MagazIN 163

Краљевски

Година III * Број 163 * 8. март 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

8.3.2015.

МагазИН

МАГАЗИН

на свим континентима

2

3

Стратегија развоја града до 2020. године

МАГАЗИН

8.3.2015.

ИНДУСТРИЈСКИ И ПОЉОП

4

ПРИВРЕДНИ КАПАЦИТЕТИ

- Велику предност “Магнохрома” представља сопствена сировинска база у рудницима магнезита, чији се капацитети користе са свега једним стотим делом од укупних. - Током 2012. године у “Магнохрому” произведено око пет хиљада тона синтер магнезита за потребе иностраних купаца. - У погону електротермичких производа произведено је око 3.500 термоакумулационих пећи, око 4.000 бојлера, грејне плоче и цевни грејачи. - Искоришћење капацитета за производњу опека је са 0,8 одсто пало на нулу, а пад бележи и производња термоакумулационих пећи. - Према усвојеној стратегији развоја града до 2020. године предности инвестирања у концерн „Фабрике вагона“ огледа се у дугој традицији и великом искуству у производњи вагона, заокруженом и провереном технолошком процесу, просторним капацитетима, квалитету производа који гарантује системом управљања квалитетом према захтевима ИСО стандарда, поседовању акредитоване лабораторије, школовању радне снаге у заваривачкој школи, географском положају и близини магистралних путева, стручном кадру и дугогодишњем искуству и могућностима развоја нових типова вагона

5

6

МАГАЗИН 8.3.2015.

ужи низ година краљевачка привреда је у значајним проблемима који су довели до њеног слабљења, а стање је након неуспешних приватизација посебно лоше у великим индустријским комплексима. Према подацима Агенције за приватизацију у овом процесу је приватизовано 25 краљевачких фирми, код којих су уговори о приватизацији раскинути за четири, пет се налази у процесу реструктурирања, а у четири је покренут стечај. За привреду града Краљева се, поред подршке и јачања сектора малих и средњих предузећа, најзначајнијим сматра реструктурирања два највећа индустријска комплекса, „Фабрике вагона“ и „Магнохрома“. У саставу „Магнохрома“, само на папиру, послују рудници хромита, магнезита и доломита, Индустрија ватросталних материјала, Фабрика електро термичких производа и фабрика специјалних програма. Велику предност овог предузећа представља сопствена сировинска база у рудницима магнезита, чији се капацитети користе са свега једним стотим делом од укупних. Последица неуспешне приватизације и недомаћинског пословања претходних власника „Магнохрома“ је рад само једне ротационе пећи која је током 2012. године произвела око пет хиљада тона синтер магнезита за потребе иностраних купаца. У погону електротермичких производа произведено је око 3.500 термоакумулационих пећи, око 4.000 бојлера, грејне плоче и цевни грејачи. Према подацима Агенције за приватизацију степен искоришћења три рудника, Богутовац, Шумадија и Магнезит, се током 2011. кретао око пола процента, а у 2012. свега трећину стотог дела расположивих капацитета. Ништа није боља ситуација ни код зрнастих производа где се током ове две године бележи пад са 0,85 на 0,17 процената. Искоришћење капацитета за производњу опека је са 0,8 одсто пало на нулу, а пад бележи и производња термоакумулационих пећи. О томе сведочи податак да је током две посматране године производња од 50

Д

хиљада комада смањена за петину и пала испод 10 одсто расположивих капацитета. Незнатно је смањена производња бојлера, преполовљена производња малих кућних апарата, а раст производње се запажа само код грејних плоча и цевних грејача иако је далеко од инсталисаних капацитета. Поразни подаци указују на значај који би за град имао опоравак овог индустријског комплекса кроз проналажење стратешког партнера како би се обезбедила потребна обртна средства и инвестиције у нове технологије и унапређење производње. Фабрика „Магнохром“ се налази у индустријској зони „Стари аеродром“ на око 4 километра од центра града, а са рудницима протеже на 580 хектара, док објекти намењени производњи заузимају безмало 76 хиљада квадрата. Ништа боља ситуација није ни у „Фабрици вагона“ која је као индустријско предузеће основана 1936. године. Смештена је у Индустријској улици и припада индустријској зони града, а главне пословне активности се одвијају на овој локацији. Остале активности одвијају се на локацији удаљеној 5 километара од фабричког круга, а 4 километра од центра града у насељу Чибуковац, где су изграђени погони зависног друштва „Термопластика“ и магацински простор „Стари метал“. Предности локације представља повољан географски положај, близина магистралних путева и железничке пруге, а комплекс има изграђене енергетске изворе и инфраструктурну мрежу која се делом прикључује на градску комуналну мрежу. Посебно се издвајају унутрашња и спољашња мрежа индустријских колосека у дужини од око 48 километра који су повезани на пругу Железница Србије. „Фабрика вагона“ је пројектована за производњу свих врста отворених и затворених теретних вагона, специјалних вагона, вагон цистерни за превоз разних киселина, прикључних друмских возила носивости од 14 до 40 тона, свих врста металних конструкција, водоторњева, антенских стубова,

одливака од сивог или челичног лива, делова од пластике за индустрију, делова за аутомобилску индустрију, алата, направа и сличног. У оквиру зависног друштва „Термопластика“ производи клима уређаје за аутобусе и теретна возила, радијаторе и грејна тела за теретна и путничка возила, пластичне делове и компоненте ентеријера возила. Уз све то производе се и алати за обраду деформацијом и одсецањем, алати за ливење, ручни алати, калупи за израду пластичних делова према наруџбини купаца и слично. Поред „Термопластике“ у оквиру „Фабрике вагона“ функционишу акционарска друштва „Вагоноградња“, „Друмска и возила“, „Процесна опрема“ и „Ливница“, а „Алатница“, „Одржавање“ и „Турс“ имају статус друштава са ограниченом одговорношћу. Док је основна делатност „Вагоноградње“ оријентисана на производњу локомотива и шинских возила „Друмска возила“ су пројектована за израду каросерија моторних возила, приколице и полуприколице. „Процесна опрема“ се бави производњом металних конструкција, „Ливница“ ливењем гвожђа, „Алатница“ производњом алата, а „Одржавање“ машинском обрадом метала. На крају списка капацитета за које се тражи стратешки партнер је „Турс“ под чијом су ингеренцијом одмаралишта и објекти за краћи боравак. Погони „Термопластике“ се простиру на четири хиљаде квадратних метара а грађени су између 1986. и 1988. године. „Ливница“ у оквиру „Фабрике вагона“ је нешто старија, изграђена је између 1970. и 1975. године, а простире се на скоро 6,5 хиљада квадрата. Највећу површину од скоро 60 хиљада квадрата заузима „Вагоноградња“ чији се производни погони простиру на нешто више од 42 хиљаде квадратних метара. Према усвојеној стратегији развоја града до 2020. године предности инвестирања у концерн „Фабрике вагона“ огледа се у дугој традицији и великом искуству у производњи вагона, заокруженом и провереном тех-

7

8.3.2015.

МАГАЗИН

8

нолошком процесу, просторним капацитетима, квалитету производа који гарантује системом управљања квалитетом према захтевима ИСО стандарда, поседовању акредитоване лабораторије, школовању радне снаге у заваривачкој школи, географском положају и близини магистралних путева, стручном кадру и дугогодишњем искуству и могућностима развоја нових типова вагона.

Пољопривреда Према резултатима Пописа пољопривреде из 2012. године на територији града Краљева постоји 11.713 пољопривредних газдинстава, која су у пољопривредној 2011/2012. години користила 38.377 хектара пољопривредног земљишта од којег 42,15% чине оранице и баште, а 47,45% ливаде и пашњаци. Воћњаци заузимају 9,30%, виногради 0,2, а окућнице 1,07 док један стоти део припада осталим сталним засадима. Скоро три хиљаде газдинстава поседује мање од једног хектара земљишта, а две и по хиљаде

између једног и два. Површина између два и пет хектара је у поседу 3.880 газдинстава док мање од десет хектара има њих 1.677. Са повећањем површине опада број власника, па између 10 и 20 хектара земље има мање од 500 пољопривредних газдинстава, а између 20 и 30 хектара тек 60. Власништвом над 30 до 50 хектара може да се похвали тек десет домаћина са подручја града, између 50 и 100 хектара три, а са више од тога тек два. Подаци Републичког завода за статистику потврђују да просечна површина земље по газдинству износи 3,28 хектара. Под пољопривредним земљиштем се подразумева коришћено и некоришћно земљиште, а под окућницом пољопривредна површина на којој се гаје пољопривредни производи намењени за потрошњу чланова газдинстава, при чему оно повремено може да продаје вишак. Окућнице су најчешће одвојене од остале пољопривредне површине и налази се поред куће, а уколико се на тој површини гаје производи намењени продаји, она се обухвата одговарајућом категоријом коришћеног по-

љопривредног земљишта. Уколико се на овој површини гаје усеви за исхрану стоке, и поред тога што ту стоку користи газдинство, она се обухвата другом одговарајућом категоријом коришћеног земљишта. Пашњаци представљају површину које се углавном користи за прехрану и узгој стоке, најчешће испашом, а њом су обухваћени низијски, планински и шумски пашњаци на добром или тлу средњег квалитета, као и пашњаци за оскудну испашу. Под ливадама се подразумевају површине обрасле травом које се пет и више година углавном косе ради добијања сена, а остали стални засади укључују површине под врбицима, рогозом, рогачем, оне на којима се узгајају тартуфи, као и засади јелки подигнутих у комерцијалне сврхе на отвореном или у заштићеном простору. Оранице и баште представљају земљиште које се редовно обрађује, а усеви сеју или саде по утврђеном реду, укључујући и земљиште под вишегодишњим усевима на ораницама, као и земљиште на одмору. Уколико се неки усев налази на ораници пет и више го-

дина, онда се та површина не сматра ораницом, већ се обухвата другом категоријом земљишта, мада су и површине под одређеним вишегоди шњим усевима укључене у оранице и баште чак и ако заузимају земљиште дуже од пет година. Под угарима се подразумевају површине ораница и башта које се у периоду посматране године нису користиле за пољопривредну производњу, већ су остављене „на одмору“ годину дана и улазе у плодоред. Под црним угаром подразумева се само заорана површина, а под зеленим она која је заорана и засејана усевима за зелено ђубриво. У структури ораница и башта највеће учешће од 68 одсто имају површине под житима, док се на ораницама највише, са тек један проценат изнад 60 и 20, гаје кукуруз и пшеница. Плантажни воћњаци –подразумевају сталне засаде у којима се редовно примењују савремене агротехничке мере, а подигнути су на већим површинама применом плантажних система, са одређеним размаком између редова стабала воћа, што омогућава

механизовану обраду. Традиционални, полуинтензивни или екстензивни воћни засади обично садрже стабла различитих врста воћа са различитом густином садње. Површински начин наводњавања представља наводњавање провођењем воде по тлу, било плављењем целе површине или навођењем кроз мале бразде између редова усева, коришћењем гравитације, а примењује се обично у повртарској производњи. Орошавање је метод наводњавања усева прскањем воде прскалицом под високим притиском, попут кише, преко поља, а примењује се обично у ратарској производњи, док је кап по кап метод наводњавања спуштањем воде ниско до биљака, путем микропрскалица или стварањем услова сличних магли. Овај начин има највећу примену код наводњавања воћака и других засада, као и у повртарству. Подземне воде представљају изворе лоциране на газдинству или близу њега, а коришћена вода за наводњавање долази из бушених или ископаних бунара, из извора слободног тока, подземних вода и слично.

Ови извори се, осим за потребе наводњавања, могу користити и за остале потребе газдинства. Површинске воде представљају природна језерца или вештачке бране које су у целини смештене на газдинству, или их користи само једно газдинство, а могу бити и резервоари у којима се прикупља кишница или подземна вода. Површинске воде ван газдинства су језера, реке и други водотоци који нису вештачки направљени за потребе наводњавања, а под осталим се подразумевају извори код којих се вода не може користити директно, већ мора да прође одређени физички или хемијски третман. На територији града Краљева се највише наводњава сунцокрет, потом поврће, бостан и јагоде. Главни извор за наводњавање више од половине пољопривредних газдинстава су површинске воде ван газдинства, седамдесетак одсто примењује површинско наводњавање, 15,8 орошавање, а 14,1 као начин наводњавања користе кап по кап. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

9

Занимање народни посланик: Зоран Бојанић (1)

МАГАЗИН

8.3.2015.

ПОНОВЉЕНО ПОВЕРЕЊЕ БИРАЧА

10

- Као члан Одбора за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације, а Зоран Бојанић се сматра заслужним што је током прошле године усвојен амандман на предлог буџета којим се обезбеђују гаранције за кредит потребан за урбану регенерацију дела насеља у Доситејевој улици који је егзистенцијално угрожен у земљотресу који је новембра 2010. године погодио Краљево. - Подељено интересовање за питања бирача. - -Да је неко у претходном периоду размишљао приликом свих приватизација, размислио би добро и о томе да уз „Фабрику вагона“, коју смо неуспешно продали, продајемо и стратиште из Другог светског рата, продајемо и Техничку школу у Краљеву, продајемо и Градски стадион у Краљеву. - Гашењем Природног лечичишта и одмаралишта Матарушка и Богутовачка Бања угасили бисмо две бање које имају вишевековну традицију, јер су и једна и друга 90% везане и живе управо од природног лечилишта и одмаралишта

Зоран Бојанић

11

12

МАГАЗИН 8.3.2015.

акон прошлогодишњих парламентарних избора Зоран Боја нић је започео други посланички мандат у Народној скупштини у коју је доспео као кандидат Српске напредне странке са листе „Покренимо Србију“. Као ни бројни други посланици ни Зоран Бојанић није одговорио на питање Аутономног женског центра у вези са Конвенције против насиља према женама. Није одговорио ни на питање докле се стигло са планом за Матарушку бању по коме је требало да се направи центар за рехабилитацију у Хотелу Термал. Нешто више разумевања показао је према питању самосталних уметника који по решењу Пореске управе плаћају доприносе за ПИО и здравствено осигурање као запослена лица. Питање се односило на могућност да се допуни Закон о порезу на начин да се у односу на раднике који имају уговор о раду не дискриминишу самостални уметници којима уметност није допунска делатност. У питања која су упућена Бојанићу уврштено је и једно које се односи на легализацију објеката грађених након 2009. године па не подлежу легализацији по важећем закону. Прво обраћање посланицима Народне скупштине на дан кад је конституисана 24. априла прошле године везано је за предлог закона о влади и министарствима.

Н

Уважени председавајући, колегинице и колеге, да су два законска предлога која су пред нама добро и осмишљени и урађени управо говори данашња расправа и данашње дискусије. Када говоримо о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о Влади, знамо си врло добро да се овде мења само један члан и зато и не видим чему све оне примедбе које говоре о броју савета. У претходном предлогу и претходном Закону о Влади говорило се о савету за економска питања и о јавним службама. Овде смо само проширили и дефинисали да то буде неограничен број савета и неограничен број чланова савета.

Када говоримо о другом предлогу, а то је Предлог закона о министарствима, поменућу и ја бројеве. Видим да смо данас говорили сви о бројевима, да ли је то било 29, 18, 16. Тачно, истина је да два ресора мање има у односу на претходну Владу и то је сада предлог са 16 министарстава. Оно што говори да је то добар предлог и да иде у правом смеру, да ће управо урадити оно што смо и обећавали у предизборној кампањи, то је природна припадност свих оних ресора који су били у претходном сазиву у неким другим министарствима. Тако, на пример, саобраћај и инфраструктура су заједно са грађевинарством, рударство и енергетика су заједно, пољопривреда и заштита животне средине, државна управа и локална самоуправа, рад, запошљавање, борачка и социјална питања, трговина и туризам са телекомуникацијама. Требамо рећи нешто шта треба да ради будућа Влада и сва ова министарства – да наставе управо оно што је било добро у претходном раду и у претходној Влади, а то је да заврше поступак евроинтеграција, да наставе започете преговоре и решавање бриселских преговора, да наставе борбу против корупције и криминала која је дала завидне резултате и да овако дефинисана министарства раде пре свега на уређењу и реформи јавних финансија, раде на уређењу јавних предузећа, реиндустријализацији, да раде на стварању позитивне атмосфере и пословног амбијента у нашој земљи, да крећу и креирају нове законе и нове предлоге закона у циљу запошљавања и да промене много чега у радном законодавству. Пре свега, сва министарства морају да раде на доношењу конкретних мера и пре свега орочених конкретних мера и на праћењу и на реализацији истих. Јавни сектор треба учинити конкурентним и профитабилним, а треба увести друштвену одговорност свих наших привредних субјеката, колико јавних предузећа, тако и привредника, пре свега према локалној заједници. Сматрам да сем профита треба водити рачуна да сви они један део свог про-

фита врате друштвено одговорној локалној заједници у којој раде и стварају. Не бих да дужим, јер смо доста тога данас чули. Захваљујем.

10.5.2014. Друга седница Првог редовног заседања посвећена начечном претресу Закона о измени Закона о приватизацији Уважена председнице, господине министре, господине државни секретару, колегинице и колеге, пре свега да честитам свим придошлим колегиницама и колегама, пред нама је само један бајпас или тренутак да дођемо до целовитог решења, до целовитог Закона о приватизацији, који ћемо сигурно донети у следећих 30 до 35 дана, сигурно нећемо чекати пет месеци, колико траје све ово што је предложено. Зарад чега педлажемо и зарад чега ћемо усвојити ово? Усвојићемо да предузећа која су већ сада у тешкој ситуацији, која су доведена до дна, не отежамо још више, да их не угасимо. Управо све оно што се дешавало, а овде су многи говорници говорили, од 2001. до 2012. године, и довели су до тога да имамо 164 предузећа у реструктурирању и ретко ко од њих је имао или има стратешког партнера. Не желим да говорим оно што су говорили претходници пре мене. Поменућу само примере из мог града, из Краљева, где у овом тренутку имамо четири предузећа, и то су два велика, некадашња гиганта оне старе Југославије – „Магнохром“ и „Фабрика вагона Краљево“, као и природно лечилиште и одмаралиште Матарушка и Богутовачка Бања и предузеће за превоз „Аутотранспорт“. Тврдим, пошто већ месецима са господином државним секретаром и са госпођом државним секретаром Мишел, која у овом тренутку није овде, разговарам о проблемима тих предузећа, да за таква предузећа има решења и да има стратешких партнера, а да пре свега има воље државе Србије, односно ове Владе да она оп-

13

8.3.2015.

МАГАЗИН

14

стану и да сачувају одређене капацитет. Да је неко у претходном периоду размишљао приликом свих ових приватизација, размислио би добро и о томе да уз „Фабрику вагона“, коју смо неуспешно продали, продајемо и стратиште из Другог светског рата, продајемо и техничку школу у Краљеву, продајемо и градски стадион у Краљеву. Због свега тога, сви ови наши предлози, па и овај данашњи, јесу добри, јер управо и то треба да решимо, да знамо шта је државна имовина, шта је градска имовина, шта је имовина предузећа која ће ићи у приватизацију. Надам се, оним добрим делом, у добру и успешну приватизацију. Када сам поменуо малопре природно лечилиште и одмаралиште Матарушка и Богутовачка бања, гашењем таквог предузећа бисмо угасили две бање које имају вишевековну традицију и Богутовачку и Матарушку бању, јер су и једна и друга 90% везане и живе управо од природног лечилишта

и одмаралишта, које је ових дана преведено у статус предузећа у реструктурирању, иначе, до скоро је било предузеће које је било у неком процесу подржављења. Мислим да то није једина бања која је у питању. Због свега онога што су рекли моји претходници, због ових пар изречених речи које сам посветио предузећима из мог града, нисам поменуо „Магнохром“, где је приватизација сигурно одрађена, овде причамо о партизацији, баш као партизација и где су упумпавана средства којима треба испитивати и траг и завршетак, а да поменем да је у процесу приватизације и приликом продаје предузећа „Магнохром“, цео комплекс, цела једна линија исечена, продато у старо гвожђе и у суседној држави инсталирана и сад је у функцији. Хајде да испитамо све то. Мислим да ћемо тај процес приватизације завршити када дођемо до краја. Хвала.

16.7.2014. Шесто ванредно заседање Заједнички начелни и јединствени претрес о актима из тачака 3. и 4. дневног реда Уважени председавајући, поштована министарко, колегинице и колеге, већ цео дан водимо доста коректну и вредну расправу и не желим да дужим, да одузимам време и оним колегама иза мене који би нешто да говоре и да употпуне овај данашњи дан. Пре свега, желим да кажем да Извештај о елементарној непогоди, поплави која је задесила Републику Србију је свеобухватан, исцрпан, са свим мерама које су предузеле и предузимају у циљу спашавања у оном тренутку када нас је задесила та елементарна непогода, сва министарства и све службе које су задужене биле да реагују у том тренутку и одбране пре свега угрожене људске животе и одб-

ране угрожена насеља. Извештај до детаља наводи које су и какве радње извршене у сваком од министарстава Републике Србије, као и у РХМЗ, те јавним предузећима и установама. Из Извештаја се види да су размере катастрофе баш катастрофалне, какве нису задесиле ово подручје, не само Републику Србију, у задњих сигурно стотинак година. Нажалост, и поред свих предузетих мера, оно што је најтрагичније, имали смо 57 људских жртава и материјалну штету која је отприлике од око 1,5 милијарди евра. На Одбору за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације смо исказали један закључак да је део овог Извештаја требало да буде и онај део за осам градова који су имали исту овакву катастрофалну ситуацију месец дана пре тога, а то је она априлска поплава. Колегиница Марија Јевђић је доста тога говорила са становишта града Краљева, с обзиром да град Краљево,

с једне стране кад гледате, лепо је живети на три реке, али када имате овако катастрофалне непогоде, имате несрећу да вас месец дана пре ове велике несреће задеси поплава са југа, а након месец дана и са запада. До дана данашњег ми знамо да нам неки путни правци, као што је Ушће-СтуденицаИвањица и дан данас не функционишу и да је то још један детаљ који би показао да су те штете, чини ми се, можда и веће него ових 1,5 милијарди, ако их нисмо обухватили, а мислим да нисмо. Као нешто што је нормално и као нормалан след оваквог извештаја, то је Предлог закона о отклањању последица поплава у Републици Србији. Основни мотив за доношење овог закона је што хитнија нормализација живота у поплављеним подручјима и подручјима која су угрожена клизиштима. Такође, да се не бих понављао, оно што је мени доста коректно у овом Предлогу закона наглашено, то је оно што је госпођа министарка рекла, да

ће држава одрадити то у оном свом државном делу, а да локалне самоуправе и покрајина имају одређене надлежности. И о томе је доста говорила колегиница Марија Јевђић, па се не би понављао. Град Краљево је већ предузео конкретне мере и за све оне, а то је негде око 470 кућа које су у овом другом поплавном таласу угрожене, ми смо обезбедили одређена средстава и предузели конкретне мере, не чекајући оно што ће држава донети. Оно што је најважније и што желим да поздравим, обзиром да је град Краљево преживео једну катастрофу пре четири године, то је формирање канцеларије и то је што ће канцеларија водити рачуна о свим примањима и давањима и да ћемо имати редовне тромесечне, месечне извештаје како локалних самоуправа према канцеларији, тако и канцеларије према Влади и према Народној скупштини. Надам се да ћемо о томе дискутовати. Хвала.

15

16

МАГАЗИН 8.3.2015.

17

Без длаке на језику: Драган Арсић (1)

МАГАЗИН

8.3.2015.

ПОДЕЛА ТИГРОВЕ КОЖЕ

18

- Генератором свега лошег чему се противи Народни покрет Србије сматра се политички систем који је у свакодневни живот увео партократију, а са њом и негативну селекцију као озбиљну кочницу просперитета земље. - Послушници су неспособни кадрови који најчешће кроз скупу државу и јавна предузећа доводе до пропадања Србије. - До сада су грађани гласали за слику лидера, па се и у Краљеву кандидати за одборнике сакрију иза те слике, а бирачи тек након избора виде за кога су гласали.

- Највећа препрека унапређењу здравственог система је Републички фонд за здравственo осигурање. – Док на евиденцији Националне службе за запошљавање на посао чека 75 лекара краљевачком здравству недостаје најмање тридесет лекара у Дому здравља и петнаестак у Општој болници а се за наредне локалне изборе, који се очекују у првој половини следеће године, припрема све више различитих групација сведочи и пошле недеље промовисан Народни покрет Србије на чијем се челу налази један од оснивача и дугогодишњи члан Демократске странке др Драган Арсић.

Д

Народни покрет Србије се сврстава у подугачак низ оних којима су пуна уста интереса народа који из дана у дан све лошије живи, а баш то је главни мотив претендената на поделу колача локалне власти да се на време припреме за изборну утакмицу. Прво појављивање у јавности до-

живело је потпуни фијаско, јер се на конференцији за медије, из ко зна којих разлога, није појавила ни једна од четири краљевачке телевизије. То није сметало нашем репортеру да истражи шта је мотивисало нову групацију некадашњих страначких активиста да реактивирају политичко

Др Драган Арсић

19

Фото: М. Радовановић

20

МАГАЗИН 8.3.2015.

као озбиљну кочницу просперитета земље.

- За просперитет Србије основно је да има добре кадрове који би изградили добре институције, а то се није догодило годинама захваљујући партијским лидерима који су створили партијска гнезда са послушницима који су им апалудурали. Послушници су неспособни кадрови који најчешће кроз скупу државу и јавна предузећа доводе до пропадања Србије. Неопходан услов да се томе што дуго траје стане на пут је промена изборног закона и политичког система како би грађани Србије знали за кога гласју. До сада су гласали за слику лидера, па се и у Краљеву кандидати за одборнике сакрију иза те слике, а грађани тек након избора виде за кога су гласали. До пропадања долази јер су изгласали послушнике и неспособне, а не оне за које би иначе гласали. Због тога је потребан већински изборни систем о коме се само говори, али се није догодио, јер лидери не би имали такав утицај и толику моћ као кад би стварали институције позитивном селекцијом кадрова – каже Арсић. Страх да нешто тако не могу да издејствују политичке странке повод је за формирање покрета, као што је Народни покрет Србије, са циљем да окупљени око идеје наставе оно што је чинило окосницу политике некадашњег премијера Србије Зорана Ђинђића. Као један од оснивача странке далеке 1989. године др Арсић политику Зорана Ђинђића сматра погледом у будућност који је сезао далеко испред савременика. Чињеница да није био схваћен на потребан начин утицала је на оспоравање од стране оних који су били на власти деведесетих година прошлог века. У ситуацији кад је требало да постану само део прошлости након Ђинђићевог убиства вратили су се на политичку сцену и тако на дуг период одложили примену политике просперитета. Ма колико се Зоран Ђинђић залагао за стварање јаких институција највећом грешком се сматра што шест

месеци након петооктобарских промена 2000. године није расписао изборе на начин како је то планирано. У томе су га, верује Арсић, спречили други коалициони партнери жељни власти оспоравајући политику грађанског друштва, везивање за Европу и помирењем са остатком света. Још тада је пропуштена историјска шанса која је требало да Демократској странци донесе већу популарност него што је икада имала. Сазнање да највећу вредност једне политике чине иснтитуције, и добри кадрови на којима се заснивају, повод је за подсећање на начин како је Ђинђић бирао сараднике. Анегдота потврђује да је најближе тражио међу онима који брзо корачају и прескачу степенике што је симболично требало да значи да брзо иду у будућност.

- Људи из његовог окружења су се дистанцирали од те политике и почели да је мењају, а он направио катастрофалну грешку што је оживео оне који су носили политику пропадања Србије деведесетих година и направио коалицију са социјалистима. То је за нас било крајње разочарење, а показало се и као велика грешка. То се Демократској странци обило о главу, а дистанцирање од политике Зорана Ђинђића је основни узрок њеног пропадања на последњим парламентарним изборима. Кад су наставили негативну селекцију више нисмо препознавали странку у коју су ушли сви који су интерес тражили у јавним предузећима. То је урушавало систем и саму странку, јер ти људи нису у њу ушли због идеја, напретка и будућности већ због личне користи. Ја сам због тога од убиства Зорана Ђинђића до 2010. године био пасиван члан, а тада напустио странку и више се нисам бавио политиком – каже Арсић опаском да је одусуство из политичког живота било прилика да као директор Здравственог центру „Студеница“ утиче на побољшање квалитета здравствених услуга. Данас сведочи да је ова намера била основни мотив због кога се укључио у дрштвени рад уверен да ће из редова Демократске странке обезбедити бољу стартну позицију за развој

Фото: М. Радовановић

деловање. На старту политичке утакмице Народни покрет Србије истиче по десет тачака онога за шта се залаже, и шта сигурно не подржава. На првом месту је залагање за очување породичних вредности повећање наталитета, а следи референдум о најважнијим питањима која се тичу живота сваког појединца, развој домаће привреде кроз посебне подстицаје и пољопривреде кроз успостављање професионалног задругарства и обезбеђивање сигурног пласмана робе. Високо место зауизима залагање за стимулативне пакете за младе којима се помаже покретање сопственог бизниса и куповина стана, па промена образовног система и усклађивање са потребама тржишта рада и побољшање статуса запослених у просвети. Народни покрет Србије се залаже за поштовање белих мантила и задовољног пацијента, праведан однос према развоју свих делова Србије, грађанску државу у којој сви грађани имају једнака права и европски пут по мери интереса државе и њених грађана. На првом месту листе онога чему се противи Народни покрет Србије је сазнање да највећи извозни производ представљају младост и интелигенција. Припадници новог покрета се противе смањењу плата и пензија, јер представљају само привид стабилизације и штедње, али и да важне одлуке доносе појединци пре него независне и уређене институције. Више него таблоидни од судства и полиције се очекује да буду поштени, а да се за труднице издваја више новца него за затворенике. Листу допуњава залагање да земља пуна реформи не буде међу последњима у свету по ефикасности и пословној клими, да Србија не производи и увози генетски модификоване организме, да се спорт не политизује а хулигани господаре стадионима и елиминише цензура у свим сферама живота. Др Арсић генератором свега лошег чему се противи Народни покрет Србије сматра политички систем који је у свакодневни живот увео партократију, а са њом и негативну селекцију

21

8.3.2015.

МАГАЗИН

22

здравствене установе. Испоставило се да се проблеми много боље упознају кад се уђе у систем, а онај који је владао у српском здравству сведочи да је њиме уместо здравствених радника руководила администрација што се није променило ни до данас. По дубоком уверењу Драгана Арсића највећа препрека унапређењу здравственог система је Републички фонд за здравствен осигурање. Са дистанце од деценију и по готово невероватно звуче речи др Арсића да у краљевачком Здравственом центру до његовог доласка на чело установе 2001. године није било ничега сем обавештења на вратима ординација о томе шта недостаје, па пацијенти морају да купују сами.

- Дуг за опрему Интернистичке болнице износио је око милион и по марака, а главница за лекове која је деведесетих година износила три милиона динара са каматом је нарасла на 30 милиона. После само недељу дана стигла је госпођа која две године није могла да уђе у центар, а оно што је нудила изгледало је као бајка, немогућа

мисија. Није прошло ни седам дана до тренутка кад су по нашој наруџбини стигла три шлепера хуманитарне помоћи. Формирано је Министарство здравља, а први министар била Нада Костић коју су брзо сменили, па је дошао један од најгорих министара Обрен Јоксимовић. Не знам да ли је гори он или Зоран Станковић, али су истог нивоа незнања о здравственом систему. Министар се бавио политиканством и захтевао од мене да не унапређујем здравствени систем и као услов да останем директор понудио чланску карту Демократске странке Србије. Кад сам рекао да овакав примитивизам нисам очекивао ни у месној заједници, а камоли у Министар ству здравља, почео је сукоб. После неколико месеци, након једног криминалног порођаја који сам одмах пријавио полицији, он је искористио прилику да ме уз помоћ политиканата смени – каже др Арсић који се на место директора Здравственог центра „Студеница“ вратио после само годину дана. Повратак је био прилика да се уз помоћ Фондације принцезе Катарине

и Народне банке обезбеди неколико инкубатора за породилиште, ново санитетско возило и нешто опреме, а уз помоћ немачке владе скенер. У сарадњи са Међународним комитетом Црвеног крста отпочела је реализација пројекта Изабрани лекар у који је уложено око два милиона и 200 хиљада швајцарских франака, а општу немаштину из прве године директоровања заменио је препород Дома здравља и санација готово свих амбуланти у које је стигла нова опрема. Пројекат Изабрани лекар био је по др Арсићу основни предуслов за увођење конкуренције у примарну здравствену заштиту, а до ње никада није дошло првенствено због издвајања Дома здравља из Здравственог центра „Студеница“. Ма колико да је у развој новог модела примарне здравствене заштите уложено много напора, да би га прихватили и лекари и пацијенти, није дошло до изједначавања приватне и државне праксе и увођења концесије након чега би тимови лекара са Републичким заводом за здравствену за-

штиту директно уговарали услуге за све регистроване пацијенте. Настојање да лекар коме је поверење пружило више пацијената има већу плату, па се због тога максимално труди да их квалитетом услуга задржи у што већем броју, у знатној мери онемогућава бирократија која кочи овај модел трошећи паре осигураника на најнерационалнији начин. У ситуацији када не постоје јасна правила понашања средства се троше по њиховом нахођењу због чега и поред 75 лекара на евиденцији Националне службе за запошљавање краљевачком здравству недостаје најмање тридесет лекара у Дому здравља и петнаестак у Општој болници. Све више преовладава уверење да би у случају примене модела концесије и директног уговарања због конкуренције био побољшан квалитет услуга у здравству. У ситуацији кад још није заживео државни домови здравља се показују као веома неефикасни па су, због 28 одсто немедицинских радника у односу на дупло мањи број који предвиђају европски стандарди, плате здравствених радника мале па

их не мотивишу на усавршавање и пружање квалитетнијих услуга. Др Арсић тврди да у таквој ситуацији државни домови здравља нестају, јер су тимови који се издвајају ефикаснији и квалитетни, имају мање трошкова и више улажу у пацијента. Као соломонско решење изабрано је најгоре које домове здравља ставља под ингеренцију све сиромашније локалне самоуправе.

- Нити је дому здравља довољно то што могу да уложе, нити могу више да издвоје, а то плаћају пацијенти. У Дому здравља нема основних елемената, тоалет папира и сапуна, а у Болници тога нема три месеца, па се појави на три дана. Од једног здравог организма направили су две наказе које никада неће профунционисати док не дође до концесије и стварања 60 мањих јединица и тимова који ће бити конкуретнији и опремљенији – каже др Арсић који се сматра главним кривцем што је у Краљеву издвајање Дома здравља из Здравственог центра извршено међу последњим у земљи. Иако је по важећем закону процес требало да буде завршен до истека

2010. године Арсић се сматра заслужним што је рок продужен за још три године. У ситуацији када је процес бар на папиру завршен ситуацију апсурдном чини сазнање о постојању два правна лица иако још није урађен деобни биланс.

- Није могуће поделити тигрову кожу. Кад поделите један организам који је функционисао добијете две наказе. Зато сам говорио да је то бесмислен закон и да је требало увести концесију, а онда правити примарну здравствену заштиту на бази кокуренције. Болница би остала као општа, а лекари из примарне заштите сарађивали много боље са специјалистима јер би били заинтересовани да њиховим пацијентима буде боље. Овако им је плата загарантована, дају упут и више не воде рачуна. Ситуација је апсолутно шизофрена , а мислим Међународни монетарни фонда озбиљно притиска министарство да што пре промени закон о концесији и изједначи приватну и државну праксу – каже др Арсић. Т. Радовановић

23

Форум Уније воћара и повртара Централне Србије

МАГАЗИН

8.3.2015.

ПЕРСПЕКТИВА У

24

- Последице индустријализације земље током друге половине двадесетог века огледају се у више од 700 насеља у којима има мање од 700 становника. - У већини таквих насеља најмлађи су старији од пола века, а кућа има више него људи. - У 800 села Србије током три последње деценије није рођена ни једна беба. - Унија воћара и повртара Централне Србије даје шансу и онима са распарчаним поседима, ниским приносима и застарелом опремом који нису конкурентни ни у локалним атарима, а камоли на захтевном тржишту Европске уније.

– Последњих месеци Србија покушава оно што су Холанђани урадили пре пуних 106 година. - Примарним циљем Унија сматра покретање прерађивачке индустрије која би пољопривредним произвођачима обезбедила сигуран пласман производа на партнерским основама који ће задовољити профитабилност и економску оправдност свих учесника у реализацији

У УДРУЖИВАЊУ

25

рви Форум Уније воћара и повртара Централне Србије наметнуо се као добро промишљена и заокружена прича након сазнања да је пре само пет деценија основни мотив бројних младих људи са села био запослење у неком од индустријских предузећа. Онима који нису били у превеликој љубави са књигом остајала је мотика, па зато данас у 800 села Србије током три последње деценије није рођена ни једна беба, а више од 700 насеља има мање од стотину становника. У већини таквих насеља најмлађи су старији од пола века, а кућа има више него људи, па се Унија воћара и повртара Централне Србије сматра једним од начина за оживљавање српског села, јер даје шансу и онима са распарчаним поседима, ниским приносима и застарелом опремом који нису конкурентни ни у локалним атарима, а камоли на захтевном тржишту Европске уније. Унија воћара и повртара је основана с намером да, у складу са националном стратегијом за развој српске пољопривреде, покуша да промени тренутно

МАГАЗИН

8.3.2015.

П

26

стање, а мотив за то је сазнање о природним ресурсима и људском потенцијалу. На прошлонедељном скупу је потврђен циљ над циљевима, стварање институције српског домаћина коме Унија обећава помоћ уз подршку локалне и регионалне самоуправе и Министарства пољопривреде. Жеља покретача иницијативе о формирању Уније је да сеоска домаћинства ојачају и прошире, а напуштене куће које су индустријализацијом остале празне поново активирају и постану угледна домаћинства како њихови власници не би постали Аустријанци, Италијани, Арапи и ко зна ко све још. Са становишта српског домаћина који је уништаван читавих седам деценија компас је изгубљен током последње две и по кад је стварана друга категорија моћника познатих као богати Срби који су покупили капитал и изнели га из земље. Више него констатација да немају образа погађају оне по којима их и на различите начине стечене дипломе не спречавају да троше лако зарађене паре. Онима који

нису у таквом положају не преостаје ништа друго до да удруживањем помажу једни другима како би се поправио све тежи, и ни мало известан, положај. Као једина реална опција тренутка у коме се налази држава види се покретање пољопривреде, а Форум Уније воћара и повртара Централне Србије није једино место на коме се подсећа на то. Поразно делује сазнање да су ово што се на просторима Србије покушава последњих неколико месеци Холанђани урадили пре пуних 106 година. Због тога је ова земља, са површином нешто мањом од Војводине а три пута мањом од Србије, током 2013. године остварила укупан бруто приход од 86 милијарди евра. Тај приход је у Србији непуних 80 милијарди мањи. Удружени воћари и повртари дубоко верују да би за највише пет година незапосленост у Србији могла да се спусти испод 10 одсто. До тога води боља организованост и удруживање у јединствен српски агрокомбинат од кога се очекује да организује произ-

водњу у којој би свако газдинство добило потребан репроматеријал на одложено плаћање, а платило га робом коју произведе. Производња по стандардима Европске уније и све пробирљивијег руског тржишта, које у први план ставља квалитет, довољна је гаранција да буду откупљене све произведене количине. Основа на којој је формирана унија је удруживање и умрежавање ради обезбеђења довољних количина производа одређеног квалитета што би, уз континуитет, требало да резултира конкурентношћу на иностраном тржишту. Унија је настала на заједничком састанку 23. новембра прошле године уз подршку пољопривредних произвођача, а на иницијативу оснивача који су удружили потенцијале, знање, искуство уважавајући природне ресурсе, потенцијале и захтеве тржишта, па је на тој основи због извоза и конституисан сложен организациони систем. Примарним циљем Унија сматра покретање прерађивачке индустрије која би пољопривредним произвођачима обезбедила сигуран пласман производа на партнерским односима који ће задовољити профитабилност и економску оправдност свих учесника у реализацији. Задатак уније је да оствари партнерске односе и комуникацију са владиним организацијама и државним институцијама, агенцијама и привредним друштвима, произвођачима опреме, репроматеријала, сировина, механизације, система за наводњавање и свега што је потребно у процесу производње. У исто време настојаће да развија партнерске односе са врхунским стручњацима различитог профила, универзитетским професорима, докторима, академицима, изумитељима и научним институтима, а све због сазнања да је примена нових технологија веома важна за развој воћарства и повртарства. Иако су образовне и истраживачке установе и институције значајно допринеле планирању развоја код конкретне реализације је неопходна

сложена организација свих учесника, екстерна и интерна комуникација ради остваривања циљева који ће се реализовати у оквиру Уније.

- Организоваћемо тематске целине по врсти пољопривредне делатности и бавити се пољопривредном производњом. Имамо изузетне потенцијале за развој воћарства и повртарства, али недовољно искоришћене, па се пољопривредни произвођачи уситњеног поседа суочавају са многим проблемима. Зато само удруживањем можемо постићи повећање капацитета, квалитет и конкурентност производа. Желимо да покренемо озбиљну прерађивачу индустрију, односно сабирно дистрибутивни прерађивачки центар у коме ће партнерима бити доступни подаци и карактеристике расположивих привредних потенцијала, јер нам је циљ да идемо ка финализацији приоизвода препознатљивог квалитета. Политика квалитета је вома битан фактор, па ће Унија ангажовати стручњаке који ће нам помоћи да сертификујемо квалитетне производе који би као такви ушли у дистрибутивни центар и пласирани у свежем облику са посебним дизајном, или прерађени уз очување свих вредности органских производа – каже потпредседница Уније Јасмина Проданов са нагласком на жељу за претварање слабости у предности. Показало се да рурална подручја пружају велике шансе за пољопривредну производњу на органским принципима, али и за развој креативне економије на основама културно историјског наслеђа, поднебља, традиције и културе народа. Недостатак фонда за развој пољопривреде упућује пољопривредне произвођаче да користе често неповољне банкарске кредите за набавку опреме и механизације. Највећи број њих веома тешко долази до подстицајних средстава за развој пољопривреде, па се значајним сматра залагање да се заједничким ангажовањем достигне потребан ниво кредибилности како би се утицало на формирање фонда за развој пољопривреде. Задатак Уније би у наредном

периоду био да пољопривредницима обезбеди потребну логистику и добре услове за производњу.

- План је да што више подстичемо укључивање произвођача у наш систем и сопственим снагама утичемо на формирање институције. Не тражимо плаћање чланарине, нити било шта друго, јер знамо да је то препрека за оно што желимо, а желимо да произвођачима пренесемо искрене намере да постанемо партнери у јединственом организационом систему. Они треба да знају да коначно имају институцију која брине о њима и пружа логистику од самог почетка производње. Након тога ћемо направити анализу података да би димензионисали потребне капацитете, а све ћемо, како налаже пословни кодекс, заокружити потписивањем дугорочних партнерских уговора у којима ће бити јасно дефинисана права и обавезе свих учесника. Желимо да постанемо водећи у развоју воћарства и повртарства, а озбиљне амбиције засноване су на реалним основама – наглашава Проданов. И поред става да пут до тог циља није лак преовладава уверење да је удруженим снагама могуће покренути развој кроз значајна партнерства са прерађивачком индустријом и расположивим потенцијалима који нису занемарљиви. Потребни објекти и инфрастуктура већ постоје, а постоји и озбиљна заинтерсованост страног партнера који би помогао у финанисрању опреме уз коришћење могућности које влада пружа за привлачење инвестиција и отварање нових радних места. Сазнање да је ово поднебље изнедрило велики број најумнијих људи, од Немањића, преко Тесле и Пупина до стручњака из различитих области који свуда у свету показују да само труд и рад воде ка успеху, пред чланове Уније ставља велики задатак али и шансу коју не би смели да пропусте. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

27

Након разговора у Министарству правде

МАГАЗИН

8.3.2015.

СВЕТЛО НА К

28

- Пре него покрену поступак за наплату преосталог дуга бивши радници „Магнохрома“ треба да оспоре споразум којим су у пролеће 2012. године пристали на исплату 80 одсто вредности дуга од заосталих зарада. – Уколико до 1. априла не буде конкретнијег помака следи блокада Ибарске магистрале код Бугарске чесме. - Од радника се очекује да покрену поступак којим би доказали да је у поступку остварења права било елемената преваре. - Док је бившим радницима најважније да дођу до петине укупног дуга на који имају право политичари много значајнијим сматрају очување мира и избегавање опасности о блокирању саобраћајница

Фото: М. Радовановић

КРАЈУ ТУНЕЛА

29

30

МАГАЗИН 8.3.2015.

гонија бивших радника „Магногрома“, који од 2008. године покушавају да наплате зараде остварене од 2001. до одласка из предузећа, долази у фазу кад би требало да се бар назре коначно решење. Први дан априла ове године је и дан подсећања на исти датум 2012. кад им кордон полиције није дозволио да блокирају Ибарску магистралу код Бугарске чесме. Ових дана бивши радници некадашњег краљевачког гиганта наговештавају да би, ако се до тада не дају сигурне гаранције да ће преостали део дуга бити исплаћен, поново кренути пут Бугарске чесме и блокирати Ибарску магистралу. Борба за наплату заосталих зарада отпочела је још 2001. године, а чак ни правоснажне пресуде надлежног суда нису биле довољна гаранција да могу да наплате потраживања. Био је то повод за редовна недељна окупљања испред зграде Основног суда у Краљеву у нади да би могли да дођу бар до дела средстава која им по закону припадају. Посебно депримирајуће у то време је деловала одлука да исплате судске трошкове иако не постоји гаранција да се реализују обавезе из правоснажне пресуде. Трачак наде појавио се пред мајске изборе 2012. кад је из локалне самоуправе стигла информација да би врло брзо „Магнохром“ могао да постане власништво аустријске фирме РХИ након чега би била интензивирана производња, а добар део радника био враћен на посао. Уверење да овога пута неће бити преварени у знатној мери је утицало да пристану на исплату четири петине дуга. Кад је постало јасно да од најављене приватизације неће бити ништа по-

А

ново су отпочели протесте овог пута са захтевом да им се исплати и остатак од 20 одсто дуга утврђеног судским решењима. Последњи протести бивших Магнохромаца био је повод да градоначелник Краљева Томислав Илић и начелник Рашког управног округа Небоја Симовић покрену иницијативу за састанак представника бивших радника са министром правде Николом Селаковићем. На састанку који се оцењује конструктивним договорене су правне радње које треба предузети како би радници остварили права за која се боре годинама. После толико година прија сазнање да је и министар Селаковић испољио разумевање за проблеме радника и жељу да њихов проблем, у складу са законом, буде решен у што краћем року. Пут до остварења жељеног циља и даље се не чини лаким и брзим, а од радника се очекује да покрену поступак којим би доказали да је у поступку остварења права било елемената преваре. Како из различитих извора стижу различите информације о броју радника који су наплатили потраживања, као и о количини реализоване наплате дуга од предузећа, очекује се да уз помоћ повереника за информације од јавног значаја дођу до тачних података који се налазе у Фонду за развој. И док је бившим радницима најважније да дођу до петине укупног дуга на који имају право политичари много значајнијим сматрају очување мира и избегавање опасности о блокирању саобраћајница. У исто време обе стране указују на пропусте у досадашњем процесу који су спречавали повериоце да предузму праве правне кораке.

Представник радника Лазар Павловић је по повратку из Београда поновио већ познате ставове радника који се сматрају превареним, посебно у пролеће 2012. године кад им је у присуству тадашњег председника Бориса Тадића обећано да би „Магнохром“ врло брзо могао да реактивира производњу. Данас верују да је то био још један предизборни трик који их учвршћује у уверењу да не треба превише веровати олако датим обећањима. Уз то су све одлучнији да треба наставити са протестима све до наплате и последњег динара дуга. До покретања са мртве тачке следи прикупљање потписа свих 1.400 радника од којих је захтев за исплату исказало тек нешто мање од половине. Велико незадовољство је међу радницима изазвала информација да је потраживања наплатило 2.700 радника, а то је повод да се, уз посредовање повереника за информације од јавног значаја, од Фонда за развој затраже подаци у чију истинитост радници одавно сумњају. Кад су 2012. године прихватили исплату четири петине дуга радници су се руководили жељом да не оставе на цедилу колектив у време кад му следи брза приватизација. Данас верују да су преварени и потврђују намеру да блокирају Ибарску магистралу баш као што су 2008. године блокирали Београд. Оно што је договорено у Министарству правде потврђује и градоначелник Краљева подсећањем да радници морају прво да оспоре у то време потписан споразум, а након тога покрену нови ванпарнични поступак. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

31

МАГАЗИН

8.3.2015.

13. април у 18,00 Полазак испред Цркве Свете Тројице 14. април Долазак у Солун, обилазак Цркве Светог Димитрија и Српског гробља, спавање у Јерисосу 15. април Одлазак у Манастир Хиландар, спавање у Хиландару 16. април Повратак из Манастира Хиландара, спавање у Јерисосу 17. април Одлазак на славу Манастира Каково, спавање у Јерисосу 18. април Обилазак око Свете Горе бродом, повратак за Краљево 19. април Долазак у Краљево

32

33

Женска парламентарна мрежа

МАГАЗИН

8.3.2015.

ЗНАЧАЈНИЈА УЛОГА Н

34

НА ЛОКАЛНОМ НИВОУ

- Округлом столу Женске парламентарне мреже изостало значајније присуство већег броја одборница, од двадесетак колико их има у локалном парламенту, иако је циљ Савета за родну равноправност формирање Женске одборничке групе. - Основни циљ удруживања је допринос адекватном решавању питања од општег интереса на које би могле у значајнијој мери да утичу, а да то не буде у супротности са ставовима политичких опција којима припадају. – Теме округлог стола женско предузетништво, положај жена у пољопривреди и начини за њихово оснаживање

35

д оснивања 2012. године Женска парламентарна мрежа ради пуном паром и укључује све посланице у републичком парламенту. Након конституисања најновијег сазива Народне скупштине у априлу прошле године промењен је састав мреже која укључује 95 жена колико их, од укупно 250 посланика, има у републичком парламенту. Оволики број представља значајну снагу посебно у светлу чињенице да може у значајној мери да утиче на креирање закона и подзаконских аката за које није потребна апсолутна већина. Округли сто Женске парламентарне мреже у Краљеву, коме су присуствовале координаторка Марија Обрадовић, шефица кабинета потпредседни це владе Зоране Михајловић Марија Блечић и чланица некадашње Управе за родну равноправност Мира Марјановић, одржан је као подршка механизмима за родну равноправност у локалној самоуправи и одборницама локалног парламента. Округлом столу је присуствовало 13 посланица Народне скупштине са задатком да провере шта се и како ради на овом терену, да ли жене, и колико, имају подршку локалне самоуправе и

МАГАЗИН

8.3.2015.

О

36

других органа власти за то што раде, а све у циљу пружања помоћи која би оснажила локалне механизме за родну равноправност. Као што је то често случај у локалним срединама број гостију је и овога пута био већи од оних којима је скуп намењен, па је изостало значајније присуство већег броја одборница од двадесетак колико их има у локалном парламенту иако је циљ Савета за родну равноправност да се формира Женска одборничка група. Одборницама Српске напредне странке, Социјалистичке партије Србије, Јединствене Србије и Демократске странке су током дводневног скупа предочене све предности оснивања одборничке групе како би се одагнала сумња у могућност губљења интегритета, или промене политике коју заступају у Скупштини града. Основни циљ удруживања је допринос адекватном решавању питања од општег интереса на које би могле у значајнијој мери да утичу, а да то не буде у супротности са ставовима политичких опција којима припадају. Скуп припадница лепшег пола се на почетку месеца, у коме се обележава међународни Дан жена, бавио и питањима

женског предузетништва, положаја жена у пољопривреди и начинима за њихово оснаживање, а драгоцена искуства пренеле су предузетнице из Крагујевца и Чачка. Председница Савета за родну равноправност Лидија Павловић скуп оцењује корисним у периоду који претхо ди формирању Женске одборничке групе у локалном парламенту.

- У наредном периоду ћемо покушати да разговарамо са предузетницама у Краљеву, да видимо који су њихови проблеми, шта је то што не могу саме да реше, а ми би кроз наше функције и улоге одборница могле да урадимо како би се њихов положај побољшао и обезбедио бољи третман. Жени је посебно тешко да као предузетница опстане на тржишту, па често клоне духом због велике конкуренције и повлачи се из покушаја да оснује предузеће или занатску радњу. Није редак случај ни да раде извесно време, а после тога се повлаче и затварају предузећа. Велики успех у овој сфери је остварен у Чачку где има доста преузетница које веома добро раде и велика су конкуренција предузећима на чијем су челу мушкарци, а због сазнања да има предузећа у

којима запошљавају друге жене њихова улога је изузетно велика о чему сведоче добри резлтати остварени у Крагујевцу – каже Павловић. Спектар занимања којима се баве преузетнице је прилично широк, а укључује активности од најједноставније производње колача и шивења до озбиљних послова чији су резултати конкурентни и на иностраном тржи шту. Слабо интересовање одборница Скупштине града за учешће на округлом столу тумачи се великим професионалним и породичним обавезама, па се као императив намеће потреба организације сличног скупа далеко од средине у којој живе и раде. Повод за ово је сазнање да би само у таквим условима током вишедневних семинара могле максимално да се концентришу на оно због чега су присутне, а не да мисле о породичним обавезама због којих настоје да искористе сваку прилику за останак код куће. Осим тога овај вид рада је прилика за дружење са женама из других средина, а резултат би била корисна размена искустава о заједничким проблемима и начинима за њихово решавање. О положају жена у пољопривреди

учесницама скупа је говорила бивша министарка Ивана Дулић Марковић и пренела позитивна искуства Војводине која се од осталог дела земље разликује по томе што се велики број жена појављује као власник земљишта и других некретнина.

- У Војводини су жене већином власнице земље, па има много пољопривредница којима посебну пажњу поклањају европски фондови и дају огромна подстицајна средства како би опстале у послу којим се баве. Навела је конкретне примере жена које добијају велика средства из тих фондова и нагласила потребу за раздвајање села од пољопривреде. Код нас се греши јер се пољопривредници баве свим и свачим, а уз сазнање да тога немају велику корист преморени су и не могу све да издрже. Ако би се определили за једну делатност дошли би у позицију да запошљавају нове раднике и тако раде пуном паром. Статистика показује да будућност на све пробирљивијем европском тржишту представља гајење кока, оваца и коза, а велики значај има и гајење воћа, посебно малина, вишања, трешања, дуња и шљива које су све траженије – каже Павловић.

Све упућује на потребу већег ангажовања жена у пољопривреди након што буду свесне погодности које су им на располагању. Тема округлог стола биле су пензије и пензијско осигурање из чега проистиче став да је у појединим занимањима тешко очекивати добре резулта те са 65 година живота, посебно код жена које су се запослиле одмах по завршетку средње школе. Ово је најјаче изражено код оних које раде у предшколским установама, па се намеће потреба примене искустава које у овој области имају земље Европске уније где жене, за разлику од оних у Србији, имају могућност да кроз приватне пензионе фондове право на пензију остваре и пре истека шездесет пете године живота. Општи утисак са округлог стола упућује на задовољство квалитетом тема и корисних информација а све би, по очекивању председнице Савета за родну равнопрвност, требало да води ка што бржем формирању Женске одборничке групе уз велику подршку Женске парламентарне мреже. Т. Радовановић Фоото: М. Радовановић

37

38

МАГАЗИН 8.3.2015.

39

Пред међународни Дан жена

МАГАЗИН

8.3.2015.

НА БАЈКОВИ

40

ИТОМ ПУТУ

- Бајковит пут од незапослене жене до златне директорке мултинационалне компаније. – Велика компанија нуди посао у који се не улаже ништа сем слободног времена, који се креира по сопственој жељи, ради на месту и са особама које се изаберу. - До врха пирамиде се стиже само напорним радом. - У ситуацији кад је беспослених више него икада поразно делује сазнање да највећи број њих пасивно очекује боља времена покушавајући да кривца за стање у коме се налазе потраже у неком другом. - У компанији нема привилегованих, нема ничег преко везе, а добије се зарађено и нико не пита ко је и одакле ко, чији је и шта је завршио. - Компанија исту шансу пружа свима који желе да раде

41

еђународни Дан жена осми март најчешће је повод за различита окупљања и обележавање овог датума у пријатној атмосфери, тек по који пут и прилика да се укаже на неповољан положај жена у друштву. Чланице Повереништва Српске напредне странке сматрале су да је најбољи вид обележавања међународног празника трибина о женама у политици, насиљу над женама и онима које су покренуле сопствени бизнис. Свечарској атмосфери су у доброј мери допринеле мало ведрије теме док је она о насиљу овом приликом изостала. Страначке просторије су тек неколико дана пред значајан празник биле пуније него обично, а најзначајнијом се за скупљање учинила чланица месног одбора странке из Рибнице и одборница у Скупштини града Ивана Базић. Идеја која је овом приликом водила организаторе трибине била је да се на једном месту окупе успешне жене из локалне средине, да у опуштеној атмосфери размене идеје и поделе утиске и једна другој помогну како би биле још успешније и боље у

МАГАЗИН

8.3.2015.

М

42

политици и предузетништву тако и у другим сферама свакодневног живота. Са аспекта Српске напредне странке најуспешније су оне жене које себи свакодневно постављају циљеве и вредно раде на њиховом остваривању.

- То су пре свега мајке, супруге, добре, честите, вредне жене које уз све велике и важне обавезе успевају да одвоје време за себе и посвете се жељама и амбицијама. Много је разлога због којих сам одлучила да постанем члан неке партије, али и мотива којим сам се руководила. Српска напредна странка је отворила врата свима, посебно женама, и дала им широк простор за деловање, посебно женама које се налазе на важним местима и позицијама у странци и локалној управи. Оне на леђима храбро носе свој и проблеме грађана, па посвећено и предано раде на њиховом решавању. Позитивних резултата има и то је једини разлог зашто остајемо у странци у којој има места за све даме. Нема нас довољно и зато је потребна свака храбра и одважна спремна да се бори за себе, али и за друге, јер само такве странка цени, вреднује и по-

штује. Бављење политиком може да буде морална и одговорна активност, али и посао – истакла је Базић. Да изузетно успешних има и у средини која се често карактерише посебно неповољном за бављење било каквим послом потврђује пример Милене Петровић која је на трибини говорила о бајковитом путу од незапослене жене до златне директорке мултинационалне компаније. Дуги низ година је као и многи вршњаци Милена таворила без посла далеко од града у месту где амбиције и идеје које је желела да реализује нису могле да дођу до изражаја. Ма колико била задовољна успехом на породичном плану увек је недостајало још нешто, испуњеност на пословном. Године су пролазиле, а са временом полако чилела нада да би могла да добије посао у струци. Много година касније потпуно је нестала жеља да буде оно за шта се школовала.

- Почела сам да сањам сан и волела да се бавим приватним бизнисом који нема радно време и не може да ме ограничава, који ће омогућити да улажем у себе онолико колико будем

43

8.3.2015.

МАГАЗИН

44

желела и имала потребе. Мислила сам да то у Србији нећу доживети, али сам се преварила. Након непуне две године случајно сам се нашла на месту где сам први пут чула фасцинантну причу која ми је личила на бајку. Имала сам среће да на тај пут и авантуру кренем са људима који су били најуспешнији лидери у Орифлејму. Пре тог сусрета била сам одличан потрошач ове козметике и куповала од прве комшинице која никада није самном поделила ту причу нити наговестила могућност да остварим сан и отворим приватни бизнис у оквиру мултинационалне компаније – каже Милена. Први контакт са новим начином рада био је велики изазов за особу без посла којој је велика компанија, као и другима, нудила оно што је годинама сањала, посао у који се не улаже ништа сем слободног времена, који се креира по сопственој жељи, ради на месту које се изабере и са особама које се изаберу. Већ на први поглед било је јасно да у новом послу могу да дођу до изражаја све идеје и креативност и оствари право на зараду у мери колико је то потребно. Ма колико да успех у послу зависи само од посвећености и жеље да се напредује, а у складу са тим расте или се смањује и зарада, он има и другу страну, неуспех за који је крив само онај ко се у авантуру упусти без довољно жеље да се прилагођава новим условима. Да се до вртоглавог успеха не стиже преко ноћи сведочи случај Милене Петровић која је у старту схватила да се до врха пирамиде стиже само напорним радом. То није ни мало једноставно па се требало изборити за статус у компанији у чему су, препознавши њене капацитете, несебично помагале колеге, одговорни и искрени људи који су били довољно убедљиви у настојању да олакшају пут ка успеху. А успех сваког новог је и успех свих других који му помажу на том путу. У случају Милене Петровић није изостала ни подршка свих чланова породице који су се врло брзо укључили у

посао и заједнички почели да развијају породични бизнис, а он пружа руке свима који желе да дотакну звезде. Широка лепеза од преко хиљаду различитих козметичких препарата намењена је првенствено женама којима помаже да адекватном негом истакну природне лепоте. У исто време пружа прилику за добру зараду, али не од првог дана. До тога је потребно формирати тим који ће са истом дозом посвећености приступити изазовном послу. Позитивна енергија којом је од првог дана зрачила Милена верујући у оно што ради врло брзо је допринела да постане магнет за бројне људе из окружења који су постепено приступали све бројнијем тиму.

- Нисам била ни свесна шта се догађа. Све су контролисали моји спонзори, тапшали ме по рамену и били ту да ме охрабре, подрже и пруже руку да заједнички наставимо даље кад год би понестало енергије у пословању. Било је и оних који су слушали исту причу, али нису поверовали у њу, нису желели да се мењају, па су чак негативно почели да утичу на нас који смо били вредни, амбициозни и почели да корачамо лествицама успеха. Нисам се освртала на окружење свесна да је доста негативно. Ретко кад ће вам људи честитати на успеху који сте сами остварили, па су увек пре спремни да критикују и да вас одвраћају од зацртаног циља. Када сам чула за план успеха који нуди компанија зацртала сам циљ да за годину дана дођем до места директора. То се остварило, али сам неке ствари морала да мењам. Годинама живимо по старим навикама и принципима које је тешко променити. И данас, после десет година рада у компанији и са људима на терену, највећи проблем имам кад желим да им променим живот као што су и мени други променили – каже Милена. Искуство показује да до успеха воде промене ма колико да има и оних који желе успех, али да се не мењају а то једно са другим не иде. У ситуацији кад је беспослених више него икада поразно делује сазнање да највећи број њих пасивно оче-

кује боља времена покушавајући да кривца за стање у коме се налазе потраже у неком другом. Сазнање да време неумитно тече, и да се не може зауставити, указује на потребу да се напред иде са јасно дефинисаним циљем, како дугорочним тако и за сваки следећи дан. До тако дефинисаног циља Милена Петровић је стигла тачно за годину дана, баш онако како је планирала. Можда плата од петстотинак евра месечно и није посебно велика, али кад се зна да стиже чак 17 пута годишње онда је то прилично лепа зарада. Више од тога импонују бонуси, награде и путовања широм света уз упознавање сваки пут све већег броја људи.

- Са компанијом сам упознала много људи у свим градовима Србије, пропутовала многе дестинације у окружењу, била у Паризу о трошку компаније, добила пар чекова од 1.000 и 2.000 долара. Ту шансу имали су и други јер сви радимо по истим принципима, али напред иду само они који су испунили зацратне циљеве. У компанији нема привилегованих, нема ништа преко везе и то ми се посебно допада. Добијамо онолико колико зарадимо и нико нас не пита ни ко смо, ни одакле смо, ни чији смо, ни шта смо завршили. Битно је да волимо ово што радимо и правимо промет на основу кога зарађујемо. Увек анализирамо претходни месец, посебно оно што нисмо добро урадили, а кад добро испланирамо пословање успех је загарантован – каже Милена потврдом да је на путу до директора било добрих и лошијих потеза, успеха и грешака. Ни један од неуспеха није био повод за посустајање на путу ка крајњем циљу до кога се стиже у друштву позитивних људи, оних који имају јасне циљеве и који желе да се мењају. Безброј пута се показало да компанија исту шансу пружа свима који желе да раде. Све нове који пожеле да се прикључе у сваком тренутку чека тим људи увек спремних да помогну, јер помажући другом помажу и себи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

45

46

МАГАЗИН 8.3.2015.

47

У предвечерје значајног спортског догађаја

МАГАЗИН

8.3.2015.

ДАН ВРХУН

48

- Перспектива развоја Србије везује се за производњу здраве хране.

- Вино, ракија, кајмак, сир, пршута, сокови, природна вода, мед и други производи са територије Рашког и Моравичког округа производе се на традиционални начин уз поштовање стандарда Европске уније. - Сем примарне пољопривредне производње у наредном периоду би значајна средства могла бити уложена и у прераду пољопривредних производа. - Без прераде која даје нову вредност, и рада на заштити географског порекла, производи са овог подручја неће бити препознати у Европи и свету

Фото: М. Радовановић

НСКЕ ХРАНЕ

49

8.3.2015.

МАГАЗИН

50

државање у светским размерама значајног спортског догађаја повод је за долазак у Краљево великог броја људи из различитих сфера друштвеног живота, међу њима и оних који се баве привредом. Био је то додатни мотив за размишљање о организовању једнодневног сајма који би Краљевчанима, а и онима који долазе из других градова, представио најбоље из области прехрамбене индустрије што се производи на територији Рашког управног округа. Тим поводом је дан пре почетка меча Светске групе Дејвис купа између репрезентација Србије и Хрватске у свечаној сали Градске управе организован једнодневни сајам домаће

О

хране и пића под називом „Top food day“. Била је то јединствена прилика да гости дегустирају вино, ракију, кајмак, сир, пршуту, сокове, природну воду, мед и друге производе произведене на традиционални начин уз поштовање стандарда Европске уније, а Ресторан Брвнара се потрудио да представи традиционалну кухињу. Уз подршку локалне самоуправе сајам, на коме је учествовало 37 произвођача хране и пића са подручја Краљева, Рашке, Врњачке Бање, Новог Пазара, Тутина, Горњег Милановца, Чачка и Трстеника, организовао је Етно центар „Гегула“ Генерални директор Етно центра Марија Јовичић потврђује жељу да се представи само део привреде Рашког

и Моравичког округа који се бави производњом хране и пића. И овога пута се показало да је интересовање излагача велико ,а број оних којима је пружена прилика да прикажу своје производе ограничен само простором у згради Градске управе. Најбољи произвођачи хране и пића са ових простора изложили су широку лепезу аутентичних производа хране и пића произведених на традиционални начин. Уз добру храну и пиће иде и добра музика, а да је обезбеди потрудио се оркестар који наступа у Ресторану Брвнара.

- Потрудили смо се да представимо део привреде, да осетите део културе и традиције, али и да потврдимо како

смо добри домаћини, како смо гостопримљив и гостољубив народ – рекла је на отварању сајма Марија Јовичић. Жељу да се велики спортски догађај искористи за промоцију прехрабених артикала и покаже да Краљево није само град тениса већ и квалитетне и здраве хране потврдили су и челници локалне самоуправе и Рашког управног округа. На овој значајној привредној манифестацији, а има наговештаја да је само прва у низу сличних, поновљен је став о перспективи развоја Србије која се везује за производњу здраве хране. Знатан генератор интензивнијег развоја треба да буде толико пута помињано отварање Аеродрома Лађевци за редован саобраћај, али и карго центра у његовој

близини као место са кога би према свим светским тржиштима кретала здрава и квалитетна храна са овог и околних простора. Да је у Србији проблем квантитета одређених производа камен спотицања за интензивнији извоз, а да је квалитет увек био на изузетном нивоу потврдио је и помоћник министра пољопривреде, шумарства и животне средине Ненад Катанић уз обећање да би сем примарне пољопривредне производње у наредном периоду значајна средства могла бити уложена и у прераду пољопривредних производа. Повод за то је сазнање да без прераде која даје нову вредност и рада на заштити географског порекла производи са ових простора неће бити препо-

знати у Европи и свету. Од оних који су заинтерасовани да унапреде производњу и прераду очекује се да се јаве на конкурсе и аплицирају за подстицајна средства како би под врло повољним условима унапредили производњу. Ма колико да су организатори очекивали посету свих чланова и руководстава две репрезентације до првих штандова је успео да се пробије једино најбољи тенисер света Новак Ђоковић коме су уручени пригодни поклони. Само неколико тренутака пре тога Ђоковићу је испред зграде Градске управе уручен медаљон пријатељства за садњу првог јубиларног јоргована у Долини краљева. Т. Радовановић

51

52

МАГАЗИН 8.3.2015.

53

54

МАГАЗИН 8.3.2015.

55

Краљевчака музичка сцена: Владица Станојевић (2)

МАГАЗИН

8.3.2015.

РОЛС РОЈС У РУКАМА

56

- Имати „далапу“ шездесетих година прошлог века било је нешто што би се у данашње време тешко могло поредити са поседовањем било какве вредне ствари, можда најскупљег аутомобила типа „ролс ројса“.

- И половином шездесетих година Краљево је било познато по врсним хармоникашима. – У време кад је Народни оркестар Радио-телевизије Београд одржавао пробе у просторијама Културно-уметничког друштва „Иво Лола Рибар“, искуство са фолклором у Краљеву било је добра препорука да се тамо нађе и Станојевић. - Пре Културно-уметничког друштва „Иво Лола Рибар“ у најмногољуднијој земљи на свету били су само још југословенски кошаркаши након тријумфа над Американцима у финалу Светског првенства. - Појављивање на телевизији било више од обичног сна двадесетједногодишњакa из провинције коме су се већ следећег дана на краљевачким улицама јављали људи које није познавао

Фото: М. Радовановић

Владица Станојевић

57

а истим одушевљењем са којим је као осмогодишњак данима само гледао прву хармонику очекивао је јунак наше приче нову „далапу“ у време кад је учешће на бројним такмичењима, а надметање најбољих хармоникаша у Сокобањи је било једно до најпрестижнијих, захтевало инструмент са већим распоном тонова. У то време је оваква хармоника била сан многих музичара, а пут до ње је водио преко посредника из иностранства, јер из земље није могла да се изврши ни уплата. Све то је додатно појачавало неизвесност и нервозу до тренутка кад је стигла информација да се хармоника налази на царини у Београду. Кад су се Владица Станојевић и старији брат једног зимског јутра појавили у великом царинском хангару близу железничке станице најмање што је могло да потврди чињеницу да све није сан био је покушај да хармонику бар испроба.

МАГАЗИН

8.3.2015.

С

58

Огромну количину одушевљења већ при притиску на прво дугме заменило је исто толико јако разочарање због сазнања да она не ради. Још по који притисак потврдио је депримирајуће сазнање да на ма колико јак притисак свако друго дугме не производи тон. Имати „далапу“ у то време било је нешто што би се у данашње време тешко могло поредити са поседовањем било какве вредне ствари, можда најскупљег аутомобила типа „ролс ројса“. И баш због тога се, у тренутку кад је цео свет почео да се руши, стварао утисак да се огроман маљ спустио на дечакову главу. Пут од Београда до Краљева у то време је трајао више од четири сата, а до половине пута је у купеу брзог воза владао мук. Тек око Лапова је Станојевић на инсистирање сапутника невољно прихватио предлог да нешто засвира макар и на поквареној хармоници. Изненађењу није било краја кад

су вагоном почели да се разлежу најразличитији тонови који су изазвали општенародно весеље. Није требало много памети да би се закључило како су се у царинском хангару перца која производе тонове смрзла на ниској температури па нису могла да трепере. И половином шездесетих година прошлог века Краљево је било познато по врсним хармоникашима међу којима су се издвајали Циго Корићанац из Дедеваца и његов имењак Миловановић из Витановца. Издвајали су се Новица Неговановић, Милић Мијатовић, Џеле и Миланче Чупо из Грдице, у гружанском крају Раде из Сибнице, а у самом граду Чаруга. Посла је било за све, мало више за оне који су добро знали да се прилагоде захтевима бројних свадби које су захтевале посебан вид понашања. Најсигурнији ослонац Владици Станојевићу у време израстања у врхунског инструменталисту био је професор музике Милоје Ла-

зовић.

- Много ми је помогао посебно кад је у трећој години гимназије, због све већег интересовања за музику а мањег за школу, запретила опасност да поновим разред. Саветовао ме је у периодима кризе и увек био иза мене чврсто решен да ми не дозволи да напустим школу. Био ми је велика подршка све док нисам завршио школу, а пред полазак на студије довео код мене Зорана Пејковића и Живана Симеуновића Кликија који су већ свирали у Београду. Симеуновић је студирао математику и свирао гитару у Народном оркестру РТБ, а Зоран Пејковић већ снимао плоче са Шкулом. Уписао сам новинарство на Факултету политичких наука, а прве године студија становао са Кликијем – прича Станојевић. Народни оркестар Радио-телевизије Београд је у преподневним часовима одржавао пробе у просторијама

Културно-уметничког друштва „Иво Лола Рибар“, а искуство са фолклором у Краљеву било је добра препорука да се тамо нађе и Станојевић. Са дистанце од неколико деценија са правом поставља питање колико би дуго остао у „Лоли“ да баш ту, на пробама Народног оркестра, није упознао музичке громаде каве су у то време били виолиниста Раде Јашаревић, кларинетиста Боки Милошевић и млади хармоникаш, победник фестивала у Сокобањи, Бранимир Ђокић који ће врло брзо постати трећи цимер у заједничком стану. Величина имена иза којих су стајали изузетни људи била је повод да се, уместо на предавањима, све више времена током преподнева проводи на пробама Народног оркестра, а поподне у „Лоли“ где су се изводиле озбиљне савремене кореографије много захтевније од оних у КУД „Магнохром“. У време кад је професионални фолклорни ансамбл

„Коло“ пролазио кроз период велике кризе за најбоље културно-уметничко друшто важило је „Иво Лола Рибар“ и често преузимало бројне раније уговорене обавезе познатијег ансамбла. На нивоу врхунских играча фолклора био је „Лолин“ оркестар којим је руководио апсолвент медицине Лаза, а до појаве Љубише Павковића Станојевић је био убеђен на нико не може боље од њега да свира хармонику што је додатно појачавало задовољство због сазнања да наступају заједно. Пре подне је и даље било резервисано за присуство пробама Народног оркестра РТБ. Случај је хтео да Бранимир Ђокић због повреде одсуствује из оркестра, па се као замена први пут појављује Владица Станојевић који је увек био при руци. Само неколико месеци од доласка у Београд засвирао је у оркестру који прати певаче какви су тек повремено били на страницама ретких новина и таласима радио станица.

59

МАГАЗИН

8.3.2015.

Због тога је некоме ко је из села дошао у велики град посебно задовољство чинило сазнање да прати певаче као што су Тозовац, Цуне, Тома Здравковић, Лепа Лукић, Нада Мамула, Силвана Арменулић, Станиша Стошић и други, а у почетку му је, признаје скромно, требало по десетак минута да постане свестан чињенице да их прати. Ово постаје још значајније кад се зна да је телевизија била нешто ново, непознато и превише велико и за много значајнија имена. У исто време кад је „Лолу“ очекивала велика турнеја по земљама Западне Европе шеф оркестра је одлучио да предност да дипломском испиту на Медицинском факултету, па је терет припрема програма са више од десет кореографија ненадано пао на Станојевића.

- Већ сам био на пробама и нешто знао, а за месец дана је требало да савладам све кореографије које не могу да се научe напамет. Уз сталну вежбу морају да се гледају играчи и ма колико био упоран сам код куће нисам успевао све да савладам. Цео фебруар

60

те године сам вежбао, а на генералној проби врсни играчи играли толико брзо и негодовали кад нисам успевао да их стигнем. На педестодневну турнеју смо кренули возом према Цириху да би први концерт одржали у Берну пред члановима диломатског кора и новинарима од чије је критике у значајној мери зависило даље ангажовање. Како сам са две три кореографије био баш климав све време пута сам увежбавао у вагону и док су два момка играла у ходнику ја ишао за њима и свирао. На првом концерту почиње да се диже завеса, фолклорци закорачили и чекају да крене Шумадија, а ја се одсекао, појма немам шта се догађа и уопште не знам шта треба да свирам, што ми се никад није десило ни пре ни касније. Видим како се фолклорци окрећу према мени јер чују да нема хармонике, а иза мене Клики и Миле бубњар певају на сав глас оно што треба да свирам. Иако је све трајало тек неколико секунди мени је изгледало као вечност. Кад сам се мало повратио прсти су сами почели да пребирају по

хармоници тако да сам цео концерт до краја одсвирао перфектно – прича Станојевић. Само неколико месеци по повратку са турнеје уследила је нова, овога пута за Лондон. Све касније је постала рутина и уобичајена ствар која се у сећању чува дуже или краће време. Оно што се памти целог живота је турнеја по Русији и Монголији која се завршавала у Кини. Тешко је данашње време поредити са оним из седамдесетих година прошлог века посебно са путом у Кину која је била изузетно затворена према странцима. Пре Културно-уметничког друштва „Иво Лола Рибар“ у најмногољуднијој земљи на свету били су само још југословенски кошаркаши након тријумфа над Американцима у финалу Светског првенства. Председник Југославије Јосип Броз Тито био је са високим званичницима у званичној посети Кини годину дана после „Лоле“. Аматерско бављење музиком у културно-уметничком друштву одувек је било изузетна прилика да се путује по свету, у оно време много значајнија него данас. Како концерти нису одр-

61

62

МАГАЗИН 8.3.2015.

жавани сваког дана била је то изузетна прилика да се упознају друге земље и њихове културе, али и да се склапају бројна права и незаборавна пријатeљства. Основ за њих је сазнање да није било сукоба интереса, ни зависти. Иако је све више наступао са Народним оркестром Радио-телевизије Београд Станојевић ни тада, а ни касниjе кад је постао професионалац, није био солиста типа Мирољуба Аранђеловића Кемиша или Љубише Павковића. Упркос томе увек је био спреман да одсвира све што је потребно у два оркестра са којима је највише наступао. Трачак наде да би могао да направи и корак више био је конкурс за попуну места у Народном оркестру након што је дотадашњи хармоникаш покушао да у „Колу“обезбеди бољу стартну позицију пред пензију. Ма колико да су га колеге већ виделе као сталног члана неизвеснот је појачало сазнање да је конкурисао и Љубиша Павковић који је у то време свирао у Хотелу „Парк“.

- Човек свира све, класику, евергрин, народњаке, румунску, бугарску и шумадијску музику. Кад смо отишли да га чујемо први и једини пут сам слушао хармоникаша и нисам веровао да

неко може тако да свира, па сам закључио да ја нисам за тај оркестар. Са Павковићем сам снимио највише телевизијских емисија иако сам годину дана становао са Бранимиром Ђокићем који је у оркестар дошао на инсистирање Бокија Милошевића одмах након победе у Сокобањи. Павковић и Ђокић су свирали заједно, а ја упадао тек кад би неки од њих био спречен – прича Станојевић Незаборавни догађај у професионалној каријери је први наступ на телевизији 1972. године у београдском Дому синдиката из кога је вршен директан пренос популарног квиз такмичења. Сваке недеље је гост емисије било неко од познатих лица из света музике, а тог дана већ доказана звезда Хашим Кучук Хоки. У време кад је појављивање на телевизији било више од обичног сна двадесетједногодишњак из провинције нашао се у друштву оних о којима се са одушевљењем причало. Шта је у то време значило појављивање на телевизији, макар само на кратко, сведочи долазак у Краљево следећег дана и безброј људи који су се на улици јављали до јуче анонимном Станојевићу. Рад са оркестром сводио се најчешће на снимање плоча и трајних снимака за архиву Радио Београда, а до краја 1972. године ређали су се концерти и снимања различитих телевизијских емисија да би врхуац наступио последњег дана децембра за када је најављено дуго очекивано емитовања другог програма националне телевизије и први телевизијски пренос у боји. Полусатна еми-

сија уживо у којој је наступио Владица Станојевић ушла је у анале националне телевизије и безброј пута репризирана различитим поводима. У време кад су естрадном сценом суверено владали Лепа Лукић, Силвана Арменулић, Тозовац, Цуне, Сафет Исовић, Нада Мамула, Тома Здравковић, Зоран Калезић, Шабан Шаулић и други, чланови оркестра нису били посебно популарни. За младог човека је важније од тога било сазнање да се дружио са врхунским интерпретаторима, али и другим познатим личностима које су се појављивале у телевизијским програмима. Уз све то ни зараде нису биле занемарљиве, али се лако и много трошило па није било ретко да тројица цимера изваде из џепова све што имају и поделе на равне делове. Због свега што се у то време догађало овај период живота се оцењује најлепшим и најуспешнијим, а у незаборавном сећању су наступи са Плавим оркестром који је по Босни и Херцеговини, Црној Гори и Србију пратио легендарног Ђорђа Марјановића. У најдужем сећању, и најпријатнијој успомени, заувек је остао Раде Јашаревић, човек који је инсистирао на завршетку студија и био велика подршка у тренуцима дилеме. Првих пет година боравка у Београду карактерише музички испуњен и до максимума заокружн живот богатији од свега што би неко пожелео. Трајао је до 1974. године када је у изнајмљеном стану зазвонио телефон, а у слушалици се зачуо познат глас. Т. Радовановић

63

64

МАГАЗИН 8.3.2015.

65

Политичка репресија у Србији првих година након Другог светског рата

МАГАЗИН

8.3.2015.

СВЕ ЈЕ ИСТО САМО

66

- Најстрашније наслеђе грађанског рата је мржња након крвавог разрачунавања између два антифашистича покрета отпора, комунистичког и равногорског. - Дешавале су се бесмислене бестијалности као у грчко доба, мртве су везивали за кола, јавно износили у град, закопавани су живи, пребијани су батинама, а има сећања да су извесне жртве и тестерисане. - Најциничнијим потезом нове власти у чачанском крају у јесен 1944. године оцењује се довођење на овај простор Југословенске дивизије која је у Совјетском Савезу формирана од преживелих усташа 369. чувене Вражје пуковније. - Велики број Чачана је стрељан у Краљеву, а Краљевчана у Чачку. - Кад су партизани 17. септембра 1944. године ушли у Милановац у првом налету су заробили више од 500 припадника Југословенске војске у отаџбини о чијој се судбини ни данас ништа не зна. - И данас 70 година после Другог светског рата, 25 година након увођења вишестраначког ситема у Србији, петнаест година од слома режима Слободана Милошевића и безмало деценије од доношења Закона о рехабилитацији као друштво и даље нисмо спремни да се суочимо са наслеђем грађанског рата и полувековном тоталитарном владавином Комунистичке партије

Фото: М. Радовановић

ЊЕГА НЕМА

67

едавна трибина посвећена деловању Одељења за заштиту народа као мачу револуције у оквиру пројекта „У име народа“, о политичкој репресији између 1944. и 1953. године, прилика је за откривање бројних непознатих чињеница о дешавањима у краљевачком крају у том периоду. Како је Краљево у то време према територијалној организацији земље припадало Чачанском округу бројне податке о важним догађајима који се налазе у архиву овог града годинама уназад проучава члан локалне комисије за тајне гробнице Горан Давидовић. Најстрашније наслеђе грађанског рата у Чачку је мржња након крвавог разрачунавања између два антифашистича покрета отпора, комунистичког и равногорског. Колико је била мржња која је на крвав и садистички начин однела многе жртве најбоље сведочи податак да је током Другог светског и грађанског рата, и организованим прогонима нове комунистичке власти на подручју Чачка, Горњег Милановца и Лучана, након 1945. године страдало преко 7.362 лица. О размерама грађанског рата се ствара много јаснија слика ако се упореди са податком да је за време целог Другог светског рата на подручју Бугарске страдало свега 20 хиљада људи. Вођа Земљорадничке странке Драгољуб Јовановић је у књизи „Људи и људи“ записао да грађански рат није нигде био тако заоштрен као у чачанском крају где је завршну фазу револуције означио масовни лов на људе и ликвидација свих противника нове власти након масовних хапшења која су у Горњем Милановцу отпочела доласком ослободилаца у град. Тежња Комунистичке партије била је да се превентивно ослободи свих који би могли бити опасни са становишта њиховог одржања на власти. Давидовић сведочи да су ове ликвидације оставиле мучан утисак код народа који је о њима обавештаван плакатима лепљеним на бандерама и тарабама, а и локална публицистика сведочи о начинима егзекуције које је на најбољи начин описао Бранко В. Ра-

МАГАЗИН

8.3.2015.

Н

68

дичевић у књизи „Такав је живот“. Поред стрељања велики број људи је убијен у потерама или, како су то комунисти у својим документима наводили, у одметништву.

- Велики број људи је убијен у потерама, заседама и одмах након хватања на терену на лицу места, а многа убиства нису извршена из ватреног оружја. Дешавале су се бесмислене бестијалности као у грчко доба, мртве су везивали за кола, јавно износили у град, закопавани су живи, пребијани су батинама, а има сећања да су извесне жртве и тестерисане. Власт није допуштала ни да се човек кога су лишили живота однесе на гробље и сахрани, а има сведочења да су Ознаши за одређену своту новца дозвољавали одређеним породицама да извуку тела из масовних јама. У чачанском крају је посебно сурова била ликвидација породице заменика команданта Јеличког четничког одреда Петра Вујовића коју је 1. новембра 1945. године у Трнави извршио Корпус народне одбране Југославије. Кад је Вујовић одбио да се преда КНОЈ је извршио ликвидацију његове жене и троје малолетне деце и извршио конфискацију имовине – каже Давидовић. Најциничнијим потезом нове власти у чачанском крају у јесен 1944. године оцењује се довођење на овај простор Југословенске дивизије која је у Совјетском Савезу формирана од преживелих усташа 369. чувене Вражје пуковније која је последњу битку завршила код Стаљинграда. Командант ове јединице је био потпуковник Марко Месић, а упркос споразуму Југословенске војске у отаџбини и Црвене армије о заједничкој сарадњи, и борби против немачког окупатора, то није сметало Милошу Минићу да интервенише, па је Југословенска дивизија извршила велики покољ становништва у Таковском срезу, данашњој општини Милановац. Резултат десетогодишњих истраживања злочина је непотпун списак од 6.667 цивила и припадника свих војних формација, недићеваца и љотићеваца, објављен у књизи „Затамњена прошлост“ на коју је бурно реаговала бо-

69

8.3.2015.

МАГАЗИН

70

рачка организација, али је након одлука Вишег суда у Чачку извршена корекција па је списак допуњен и на њему се налази 7.362 лица. Историчари верују да списак није коначан, јер нису пописане све врсте противника комунистичког режима, а како је у то време Жички срез припадао чачанском округу на списку је, међу 293 лица страдалих од 12. септембра 1944. године који је предат државној комисији, и 182 лица са ове територије. Да списак није коначан сведочи и податак да је велики број Чачана стрељан у Краљеву, а Краљевчана у Чачку. Итраживања показују да је највећи број егзекуција извршен у Чачку и Горњем Милановцу. Иако се у сведочењима савременика помиње да је у Чачку према пресудама које су изрекли Војни или Окружни народни суд стрељано 167 особа истраживања само три локације у овом граду потврђује смрт 359 лица. Чачак је у то

време био центар округа, сабирни центар седиште окружне Озне, па су тамо довођени људи из Рашке, Краљева и других места, а има података да их је било чак из Пирота. Резултати досадашњих истраживања потврђују да је у Горњем Милановцу стрељано 156 лица из овог, и још неутврђен број људи из других места. Кроз ове градове су пролазиле бројне јединице Југословенске војске у отаџбини, а кад су партизани 17. септембра 1944. године ушли у Милановац у првом налету су заробили више од 500 припадника Југословенске војске у отаџбини. Иако у црквеним и матичним књигама има података о стрељању 30 жандарма нико не зна шта је било са оних пет стотина припадника војске.

- Сценарио ликвидација је био исти као и у осталим местима у Србији. Егзекутивну улогу су вршиле ОЗНА и бројне друге безбедносне формације које је формирала нова власт, КНОЈ,

Народна милиција и Југословенска армија. У јесен 1944. године цела Србија још није била ослобођена, а на простору краљевачког војног подручја су већ деловали преки војни судови на основу уредбе о формирању коју је маја 1944. у Дрвару потписао Јосип Броз Тито. Једна од особености те уредбе је члан који потврђује како судови могу да утврде кривицу и донесе пресуду по слободној оцени и без доказних средстава, па су тако одлучивали о животу и смрти без обзира да ли је неко био крив. Није спровођен никакав доказни поступак, а и сам назив говори да је то био преки суд и да су убијали смао своје противнике – каже Давидовић. Да су све безбедносне формације биле у функцији једне партије сведочи сећање политичког комесара среске милиције среза љубићког Илије Чекеревца описом да су је чинили наоружани активисти, Скојевци и чланови Комунистичке партије Југославије.

Поред Озне и војних судова формирају се и цивилни органи власти, а Жички срез децембра 1944. године улази у састав чачанског округа. Органи нове власти на свим нивоима, окружни, срески, градски и месни одбори, имали су одсеке за унутраше послове под чијом је ингеренцијом била народна милиција. Жртве комунистичког режима нису били само стрељани већ и њихове породице којима је одузимана имовина, а жртве су и велики број грађана и омладине који су на монтираним судским процесима губили грађанско право, достојанство и имовину. Поред гоњења у судским поступцима далекосежније последице су остављале бројне неформалне одлуке локалних партијских моћника који су одлучивали о судбинама појединаца и њихових потомака, превасходно поштовалаца и припадника покрета генерала Драже Михаиловића. Локални моћници су одлучивали о стипендирању и наставку школовања, запо-

шљавању и другим стварима.

- И данас 70 година после Дргог светског рата, 25 година након увођења вишестраначког ситема у Србији, петнаест година од слома режима Слободана Милошевића и безмало деценије од доношења Закона о рехабилитацији као друштво и даље нисмо спремни да се суочимо са наслеђем грађанског рата и полувековном тоталитарном владавином Комунистичке партије. Разлози за то су бројни, а главна одлука је на владајућој политичкој елити. Док год је оваква политичка структура у земљи не верујем да ћемо успети да се суочимо са тим и таквим тоталитарним наслеђем – каже Давидовић. Овакав став се заснива на сазнању да је 2005. године у Чачку изостала промена назива неких улица након става релевантне комисије да се онима у старом градском језгру врате првобитни називи. Централна улица у Чачку носи име Милана Бате Јанко-

вића који се терети за многе злочине у време Ужичке републике 1941. године. Као брат Милке Минић, супруге високог државног функционера и тужиоца у процесу Дражи Михајловићу Милоша Минића, после рата је у знак сећања на њега, након што је крајем прве ратне године убијен од стране четника, централна улица у граду понела његово име. На идеју о враћању старог назива улице жестоко је реаговао посланик Социјалистичке партије Србије из Чачка у Народној скупштини и запретио падом владе, па назив улице није промењен ни до данашњих дана. Оцењујући да то није добар потенцијал за живот у земљи због кога нема много изгледа да би било шта могло да се промени, а томе у великој мери доприносе и они који суде у процесима за рехабилитацију и враћање неправедно одузете имовине, Давидовић завршава потресно сведочење реченицом „Све је исто само њега нема“.

71

72

МАГАЗИН 8.3.2015.

73

МАГАЗИН

8.3.2015.

Дани тениса Краљево 201

74

Фото: М. Радовановић

15.

75

МАГАЗИН

8.3.2015.

Дани тениса Краљево 2015.

76

77

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

8.3.2015.

Дани тениса Краљево 2015.

78

79

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

8.3.2015.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

80

Фокус Вил Смит глуми Никија, искусног мајстора преваре који улази у романтичну везу с младом преваранткињом Џес коју подучава триковима заната, а кад му се она с временом превише приближи он нагло прекида везу. Три године касније бивши пламен поново се пали у Буенос Аиресу током аутомобилских трка с великим новчаним улозима. Усред Никијеве најновије и врло опасне преваре она баца своју омчу и беспрекорном варалици квари планове. Ники има све, шарм, забаву, милион долара вредан осмех и савршено суптилан стил, али му се ни на секунду не смеју окренути леђа и допустити да

преусмери фокус на другу страну. Џес је предивна, сензуална млада жена с плавим локнама у краткој сукњи, чији је циљ да се убаци међу велике играче. Она има све што треба, али је млада и неискусна, па тражи некога да јој покаже праве потезе. „Фокус“ је филм о софистицираној пљачки започетој са високим улозима који експоненцијално расту. Ники је сналажљив и вешт у ономе што ради и то га води од снежног Њујорка преко сунчаног Њу Орлеанса до једног од најузбудљивијих јужноамеричких градова - Буенос Аиреса, а финале америчког фудбала и изузетно такмичарски свет аутомобилских трка сјајна су подлога за високооктанску акцију, авантуру и романсу. Кад се двоје људи који раде

заједно заљубе то значи да падају све бране, а то је за ове ликове у потпуној супротности са њиховим карактером јер преварант користи посебну вештину манипулације другима да стекне њихово безусловно поверење иако је у људској природи да не верује. Свезналица у свету трговине Ники је одрастао у свету обмане. Иако је напустио породицу наставља породичну традицију, од џепарења до софистицираних превара и свега између. Он је један од најпаметнијих дисфункционалних људи који се икада сретну, разуме људску природу и понашање, а како су му још као дечаку сломили срце још није научио да користи своје моћи за добро. Ники је мајстор у проналажењу туђих слабости све док не открије

своју, а то је Џес. Након што су се накратко упознали у Њујорку он је укључује као део своје екипе у Њу Орлеансу где тече алкохол, где је гомила људи, обиље новца, сатова, накита, електронике и још много тога. То је савршено место за учење поткрадања других, а Џес је одличан ученик и извршава задатке као да је стари професионалац. Она се мења јер почиње као неискусна девојка, нека врста грубо брушеног дијаманта, да би на крају била на сасвим другом нивоу.

Овчица Шоне Живот на фарми је једноличан па Шоне скује план да узме слободан дан, али догађаји брзо измакну контроли и његов несташлук доведе до

тога да беспомоћног Фармера одведу с фарме. Уз помоћ стада Шоне мора први пут да напусти фарму и отпутује у Велики Град да би га спасао. Уместо дана проведеног у лешкарењу, заједно са пријатељима ће морати да пронађе пут који га води кући из великог града у коме су се нашли стрмоглавивши се случајно с великог брда. Шоне је паметна, разиграна овца која живи са својим стадом на фарми коју воде Фармер и Бицер, добронамеран али не превише успешан чобанин. Овог јунака са удаљене британске фарме публика познаје из култне телевизијске серије о идиличној пасторалној фарми на којој живи са другарима. О њима се брине нежан и доброћудан фармер, трудећи се да животиње живе спокојно и безбрижно, а само понекад

их узнемири њихов пријатељ поштар, мајстор, и понеки становник оближњег сеоцета. Али, једног тмурног дана, фармер нестаје и дружина постаје забринута за свог газду. Због великог интересовања публике за најновији филм Дарка Бајића „Бићемо прваци света“ биоскоп „Кварт“ наставља са приказивањем филма до 11. марта у терминима од 17.30 и 20.00 часова. У термину од 22.15 приказује се крими комедија „Фокус“, а термин од 16.00 је резервисан је за анимирану авантуру „Овчица Шоне“. У оквиру ревије филмова о спорту, најмлађа публика ће још данас имати прилику да погледа анимирану 3Д авантуру „Дај гол“ која се приказује од 14.00 сати по ревијалној цени улазнице од 150 динара.

81

82

МАГАЗИН 8.3.2015.

83

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 8. A 14. МАРТА

МАГАЗИН

8.3.2015.

8. март

84

1507. — Португалски морепловац Педро Алварес Кабрал кренуо из Лисабона на пут у Португалски. Променивши дотад познату руту, удаљио се од афричке обале у правцу запада, према Јужној Америци и тако открио данашњи Бразил, прогласивши га португалском колонијом. Исте године бразилску обалу открио Шпанац Висенте Пинсон.

1846. — У Београду отворена прва читаоница у Србији, названа Српско читалиште, касније Читалиште београдско.

1908. — У Њујорку 15.000 жена марширало кроз град тражећи краће радно време, бољу плату и услове за рад.

1910. — У Копенхагену одржана Друга конференција жена-социјалиста, на иницијативу немачке револуционарке Кларе Цеткин. На тој конференцији установљен празник, Дан жена, у знак сећања на демонстрације жена у Чикагу 8. марта 1909. Прва прослава Дана жена у Србији одржана 1914.

1917. — Немирима и штрајковима у Петрограду почела „Фебруарска револуција“ у Русији.

1921. — Француске трупе ушле у Диселдорф и друге градове у Руру пошто Немачка није исплатила ратну штету, што је била обавезна према Версајском мировном уговору, потпи-

саном после Првог светског рата.

1922. — У Загребу обешен Алија Алијагић, који је 1921. у Делницама извршио атентат на министра унутрашњих послова Југославије Милорада Драшковића, творца Обзнане, Владине уредбе којом је забрањен рад Комунистичке партије Југославије.

1950. — Совјетски маршал Климент Ворошилов објавио да је СССР у септембру 1949. испробао атомску бомбу, у време када се сматрало да су САД једина држава која поседује нуклеарно наоружање.

1965. — У Јужни Вијетнам се искрцало 3.500 америчких маринаца, чиме је почело масовно укључење копнених трупа САД у Вијетнамски рат. Почетком 1968. број америчких трупа у Јужном Вијетнаму попео се на 525.000.

1973. — У експлозији аутомобилабомбе, коју су подметнули припадници ИРА-е испред зграде главног лондонског суда и седишта Скотланд јарда у Лондону, погинула једна особа, рањено 238.

1993. — Уз посредовање Међународног комитета Црвеног крста из логора у Босни и Херцеговини пуштено 5.540 заробљеника заточених током босанског рата. Према сазнањима те организације, остало заточено 3.100 заробљеника у српским, хрватским и муслиманским логорима.

1994. — Више од 100 интелектуалаца из целог света потписало Апел

свим европским владама и Уједињеним нацијама захтевајући да спрече масакре у Босни и територији СФРЈ и да Југославија преда тешко наоружање УН. Затражено да, ако власти Југославије то одбију, њено наоружање буде уништено бомбардовањем из ваздуха, максимално штедећи људске животе.

1999. — Војска Шри Ланке, у брзој операцији, заузела више од 500 km² територије на северу земље, која је била под контролом сепаратистичке герилске групе Тамилски тигрови. У сукобима сепаратиста и Владиних снага од 1983. погинуло око 57.000 људи.

2001. — НАТО одобрио улазак југословенских војно-полицијских снага у први сектор Копнене зоне безбедности на административној граници Србије и Косова. Копнена тона безбедности успостављена на основу Кумановског споразума, који су у јуну 1999. потписали НАТО и Војска Југославије по завршетку ваздушних удара НАТО на Југославију. Југословенске снаге ушле у први сектор 14. марта. Међународни суд за ратне злочине у Хагу формирао посебан тим за истрагу злочина такозване Ослободилачке војске Косова. Прве оптужнице против Албанаца са Косова подигнуте у фебруару 2003.

2004. — Трибунал у Хагу отпечатио оптужнице против хрватских генерала Младена Маркача и Ивана Чермака, које их терете за злочине над српским

цивилима у Книнској крајини током војне акције „Олуја“, у августу 1995. и измењену оптужницу против хашког оптуженика генерала Анте Готовине. Три дана касније Маркач и Чермак се предали суду.

9. март 1074. — Борећи се против кршења целибата, папа Гргур III наредио екскомуникацију свих ожењених римокатоличких свештеника.

1230. — Битка код Клокотнице: Бугарски цар Јован Асен II наноси тежак пораз солунском цару Теодору Анђелу. Бугарска постаје водећа сила на Балкану, а у Србији 1234. епирског зета Стефана Радослава смењује бугарски зет Стефан Владислав.

1796. — Наполеон Бонапарта је оженио Жозефину де Боарне, удовицу бившег француског официра који је гиљотиниран за време Француске револуције.

1831. — Краљ Луј Филип основа Француску Легију странаца са седиштем у Алжиру.

1905. — Сима Лозанић постаје први ректор Београдског универзитета.

1908. — Побуњени играчи АЦ МИЛАН оснивају Фудбалски клуб ИНТЕРНАЦИОНАЛЕ 1908 ФЦ.

1924. — Италија анектирала Ријеку, која је од потписивања југословенскоиталијанског уговора у Рапалу, новем-

бра 1920. имала статус независног града.

1942. — Јапанске инвазионе снаге су у Другом светском рату окончале заузимање индонежанског острва Јава, тада под холандском колонијалном влашћу.

1945. — Оружане снаге САД су касно увече отпочеле неселективно бомбардовање Токија запаљивим бомбама у коме је током ноћи побијено око 100.000 цивила[1] 1989. — Власти у Варшави и званично оптужиле совјетске службе безбедности за ликвидацију више од 4.200 пољских официра у Катинској шуми у пролеће 1940.

1991. — Прве велике демонстрације у Београду против режима Слободана Милошевића. Полиција је грубом силом растурила демонстранте, након чега је центар града запосела војска с тенковима. Погинули су један демонстрант и један полицајац. Протесте због бруталности полиције наставили су наредних дана београдски студенти.

1994. — Терористи Ирске републиканске армије извели први у серији минобацачких напада на лондонски аеродром Хитроу.

1999. — Ирански председник Мохамад Хатами допутовао је у Италију, што је била прва посета шефа иранске државе једној Запад|западној земљи од исламске револуције 1979. Током тродневне посете Хатами се сусрео и

са поглаваром Римокатоличке цркве Јованом Павлом II у Ватикану, као највиши ирански верски лидер који је посетио папу.

2001. — У нападима албанских сепаратиста на село Лучане на југу Србије, погинуо један припадник српских снага безбедности, а двојица су рањена.

2002. — Поново отворен тунел Мон Блан у Алпима, након великог пожара у њему 1999. када је погинуло 39 особа.

2002. — У самоубилачкој експлозији у препуном кафићу Момент у Јерусалиму, у близини резиденције израелског премијера Аријела Шарона, погинуло је 13 а повређено више од 50 особа.

10. март 1528. — У Бечу као јеретик на ломачи спаљен Балтазар Хубмајер, један од вођа аустријских баптиста.

1629. — Енглески краљ Чарлс I распушта парламент чиме почиње једанаестогодишњи период током кога се енглески парламент није састајао (Тринестогодишња тиранија).

1813. — Први пут је додељено немачко војно одликовање Гвоздени крст.

1876. — Александар Грејам Бел је остварио први двосмерни телефонски позив.

85

8.3.2015.

МАГАЗИН

86

1915. — У Чикагу одржан Први југословенски народни сабор, с представницима 486 разних исељеничких организација из САД и Канаде, као прва велика јавна манифестација у свету у корист идеје о ослобађању и уједињењу јужнословенских народа у једну државу.

1922. — Британске власти ухапсиле Махатму Гандија, оптужиле га за побуну и осудиле на шест година затвора.

1945. — Токио у Другом светском рату разорен нападом 300 америчких бомбардера Б29. Погинуло око 100.000 становника јапанске престонице, без домова остало око милион.

1948. — Шеф дипломатије Чехословачке Јан Гариг Масарик, син првог председника Чехословачке Томаша Масарика, извршио самоубиство искочивши кроз прозор зграде Министарства у Прагу.

1968. — У фериботу који се преврнуо у луци града Велингтон на Новом Зеланду погинуло најмање 200 људи.

1969. — Џејмс Ерл Реј, оптужен за убиство црначког лидера Мартина Лутера Кинга 4. априла 1968, осуђен на 99 година затвора.

1974. — Јапански поручник Хиро Онаде предао се, после 29 година скривања у џунгли, филипинским властима, објаснивши да није добио наређење о повлачењу и престанку рата САД и Јапана.

1975. — Снаге северног Вијетнама, у првој великој победи у Вијетнамском рату, заузеле град Буон Ма Туот. Та победа означила почетак велике офанзиве која је седам недеља касније довела до освајања Сајгона.

1990. — Суд у Ираку осудио на смрт британског новинара Фарзада Базофта због шпијунаже. Упркос таласу протеста у иностранству и апела ирачким властима да му поштеде живот, погубљен 15. марта.

1991. — У Београду почеле студентске демонстрације познате и као „Плишана револуција“.

2000. — Асоцијација независних електронских медија протестовала код власти Србије због затварања независних радио и телевизијских станица у Србији, оцењујући да та акција власти

поприма алармантне размере.

2001. — САД условиле економску помоћ Југославији сарадњом с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, захтевајући изручење оптужених за ратне злочине, пре свега бившег председника Слободана Милошевића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића до 31. марта. После хапшења Слободана Милошевића 1. априла исте године САД одобриле помоћ Југославији од 50 милиона долара.

2002. — У одмазди за погибију 11 Израелаца у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста у Јерусалиму, израелски хеликоптери разорили седиште палестинског вође Јасера Арафата у Гази.

2006. — Агим Чеку је нови премијер Косова и Метохије. У близини Подгорице заустављен шлепер са 1000 калашњикова На Беовизији 2006. победили Фламингоси и Луис.

11. март 1851. — Први пут изведена Вердијева опера "Риголето", у Венецији.

1913. — Велика Британија и Немачка постигле споразум о границама афричких колонија Нигерије и Камеруна.

1941. — Конгрес САД изгласао Закон о зајму и најму, којим је Велика Британија добила неопходну војну помоћ у Другом светском рату, седам милијарди долара.

1943. — У Македонији су бугарски фашисти ухапсили све Јевреје из Штипа, Битоља и Скопља и пребацили их у сабирни логор у Скопљу. Одатле је 7215 лица, после неколико дана депотовано у логор уништења Треблинку.

11981. — Под паролом "Косово република" у Приштини избиле студентске демонстрације косметских Албанаца, које су у наредним недељама захватиле цео Космет. То је било први пут да су косметских Албанци масовно подржали идеју о независној косметској републици. 1985. — Михаил Горбачов изабран за генералног секретара Централног комитета Кому-

нистичке партије Совјетског Савеза. На тој функцији наследио преминулог Константина Черњенка. Египћани, браћа Ал Фајед, постали већински власници чувене лондонске робне куће "Хародс“.

1990. — Парламент Литваније прогласио независност те земље од Совјетског Савеза. То је била прва совјетска република која се издвојила из СССР-а. Чилеански диктатор, генерал Аугусто Пиноче, после више од 16 година препустио председнички положај Патрисију Елвину, али задржао команду над оружаним снагама.

1991. — Југословенска тенисерка Моника Селеш први пут се пење на прво место на WTA листи најбољих тенисерки света.

1998. — И поред снажних протеста студената, који су тражили политичке и привредне реформе, генерал Сухарто почео свој седми мандат председника Индонезије.

1999. — Пошто је један београдски суд осудио три новинара листа "Дневни телеграф" на по пет месеци затвора, међународна организација за заштиту људских права "Хјуман рајтс воч" оценила да су напади југословенских власти на слободу медија попримили алармантне размере.

2000. — У експлозији метана у руднику угља "Баракови" у Украјини погинуо 81 радник угљенокопа.

2003. — Канадски судија Филип Кирш изабран за председника првог сталног Међународног кривичног суда у Хагу, који ће бити надлежан за злочине почињене било где у свету. Оснивање суда подржало близу 90 земаља, али не и САД, Русија и Кина.

2004. — У терористичким нападима на три железничке станице у Мадриду 192 људи погинуло, а више од 1.400 повређено. На најмасовнијим демонстрацијама у историји те земље окупило се преко осам милиона људи широм Шпаније, који су протестовали против тероризма. Три месеца касније у Италији ухапшен Египћанин Рабеи Осман Сајед Ахмед, осумњичен за организовање тих напада, а због припремања терористичких напада у Белгији

притворено 15 особа. Трибунал у Хагу осудио босанског Србина Ранка Чешића на 18 година затвора због ратних злочина над муслиманским заробљеницима у граду Брчко, у пролеће 1992.

2006. — У Схевенингену, у својој 64. години, преминуо бивши председник Југославије Слободан Милошевић.

12. март 538. — Повлачењем остроготског краља Витигеса окончана опсада Рима која је трајала годину и девет дана. Град остаје у рукама византијског војсковође Велизара.

641. — Кинеска принцеза Вен Ченг удала се за владара Тибета, на основу чега је касније Кина полагала право на суверенитет над том јужном планинском покрајином.

1507. — У бици с побуњеницима у Навари погинуо Чезаре Борџија, италијански пустолов, политичар и кардинал. Син папе Александра VI послужио Макијавелију као узор политичког цинизма и сматра се да га је Борџијин начин владања подстакао да напише дело „Владалац“.

1537. — Турци заузели далматинско утврђење Клис, које је дуго одолевало турском надирању из Босне. У борби погинуо и легендарни сењски капетан и клишки кнез Петар Кружић. Исте године Турци основали клишки санџак који је обухватао цело далматинско залеђе и део Босне.

1622. — Католичка црква канонизовала Игнасија де Лојолу, оснивача монашког реда исусоваца (језуита).

1848. — Почео је Вилијамитски рат у Ирској између присталица свргнутог краља Џејмса и присталица новог краља Вилијама III. 1848. — У Бечу избиле велике студентске демонстрације против апсолутистичког режима канцелара Клеменса Метерниха, што је био почетак револуције која је потресла темеље Аустрије и довела до слома Метерниховог апсолутизма.

1854. — Велика Британија и Француска закључиле савез са Отоманским царством против Русије, у Кримском

87

8.3.2015.

МАГАЗИН

88

рату.

1868. — Скинута забрана са правописа Вук Караџић и дозвољена његова употреба. Решење о томе донео, на основу одлуке кнеза Михаила Обреновића, министар просвете Димитрије Црнобарац, бечки и париски доктор наука. Забрана скинута четири године после Караџићеве смрти.

1907. — У експлозији ратног брода „Јена“ у француској луци Тулон погинуло најмање 118 људи.

1918. — Москва проглашена за престоницу Русије уместо Петрограда.

1938. — Немачке трупе умарширале у Аустрију, чиме је та држава припојена Трећем рајху.

1943. — Током ноћи 12/13. март бугарски окупатор је насилно извео из кућа све Јевреје из Пирота (178) и предао их немачким нацистима који су их депортовали у логор смрти Треблинка, одакле се нико није вратио.

1947. — Председник САД Хари Труман у Конгресу прокламовао доктрину о помоћи земљама угроженим комунизмом. Прва средства дата Грчкој и Турској.

1966. — Индонежански парламент лишио Ахмеда Сукарна свих функција, укључујући положај председника државе, а генерал Сухарто постао вршилац дужности шефа државе.

1971. — Премијер Хафиз ел Асад на референдуму изабран за председника Сирије.

1978. — Партије левице, први пут у историји Француске, добиле апсолутну већину у првом кругу парламентарних избора.

1984. — У Уједињеном Краљевству почео генерални штрајк рудара.

1993. — У серији експлозија 13 подметнутих бомби у индијском граду Бомбају погинуло најмање 200 људи, а 1.100 рањено.

1999. — Пољска, Чешка и Мађарска постале чланице НАТО, као прве земље бивше чланице Варшавског уговора које су приступиле НАТО.

2001. — Уз посредовање међународне заједнице представници српских власти и побуњених Албанаца на југу Србије потписали споразум о прекиду ватре.

У акцији уништавања неисламских културних споменика талибанске власти у Авганистану уништиле два највећа кипа Буде у свету, стара неколико хиљада година.

2002. — Савет безбедности Уједињених нација, на предлог САД, усвојио резолуцију у којој се први пут помиње Палестина као посебна држава, поред Израела.

2003. — У Београду, око 12.25 часова, у дворишту Владе убијен премијер Србије Зоран Ђинђић. У Србији проглашено ванредно стање и отпочела полицијска акција „Сабља“.

13. март 1325. — Астеци су основали своју насеобину Теночтитлан, касније престоницу Астечког царства, на месту где је данашњи град Сијудад Мексико.

1567. — Немачки плаћеници које је унајмила холандска владарка Маргарета од Парме убили су 2.000 калвиниста.

1781. — Енглески астроном немачког порекла Вилијам Хершел открио је седму планету Сунчевог система, која је касније названа Уран.

1809. — Након неуспеха у рату с Русијом и Данском 1808, официрском завером збачен је с престола шведски краљ Густав IV. 1848. — Под притиском демонстрација и побуне у Бечу аустријски канцелар Клеменс Метерних поднео је оставку. Канцелар је побегао у Велику Британију, а хиљадама гневних Бечлија које су опколиле двор цар Фердинанд I је обећао устав.

1865. — Током Америчког грађанског рата, Конгрес Конфедерације, под председником Џеферсоном Дејвисом, жестоким противником укидања ропства, донео је закон којим је робовима дозвољено, у замену за слободу, да буду војници у јужњачкој армији.

1881. — У атентату у Петрограду убијен је руски цар Александар II. Атентат су извршили чланови тајног терористичког удружења „Народна воља“.

1946. — Припадници југословенске службе Државне безбедности ухапсили су четничког вођу у Другом свет-

ском рату Драгољуба Михаиловића. На суђењу пред Војним судом у Београду Михаиловић је осуђен на смрт због издаје. Стрељан је 17. јула исте године.

1990. Совјетски парламент изгласао је увођење вишепартијског система, након 72-годишњег монопола на власт Комунистичке партије.

1992. — У земљотресу на истоку Турске је погинуло најмање 570 људи.

1998. — Председник Јужне Кореје Ким Дае Џонг, који је и сам био затваран због политичких уверења, донео је одлуку о масовној амнестији која је обухватила преко пет милиона особа, од политичких затвореника до пијаних возача којима су биле одузете возачке дозволе.

1999. — На Косову, у експлозијама бомби у центру Подујева и на пијаци у Косовској Митровици погинуло је шесторо и рањено више од 50 људи, а у нападима оружане формације косовских Албанаца „Ослободилачка војска Косова“ код Вучитрна погинула су два припадника Војске Југославије.

2001. — Бивши градоначелник Босанског Шамца Благоје Симић, против кога је Међународни суд за ратне злочине подигао оптужницу 1995. за злочине почињене током рата у БиХ 1992-95, добровољно се предао суду.

2006. — Председник Србије Борис Тадић изјавио да је Хашки трибунал одговоран за смрт Слободана Милошевића.

14. март 1489. — Краљица Кипра Катарина Корнаро, последња владарка из династије Лизињан, уступила краљевину Млетачкој републици.

1558. — Немачки цар Фердинанд I узео титулу светог римског цара без уобичајеног папиног крунисања.

1864. — Енглески истраживач Самјуел Бејкер открио други извор реке Нил у источној Африци и назвао га Албертово језеро.

1891. — Подморница "Монарх" поставила телефонски кабл испод Ламанша, припремајући прву телефонску везу Велике Британије с копном.

1932. — Амерички индустријалац

Џорџ Истман, један од пионира фотографије и филма, оснивач компаније "Кодак", извршио самоубиство.

1938. — Стрељан руски револуционар Николај Бухарин. Један од водећих идеолога бољшевика, проглашен кривим за контрареволуционарне активности и шпијунажу на монтираном процесу и осуђен на смрт.

1945. — Британско ратно ваздухопловство на железнички вијадукт у немачком граду Билефелд избацило најтежу бомбу у Другом светском рату, "Великог Слема", тешку 11 тона.

1964. — Џек Руби, проглашен је кривим за убиство Харија Ли Освалда (убице председника Кенедија) и осуђен на смрт.

1976. — Египат поништио уговор о пријатељству и сарадњи склопљен са СССР-ом 1971.

1991. — "Бирмингемска шесторка", шест Ираца погрешно оптужених да су 1974. подметнули експлозије у пабове у енглеском граду Бирмингем, ослобођена после 16 година у затвору.

1995. — Астронаут Норман Тагард постао први Американац који је полетео у космос руском ракетом, лансираном са космодрома у Бајконуру у Казахстану.

2002. — Представници Србије, Црне Горе, Југославије и Европске уније у Београду потписали Споразум о преуређењу односа Србије и Црне Горе. Тиме престала да постоји Југославија, 83 године пошто је, на крају Првог светског рата, створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Нова државна заједница, Србија и Црна Гора, формално успостављена 4. фебруара 2003.

2003. — Председник САД Џорџ Буш продужио санкције Ираку уведене 1995, којима се грађанима и компанијама САД забрањује да улажу у развој нафтне индустрије у Ираку. Буш истовремено Пакистану укинуо санкције, на снази од војног пуча у тој земљи, 1999.

2006. — Није изабран представник Србије и Црне Горе на такмичењу за Песму Евровизије, саопштио УЈРТ.

89

90

МАГАЗИН 8.3.2015.

91

Из Полицијске управе Краљево

ФЕБРУАР МАЊ

а о прогнози безбедносне ситуације ни у року од наредној седмици не може поуздано да се говори показују редовни седмични статистички прегледи стања јавне безбедности на подручју града који због сталних промена броја оних који директно утичу на ситуацију у овој области не дају довољно података за релевантне зкључке. Последњи извештај Полицијске управе Краљево сведочи да је број од 47 евидентираних кривичних дела за 19 већи него у недељи која је претходила. У структури и даље преовладавају она која се третирају као дела општег криминала о чему свеочи податак о само три из области привредног. Ни инспектори Криминалистичке полиције се нису прославили у откривању починилаца иако је учинак у процентуалном износу у односу на број евидентираних дела приближан. О томе сведочи да су од укупно 47 кривичних дела познати починиоци тек седам.

МАГАЗИН

8.3.2015.

Д

92

Погоршање се бележи и у области јавног реда и мира где је прошлонедељних 17 заменило 24 нова прекршаја. Припадници полиције су евидентирали по 12 туча и осталих прекршаја, па се изводи закључак о за трећину нестабилнијој ситуацији у обе области. Најтеже последице по учеснике у саобраћају по правилу остављају саобраћајне незгоде, а њихов број је у односу на претходни статистички период удвостручен. Од укупно десет четири су као крајњи исход имале повређена лица, а шест само материјлану штету. По три особе су задобиле лакше и телесне повреде, а процењена штета је за двадесетак хиљада динара мања од пола милиона. Лепо време утиче на повећан број моторних возила у саобраћају и на број прекршаја који чине мање савесни возачи. О томе сведочи 491 прекршај у овој области који је за шездесетак већи од претходне седмице, али знатно увећан у односу на

просечне седмичне вредности. Иако је број од четири пожара истоветан прошлонедељном, кад је ватрена стихија причинила милионску штету, материјална штета је оцењена као незнатна. Крај фебруара прилика је за констатацију да је у најкраћем месецу у години евидентирано 157 кривичних дела од којих 8 из области привредног, а 148 општег криминала. Инспекторима криминалистичке полиције познати су извршиоци 38, а да ли ће они који су починили преосталих 119 бити откривени биећ познато накнадно. У структури 75 прекршаја који су били повод за ремећење јавног реда и мира са 43 према 32 воде туче. Од 35 саобраћајних незгода 2 су као исход имале смртно страдала лица,15 повређена, а 20 само материјалну штету која је премашила два милиона динара. У истом периоду евидентирано је и 1.712 саобраћајних прекршаја.

ЊЕ БЕЗБЕДАН

Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали су у гашењу 11 пожара у којима је причињена штета од два милиона и 700 хиљада динара.

ски пиштољи и револвери, малокалибарске пушке и ваздушно оружје ако за њих не поседују одобрење Министарства унутрашњих послова Републике Србије.

Легализација оружја

Појачан шверц дуванских производа

Министарство унутрашњих послова Републике Србије ће током три месеца почев од 4. марта спроводити законску легализацију оружја. С тим у вези физичка и правна лица власници оружја најближој полицијској управи, односно полицијској станици без доказивања порекла могу да предају све врсте оружја и муниције и неће одговарати за њихово неовлашћено набављање и држање оружја. Током законске легализације, физичка и правна лица могу регистровати пиштоље и револвере које користе као оружје за личну безбедност, ловачке пушке и карабине за лов и спортско оружје у које се убрајају малокалибар-

Припадници Министарства унутрашњих послова су у Рашки, у две одвојене акције, од три особе запленили 2.536 паклица цигарета и 90 килограма резаног дувана. На заједничкој тачки прелаза „Рудница - Јариње“ полицијски службеници су 2. марта у бункеру мини буса краљевачке регистрације, којим је управљао тридесетосмогодишњи возач из Краљева, док се на месту сувозача налазио шездесетдвогодишњак из Косовске Митровице, пронашли 550 паклица разних врста цигарета, без акцизних маркица.

На државном путу Косовска Митровица – Рашка приликом контроле аутобуса, косовскомитровачке регистрације, којим је управљао тридесетосмогодишњи возач из овог места, припадници Министарства унутрашњих послова су у фабричкој шупљини иза задњег точка пронашли 1.986 паклица цигарета марке „честерфилд“ и 90 килограма резаног дувана без неопходне документације. Цигарете и дуван су уз потврду привремено одузели припадници Пореске управе, а осумњичени су по налогу основног јавног тужиоца у Рашки саслушани због постојања основа сумње да су извршили кривично дело недозвољен промет акцизних производа, а возач аутобуса саслушан и за кривично дело недозвољена трговина и против њих ће бити поднете кривичне пријаве. . Радовановић Фото: М. Радовановић

93

94

МАГАЗИН 8.3.2015.

95

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs