Хвала вам.

4.11.2004. Седма седница Другог редовног заседања, Заједнички начелни претрес о предлозима закона из тачака 3. и 4. дневног реда Уважени господине председавајући, господине министре, даме и господо народни посланици, кренуо бих од оне познате изреке која каже – здрав човек има 1000 жеља, а болестан само једну. Зашто полазим од те изреке? Полазим са намером да говорим из перспективе једног човека, обичног човека који се нађе пред системом какав је систем здравствене заштите. Како креирамо закон и како покушавамо да донесемо законе у парламенту, а да при томе тај закон преживи тест времена и тест живота? Веома је лако одговорити на то питање. Ако човека појединца поставимо у центра посматрања, у овом случају то је грађанин Србије и поставимо га у позицију да ће му у датом тренутку бити потребне услуге система здравствене заштите, наравно да са таквим постављањем проблема веома лако долазимо до добрих закона и добрих решења. Велики је бенефит онога што је данас на дневном реду овог парламента. Можемо говорити о бенефиту управо за тог обичног човека, грађанина Србије који ће коначно имати уређене информације о сопственом здравственом стању са којима може да се појави у било ком делу и сегменту система здравствене заштите са адекватним и уређеним подацима, што ће наравно олакшати даваоцима услуга, односно лекарима и здравственом особљу уопште, олакшати рад са пацијентима и наравно дати боље резултате. Други бенефит је бенефит за људе који раде у систему здравствене заштите. Такође, адекватно уређени подаци здравствене и медицинске документације омогућавају им да

имају прави увид и сагледавање стања пацијента као појединца, али и одређених групација које се појављују пред системом здравствене заштите. Долазим из приватног сектора и на један специфичан начин ипак морам да посматрам ову материју. До сада је приватни сектор у Србији добрим делом био маргинализован и један огроман људски материјални потенцијал није коришћен од државе на прави начин. Ови закони са којима министарство, Влада и ви, господине министре, данас излазите пред парламент, показује заиста управо ту добру намеру да се појединац, јединка посматра у читавом систему, да бенефит за тог појединца и његов осећај сигурности у систему буде на првом месту. Мене лично радује што ћемо коначно и ми из приватног сектора овим законима постати део система, јер самом чињеницом да ћемо имати обавезу да водимо документацију на начин како се води и да кажем у државним установама здравственог система, говори о намери да постанемо и ми равноправан и правилно искоришћен део управо тог система здравствене заштите. Те идеолошке предрасуде које су трајале деценијама после Другог светског рата у Србији и да је приватник по дефиницији зато што је приватник непријатељ друштва, нажалост, још увек могу да се осете у свакодневном животу и свакодневној пракси. Могао бих овде да наведем на десетине примера, стотине примера из личне праксе, шта доживљавају моји пацијенти када оду са рецептом којим напишем са мишљењем итд, ако се појаве пред појединцима. Дакле, не говорим о читавом систему пред појединцима у државном систему здравствене заштите. Надам се да ћемо те девијације у друштву у склопу дубинских реформи које су пред нама заиста решити на прави начин и да ће тај појединац бити задовољнији, сигурнији, а то и јесте задатак државе да обезбеди сигурност и безбедност њених грађана. На крају говорећи о предлогу из-

мена Закона о здравственом осигурању, о аспектима тог закона су говориле моје колеге у претходној расправи, ја бих само рекао следеће – и на овај начин ова Влада и ова држава показују искрену намеру да сва она непотребна трошења средстава која се убирају од грађана Србије буду сведена на минимум, да сваки динар који уђе у буџет буде рационално искоришћен и на тај начин се легитимишемо пред грађанима Србије и онда када од њих тражимо да стежу каиш, да трпе, да се одричу како бисмо у наредним годинама од државе Србије направили једну сигурну, стабилну и домаћинску државу. Хвала вам.

Стратегија развоја града Краљева до 2020. године (4)

МАГАЗИН

1.3.2015.

ПРИВРЕДА НА

- На територији града Краљева има нешто више од 106 хиљада становника старијих од 15 година међу којима је број жена у односу на мушкарце већи за три хиљаде. – Жене су у погледу образовања у неповољнијем положају у односу на мушкарце. – Просечан број чланова домаћинства мањи од три. - Према предвиђањима демографа број становника Србије, који за 234 хиљаде премашује седам милиона, у 2041. би могао да изнесе тек стотинак хиљада преко шест милиона. – У Краљеву до 2041. године двадесетак хиљада становника мање. - Према подацима Агенције за привредне регистре, у Краљеву је у 2012. години било регистровано 5.007 активних привредних субјеката, од чега 3.708 предузетника и 1.299 привредних друштава. - У 2012. години је у привредним друштвима радило укупно 13.483 запослених, више од трећине у области прерађивачке индустрије, четвртина у области снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијом, а остатак од 11,15 одсто у области трговине на велико и мало и поправке моторних возила и мотоцикала

Фото: М. Радовановић

А КОЛЕНИМА

оређењем резултата два последња пописа страновништва, 2002. и 2011. године, може се уочити да је на територији града Краљева број становника порастао за 3.781 лице. У истом периоду број економски активних становника смањен је за 5.697, а оних који обављају неко занимање за 3.760. При изради стратегије развоја града до 2010. године неизоставно се као веома важан фактор морају уважавати школска и квалификациона структура становништва као значајне компоненте од којих зависи привредни живот на некој територији. Оне директно утичу на друштвено економски развој подручја, а у оквиру целокупног становништва издвајају се две групе, неписмени и писмени који се класификују према школској спреми,

МАГАЗИН

1.3.2015.

односно степену стручности. Према последњем попису становништва на територији града Краљева има нешто више од 106 хиљада становника старијих од 15 година међу којима је број жена у односу на мушкарце већи за три хиљаде. Међу 2.959 особа без школске спреме има пет пута више жена него мушкараца. Жене су у неповољнијем положају и у другим образовним категоријама, па их у укупном броју становника овог узраста са непотпуним основним образовањем има дупло више него мушкараца. Ова разлика је нешто мања код средњег, вишег и високог образовања. Поред нивоа образованости становништва два основна индикатора образовне структуре становништва, школска спрема и писменост, су и показатељи степена друштвено економ-

ског развоја земље јер су значајни за различита друштвено-економска, социолошка и демографска истраживања, као и за дефинисање и реализацију државних стратегија и политика за унапређење образовног система.

Породице и домаћинства Према резултатима пописа из 2002. године у Краљеву је било 36.189 породица од којих 11.374 без деце. Последњи попис сведочи да се број породица повећао за више од хиљаду тако да достиже 37.197, а од укупно 11.076 без деце 487 се односи на ванбрачне заједнице. Све до 2011. године ови подаци су приказивани збирно са подацима за породице без деце и са децом, а од 2011. се први пут засебно

исказују подаци за ванбрачне заједнице. Са повећањем броја становника дошло је и до повећања броја домаћинстава, па их је у 2011. било 42.028, што је за 1.992 више у односу на 2002. годину. И поред тога дошло је до смањења просечног броја чланова домаћинстава са 3,03 на 2,98. Повећање броја домаћинстава примећено је у свим категоријама са једним до шест чланова са изузетком четворочланих где је смањен за 765. Краљевачко подручје је деценијама у назад добијало карактеристике оног у коме су се дешавале значајне миграције становништва првенствено из јужних делова земље. Ови процеси су знатно интензивирани у последњој деценији прошлог века када је због опасности од ратних дејстава велики број становника са

простора целе Југославије безбедност тражио у централним деловима Србије. Миграције становништва представљају комплексну друштвену појаву која, уз природни прираштај, најнепосредније утиче на промену у демографском и економском потенцијалу подручја. Веома значајан фактор економског развоја је механичко, односно мигрантско, кретање које утиче на бројно стање и структуру популације. Ова кретања су у не тако давној прошлости била извори из којих је добрим делом насељена територија Краљева које је у целом послератном периоду карактеристично као изразито имиграционо подручје. Од укупно нешто више од шездесет хиљада становника који су се доселили у Краљево до 1980. године је при-

стигло више ос 25 хиљада. Током сваког наредног петогодишњег периода број новопридошлих се кретао између три и четири хиљаде да би између 1996. и 2000. године премашио десет хиљада. Почетком овог века овај број и даље расте, па је током првих пет година у Краљево пристигло око четири хиљаде нових житеља, а касније још пет хиљада.

Пројекција становништва Најважнији циљ пројекције становништва јесте сагледавање демографских, али и ширих друштвено-економ ских последица остварења одређених претпоставки на којима су оне засноване. Републички завод за статистику урадио је пројекцију становништва Републике Србије за период од 2011. до

1.3.2015.

МАГАЗИН

2041. године, а као најважнија одлика кретања у наредних тридесет година може се навести одвијање процеса депопулације. Тако би према предвиђањима број становника Србије који за 234 хиљаде премашује седам милиона у 2041. могао да изнесе тек стотинак хиљада преко шест милиона. Сличан тренд не може да избегне ни Краљево у коме би од данашњих 125.460 остало двадесетак хиљада мање, а у укупном броју би и даље незнатно преовладавале припаднице слабијег пола.

Стамбена статистика У тесном односу са бројем становника и породица је и број станова, а подаци последњег пописа сведоче о 53.367 од којих је 49.965 настањено. Нешто више од 6,6 хиљада су настањени привремено, а скоро две хиљаде напуштени. Од 3.258 ненастањених 2.813 се користе за одмор и рекреацију, а 445 само у време сезонских ра-

дова у пољопривреди. Од укупног броја стално настањених 23.213 станова је у градским, а 18.145 у осталим насељима. Просечна површина стана је око 70, а укупна површина свих станова на територији града Краљева износи 3.848.958 квадратних метара. Од укупног броја стално настањених станова тек нешто више од трећине је опремљено инсталацијама централног грејања, водовода, канализације и електричне енергије, а само 177 инсталацијама - гасовода, водовода, канализације и струје. Највећи број станова, више од 25 хиљада, опремљено је инсталацијама водовода, канализације и електричне енергије, 905 има само инсталацију електричне енергије, док је оних без икакве инсталације достиже 36. Након наглог развоја привреде после Другог светског рата Краљево је деценијама убрајано у значајне индустријске центре, а представљало седиште машинске индустрије и

индустрије ватросталних материјала у коме је било запослено око 37% укупног броја запослених. Због лошег економског стања у земљи у периоду деведесетих година, технолошке застарелости привреде, губитка тржишта, а потом и неуспешних приватизација индустријских комплекса који су некада били носиоци привреде, дошло је до значајног повећања стопе незапослености, пада животног стандарда грађана и повећања сиромаштва. Процес деиндустријализације у знатној мери је утицао на промену структуре запослених тако да данас мала и средња предузећа диктирају привредне активности, а у складу са тим, терцијарни сектор са 50% од укупног броја запослених доминира у поређењу привредних грана по броју запослених. Поред дуготрајног тренда економског реструктуирања, на локалну привреду је последњих година утицала и

светска економска криза, па је број затворених предузећа и даље већи од броја новооснованих.

Привредна структура по делатностима Битан фактор опредељења будућег развоја привреде једног града или региона представља величина предузећа која уз њихов број опредељују будући развој, потенцијална инвестициона улагања и очекиване резултате. Велика предузећа су по правилу носиоци привредног и технолошког развоја, а мала показују висок ниво економске флексибилности у постојећим условима. Привредну структуру Краљева одликује широк спектар делатности које се креће од пољопривреде до сектора производње и услуга, укључујући и трговину. Према подацима Агенције за привредне регистре, у Краљеву је у 2012. години било регистровано 5.007 ак-

тивних привредних субјеката, од чега 3.708 предузетника и 1.299 привредних друштава. Највећи број, или трећина укупног, привредних друштава припада области трговине на велико и мало и поправке моторних возила и мотоцикала, а следе области прерађивачке индустрије која у укупном броју учествује са једном четвртином, области саобраћаја и складиштења за мање од десет одсто, грађевинарство са 7,25, стручне, научне, иновационе и техничке делатности 7,10, пољопривреда, шумарство и рибарство са 4,2 одсто. У 2012. години је, на основу достављених финансијских извештаја, у привредним друштвима радило укупно 13.483 запослених. Највећи број запослених, или нешто више од трећине, упослено је у области прерађивачке индустрије, четвртина у области снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатиза-

цијом, а остатак од 11,15 одсто у области трговине на велико и мало и поправке моторних возила и мотоцикала. У протеклом периоду привреда града се сусретала са значајним проблемима који су доводили до константног слабљења, а на лоше стање у великим индустријским комплексима посебно су се негативно одразиле неуспешне приватизације. У овом процесу приватизовано је 25 краљевачких фирми, од чега су уговори раскинути за четири, а поред пет које се налази у процесу реструктуирања, Магнохром, Фабрика вагона, Аутотранспорт, Пласт метал и Мак-ди, четири се налазе у процесу стечаја. Поред подршке и јачања сектора малих и средњих предузећа за привреду Краљева се необично важним сматра питање реструктуирања два највећа индустријска комплекса, Фабрике вагона и Магнохрома. Т. Радовановиић

Додељена награда Фондације Др Милош Бабић

МАГАЗИН

1.3.2015.

СРЦЕ ВЕЋЕ ОД СВА

- Награда која носи име др Бабића установљена је на предлог председника Извршног одбора Нове Србије Мирослава Маркићевића, а додељује се студенту за постигнут успех током школовања. – Овогодишњи добитник Тијана Раденковић, студент докторских студија сликарства. - Мишко је уливао наду и враћао у живот оптимизмом, осмехом, топлом људском речју, благом природом, али и знањем и стручношћу. - По речима утехе памте га пацијенти, по несебичности и разумевању колеге, по чврстом карактеру и истрајности сарадници, а по нежности и топлом приступу пријатељи. Неће га заборавити краљевачке улице, паркови, кафићи, кумови, летње баште, Шах клуб, стонотенисери и многи други. - Наредно окупљање истим поводом заказано је за следећу годину у исто време.

Фото: М. Радовановић

АКЕ ГРАЂЕВИНЕ

1.3.2015.

МАГАЗИН

Шесту годину заредом најбољи краљевачки студент добија награду фондације која носи име првог градоначелника Краљева др Милоша Бабића. Као и свих претходних година комисији, коју су чинили чланови Градског одбора Нове Србије у Краљеву Ружица Јовановић, Предраг Матић и др Зоран Миљковић, није било лако да између великог броја кандидата изабере најбољег и одлучи коме ће припасти овогодишња награда у вредности од 50 хиљада динара. Дванаестог фебруара ове године др Бабић би славио шездесети рођен-

дан, а његов рођендански поклон шест година заредом добијају најбољи зато што су то заслужили трудом, памећу и радом. Нијансе су одлучиле да ове године лауреат буде Тијана Раденковић, студент докторских студија Факултета ликовних уметности која је четврти пут конкурисала за изузетно вредно признање. Награда која носи име др Бабића установљена је на предлог председника Извршног одбора Нове Србије Мирослава Маркићевића, а додељује се студенту за постигнут успех током школовања. На животни пут др Бабића који је

на првим непосредним изборима 2006. године изабран за председника општине, а потом као први градоначелник Краљева на том месту остао до краја живота пред крај фебруара 2009. године, подсетио је председник Градског одбора Нове Србије Томислав Илић. - Био је човек који је пред собом увек имао постављене циљеве и радио на томе да их оствари. Са пуно страсти и емоција је лечио своје пацијенте и чинио све да им помогне, а са истом пожртвованошћу је водио и овај град.

У овом свечаном тренутку нећу говорити шта је то, који су то инфраструктурни пројекти започети и завршени када је на челу овог града био др Милош Бабић, али ћу рећи да је његово срце било веће од сваке грађевине у овом граду. Срце је било то које га је често водило, и од њега је и страдао… Мишко је уливао наду и враћао у живот оптимизмом, осмехом, топлом људском речју, благом природом, али и знањем и стручношћу. Волео је музику и уживао у уметности – истакао је Илић пре него што су се традициона-

лно зачули звуци омиљене песме која ће увек подсећати на њега… Др Бабића су и у највећим победама красиле ненаметљивост и скромност. Приврженог свима који су макар на тренутак ушетали у његов живот у најбољем сећању ће га чувати његови ратни другови са ратишта Славоније и Косова и Метохије, ратне болнице, рањеници... По речима утехе памте га пацијенти, по несебичности и разумевању колеге, по чврстом карактеру и истрајности сарадници, а по нежности и топлом приступу пријатељи. Неће га заборавити краљевачке улице, пар-

кови, кафићи, кумови, летње баште, Шах клуб, стонотенисери и многи други. Нова Србија је политичка партија којој су на првом месту одувек биле националне и духовне вредности, а пре свега породица, па је управо због тога и др Бабић политичку личност препознао баш у овој странци. Уверење да је поштење најбоља политика утицало је да буде најјачи баш у тој области што је допринело да снагу његовог деловања осете сви грађани током три године и три дана колико је био на челу Краљева. Т. Радовановић

МАГАЗИН 1.3.2015.

Нови подвиг Миломира Главчића

МАГАЗИН

1.3.2015.

ДОБРОЧИНСТВО

- До почетка јуна Општа болница „Студеница“ ће бити богатија за магнетну резонанцу коју Краљеву донацијом од пола милиона евра обезбеђује Миломир Главчић из Канаде. - Поред донације која ће побољшати квалитет услуга у Општој болници из локалне самоуправе најављују још новости као резултат офанзиве према Влади Србије и другим институцијама. – Миломир Главчић финансира изградњу 40 кућа за високообразоване младе брачне парове и породице са више деце ећ прве информације да би у буџету за ову годину могла да буде ставка којом се издваја 50 милиона динара за куповину магнетне резонанце потребне Општој болници „Студеница“ изазвале су негодовање опозиционих одборника највише због уверења да би један овако високо софистициран уређај требало да буде у власништву новооснованог Дома здравља. Основ за ово је сазнање да је локална самоуправа оснивач Дома здравља, па се контрапродуктивним сматра улагање у установу под ингеренцијом државе. Не оспоравајући потребу за куповином уређаја каквог нема на простору од 140 километара све више је преовладавало уверење да би он могао да донесе

значајну зараду Думу здравља. Они који имају већину у локалном парламенту мислили су другачије, па је на терет грађана Краљева пала куповина онога што би требало да финансира ресорно министарство. Током прва два месеца ове године тек с времена на време је актуелизовано питање куповине магнетне резонанце, а посебно након одлуке о одржавању меча Светске лиге Дејвис купа између репрезентација Србије и Хрватске у Краљеву. Значајан спортски догађај, од кога се очекује да привуче велики број особа из привредног и јавног живота, био је повод за најаву донаторске вечери са које би сав приход био намењен куповини магнетне резонанце. Говорило

О БЕЗ ГРАНИЦА

се о прикупљању пара и у другим приликама па се и Рукометни савез Србије одрекао прихода са две утакмице националног тима у квалификацијама за европско и светско првенство у корист града, а наговештено је да би новац требало усмерити за куповину магнетне резонанце. Почетком минуле недеље најављена је могућност прибављња средстава и на неки други начин, а коначна потврда је стигла у среду кад је објављено да ће пола милиона евра донирати Миломир Главчић који је током прошле године уложио два пута више новца за изградњу моста преко Ибра. Дан раније донатор је потврдио жељу да уплати наведени износ како би се скратило време чекања на преглед великог броја становника са подручја целог Рашког округа. Након завршетка радова на мосту преко Ибра није престао контакт са Главчићем који је изразио жељу да

учествује у финансирању других пројеката, а најизвеснијим се чинило улагање у изградњу четрдесет кућа за високообразоване младе кадрове и и породице са више деце. Пројекат је у фази разраде идејног решења које је прослеђено Главчићу, а он потврдио да не одустаје од реализације, али је куповину магнетне резонанце препознао као много важније за већи број становника овог подручја. У ситуацији када су након бројних недаћа матици потребни мостови, школе, обданишта, магнетна резонанца и много тога што би омогућило да грађани опстану на овим просторима, потези донатора као што је Миломир Главчић пружају наду да би бројни проблеми могли бити лакше решени. До реализације идеје о куповини магнетне резонанце преостаје да се дефинише датум и начин плаћања, тип и модел уређаја од кога се очекује да, првенствено квалитетом, задовољи

све потребе грађана. У овом тренутку није познато да ли ће пола милиона евра бити довољно за куповину магнетне резонанце, хоће ли бити донаторске вечери и у шта ће бити утрошено 50 милиона динара из градског буџета. У случају да донација буде довољна иницијатори идеје потврђују спремност да снесу део трошкова транспорта и царине уколико магнетна резонанца не буде ослобођена те обавезе. Очекује се да би уплата могла бити извршена половином априла, а да би већ почетком јуна први пацијенти могли да уживају нове погодности које пружају капацитети Опште болнице „Студеница“. Поред донације која ће побољшати квалитет услуга у Општој болници из локалне самоуправе најављују још новости као резултат офанзиве према Влади Србије и другим институцијама. Т. Радовановић

Добротвор и донатор Миломир Главчић

МАГАЗИН

1.3.2015.

ТРН У НОЗИ НА ДУГАЧКОМ ПУТУ

- Од када се после Другог светског рата из поткопоаничког села Попе отиснуо у свет, Миломир Главчић никада није био у Србији. - Миломир Главчић није никада заборавио давно преузету обавезу да изгради нове цркве тамо где је понекад кришом узимао по коју пару да би купио хлеб, па је на темељима старих изградио цркве у Ковачима и Жерађи. - Велика енигма и тајна која ће једног дана нестати са Миломиром су разлози због којих никада није могао да скупи довољно снаге и воље да посети родни крај. - Трн који који није извадио из ноге и даље боли јер не може да види Србију

МАГАЗИН 1.3.2015.

ткако је потврдио намеру да Општој болници „Студеница“ поклони пола милиона долара за набавку магнетне резонанце Миломир Главчић је поново тема многих разговора у Краљеву, а и шире. То је добар повод за подсећање на животни пут са елементима филмске приче записане у аутобиографској књизи Трн у нози на дугачком путу. Иако је непосредно након Дргог светског рата напустио Србију и бољи живот потражио далеко од родног краја Миломир Главчић никада није заборавио родни крај у који је последњих година уложио око шест милиона долара градећи цркве, путеве, дом културе, библиотеку, помажући рођаке и убоге, финансирајући њихово школовање на факултетима. У већ поодмаклим годинама Главчић у неком од петнаестак писама која сваког дана стижу из Србије покушава да открије коме је помоћ најпотребнија. Осећање туге због сазнања да не може свима да помогне ублажено је одлуком да инвестира у оно што може да помогне већем броју људи. То је и повод да финансира набавку магнетне резонанце за потребе регионалне болнице свестан чињенице да баш она може да спасе многе животе. Због тога се, каже, радује, устаје и леже насмејан уз осећај да се због помоћи радује и неко у његовој Србији.

Ко је Миломир Главчић? Асвалтни пут којим се од Биљановца и Ибарске магистрале скреће према Копаонику пролази кроз Јошаничку Бању. Мало пре него се стигне до ње одваја се око два километра дуг пут који води до села Ковачи. Километар даље је село Попе до кога води макадамски пут који с времена на време треба поправити како би вожња аутомобилом била удобнија. Као и многа српска села, поготово она у брдовитим крајевима, је запуштено и опустело а годинама је у њему као последњи Мохиканац живела само Велимирка Главчић као последња веза са овим селом Миломира Главчића који је овде последњи пут бо-

равио 1946. године. Нема живе главе у поткопаоничким селима, а и шире, која није чула за Миломира. Рођен је овде давне 1924. године и на падинама највеће српске планине проживљавао мирне дечачке дане у игри са млађом сестром Десанком уз оца Добривоја и мајку Саву. Добривоје је умро врло млад, у тридесет седмој години живота, и оставио супругу са двоје мале деце да се сналази како зна и уме. Тешко је било у тим временима младој жени да издржава породицу, па се врло брзо преудала у суседно село Дубраве а Миломир и Десанка остали код рођака Благоја Главчића, док се не стекну услови да поново буду са мајком. Како једна несрећа никад не долази сама и Сава је врло брзо умрла под веома чудним околностима. У то време у пасивном крају, као што је поткопаонички, смрт није била ништа необично. Много касније ће се утврдити да је она била четврта или пета жена која је у породици другог мужа умрла под неразјашњеним околностима. Миломир и Десанка су све до завршетка основне школе одрастали код Благоја као слуге. Живели су тешко, често гладни, голи и боси, али задовољни што их је рођак научио домаћинским пословима. Како је постајао старији Миломир је све више долазио до сазнања како више може да постигне на неком другом месту и обезбеди бољи живот за себе, а онда и за сестру. Зато је и успоставио контакт са рођаком који је живео у Београду и био спреман да му помогне како би изучио неки занат. И док се у Европи већ захуктавао један од најстрашнијих ратова у историји Миломир је 1940. године кренуо пут главног града са једним ћебетом и замотуљком личних ствари. Препешачио је десетак километара до Биљановца, па наставио возом према Краљеву и даље, до Београда. Иако није имао довољно новца по природи сналажљивом шеснаестогодишњаку није било тешко да стигне где је наумио. Врло брзо је, уз препоруку рођака, дошао до мајстора код кога је

почео да учи прецизно механичарски занат. Знања стечена у радњи, показаће се касније, много ће му значити у даљем животу. Као и сваки шегрт био је принуђен да ради различите послове, а није било необично ни да добије батине. Ипак, није превише замерао мајстору јер је знао да као сироче нема никога ни испред ни иза себе, и да нема право на грешку. Зато је поглед сваког јутра при доласку на занат поглед прво падао на речи „брзо, тачно и прецизно“ које су биле исписане у радњи, а касније га водиле кроз цео живот. Шестоаприлско бомбардовање Београда 1941. године Миломир је преживео као ученик на занату, а како је радња у којој га је изучавао престала је да ради, био је принуђен на повратак кући. Иако је остао без пара, не ретко био и гладан, захваљујући сналажљивости успео је да се врати у село и поред сазнања да ни возови нису саобраћали редовно. Кроз поткопаоничка села су првих месеци рата пролазиле разне војске и мобилисале све који су дорасли да носе оружје, па се и Миломир обрео у копаоничком четничком одреду, задужио наоружање и пошао у борбу против немачке војне силе. Након што је јединица расформирана наставио је борбу у партизанском одреду у коме је дочекао крај рата. У време кад су младићи из његове генерације мобилисани за борбе на Сремском фронту Миломир се затекао у регрутном центру у Чачку, али због запаљења плућа није упућен на ратиште. Ипак морао је да дослужи војни рок, па је прекомандован на караулу на Преспанском језеру, у Македонији, где се показао као врло добар војник. За време служења војног рока имао је довољно времена да размишља о својој будућности, а како окружење у коме је живео није гарантовало просперитет коначно је одлучио да се више не враћа у село. Близина грчке границе, која се протезала половином Преспанског језера, све више је код њега развијала жељу да побегне из војске. Али, о томе није размишљао само он. Са другом Сло-

1.3.2015.

МАГАЗИН

венцем договорио се да украду рибарски чамац и превеслају на грчку територију. У току једне олујне ноћи два друга су напустили стражарско место, узели рибарски чамац и, иако нису знали да пливају, кренули преко језера у неизвесност. На караули је примећено да се нешто дешава, па су према њима испаљени први плотуни, а војници и старешине тек следећег дана схватили шта се стварно догодило. На грчкој територији је беснео грађански рат између партизана и краљевске војске, а двојици бегунаца је било кристално јасно да ће, ако падну у руке партизана, бити враћени назад и стрељани као дезертери. Зато су извршили притисак на једног старијег мештанина да их одведе до јединица краљевске војске где су их, на велико изненађење, одмах укључили у борбу против партизана. Онима који су побегли од рата није падало на памет да се враћају и излажу опасности у туђој земљи, па су одложили оружје и врло брзо се нашли у једном од грчких логора. Знање које је Миломир Главчић стекао учећи за прецизног механичара у логору му је помогло да дође до зараде правећи шиваће игле за грчке обућаре. Још као дете Миломир је маштао да отпутује у Канаду а слику о њој стварао читајући бајку о томе како тамо на раскрсници чекају печени прасићи, а са неба падају печени пилићи. Ово је било пресудно при доношењу коначне одлуке куда да крене и док су из Грчке усташе и четници углавном одлазили у земље Јужне Америке он се определио за Канаду до које је пут водио преко сабирног логора у Италији. И ту је, током следећих неколико месеци, до израза дошла његова сналажљивост на штанду на коме је продавао конзерве са крвавицом. Четрдесет пет дана је трајао пут бродом из Италије до Канаде у којој су досељеници смештени у рударско насеље на северу земље. Миломиру Главчићу је било потребно годину дана тешког рада да отплати трошкове бродске карте. Канадски фармери су на пристаништу, као на пијаци, бирали

раднике за тешке пољопривредне радове, а Миломир, који је одувек волео да се лепо обуче, никада није одавао утисак човека који ради на фарми. Прве године живота у далекој земљи никада нису лаке, поготово у руднику сребра у коме је провео пуне три године, а тешки послови које је обављао често нису могли да задовоље потребе за животом какав је очекивао. На даљи живот Миломира Главчића пресудно је утицао излет на Нијагарине водопаде након кога је прецизно израчунао колико му рада у

руднику треба како би уштедео довољно да започне нови бизнис. Како је увек у животу имао циљ коме је тежио није било препреке коју није могао да прескочи како би га остварио, а пут ка неслућеним висинама водио је преко малог ресторана. Посао је почео да се развија, па је убрзо у близини никла и бензинска пумпа, а отвориле су се и веома повољне могућности кредитирања. Још при доласку у овај крај за око му је запала парцела од сто хектара земљишта, од којих је могао да купи само пет. Остатак је, према уго-

вору са власником, требало да откупи кад отплати првобитни дуг, а за то је требало читавих пет година. Мотел АмериКана лепо је радио све боље, и остваривао све већу зараду, што је Миломиру омогућило да постане власник остатка земљишта. И док су уз мотел ницали базен, конгресни центар и друге грађевине Миломир је маштао како да у овом делу света сагради српско село. Сан му се остварио тек пре неколико године. Направио је лепе паре а кад је видео да може да ради боље и исплативије наставио је да послује са некретнинама. Богатство се увећавало, па је почео да се бави банкарским пословима тако да кредитира углавном успешне бизнисмене. Још у време боравка у рударском селу на северу Канаде упознао је Армелину, венчао се са њом и добио сина Михајла и кћи Јованку.

Српско село у Канади Док је Миломир Главчић у Канади започињао да гради империју у родном поткопаничком селу само је још сестра Десанка мислила на њега. Како су дани пролазили а никавог гласа од њега није било, полако је почела да губи наду да је уопште жив. Прве вести о Миломиру стигле су у Попе двадесет

година после његовог одласка. Средином шездесетих година прошлог века у овај крај је из Канаде дошао извесни Лико, један од исељеника са информацијом да је чуо за Миломира, али није сигуран колико је оно што је чуо тачно. Сестра Десанка жељна било каквих информација о брату видела је у Лику човека који може да јој помогне да реши дилему која је оптерећује двадесет година. Дала му је братовљеву фотографију и замолила да га потражи. Са друге стране океана Миломир је годинама имао исту дилему. Да ли је његова сестра жива? Али, плашио се и да као дезертер из војске не дође под удар закона ако се врати у земљу, јер се држава обрачунавала са онима за које је сматрала да су је издали, па је одузета сва земља која се водила на име Миломира Главчића. Десанка и њен син су годинама водили тешку борбу да поврате имање и на крају успели, али су морали да плате као да су купили туђе. Много година након одласка Миломир је прво писмо написао Душану, брату од стрица. Писао је и сестри, али увек заобилазним путем, преко других људи, јер се плашио да би трпела последице због онога што је он учинио. Имао је Миломир доста повољних понуда да прода имање, али је то стално одбијао

јер је желео да на њему направи српско село које би га подсећало на домовину. Кад је коначно одлучио да прода, а нови власник испарцелисао, направио улице, средио инфраструктуру прихватио је и обавезу да улице добију имена чланова породице Главчић, Миломир, Десанка, Армелина ... Ново насеље које је никло зове се Српско село. Миломир Главчић није никада заборавио давно преузету обавезу да изгради нове цркве тамо где је понекад кришом узимао по коју пару да би купио хлеб. Зато је последњих година на темељима старих изградио цркве у Ковачима и Жерађи. Иако је мукотрпним радом стекао велико богатство и остварио дечачки сан његова срећа је помућена сазнањем да није направио бизнис у својој држави. Велика енигма и тајна која ће једног дана нестати са Миломиром су разлози због којих никада није могао да скупи довољно снаге и воље да посети родни крај. Кад је почињао да пише књигу о свом животу размишљао је о два наслова „За птице нема границе“ и „Трн у нози на дугачком путу“. Тај трн у нози је асоцијација на трновит животни пут. Трн који који није извадио из ноге и даље боли јер не може да види Србију. Т. Радовановић

1.3.2015.

МАГАЗИН

Слободан Буђевац

Без длаке на језику: Слободан Буђевац

ТУЂА РУКА СВРАБ НЕ ЧЕШЕ

Фото: М. Радовановић

- Политичке странке потенцијално просперитетна предузећа гуше неспособним кадровима који се запошљавају мимо конкурса као јединог начина квалитетне селекције. - Инспекције које треба да штите права запослених су под директном контролом власти што обесмишљава борбу за остваривање радничких права. - Неко ко прима велику плату од државе не може поштено да заступа интересе радника. - Једино мерило у политичком запошљавању је купљена диплома која по правилу води ка руководећем месту. - Шарена лажа једина светла тачка суморне свакодневице. - Обичном раднику ће да буде добро оног момента кад политичари буду живели лоше, кад се не буду разбацивали као што се сад разбацују. - Синдикалним радом треба да се баве најбољи радници, најпожртвованији, најпоштенији и најискренији који имају јасно дефинисан лични став и мишљење

ећ први дани транзиције донели су знатне проблеме великом броју запослених који све незадовољнији статусом у предузећу не тако ретко приступају штрајковима као својеврсном притиску на пословодство у борби за остварење елементарних права. У таквој ситуацији као организатори се најчешће јављају синдикати који су се током времена трансформисали и прилагођавали новим условима. Међу онима који у Краљеву покушавају да под окриље привуку што већи број чланова је и Асоцијација слободних и независних синдиката чије интересе на овом подручју заступа члан Главног одбора Слободан Буђевац. И баш у време кад је требало да се прошири мрежа основних организација земљотрес је до те мере оштетио просторије за рад и успорио активности, па је овај синдикат присутан само у „Аутотранспорту“, „Гибњари“ и Дечјем одмаралишту „Гоч“. Први дани синдикалног активизма показали су интерес политичких партија за утицај на синдикате и понуду њихових првака да помогну у омасовљењу

МАГАЗИН

1.3.2015.

организације у замену за подршку кад то буде требало. Како Буђевац није показао спремност на компромисе по питању заштите права радника изостало је очекивано омасовљење организације поготово што није био сигуран да би они који су се наметали као социјални лидери у предузећима били спремни на жртву и рад искључиво у интересу радника. Већ на први поглед било је јасно да би сваки од њих у одсудном тренутку интересе радника подредио личним зарад привилегије коју би добио од послодавца. Буђевац потврђује да се Асоцијација слободних и независних синдиката, као чланица европског удружења синдиката, залаже за поштовање основних права радника због којих су многи од њих у прошлости платили превисоку цену. Ма колико на први поглед одавао утисак мирног и повученог младог човека последње године синдикалног рада потврђују да је бескомпромисни борац за права радника спреман да у сваком тренутку, без обзира на последице, укаже на све што није добро у

предузећу. Безброј пута се показало да је у праву без обзира на чињеницу што се мали број руководилаца обазирао на оно на шта је указивао. Уместо признања по правилу су следиле казне чак и у случајевима кад је долазило до промене руководства, а да нешто није у реду први пут је приметио након интересантне понуде будућег директора установе у којој ради. - Успоставио је контакт самном што ми је истог тренутка засметало, јер сам сматрао да то није у реду. Речено ми је да ћу имати све што пожелим, не морам ни на посао да долазим, само да не правим проблеме како би он могао да спроведе своје замисли у дело. Одговорио сам да ми то не пада на памет, и не постоји ништа што може да ми понуди да прихватим такву понуду, јер је за мене нечасно да не долазим на посао, а да примам плату. Нисмо сви исти и ја сам на то поносан, а можда и није добро – каже Буђевац. Колико није добро осетио је на својој кожи кад се нашао на списку оних који не уживају поверење директора. Повод за то је залагање да у сваком тренутку укаже на неправилности

у колективу уверен да би многи проблеми у предузећима која су се нашла на коленима били избегнути да су се уважавала различита мишљења, паметни људи и они који су имали добре намере. Искуство Слободана Буђевца потврђује да се такви потискују у други план како би руководиоци могли лакше да манипулишу са осталим запосленим. Проблеми које у функционисању имају јавна предузећа и установе повод је за став да би свако од њих пословало успешно кад би се одстранили сви који су запослени по партијској припадности и по том основу уживају велике привилегије. Из визуре синдикалног активисте политичке странке потенцијално просперитетна предузећа гуше неспособним кадровима који се запошљавају мимо конкурса као јединог начина квалитетне селекције. Посебним проблемом сматра се сујета страначких лидера и потреба за подршком коју добијају од послушника спремних да, зарад личне користи, климају главом и подржавају често погрешне потезе оних који су им омогућили да се запосле.

- Док нисам био синдикално активан мислио сам да ситуацију каква је у овим предузећима била пре пет година није могуће решити. Уверио сам се да је све то била лаж, јер су тамо и даље људи који нису примили плату неколико година због чега имамо још већи проблем. Уместо да смо тада реорганизовали фирме и радницима исплатили дугове, а кроз социјани програм способнима омогућили да наставе самостално, у предузећима која немају перспективу направили смо још веће дугове. Ко је од народних посланика претходних година покренуо питање да се обезбеди помоћ, нађе неко да уложи новац и бар неко предузеће профункционише? Државна предузећа имају више администрације него производних радника који немају услове за рад као што је случај у „Аутотранспорту“. Такво предузеће би требало вратити под ингеренцију општине, али без личних и партијских интереса, ослободити вишка запослених и тако омогућити даљи развој и функционисање. Овако сви само причају, а кад треба да се донесе нека одлука све раде контра – уверен је

Буђевац. Да туђа рука свраб не чеше потврђује изостанак разумевања за проблеме највећег броја радника, у првом реду оних који месецима не примају плате иако су све време притиснути свакодневним обавезама које би тешко могли да подмире чак и да примају минимални износ зараде. Оваквом стању у великој мери доприносе инспекције, првенствено оне које треба да штите права запослених, па се све више стиче утисак да су и оне под директном контролом власти што обесмишљава борбу за остваривање радничких права. Међу радницима који месецима, а и дуже, нису примили ни минималну зараду одавно постоји дилема и питање како би се у сличној ситуацији понашали они који креирају политику земље и директно утичу на све негативније токове. Слепо црево је термин којим се током неколико последњих месеци метафорички описује ситуација у Краљеву. Онима који много дуже од тога не примају плате ово и не би звучало чудно да не потврђују и највиши представници локалне власти. Ситуација је

МАГАЗИН

1.3.2015.

таква првенствено због изостанка било каквих инвестиција које би поспешиле запошљавање и створиле могућност за зараду. Локални синдикални активиста нема много разумевања ни за понашање представника запослених који са владом, уз енормна месечна примања, преговарају о судбини запослених радника. - Не може нико да ме убеди да неко ко прима велику плату од државе може поштено да заступа интересе радника који зарађује двадесетак хиљада динара. Горе од тога што се боре за личне интересе је што о томе у медијима нема ништа, јер је све инструирано и уништено баш као и образовање, здравство, војска и полиција као стубови друштва. Чак 90 посто људи у синдикатима су најгори, највећи нерадници од којих ме већима мрзи, а ја се тиме поносим – каже Буђевац. Девалвација вредности присутна је

у свим сферама друштва што се посебно уочава у просвети могућношћу куповине било какве дипломе чиме се у посебно подређен положај стављају чланови сиромашних породица ма колико били интелигентни и талентовани. Једино мерило у политичком запошљавању је на тај начин прибављена диплома која по правилу води ка руководећем месту. Ма колико било тачно да у свакој странци има и добрих људи поразно делује став да се они лошији успешније уједињују стварајући од политичке сцене нешто што Буђевац назива сметлиштем, великом каљугом у којој образовани људи који држе до себе неће да се ваљају у блату. У таквој ситуацији на површини остају најгори што и јесте узрок поразног стања у многим државним предузећима. Неповољном положају радника доприносе и нови закони за које се тврдило да ће утицати на повећање запослено-

сти, а који већа права гарантују послодавцима. У таквој ситуацији радницима једино остаје да верују обећањима политичара, јер је шарена лажа још једина светла тачка суморне свакодневице. - Обичном раднику ће да буде добро оног момента кад политичари буду живели лоше, кад се не буду разбацивали као што се сад разбацују, јер није нормално да имамо неке који примају по три четири милиона динара месечно, а радник не прима ништа и више од 20 месеци или прима минималац од двадесетак хиљада. Може да буде још горе јер ако се економска ситуација не поправи, и не почне нешто да се производи, нама неће нико ништа да поклони. Ми живимо у великој заблуди. Можемо сутра да уђемо у Европску унију, а живећемо исто лоше као што живимо сад. Боље не може да буде, а ко каже да ће да буде боље наредних година лаже.

На селима је све мање људи, омладина бежи јер они који остају не могу да се ожене због пропаганде каква се врши преко медија. Деца гледају криминалце који гостују на телевизији и постају им идоли. Не чита се, не посвећује се пажња образовању и здравом животу, а млади се од старта усмеравају на погрешан пут јер је све урушено. Кад видим како се данашња омладина понаша, и кад помислим како ће се понашати њихова деца, стварно сам забринут за нас као нацију, јер се ништа не поштује и ништа нам није свето – каже Буђевац. Из уста наизглед мирног човека извире бујица тешких оптужби на бројне припаднике система који се оцењује изузетно неповољним по највећи број становника земље. Оној мањини која трасира пут у будућност замера се и превелика подршка запада која није донела ништа сем промашених и про-

палих приватизација које се све чешће називају лоповским. Кривцима за такво стање оцењују се политичке структуре за које се сумња да су директни експоненти интереса западних земаља које су их и довеле на политичку сцену. Из визуре Слободана Буђевца све мање важи изрека по којој се жање само оно што се посеје, а овакав закључак произилази из уверења да у Србији не може да се догоди ништа што није режирано на западу. У основи је легитимни интерес светских моћника да шире утицај на оне који су посустали на путу у бољу будућност. - Треба да станемо пред огледало и будемо искрени сами према себи. Све лоше навике да оставимо иза себе, а да свако допринесе тако што ће да уради колико може, па ће свима бити боље. Кроз медије треба да се пропагирају нове вредности, радне навике и

друштвена одговорност. Свако треба да стане пред огледало, види ко је, шта је чинио и шта намерава да чини. Они који су освојили власт су неискрени јер једно говоре пре избора, друго раде после, а вероватно треће мисле за наредни период. Све је превара и свако ко на тај начин вара није легитимно изабран. Зато треба да се боримо, да имамо храбрости и човечности да увек кажемо како јесте, а не да се цео живот плашимо па он прође у страху, а ми сами себе копамо рупу и закопавамо се све дубље. Због тога синдикалним радом треба да се баве најбољи радници, најпожртвованији, најпоштенији и најискренији који имају јасно дефинисан лични став и мишљење – каже на крају Слободан Буђевац уверен да баш таквог види кад стане пред огледало. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 1.3.2015.

Пред почетак меча Светске групе Дејвис купа

МАГАЗИН

1.3.2015.

ОПСАДНО

О СТАЊЕ

- Од данас надлежне инспекције контролишу ефекте препорука грађанима да допринесу уређенијем и лепшем изгледу града. – Недовољно улазница за све који би желели да присуствују тениском мечу. – Цене смештаја у хотелима три пута веће од редовних? – Све спремно за почетак меча ако се приближава 6. март, за када је заказано одигравање меча Светске групе Дејвис купа између тениских репрезентација Србије и Хрватске, у различитим круговима у Краљеву влада све већа нер-

воза коју подстичу бројне недовољно јасне и контрадикторне информације. Ма колико да је огранизатор меча Међународна тениска федерација, којој у реализацији важног задатка помаже Тениски савез Србије, на основу

информација које свакодневно емитују локални електронски медији стиче се утисак да и локални политичари настоје да се прикажу као значајан фактор догађаја који се организује између 6. и 8. марта.

МАГАЗИН 1.3.2015.

Њихов задатак је да свима који у то време долазе у Краљево представе град у што бољем светлу коме треба да допринесе ванредно сређивање свега што би могло да утиче на недовољно лепу слику. Због тога је још у првој половини фебруара издато саопштење за јавност којим се моле грађани, власници стамбених и пословних објеката, скупштине станара и станари стамбених зграда, предузетници, приватна и јавна предузећа и установе, корисници слободних парцела и површина, да допринесу уређенијем и лепшем изгледу града. Од њих се очекује да очисте и уреде зелене површине и дворишта око својих стамбених и пословних објеката, а излоге и фасаде локала у којима обављају пословну делатност уреде уклањањем натписа, умрлица и других рекламних порука. Уређење града подразумева уклањање хаварисаних возила са паркинг простора и зелених површина, али и депонија отпадног материјала разног порекла из дворишта у којима станују и око објеката које користе. Лепшем и уређенијем граду треба да допринесе уређење тераса стамбених зграда које су окренуте према улицама, депоновање отпада из домаћинстава и пословних објеката у судове за смеће на прописан начин и избегавање паркирања возила на зеленим површинама, парковским стазама и зеленим површинама око стамбених зграда. Рок за ово истекао је јуче, а већ од данас би Комунална инспекција требало да врши редовну контролу и предузима неопходне мере предвиђене законским прописима. Ма колико апел био добронамеран код великог броја оних који не гледају благонаклоно на актуелну власт преовладава уверење да за све ове активности није потребно одржавање значајног спортског догађаја, па се и надлежним инспекцијама замера што активности наведене у саопштењу Службе за протокол и информисање, а прослеђене преко Кабинета градоначелника, не спроводе и другим данима. Да то чине не би ни требало посебно упозоравати грађане да воде

рачуна о чистоћи града. Служба обезбеђења Тениског савеза Србије је већ преузела ингеренцију над објектом у коме ће бити одржан меч, а приступ новој спортској дворани имају само лица са списка који је оверен потписом одговорног лица и печатом Спортског центра „Ибар“. То је и повод да се право на улаз у дворану оспори санитарном иснпектору чији је задатак да провери испуњеност одређених услова. Посебна пажња поклања се безбедности учесника и посетилаца, а она је била тема посебног састанка представника и начелника безбедносних структура и инспекцијских служби. Посебна пажња поклоњена је улазницама, па је на свакој одштампано име онога коме је додељена како би се у случају евентуалног ексцеса знало ко је за то одговоран. Неспорна је жеља представника локалне самоуправе да као добри домаћини представе град у што бољем светлу. Свест о томе да за неколико дана град не може бити ни богатији ни успешнији, нити да се могу уредити све фасаде и терасе, упућује на основни циљ апела да грађани схвате важност догађаја каквог у Краљеву није било деценијама у назад. То и јесте повод за покушај да се уради све што је могуће како би се гостима представили као озбиљан град који уме, може и хоће да се бави озбиљним стварима као што је организација мечева Дејвис купа. Стиче се утисак да је представницима власти најважније да гостима из јавног, политичког, културног и спортског живота Краљево остане у лепом сећању и да се опет врате. Обичним грађанима је, чини се, много важније како да дођу до оно мало улазница да би присуствовали овом значајном догађају. Мада је при првој потврди о одржавању меча у Краљеву истицана важност настојања да се првенствено младим људима пружи могућност посете неком од пет мечева током три дана ових дана провејава жаљење што то ипак неће бити могуће. Највећи део улазница се дистрибуира преко Тениског савеза Србије према правилима

по којима право на одређен број имају и навијачи из Хрватске. Данима је у Краљеву владала неизвесност око тога када ће, и по којој цени, моћи да се набаве улазнице које су се у продаји коначно појавиле у петак од 8 сати на благајни Хале спортова и путем интернет сајта www.ddNckets.rs по цени од 5.000,00 динара колико кошта комплет за сва три дана. Сингл мечеви у петак и недељу почињу у 12,30 а дубл у суботу сат касније. Улаз у дворану за све мечеве почиње сат пре почетка. - Овај спортски догађај представља нови корак у презентацији и отварању Краљева као дестинације за одржавање спортских такмичења и то је најважнија ствар коју смо желели у овом тренутку да урадимо како би помогли суграђанима да преброде тешку социјалну ситуацију у којој се налазимо. Очекујемо да Краљево у Србији добије место које му припада како би успели да изађемо из анонимности. Посао није лак, а на почетку нам се чинило да је много лакше него што јесте. Организација меча са Хрватима носи одређени безбедносни ризик, али ћемо наредних дана предузети потребне мере да све прође у најбољем реду, да се сви осећају лепо и да им Краљево остане у лепој успомени – поручује начелник Рашког управног округа Небојша Симовић. Градоначелник Краљева Томислав Илић потврђује да је све спремно за почетак меча између репрзентација Србије и Хрватске, а да ће оправдати поверење које му је као добром домаћину указала Међународна тениска федерација. Малу сенку на догађај баца сазнање да су у краљевачким хотелима нагло скочиле цене смештаја. Према информацији која је представницима медија упућена из Тениског савеза Србије цена једнокреветне собе износи 25, а двокреветне 35 евра по дану. Информацију демантује наш читалац тврдњом су цене три пута више, а да је за четвородневни смештај четири госта из Хрватске са улазницама потребно скоро хиљаду евра. Т. Радовановић

МАГАЗИН 1.3.2015.

Дани тениса у Краљеву

МАГАЗИН

1.3.2015.

ДЕЈВИС КУП К

- Током три недеље Краљево културна престоница Србије. - Само дан након потврде да ће се меч Светске групе Дејвис купа одржати у Краљеву сви хотелски капацитети су распродати, па су заинтересовани за присуство овом догађају усмеравани на Врњачку Бању. - Значајном туристичко привредном манифестацијом сматра се „Top food day“ у свечаној сали Градске управе у четвртак 5. марта где ће од 12 до 20 часова бити организован једнодневни сајам домаће хране и пића. – Репрезентација Србије у Хотелу „Кристал“, гости из Хрватске у Врњачкој Бањи. – На Тргу српских ратника Биг бенд Дејана Петровића и Ван Гог

КАО ЗАМАЈАЦ

ениски меч Светске групе Дејвис купа између реперезентација Србије и Хрватске, који се од 6. до 8. марта игра у новој спортској дворани у Рибници, мобилисао је последњих недеља велики број људи из различитих сфера живота, а све у циљу да се што спремније дочека до сада највећи број гостију који присуствују значајном спортском догађају. Сусрет две репрезентације главна је тема разговора у различитим круговима, а међу грађанима је све чвршће уверење да је потребно више сличних манифестација како би град оживео. Приближавање пролећа је сваке године период кад почиње уређење, а сусрет тениских дивова додатни повод да се у послове крене раније и граду да нови изглед. Намера оних који се баве културом је да током две до три недеље, почев од друге половине фебруара а посебно

у време одржавања меча, Краљево претворе у културну престоницу Србије, а капацитета за то има. Посебно значајним оцењује се залагање да се то учини властитим снагама, и без додатних средстава, и тако још једном покаже како је Краљево израсло у значајан културни центар који има шта да понуди конзументима културних садржаја. Прва у низу културних манифестација иницираних одржавањем тениског спектакла је у прошлу суботу отворена изложба филигранских радова уметничке радионице Покимица Горана Ристовића у краљевачком Народном музеју. Већ 4. марта на истом месту ће бити отворена репрезентативна изложба полудрагог и драгог камења „Јувелирско благо Србије“ коју музеј реализује са са Гемолошким друштвом Србије и Градском управом града Кра-

љева. На занимљивој и екслузивној изложби која траје до 8. марта биће представљено полудраго и драго камење са простора Србије, а поред експоната биће представљени алати за његову обраду. Највећем броју грађана није довољно познато са каквим природним богатством у овој области располаже Србија, а и територија Краљева којој ће бити посвећен један део изложбеног простора. Организатори као циљ изложбе у први план стављају афирмацију природног богатства и едукацију становништва, пре свега младих од којих се очекује повећано интересовање за експлоатацију у овој области која се посматра у светлу привредног опоравка земље. Само пар километара од Краљева, на подручју Лојаника, налази се камена шума под патронатом Завода за заштиту природе, а у локалној самоуправи најављују сарадњу са

1.3.2015.

МАГАЗИН

овом установом како би се простор уредио и прилагодио едукацији и научно истраживачком раду. И док саветник градоначелника за културу на отварању очекује Новака Ђоковића из Градске управе најављују госте из Министарства рударства и енергетике и Завода за заштиту природе. Колико је ових дана све у знаку белог спорта сведочи у петак организован програм посвећен тениској игри „Радуј се тенису, наши на сцени су“ у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ током кога је могло да се сазна много интересантних информација о почецима ове игре коју су у Краљево донели Французи у време градње Фабрике авиона првих година треће деценије прошлог века. Просторије библиотеке су и место организовања две интересантне изложбе, прва Завичајног одељења је посвећена почецима тениса у граду на Ибру, а друга која се најављује за период након меча између Србије и Хрватске треба да представи најинтерсантније новинске чланке који су тих дана објављивани у медијима. Из богате понуде Краљевачког позоришта издваја се премијерно извођење представе за децу Чаробњак из Оза и гостовања Књажевско-српског театра из Крагујевца са представом „Преваранти у сукњи“. Богат програм нуде и краљевачке галерије, па је у популарном „Маржику“ отворена изложба радова локалних аутора, а у Културном центру „Рибница“ икона Љиљане Ривић, Мирка Ћетковића, Ненада Марковића, Гордане Пралице, Милице Сташић и Дарка Бурнаћа. Галерија Удружења ликовних уметника „Владислав Маржик“ прикључила се обележавању значајног спортског догађаја организацијом изложбе која је првобитно планирана за април, а накнадно прилагођена термину одржавања меча Дејвис купа. Изложба садржи 44 рада исто толико аутора и представља пресек краљевачке ликовне сцене од њених почетака, и рада првог школованог сликара чије име носи галерија, до припадника најмлађе генерације. Један број радова потиче из приватних збирки,

други су донели уметници по позиву, а трећи је селектован од уметника који немају уметничке шкле, али су квалитетом заслужили да уђу у поставку. Заступљени су сви медији од уља на платну, цртежа, графика, скулптура, објеката па чак и фотографија. У великој дворани Мултимедијалног центра „Кварт“ је отпочела ревија спортског филма, а отварило ју је најновије остварење Дарка Бајића „Бићемо прваци света“. У предвечерје тениског спектакла на Тргу српских ратника ће још једном засвирати дувачки оркестар Дејана Петровића чији се наступ оцењује као догађај изузетног квалитета намењен Краљевчанима и гостима који се очекују са простора целе Србије, али и ширег региона. Два дана касније на истом месту за љубитеље неке друге врсте музике наступа Ван Гог. Меч између националних тимова Србије и Хрватске био је најважнија тема наступа Туристичке организације Краљево на недавно завршеном Сајму туризма. На великом простору који је окупио преко 1.000 излагача исказано је велико интересовање за присуство тениском мечу, а у Туристичкој организацији верују да би, да су били у могућности, у врло кратком времену могли да распродају све улазнице. Само дан након потврде да ће се меч Светске групе Дејвис купа одржати у Краљеву сви хотелски капацитети су распродати, па су заинтересовани за присуство овом догађају усмеравани на Врњачку Бању, а број позива инфо центру наводи на размишљање да би могли да буду искоришћени и хотелски капацитети Мотела „Ливаде“ из Прељине и „Равни гај“ из истоименог места. У овом тренутку најзначајнијом се сматра потреба да се туристима пружи што више корисних информација како би им боравак у овом крају био што пријатнији. У ту сврху треба да послужи и посебно дизајниран веб сајт са потребним информацијама о самом такмичењу, али и онима које се односе на промоцију туристичких потенцијала са овог подручја. Значајном туристичко привредном манифестацијом сматра се „Top food

day“ у свечаној сали Градске управе у четвртак 5. марта где ће од 12 до 20 часова бити организован једнодневни сајам домаће хране и пића. Гостима се пружа изванредна прилика да дегустирају вино, ракију, кајмак, сир, пршуту, сокове, природну воду, мед произведене на традиционалан начин и уз поштовање стандарда Европске уније који је произвело двадесетак излагача са подручја Краљева, Рашке, Врњачке Бање, Новог Пазара, Тутина, Горњег Милановца и Чачка. Према информацијама којима поседује Туристичка организација Краљево српски тенисери ће бити смештени у Хотелу „Кристал“, а гости из Хрватске и њихови новинари у „Соларису“ у Врњачкој Бањи. Више од две стотине оних који учествују у организацији меча, укључујући и седамдесетак чланова екипе Радио-телевизије Србије која врши директни телевизијски пренос, биће смештено у хотелима „Турист“, „Ботика“, „Ђердан“ и „Техноград“. Иако меч Светске групе Дејвис купа није такмичење које окупља велики број посматрача показало се да капацитети дворане, а ни града, нису довољни да задовоље потребе добре организације што упућује на размишање о потреби интензивирања регионалне сарадње. Све упућује на потребу израде стратегије поступања у сличним ситуацијама посебно након скорог пуштања у саобраћај Аеродрома „Морава“ и нешто касније Моравског коридора између Појата и Прељине. У Краљеву се током три мартовска дана очекује и повећан интерес туриста који ће доћи само да осете мирис најзначајнијег спортског догађаја у историји града, а у Туристичкој организацији и за њих припремају велики број интересантних садржаја. У исто време није могла бити потврђен раније најављена могућност постављања великих екрана уз помоћ којих би тениски меч између репрезентација Србије и Хрвтске могли да посматрају они који нису били у могућности да дођу до улазница. Т. Радовановић

МАГАЗИН 1.3.2015.

Међународни дан цивилне заштите

МАГАЗИН

1.3.2015.

УСПОСТАВЉАЊЕ ФУНКЦИОНАЛНОГ СИСТЕМА

- Свечана седница Штаба за ванредне ситуације поводом Светског дана цивилне заштите прилика је за подсећање на активности везане за попуну и обуку специјализованих јединица цивилне заштите и спроведене активности заштите и спасавања у ванредним ситуацијама у 2014. години. - У оквиру Сектора за ванредне ситуације у Србији су већ формиране 172 специјализоване јединице са око 4.500 припадника. - На територији Рашког округа у зони одговорности која покрива Краљево, Рашку и Врњачку Бању формиране су специјализоване јединице за заштиту од пожара, спасавање на води, радиолошко хемијско биолошку заштиту, спасавање из рушевина, пружање прве медицинаске помоћи, збрињавање и заштиту, а логистику им пружају јединице за телекомуникације, осматрање и узбуњивање

Фото: М. Радовановић

1.3.2015.

МАГАЗИН

олико је меч Светске групе Дејвис купа између тениских репрезентација Србије и Хрватске утицао на дешавања у Краљеву сведочи и свечаност поводом Светског дана цивилне заштите која је одржана три дана раније него у другим срединама. Повод за ово су преузете обавезе градских челника и команданта Градског штаба за ванредне ситуације поводом важног спортског догађаја због којих нису могли да одвоје сат времена у недељу 1. марта кад се овај дан обележава у целом свету. Међу злобницима преовладава уверење да је недеља избегнута и због чињенице да тога дана локалне телевизије углавном не раде, па се онима који са нестрпљењем очекују да нешто кажу ускраћује могућност да то учине. Свечана седница Штаба за ванредне ситуације поводом Светског дана цивилне заштите прилика је за подсећање на активности везане за по-

пуну и обуку специјализованих јединица цивилне заштите и спроведене активности заштите и спасавања у ванредним ситуацијама у 2014. години. Светски дан цивилне заштите 1. март свечано се обележава у целом свету почев од 1990. године на основу одлуке Генералне скупштине Међународне организације цивилне заштите са циљем да се укаже на витални значај и улогу ове службе у случају свих типова несрећа и катастрофа и суочавању са њима, али и да се ода признање за њихове напоре, жртве и подвиге. Овај дан се у Краљеву обележава у ситуацији када Србија, преко Сектора за ванредне ситуације, поново успоставља систем цивилне заштите која поново добија на значају због чега се интензивно ради на њеном јачању и враћању угледа како би се успоставио правовремени и ефикаснији одговор друштва на изазове и ризике којима је

држава изложена. - Неспорно је да цивилна заштита мора имати већи значај у систему заштите и спасавања грађана наше земље, и да наше друштво мора улагати много више снагa и средстава како би се формирале добро опремљене и обучене специјализоване јединице цивилне заштите. Данас имам посебно задовољство да, поред припадника Сектора за ванредне ситуације, представника Министарства унутрашњих послова и Министарства одбране, чланова Градског штаба за ванредне ситуације и представника градских органа и установа, посебно поздравим и представнике добровољног ватрогасног друштва Краљева и Врњачке Бање. Они ће у наредном периоду, заједно са професионалним ватрогасним јединицама и специјализованим јединицама цивилне заштите, представљати значајну снагу у акцијама заштите и спа-

савања људи и материјалних добара у свим већим ванредним појавама и догађајима – рекао је командант Градског штаба за ванредне ситуације Томислав Илић. Деценијама уназад, све до почетка транзиционих процеса, Србија је имала цивилну заштиту у свим организационим структурама друштва, а сврставала се међу најорганизованије у Европи. Да систем није био идеалан показало се у периоду транзиције која је, поред свих недаћа које су задесиле Србију, довела до потпуног урушавања система цивилне заштите. Бројне елементарне непогоде, посебно поплаве током претходне године, указале су на низ пропуста и недостака у систему заштите и спасавања, па се већ у мају ове године очекује измена законске регулативе којом ће се јасно поделити одговорности и санкционисати они који не извршавају обавезе. Смисао казни је подизање ка-

пацитета локалних самоуправа и свести о важности превенције која није на потребном нивоу. У оквиру Сектора за ванредне ситуације у Србији су већ формиране 172 специјализоване јединице са око 4.500 припадника. Сем на нивоу државе јединице се формирају на нивоу округа и локалних самоуправа, па се у оквиру 27 оделења образују специјализоване јединице за заштиту и спасавање. На територији Рашког округа у зони одговорности која покрива Краљево, Рашку и Врњачку Бању већ су формиране јединице за заштиту од пожара, спасавање на води, радиолошко хемијско биолошку заштиту, спасавање из рушевина, пружање прве медицинске помоћи, збрињавање и заштиту. Сем ових постоје и три јединице за телекомуникације, осматрање и узбуњивање које им служе као логистичка подршка. Нови систем подразумева да свака

месна заједница и радна организација имају основни ниво заштите који се обезбеђује прописаним средствима. На нивоу локалних самоуправа формирају се специјализоване јединице, а на нивоу округа и вишем посебно опремљене и обучене како би у најкраћем року од највише 140 минута стигле на сваку тачку Србије. Процес формирања специјализованих јединица за територију Краљева, Рашке и Врњачке Бање је приведен крају, па су оне за заштиту од пожара максимално попуњене и обучене. Посебно значајним сматра се стопостотна попуњеност специјализоване јединице за заштиту и спасавање на води и под водом, а ове године је очекује завршетак обуке, која се поред оних из Крагујевца, Ниша и Београда сврстава у ред најспремнијих у земљи. Са више од 90 одсто попуњене су јединице за спасавање из рушевина и радиолошко хемијску заштиту али се током године,

МАГАЗИН

1.3.2015.

кад буде завршена и обука, очекује да и овај процес буде завршен. Додатну снагу систему цивилне заштите представља потпуно обучена и попуњена специјализована јединица за пружање прве медицинске помоћи, а посебан допринос комплетирању дали су Здравствени центар „Студеница“ и Црвени крст Краљево. На локалном нивоу су у све три организационе јединице донета документа којима се дефинише форми рање јединица опште намене за ангажовање на активностима које могу да извршавају необучена и неопремљена лица. Специјализоване јединице ће бити додатна снага спасиоцима, ватрогасцима, полицији и војсци које као професионални састави служе за заштиту грађанства. Поред ових планирано је и форми-

рање јединица радне обавезе од грађана који добровољно желе да дају допринос организованим учешћем у систему заштите и спасавања. У складу са Правилником о врсти, критеријумима и поступку за доделу признања и награда за нарочите успехе из области заштите и спасавања, а поводом обележавања Светског дана цивилне заштите, Сектор за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова је додело шест захвалница установама, предузећима и појединцима који су између два празника интензивно учествовали у заштити и спасавању. Добитник захвалнице је Команда 2. бригаде Копнене војске која је са својим припадницима активно учествовала на санирању последица мајских поплава поправком путне

мреже, постављањем тешких лансирних мостова, чишћењем речних корита и другим активностима како би се створили услови за нормалан живот људи у месним заједницама гледићког краја захваћеним бујичним поплавама. Поред тога, припадници ове бригаде су сопственим снагама и средствима евакуисали и спасавали становништво и стоку на делу територије захваћене поплавним таласом Западне Мораве, а учествовали и у свим другим акцијама заштите и спасавања у зони своје одговорности чиме су спречили настајање већих последица по живот и здравље људи. У образложењу захвалнице која је припала Јавном комуналном предузећу „Путеви“ наводи се велики допринос на санирању одрона и

клизишта у студеничком крају, санирању последица априлских и мајских поплава за време увођења ванредног стања, ангажовањем целокупне расположиве механизације и људства на поправци оштећених путева и мостова како би се што пре нормализовао живот у подручјима захваћеним поплавама, клизиштима и ерозијама. Председник општине Врњачка Ба ња је захвалницу заслужио због великог доприноса на предузимању превентивних мера заштите становништва и материјалних добара у току априлских и мајских поплава прошле године, опремању ватрогасно-спасила чке јединице у овом месту, обезбеђењу финансијских средстaва за стављање у функцију донираног специјал ног возила за гашење пожара и техничке интервенције и обезбеђењу

простора за рад и смештај донираног ватрогасног возила за Добровољно ватрогасно друштво. Међу шест награђених је и Дом здравља Краљево који је са санитетском екипом и возилом током целе године учествовао на пружању санитет ског обезбеђења приликом изузимања, превожења и уништавања НУСа на територији града као и правовре меним учешћем у свим техничким и саобраћајним удесима у зони одговорности. Међу најзаслужнијим појединцима је Новица Гаговић који се, као помоћник градоначелника за област заштите животне средине и здравствене заштите становништва, посебно ангажовао на санирању последица поплава за време увођења ванредног стања, чиме је спречена појава настајања заразе на

подручју захваћеном поплавама. Поред тога, активно је учествовао и координирао активности између Завода за јавно здравље и грађана месних заједница захваћених поплавама приликом спровођења дезинфекције, дезинсекције и дератизације. Мирко Коматини је самопрегорним залагањем за време априлских и мајских поплава и увођења ванредне ситуације у Србији и Краљеву дао велики допринос на изградњи и имплементацији система заштите и спасава ња становништва и материјалних добара. Поред тога, непосредно је координирао све активности за време ванредне ситуације са екипама на терену приликом прихвата донација и пружања свих видова помоћи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 1.3.2015.

Краљевачка музичка сцена: Владица Станојевић (1)

МАГАЗИН

1.3.2015.

ЧУДО ОД ДЕТЕТА

- Стан породице Станојевић у згради железничке станице у Витановцу био је место на коме су двојица у то време изузетно познатих и уважаваних хармоникаша увежбавали нове композиције, а Владица раширених очију упртих у хармонику настојао да запамти што више покрета њихових прстију. - Време проведено у КУД „Магнохром“ памти се и по првој међународној турнеји и гостовању у Бугарској као реткој прилици да се изађе из земље. – Током неколико наступа у финалу надметања најбољих хармоникаша у Сокобањи није било разумевања жирија све док у дуету са Радом Лаповцем није освојена прва награда. - Из „далапе“ купљене 1966. године у рукама Владице Станојевића и после скоро пола века излазе тонови какве могу да произведу само најбољи мајстори хармонике

Фото: М. Радовановић Владица Станојевић

МАГАЗИН 1.3.2015.

окушај да се створи права слика о стању на краљевачкој музичкој сцени води према бројним учесницима који су на њој оставили дубљи или плићи траг од половине прошлог века до данашњих дана. Највећи број саговорника је, током више од две године истраживања, потврдио да је у свет музике закорачио врло млад, најчешће и пре поласка у школу, у највећем броју случајева захваљујући ангажовању родитеља. Овај став подржава и Владица Станојевић чији је први сусрет са хармоником давне 1959. године омогућио отац Богдан. У време кад још није било довољно стручних кадрова у свим областима живота на територији само неколико година раније ослобођене земље Богдан је као радник на железници и по месец дана проводио попуњавајући празна радна места на територији Косова и Метохије. Радно ангажовање изван Витановца, у коме је супруга Цена водила рачуна о двојици синова, доносило је додатну зараду од 87 хиљада динара месечно што је било довољно за куповину петоредне хармонике дугметаре са само два регистра. Није Богдану било тешко да возом, без знања било кога из породице, отпутује до Загреба где је постојала фабрика за производњу ових инструмената и једног јутра се у Витановцу појави са хармоником у стану смештеном у згради железничке станице. Од тренутка када је ставио на сто у дому Станојевића је завладало чудно расположење. Док је Цена љута као рис гунђала, и касније при сваком помену ручка за јеловник препоручивала харомонику, осмогодишњи ученик другог разреда основне школе је у њу неколико дана само гледао као нову играчку. Ма колико да је одувек маштао о томе да свира, а жеља за тим годинама бивала све јача, у хармоници је данима видео само скупоцену играчку која ствара осећај велике одговорности. Ко зна колико би хармоника стајала као предмет посебног обожавања да се у дому Станојевића није појавио поштар Мацан који је стицајем

околности, иако није имао своју, знао да одсвира неколико народних кола на хармоници. Нова хармоника није била честа појава ни у срединама већим од Витановца, па је разумљива Богданова жеља да је покаже поштару који је из ње извукао прве тонове. Најрадоснији је у том тренутку био Владица који много деценија касније признаје да је у поштара гледао као у телевизор каквих је у то време било мало и у Краљеву. Прва песма коју му је показао Мацан била је „Иде Тито преко Романије“, потом још неколико дечјих чија се мелодија орила из стана на спрату железничке станице следећих неколико месеци све док се из војске није вратио познати хармоникаш Цига Миловановић. - Он је први мајстор који ме је учио и повезао леву и десну руку што је било врло тешко, а ко одмах повеже леву и десну руку значи да има талента и да ће бити хармоникаш. Нису то били класични часови па је долазио кад има времена, некад по три дана узастопце, а онда га нема седам осам дана. После пар месеци долази још један хармоникаш који је са Цигом за време лета свирао игранке на великом плацу између железничке станице и магистралног пута. Нађу једну обичну сијалицу на гајтану и дају нам горе да укључимо у струју, па спустимо на мотку. Доле се скупе млади из више села и играју на простору који осветли сијалица – сећа се Станојевић. Игранке су по правилу отваране уз посебну мелодију кола „Шетња“ у које су се хватали само момци. Нешто касније играло би се уз мелодију по које старе српске или босанске песме, да би врхунац био достигнут уз класично народно коло које су са истим одушевљењем играли и момци и девојке. Стан породице Станојевић у згради железничке станице био је место на коме су двојица у то време изузетно познатих и уважаваних хармоникаша увежбавали нове композиције, а најмлађи Станојевић раширених очију упртих у хармонику настојао да запамти што више покрета прстију. Кад касније сам увежба тек с времена на

време би Миловановић исправио по нешто што није добро не пропуштајући ни једну прилику а да не помене да је Владица чудо од детета. У Витановцу је у то време постојала само четворогодишња школа, па су деца из тог краја била оријентисана на школе у граду, Владица на Основну школу „Јово Курсула“ у којој је музику предавала Мира Лазовић из Витановца, супруга Милоја Лазовића који је у краљевачкој гимназији предавао уметност. Миловановић је већ правио музичку каријеру, преселио се у Врњачку Бању и већ почео да снима плоче, па се обавезе да музички описмени младог хармоникаша прихватио Милоје Лазовић. По програму ниже музичке школе, из четири свеске песама писаних за хармонику, прсти су почели сами да се крећу према нотама које су записали српски и словеначки класици. Три године рада је требало да се пређу три свеске, а већ код треће се појавила потреба за квалитатнијм харомоником, па је првобитну заменила шесторедна са пет регистара. О првом јавном наступу приликом пријема нове генерације првака у школу „Јово Курсула“ сведочи само пожутела фотографија на којој је поред Станојевића и певач Стојан Петковић, обојица у кратким панталонама са фластерима на коленима који подсећају на неке од не тако давних фудбалских утакмица. У то време није било много деце која су свирала хармонику, а и она која су ишла у музичку школу свирала су само програм класичне музике. Због тога је терет свих школских секција које су имале додира са музиком пао на Станојевића. Обавезе су нагло повећане кад је пред крај осмогодишњег школовања приступио у то време веома активном културно-уметничком друштву из Витановца. - Рад у фолклору ми је касније много помогао у музичком развоју, јер се ту свирају различите мелодије. Фолклор је водила учитељица Вера Арсенијевић, а приредбе смо давали по свим селима у којима је постојао задружни дом. У друштву је било играча

МАГАЗИН 1.3.2015.

старих између 15 и 45 година, а кад ови старији попију по неку и почну да греше Вера покушава да им објасни ритам, а мене удара у главу, па не знам да ли да свирам или да се браним – прича Станојевић. Некако у то време у Краљево се вратио много пута помињани чувени хармоникаш Раде Лаповац који је свирао у разним оркестрима широм Југославије. Био је то повод да, на препоруку Милоја Лазовића, прихвати новог ученика како би се технички боље усавршио. На брзину поновљено градиво из свезака по којима је до тада учио било је основа за нов начин свирања који захтева класична музика. Врсни музичар је битно унапредио технику свирања за класичну музику, као основ за наставак школовања у музичкој школи, иако није била адекватна народној музици коју је Станојевић до тада изводио. Три пута недељно је старији основац са хармоником на леђима путовао из Витановца према Краљеву. На овој релацији су саобраћала само два воза, јутарњи који је довозио раднике на посао и подневни који их је враћао кућама. Једини аутобус на линији Београд - Врњачка Бања пролазио је кроз Витановац око десет сати кад је Владица већ био у школи. Време од завршетка последњег часа до повратка кући поподневним возом било је резервисано за вежбање. Колико је напоран рад доносио резултате најбоље је показало такмичење ученика нижих музичких школа Србије у Трстенику на коме се Станојевић једини пред комисијом појавио са хармоником дугметаром каква још није била присутна у редовној настави. - Свирао сам „Бумбаров лет“ и врло захтевну композицију „Карневал у Венецији“ и убедљиво освојио прво место. Председница жирија, која је у Немачкој магистрирала хармонику дугметару, инсистирала је да упишем средњу музичку школу у Београду и будем промотер овог инструмента као први у Србији, можда и Југославији. Да бих се уписао требало је да завршим нижу, а за то ми је би потребан клавир.

Старији брат је већ отишао на факултет, а ако одем и ја родитељи остају сами. То је на крају одлучило да останем у Краљеву и упишем гимназију – каже Станојевић. Почетак гимназијског школовања поклопио се са чланством у Културноуметничком друштву „Магнохром“ које је изводило озбиљне кореографије и у то време било много квалитетније од „Абрашевића“. Као корепетитор Владица Станојевић је три пута недељно присуствовао пробама извођачког ансамбла и за то био адекватно награђен. „Магнохром“ је био велика фирма са радним јединицма на широком простору земље, а културно-уметничко друштво чест гост на обележавању готово свих значајних датума из историје. Велики број наступа и припрема за њих у великој мери су допринели да и млади корепетитор сазрева у озбиљног хармоникаша. Мали број других условио је наступе у готово свим краљевачким школама за потребе фолклорних, ритмичких и других секција. И поред значајног музичког ангажовања није изостао успех у школи, па је до поласка у гимназију сем Вукове дипломе Станојевић успео да освоји прва места на такмичењима из математике на нивоу општине и среза. Све веће обавезе, а и друга интересовања везана за одрастање, музичке ставља испред школских обавеза. Рад у КУД „Магнохром“ био је прилика за познанство са члановима ансамбла „3+3“ који су половином шездесетих година прошлог века током летњих месеци наступали у Башти „Абрашевић“ у Хајдук Вељковој улици преко пута „Стотекса“. Уз забавну музику коју су изводили у вечерњем програму би се нашла и по која полка и коло које је изводио Станојевић. Време проведено у КУД „Магнохром“ памти се и по првој међународној турнеји и гостовању у Бугарској као реткој прилици да се изађе из земље. Добар део наступа везан је за мобе приликом берби шљива на простору од Витановца, преко Сирче и Опланића, до Самаила. И док су вредни

радници пребирали по шљивама хармоникаш је све време за њима свирао и мотивисао да раде боље до краја дана и игранке која је после вечере трајала до касно у ноћ. Скоро свако веће село имало је по једног хармоникаша, а у суседном Витковцу најпознатији је био Раде Маровац. Тешко је схватити одушевљење које је изазвао код знатно млађег Станојевића кад му је понудио да заједно свирају на свадбама. На зараду са прве од њих подсећа џемпер који је купио већ следећих дана. Познанство са пет година старијим Новицом Неговановићем у лето 1967. године прилика је за нову врсту искуства. - Сретнемо се на једној свирки, а Новица ме пита да свирамо у кафани код Језда у Грдици. Он је већ био врло познат и свирао као митраљез, а ја покушавао да га стигнем. Кафана нема радно време, свирамо свако вече, лумпује се целу ноћ, а неки Бангеа кад му дође лепо утера мотор у кафану. Свирали смо три четири недеље у време кад је свирати са Новицом за мене била награда. Новица је у Сокобањи победио на такмичењу за Прву хармонику Југославије, а ја свирао у категорији јуниора. Неколико пута сам свирао у финалу, али нисам наилазио на разумевање жирија, а касније сам са Радом у дуету освојио прву награду - прича Станојевић. Све до појаве првог озвучења на породичним весељима се, како музичари воле да кажу, свирало на суво. Прво појачало краљевачке „Механике“ са једним микрофоном и две звучне кутије од по 25 вати, од којих је једна са бандере била усмерена према селу а друга била под шатром, појавило се на свадби у Адранима на којој је Станојевић свирао са Новицом Неговановићем. Опредељење за професионално бављење музиком подразумевало је набавку новог инструмента, а из „далапе“ купљене 1966. године у рукама Владице Станојевића и после скоро пола века излазе тонови какве могу да произведу само најбољи мајстори хармонике. Т. Радовановић

МАГАЗИН 1.3.2015.

Несвакидашња изложба у Народном музеју

ТАЈНА ФИЛИГР

МАГАЗИН

1.3.2015.

- Филигранска техника захтева мукотрпно и веома напорно уплитање тананих нити што сведочи о инспирацији која долази од самог Бога. - Предмети које је израдио Горан Ристовић налазе се у бројним манастирима и храмовима широм Србије, Свете горе, Грчке Русије, Украјине, Канаде, Француске, Италије, Аустралије и Сједињених Америчких Држава. - Сребром оковани кивоти, свећњаци, звездице, путири, кандила, крстови на престолу, окови за јеванђеља, круне, наушнице, дугмад за одежде, то је оно око чега се аутор посебно труди, а труд има корен у црквеној и дворској уметности краља Милутина и новобрдских мајстора новобрдског сребра

РАНСКИХ НИТИ П

ристе за конституисање богослужбеног предмета. Предмети створени у атељеу „Покимица“ Горана Ристовића плене запањујућом лепотом и комплексношћу, а свако дело представља оригиналну и праву скулптуру. Радови подсећају на српско-византијску прошлост у савршеном споју са савременим, јер у дизајну користе природне форме, цветове, спирале, пупољке, кругове, лишће, воће и слично ослањајући креативну генијалност на старовременску, класичну и традиционалну естетику и симболизам. За коначан изглед сваког од употребних предмета

значајна је и сарадња са другим уметницима, па се у тој врсти заједничког посла са заједничким циљем ова техника доводи до савршенства комбиновањем златарског, филигранског, дрворезбарског, иконописачког и клесарског рада. Стваралаштво Горана Ристовића има порекло у дугој и широко распрострањеној филигранској традицији медитеранског културног поступка, а пре свега у византијском наслеђу. Приступајући изради неког дела уметник проучава његову намену, форму, уметничко решење, састав материјала и њихово сажимање у целокупној ком-

Фото: М. Радовановић

редстојећи тениски меч Светске групе Дејвис купа између Србије и Хрватске повод је за интензивирање понуде културних догађаја, а прва у низу је изложба само малог дела стваралачког опуса Горана Ристовића који се филигранском техником бави више од деценије, што и није дуг период с обзиром на број изведених делова и храмова наручилаца за које је радио. Филигранска техника захтева мукотрпно и веома напорно уплитање тананих нити што сведочи о инспирацији која долази од самог Бога, посебно код надахнутих мајстора који вештину ко-

МАГАЗИН 1.3.2015.

позицији. Знањем, вештином и талентом Горан Ристовић је дао допринос и у области рестаурације и конзервације предмета православне културне баштине о чему сведоче сребрна кандила манастира Студенице и Бањске, престони крстови Манастира Градац и патријарха Павла и многих других. Умећем и озбиљним истраживачким радом Горан Ристовић је допринео заштити културних добара проналажењем решења за презентацију праисторијског и античког накита и израдом реплике прстена Стефана Првовенчаног у сталној поставци Археолошког одељења краљевачког Народног музеја Иако израда једног дела траје и по неколико месеци предмети које је израдио налазе се у бројним манастирима и храмовима широм Србије, Свете горе, Грчке Русије, Украјине, Канаде, Француске, Италије, Аустралије и Сједињених Америчких Држава. Први филигрански рад Горана Ристовића био је кивот за честицу моштију Светог Николаја. Иако је аутор са аспекта занатства на прагу призренских мајстора овај топоним може да завара, а тумача одведе у пределе оријенталне Турске и арапских орнамената чији оријентални праузори у Призрену достижу занатски врхунац у украшавању оружја, танких пушки призренки, џефердара и корица јатагана. Сребром оковани кивоти, свећњаци,

звездице, путири, кандила, крстови на престолу, окови за јеванђеља, круне, наушнице, дугмад за одежде, то је оно око чега се аутор посебно труди, а труд има корен у црквеној и дворској уметности краља Милутина и новобрдских мајстора новобрдског сребра. Украси на призренском окованом оружју и турском накиту изводе се из калиграфије арапског писма, а најфиније нити сребра су тако уткане да се чита статичка строгост оштрице ножа. Српски филигран чине крупнији мотиви испуњени најфинијим преплетом а тај српски стил који Ристовић подражава, изнова ствара и оживљава, има снагу симбола. Говорећи о стваралаштву Горана Ристовића отац Радош Младеновић је потврдио да има мишљења по којима је симболика нешто фосилно и антикварно чиме данашњи човек уопште не треба да се бави, оних који тврде да је орнамент злочин, али и да је симболика кључ за разумевање духовног света. Подвиг Горана Ристовића је у томе што је из заборава успео да ишчупа симболику која се тиче односа Бога и човека и да је наметне визури савременика. После продуховљених дизајна жичких кандила није било могуће украсити дванаест кандила која се налазе на Христовом гробу у Јерусалиму другачијом формом него баш овом. После кивота за честице моштију владике Ни-

колаја и кнеза Лазара није било могуће да мошти чуване на другим местима буду другачије до у српским сребром филиграном украшеним хранилницама. У томе се сагледава кључ за разумевање дела аутора који није имао претензија да наметне себе, већ уметнички израз, па је натерао материјал да проговори симболима. Сребро је тајновит материјал који пулсира у своме трајању као што пулсира и људски живот. Док је ново сребро је светло и бело у додиру са људским телом и средином тамни, али је опет могуће очишћење, могуће је да посветли без остатка и губитка. Важном особином уметничког и духовног прегнућа Горана Ристовића сматра се успостављање савеза са другим врстама уметности на природан начин, па се чини да неки од радова не би били могући да нису украшени његовом руком. Због свега његова уметност представља својеврсну синтезу која је чини по мало анахроном за данашње време. Сем што је синтеза и синергија са другим уметницима, иконопосцима и дуборесцима, по Младеновићу је синтеза и синергија са посматрачима, уметност која позива на догађај и учествује у њему, а употребна вредност предмета је вредност сусретање Бога и човека. Т. Радованоовић Фото: М. Радовановић

Трибина у оквиру пројекта „У име народа“

МАГАЗИН

1.3.2015.

ОЗНА МАЧ Р

– Прогон као пут ка бољој будућности. - Од оснивања 1944. године ОЗНА је била класична политичка полиција намењена шпијунирању и контроли сопственог народа, служењу једној власти и идеологији у циљу елиминисање свих непријатеља револуције. – За јавне тајне гробнице сви знају, а нико не сме да их помене. - У систему логора преваспитавањем је дириговала државна безбедност која је осмислила монструозни систем и слала неуропсихијате на школовање да уче како треба мучити и духовно сломити људе

Фото: М. Радовановић

РЕВОЛУЦИЈЕ

1.3.2015.

МАГАЗИН

ројекат Историјског музеја Србије „У име народа“ о политичкој репресији у Србији између 1944. и 1953. године поред истоимене изложбе обухвата низ трибина од којих је прва тематска, посвећена Одељењу за заштиту народа као мачу револуције, одржана у краљевачком Народном музеју. Поред аутора пројекта др Срђана Цветковића и Зорице Маринковић, уз неколико видео клипова који на најбољи начин осликавају шта се догађало у том периоду, говорио је историчар чачанског Архива Горан Давидовић, а искуство унука жртве режима Душана Крстића изнео Зоран Савковић. Тема трибине је улога Одељења за заштиту народа и тајне полиције у време када су људи нестајали у току ноћи, и били ликвидирани без суђења, и државне безбедности у време поли-

тички монтираних судских процеса, кад су на територији Југославије постојали логори за преваспитавање људи. Др Цветковић се бавио истраживањем односа државе према политичкој емиграцији, њеним активности ма на рехабилитацији невино страдалих жртава, враћању неправедно одузете имовине, части и угледа са жељом да се демонтира цео систем и сазна права истина. Историја Србије је прожета број ним поделама, прогонима и терором почев од устоличења првих династија почетком 19. века па преко бруталних страначких обрачуна између два светска рата, кад је страдало на стотине људи, до дугог периода након ослобођења земље од окупатора. Последња два века отпочела су политичким убиствима, а међуратни период обележен бројним прогонима, са или без раз-

лога, настављен појавом идеологије која је прогон сматрала путем ка бољој будућности. Период између 1944. и 1953. године, када је ОЗНА имала мач у рукама, тешко би могао да се пореди са било којим другим по броју убијних и осуђених само зато што су мислили другачије. У истом контексту ни време проведено у логорима нема са чиме да се пореди у мирнодопској историји Србије. Од оснивања 1944. године ОЗНА је била класична политичка полиција намењена шпијунирању и контроли сопственог народа, служењу једној власти и идеологији у циљу елиминисање свих непријатеља револуције. Као таква представљала је савршени ситем под диригентском палицом моћне руке тајне полиције која ни до данас није до краја демонтирана и раскрин-

кана. У прво време је служила за ликвидације без суђења, а њен терор је пуних шест месеци био присутан у Србији, у Хрватској само пар недеља а у Словенији још краће. То је био трајни и добро управљан систем којим је рука тајне полиције дириговала савршено у свим земљама источног блока, па се и данас памте румунска Секуритатеа, албански Сигурими, бугарска Државна сигурност, КГБ у Совјетском Савезу и ОЗНА у Југославији. Апарат је деловао тако што су на основу спискова састављених током рата, и непроверених дојава, људи привођени у зграде са дубоким подрумима, после 15 до 30 дана ликвидирани а информације о томе објављива не накнадно. Места на којима су ликивидирани су по директиви државне безбедности проглашавана тајним

како би се забранило присуство оних који би ту палили свеће. У каснијем периоду на тим локацијама ничу паркови, стадиони, разни објекти и све се предаје забораву. Тако настају јавне тајне гробнице за које сви знају, а нико не сме да их помене. - Тајна полиција је имала задатак да направи спискове свих који су побијени тих месеци, а у архивима смо нашли доста педантно и лепо сређених књига за сваки округ. Иако је постојало уверење да се све ради теле фонски од 1948. године на даље видимо да је полиција имала задатак да о свему води евиденцију. Код њих није постојао страх, јер су сви имали мање од 20 година и ратно исксутво, а немају страх да ће икада одговарати јер је идеологија пропагирала да кад се једном дође на власт никад се неће изгубити. Књиге стрељаних сведоче да

нису поштовали ни сопстевне законе, па иако је и тада требало да се води неки процес на већини места пише да је одлуку о ликвидацији донела ОЗНА, а не војни суд – каже Цветковић. После овог следи период монтираних политичких процеса у којима је ОЗНА имала специјалну и главну улогу. Хапсила је људе а у истражном поступку под присилом извлачила признања, па су признавали све што се од њих тражило. Тајна полиција је прожимала читаво друштво, а њени официри били тужиоци у бројним политичким процесима од којих је најпознатији онај који се 1946. године водио против Драже Михаиловића. Тужилац у процесу је био официр државне безбедности Милош Минић, официр ОЗНЕ за Београд која је имала посебан статус у систему ОЗНЕ за Србију и Југославију,

МАГАЗИН 1.3.2015.

литичком емиграцијом јер, након подршке запада у геополитичким односима које карактерише постојање два блока, није било потребе да се примењује толико силе у земљи. Емиграција је постала посебно интересантна после 1965. године када је власт свима који то желе дозволила одлазак на рад у иностранство, па је до 1980. из земље отишло милион људи. Главни проблем састојао се у страху да политичка емиграција не делује негативно на оне који су се на западу декларисали као гастарбајтери. Превише слободе није било ни у земљи у којој су настављена хапшења првенствено студената леве и десне оријентације, свештеника, адвоката и других, а познате су и ликвидације у инсценираним аутомобил ским несрећама. И док су једни нестајали други су осуђивани на вишегодишње казне све са циљем да се остали заплаше. Све је трајало до осамдесетих година прошлог века, када се систем распада свуда у Источној Европи, па више неме великих политичких суђења. Иако је илузорно очекивати да се

након седамдесет година у потпуности исправи историјска неправда због сазнања да не треба прозивати потомке оних који су чинили недела, јер за то не могу бити одговорни ни криви, држава није показала спремност да учини ни онолико колико је могла. О отварању архива се и даље само прича, а траљаво се одвијају и процеси рехабилитације у бројним случајевима. Од стотину хиљада осуђених до 1953. године рехабилитовано је једва три иако преовладава уверење да би могло бити и 90 одсто. На то наводи сазнање да је и Александар Ранковић као први човек тадашње полиције тврдио да је 47 одсто људи у затворима невино. Посебан проблем је изостанак лустрације, а оних који су били укључени у скоро све процесе готово да нема међу живима. Споро се одвија и процес реституције зато што се коси са интересима многих економских елита и тајкуна који су се у накарадном процесу транзиције домогли туђе приватне имовине. Све наводи на закључак да је уз три нуле спроведена само једна половична мера.

Т. Радовановић

Да није постојала јасна подела на извршну, законодавну и судску власт указује податак да су и многе судије били комунисти, или припадници службе државне безбедности, у време кад су адвокати сматрани непријатељима, поготово они који су бранили у политичким процесима. У систему логора који су ницали широм земље преваспитавањем је дириговала државна безбедност која је осмислила монструозни систем и слала неуропсихијатре на школовање да уче како треба мучити и духовно сломити људе што је био прави циљ Голог отока. - Може се лако убити 16 хиљада људи, али је идеја била перверзнија и монструознија, да се човек мучи и духовно сломи, а да остане у животу. Системом логора су управљали стручњаци, све је било тајна, а логори за преваспитавање су носили имена предузеће, па је Голи оток био предузеће „Мермер“ за прераду камена – каже др Цветковић потврдом да су логораши званично били на раду у том предузећу. После 1953. године ОЗНА и тајна полиција су се пре свега бавили по-

Позитивна омладина и Фото-кино клуб Краљево

МАГАЗИН

1.3.2015.

НАПУШТЕНИ

- Изложбом „Напуштени простори“ Фото кино клуб Краљево жели да широм отворених очију покрене тему са које се скреће поглед. - Једно од горућих питања друштвеног живота у Краљеву деценијама уназад представља изградња Дома културе, Омладинског клуба или сличног простора који би био намењен младима. – Напуштени простори код великог броја људи изазивају осећај непријатности која подстиче жељу да оживе, добију нову функцију и буду приведени намени. - Фотографи су прихватили задатак да маштом и објективима представе пропадање тих простора, а својом креативношћу дају предлоге за њихово искоришћење или пренамену

И ПРОСТОРИ

ултурни центар Евергрин је од протекле недеље место изложбе која више од подсећања на неке ружне ствари треба да покрене на размишљање, потом и акцију сређивања напуштених простора како би уз мало улагања могли да добију нову намену. Позитивна омладина је поставила задатак члановима Фото кино клуба Краљево да пронађу и усликају што више неискоришћених и напуштених простора који доприносе стварању ружне слике о окружењу, а ови својски засукали рукаве и кренули на посао. Основни мотив било је сазнање да једно од горућих питања друштвеног живота у Краљеву деценијама уназад представља изградња Дома културе, Омладинског клуба или сличног простора који би био намењен младима. Идеја о изградњи датира из 1949. године кад је донет Пограм радова за подизање нове зграде дома културе, а како није изграђен идеја је по потреби актуелизована у различитим периодима све до почетка осамдесетих го-

МАГАЗИН

1.3.2015.

дина прошлог века када су направљени први конкретни кораци. Позитивна омладина указује на податак да је тих година почело прикупљање средстава за изградњу путем самодоприноса грађана, али је новац нестао без трага да би се прича у политичким културним и друштвеним круговима наставила све до данашњих дана. Да се од идеје није одустало ни почетком овог века подсећа потписивање необавезујуће декларације везане за обезбеђивање простора за младе. Идеју о градњи дома омладине током прошле године готово једногласно су подржали и одборници Скупштине града али су, као и много тога раније, врло брзо заборавили оставивши опозицији да тек повремено подсети на ову одлуку. Изложба Фото кино клуба Краљево под називом „Напуштени простори“ само је још један у низу покушаја да се актуелизује питање простора за младе и скрене пажња на вишедеценијски неуспех у решавању овог проблема.

Позитивна омладина и Фото кино клуб Краљево су покушали да стручној, а и оној широј, јавности прикажу напуштене просторе који због нерешених имовинско-правних и других односа, или неких других разлога, и даље зврје празни, девастирани и неупотребљиви за било какву сврху. Међу младим Краљевчанима преовладава уверење да би уз мало добре воље и труда бар неки од њих у блиској будућности могли да постану стециште уметника, музичара, спортиста и других креативних људи. У каталогу који прати изложбу у први план се стављају напуштени простори као реалност које због различитих друштвених, економских, поли тичких и других разлога нису свесни ни они који би о њима требало да брину. Без обзира да ли се посматрају са друштвено-економског, политичког, власничког, архитектонско-урбанистичког, туристичко-естетског или безбедоносног аспекта заједничко им је што код великог броја људи изазивају

осећај непријатности која подстиче жељу да оживе, добију нову функцију и буду приведени намени. Само тако могу да постану украс, а не ругло окружења у коме се налазе. Овом изложбом Фото кино клуб Краљево жели да широм отворених очију покрене тему са које се скреће поглед. Сазнање да представљају модерне рушевине које полако нестају из свести људи одредило је циљ да се утиче на свест доносиоца одлука, али и јавности, о великом броју напуштених јавних и приватних простора који могу да се искористе на различите начине чиме би одређена средина могла да оживи економски и естетски. Фотографи су прихватили задатак да маштом и објективима представе пропа дње тих простора, а својом креативношћу дају предлоге за њихово искоришћење или пренамену. За разлику од свих досадашњих изложби Фото-кино клуба ова се разликује по томе што је тематска и што се реализује у партерству са Позитивном

омладином. Већ на први помен теме дошло се до сазнања да у најужем окружењу постоји велики број напуштених простора који имају потенцијал, а нарушавају изглед града. Сви они носе трагове претходних намена, многи су већ необезбеђене рушевине које представљају потенцијалну опасност за оне који се из ко зна којих разлога нађу у унутрашњости. - Сваких десет до петнаест година се у политичком свету појави као кључно решавање овог проблема, а како се то не дешава сматрали смо да је ово иницијална кап, неки почетак да људи схвате како не треба да се гради нов простор. Он постоји и треба само добре воље неких људи и зелено светло. Идеја је потекла од сазнања да се бавимо алтернативним видовима културе, а да у свету већ постоје напуштени простори које су заузели различити уметници и у њима направили алтернативне културне центре. Ово је слична прича и као у Београду са биоскопом и зградом „Инекс филма“ која

већ пет година служи као алтернативни простор. Некада је била руина, а онда су неки уметници упали тамо и направили простор какав ми желимо у Краљеву – каже председник Позитивне омладине Војкан Трифуновић. Сазнање да млади људи често из радозналости посећују непознате просторе због жеље да их освајају, и испитају своје границе, доводи их и до оних који нису у потпуности безбедни, па се због тога очекује да локална самоуправа допринесе да буду безбеднији. Намера покретача идеје о скретању пажње на овај проблем није била да се упире прстом у било кога, нити да се иритирају власници и власнички односи, већ да се укаже како уз мало жеље и политичке подршке бар неки од напуштених простора могу да се ставе у функцију. Више него новац млади прижељкују зелено светло како би засукали рукаве и добровољним радом кренули у адаптацију уверени да постоји критична маса потребна за завршетак оваквог посла. Т. Радовановић

МАГАЗИН 1.3.2015.

МАГАЗИН

1.3.2015.

На репертоару Биоскопа “Кварт”

Бићемо прваци света „Бићемо прваци света“ је прича о четири пионира који су основали југословенску школу кошарке и заслужни за развој овог спорта у Европи, Небојши Поповићу, Борисаву Станковићу, Радомиру Шаперу и Александру Николићу, а централни догађај филма је финална утакмица на Светском првенству у Љубљани 1970. године између тимова Југославије и Сједињених Америчких Држава. Из визуре главног лика филм прати развој и животни пут ентузијаста који су професионализмом, идејама и напорима остварили сан, прву златну медаљу на Светском првенству уз

огромну помоћ истомишљеника из свих крајева бивше земље. Радња филма о оснивачима чувене „југословенске школе кошарке“, и првој златној медаљи на Првенству у Љубљани 1970. године, базирана је на стварним догађајима и посвећена личностима које су заслужне за настанак и развој кошаркашког спорта код нас. Главне улоге пионира кошарке на овим просторима тумаче млади глумци. Небојшу Поповића који је покренуо кошаркашки бум у бившој Југославији игра млади глумац Страхиња Блажић. Милош Биковић је у улози Радомира Шапера, председника Кошаркашке федерације Југославије, а Александар Радојичић тумачи лик

Боре Станковића, који је био први човек ФИБА, док је Марко Јанкетић у улози творца југословенске кошаркашке школе, који је успоставио специфичну филозофију кошарке, Александра Николића. У осталим улогaма су глумци из Србије, Хрватске, Словеније и Македоније, Леон Лучев, Сергеј Трифуновић, Ива Бабић, Небојша Дугалић, Нина Јанковић, Тамара Драгичевић, Стефан Капичић, Јуре Хенигман, Радован Вујовић, Тони Михајловски, Тони Цахунек, Младен Совиљ, Роберт Курбаша, Крешимир Петар Ћосић и други. Сценарио за филм је написао Небојша Ромчевић у сарадњи са Горданом Михићем и Огњеном Свиличи

ћем, а по идеји Звонимира Шимунеца који је уједно аутор и са Дејаном Петровићем продуцент овог значајног пројекта. Приказивање је отпочело 26. фебруара, а појекције по цени од 300 динара почињу од 17,30 и 20 сати.

Снајпериста Снајперист је нови филм славног глумца и редитеља Клинта Иствуда с Бредли Купером у улози Криса Кајла, снајперисте изузетне прецизности која га је прославила на бојишту. Припадник елитних јединица Крис Кајл је много више од прецизног стрелца због чега је послат у Ирак са мисијом да штити браћу по оружју. Ускоро је

добио надимак Легенда, а постао надалеко познат и са непријатељске стране, па му је уцењена глава. Упркос животној опасности, и породици која је стрепела код куће, одрадио је четири мисије у Ираку следећи мото америчких маринаца „не остављај ни једног човека иза себе“. Након што се вратио кући супрузи и деци схватио је да се ради о рату у коме не може да победи. Крис Кајл би био само један од милиона оних који су служили земљи и ни по чему посебан да није статистике. Иако је један од најуспешнији снајпериста у историји америчке војске, он није само то јер се иза бројки крије особа која показује шта такав живот чини човеку и његовој породици. Зато

се у први план истиче потреба подсећања на цену рата и жртве које подносе војници. Мање као ратни филм а више студија карактера „Снајперист“ је универзална прича о ратној судбини и проблему повратка из војног у цивилни живот. Ово је у основи топла људска прича о двоје људи, једном који чини невероватне незамисливе ствари далеко од куће и жени која настоји одржати породицу на окупу. Крис има невероватно јак осећај дужности и сматра да би више људи погинуло да је он код куће с породицом, а супруга настоји да има разумевања, али то није увек лако. Филм се приказује до 4. марта од 22,15 по цени од 250 динара.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 1. B 7. МАРТА

МАГАЗИН

1.3.2015.

1. март

86. године п. н. е. - Римски војсково ђа Луције Корнелије Сула заузео Атину и свргнуо локалног тиранина кога је поставио понтски краљ Митридат VI Еупатор. Од Сулиног разарања Атина се никада није опоравила. 293. — Римски цар Диоклецијан створио тетрархију, систем владавине четири савладара. Галерије и Констанције I Хлор проглашени су цезарима августа Диоклецијана и Максимијана. 1498. — Васко де Гама као португалски морепловац је први Европљанин који се искрцао на обале садашње афричке државе Мозамбик на своме путу ка Индији. 1562. — Француски римокатолици су, под вођством војводе Франсоа од Гизе, и уз подршку Ватикана у Васију побили 1.200 хугенота - француских протестаната, изазвавши верски рат који је трајао до 1598. године. 1565. — Естасио де Са основао Рио де Жанеиро. 1643. — После Португалије и Француске, шпански краљ Карло III (Carlos III) протерао је из земље римокатолички језуитски ред. 1803. — Охајо се, као 17. држава, прикључује Сједињеним Америчким Државама. 1815. — Француски цар Наполеон Бонапарта искрцао се на обалу Француске, три дана пошто је с групицом следбеника напустио медитеранско острво Елба на којем је био заточен пошто је приморан да абдицира у априлу. 1872. — У планинском подручју Јелоустоуна у САД, основан је први национални парк у свету. 1878. — Победом Србије завршен је Други српско-турски рат. Први рат са Османским царством 1876. и 1877. —

окончан је неуспехом Србије, али јој је други 1877. и 1878. донео територијално проширење за четири округа и међународно признање на Берлинском конгресу 1878. Ти ратови били су наставак ослободилачке борбе, a непосредан повод био је устанак Срба 1875. против турске власти у Босни и Херцеговини. 1919. — У Београду се састао први југословенски парламент - привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у којем је било 296 посланика, постављених указом владе. Посланици су махом били из ранијих парламената југословенских земаља, изабрани пре Првог светског рата. 1941. — Бугарска је у Другом светском рату приступила Тројном пакту и већ 2. мартa 1941. у њу су из Румуније почеле да улазе немачке трупе. Уз помоћ Адолфа Хитлера, реваншистичка политика Бугарске још више је усмерена против Југославије, према којој је годинама имала територијалне претензије, заузевши тако већи део Македоније и југоисток Србије. 1942. — У Чајничу је у Другом светском рату од око хиљаду бораца формирана Друга пролетерска бригада с четири батаљона, у чији су састав ушли Први и Четврти батаљон Ужичког, Други батаљон Чачанског и Трећи батаљон Шумадијског одреда. На борбеном путу дугом око 24.000 километара бригада је извела више од 120 већих операција широм Југославије. 1943. — Британско ратно ваздухопловство почело је у Другом светском рату да систематски бомбардује европске железничке системе на територији под контролом Немачке. 1946. — Енглеска банка прелази у државно власништво, а њени дотадашњи акционери се обештећују. 1954. — САД су саопштиле да су на

пацифичком острву Бикини извеле прву пробу хидрогенске бомбе. 1954. — У главном граду Венецуеле Каракасу отворена је прва конференција Организације америчких држава. 1959. — Архиепископ Макариос III вратио се на Кипар из изгнанства са Сејшелских острва, на која су га 1956. протерали Британци. Крајем 1959. Уједињено Краљевство, Грчка и Турска споразумеле су се o независности Кипра, a Макариос је 1960. постао први председник Кипарске републике, што је остао до смрти 1977. 1966. — После три и по месеца лета, на Венеру се спустила совјетска “Венера 3“, први васионски брод који је приспео на неку другу планету. 1983. — у Цириху, Своч груп АГ представља јавности први Своч сат. 1985. — У Уругвају је преузео власт председник Хулио Сангинети, чиме је окончана деветогодишња војна владавина у тој јужноамеричкој земљи. 1991. — На првим слободним изборима у Албанији, Албанска партија рада освојила је 176 од 250 посланич-

ких места и задржала власт, али је председник партије Рамиз Алија изгубио у својој изборној јединици. 1992. — Босански муслимани и Хрвати су на референдуму гласали за отцепљење од Југославије, a у Сарајеву су муслимани испред српске православне цркве пуцали на српске сватове, што је наговестило грађански рат у бившој БиХ. Убијен је отац младожење Никола Гардовић и рањен свештеник Раденко Миковић, a убице - које власт муслиманског лидера Алије Изетбеговића није ни покушала да идентификује и казни - спалиле су и српску заставу. 1992. — У Црној Гори се на референдуму 63 одсто грађана изјаснило за заједничку државу са Србијом - Савезну Републику Југославију. Челници највећих политичких странака су тим поводом изјавили да народе Црне Горе и Србије повезују етничке, економске, културне, историјске и друге везе и да их оне упућују на заједнички интерес да живе у једној држави. 1993. — Амерички војни транспортери су изнад источне Босне избацили прве товаре с храном и лековима, чиме је у Босни и Херцеговини почела “Операција падобран“. 1994. — После четвородневних преговора под притиском САД, представници Хрватске, и босанских муслимана и Хрвата су у Вашингтону

потписали прелиминарни споразум o стварању муслиманско-хрватске федерације у БиХ. 1996. — Нико од 123 путника и члана посаде није преживео пад перуанског путничког авиона “Боинг 737“, у најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства у Перуу. 1997. — Албанска влада премијера Саљија Берише поднела је оставку, после двомесечних крвавих нереда изазваних крахом штедионица у којима је десетине хиљада Албанаца изгубило животну уштеђевину.

2. март 537. — Острогоска војска краља Витигеса је почела опсаду Рима 986. — Луј V је постао краљ Франака. 1458. — Јиржи Подјебрадски је изабран за краља Бохемије. 1807. — Амерички Конгрес је усвојио закон о забрану увоза робова, којим је ван закона стављен увоз нових робова у САД. 1836. — Република Тексас је прогласила независност од Мексика. 1844. — Указом кнеза Александра Карађорђевића основана је Војномедицинска академија у Београду. 1855. — Александар II је постао цар Русије. 1867. — Амерички Конгрес је усвојио први закон о реконструкцији. 1901. — Амерички Конгрес је усвојио Платов амандман којим је ограничена аутономија Кубе, што је био услов за повлачење америчких војника. 1917. — Током Фебруарске револуције у Русији, цар Николај II абдицирао је и формирана је привремена влада Георгија Лавова. 1919. — У Москви одржан оснивачки конгрес Комунистичке интернационале (Коминтерна), којем су присуствовала 52 делегата из 30 земаља. Коминтерна је одиграла значајну улогу у одбрани СССР-а, прве социјалистичке земље, а многим партијама и покретима пружила је идеолошку, политичку и материјалну помоћ, да би се у Стаљиново време

претворила у централистичку организацију чије су чланице биле обавезне да следе Стаљинову линију. 1921. — Проглашена је Лабинска република током побуне истарских рудара против надолазеће италијанске фашистичке политике. 1941. — Прве немачке јединице су ушле у Бугарску пошто се она придружила Тројном пакту. 1943. — Почела битка у Бизмарковом мору у Другом светском рату у којој су савезнички авиони потопили 12 јапанских ратних бродова, спречивши их да допреме појачања на Нову Гвинеју. Током битке погинуло је око 4.000 Јапанаца. 1949. — Амерички капетан Џејмс Галагер спустио се у базу Форт Ворт у Тексасу, окончавши први лет око Земље без спуштања. Он је за 94 часа и један минут авионом "Б-50" прелетео 37.742 километра. 1955. — Краљ Камбоџе Нородом Сиханук је абдицирао у корист свог оца Нородома Сурамарита. 1956. — Француска признала независност Марока. 1962. — У Бурми извршен војни удар под вођством Не Вина. Војни режим окончан је на исти дан 1974, када је ступио на снагу нови устав, а Бурма проглашена социјалистичком републиком с председником Не Вином. 1965. — Америчко и Јужновијетнамско ваздухопловство су започели операцију Котрљајући гром, трогодишњу кампању бомбардовања Северног Вијентама. 1969. — Совјетски и кинески војници су се сукобили код карауле на реци Усури. 1969. — У Тулузу је извршен први пробни лет конкорда. 1988. — Председник Савеза комуниста Србије Слободан Милошевић, обраћајући се окупљеним Србима са Косова испред зграде Скупштине СФР Југославије, најавио је хапшење албанских лидера на Косову. 1994. — У Вашингтону су председник бошњачке владе Харис Силајџић, представник босанских Хрвата Крешимир Зубак и министар иностраних по-

1.3.2015.

МАГАЗИН

слова Хрватске Мате Гранић потписали прелиминарни споразум о спајању хрватских и муслиманских територија у Босни у федерацију седам етничких кантона. 1996. — Тешким изборним поразом Лабуристичке партије аустралијског премијера Пола Китинга, окончана је тринаестгодишња владавина лабуриста у Аустралији. 1998. — Филм "Титаник" постао је први филм у свету који је остварио приход од милијарду долара. 1999. — Руандски побуњеници из племена Хуту убили осам од 17 страних туриста које су отели претходног дана. Отмичари су касније убијени. 2000. — Британске власти дозволиле су бившем чилеанском диктатору Аугусту Пиночеу да напусти Лондон и оде у Чиле, одбивши захтев Шпаније за његову ектрадицију. Наредног дана Пиноче је стигао у Чиле. 2002. — Девет израелских цивила убијено је у Јерусалиму у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста. 2003. — Француски председник Жак Ширак допутовао је у званичну посету Алжиру. То је прва посета на највишем нивоу од када је Алжир стекао независност од Француске 1962. године, после осмогодишњег бруталног рата. 2006. — Нова Влада Републике Српске са Милорадом Додиком на челу преузела дужност.

3. март 1799. — Окончана је руско-османска опсада Крфа предајом француског

гарнизона. 1808. — Француске трупе под командом маршала Жоашен Мире заузеле Мадрид. 1820. — Амерички Конгрес је усвојио компромис из Мисурија. 1845. — Флорида је примљена у Унију као 27. америчка држава. 1861. — Царским манифестом и Законом о правном положају сељака цар Александар II укинуо кметство у Русији. 1875. — У Париској опери први пут изведена Бизеова опера "Кармен". 1878. — Потписан Санстефански мировни уговор Русије и Турске којим је Русија покушала да „Источно питање“ реши у своју корист и стварањем Велике Бугарске, која је обухватила и нека подручја источне Србије, обезбеди превласт на Балкану. 1886. — После српског пораза код Сливнице, Србија и Бугарска закључиле Букурештански мир. 1918. — У Брест-Литовску потписан мировни уговор Совјетске Русије и Немачке и њених савезника у Првом светском рату. 1924. — Народна скупштина у Анкари укинула муслимански халифат и протерала из земље халифа Абдулмеџида II и његову породицу, као део реформи које је на модернизацији земље покренуо председник Кемал Ататурк. 1924. — Краљевина Италија је анектирала Слободну Државу Ријеку. 1944. — Амерички ратни авиони су се први пут у Другом светском рату појавили изнад Берлина. 1974. — У дотад најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства,

погинуло је свих 346 особа у турском путничком авиону DC-10, који се срушио близу Париза. 1980. — Француски председник Валери Жискар Д'Естен је у разговору с државницима арапских земаља Персијског залива први пут у званичној форми признао палестинском народу право на самоопредељење. 1980. — Вођа партије ЗАПУ Роберт Мугабе убедљивом већином добио прве слободне изборе у Родезији и потом формирао прву већинску црначку владу. 1991. — Становници Летоније и Естоније убедљивом већином гласали за независност од Совјетског Савеза. 1996. — У Шпанији је конзервативна Народна партија Хосеа Марије Аснара добила парламентарне изборе, окончавши 13 година владавине социјалистичког премијера Фелипеа Гонзалеса. У експлозији бомбе у аутобусу у центру Јерусалима погинуло 19 људи, међу којима и бомбаш-самоубица. Југословенске власти ухапсиле Радослава Кременовића и Дражена Ердемовића, које је Хашки суд осумњичио за ратне злочине почињене у Сребреници у јулу 1995, и предале их Међународном суду. Кременовић, после истраге, пуштен у мају јер суд није доказао његову кривицу, а Ердемовић, први оптужени који је признао кривицу, осуђен на пет година затвора. 1997. — Најмање 125 људи погинуло, а више од 450 повређено када је путнички воз у пакистанској провинцији Пенџаб у пуној брзини излетео из шина.

2000. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио ратног команданта снага босанских Хрвата, генерала Тихомира Блашкића, на 45 година затвора због злочина које су хрватске снаге починиле над муслиманима у средњој Босни, од 1992. до 1994. године. 2002. — Швајцарци су се на референдуму изјаснили за улазак своје земље у Уједињене нације. 2003. — Посланици Скупштине Србије и Црне Горе изабрали су Драгољуба Мићуновића за председника парламента новоформиране државне заједнице. 2004. — Србија, после ванредних парламентарних избора, добила мањинску владу на челу с Војиславом Коштуницом, лидером Демократске странке Србије. Влада изабрана уз подршку Социјалистичке партије Србије, а чине је ДСС, Г17 плус и коалиција Српског покрета обнове и Нове Србије. Сенат Француске изгласао је огромном већином забрану ученицима у државним школама, истакнуто ношење верских обележја. Расправа је покренута због ученица које су носиле мараме на муслимански начин, и тиме нарушиле „лаицизам“ у школама.

4. март 1152. — Фридрих I Барбароса изабран за за немачког краља наследивши стрица Конрада III. Један од вођа у Трећем крсташком рату. 1678. — У Венецији рођен италијански барокни композитор Антонио Вивалди. Веома популаран и цењен у

своје време, после смрти заборављен, а права вредност његовог обимног дела откривена тек 1930, када је нађено више од половине његових данас познатих дела. Написао више од 300 концерата за солистичке инструменте и оркестар, међу њима чувени „Четири годишња доба“, око 60 симфонија, опере и друге композиције. 1801. — Томас Џеферсон постао први председник САД инаугурисан у новом главном граду, Вашингтону. 1857. — Миром у Паризу завршен британско-персијски рат, а шах Персије признао независност Авганистана. 1877. — У Бољшој театру у Москви први пут изведен балет „Лабудово језеро“ Петра Илича Чајковског у својој изворној верзији. Премијера коначне верзије балета, која се изводи и данас, била је 15. јануара 1895. 1933. — Френклин Рузвелт положио заклетву као 32. председник САД и објавио нови економски програм за савладавање последица велике економске кризе која је почела 1929. 1941. — Британска морнарица у Другом светском рату напала немачке снаге на окупираним норвешким острвима Лофотен и потопила 11 немачких бродова. 1945. — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату избила на Балтичко море. Основано Спортско друштво „Црвена звезда“. 1964. — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о распоређивању мировних снага на Кипру. 1965. — Сирија национализовала девет нафтних компанија, међу њима две компаније нафтних концерна из

САД. 1970. — У хаварији француске подморнице Еуридика у Средоземном мору у близини Тулона живот изгубило свих 57 чланова посаде. 1974. — Конзервативци у Уједињеном Краљевству изгубили изборе, премијер Едвард Хит поднео је оставку. Нову владу формирао лидер лабуриста Харолд Вилсон. 1977. — У снажном земљотресу у Румунији, у којем је највише страдао главни град Букурешт, погинуло више од 1.500 људи, а 35.000 остало без домова. 1996. — Испред највећег тржног центра у Тел Авиву бомбаш-самоубица експлозијом убио најмање 14 особа и ранио њих више од 130. То је био четврти напад у Израелу за девет дана. 1998. — После сукоба српских снага безбедности и наоружаних Албанаца на подручју Дренице, у којима је погинуло више десетина људи, косовски Албанци почели масовне демонстрације широм Косова. Илегална организација Ослободилачка војска Косова позвала сународнике да јој се придруже и најавила освету, а Савет НАТО оценио да Косово није само питање Југославије, већ и међународне заједнице. 2000. — САД понудиле пет милиона долара за информације које могу помоћи у хапшењу председника Југославије Слободана Милошевића, бившег председника Републике Српске Радована Караџића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића, оптужених пред Међународним судом за ратне злочине. Понуда објављена на око 10.000 по-

терница постављених на јавним местима у Босни и Херцеговини. 2002. — Лидер Демократског савеза Косова Ибрахим Ругова постао први председник Косова и Метохије под међународном управом. За првог премијера изабран функционер Демократске партије Косова Бајрам Реџепи. У дводневним верским сукобима Индуса и муслимана у западној индијској држави Гуџарат убијено преко 500 особа. 2004. — У пожару у манастиру Хиландар на Светој гори изгорело две трећине тог комплекса.

МАГАЗИН

1.3.2015.

5. март

1496. — Енглески краљ Хенри VII примио у службу италијанске поморце Ђованија и Себастијана Кабота како би за енглеску круну открили нове земље. Њих двојица 1497. стигла до Северне Америке. 1684. — Немачка, Пољска и Венеција у Линцу формирале Свету лигу против Турске. 1770. — Британске трупе у Бостону, центру отпора против британске колонијалне власти, убиле пет демонстраната, тај догађај, "Бостонски масакр", убрзао избијање Америчког рата за независност. 1832. — У Београду почела да ради прва штампарија у Србији, прва штампан књига била "Сабор истине и науке" Јована Стејића. Штампарија купљена у Русији и допремљена у Београд у мају 1831. 1856. — Лондонско позориште "Ковент гарден" уништено у пожару. 1916. — Шпански прекоокеански путнички брод "Принц од Асторије" потонуо за неколико минута пошто је ударио у стену близу обале Бразила. Од 588 путника и чланова посаде 455 изгубило живот. 1933. — Националсоцијалистичка радничка партија Адолфа Хитлера освојила већину у немачком Рајхстагу. 1936. — Полетео је први прототип чувеног британског ловачког авиона Спитфајер. 1945. — Америчке трупе у Другом светском рату ушле у Келн.

1966. — Сви путници и чланови посаде, њих 124, погинули када је британски путнички авион ударио у јапанску планину Фуџи. 1970. — Ступио на снагу уговор о неширењу нуклеарног оружја који је потписало 45 земаља. 1975. — Кувајт национализовао нафтну индустрију, укључујући имовину британских нафтних компанија. 1983. — На изборима у Аустралији лабуристи Боба Хоука победили либерале Малкома Фрејзера. 1993. — Минут после полетања са скопског аеродрома срушио се македонски путнички авион "Фокер 100". Погинуло 77 од 97 путника и чланова посаде. 1998. — У нападу тамилских побуњеника, који су у главном граду Шри Ланке, Коломбу, активирали експлозив у једном аутобусу, погинуло 37, повређено око 250 људи. 1998. — После неколико напада на припаднике МУП и неуспешне акције хватања Јашарија, полиција опколила Јашаријеву кућу у селу Доње Преказе. Јашари је убијен у сукобу, а погинуло је још око 60 особа, међу којима и жене и деца, чиме је отпочео Рат на Косову и Метохији. 1999. — Одлуком Међународног арбитражног трибунала, град Брчко добио је статус дистрикта под суверенитетом Босне и Херцеговине, што је изазвало оштре протесте у Републици Српској, српском ентитету у БиХ. 2001. — Председници Југославије и Републике Српске Војислав Коштуница и Мирко Шаровић у Бањалуци потписали Споразум о успостављању специјалних и паралелних веза Југославије и РС. 2003. — Представнички дом Конгреса САД усвојио је Закон о нормализацији трговинских односа САД са Србијом и Црном Гором. 2006. — Бивши председник РС Крајине Милан Бабић починио самоубиство у притворској јединици Хашког трибунала.

6. март 1480. — У Толеду потписан спора-

зум којим је Шпанија признала португалско освајање Марока, а Португал се одрекао претензија према Канарским острвима. 1629. — Немачки цар Фердинанд II Хабзбуршки, издао Едикт о реституцији којим је протестантским кнезовима наложено да врате католичкој цркви све поседе заплењене од 1552. Фердинанд III опозвао је тај едикт Вестфалским мировним уговором 1648. 1836. — Мексиканци, под командом генерала Антонија Лопеза де Санта Ане, заузели америчку тврђаву Аламо у Тексасу. Током опсаде која је трајала 13 дана погинуло је свих 156 Тексашана, међу којима и легендарни

Дејви Крокет. 1882. — Кнез Милан Обреновић прогласио Србију краљевином, а себе краљем. 1914. — У Новом Саду основан Фудбалски клуб Војводина. 1941. — Крунски савет Краљевине Југославије, у Другом светском рату донео одлуку да Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије. 1944. — Полетевши из ваздухопловних база у Уједињеном Краљевству, 658 америчких бомбардера започели су у Другом светском рату да-

ноноћно бомбардовање Берлина. 1946. — Француска признала Вијетнам као независну државу у оквиру Индокинеске федерације. 1949. — Радио Београд први пут емитовао хумористичку емисију „Весело вече“, која је одмах постала једна од најпопуларнијих радио емисија. 1953. — Георгиј Маљенков је после смрти Јосифа Стаљина постао совјетски премијер и први секретар Комунистичке партије. 1957. — Бивше британске колоније Златна Обала и Тоголанд уједињене су у државу под називом Гана, која је стекла независност у оквиру Комонвелта, чиме је почео талас деколонизације у Африци.

илегалне Ослободилачке војске Косова. 1999. — На северу Камбоџе, уз границу с Тајландом, ухапшен Та Мок, последњи од вођа маоистичког герилског покрета Црвени Кмери, током чијег је режима у другој половини седамдесетих убијено или умрло од глади и болести око милион и по људи. 2001. — Током ходочашћа у Меку, у јурњави верника су погинула 34 муслиманска ходочасника. 2002. — Власти у Индији успоставиле контролу над западном индијском државом Гуџарат, након једнонедљених сукоба Индуса и Муслимана у коме је погинуло 803 особе, укључујући и 58 Индуса који су живи изгорели у возу којег је запалила једна муслиманска банда, што је и био узрок сукоба. 2003. — У удесу алжирског путничког авиона „Ер Алжир“ одмах по полетању са аеродрома Таманрасет (Алжир), погинуле су 102 особе. 2006. — Бивши председник РС Крајине Милан Бабић починио самоубиство у притворској јединици Хашког трибунала. Владика врањски Пахомије ослобођен оптужбе за противприродни блуд над малолетним дечацима. На 78. додели Оскара награду Најбољи филм добио филм Фатална несрећа (Crash).

7. март 1980. — Француска књижевница белгијског порекла Маргерит Јурсенар постала прва жена члан Француске академије. 1992. — „Микеланђело“, један од најопаснијих рачунарских вируса, напао је хиљаде рачунара широм света. 1993. — Припадници анголског побуњеничког покрета УНИТА заузели су Хуамбо, други по величини град у Анголи, након двомесечних борби с владиним снагама. 1998. — У сукобима са српским снагама безбедности на Косову је убијен Адем Јашари, један од главних вођа

1573. — Потписивањем мира у Цариграду завршен рат Отоманског царства и Млетачке републике, у којем су Турци преузели Кипар од Млетака. 1793. — Француска револуционарна скупштина објавила рат Шпанији. 1814. — Наполеонове трупе од 37.000 војника победиле 90.000 Пруса под командом фелдмаршала Блихера у бици код Лињија у Француској. 1876. — Први разговор телефоном обавили изумитељ телефона Александер Грејем Бел и његов сарадник Вотсон. 1936. — Уласком војске у демилитаризовану Рајнску област Немачка демонстративно прекршила Версајски

мировни уговор закључен после Првог светског рата. 1945. — Трупе САД су у Другом светском рату заузеле стратешки важан мост преко Рајне код Ремагена у Немачкој. Потиснувши јапанске снаге у Другом светском рату, британска 14. армија ушла у Мандалеј, други по величини град у Бурми. После оставке краљевске владе Јосип Броз Тито формирао нову југословенску владу у коју су ушли и шеф Демократске странке Милан Грол, као први потпредседник, и Иван Шубашић, као министар иностраних послова. 1951. — Један верски фанатик убио премијера Ирана Алија Размару у џамији у Техерану. 1983. — У експлозији гаса у руднику угља близу турског града Ерели погинуло 96 рудара. 1989. — Иран прекинуо дипломатске односе с Уједињеним Краљевством због објављивања књиге британског писца индијског порекла Салмана Руждија „Сатански стихови“, у којој је ислам, према оцени иранских верских вођа, извргнут порузи. 1994. — Приликом слетања на аеродром у Кигалију оборен авион којим су се председници Руанде и Бурундија Хабјариман и Нтјарамир враћали с мировних преговора у Танзанији. Погибија два председника прекинула осмомесечно примирје између племена Хуту и Тутси и изазвала нови талас насиља. 1998. — Италијански војни суд прогласио кривим бившег немачког СС- капетана Ериха Прибкеа за масакр у Адреатинским пећинама у близини Рима у Другом светском рату и осудио га на доживотну робију. 2002. — Аријел Шарон постао премијер Израела. На референдуму у Ирској гласачи се изјаснили против строгих закона о забрани абортуса. 2003. — За председника државне заједнице Србија и Црна Гора изабран потпредседник Демократске партије социјалиста Црне Горе Светозар Маровић.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

1.3.2015.

ЧЕТИРИ ПОЖАРА

а у понашању суграђана склоних вршењу кривичних дела нема правила на основу којих би се судило о предвидивости и повећаној опрезности сведочи последњи седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 16. до 22. фебруара који потврђује да је број оваквих активности, у односу на недељу дана раније, преполовљен. Инспектори криминилаистичке пoлиције су у овом периоду евидентирали 28 кривичних дела од којих само једно из области привредног криминала. Иако је број ових дела драстично смањен успех у откривању починилаца је прилично скроман, јер су познати само извршиоци четири кривична дела. Нешто мирније било је и у области јавног реда и мира који бележи 17 прекршаја од којих су у благој предности они који се односе на туче, а много значајнијим се сматра чињеница да је број туча дупло мањи него седам дана раније. Преполовљен је и број саобраћајних незгода, али не и последице које су њима изазване. О томе сведочи податак да су епилог четири од укупно пет настрадала лица док је код једне констатована само материјална штета. Једна особа је изгубила живот, једна задобила теже те-

лесне повреде, док су оне код преостале две оцењене као лакше. Укупна материјална штета је процењена на 230 хиљада динара, а евидентирано је и 434 прекршаја оних који се нису придржавали саобраћајних прописа. Неуобичајено бурну недељу имали су и припадници Ватрогасно-спасилачке јединице који су интервенисали у гашењу четири пожара и проценили да је ватрена стихија причинила штету од милион и сто хиљада динара.

ШВЕРЦ БАЗНОГ УЉА Приликом контроле комби возила новопазарских регистарских ознака, којим је управљао двадесетседмогодишњи возач из Рашке, полицијски службеници су у Баљевцу пронашли 3000 литара базног уља без неопходне документације. Уље је било намењено препродаји на подручју Краљева, а возач комби возила је, по налогу основног јавног тужиоца у Рашки, саслушан због сумње да је извршио кривично дело недозвољена трговина. Против њега ће бити поднета кривична пријава, а уље и комби су, уз потврду, привремено одузели припадници пореске полиције.

ЗА СЕДАМ ДАНА

Велики успех краљевачких аутомобилиста

МАГАЗИН

1.3.2015.

КРАЉЕВЧАНИМА ДВЕ ЗЛАТНА КАЦИГЕ

- Највећи успех краљевачких аутомобилиста у историји града. – Предраг Ламбаша освајач Златне кациге у брдским тркама, а Бранко Ћопић на кружним стазама. - После три године клуб може да се подичи са два шампиона и једним вицешампионом на кружним стазама и по два шампиона и вицешампиона на брдским тркама. – Значајни резултати и осталих краљевачких такмичара. – Појачања у клубу пред старт новог шампионата у мају ове године. – Ревитализација Аутодрома Берановац за тренинге и такмичења

д тренутка када су почетком седамдесетих година прошлог века на Аутодрому Берановац одржане прве кружне трке шампионата Југославије у мотоциклизму и аутомобилизму почело је да јача интересовање младих Краљевчана за овај спорт. У веома јакој конкуренцији возача тек повремено би се на старту појавио и по који од њих углавном у националној класи по снази најслабијих аутомобила. Половином овог месеца објављени резултати најбољих српских аутомобилиста у прошлој години потврдили су да је крељевачки AMSK KV RACING TEAM после само три године постојања остварио најбољи резултат у историји града, а он се огледа у освајању шампионске титуле у тркама на брдским и кружним стазама. Најбоље резултате међу четрнаест такимичара овог клуба остварили су Предраг Ламбаша коме је припала Златна кацига за победе у брдским

МАГАЗИН

1.3.2015.

тркама и Бранко Ћопић освајач истог трофеја на кружним стазама. Већ у првој години постојања шампионску титулу је освојио члан овог клуба Бојан Милановић који је већ наредне представљао Србију на престижном Дакар релију у Јужној Америци. После три године клуб може да се подичи са два шампиона и једним вицешампионом на кружним стазама и по два шампиона и вицешампиона на брдским тркама. У новој сезони која почиње пред крај прве половине године вредне аутомобилисте очекују нови изазови, одбрана титула и учешће на међународним тркама уколико за то буду створени услови. Аутомобилизам се сврстава у ред најскупљих спортова, па су ретки појединци који самостално могу да обезбеде све што је потребно за учешће на бројним такмичењима, посебно ако се од њих очекују врхунски резултати. У том смислу од велике је

важности помоћ локалне самоуправе која није изостала током претходне такмичарске сезоне, а остварени резултати су повод за обећање да би у наредној подршка могла бити и већа. То је приликом сусрета са представницима клуба, поводом објављивања резултата остварених у претходној години, потврдио и градоначелник Краљева Томислав Илић. Значајним резултатима оствареним током претходне такмичарске сезоне у многоме је допринела подршка локалне самоуправе која је обезбедила средства за подмирење готово половине трошкова, а значајну помоћ пружили су спонзори и пријатељи клуба. У клубу верују да би, уз бар онолико разумевања колико и претходне у овој години, моли да буду остварени још бољи резултати. Томе би у великој мери допринео прелазак у клуб вишеструког шампиона државе Александра Тошића са којим се преговара, а из клуба поручују да се разговори при-

воде крају. Већ 24. маја ктраљевачке аутомобилисте очекује старт прве кружне трке на стази Мишелук у Новом Саду, потом у Бањалуци и Пониквама и ноћна на Ушћу. Резервни термини календара овогодишњих тркачких такмичења подразумевају наступе најбољих аутомобилиста у Краљеву и Крагујевцу. Осим финансијске подршке за учешће на бројним такмичењима у земљи, и региону, разговор са представницима локалне самоуправе везан је и за обезбеђење услова за тренинге на Аутодрому Берановац. У клубу верују да би уз минимална улагања стаза, која већ не пружа довољан степен безбедности за возаче, могла да се доведе у стање у каквом је годинама дочекивала бројне домаће и иностране аутомобилисте и мотоциклисте. Такмичар краљевачког клуба Предраг Ламбаша је наступом у националној класи 2, популарно названој

„хибрид“, на брдским стазама успео да освоји три узастопне победе и тако стекне право на Златну кацигу. Признање посебно добија на значају кад се зна да је „хибрид“ најбројнија класа аутомобила са најприближнијим перформансама у којој је од одлучујуће важности за резултат способност возача. Ништа мањи није ни успех Бранка Ћопића освајача Златне кациге на кружним тркама. Значајне резултате остварили су и други чланови краљевачког клуба, па вицешампион Србије на кружним стазама у категорији аутомобила до 1.150 кубика Ђође Милошевић за победником заостаје само 14 бодова. Вук Филиповић је шестопласирани, Ђорђе Ристић је шампионат завршио освајањем осмог места, док су Филип Писарић тринаести, а Милош Рогоњић осамнаести. У истој класи јуниорског шампионата победник је Краљевчанин Ђорђе Милошевић.

У класи југо 55/спорт неприкосновени Предраг Ламбаша је освојио 70 поена што је за 25 више од другопласираног. Пети у коначном пласману је његов клупски друг Димитриј Кимовски, једанаести Петар Милорадовић, а петнаести и шеснаести Милош Боровићанин и Саша Павловић. У класи аутомобила између 1.150 и 1.400 кубика шампион је краљевачки такмичар Бранко Ћопић, док је Радмило Војновић морао да се задовољи петом позицијом. Укупни шампион Србије је АМСК КВ рејсинг тим са 185,5 испред комшија из Крагујевца који су успели да сакупе тек 105 бодова. Остварени резултати пред све чланове клуба постављају велики изазов у новој сезони у којој се очекује одбрана шампионских титула, а Ламбаша прижељкује Златну кацигу у тркама на кружним стазама. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs