MagazIN 168 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година III * Број 168 * 5. април 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МагазИН

МАГАЗИН

5.4.2015.

на свим континентима

Стратегија развоја града до 2020. године (8)

МАГАЗИН

5.4.2015.

СКРОМНИ ТЕМЕЉ

- Висина накнаде за уређивање грађевинског земљишта утврђује се на основу степена комуналне опремљености, годишњих програма за уређивање грађевинског земљишта, урбанистичке зоне, намене и површине објекта, а основ за утврђивање граница зона је економски, односно тржишни, критеријум вредности локације. - Накнада се обрачунава према квадратном метру бруто површине објекта, односно простора који се гради, а у поступцима легализације према квадрату нето корисне површине породичних стамбених објеката

Фото: М. Радовановић

ЉИ БУДУЋНОСТИ

5.4.2015.

МАГАЗИН

а више од 150 страница су аутори Стратегија развоја града Краљева до 2020. године, на којој се рађено више година, навели исцрпне податке о темељу на коме се планира развој у наредном периоду. Ма колико тога било познато од раније пажљивијем посматрачу, а чини се да таквих није било много ни међу онима који су дизањем руке приликом гласања у Скупштини града дали подршку овом документу, не може да промакне податак да темељи на којима се заснива будућност и нису превише чврсти. Можда је и то један од чинилаца због којих већ годинама нема заинтересованих за инвестирање у Краљеву ма колико од градских челника стизале информације о напорима да се створи повољно привредно окружење.

Грађевинско земљиште Све више се као услов за привлачење инвестиција у први план ставља инфраструктура, пре свега земљиште којим располажу локалне самоуправе. Ма колико из различитих кругова стизали предлози да се оно уступи под најповољнијим условима, у појединим случајевима и без накнаде, отуђења и давање у закуп, као и критеријуми за утврђивање почетне цене рокови, начин, услови плаћања и поступак измене и раскида уговора о закупу и начину уређивања утврђени су Одлуком о грађевинском земљишту из 2010. године. Овом одлуком је прописано да се грађевинско земљиште може отуђити ради изградње, а у складу са планским документом на основу кога се издаје локацијска дозвола. Грађевинско зем-

љиште се може дати у закуп ради изградње објекта са краћим роком амортизације, у складу са планским документом на основу кога се издаје локацијска дозвола, при чему је рок за привођење намени три године од дана закључивања уговора. Рок трајања закупа утврђује се на основу намене објекта, површине, времена амортизације, па за привредно-производне објекте износи најдуже 50, а за стамбене и комерцијалне најдуже 99 година. Истом одлуком дефинисано је да се грађевинско земљиште отуђује или даје у закуп по тржишним условима, а уступа се лицу које понуди највишу цену која се накнадно не може умањивати. Град Краљево то може учинити и по цени мањој од тржишне цене, или дати без накнаде, по процедури за објекте утврђене Законом о

планирању и изградњи и посебном уредбом о условима и начину под којим може да отуђи или изда у закуп. Отуђивање или давање у закуп грађевинског земљишта врши се јавним надметањем, или прикупљањем понуда јавним огласом, а изузетно и непосредном погодбом у складу са законом који се односи на ову материју. Поступци отуђења, или давања у закуп, грађевинског земљишта у јавној својини путем јавног надметања, прикупљањем понуда јавним огласом, као и непосредном погодбом, дефинисани су Одлуком о грађевинском земљишту града Краљева. Накнада за уређивање грађевинског земљишта на територији града Краљева – Критеријуми и мерила за утврђивање висине накнаде за уређивање грађевинског земљишта, и оба-

везни елементи уговора којим се уређују међусобни односи, дефинисани су Одлуком о утврђивању накнаде за уређивање грађевинског земљишта и Одлукама о изменама и допунама одлуке о утврђивању накнаде за уређивање грађевинског земљишта. На територији града, послови уређивања, обрачун и наплата накнаде за уређивање грађевинског земљишта поверени су Јавном предузећу Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“, а средства добијена од накнаде користе се за уређивање и прибављање грађевинског земљишта и за изградњу и одржавање објеката комуналне инфраструктуре. Обавезу плаћања накнаде имају физичка и правна лицима на које гласи локацијска дозвола, а граде нови или врше реконструкцију, доградњу односно надоградњу постојећег објекта.

Обавеза се утврђује и физичким и правним лицима власницима објеката изграђеним или реконструисаним без грађевинске дозволе у поступку легализације, а у складу са Законом којим се уређује изградња објеката. Лице које врши адаптацију и реконструкцију објекта у оквиру постојећег габарита легално изграђеног објекта, и без промене његове намене, не плаћа накнаду за уређивање грађевинског земљишта. Висина накнаде за уређивање грађевинског земљишта утврђује се на основу степена комуналне опремљености, годишњих програма за уређивање грађевинског земљишта, урбанистичке зоне, намене и површине објекта, а основ за утврђивање граница зона је економски, односно тржишни, критеријум вредности локације. Вредност локације је пропорцио-

МАГАЗИН

5.4.2015.

нална њеној атрактивности и изузетности, саобраћајној опслужености и приступачности, обиму и разноликости понуде у оквиру зоне, броју корисника који је посећују, посебним погодностима за одређену намену, степену комуналне опремљености и слично. На основу ових критеријума за подручје Генералног плана Краљева утврђено је седам стамбено – пословних зона, за подручје Плана генералне регулације Матарушке Бање и Ушћа по 4 зоне, заштитне зоне комплекса манастира Жиче и подручја Плана општег уређења Ратине по једна. За подручја ових утврђује се посебна зона за парцеле које се граниче са државним путевима првог и другог реда. Објекти на грађевинском земљшту за које се утврђује накнада могу се кориситити за становање, комерцијалну или производну делатност и друге намене. Припремање грађевинског земљишта обухвата истражне радове, израду геодетских, геолошких и других подлога, израду планске и техничке документације, Програма за уређивање земљишта, расељавање, рушење објеката, санирање терена и друге ра-

дове, а опремање грађевинског изградњу објеката комуналне инфраструктуре и изградњу и уређење површина јавне намене. Одлуком о утврђивању накнаде за уређивање грађевинског земљишта дефинисано је да се накнада умањује за стварне трошкове комуналног опремања, а највише до 60% висине утврђене према мерилима обрачуна, уколико се објекат гради на локацији, односно зони која се комунално опрема средствима власника грађевинског земљишта, односно закупца у смислу закона којим се уређује изградња објекта. Накнада се обрачунава се према квадратном метру бруто површине објекта, односно простора који се гради, а у поступцима легализације према квадрату нето корисне површине породичних стамбених објеката. Висина накнаде за уређивање грађевинског земљишта изражена је у бодовима од којих је сваки раван динарској противвредност средњег курса једног евра објављеног од стране Народне банке Србије на дан ступања на снагу одлуке, а износ се

може кориговати коефицијентима који су ближе дефинисани истом одлуком. Накнада се плаћа једнократно или у ратама, а у случају једнократног плаћања обвезник има право на умањене од 25% уплатом пре закључења уговора. Инвеститор који отпочне плаћање накнаде у ратама, а затим уплату преосталог износа накнаде изврши одједном, има право на умањење накнаде за 20% на преостали недоспели износ што се дефинише посебним уговором

Процес издавања дозвола Важећим Законом о планирању и изградњи који је усвојен 2009. године дефинисане су процедуре и кораци у поступку добијања неопходних дозвола, а на територији Краљева је у надлежности Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности Градске управе. Процедуре и кораци у поступку добијања описани су у Водичу за добијање грађевинске дозволе који је доступан на сајту града.

Радна снага Према подацима Републичког завода за статистику у Краљеву је 2007. године било запослено око 35 хиљада радника од којих нешто преко 14 хиљада жена. Прт година касније број запослених је незнатно премашивао 25 хиљада од којих 11 хиљада жена и 14 хиљада мушкараца. Највећи број је запослен у привредним друштвима, предузећима, установама, задругама и другим организацијама код којих се у овом периоду број запослених смањио за око три хиљаде. И док су 2007. чинили тек који проценат прео 60 одсто укупног броја запослених у 2012. њихов број прермашује 71 одсто. У истом периоду број оних који су самостално обављали делатност, или били запослени код ових лица, је скоро преполовљен па је са 13.642 у 2009. пао на 7.240 у 2012. години, а у процентуалном износу њихов удео је у укупно запосленом становништву са 39,5 пао на испод 29 одсто. Иако се између 2012. и 2013. године број запослених и даље смањује разлика достиже тек неколико стотина

особа. Смањење броја запослених бележе готово све области сем снабдевања електричном енергијом, гасом, паром, снабдевање водом и управљање отпадним водама што наводи на закључак о појачаном запошљавању у јавним предузећима која се баве овим делатностима. Незнатно је повећан број запослених у области информисање и комуникације, стручне, научне, иновационе и техничке делатности, административне и помоћне услужне делатности, државна управа и обавезно социјално осигурање, образовање и остале услужне делатности. Према подацима Републичког завода за статистику у Краљеву је просечна бруто зарада по запосленом у децембру 2013. године износила је 56.864, а просечна нето зарада 41.129 динара .

Запошљавање Месечни статистички билтен Националне службе за запошљавање сведочи да је у последњем месецу 2013. године пријављена потреба за ангажовањем једног раника на неодређено и 12 на одређено време, а да

је запослено 905 радника, од којих 459 жена. На неодређено време је запослено 204, а на одређено 701 особа. Са евиденције Националне службе зе запошљавање ангажовано је 178 лица од којих су 107 жене. Ако се изузму лица која самостално обављају делатност, а са запосленима код њих чине 6.805, највише запослених је у прерађивачкој индустрији 3.546, затим у социјалној и здравственој заштити 2.534 и образовању 2.261. У саобраћају и складиштењу је ангажовано 1.777 запослених, трговини на велико и мало 1.633, грађевинарству 1.341. Све остале делатности упошљавају мање од 1.000 радника, а највише државна управа и обавезно социјално осигурање 997. У снабдевању водом и управљању отпадним водама ангажовано је 679 запослених, снабдевању електричном енергијом, гасом и паром 516, пољопривреди, шумарству и рибарству 467, стручним научнии, иновационим и техничким делатностима 367, а информисању и комуникацијама 341. Од осталих само је у области услуга смештаја и исхране ангажовано више од 200 запослених. Т. Радовановић

Поштовани суграђани Вама који празник над празницима, ускрснуће господа Исуса Христа, славите по Грегоријанском календару, честитам Ускрс. Желим Вам да овај велики празник, у здрављу, слози, љубави благостању, проведете са својим најмилијима, прожети духовним миром. Срећан Ускрс! Христос васкрсе!

МАГАЗИН

5.4.2015.

Градоначелник града Краљева Томислав Илић

Двадесет осма седница Скупштине града

МАГАЗИН

5.4.2015.

ОПОЗИЦИЈА НЕДОВ

- Након дванаест сати непрекидног рада двадесет осма седница Скупштине града завршена усвајањем свих докумената који су се нашли на дневном реду. – Одбијени сви предлози опозиције за измене и допуне дневног реда. – Усвојен низ значајних докумената. – Много буке око нових кадровских решења

Фото: М. Радовановић

ВОЉНО УБЕДЉИВА

5.4.2015.

МАГАЗИН

етимичан поглед на дневни ред двадесет осме седнице Скупштине града онима који пажљивије посматрају збивања у парламентарном животу није указивао да би она сем протоколарног могла да има други карактер. Томе доприноси сазнање да се више од половине не тако обимног дневног реда односило на кадровска питања и промену чланова скупштинских комисија, управних и школских одбора готово свих основних и средњих школа. Пре почетка заседања пред зградом Градске управе окупило се четрдесетак радника Привредног друштва Матарушка и Богутовачка Бања д.о.о. са жељом да укажу на тежак положај изазван чињеницом да двадесет месеци нису примили плате, а да им је од краја претходног ускраћена и могућност да овере здравствене књижице. Седнице Скупштине града по пра-

вилу почињу са закашњењем од петнаестак минута, а оно је у овом случају удвостручено, наког чега је одборницима био потребан читав сат да се, након усвајања извода из записника са претходне седнице, сагласе са предложеним дневним редом. Једно за другим одборници владајуће већине одбијали су предлоге опозиционих колега за измене и допуне дневног реда, а тражено је да се у њега уврсти извештај о реализацији Акционог плана запошљавања у Краљеву за 2014. годину, извештаја о резултатима Локалног акционог плана запошљавања, стање у основним и средњим школама у складу са надлежностима локалне самоуправе и тешка социо-економска ситуација у граду. Наговештај да би седница могла да добије нежељени ток наговештен је већ код прве тачке дневног реда када је требало потврдити мандат одбор-

ници са листе Српске напредне странке Душанки Доламић, а на непотребно продужавање у више наврата је утицала сумња у резултате гласања, па је оно морало да се понавља прозивком. На озбиљније теме које укључују предлог одлука о грађевинском земљишту и утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта прешло се десетак минута након поднева, а оштри критичари предложених докумената и овог пута су опозициони одборници Покрета за Краљево, Двери и Демократске странке. До 17 сати одборници су успели да апсолвирају једино још предлог одлуке о усвајању Акционог плана за запошљавање. У време кад се приступило разматрању предлога Одлуке о исправци Одлуке о мрежи основних школа на тери торији града Краљева још није могло

да се наслути да би седница могла да изађе из очекиваних оквира, поготово не да повод за то буду кадровска питања чије је разматрање почело тек око 19 сати. До тада се водила рсправа о давању сагласности Јавном комуналном предузећу „Чистоћа“ да део губитака покрије из остварене добити по редовном финансијском извештају за 2013. годину, а „Топлани“ да део губитка оствареног 2006. и 2012. године покрије из нераспоређене добити из претходних година. Жучна расправа се водила и око извештаја о реализацији програма рада и финансијског плана Фонда за развој пољопривреде и нешто мања о стању безбедности саобраћаја на путевима током прошле године. Кадровским питањима је посвећено 12 од укупни 21 тачке дневног реда, а пре него што се на предлог Демократске странке Србије прешло на

образовање повременог радног тела за праћење употребе службеног језика и писма-ћирилице у органима и институцијама локалне самоуправе разрешени су једни, а изабрани, други чланови комисија за родну равноправност, друштвене делатности, борбу против корупције и односе са верским заједницама. Праћење употребе службеног језика у великој мери је збунило опозиционе одборнике који нису били спремни да предложе ни кандидате из својих редова док им предлагач детаљније не објасни све што их интересује, а интересовало их је много тога. И поред великих напора да оспоре готово све што предлажу представници власти до краја заседања нису успели ни мало да поколебају чврсту гласачку машинерију. Ма колико чудно звучало више од сата је требало одборницима да раз-

мотре последњих пет тачака дневног реда, а највише времена утрошено је на питања и одговоре везане за разрешење члана Управног одбора Предшклске установе „Олга Јовичић Рита“. Представници опозиције су валидним документима покушавали да оспоре исправност рада инситуције за коју се тврди да десет година није имала ни валидан статут, али нису успели да у то вере владајућу већину након објашњења које је дао представник Предшколске установе. Било како било заседање је успешно приведено крају петнаестак минута пред истек двадесет трећег сата након што су промењени чланови одбора у 21 основној, пет средњих, Школи за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар, Уметничкој и Музичкој школи „Стеван Мокрањац“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 5.4.2015.

Председник Скупштине града Краљева Сретен Јовановић

5.4.2015.

МАГАЗИН

Иван Јовановић

Занимање народни посланик: Иван Јовановић (2)

СПОЈ МЛАДОСТИ И ИСКУСТВА

Фото: М. Радовановић

- Помпезно је најављен велики бољитак, од Канцеларије за брзе одговоре у којој ће инвеститори добити све информације на сва питања, преко јавних бележникадои осталих законских предлога који су на коришћени за медијске кампање, а представници власти се утркивали у најавама колико ће тај закон допринети бољитку грађана. Нажалост ништа се од тога није остварило и све се то на крају изјаловило. - Закон о девизном пословању се тиче домаћих платних институција које се баве услугама, као што се бави „Пејпал“ и ако је омогућено страној платној институцији, нормално је да то могу и домаће да раде

МАГАЗИН

5.4.2015.

4.12.2014. Девета седница Другог редовног заседања, Закон о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи

Поштовани председавајући, поштована министарка, даме и господо народни посланици, на почетку да кажем да ДС неће подржати овај предлог закона и поред оних неких добрих промена које он доноси потпуно је нејасна хитан поступак и нејасно је зашто сте направили мрљу на крају ако сте имали јавну расправу, ако сте имали разговоре са струковним удружењима, ако сте слушали примедбе, прихватили неке од њих. Зашто на крају хитан поступак и зашто на овај начин да долази у Скупштину Србије поготово ако ништа за 15 дана или месец дана не може тако важно да се промени. Имали смо доста најава законских предлога разних. Помпезне најаве о великом бољитку, од Канцеларије за брзе одговоре, која је имала тај концепт да ћемо добити једно место које ће давати одговорне инвеститоре на сва питања до јавних бележника и осталих законских предлога који су на неки начин коришћени за одређене медијске кампање где су се представници власти утркивали у најавама колико ће тај закон допринети бољитку грађана. Нажалост ништа се од тога није остварило и све се то на крају изјаловило. Имамо ситуацију у 2013. години када је господин Велимир Илић, ваш претходник долазио у ову скупштину, предлагао измене Закона о легализацији, где је тврдио да ће то направити своје врсни бум укидањем одредби о конверзији. И то се није десило, десило се супротно, дакле, пад од 40% у грађевинској индустрији. Оно што кажете да ће олакшати инвеститорима, то је тај обједињени поступак, где он долази на једно место. То јесте. Ви можете да омогућите и олакшате инвеститору да он донесе на једно место, али је питање на који

начин расцепкана државна управа функционише и одговара на тај захтев? Да ли они међусобно могу да обезбеде да се сва процедура испоштује, на који начин се мери ефикасност, на који начин можете да спроведете одредбе о санкционисању? Подсетићу само, ми смо имали бројне законе у Народној скупштини, од јавних предузећа до финансија, који су нудили сјајне промене за грађане, итд. Али, нажалост, нису се примењивали и никада нису примењени и све је остало исто. Чак се и погоршало. Оно што је добро, то је умањење накнаде за уређење градског грађевинског земљишта, али није потпуно решење. Није потпуно у смислу да се не зна како се тај новац троши и даље. Ја сам у том смислу поднео амандман, где предлажем да локалне самоуправе донесу програм по коме ће тај новац трошити. И сами знамо да тај новац не иде увек у праве сврхе. Нема пратећих закона који се тичу конверзије. Обећали сте да ће бити предложен до пролећа. То је добро и ја сам у том смислу, такође, поднео амандман, где се орочава његово доношење. Нема грађевине без инвестиција. Са 4,2% учешћа у бруто друштвеном производу нећемо се помаћи, ако не буде тражње, ако не буде већи део буџета опредељен за инвестиције и прилика је, госпођо Михајловић, да се приликом доношења следећег програмског буџета изборите за веће учешће средстава за инвестиције у републичком буџету. Такође, тражња се неће повећати тако што се смањују пензије и плате. Одлично је што сте реално оценили и на неки начин изанализирали период претходних пет, шест година, када сте рекли да је у 2009. години било 30 пута више изграђених станова него ове године. Али, то се неће променити само изменама закона. Потребна је свеобухватна реформа целог система и потребно је да се обезбеди тражња, а тражња се неће обезбедити ако се смањују плате, смањују пензије. Станове, нажалост, неће имати ко да купи.

8.12.2014. Девета седница Другог редовног заседања, Закон о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи Поштовани председавајући, поштована министарко, даме и господо народни посланици, мој амандман говори о коришћењу средстава доприноса за уређење грађевинског земљи шта. Мислим да закон није на довољно прецизан начин утврдио како се ова средства користе и како их троше локалне самоуправе. Мислим да амандман доприноси предлогом да се донесе посебан програм у складу са којим ће се трошити ова средства, а тај програм усвајати на скупштини јединице локалне самоуправе, да тај нови став доприноси транспарентном трошењу ових средстава. Образложењем које сам добио да се амандман не прихвата, јер се њиме неоправдано задире у изворне надлежности јединица локалне самоуправе нема неког великог смисла. Мислим да га ви нисте ни писали, госпођо Михајловић, зато што је потпуно јасно да законодавац треба да утврди процедуру којом ће се трошити ова средства. Као што се рецимо Закон о пољопривредном земљишту бави и говори о томе да се усваја програм за уређење пољопривредног земљишта, треба на исти начин да се реши и ово питање у Закону о планирању и изградњи. Такође из ваше надлежности, Закон о безбедности у саобраћају каже на који начин се усваја програм за коришћење средстава која су наменски опредељена за сврху безбедности саобраћаја. Исто тако треба уредити процедуру која се тиче коришћења средстава за уређење градско-грађевинског земљишта, јер на тај начин ћемо потпуно испоштовати и Закон о буџетском систему, потпуно испоштовати и стратегију за борбу против корупције, јер ћемо потпуно транспарен тно имати у виду начин на који се

МАГАЗИН

5.4.2015.

троше ова средства и биће потпуно доступан и локалним одборницима и становницима и грађанима који одвајају средства за ове намене. Хвала.

15.12.2014. Десета седница Другог редовног заседања, Заједнички начелни претрес о предлозима закона из тачака 1, 2, 3, 4. и 5. Поштовани председавајући, поштована гувернерка, даме и господо народни посланици, мислим да је хитан поступак по коме је овај сет закона на предлог НБС дошао у процедуру неприхватљив за нас из ДС зато што није било довољно времена да се на правилан начин размотре сви ови предлози који данас стоје на дневном реду Народне скупштине и ви сте као некадашња посланица свесни колико је важно да Народна скупштина расправи на прави начин о овим темама. Имали сте јавну расправу, за неке предлоге је трајала и две године, освојили сте доста предлога заинтересованих страна, све је то било добро, а онда када је требало да се по редовној

процедури упути Народној скупштини, то је изостало. Желим да вас обавестим да ми као посланичка група смо предложили закон о ограничењу банкарских камата пре више месеци и он је сваки пут одбачен од стране владајуће већине, а сматрамо да је он далеко важнији за грађане, него што су неке друге расправе. Ако тај законски предлог није могао да буде прихваћен за расправу у редовној процедури, нема разлога да ови ваши предлози не буду у таквој процедури прихваћени у Народној скупштини. Оно што је симптоматично код вашег одговора зашто је хитан поступак, то је, дали сте одговор да је то зато што је Закон о осигурању требао да се донесе до краја године због одвајања делатности. Мислим да је могао да се издвоји тај закон и да он иде по хитном поступку, а да остали иду и почетком наредне године, обзиром да велики део примена иде наредне године и наредних година и да просто има довољно времена да се све институције које су учесници процеса припреме.

Мислим да постоји доста добрих измена када се ради о Закону о осигурању и ту нема дилеме да постоји једна побољшана и заштита корисника и јасније процедуре што се тиче самих организација која се баве овим пословањем. Али, остаје нам једна дилема, када сте сада издвојили у образложењу хитног поступка Закона о осигурању, зашто је без икаквог образложења омогућено друштвима која се баве основним осигурањем возила да подигну цену за 45%? Зашто је дата сагласност ако знамо да не постоји основ за то у реалним економским мерама, нарочито када се ради о броју саобраћајних незгода и о томе да је примена новог Закона довела до одређених побољшања? Не постоји образложење, а злуради могу да кажу да је то учињено како би се стимулисао пласман тих истих друштава у државне хартије од вредности и то је нешто што никада није образложено и никада јавност није обавештена зашто је дата сагласност на повећање ових износа. Сами сте добро приметили да грађани не могу да плате осигурање, а на-

рочито не могу да плате додатна осигурања, животна, не могу да плате ако не примају плате и пензије или ако имају смањење плата и пензија, што се десило грађанима Србије у прошлом месецу. Што се тиче Закона о платним услугама, такође мислим да је направљен један озбиљан помак и да у том смислу нема пуно примедби, осим можда неких недоречености. У том смислу, поднео сам и амандман. Рецимо, код јединственог регистра рачуна, могло је тачно да се дефинише за правна лица који су то подаци које јавни регистар води, а не да се каже у једној тачки да ће друге податке које пропише Народна банка Србије такође водити регистар. Мислим да није добро, ако имамо осам тачака које јасно дефинишу шта конкретно води регистар, није било спорно да их буде још осам, али да оставимо овако недоречену ову тачку, мислим да није прикладно и да је могло на бољи начин да се то учини. Има још таквих тачака у предлозима закона, али просто није било довољно времена да се оне на прави начин анализирају и да се поднесу

прави предлози амандмана. Можда су неки посланици и успели. Ја се надам да ћете озбиљно размотрити те предлоге. Закон о девизном пословању, сами сте рекли да се тиче домаћих платних институција које се баве услугама, као што се бави „Пејпал“ и ако је омогућено страној платној институцији, нормално је да то могу и домаће да раде. Мислим да је у том смислу могла да буде једна свеобухватнија промена овог закона, да се потпуно либерализује што се тиче и физичких лица и правних лица то исто пословање, јер то је учињено у земљама региона, у Хрватској пет година пре приступања и није никакве негативне последице имало. Представник Народне банке на одбору је рекао да ће се покренути на пролеће у разговорима о томе, а мислим да је то могло већ да се учини и мислим да би то био додатан мали напор који би омогућио много боље услове многим грађанима Републике Србије који имају у својим делатностима и у свом животу проблеме због административних баријера које постоје. Мислим да је заштита грађана,

када су у питању банкарске услуге и услуге осигуравајућих друштава, у првом дану, а не банака и осигуравајућих друштава. У том смислу, сматрам да као народни посланици, да је требало да имамо више времена управо да би размотрили све оне позиције у овим законима које се тичу управо грађана. Не можемо да имамо пуно поверење у предлагача зато што је губитак НБС у 2013. години износио преко 44 милијарде и ви сте објаснили разлоге зашто се књиговодствено води губитак. Али, нисте рекли прави разлог. Схватам да не можете рећи да је НБС крива за лошу фискалну политику и да сте ви криви зато што Влада Србије прави буџетске рупе које треба да се попуњавају на неки други начин. Због ових разлога, због разлога да је НБС и неке друге позиције имала на недовољно добар начин брањене, када су у питању грађани, пре свега мислим на повећање цена услуга за основно осигурање возила, ми из ДС не можемо подржати овај сет закона. Надамо се да ће ови закони бити поправљени амандманима народних посланика. Хвала.

Мирко Вуковић

МАГАЗИН 5.4.2015.

Без длаке на језику: Мирко Вуковић (2)

- Значајијих резултата у пољопривреди неће бити док се не реализује систематизована политика од врха државе до локалних органа власти. – Иако је у Краљеву без посла остало много више људи него што има запослених у смедеревској железари то никога из врха власти није посебно погодило. - Краљево је последњих година и даље на маргини дешавања због политичких размирица и несугласица у врху власти. – Упех је изостао јер се није довољно агресивно наступило према државним органима, а изостало је и очекивано лобирање краљевачких посланика у Народној скупштини. - У Тавнику постоје огромне резерве угља, а званични елаборати потврђују исплативост и могућност експлоатације за неколико десетина година. – Српски покрет обнове против изградње затвореног базена. - У Краљеву, које се сматра довољно валидним параметром, локални избори би могли да буду одржани до краја ове године

Фото: М. Радовановић

ЧЕТВРТ ВЕКА СПО

МАГАЗИН

5.4.2015.

ојединачни случајеви отварања малих производних погона који запошљавају неколико десетина радника, као што су „Монди Сербиа“ или „Нобл енвајеронтментал“ у Тавнику, не могу битније да утичу на промену прилично суморне слике коју карактерише тринаест и по хиљада незапослених. У таквој ситуацији би мало више светла у овој области могло да се очекује отварањем погона који би запослио више стотина људи. До тада незапосленима остаје да се надају, а онима који нешто раде да се и даље ослањају на услужне делатности и пољопривреду. Да потенцијала у пољопривреди има потврђује и председник Градског одбора Српског покрета обнове Мирко Вуковић. На територији града Краљева налазе се у повртарству, воћарству и сточарству, а значајијих резултата неће бити док се не реализује систематизована политика од врха државе до локалних органа власти. Она пре свега подразумева адекватна подстицајна средства да би могла да се реализује производња што је посебно значајно у воћарству које прве приходе може да очекује тек пет година након садње. Екстензивној пољопривредној производњи доприноси и велики број младих који су отишли из села, а које би могли да врате једино подстицаји уз повољне кредитне аранжмане и сигурност у пласману производа. - Слично је и са сточарском производњом Људи су бачени на колена, па држава треба мало више да води рачуна и донесе уредбе, јер и даље постоје ограничавајући фактори међу којима је и Закон о јавним набавкама. Ми јесмо пољопривредна земља, и имамо велики пољопривредни потенцијал, али држава не може да опстане без индустрије, па треба подстицати развој малих породичних предузећа, али и оних као што је железара јер је челик увек потребан – каже Вуковић. Сазнање да се протеклих месеци у жижи интересовања јавности налазила управо железара, посебно због судбине пет хиљада запослених, наилази на огорчење међу Краљевчанима где је без посла остало много више

људи што никога из врха политике није посебно погодило. У време кад се то догађало Српски покрет обнове није имао политичку снагу да сугерише и значајније утиче на ток догађаја, а они који су имали снагу нису урадили све што су могли, па је Краљево последњих година и даље на маргини значајних дешавања због политичких размирица и несугласица у врху власти. Више од свега боли сазнање да има услова за побољшање ситуације, пре свих на простору идустријске зоне у Шеовцу у којој је довољно простора за уступање новим инвеститорима. Простора има и у Адранима где је пре више од три године почела изградња пијаце, али нема инвеститора који су спремни да уложе новац у нове производне капацитете. У Српском покрету обнове верују да је успех изостао због тога што се није довољно агресивно наступило према државним органима, а изостало је и очекивано лобирање краљевачких посланика у Народној скупштини. Да није било меча Светске групе Дејвис купа, и првог међународног лета са краљевачког аеродрома, на причу о редовном саобраћају би се почекало до неке нове предизборне кампање. Идеја о конверзији војног аеродрома у цивилни стара је више година, нешто се у том смислу урадило, али посао још није приведен крају јер није завршено најављено продужење и проширење полетно слетне стазе, додатно опремање аеродромске зграде и почетак градње карго центра посебно важног за пољопривреднике ширег региона са око 800 хиљада становника. Региону са великим пољопривредним потенцијалима важнији од путничког саобраћаја је карго центар у коме би се складиштила роба пре него теретним авионима у најкраћем року буде транспортована до европских тржишта. У последње време се поново интензивира прича о почетку експлоатације угља на подручју Тавника о чему, по сазнањима Мирка Вуковића, већ постоји готова студија. - У Тавнику постоје огромне резерве угља, а званични елаборати по-

тврђују исплативост и могућност експлоатације за неколико десетина година. То би требало да помогне држава, или да се да некоме, а ми да интервенишемо код републике и владе да се рад убрза јер би ту, по некој процени, могло да се запосли до 500 људи што би била велика ствар за Краљево. За то су потребна велика улагања, а иницијална средства треба да обезбеди држава. Доста се прича о туризму, много више него што се ради. Постоје неки пионирски покушаји, а на нама је да обезбедимо ифраструктурно уређење свих објеката. Запустили смо бање, Матарушка је празна а објекти у њој ће сами од себе да се уруше, па би требало нешто да се уради што пре. Било је неколико неуспелих приватизација којима се тражило решење, јер се државно власништво показало као неодрживо – каже Вуковић потврдом да у Србији има и оних фирми које су након неког вида приватизације наставиле успешно да раде. Сазнање да су за било какав напредак најважнији нови образовани млади људи поново актуелизује питање високошколског образовања, а из Српског покрета обнове стижу сигнали о неопходности већег улагања у ову област због чињенице да се Србија налази на дну лествице земаља које улажу у образовање. Поред Факултета за машинство и грађевинарство све више се јавља потреба о отварању још неког како би већи број средњошколаца, посебно оних који због малих примања нису у могућности да наставе школовање у великим универзитетским центрима, могао да стекне високо образовање. Иако локална самоуправа испуњава све обавезе према основним и средњим школама повод за штрајк просветних радника је смањење плата у јавном сектору, а важност посла који обављају повод за став Српског покрета обнове о издвајању из групе оних са лимитираним примањима. И поред све мање количине средстава у градској каси и у овој години се планира значајно улагање у изградњу нових, и реконструкцију постојећих,

МАГАЗИН 5.4.2015.

инфраструктурних објеката у које се убраја и надвожњак у улици Зелена Гора. У склопу реконструкције неопходно је завршити и кружну раскрсницу ове и Улице војводе Степе што би у значајној мери утицало на бржи проток саобраћаја. Поред овога планирана је изградња сличне код „Аутотранспорта“ како би се омогућио бржи приступ индустријској зони у Шеовцу. - Треба прекинути агонију „Аутотранспорта“ подржављењем или продајом. „Аутотраспорт“ има дотрајале и небезбедне аутобусе, па је неопходно реаговати што пре и видети са владом да се прода што може, или да се путнички саобраћај одвоји и направи ново јавно предузеће јер је Краљево највећа општина у Србији са растојањем од 150 километара између Бзовика и Бајчетине. На том простору је путна мрежа са око 250 километара улица и још толико локалних путева што представља огроман потенцијал. Изградњом моста преко Ибра смањене су гужве у граду, а преостаје још постављање семафора на прилазу из Карађорђеве улице. То није велика инвестиција и у кратком времену може лако да се реализује из средстава буџетске резерве – каже Вуковић. Са првим лепим данима почиње интензивнија градња, а краљевачке путаре очекују радови у Курсулиној и Улици Танаска Рајића до раскрснице са Зеленом Гором. Реконструкција је планирана и на делу Улице октобарских жртава од Цара Душана до Југ Богданове. Иако од прошле године минималним капацитетима поново партиципира у власти Српски покрет обнове има различите погледе по питању улагања у спортске објекте. И док свесрдно подржава све што је везано за изградњу нове спортске дворане противи се изградњи затвореног базена. После значајног спортског догађаја дворана у Рибници је предата на коришћење Спортском центру „Ибар“, али је и даље далеко од спортиста јер

буџетом за ову годину нису обезбеђена средства за њено одржавање. Сем што за то треба доста пара није занемарљива ни потреба за ангажовањем великог броја стручних људи различитог профила. Иако се пред одржавање меча између тениских репрезентација Србије и Хрватске помињала процена агенција да би након спортског догађаја који се оцењује историјским кроз различите облике у град могле да се слију стотине милиона динара потврде о томе још нема. Више до чињенице да би планираних 750 милиона динара за изградњу затвореног базена могло да премаши и 900 брине сазнање да је његово одржавање скупље од хале спортова. Ма колико да је затворен базен потребан објекат све више се дискутабилним чини његово одржавање што показују и искуства других, по много чему економски јачих градова. - Ми ћемо током наредних година уложити огромна буџетска средства у базен, а за то смо могли да урадимо знатан број других инфрастуктура, улица и локалних путева у које годинама није улагано. Изнели смо овај став, али нисмо хтели да гласамо против буџета зарад тога, иако мислим да је то у овом тренутку беспотребна и превелика инвестиција. Ове године је за изградњу предвиђено 150 милиона динара, а велика буџетска средства и у наредне две, можда и три. Иако се добар део буџетских средстава издваја за спортске клубове и удружења мислим да би више требало одвојити за масован спорт, омладину и ђаке у основној школи. Буџет није неограничен, више од овога нема, али би ипак требало улагати више у школску децу и омладину да би се стварала здрава нација – каже Вуковић. У Српском покрету обнове од оснивања странке влада уверење да су запостављени у медијима, а да је заступљеност у директној вези са поверењем бирача. Све је уско повезано са финансирањем медија који никада нису били у тежем положају поготово

након приватизације јавног педузећа за информисање које се оцењује једнократном употребом једне или две политичке странке. - Ми смо остали доследни програму и циљевима увек смо били монархистичка странка и остајемо приовржени тој идеји, јер сматрамо да је то било најбоље за Србију. Остали смо прозападно оријентисани без обзира што негујемо најбоље односе са Русијом као земљом са великим извозним потенцијалом кога не смемо да се одрекнемо. Са друге стране окружење је такво да немамо избора него да будемо равноправни члан Европске уније. Србија је по уставу република, а за промену уређења је потребно позитивно изјашњавање више од половине грађана. Те подршке реално нема и вероватно ће се чекати неко друго време и нови нараштаји који ће имати више снаге да ту идеју приближе новим генерацијама – каже Вуковић. Најкасније до пролећа следеће године у Србији треба да буду обављени избори за локалне органе власти. Према информацијама из Српског покрета обнове у Краљеву, које се сматра довољно валидним параметром, избори би могли да буду одржани до краја ове године. Иако нема званичне потврде овог става у Српском покрету се спремају за наступ самостално или у коалицији са неком од партија са којима имају приближне ставове. У овом тренутку то је Српска напредна странка, па се извесним чини даљи наставак сарадње. Српски покрет обнове обећава коректан и пуни допринос у односу на капацитете којима располаже, баш као што је то било и до сада. У редовима покрета преовладава уверење да ће се ситуација поправити, а са њом доћи и бољи дани за многа предузећа, пре свих „Магнохром“ Ове године се очекују и страначки избори, а одговоре на значајна питања могао би да пружи и мајски Сабор Српског покрета обнове. Т. Радовановић

Иницијативни одбор Народног покрета Србије

МАГАЗИН

5.4.2015.

НЕОПХОДНА ВЕЋА БРИГА О МЛАДИМА

- На евиденцији краљевачке филијале Националне службе за запошљавање налази се око 13,5 хиљада незапослених, највише млађих од 25 година без икаквог радног искуства. - Краљево се по развијености сврстава у трећу групу градова што значи да она износи тек 60 од 89 одсто републичког просека. - Најгора порука која се шаље грађанима да је хала спортова отворена само због одржавања меча Дејвис купа између Србије и Хрватске. - Решавање проблема незапослености основни услов за интензивније пуњење буџета што би створило средства за градњу објеката који један град чине модерним. - Краљево је одавно изгубило корак и са много мањим срединама које су отварале факултете. – Млади морају да нађу снаге и начина да се изборе са проблемима зато што им живот пролази, поготово они који су у добу кад треба да формирају породицу

Фото: М. Радовановић

Радован Вукомановић

МАГАЗИН

5.4.2015.

ао нова снага на краљевачкој политичкој сцени Народни покрет Србије је међу основна опредељења истакао жељу да Србија не буде земља која ће у 21. веку извозити младу радну снагу. То је повод да од првог дана упозорава на опасност и изражава забринутост за судбину земље због недовољно бриге о овом делу популације. Ставове Народног покрета Србије о проблемима младих у Краљеву, који се не разликују од оних са којима се сусрећу њихови вршњаци у другим деловима земље, одражава члан Иницијативног одбора Радован Вукомановић. Они се темеље на сазнању да се на евиденцији Националне службе зе запошљавање налази око 13,5 хиљада незапослених од којих је велики број млађих од 25 година без икаквог радног искуства. Негативном положају додатно доприноси податак да се Краљево сврстава у трећу групу градова по развијености што значи да

она износи тек 60 од 89 одсто републичког просека. Ако се томе дода податак да велики број запослених не прима зараду онда је јасно како тренутно изгледа социјална слика града. Све то је повод да велики број оних који у друге градове одлазе на студије ни не размишља о повратку што се на најбољи начин осликава чињеницом да је Београд сваке године богатији за 50 хиљада становника. И док главни град постаје све претрпанији остали делови земље се празне што ствара реалну опасност појави политичког проблема израженог у ставу да би празна ова могли да попуњавају они од којих се то не би желело. Одлазак великог броја младих који у Краљеву не виде перспективу наводи на размишљање да град све више стари и суочава се са несташицом стручног кадра, па се извесним сматра појава вишка запослених у просвети и здравству. Истраживања показују да три

четвртине грађана Србије виде незапосленост као највећи проблем који је из дана у дан све израженији. И док у појединим деловима по који од инвеститора отвори неки погон, и упосли одређен број људи, у Краљеву нема ни тога, па у Народном покрету Србије елементарним проблемом сматрају неспособност власти да обезбеди каквог таквог инвеститора који би осмислио начин за запошљавање што већег броја људи. Могућност да се бар за кратко време, до стицања било каквог искуства, ангажују кроз јавне радове или стручну праксу ограничена је на мали број појединаца, а све се више намеће став да је главни услов за такво ангажовање политичка припадност. - Желели смо на једном примеру да покажемо какав је однос локалних власти према граду и изабрали вртић на Ратарском имању чија је градња завршена пре две године, а који је свечано отворен пре годину и по дана. Конкурс за пријем запослених је рас-

писан 24. децембра прошле године, трајао је месец дана а потом рок померан још два пута по месец дана тако да они који су конкурисали још не знају какав је њихов статус. Некад раније је било много лакше наћи милион евра, колико је коштала та инвестиција, него данас локалној власти да нађе довољно средстава да запосли тридесетак људи. Зграда стоји неискоришћена, сваког дана све више пропада, а више од 1.000 оних који су конкурисали разочарано је поступцима власти која не може да обезбеди ни довољан број места за професионалну праксу, а камоли стално запослење. Ако је неко сматрао да вртић не треба да се прави, онда је новац требало уложити у нешто друго. Због тога данас све више људи у шали тврди да је уместо вртића требало да се прави старачки дом – каже Вукомановић. Иако је на снази уредба о забрани запошљавања у јавном сектору у Народном покрету Србије сматрају да

има начина за добијање сагласности како би вртић коначно почео да ради. Могућност се види и у прерасподели запослених на местима са мањим бројем деце од потребног, али и организованим превозом оне из мањих група по селима. Иако из перспективе Народног покрета Србије за решење овог проблема постоје различити начини до коначног решења би могло да се чека још дуже време. Радован Вукомановић не види проблем за ангажовање нових радника у јавном сектору јер се забрана не односи на запошљавање већ на ограничавање фонда зарада што значи да би и са постојећим било могуће запослити довољан број радника, а уз олакшање родитељима који су дуго на листама чекања отклонити и неизвеснот око хиљаду људи различитиг профила. - Мислим да се овако шаље лоша порука, јер је људима дата лажна нада. Ако знамо да је за тридесетак места

конкурисало 960 кандидата може се закључити у колико се тешкој ситуацији налази град и колико овде нема посла што је најбољи сигнал да нешто мора да се мења. Слично је и са новом халом спортова у којој се не одржавају никакве манифестације иако је завршена и има власника, али не и раднике за одржавање. Хала је модерна, и са техничким решењима која раније нису постојала, па је потребно запошљавање одређених стручњака или дообука постојећих радника Спортског центра „Ибар“. Иако је велики простор намењен издавању и даље празан тешко је поверовати да би га неко закупио кад има толико празних локала у центру града – каже Вукомановић уверен да је најгора порука која се шаље грађанима она да је хала отворена само због одржавања меча Дејвис купа између Србије и Хрватске. Како су у жижи интересовања На-

МАГАЗИН

5.4.2015.

родног покрета Србије млади, а они се често везују за бављење спортом, поразнијом од тога да се у њега не улаже довољно делује сазнање да је у веома лошем стању и спортска инфраструктура. И једно и друго су, истиче Вукомановић, последица чињенице да у Краљеву нема јаких привредних субјеката који би помагали спортским клубовима као што се то чини у другим градовима. Логичан след догађаја су све слабији резултати некада водећих клубова чије је даље пропадање неминовно уколико се што пре не учини нешто да се оно заустави. У посебно тешком положају су сеоски клубови који нису у ситуацији да плаћају ни котизације за такмичења, а камоли да улажу у опрему и одржавање инфраструктуре. Није помогло ни то што су пре неколико година усвојени критеријуми за финансирање спорта кад се зна да су износи које дозвољава све тањи градски буџет из дана у дан

мањи. У таквој ситуацији је под сумњом оправданост планиране градње затвореног базена у овој години због страха да би у случају помањкања средстава радови могли бити заустављени. Све наводи на закључак да би градња могла да буде добар адут владајућој гарнитури пред нове локалне изборе без обзира на то како ће се то одразити на буџет. Сазнање да би током сваке од три наредне године износила многоструко више него улагање у спорт води ка закључку да ће град добити још један објекат који неће моћи да донесе очекивани приход. Ма колико се градња оваквог објекта чини корисном искуство показује да са одржавањем велике проблеме има и економски много јачи Крагујевац. Због свега се много оправданијим сматра одлагање градње до срећнијих времена. До тада треба решити проблем незапослености као основни услов за интензивније пуњење

буџета што би створило средства за градњу објеката који један град чине модерним. Незапосленост као велика бољка директно је повезана са оним што пружа образовање, па иако постоји тренд прилагођавања занимања реалним потребама и даље нема значајнијих помака посебно у време кад се ситуација на тржишту рада мења динамиком која не даје довољно могућности за процену шта ће бити потребно након завршетка школовања. - Кад неко каже да образовање треба да се прилагоди потребама тржишта рада мора да схвати да готово нико у земљи не може да зна како ће се наша економија кретати за годину, две, или пет и која ће занимања у наредном периоду бити атрактивна. Иако су не тако давно почели да се школују инжењери информатике показало се да су на тржишту рада најтраженији андроид програмери, а ни једна земља не може да реагује толико

брзо и формира нови смер зато што се промене дешавају малтене преко ноћи. Мене више забрињава што се смањује број деце у средњим и основним школама, јер оне не задовољавају елементарне услове за функционисање. Брине ме што се полако гасе сеоске школе и опада квалитет наставе као последица штрајкова и стања у друштву. Проблеми просвете морају да се решавају на републичком нивоу, да се образовање организује тако да деца не уче напамет него размишљају како би се у животу лакше прилагођавали променама и решавали проблеме на које буду наилазили – каже Вукомановић. Неспорно је право оних који се налазе у опозицији да пажљиво прате рад актуелне власти и указује на пропусте који се на негативан начин манифестују на живот локалне заједнице. Иако је Народни покрет Србије политичка снага која тек долази, а колика је

та снага треба да покажу први наредни избори, њеним најистакнутијим члановима не смета да подсете на много тога што се већ зна. А зна се да четрдесет пет година од када је отворено одељење Машинског факултета није учињено ништа значајније да се отвори бар још који факултет. Сем уштеда родитељима који немају довољно новца да финансирају школовање у великим универзитетским центрима корист од факултета огледала би се и у повећању броја младих људи у овој средини. Из визуре Народног покрета Србије Краљево је одавно изгубило корак и са много мањим срединама које су отварале факултете. - Млади у Краљеву морају више да раде, да се више труде од вршњака у другим градовима и да мисле својом главом, а кад буду изашли на изборе узму ствар у своје руке. Пре тога треба да се укључе у политичке странке и удружења грађана, да траже излаз из

монотоне свакодневице, јер је за младу особу најгоре да јој сваки дан буде исти. Млади нису криви за ово што им се дешава нити за то што не могу да нађу посао. Можемо да говоримо о образовном систему, о пропасти краљевачких гиганата и зашто нису отварана нова радна места, али томе дефинитивно нису криви млади. Они морају да нађу снаге и начина да се изборе са проблемима зато што им живот пролази, поготово они који су у добу кад треба да формирају породицу. За развој државе је потребно да има младо и образовано друштво, а наши млади одлазе у Београд, потом и неке друге земље, па ће ако се брзо нешто не промени ово постати земља старих. Овде нема довољно посла, а камоли да неко дође и подиже нашу економију. Проблеми морају системски да се решавају, а док се не реше млади морају да узму ствар у своје руке – каже Радован Вукомановић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 5.4.2015.

Неуспела блокада Ибарске магистрале

МАГАЗИН

5.4.2015.

БУГАРСКА ЧЕСМ

- Кордон од педесетак полицајаца спречио неколико стотина бивших радника „Магнохрома“ да стигну до Бугарске чесме и блокирају саобраћај на Ибарској магистрали. – Протести трају седам година. – Тројици директора сто милиона, радницима по неколико стотина динара. – Крије се списак са именима 2.750 исплаћених радника. – До враћања у легалне токове оспоравање споразума постигнутог 2012. године. – Градоначелнику Краљева предата три нова захтева. – Наставак протеста у уторак

Фото: М. Радовановић

МА НЕДОСТИЖНА

МАГАЗИН

5.4.2015.

ао што су и обећали стотинак бивших радника „Mагнохрома“ су 1. априла кренули пут Бугарске чесме у покушају да реализују оно у чему их је на исти дан 2012. године спречила полиција. Ма колико били одлучни у намери да остваре то што су зацртали нису успели да стигну ни до места до кога су стигли пре три године, јер их је у Карађорђевој улици зауставио кордон од педесетак припадника полиције и спречио да стигну ни до Ибарске магистрале. Окупљање пред зградом Градске управе заказано је за 8 сати а лидер „Магнохромаца“ Лазар Павловић након што је градоначелнику Краљева предао три захтева својих колега потврдио намеру да на миран начин још једном изразе протест.

Кад се пред колоном оних који се сваког уторка скупљају на Тргу Јована Сарића испречио кордон није преостало ништа до да се у присуству представнима медија подсети да је притисак истог дана пре три године делимично уродио плодом а радницима исплаћено два милиона и 300 хиљада евра чиме је покривено 80 одсто дугова за неисплаћене зараде по правоснажним судским пресудама. Спор на релацији између бивших радника и државе настао је пре три године кад су пристали на исплату четири петине дуга уз чврсто обећање да ће након избора „Магнохром“ бити приватизован а они почети да раде. Након што бивше предузеће није приватизовано покренули су поступак за наплату остатка дуга а након много

дана протеста уз посредовање градоначелника Краљева стигли и до министра правде који их је упутио на кораке које треба предузети до остваривања права. Први представља прикупљање потписа свих радника који су у то време пристали на понуђену солуцију како би се у парничном поступку оспорило оно што у овом тренутку представља кочницу даљем одвијању процеса. Радници верују да су и пре три године преварени посебно након информације да је исплаћено 2.750 њихових колега. О томе постоји само усмена тврдња а не и докумет који би потврдио њену истинитост. Након повратка са састанка са министром правде Николом Селаковићем затражили су писмену потврду од Фонда за

развој а како она није стигла после законског рока од петнаест дана остаје да доказ затраже преко повереника за информације од јавног значаја. - Седам година се мучимо и мучићмо се још, али нећемо да одустанемо док не остваримо права, а држава нека нађе решење и нека пошаље милион и 200 хиљада евра. У уторак је поновно окупљање од пола десет до десет да кажемо шта смо урадили са потписима које треба да пошаљемо Шабићу – каже Павловић уз подсећање да се радници никад нису одрекли последње петине дуга, а највећим кривцем за све што се тада догодило сматрају бившег председника Србије Бориса Тадића. Протести бивших радника „Магнохрома“ отпочели су 2010. године

окупљањима испред Основног суда у нади да би свима равноправно требало да припадне део од тада расположивих милион и по евра. Већ у октобру следеће године отпочели су протести након сазнања да су три директора поделили 100 милиона, а радницима припало тек по неколико стотина динара. То је био повод за кривичну пријаву против суда и директора „Магнохрома“ Ђорђа Косановића. И док у првом случају нису добили никакав одговор у другом је потврђено да није било никаквих пропуста у исплати. Први од захтева који су упућени градоначелнику је захтев да посредује у пријему делегације радника код премијера Србије Александра Вучића који је још 9. марта прошле године обећао

да ће их примити. Други се односи на списак 2.750 исплаћених радника у који се највише сумња, а трећи на информацију о року за одлуку Уставног суда поводом захтева 1.400 радника од 23. маја прошле године. Градоначелник Краљева Томислав Илић није могао да обећа ништа сем да понови оно што је договорено код министра правде. Од тренутка кад се добију тражени спискови о спорним исплатама и прикупи потребан број потписа радника треба да уследи покретање парничног поступка за оспоравање споразума из 2012. године како би се цео поступак вратио у легалне токове за остваривање права. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 5.4.2015.

5.4.2015.

Попустила утврђена обала Рибнице

МАГАЗИН

ДРЖИ БУРЕ ВОДУ... 46

Фото: М. Радовановић

- Док не стигне званични извештај остаје да се нагађа о узроцима оштећења обалоутврде на реци Рибници, али и квалитету изведених радова. - Са сигурношћу се може тврдити да ће „Путеви“ са подизвођачем „Западном Моравом“ санирати оштећење чим се вода повуче на безбедан ниво. – Три могућа узрока оштећења. - Податак да је оштећено само петнаестак квадрата потпорног зида оповргава тврдњу да радови нису изведени квалитетно. - Вода није угрозила стамбене објекте, али су у гледићком и годачичком крају попустили мостови постављени као привремено решење након прошлогодишњих поплава. – Неуспела иницијатива за сазивање ванредне седнице Скупштине града

МАГАЗИН

5.4.2015.

ако се приближава годишњица од када су катастрофалне поплаве направиле пустош на великом делу територије града Краљева, како у равничарском делу у сливу Западне Мораве тако и брдовитим деловима, све су чешћи протести становника ових крајева који упозоравају да се још није ништа учинило на превенцији као важном фактору заштите од поплава. И док су пре само две недеље мештани Грдице, након протестног скупа и десетоминутне блокаде саобраћаја, најавили радикалније мере уколико се до половине маја не дају поуздане гаранције да ће бити изграђен одбрамбени појас који би трајно заштитио становнике на потезу од милочајског до камиџорског моста, стигла је информација да се под дејством бујице распао део само пре неколико месеци утврђене обале реке Рибнице. Вест о урушавању обале изазвала је посебно интересовање медија и због сазнања да су средства за ове радове обезбеђена донацијом норвешке амбасаде која је у реализацију пројекта уложила 40 хиљада евра. Први су реаговали они који су уверени да је посао урађен лоше што је, приликом обиласка поплављеног подручја, потврдио и министар за ванредне ситуације Велимир Илић уз

напомену да је извођач радова обавезан да изврши поправку естетски лепе обалоутврде због чега је најавио долазак инспекције са задатком да утврди пропусте. На идеју да се утврди стотинак метара обале реке дошло се након прошлогодишњих поплава у овом крају због опасности да буде прекинута фекална канализација и водоснабдевање горњег дела Рибнице изнад Ресторана „Идила“. Додатни мотив је то што пут поред реке представља алтернативу магистралном са друге стране, па је требало заштити обалу како би се он осигурао. Градоначелник Краљева Томислав Илић потврђује да је град конкурисао за средства која је норвешка амбасада наменила санацији последица поплава у Србији, а на 40 хиљада евра донације додато је још десет из локалног буџета да би утврђивање обале у свему било извршено према пројекту. Као оснивач Јавног комуналног предузећа „Путеви“, позивајући се на уговор о пословно техничкој сарадњи а с обзиром на рокове у којима је требало извршити радове, град је одлучио да поверење укаже овом предузећу. То је учињено иако је било познато да оно, с обзиром да се ради о речном кориту, нема ни људе ни искуство у сличним пословима што је било

повод да се као подизвођач ангажује друго предузеће. Више светла на цео случај пружа директор „Путева“ Милош Гољић потврдом да је прихваћено извођење радова по прописаној процедури без обзира што ово предузеће није специјализовано за израду обалоутврда у коритима река. Обзиром да се радило о донацији којом је условљен и рок у коме је требало искористити средства посао је прихваћен уз обавезу да се кроз ребаланс укључи у план јавних набавки за послове за које „Путеви“ нису референтни. Расписана је јавна набавка за две ставке, израду ножица и зидање обалоутврде, а јавила се само „Западна Морава“ као референтно предузеће које ове послове ради за „Србијаводе“. Део припремних радова извршили су „Путеви“, а део ангажовањем подизвођача. - Ми смо овлашћени и имамо искључиво право да у име града обављамо одређене радове кад је у питању путна инфраструктура, канали пропусти, а на овом потезу се налази део пута и мост. Закључили смо уговор са подизвођачем, Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ је у име града поставила надзорни огран са лиценцом за ту врсту радова, а ми одредили одговорног нашег инжењера.

Радови су завршени, надзорни орган оверио грађевинске књиге и дневник, а на основу тога сачињена окончана ситуација за изведене радове и прослеђена граду који нам је пренео 5 милиона и 470 хиљада динара. Поред обалоутврде требало је да се изврши оспособљавање моста уклањањем поломљених делова, варење, чишћење, заштита и фарбање. Вода је направила огроман нанос и сузила корито, а након чишћења смо приметили да је дошло до оштећења носећег стуба на десној обали низ ток реке. Знајући да су средства ограничена прихватили смо да из сопствених извршимо утврђење носача моста. Показало се да су ти радови након последњих киша сачували мост, а да је свему из непознатих разлога дат велики публицитет – каже Гољић. Већ на прве вести о урушавању утврђене обале, а због страха да се оштећење не прошири, извођач радова је интервенисао додавањем камена баш као што је то учињено и после првог бујичног таласа прошле године. Иако још нема званичне потврде узрока уштећења незванично су у оптицају три могуће варијане. По првој, коју су потврдили мештани овог дела насеља, чуо се јак туп ударац на основу чега се изводи закључак да је нешто ударило у бедем и иницирало почетно оштећење. Потврђено је и да носач об-

лижњег моста усмерава матицу баш на овај део утврђене обале, па вода великом брзином удара у тај део што би могло да буде узрок оштећења. Као могући узрок разматра се и могућност вода које долазе са копненог дела из Улице Иве Андрића. Како је земљиште на овом делу обале растресито и шљунковито, па постоји могућност да је вода продрла испод потпорног зида и тако ослабила његову стабилност. Док не стигне званични извештај остаје само да се нагађа о узроцима оштећења, али и квалитету изведених радова, а једино што се са сигурношћу може тврдити је да ће „Путеви“ са подизвођачем „Западном Моравом“ санирати оштећење чим се вода повуче на безбедан ниво. О силини бујице након топљења велике количине снега на Гочу, и наглог пораста водостаја Сокољске и Брежњачке реке, која је пред крај претходне недеље оштетила део обалоутврде сведочи и податак да је на делу Рибнице удаљеном два километра од овог места однела челични мост. Податак да је оштећено само петнаестак квадрата потпорног зида оповргава тврдњу да радови нису изведени квалитетно. Нагли пораст водостаја бројних речица у околини града повод је да све делове обиђе градоначелник Краљева, а Градски штаб за ванредне си-

туације буде у сталном заседању. У Грдици и Жичком пољу вода није угрозила стамбене објекте, али су у гледићком и годачичком крају попустили мостови постављени као привремено решење након прошологодишњих поплава. Сазнање да је у сливу Мораве претходне године поплављено око пет стотина домаћинстава, и око три хиљаде катастарских парцела плодне земље, повод је за протесте становника овог краја. Како Западна Морава спада у водотокове првог реда који су под ингеренцијом Јавног предузећа „Србијаводе“ на терену су већ били стручњаци Института „Јарослав Черни“ како би утврдили стање постојећег бедема и могућности ојачања подизањем нивоа да би се трајно заштитили Грдица и Адрани. О стању на терену и редоследу будућих потеза обавештени су министар за ванредне ситуације и председник Месне заједнице Грдица. Најављена иницијатива за сазивање ванредне седнице Скупштине града са једином тачком дневног реда везаном за сигурност мештана насеља која су најтеже погођена у поплавама претходне године није наишла на потребан одзив одборника, јер је један од потребних 24 у последњем тренутку повукао потпис. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 5.4.2015.

Обележен Дан добровољних омладински радних активности

МАГАЗИН

5.4.2015.

ДОБРОВОЉНИ Р

- Некадашњи омладински функционери, команданти радних акција и бригада и учесници омладинских радних акција из већине од 15 општина некадашњег Краљевачког региона састали се 1. априла да би обележили некадашњи Дан добровољних омладинских радних активности. – Некадашњи омладинци показали спремност да жртвују годишње одморе, и не иду на море, да би слободне дане користили за изградњу домовине

Фото: М. Радовановић

РАД НИЈЕ ЗАМРО

МАГАЗИН

5.4.2015.

еценијама уназад до појаве вишестраначја 1. април је обележаван као Дан добровољних омладинских радних активности. Тога дана су започињале локалне радне акције усмерене на уређење животне средине и биле својеврсна припрема за савезне радне акције на значајним инфраструктурним објектима које су организоване током три летња месеца. Онима који су остали привржени идејама доборовољног омладинског рада краљевачко Друштво акцијаша „Ибар“ је и ове године пружило могућност да се састану и првог дана априла подсете на бројне пријатне и тешке тренутке који су обележили период сазревања. Све њих је примио председник Скупштине града Сретен Јовановић и подсетио да се од прошле године за

акцијашке ветеране организује пријем који треба да постане традиционалан због уверења да би представници владајућих гарнитура у будућности били обавезни да поштују оно што је урађено добровољним омладинским радом. Задовољство је овог 1. априла појачано сазнањем да су се на једном месту после много година окупили бројни омладински функционери са територије некадашњег Краљевачког региона који је обједињавао рад петнаест општина. Данашње генерације овај дан не препознају као вредност нераскидиво везану за добровољни омладински рад и живот у колективу по опште прихваћеним правилима који је у многоме утицао на изградњу личности. Без права да позивају друге да прихвате такав систем вредности некадашњи

акцијаши позивају оне који су прошли кроз омладинске бригаде да искуства омладинског рада пренесу на најближе, а 1. априла се подсете на дане које су провели на омладинским радним акцијама. Гости из бројних општина некадашњег Краљевачког региона, уз њих команданти радних акција и бројних бригада, још једном су потврдили да су превазишли време и доказали да оно што је урађено заслужује веће поштовање. - Вредности које смо изградили враћају се и више није срамота рећи да је неко био Титов омладинац, да је радио и градио, да више није потребно да се скривамо, да смо били спремни да жртвујемо годишње одморе, да не идемо на море, него смо користили слободне дане зо изградњу

домовине – подсетио је честитајући празник председник Скупштине града. Након прошлогодишњих поплава када је стотине младих самоиницијативно прискочило у помоћ угроженом становништву родила се идеја о организовању радне акције насељског типа. Интересовање за учешће које су показали некадашњи учесници радних акција са простора Србије, али и других земаља региона, потврдило је оправданост организовања и додатно оснажило идеју да се са сличним активностима настави и ове године. - Први смо после четвртвековне паузе кренули са организацијом радне акције, поново су се зачуле лопате, видела колица, завијорила застава, а млади показали да нису ништа другачији него што смо ми били, да су вољни да са истим ентузијазмом ис-

пуне обавезу коју прихвате. Окупили смо се са жељом да покажемо да добровољни рад није замро и кроз пилот програм доказали да и у овим условима могу да се организују радне акције – каже Јовановић. Радна акција под називом „Краљево 2014“ организована је у првој недељи августа, а бригадири су пет дана радили на рашчишћавању корита Гледићке и Чукојевачке реке, на кориту Рибнице, у Јарчујку... Кратко трајање акције било је покушај да се провери колико су млади спремни за овакав начин окупљања, а оно што се дешавало довољна је потврда става да током ове године треба организовати радну акцију у дужем трајању и са већим бројем учесника. Ма колико да је санација последица поплава, и превентиван рад на

токовима река како би се избегле негативне последице неких нових, била мотив за покретање акције показало се да има и других послова. Јовановић подсећа да је пре две недеље организована акција пошумљавања на Ћави где је пре две године пожар уништио значајан део шуме. Као и много пута до сада показало се да има радова који се због неприступачног терена за коришћење механизације могу обављати само мануелним радом. До почетка наредне радне акције од Дирекције за планирање и изградњу се очекује да утврди приоритете и локације за извођење радова који треба да буду прилагођени узрасту и обучености учесника. Т. Радовановић

МАГАЗИН 5.4.2015.

Неизвесна судбина Матарушке и Богутовачке Бање

МАГАЗИН

5.4.2015.

ЛОПТИЦА

- Неизвесна судбина 82 запослена у Привредном друштву Матарушка и Богутовачка Бања д.о.о. – У процепу између Министарства привреде, Министарства трговине, туризма и телекомуникација и Министарства за рад запошљавање, социјална и борачка питања. – Радницима који нису примили плате од октобра 2012. године 27. марта ове укинуто право на оверу здравствених књижица. – Пет заинтересованих за куповину, два појединца и три привредна друштва. – Очекивана вредност милион и по евра

Фото: М. Радовановић

СКОЧИЦА

МАГАЗИН 5.4.2015.

а листу незадовољних радника који на најтежи начин трпе последице транзиције, а стечена права траже протестујући на улицама и трговима, у четвртак су се придружили запослени у привредном дрштву Матарушка и Богутовачка Бања д.о.о, некада друштвеног предузећа које је пословало као природно лечилиште и одмаралиште под истим именом. Њих четрдесетак од 82 запослена, углавном угоститељских радника и мањи број ангажованих у здравству, окупили су се пред почетак двадесет осме седнице Скупштине града да би на Тргу Јована Сарић подсетили да зараде нису примили од октобра 2012. године, а да од 27. марта ове не могу да овере ни здравствене књижице, У Природном лечилишту и одмаралишту Матарушка и Богутовачка Бања процес приватизације је покренут још 2007. године а и поред неколико покушаја није окончан. У новембру прошле године промењен је правни статус предузећа које је као друштво са ограниченом одговорношћу у стопостотном власништву државе, па процес приватизације креће из почетка. Разлог последње посете Агенцији за приватизацију представника менаџмента предузећа, локалне самоуправе и синдиката био је захтев за што хитнијом променом власничке структуре како би ново привредно друштво почело да ради. Да не постоји ни један разлог да то не буде тако потврдио је и директор Агенције Љубомир Шубара и вршилоца дужности директора Љиљану Јефтић упутио на Министарства привреде и Министарство трговине, туризма и телекомуникација. Разлог за то је што као привредно друштво потпадају под ингеренцију првог, а што је основна делатност туризам другог министарства. Како до сада нема никаквог одговора, ни назнака да би могао да буде покренут још један процес приватизације, скупили су се испред зграде Градске управе да би указали на тежину проблема са којим се суочавају уверени да би из средстава за које би предузеће било продато могли прво да наплате дуговања на која имају право

по судским пресудама. Сви објекти предузећа у Матарушкој и Богутовачкој Бањи су затворени а радници на плаћеним одсуствима до 45 дана и годишњим одморима. По истеку одмора очекују из Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања информацију о даљем поступању. Објеки су под видео надзором и повремено се обилазе а стално дежурство је организовано једино на бунарима којима се пијаћом водом снабдевају радници две бање. Вода се редовно хлорише и чека формирање водне задруге која би требало да преузме даље одржавање бунара. За разлику од бројних других привредних друштава чија је судбина неизвесна ово је, каже Јефтић, способно да одмах отпочне са радом. Објекти нису руинирани и врло брзо могу да буду стављени у функцију. Шести спрат Хотела Термал је реновиран, а на другима је радове могуће изводити парцијално а да се битније не угрожава рад осталих делова. Запослени и даље очекују било какве кораке, или бар информације ресорних министарстава. - У Агенцији нам је речено да постоји пет заинтересованих купаца за предузеће, два приватна лица и три привредна друштва, међу њима људи из Словеније и Немачке који су заинтересовани као група инвеститора. Основно је да министарства привреде и туризма покрену иницијативу, а Влада Србије дозволи да се распише јавни позив за учешће на конкурсу за приватизацију Матарушке и Богутовачке Бање. Као привредно друштво не можемо да радимо ни социјални програм док се не објави конкурс, а не постоји ни један разлог да до тога не дође. Речено нам је да цена може да буде око милион и по евра што је довољно да се исплате дугови и нешто остане да се процес рада одвија у континуитету – каже Јефтић напоменом да радници нису у могућности да извршавају ни основне грађанске дужности, а камоли животне потребе. Судбину запослених у предузећу деле и кућевласници у Матарушкој и Богутовачкој Бањи чији су објекти за

5.4.2015.

МАГАЗИН

издавање пред почетак туристичке сезоне празни због чињенице да су минерална купатила затворена па не могу да их користе. Градоначелник Краљева Томислав Илић је упознат са проблемима запослених и обећава помоћ при контакту са Министарством рада како би се, као и радницима неких других краљевачких предузећа која деле сличну судбину, бар овериле здравствене књижице. А пре само две године Матарушкој Бањи је враћен првобитни статус, а медији објавили да ово природно лечилиште има услове да настави живот у оквиру новог туристичког комплекса о чему је МагазИН писао под насловом

МАТАРУШКА БАЊА У ОКВИРУ КРАЉЕВГРАДА - Уредбом Владе Републике Србије од 4. фебруара дефинисано подручје и статус Матарушке Бање. - Створена могућност за даља хидротехничка истраживања и заштиту ужег и ширег изворишта, који су услови за доношење одговарајућих програма развоја и урбанистичког плана овог подручја и увођење комуналног реда као једног од приоритетних циљева Бањски туризам у Србији има дугу традицију. Иако се посета изворима лековитих вода и њихово коришћење

дуго није исказивала као туристичка, трагови материјалне културе указују на то да су неки коришћени још у време каменог доба. Термалне и термоминералне изворе на територији земље вековима, и на различите начине, користили су Римљани. Трагови материјалне културе, као и писани извори, јасно потврђују култ Римљана према лековитим водама које су добро познавали. Поред таквих извора градили су виле, купатила и пратеће објекте за лечење, одмор и уживање, потврдивши још тада да су бање Србије бројне. На три континента пространо Римско царство имало је бројну и добро организовану војску, а у ратним походима и бојевима било је рањених и оболелих. Многи од њих лечени су у

термама Србије, а у мирнодопско време бање су представљале места сусрета виђенијих људи, који су долазили ради одмора, опоравка, раскошних гозби и уживања у благодетима топле воде. Својеврстан печат бањама Србије дали су Турци за време вишевековне владавине овим просторима. Белешке путописаца и остаци материјалне културе, посебно хамами, основа су за проучавање прошлости неких наших бања. Помињу се и случајеви да је српско становништво сакривало, затрпавало и запуштало изворе лековите воде како не би дворило и угађало Турцима, који су оријенталски успорено, уз много церемонијала, знали да се опусте, уживају и непрекидно враћају

топлим изворима и хамамима. Од првих деценијa XIX века извори топле и минералне воде Србије привлаче пажњу стручњака и научника, посебно лекара. Првобитна истраживања су била скромна, али за историју развоја бањског лечења и туризма веома значајна. У најстарије хемијске анализе бањске воде Србије убраја се она од пре 144 године, коју је извршио барон Сигмунд Аугуст Волфранг Хердер, рударски стручњак из Рура, 1835. године. У Карановцу се Хедер задржао на ручку у краћем одмору и том приликом добио врњачку топлу минералну воду у две одвојене посуде. Једна посуда топле воде стигла је у Карановац два дана пре Хердеревог доласка, па

пошто је доста дуго стајала и већ изветрила Хердер није хтео да је узме на анализу. Друга посуда са врелом водом била је свежа, јер је добијена истог дана када је Хердер дошао у Карановац. Констатовао је да је вода млака и кисела, да је ретка у природи и да се може упоредити са водом у Карловим Варима. Богатство минералних вода у околини Краљево допринело је наглом развоју бањског туризма током целог двадесетог века. А онда је, са почетком транзиције, на овим просторима активност почела да замире тако да је најближа Краљеву Матарушка Бања изгубила статус лечилишта. Зато је локална самоуправа, у настојању да поврати првобитни статус ангажовала

5.4.2015.

МАГАЗИН

београдско предузеће Ц.Д.Т.3 да изради елаборат на основу кога би Влада Републике Србије донела одговарући документ о дефинисању граница и статуса бањског подручја. Влада је коначно, почетком фебруара, усвојила Уредбу којом су дефинисани статус и границе Матарушке Бање. Предузеће за консалтинг и развој Ц.Т.Д.3 основано је 1991. године у Београду, а од 1999. године има и радну јединицу у Котору - Ц.Т.Д.3 Монте. За 20 година постојања урадила је елаборате за 15 бања и још 25 програма за развој. Матарушка Бања је шеснаеста по реду, а остало је још 4 бање у Србији чији сатус није дефинисан. На изради Елабората за предлог подручја које ће се сматрати бањом, а које је било основ за доношење од-

луке Владе, учествовао је и град Краљево, а архитекта Светлана Драгић представила је почетком недеље елаборат локалној јавности. На елаборату који се састоји од све свеске са по 168 и 220 страница сарађивало је 42 институције, међу којима сва планинарска и спортска друштва, а контактирано је и 70 људи у Краљеву, Матаругама и околним местима који су били спремни да дају податке у складу са садржајем који је елаборат требало да има. По завршетку, 16. јуна прошле године елаборат је представљен тадашњем Министарству економског развоја, а предизборна кампања, и све што се дешавало прошле године, одлагало је доношење коначне одлуке, јер је формирање државних органа

трајало скоро седам месеци. Коначно је, на препоруку новоформираног Министарства за финансије и привреду Влада Србије 4. фебруара донела уредбу којом су дефинисани статус и границе Матарушке Бање. Тако је Матарушка Бања, кроз чланство у Удружењу бања Србије, добила могућност да постане чланица европског и светског удружења бања. Дефинисање статуса и подручја значајно је за даљи развој бањског лечилишта у коме је планирана градња многих спортских објеката и аква парка. Несумњиви туристички потенцијал који поседује Матарушка Бања није био адекватно, и у довољној мери, искоришћен што је за последицу имало успорени развој целог региона, а чињеница да није имала статус бањ-

ског подручја ограничавала је даљи развој и промоцију овог подручја у области бањског туризма. Град Краљево, предузеће Ц.Т.Д.3 и Служба за управљање пројектима и локални економски развој заједно су реализовали посао који је подразумевао дугу процедуру за прикупљање неопходне документације у вези уредбе којом је влада коначно дефинисала статус и границе Матарушке Бање. Елаборат садржи анализу природних услова и објеката, као и опште податке о клими и водним ресурсима овог подручја. - Израда елабората била је неопходна како би туристички потенцијали нашег града могли да буду стављени у пуну функцију и како би сада ово и званично бањско место могло да обликује

туристички производ са препознатљивим брендом. После добијања статуса бање Матарушка Бања добија право да учествује у расподели државног новца и донација, али ће добити и друге привилегије. Следи израда урбанистичких планова, а надамо се да ће се након тога појавити инвеститори, а бања заживети онако како доликује њеним потенцијалима – изјавио је градоначелник Краљева Драган Јовановић. Досадашња пракса је показала да места са званичним статусом бањског лечилишта могу да рачунају на бројне привилегије у лечењу пацијента стварањем услова за боравак и лечење о трошку Републичког завода за здравствено осигурње. Након дефинисања статуса створени су услови за обезбе-

ђење даљих неопходних хидротехничких истраживања, и заштиту ужег и ширег изворишта, као и услови за доношење одговарајућих програма развоја и урбанистичког плана овог подручја и увођење комуналног реда, као једног од приоритетних циљева. Пројекат је урађен у складу са одређеним критеријумима и уклапа се у стратешки правац националне стратегије Србије за приступање Европској унији, а сличан посао предстоји и по питању обезбеђивања истог статуса за Богутовачку Бању која поседује потребне природне услове за статус бањског подручја. Све ове активности уклапају се и у пројекат Краљевград кроз повезивање бањског, верског и здравственог туризма. Т. Радовановић

МАГАЗИН 5.4.2015.

Значајна донација Дому здравља „Краљево“

МАГАЗИН

5.4.2015.

У ПРАВИ ЧАС

- Дом здравља „Краљево“ богатији за савремено санитетско возило опремљено најсавременијим уређајима за пружање хитне медицинске помоћи и решавање наујргентнијих стања у медицини. – Уз нов ултразвучни апарат до краја месеца се очекује квалитетна опрема за здравствену заштиту деце и намештаја за рад развојног саветовалишта. – Дом здравља добио акредитацију за наредних седам година рада

дравство у Србији, са њим и краљевачко, дели тешку судбину бројних других области чији развој ограничавају све мање могућности за улагање. Разлози томе су различити,

а пре свега везани за привредна кретања и број запослених што се на најнегативнији начин одражава на фондове из којих се финансира здравство. У таквој сутуацији оно се ослања

на донације, а свака нова је повод за изражавање посебног задовољства. Такво ових дана изражава Дом здравља „Краљево“ који је обогатио возни парк новим савременим санитетским

Акредитација У оквиру пројекта који је реализован током претходне године Дом здравља „Краљево“ је добио алредитацију на седам година и тако се сврстао у ред ретких у Србији. Ово према речима директора др Љубомира Стефановића представља велико призна ње запосленима и локалној самоуправи, а највећи бенефит мо гу да очекују грађани јер ће имати боље услове за лечење. возилом, једним од укупно 24 којима је Министарство здравља у оквиру пројекта „Пружање унапређених услуга на локалном нивоу“ – ДИЛС даривало исто толико здравствених установа у Србији. Донација се реалазује кредитним средствима Светске банке у циљу обезбеђивања неопходних услова за лечење грађана и рад у здравственим установама.Ново савремено возило намењено је Служби хитне медицинске помоћи чији је возни парк у знатно лошијем стању него код других домова здравља у земљи. Разлог томе је велика разуђеност једне од највећих територијалних

јединица која покрива преко 1.500 квадратних километара због чега је иза сваког од возила краљевачког Дома здравља више од 600 хиљада пређених километара. Стање возног парка је унеколико побољшано половином прошле године кад је локална самоуправа донирала санитетско возило марке „фиат“, али се и даље у овој служби осећа недостатак транспортних средстава. Зато у Дому здравља потврђују да је возило дошло у прави час, а најсавременија опрема за пружање хитне медицинске помоћи омогућиће решавање најургентнијих стања у медицини.

Возни парк у овом тренутку поред оног који је донирао град сачињавају још четири возила три марке „ситроен“ која су у употреби од 2010. године. Министарство здравља је Дому здравља донирало ултразвучни апарат вредан око 20 хиљада евра, квалитетну опрему за здравствену заштиту деце и намештај за рад развојног саветовалишта. Донација се очекује до краја месеца, а у Дому здравља верују да ће у значајној мери допринети пружању квалитетнијих услуга. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 5.4.2015.

5.4.2015.

МАГАЗИН

Александар Петровић

Краљевачка музичка сцена: Александар Петровић (2)

- Кад се техника и брзина споје са лепотом тона може да се говори о правом инструменталисти који извођење доводи до савршенства. - Дувачки инструменти нису посебно интересантни па се за њих ученици опредељују најчешће кад више нема места на другим смеровима у музичким школама. - Погрешно је уверење да је одличан музичар онај који свира више инструмената. - Дувачки инструменти никада нису били превише популарни, па је и то један од разлога што међу извођачима нема много оних који су постигли врхунске домете. – Нова народна музика више није народна, већ мешавина која нема душу ни срце. - Трубачи дижу расположење, али нема лепоте коју могу да пруже виолина и гитара. - Музичке школе нису забавишта већ места на којима мора много и озбиљно да се ради

Фото: М. Радовановић

МУЗИКА ЈЕ ВИШЕ ОД ЗАБАВЕ

МАГАЗИН

5.4.2015.

отово сви саговорници су током покушаја да се утврди право стање на краљевакој музичкој сцени потврдили да је овај вид бављења уметношћу увек био изузетна прилика за путовања у непознате крајеве. Исто искуство дели и Александар Петровић који је са краљевачким трубачима пропутовао велики број земаља региона, више пута наступао у Швајцарској, боравио у Пољској. Поред бројних наступа у Марибору, Пули и Загребу најинтересантнијим се чини наступ на дочеку православне Нове године у главном граду Хрватске. Свуда су трубачи били драг гост, а домаћине увек одушевљавали изузетно специфичним извођењем различитих композиција до којих води свакодневни упоран рад. Богато искуство сведочи да је дувачима, за разлику од других инструменталиста, потребан свакодневни рад како би се сродили са инструментом и у сваком тренутку били спремни да правилно одсвирају сваки тон.

Сазнање да сваки инструмент има карактеристичну боју наводи на закључак да лепота која доприноси да пријатно звучи може да се постигне само ако се издржавају тонови. Техника и брзина свирања постижу се вежбањем, а тек кад се споје са лепотом тона може да се говори о правом инструменталисти који извођење доводи до савршенства. Код дувача томе у знатној мери доприноси здрав живот, а наш саговорник потврђује да је више од телесне грађе важна техника, пре свега она која се односи на дисање. Кроз мали писак на кларинету или саксофону не може да се издува много ваздуха, па је неопходно савладати технику дисања са пола плућа уз посебну пажњу да се ваздух удахне на правом месту. Оркестар састављен од по четири тенора и трубе, саксофона, добоша, бубња и повремено тромбона, три пута недељно увежбава нове музичке нумере према аранжманима које

пише Раде Кубуровић. Петровић је већ пет година у пензији, неколицина других пред њом, а поред свирке имају и друга интересовања. Окупљају се по потреби, а ван традиционалних градских манифестација наступају на породичним весељима и испраћају посмртних остатака. А баш она су повод за различита искуства и испуњавање необичних жеља породице што је по некад повод за посебну кратку пробу пре него крене поворка. Искуство показује да су жеље породице покојника различите, од оних да се свира популарни „Моравац“ до мелодија које нису примерене самом догађају. - Тамо је мир, тишина, а сваки тон и дах се чују. Догађало се да морамо да одсвирамо нешто што нисмо добро увежбали а иако по нашим критеријумима није увек одговарајуће, важно је да су поручиоци задовољни – каже Петровић. Дувачки оркестар у Краљеву има дугу традицију, а колико овај вид му-

зике наилази на добар пријем сведочи постојање џез оркестра који егзистира у оквиру Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Без амбиција да гради каријеру оркестар наступа у оквиру школе, и поводом пригодних манифестација, а велико признање за квалитет стигло је и од еминентног џез музичара Мише Блама приликом наступа на отварању краљевачког џез фестивала „Џезибар“. Поред ученика музичке школе који се најкраће задржавају у оркестру међу члановима је и известан број старијих дувача који бављење овом врстом музике доживљавају као посебан вид изражавања осећања. Иако је интерес за упис у музичку школу све већи искуство показује да дувачки инструменти нису посебно интересантни и да се за њих ученици опредељују најчешће кад више нема места на другим смеровима. Тако је било одувек, па су се музички педагози на различите начине довијали како би

ученике заинтересовали за њих. До нових дувача пут је водио и преко основних школа у којима је вршена популаризација по неког из ове групе инструмената. - Мало привлачимо ту децу тако да попуњавамо групе, мада има и оних који дођу са жељом да свирају тромбон или трубу. Кад сам дошао у Краљево предавао сам кларинет, а потом и хармонику, па су ми се смејали што предајем два три инструмента. Погрешно је уверење да је одличан музичар онај који свира више инструмената, јер неколико тонова талентован може да одсвира на сваком од њих, па иако свирам и гитару нисам желео да губим време и запоставим главни иснтрумент. Ја сам првенствено флаутиста и то најбоље свирам, а како у дувачком оркестру нема флауте прихватио сам да свирам саксофон. Искуство показује да је најбоље посветити се једном инструменту, јер само тако могу да се постигну врхунски резултати

– каже Петровић. За разлику од ранијих времена кад је било тешко доћи до било каквог инструмента у данашње време су они знатно приступачнији по цени која најчешће зависи од квалитета. Највећи број дувачких стиже са Далеког Истока, а искуство сведочи о квалитетеу који још није достигао онај какви су имали чехословачки из времена кад су се производили са циљем да трају дуго. У данашње време се производе од таквих материјала да поправка готово да није могућа, а и кад јесте овим послом се бави још по који од пензионисаних војних музичара. Управо на овом примеру се на најдиректнији начин потврђује изрека „колико пара толико музике“. Некада трајне и квалитетне заменили су сјајни и на први поглед много лепши инструменти јапанске и кинеске производње. Сем сазнања да квалитетни производе лепше тонове није на одмет ни потврда да се на њима лакше свира. Кра-

5.4.2015.

МАГАЗИН

љевачки дувачи имају солидне инструменте које редовним чишћењем и подмазивањем настоје да одрже у што бољем стању, а последње им је пре неколико година купио први градоначелник Краљева др Милош Бабић. Са друге стране ни музика коју изводе не тражи онолику прецизност каква је неопходна у класичној, па ако неки тон и одскочи од прописаног не може превише да смета. Ово је повод за подсећање да баш из тих разлога музички педагози ученицима и саветују да се, бар док иду у школу, ману народне и других врста музике које немају додира са класиком. Дувачки инструменти никада нису били превише популарни, па је и то један од разлога што међу извођачима нема много оних који су постигли врхунске домете, а није реткост да су се и трубачи окретали певању. Они који оду даље и заврше музичке академије најчешће се оријентишу ка просвети, наступ у симфонијским или оркестрима који изводе народну и забавну музику. Да се инструментално извођење и педагошки рад битно раз-

ликују потврђују бројни талентовани дувачи који су врло тешко успевали да оно што знају пренесу млађим генерацијама. Након година рада са најмлађим генерацијама све је присутније сазнање да велики број ученика залута у музичку школу очекујући да ће тамо да свира народну музику. На упису најчешће инисистирају родитељи, пре свих они са занимањима која се сматрају престижним. Да ни они често не знају у шта се упуштају сведочи искуство једног који није могао да схвати да му дете, иако је кроз шестогодишње школовање добро савладало инструмент, не зна ни једну народну песму. Искуство сведочи о знатном броју талентоване деце која због ограничених капацитета школе нису успела да се упишу на жељени смер, али и да, ма колико су талентована, без рада нису у могућности да достигну жељене резултате. На муци су и професори који нису превише расположени да губе време са онима који су лењи ма колико трагали за начинима да их мотивишу за рад.

- Нема шансе да оно што си учио на академији покажеш детету у средој школи, јер се програми битно разликују. Са друге стране заборавио се како се свира на начин који ти је професор показао још пре десет година. Због тога ни одлични инструменталисти нису увек у позицији да квалитетно на дете пренесу оно што му је потребно да схвати, а има и различито заинтересованих професора. Све се то на најнегативнији начин одражава и на рад нижих музичких школа од којих се неке, због недовољног броја ученика, затварају а професори остају без посла и могућности зараде – објашњава Петровић. Човек који је деценијама био присутан у класичној, а више од највећег броја колега и у бројним другим жанровима, прекретницом у музичком животу земље, а то се одразило и на краљевачку музичку сцену, сматра увођење гитаре и других електронских инструмената у музику што се везује за групу „Јужни ветар“. Оно што је до тада имало призвук деценијама неговане народне песме променило се до мере

да разлика између ње и забавне музике постаје све мања. Показало се да су нови инструменти у негативном смислу утицали на лепоту народног мелоса и ма колико да технички све изгледа исто мелодија тонски ни приближно није умиљата као кад се изведе на фрули или хармоници. - Код нас народна музика више није народна музика већ мешавина која нема душу, нема срце. Били смо у Грчкој на фестивалу дувачких оркестара и посетили диско клубове са квалитетном живом музиком. Овде дечко певуши по мало, све је снимљено и не треба му нико други. Не зна ништа о нотама, а кад га слушаш звучи чак и боље него они који свирају уживо. Музика се више гледа него што се слуша и то је црно, па треба нешто променити што пре. Мирослав Илић се бори, али нема много успеха поред певача који су научили пет хитова и ништа друго не знају. Трубачи дижу расположење, јер имају звук који покреће. Свирамо углавном инструмнталне ствари за ђуску, али нема лепоте коју могу да

пруже виолина и гитара. Лепо радимо, нисмо нападни и свирамо ограничено време да не би били досадни – каже Петровић потврдом да ће остати у овој области докле год то буде могао. Дружење са трубачима у тузи и весељу је најлепше што је до сада доживео, верује да би то могло трајати још дуго, а као пензионер и за то има довољно времена. Још да послужи здравље које је код дувача значајније него код других иснтрументалиста. Код оних старијих први проблеми почињу да се појављују кад почну да отказују зуби који представљају битан фактор у сједињавању са инструментом, посебно кад су у питању трубачи. Поред свих недаћа које су га пратиле током дуге каријера инструменталисте и музичког педагога у сећању остају пре свих лепи моменти почев од првог контакта са инструментом преко школовања у Нишу након завршене основне школе. У то време за упис у средњу није било неопходно да ученик има завршену нижу музичку школу. Данас је то скоро незамисливо јер је, како рече, за првих шест година

колико траје, већ створено пола музичара. - Музика је лепа, треба је волети, трудити се да излази из срца и душе, а не радити на силу. Музика треба да се од најраније младости слуша што више, а докле ће то довести највише зависи од родитеља који у кући наметну оно што воле. Показало се да омладина све више слуша музику која по мени то и није. Мање је права музика, више рецитовање, а о садржају текстова да и не говорим – каже Петровић. Огромно искуство указује на потребу школовања свих оних који показују музички таленат. Отуда и препорука да крену ка музичкој школи како би га искористили на најбољи могући начин. Погрешним се, каже наш саговорник, сматра намера родитеља да децу уписују у музиче школе само да би их сколонили са улице. Музичке школе нису забавишта већ места на којима мора много и озбиљно да се ради. Т. Радовановић

МАГАЗИН 5.4.2015.

5.4.2015.

МАГАЗИН

Тијана Раденковић

Ново лице на ликовној сцени

- Краљево је мала средина која не пружа довољно услова за усавршавање и озбиљнији рад, а то је онима који улазе у свет ликовне уметности јасно и пре него пођу на студије. - У оштрој конкуренцији на скученом тржишту све је израженија потреба за познавањем различитих техника што је повод да Тијана подједнаку пажњу поклања свакој од њих, а избор медија врши искључиво на основу идеје. - Ни фотографија не може увек верно да дочара природу која се константно мења, а овакав став и води ка опредељењу да се реализам одбаци као начин изражавања. - Много младих се школује за уметничка занимања, а да при доношењу одлуке о томе немају јасну слику о судбини која их чека по заврешку студија

Фото: М. Радовановић

ИСТРАЖИВАЧ НЕПОЗНАТИХ ДЕЛОВА СТВАРНОСТИ

МАГАЗИН

5.4.2015.

д момента кад је у Краљеву отворена Уметничка школа порастао је број свршених основаца са жељом да се упишу на неки од смерова који профилишу будуће ликовне ствараоце. Највећи број њих након средње школе наставља школовање на различитим факултетима, али је било и оних који су желели више. У такве се сврстава Тијана Раденковић која је након завршетка Факултета ликовних уметности у Београду наставила докторске студије. Мада још довољно млада Тијана далеким сматра време кад је више од остале деце посвећивала пажње природи и оно што види покушавала да пренесе на папир. Из перспективе будућег уметника са највишим академским звањем сасвим се логичним чини да је још у то време природним следом догађаја сматрала упис у Уметничку школу. Крајње посвећена далеком идеалу, а по природи дициплинована, врло рано је одредила суботу као дан када ће се бавити искључиво цртањем. Ма колико да је трећа генерација ученика Уметничке школе имала проблем са честом променом зграда у којима се одвијала настава још у то време се веома интересантним чинио нов приступ раду који је подразумевао заједничко посматрање и коментарисање свега што су ученици стварали. Колико је овај начин рада био исправан показаће касније школовање засновано на истим принципима. Иако је у почетку све било само интересантно показало се веома битним због стереотипа да уметници нису превише говорљиви, а да оно што желе углавном исказују преко различитих медија. Сликарски смер се разликовао од других и сводио на цртање по моделу што се чинило уским оквиром у који није могло да стане све што је Тијана желела, а желела је да достигне много више циљеве, прво факултет а онда даље. И баш због тога је после треће године средње школе одлучила да провери колико су ставови које је имала исправни. Међу просветним радницима је одувек постојала дилема и док су

једни подржавали став да напреднији ученици прескоче по коју годину редовне школе било је и оних који су се томе противили. Ни они нису могли да поколебају необуздан дух који је стремио високом циљу до кога води диференцијални испит, а онда пријемни за кога се требало добро припремити. Година дана припрема је у знатној мери утицала на промену става према различитим стварима што се јасно примећивало и на школским радовима. До пријемног испита требало је савладати и оно за шта остали ученици имају још годину дана. - Мислила сам да могу да издржим и била поносна што сам уписала факултет. Кроз припрему сам надокнадила све што је било потребно и кад данас размишљам о томе да ли је требало да наставим четврту годину мислим да нисам погрешила. Током те године не бих добила ништо посебно, јер сам све већ савладала и не кајем се. Зато бих свима који то пожеле саветовала да покушају, јер то уоште није лоше – каже Тијана. Колико је сликарство атрактивно сведочи податак да се за тридесет два места на смеру пријавило три пута више кандидата који су имали задатак да у пет дана покажу колико су бољи од осталих. Растерећенија од осталих због сазнања да може и следеће године да покуша а да ништа не изгуби, и добро упозната са свим што је чека на испиту, доказала је да година дана озбиљних припрема није потрошена улудо. То што се просторије факултета налазе у три различите зграде на три различите локације у граду по мало је личило на сељакање Уметничке школе са једног места на друга. По доказаном рецепту за овај тип студија настава се током прве две године одвијала у класи професора Велизара Крстића са школским приступом цртању и сликању. Трећа година у класи професора Чедомира Васића прилика је за промену и много озбиљнији приступ раду. Студентима је пружена могућност да према сопственим афинитетима изаберу са којим ће професором сарађивати до краја школовања, а

критеријуми за избор су се разликовали у сваком појединачном случају. Добар избор информација о референцама предавача је интернет, али и разговори са старијим колегама. Док је поједине студенте за избор опредељивала чак и локација зграде у којој се одржава настава Тијана је још пре уписа знала да жели најбољег професора. Даље школовање ће показати да је избор био добар, јер се професор Васић показао изузетним што је општи утисак свих који су имали прилику да сарађују са њим. За све који се определе за сликарство изложбе су прилика за упознавање са стваралаштвом других аутора, али и поређење са сопственим у жељи да се створи права слика о положају у овом свету. Након две године пажљивог поматрања свега што се дешава у овој области почиње учешће на изложбама у почетку уз помоћ професора, а потом праћења различитих конкурса. Онима који тек ступају на ликовну сцену, и траже место на њој, прву прилику да покажу докле су стигли пружају групне изложбе уз пажљиво ослушкивање коментара које упути неко од посетилаца. Важнији од њих на последњој години студија су коментари колега, слични онима какви су почели још у средњој школи. - Нисмо имали проблем да било шта кажемо једно другом, јер је колега са класе могао боље да каже шта мисли о томе него неки професор, а та комуникација је била јако битна. На почетку сам желела да се бавим људским телом, а сада се бавим савременом уметношћу, јер сам желела да неке ствари поставим концептуалније. Моји радови су постављени тако да се концептуализују, рационално су постављени да може свака особа да их разуме уз текст који објашњава оно што посматра. Понекад је то неопходно поготово ако рад није довољно читљив, па постоји потреба за нечим што га објашњава. Интересантно ми је колико су људи окупирани жељом да буду савршени, па приступају пластичним операцијама за улепшавање што је постало нормално до мере да се не питамо

5.4.2015.

МАГАЗИН

зашто то раде. Схватила сам да се толико бавимо својом љуштуром, па сам започела серију радова које сам назвала Савршено. Платно сам третирала као кожу, као наше тело, љуштуру на којој сам испитивала синониме за реч савршено на енглеском језику зато што на њему људи лакше комуницирају. Интересатно ми је било како људи посматрају кад им се пружи могућност да лакше разумеју нешто што није визуелни предмет који срећу свакодневно – објашњава Тијана. Широк спектар интересовања који поред слика укључује цртеже и инсталације Тијану води ка сазнању да себе све мање доживљава само као сликара, више као уметника истраживача скривених делова света који је окружује, пре свих оних који су најближи. А најближа је породица као неисцрпан извор инспирација и тема инсталације породичног портрета. У настојању да се дистанцира од клишираног породичног портрета какав је присутан у сликарству покушала је лица свих чланова породице да стопи у једно. - Фотографисала сам све чланове породице и нашла маску која приказује идалне пропорције лица по златном пресеку. Маска новијег датума математички прецизно показује како би најидеалније требало да изгледа људско лице, а у Фотошопу сам кориговала наша да могу да стану у њу. Штампала сам их на фолије, изређала пет портрета један испред другог и добила слику једне особе састављене од пет различитих. Иако не постоји могућност да се поклопимо у визуелном, а да не говоримо у емотивном, смислу интересантно је да се увек види једна особа – каже Тијана. Докторске студије су логичан след догађаја након дипломирања и прилика да се, по програму који се разликује од основих и мастер студија, нови радови вербализују и контекстуализују. Пројекат који се ради на докторским студијама мора да прати одређени текст што се сматра посебно битним након основних студија које не одликује превелика количина теорије. Методе рада које се разликују од свеге до тада савладаног нуде могућност

лакше комуникације, али и схватања уметности, што је предност у односу на пређашње студије. Нова врста приступа показала се веома корисном за будући рад и дефинисање циља да се и надаље свет посматра из другачије перспективе у трагању за референтним тачкама у односу на друге врсте уметности. То је уједно и прилика за поређења свега новоствореног са радовима других уметника који су обрађивали исте теме. Као самостални уметник Тијана је излагала у бројним београдским галеријама, али и на бројним изложбама у Француској и Немачкој. Изложбе остају главна преокупација и у наредном периоду који треба да обележи трајно усавршавање. Бављење уметношћу ни у једној области стваралаштва не пружа могућност за стално запослење, па велики број оних који су стекли академско образовање повремено са посебним интересовањем гледа према неком од слободних радних места у просвети. Они који су отишли даље, а Тијана ће се након докторских студија

тографија не може увек верно да дочара природу која се константно мења, а овакав став и води ка опредељењу да се реализам одбаци као начин изражавања. - Реалност је свуда око нас и није потребна још нека представа која ће то да имитира. Није ми проблем да на тај начин прикажем ствари, али сматрам да не треба да се усавршавам у том смислу, јер ту нема претераног истраживања, а мени је јако битно да стално нешто истражујем. Иако је савремена уметност широк појам, и пружа могућност за различите видове изражавања, не може свако да буде уметник – објашњава Тијана која је упорност показала и четвртим учешћем на конкурсу за доделу средстава из фонда који носи име првог градоначелника Краљева др Милоша Бабића. Као победник овогодишњег конкурса уверена је у важност постојања фондова који студентима пружају могућност да добију награду. Иако се значајним чини учешће у сличним кокурсима поражавајуће делује сазнање о бројним квалитетним младим људима који за њих ни не знају, иако остварују значајне резултате. Крај пријатног разговора је повод за заједнички закључак да се много младих школује за уметничка занимања, а да при доношењу одлуке о томе немају јасну слику о судбини која их чека по заврешку студија. Сваке године са Факултета ликовних уметности у Београду изађе 32 сликара, седам вајара и исто толико графичара. Иако сви покушавају да нађу место у свету ликовне уметности није занемарљив ни број оних који крену неким другим путем. То је због тога што се, верује наша саговорница, знање не цени довољно што није само случај са ликовним уметностима. И поред тога млади би при доношењу одлуке куда након завршене средње школе требало да се руководе својим а не жељама родитеља ма колико они реалније сагледавали могућности за бављење одређеним послом. Чак и ако погреше нешто ће научити из те грешке, верује Тијана Раденковић.

Т. Радованоовић

сврстати међу њих, шансу траже и на неком од факултета. Специфичност професије коју је изабрала неминовно води ка размишљању да је Краљево мала средина која не пружа довољно услова за усавршавање и озбиљнији рад, а то је онима који улазе у свет ликовне уметности јасно и пре него пођу на студије. Сем више могућности за рад није занемарљива ни она која се односи на комуникацију са бројним другим ствараоцима из света уметности. У оштрој конкуренцији на скученом тржишту све је израженија потреба за познавањем различитих техника што је повод да Тијана подједнаку пажњу поклања свакој од њих, а избор медија врши искључиво на основу идеје. Због тога није необично да се међу сликама и инсталацијама појави и по која фотографија. Ма колико да највећи број људи покушава да копира природу то се показало погрешним, јер је она толико савршена да је и поред највећег труда немогуће достићи врхунац. Чак ни фо-

МАГАЗИН

5.4.2015.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Дежурна неугледна другарица Бјанка је задовољна средњошколка чији се свет распада када сазна да је други ученици, у поређењу с лепшим и популарнијим, зову Даф или „Дежурна неугледна другарица“. Упркос упозорењу омиљеног професора она занемарује то што је заљубљена у Тобија и ангажује препреденог, али шармантног, спортисту Веслија да јој помогне да се преобрази. Како би последњу школску годину спасила од потпуне пропасти Бјанка мора да нађе самопоуздања и заузда окрутну школску злицу Медисон и да све подсети да су људи, без обзира како изгледају или се понашају, увек нечији „дежурни неугледни другари“. За главну и насловну улогу Бјанке

Пајпер продуценти су се окренули младој, али искусној, филмској и телевизијској глумици Меј Витман. Она је, иако то нису знали, била главни избор ауторке Коди Кеплинџер, која је роман написала кад је имала само 17 година. Сви су се ложили да „дафовка“ у филму не треба да буде неко ружан и глуп, већ ко није у потпуности на истом нивоу, према средњошколском рејтинг систему, као њена група другарица. Витманова никад није чула за термин „даф“ пре него што је добила сценарио, а чим га је прочитала, схватила је да је то важна прича која се мора испричати и која јој је блиска. За улогу Веслија Раша тражили су неког ко ће играти класичног згодног спортисту који ће бити окарактерисан као празан и глуп. Поред тога што је рагби звезда, лик Веслија је емотиван, дубокоуман и има способност да види

испод површине својих вршњака и своје личне борбе. Филм је на репертоару биоскопа до 8. парила у пројекцијама од 17,30.

Паклене улице 7 Настављајући глобалне подвиге у овој филму заснованом на брзини, Вин Дизел, Пол Вокер и Двејн Џонсон предводе повратничку екипу глумаца у „Пакленим улицама 7“. Џејмс Ван режира ново поглавље изузетно успешног серијала које ће вратити омиљене нам глумце Мишел Родригез, Џордану Брустер, Тајриса Гибсона, Криса Бриџиса, Елсу Патаки и Лукаса Блека. Њима ће се придружити и интернационалне акционе звезде Џејсона Стетам, Џиман Ханс, Тони Џа, Ронда Руси, Натали Емануел и Курт Расел.

Радња филма почиње више од годину дана након повратка Домове и Брајанове екипе у Америку. Дом покушава да изгради однос са Лети, Брајан настоји да се аклиматизује на живот у предграђу са Миом и њиховим сином, а Теј и Роман уживају у слободи и животима плејбоја. Док се сналазе опасност вреба у лику хладнокрвног британског убице Шоа који жели да изравна рачуне. Након бруталног убиства Хана и покушаја убиства Хобса, Шо тражи све који су учествовали у убиству његовог млађег брата Овена. Кад разнесе и Торетову кућу, Дом ће морати да се обрати за помоћ високом владином службенику. Једина нада биће им да се врате иза волана и уђу у траг прототипу софистицираног уређаја за праћење који је потребан америчкој влади. Заузврат ће смети да га употребе како би лоцирали Шоа пре

него што опет убије. Главне јунаке ће ова трка одвести у далека места попут Абу Дабија и Азербејџана. Као и ликови у филму, глумци и филмска екипа су се јако повезали током снимања сада већ седмог наставка серијала. Све је почело пре 15 година кад нико није могао да предвиди докле ће довести прича о групи уличних тркача у источном делу Лос Анђелеса која ће постати један од најуспешнијих и најпопуларнијих филмских серијала свих времена. Седми део филма се сматра посебним из много разлога. Оригинални филм је инспирисан чланком у часопису који се дотакао тајних подземних клубова уличних тркача у источном делу града, који су се уједно бавили и крађама како би финансирали скупе лимене љубимце. Филм је постао хит, а у срцу приче о уличним тркачима је породица

и мада се ради о акционом серијалу, филмови су емоционално набијени и баве се важним и дубоким темама. Централни део представља прича о љубави Дома и Лети која је укорењена у животу који деле и вери коју имају једно у друго. Они имају нешто што се ретко виђа, посебну оданост једно другом карактеристичну за старинске бракове, али су истовремено помало и као Бони и Клајд, а срце породице је Домова сестра Миа која увек све држи на окупу. Шо живи по своме коду, а тај је осветити брата. Он има морални компас који није онакав какав би требало да буде, за њега су ствари једноставне, црно-беле, крв је крв и то ништа не може да промени, па нема избора осим што зна да мора да освети брата. Дом и Шо су јако слични, верују у породицу и следе свој кодекс. Т. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 5. I 11. АПРИЛА

МАГАЗИН

5.4.2015.

5. април

1242. — У бици на залеђеном Чудском језеру, Руси под командом новгородског кнеза Александра Невског су поразили тевтонске витезове, спречивши их да окупирају северозападне области Русије. 1566. — Конвент племића у Хабзбуршкој Низоземској је предало гувернеру Маргарети од Парме петицију којом је тражено да се суспендује Шпанска инквизиција у Низоземској. 1722. — Холандски истраживач Јакоб Рогевен је постао први Европљанин који се искрцао на Ускршње острво. 1818. — У бици код Маипуа чилеанске и аргентинске трупе поразиле шпанску војску, чиме је обезбеђена независност Чилеа. 1841. — У нишком, лесковачком, пиротском и врањском крају избила буна против Турака, позната као "Милојева и Срндакова буна", коју су предводили Милоје Јовановић и Никола Срндак. После борби код Прве Кутине и Горњег Матејевца, 23. априла 1841, Турци у крви угушили буну, многа села спалили, а Јовановића погубили. 1881. — Велика Британија у Преторији закључила мировни уговор с Бурима и признала независност јужноафричке републике Трансвал. 1887. — Краљ Милан Обреновић наименовао првих 16 чланова Српске краљевске академије основане 1. новембра 1886. Први председник био

Јосиф Панчић, а секретар Јован Жујовић. Од 1888. академици сами бирали сталне и дописне чланове. 1879. — Чиле је објавио рат Боливији и Перуу, чиме је отпочео Пацифички рат. 1902. — На стадиону „Иброкс парк“ у Глазгову погинуло 20, а повређено најмање 200 људи када се срушила трибина током фудбалске утакмице Шкотске и Енглеске. 1944. — Савезници по трећи пут бомбардовали Ниш. [1] 1945. — Председник привремене владе Југославије Јосип Броз Тито у Москви потписао уговор о пријатељству и узајамној помоћи и послератној сарадњи Совјетског Савеза и Југославије. 1951. — Суд у Њујорку осудио на смрт Џулијуса и Етел Розенберг због шпијунаже у корист Совјетског Савеза. 1954. — Елвис Пресли снима свој дебитантски сингл That's All Right 1955. — Премијер Велике Британије Винстон Черчил поднео оставку, окончавши дугу политичку каријеру која је, уз успоне и падове трајала од почетка XX века. На положају премијера и лидера Конзервативне странке наследио га шеф дипломатије Ентони Идн. 1964. — У лондонском метроу пуштени су у вожњу први возови без возача 1971. — Прорадио вулкан Етна у Италији 1974. — Отворен Светски трговин-

ски центар у Њујорку, који је са 110 спратова у том моменту био највиша зграда на свету. 1989. — Влада Пољске легализовала опозициони раднички синдикат „Солидарност“. Основан 1980. као независни синдикат, „Солидарност“ убрзо прерастао у масовнаидруштвено-политички покрет са око 10 милиона следбеника. 1992. — Грађани Сарајева, у жељи да спрече даље националне сукобе, опколили зграду Скупштине БиХ, захтевајући формирање владе националног спаса. На њих пуцали снајпери из оближњих солитера. Погинуло осам, повређено 50 демонстраната. 1999. — У ваздушним ударима НАТО-а на Југославију погођен центар Алексинца. Погинуло 17 цивила. Либија предала два своја држављанина оптужена за рушење путничког авиона у 1988. изнад Локберија, у Шкотској, када је погинуло 270 путника. Уједињене нације суспендовале санкције против Либије уведене 15. априла 1992. 2002. — Председник САД Џорџ Буш позвао Израел да се повуче са палестинских територија и најавио нову мировну мисију на Блиском истоку.

6. април 1652. — Представник Холандске источноиндијске компаније Јан ван Рибек основао је прво насеље белих досељеника у Јужној Африци, које је

постало данашњи Кејптаун. 1667. — Дубровник погодио земљотрес у којем је погинуло више хиљада грађана. Од земљотреса и пожара, који је харао двадесетак дана, град скоро потпуно уништен. Обнова трајала више од 50 година. 1690. — Аустријски цар Леополд I Хабзбуршки балканским хришаћанима упутио проглас у којем их је позвао да и даље помажу његову војску у борбама против Турака, обећавајући им разне повластице. 1867. — Кнез Михаило Обреновић преузео кључеве града Београда од Али Риза-паше. 1895. — Драмски писац Оскар Вајлд ухапшен је у Лондону због "дела велике покварености". 1886. — Званично је основан град Ванкувер, исте године када је прва трансконтинентална пруга стигла до града. 1896. — На Олимпијском стадиону у Атини отворене прве Олимпијске игре модерне епохе. Олимпијске игре трајале 10 дана, учествовала 484 такмичара, само мушкарци. Жене се такмиче од 1900, а 1924. уведене зимске олимпијске игре. Организатор игара и први председник Међународног олимпијског комитета био Француз Пјер де Кубертен. 1909. — Амерички истраживач Роберт Пири освојио Северни пол, прешавши са експедицијом на санкама 1.600 километара. 1917. — Објавом рата Немачкој,

САД ушле у Први светски рат. 1941. — Немачке трупе у Другом светском рату напале Грчку и Југославију. У бомбардовању Београда је погинуло између 2.271 и 4.000 људи. 1941. — Етиопске и британске трупе ослободиле Адис Абебу, коју су у рату са Етиопијом почетком 1935. окупирале италијанске снаге. 1945. — Јединице Југословенске армије су ослободиле Сарајево. 1973. — У Београду отворена нова зграда Народне библиотеке Србије. Стара зграда изгорела у пожару 6. априла 1941, када су Немци бомбардовали Београд. 1985. — Војним ударом у Судану свргнут Џафер Нимеири, који је владао од 1969, када је, такође државним ударом, свргао тадашњег председника Абдуа. Власт преузео министар одбране и командант армије, генерал Абдел Рахман Суер ал Дахаб. 1992. — Европска заједница признала независност Босне и Херцеговине. Истог дана у Сарајеву пале прве жртве и означиле почетак рата у БиХ. 1994. — У Руанди, током грађанског рата племена Хуту и Тутси, ракетом оборен авион у којем су били председници Руанде и суседног Бурундија Жувенал Хабијаримана и Сипријен Нтарјамира. У масакрима који су уследили екстремни Хути побили око 800.000 мањинских Тутсија, углавном цивила. 1995. — У Кигалију је основан први суд за суђење оптуженима за геноцид.

2001. — Представници Хашког трибунала предали савезном министру правде Момчилу Грубачу оптужницу за ратне злочине и налог за хапшење Слободана Милошевића. 2003. —Полиција Хрватске ухапсила хашког оптуженика Ивицу Рајића, због ратних злочина у Ступном Долу, у БиХ, у октобру 1993. Два месеца касније Рајић изручен Хашком трибуналу. Министарство правде САД саопштило да се број затвореника у затворима у 2002. повећао, да је први пут прешао цифру од два милиона и да је у јуну те године у затворима регистровано 2.019.234 људи. 2006. — На италијанским парламентарним изборима странке умерене левице Романа Продија победила коалицију под вођством премијера Берлусконија. Словенија одбацила оптужбе за ратне злочине 1991. године, на граничном прелазу Холмец према Аустрији, иако је објављен снимак у којем словеначки војници убијају војнике ЈНА који су се предали. даље... 2009. — Средишњу Италију погодила је серија снажних земљотреса.

7. април 451. — Атила је опљачкао Мец и напао друге градове у Галији. 1141. — Матилда од Енглеске је постала први женски владар Енглеске. 1348. — Чешки краљ Карло IV основао Карлов универзитет, први универ-

5.4.2015.

МАГАЗИН

зитет у централној Европи. 1866. — Земунски штампар Игњан Сопрон, на позив босанског везира Шерифа Осман-паше, отворио прву штампарију у Сарајеву и покренуо прве новине штампане у Босни, недељник „Босански вјесник“. Лист уређивао Милош Мандић, излазио на српском језику, ћирилицом и по Вуковом правопису. 1929. — Београдска радио станица први пут преносила једну фудбалску утакмицу, првенствени сусрет БСК и „Југославије“. Репортер био Раде Стоиловић. 1939. — Италијанске трупе искрцале се на обале Албаније и за пет дана окупирале земљу. 1941. — Влада Краљевине Југославије објавила прокламацију о почетку рата с Немачком и Италијом и издала наредбу о општој мобилизацији. 1943. — У лабораторији у Базелу, у Швајцарској, први пут произведена дрога ЛСД. 1945. — Амерички авиони у Другом светском рату потопили највећи јапански ратни брод "Јамато". 1948. — Основана Светска здравствена организација. Статут организације потписало 26 земаља, а 7. април проглашен за Светски дан здравља. 1961. — Ухапшен југословенски политичар и дисидент Милован Ђилас, некада најближи сарадник Јосипа Броза Тита. 1963. — Усвојен нови југословенски Устав, којим је назив државе Федеративна Народна Република Југославија промењен у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Нови Устав популарно назван „Повеља самоуправљања“ јер је њиме самоуправни модел примењен у свим

сферама и на свим нивоима друштвеног живота. 1966. — Из Средоземног мора код шпанске обале извађена америчка хидрогенска бомба, испала из авиона због квара. 1980. — САД су прекинуле дипломатске веѕе са Ираном. 1989. — Совјетска подморница Комсомолец је потонула у Баренцовом мору, усмртивши 42 морнара. 1990. — Ферибот „Скандинавска звезда“ захваћен пламеном током крстарења у Северном мору између Норвешке и Данске. У несрећи погинуло 158 људи. 1992. — Дан пошто је Европска заједница признала независност Босне и Херцеговине, Срби у Бањалуци прогласили независност Републике Српске, а представници Срба у Председништву БиХ Биљана Плавшић и Никола Кољевић дали оставке. САД признале независност БиХ, Словеније и Хрватске. 1994. — Почео је геноцид у Руанди, неколико сати по убиству председника Руанде Жувенала Хабијаримане. 1994. — У главном граду Руанде Кигалију убијен премијер Агате Увилингијимана. 2001. — Полиција растурила антивладине демонстрације у више градова у Турској. Радници и грађани револтирани наглим падом националне валуте и скоком цена тражили оставку премијера Булента Еџевита и његове владе. 2004. — Више од 600 Ирачана погинуло, а преко 400 повређено у бомбардовању џамије у Фалуџи, ирачком граду који је данима био под опсадом америчких маринаца. У Багдаду званично саопштено да је у тој земљи по-

гинуло више од 720 војника коалиционих снага, под вођством САД, већина после проглашења краја главних војних операција, 1. маја 2003.

8. април 217. — Римски цар Каракала убијен у атентату недалеко од сиријског града Емесе. Цара је убио један од његових преторијанаца из личних разлога. 876. — Абасидска војска је поразила у бици код Дајр ал-Акула војску сафаридског емира Јакуба ибн Лајса, приморавши га да прекине свој продор у Ирак. 1271. — Мамелучки султан Бајбарс је освојио од крсташа тврђаву Крак де Шевалије у Сирији. 1513. — Шпански истраживач Хуан Понсе де Леон, трагајући за митским извором младости, открио Флориду и прогласио је поседом Шпаније. 1845. Флорида постала једна од савезних држава САД. 1820. —Милоска Венера је откривена на грчком острву Милос. 1861. — У Сремским Карловцима одржан Благовештенски сабор, последњи политичи скуп Срба у Угарској. Тражена посебна територија за Србе, Војводина са Сремом, доњом Бачком и Банатом, с војводом на челу и сопственом администрацијом. Сабором председавао патријарх Јосиф Рајачић. Аустријски цар Франц Јозеф I никада није потврдио закључке скупа, а Угарски сабор их није ни узео у разматрање. 1864. — Конфедерацијска војска је однела победу у бици код Менсфилда чиме је заустављено напредовање војске Уније.

1904. — У Лондону потписан англофранцуски споразум „Срдачна антанта“, којим су Велика Британија и Француска решиле спорна питања у вези са интересним зонама у западној Африци, Египту и Мароку. 1911. — Холандски физичар Хајке Камерлин Оне је открио суперпроводност. 1913. — У Пекингу почело заседање првог сазива Парламента. 1924. — Укинути су шеријатски судови у Турској, у склопу Ататуркових реформи. 1939. — Италијанске трупе, које су се претходног дана искрцале на обале Албаније, заузеле Тирану. Албански кра Зог избегао у Грчку. 1944. — Јединице совјетске Црвене армије у Другом светском рату избиле на границу Чехословачке и Румуније. 1946. — У Женеви одржано последње заседање Лиге народа, чиме је формално укинута та међународна организација и замењена новом, Уједињеним нацијама. 1953. — Британске власти оптужиле Џомо Кенијату да је умешан у активности тајне организације Мау Мау и осудиле га на седам година затвора. После добијања независности Кеније 1963, Кенијата био премијер и министрар иностраних послова, а потом председник Кеније. 1971. — У Лондону одржан Први светски конгрес Рома на којем је верификован назив припадника тог народа, Роми. Одлуком УН 8. април проглашен за Светски дан Рома. 1990. — Непалски краљ Бирендра укинуо забрану рада политичких партија, на снази 30 година. 1992. — После генетског теста отиска прстију, немачки и израелски из-

вори саопштили да је извесно да је Јозеф Менгеле, осумњичен за екперименте над логорашима у Аушвицу, умро у Бразилу 1979. 1993. — Бивша Југословенска Република Македонија примљена у УН. 1996. — Југославија и БЈРМ потписале споразум о нормализацији односа. 2002. — Тужилаштво у Прокупљу подигло оптужнице против Саше Цвјетана и Дејана Демировића за ратни злочин над албанским цивилима у Подујеву, на Косову и Метохији, 1999. То је било друго суђење за ратне злочине пред судовима у Југославији. 2003. — У израелском ракетном нападу на возило у Гази убијен локални вођа "Хамаса“ Саид Алдин ал Арабид. У нападу погинуло још најмање пет особа, а преко 47 Палестинаца повређено. Од пројектила који је амерички тенк испалио на хотел „Палестина“ у Багдаду, у ком су били смештени страни новинари, погинули камерман Ројтерса Тарас Процук и новинар шпанске телевизије ТВЕ 5 Хосе Коусо. 2004. — Суд у Осијеку у Хрватској осудио Николу Иванковића на 12 година затвора због ратног злочина над српским цивилима у Паулин Двору 1991.

9. април 1683. — Француски истраживач Робер Кавелије де ла Сал је открио ушће Мисисипија и прогласио га француском поседом Луизијаном у част Луја XIV. 1807. — Аустријска војска је угушила Тицанову буну, устанак сремских

сељака, који је почео 3. априла под вођством Теодора Аврамовића Тицана. У побуни је учествовало 15.000 сељака из 45 села. Тицан је ухваћен и погубљен крајем 1807. године. 1865. — Завршен је грађански рат у САД након што се генерал конфедералних снага Роберт Ли предао команданту армије Уније Јулисизу Гранту. 1906. — Велика Британија и Француска су потписале конвенцију о независности Сијама (Тајланд). 1928. — У Турској, након реформи Кемала Ататурка, ислам је престао да буде државна религија. 1940. — Немачке трупе напале су Данску и Норвешку у Другом светском рату. 1948. — Јеврејске милиције су убиле више од 100 Арапа у селу Деир Јасин на подручју данашњег Израела. 1963. — Проглашен први Устав Социјалистичке Републике Србије. 1969. — Француско-британски суперсонични путнички авион „Конкорд“ обавио је први лет, од Бристола до Ферфорда у Енглеској. 1974. — Индија, Пакистан и Бангладеш потписали су споразум о репатријацији ратних заробљеника. 1977. — Комунистичка партија Шпаније легализована је након 38 година забране деловања у време Франковог режима. 1988. — Ли Пенг је именован за премијера Кине, након догађаја на Тјенанмену. 1990. — После 40 година владавине комуниста, на изборима у Мађарској победио је Мађарски демократски форум. 1992. — Сали Бериша изабран је за првог некомунистичког председника Албаније после Другог светског рата.

1995. — Перуански председник Алберто Фуџимори освојио је други петогодишњи мандат на првим мирним председничким изборима у Перуу од 1980. године. 1998. — У паничној јурњави исламских ходочасника у Саудијској Арабији погинуло је 119 верника из више земаља. 1999. — Побуњени војници су на аеродрому у Нијамеју убили председника Нигера Ибрахима Бареа Маинасару. 2002. — Под снажним притиском САД Израел се повукао из два палестинска града, а сукоби су настављени у избегличком кампу у Ђенини, у Западној Обали.

МАГАЗИН

5.4.2015.

10. април

1710. — Анин статут, први закон о заштити ауторских права, је ступион на снагу у Великој Британији. 1809. — Почео је Рат пете коалиције када је Аустрија напала Баварску. 1814. — Британска и шпанска војска поразиле су у бици код Тулуза трупе Наполеона Бонапарте. Бонапарта је наредног дана абдицирао и прогнан је на острво Елба. 1864. — Млађи брат аустријског цара Франца Јозефа надвојвода Максимилијан крунисан је за цара Мексика. 1869. — Спајањем две железничке пруге, „Унион Пацифик“ и „Централ Пацифик“ прорадила је америчка трансконтинентална железница.

1912. – Титаник је испловио на своје прво и једино путовање. 1921. — Сун Јат Сен изабран за првог председника Кине. 1932. — Паул фон Хинденбург поново изабран за председника Немачке победивши са 19 милиона гласова Адолфа Хитлера који је добио 13 милиона гласова бирача. У јануару 1933. поверио је Хитлеру формирање владе и тиме формално предао власт нацистима. 1938. — На референдуму, организованом уз притисак нацистичке Немачке, 99,75 одсто Аустријанаца изјаснило се за прикључење Немачкој. 1941. — У Загребу је, уз подршку нацистичке Немачке, проглашена Независна Држава Хрватска, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем. Комунистичка партија Југославије донела одлуку у Загребу да комунисти наставе борбу против немачких окупатора без обзира на распад југословенске армије. Седиште Централног комитета партије премештено је из Загреба у Београд. 1944. — Совјетске трупе ослободиле у Другом светском рату Одесу од Немаца. 1963. — У северном Атлантику у експлозији америчке атомске подморнице „Трешер“ погинуло је 129 људи. 1972. — У земљотресу у јужном Ирану погинуло више је од 5.000 људи. 1973. — Израелски командоси упали су у Бејрут и убили тројицу лидера ПЛО, а једног тешко ранили. Пре-

мијер Либана Саеб Салам поднео је оставку. 1974. — Израелски премијер Голда Меир поднела је оставку због сукоба у њеној Лабуристичкој партији. 1992. — Од експлозије подметнуте бомбе у Лондону три особе су погинуле, а 91 рањена. 1993. — У Јужној Африци је убијен Крис Хани, лидер јужноафричке Комунистичке партије. Наредног дана црнци су из освете спалили двојицу белаца. 1994. — Авиони НАТО бомбардовали су положаје Војске Републике Српске око Горажда, које је УН прогласила „безбедносном зоном“. То је била прва војна акција НАТО снага од оснивања ове војне алијансе. 1995. — Израел и Јордан су разменили амбасадоре на основу мировног споразума двеју земаља из октобра 1994. године. 1997. — У Њујорку у „Корпорацији Карнеги“ и под покровитељством „Пројекта за етничке односе“, одржан је, без сагласности о било којем спорном питању, тродневни српско-албански округли сто о Косову, на којем су учествовали представници српске опозиције и косовских Албанаца. 2001. — Организација УН за исхрану и пољопривреду (ФАО) саопштила је да глад угрожава око 30 милиона људи у Африци. 2002. — Извештај о паду Сребренице открио да су холандске мировне трупе посредно одговорне за масакр 7.500 Муслимана, након чега су хо-

ландска влада и начелник Генералштаба холандске војске поднели оставке. 2003. — Немачке власти изручиле су Србији бившу власницу пропале пирамидалне „Дафимент банке“ Дафину Милановић. 2010. — Тупољев Ту-154M који је носио председника Пољске Леха Качињског се срушио покушавајући да по густој магли слети на аеродром код Смоленска.

11. април 217. — Макрин постао римски цар. 491. — Анастасије I изабран за новог источноримског (византијског) цара. 1241. — Монголска војска Бату кана је поразила угарску војску Беле IV у бици на реци Шајо. 1689. — Крунисан енглески краљевски пар Вилијам III Орански и Мери II. За време њихове владавине донето неколико важних одредаба и закона, као што су Закон о правима и Акт толеранције. 1713. — Утрехтским миром окончан Рат за шпанско наслеђе. Низом уговора које су 1713, 1714. и 1715. потписале Енглеска, Француска, Холандија, Савоја, Португалија и Пруска преуређена мапа Европе, а Шпанија принуђена да за владаре прихвати француске Бурбоне. 1814. — Постигнут споразум из Фонтенблоа према којем је Наполеон Бонапарта абдицирао и био прогнан

на острво Елба. На престолу га заменио Луј XVIII. 1842. — Браћа Герман, београдски трговци, завршила градњу прве српске лађе „Кнез Михаило“. Мајстори из Цариграда почели градњу 1840. у Брзој Паланци на Дунаву. На броду било места и за 18 топова. 1894. — Уганда постала британски протекторат. 1899. — САД од Шпаније преузеле Филипине. 1919. — Основана Међународна организација рада са седиштем у Женеви. 1921. — Установљен је Емират Трансјорданија, аутономни део Британског мандата над Палестином, са емиром Абудлахом I од Јордана. 1945. — Америчке трупе освојиле, у Другом светском рату, немачке градове Есен и Вајмар и ослободиле концентрациони логор Бухенвалд. 1948. — Почела изградња Новог Београда, новог београдског насеља на левој обали Саве. 1952. — Војним пучем власт у Боливији преузео Национални револуционарни покрет. 1961. — У Јерусалиму почело суђење бившем функционеру нацистичке Немачке Адолфу Ајхману за ратне злочине над Јеврејима у Другом светском рату. 1968. — Атентат на Рудија Дучкеа, студентског лидера у Немачкој. 1968. — Амерички председник Линдон Џонсон је потписао Закон о грађанским правима из 1968. којим је забрањена расна дискриминација у

продаји, изнамљивању станова. 1973. — Нацистички лидер Мартин Борман званично проглашен мртвим и скинут са листе тражених ратних злочинаца у Немачкој. 1979. — У главни град Уганде, Кампалу, ушле трупе Танзаније и снаге опозиције у егзилу, окончавши осмогодишњу владавину Идија Амина Даде. Иди Амин побегао у Либију. 1984. — Константин Черњенко изабран за председника Президијума Врховног совјета СССР-а. 1991. — Савет безбедности Уједињених нација објавио формалан крај Заливског рата уз обећање Ирака да ће платити ратну штету и уништити оружје за масовно уништавање. 1997. — У Београду, у ресторану „Мама миа“, убијен заменик министра унутрашњих послова Србије - генералпуковник Радован Стојичић - Баџа. Убиство никада није расветљено. 1999. — У Београду убијен новинар Славко Ћурувија, власник листа "Дневни телеграф" и сувласник "Европљанина“. Убиство није разјашњено. Индија успешно испробала ракету дугог домета типа „Агни“, способну да носи и нуклеарне пројектиле. 2001. — Шкотска компанија „ППЛ Терапиетикс Пиелси“, која је 1996. створила првог клонираног сисара, овцу Доли, саопштила да је произвела пет клонираних прасића. 2002. — Бивши министар унутрашњих послова Србије Влајко Стојиљковић извршио самоубиство на улазу у зграду Скупштине СР Југославије.

Из Полицијске управе Краљево

КРАЈ НЕСЛАВН

МАГАЗИН

5.4.2015.

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 23. до 29. марта сведочи о наглом повећању броја кривичних дела који је у поређењу са претходном недељом скоро дуплиран. То потврђује податак да су инспектори криминалистичке полиције евидентирали 45 кривичних дела од којих се само једно сврстава у област привредног, а остала област општег криминала. И док је успех у откривању починилаца у претходној недељи био натполовичан податак да су познати извршиоци тек 13 кривичних дела сведочи о скромним резултатима рада криминалистичке полиције. У области јавног реда и мира бележи се 26 прекршаја што је незнатно више у односу на претходни статистички период. Број туча је нешто мањи, али је број оних који се третирају као остали скоро утростручен па су се на крају недеље потпуно изједначили. Иако су припадници саобраћајне полиције евидентирали тек осам саобраћајних незгода то у односу на претходну недељу чини повећање од једне трећине. Док је број оних са повређеним лицима остао на истом

нивоу, уз знатно већи број других које су као исход имале само материјалну штету, последице су знатно теже јер су код две особе констатоване теже телесне повреде. Материјална штета од 490 хиљада динара пет пута је већа него у претходној недељи, а слику о безбедности у саобраћају употпуњава податак о 403 прекршаја које су починили несавесни возачи. Ма колико се значајним чини податак да је број прекршаја смањен за више од стотину и даље су месечни износи вишеструко већи него током претходне године. Трећи месец ове године остаће упамћен по 124 кривична дела од којих се тек четири сврставају у област привредног криминала, али и по податку да је познато мање од једне трећине починилаца, а јавни ред и мир карактерише 84 евидентитраних прекршаја од којих се чак 45 односи на туче. Од 25 саобраћајних незгода у седам је било осам лица са лакшим и два са тежим телесним повредама док је у њима причињена штета од милион и сто хиљада динара. У истом периоду је евидентирано .1635 прекршаја несавесних учесника у саобраћају. Најмирније је било у области за-

штите од пожара у којој се бележе три интервенције припадника Ватрогасноспасилачке јединице и штета од 340 хиљада лица уз једну особу која је задобила повреде. Статистика потврђује да су инспектори криминалистичке полиције у првом кварталу ове године евидентирали 464 кривичних дела различите природе од којих се само 16 сврставају о област привредног криминала. Истовремено ду познати починиоци мање од једне трећине укупно евидентираних кривичних дела. Од 238 повода за нарушавање јавног реда и мира на туче се односи 133, док је у 105 случајева то било нешто друго. Податак о 98 саобраћајних незгода потврђује да није било дана у коме се није догодила бар једна са лашим или тежим последицама посебно кад су у питању повређена лица каквих је било у 31 незгоди. Три особе су изгубиле живот, 10 претрпело теже телесне повреде, док су оне код 27 преосталих окарактерисане као лакше. Материјална штета се приближила износу од пет милиона динара, а евидентирано је и 4.646 саобраћајних прекршаја. Након гашења 20 пожара констато-

НОГ КВАРТАЛА

вана је штета од четири милиона и 390 хиљада динара, а додатно повећана сазнањем о повреди једне особе.

МАРИХУАНА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ Након извесног затишја у откривању кријумчара опојних дрога припадници Министарства унутрашњих послова су ухапсили две особе из Врњачке Бање, а против четири поднели кривичну пријаву Вишем јавном тужилаштву у Краљеву. Ухапшени су, и задржани до 48 сати, С.М. (1988) и И.С. (1987) који се терете да су извршили кривично дело које закон третира као неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога. Истом кривичном пријавом обухваћене су још две особе, од којих је једна старији малолетник. Осумњичени С.М. је од И.С. набављао марихуану коју је потом продавао осумњиченим суграђанима, а полиција је 30. марта на аутобуској станици у Врњачкој Бањи пронашла четири пакетића ове биљне материје код једног од њих. Претресом стана и других просторија у власништву С.М. пронађено је и 89 семенки биљне

материје за коју се сумња да је марихуана. Из Полицијске управе стиже потврда да ће припадници Министарства унутрашњих послова осумњичене, у законском року уз кривичну пријаву, привести Вишем јавном тужиоцу у Краљеву.

ДВОЈЕ ПОГИНУЛИХ У ДИРЕКТНОМ СУДАРУ На државном путу Рудница - Рашка, у месту званом Попово Поље, око 7 часова у четвртак догодила се саобраћајна несрећа у којој су учествовала три возила, а два лица изгубила живот. До несреће је дошло када се комби „фиат дукато“ косовскомитровачких регистарских ознака, којим је из правца Руднице управљао двадесетосмогодишњи возач из Косовске Митровице, сударио са путничким возилом „фиат пунто“ рашчанске регистрације, којим је из супротног смера управљао возач педесетпетогодишњи возач из овог места, поред кога се налазила његова педесетогодишња супруга. Возач и сувозач „фиат пунта“ су преминули на лицу места, док је возач комбија задобио само повреде. У саобраћајној несрећи је оште-

ћено и возило „опел вектра“ новопазарске регистрације које се кретало иза „фиат пунта“, а којим је управљао четрдесетпетогодишњи возач из Новог Пазара.

АКТУЕЛИЗОВАН ШВЕРЦ ЦИГАРЕТА Припадници Министарства унутрашњих послова су у заједничкој акцији са припадницима Управе царина у четвртак на подручју Краљева запленили 4.500 паклица разних врста цигарета и пресекли још један ланац трговине акцизном робом. На државном путу Рашка – Краљево у Прогорелици полицајци су приликом контроле путничког моторног возила марке „ауди“ новопазарске регистрације, којим је из правца Рашке управљао тридесетдеветогодишњи возач из Новог Пазара, пронашла девет пакета са 4.500 паклица цигарета, без неопходне документације. Цигарете су привремено одузели припадници пореске полиције, а возач саслушан због основа сумње да је извршио кривично дело недозвољена трговина због чега ће против њега бити поднета кривична пријава. Т.Р.

Проглашени најбољи спортисти у току прошле године

МАГАЗИН

5.4.2015.

ТРИЈУМФ БИ

ИЦИКЛИСТА

- Уз најбоље појединце међу јуниорима и сениорима Бициклистички клуб „Металац“ овенчан и звањем најбоље екипе у прошлој години. – Чланови „Металца“ у мушкој и женској конкуренцији на Олимпијади у Рио де Жанеиру следеће године? – Трећи пут, а други узастопно, најбољи спортиста Краљева у 2014. години вицешампион Европе у кик-боксу Саша Полугић. – Додела признања закаснила због финансијских проблема. – Забрињава све мањи број деце у спорту, посебно у женској конкуренцији

МАГАЗИН

5.4.2015.

рај сваке календарске године прилика је за сумирање резултата у различитим областима живота и доделу награда онима који су постигли највише успеха. Годинама је ово правило важило и у краљевачком спорту чији су представници постизали изванредне резултате на домаћој и међународној сцени. Уз спортисте су крај претходне календарске године са посебним интересовањем очекивали и представници медија, посебно они који прате дешавања у овој области. На велико изненађење и једних и других проглашење је изостало, а кад је на истеку првог квартала ове године наговештено да би то ипак могло да се догоди злобници су указивали на добру првоаприлску шалу. Да не буде тако побринули су се челници Спортског савеза Краљево организацијом скромне свечаности на којој су уручена заслужена признања најуспешнијим појединцима клубовима и спортским радницима. Разлоге кашњења потпредседник

Спортског савеза Рајко Чубрић објашњава недостатком финансијских средстава за куповину признања до којих се, са тромесечним закашњењем, дошло уз помоћ спонзора који су у последњем тренутку притекли у помоћ и допринели да најуспешнији млади људи, који су током претходне године освајали најсјајнија признања на многим такмичењима, не буду заборављени. У Спортском савезу су уверени да би ова година у финансијском смислу могла да буде стабилнија, а да би најбољим спортистима заслужена признања могла бити уручена последњих дана године. Више од помањкања средстава за куповину признања забрињава чињеница да је све мање младих који се баве спортом, посебно у женском делу популације, па иако је конкуренција слабија него ранијих година то не умањује успех овогодишњих победника у свакој категорији. Међу спортским радницима преовладава уверење да су резултати већи од очекиваних по-

себно ако се зна да је, поред финансијских, највећи проблем спортиста и спортских радника инфраструктура за одржавање тренинга и такмичења. Сазнање да због неповољних услова стара спортска дворана није у могућности да задовољи потребе колективних спортова, због чега су изостали резултати, и ове године је поткрепљено чињеницом да су најзначајније резултате остварили појединци, бициклисти, кајакаши, џудисти. Најбоља у категорији пионирки је чланица Кајак клуба „Ибар“ Дејана Влајић која је током минуле године, поред титуле државног првака, освојила и бројна друга признања на домаћим и међунардоним такмичењима. Ништа мање значајне резултате није остварио ни најбољи пионир, члан Џудо клуба „Машинац“ Алекса Ђорђевић, кога уз освајање државног првенства красе две златне и три сребрне медаље. Најбољима у категорији најмлађих спортиста признања је

уручио председник спортског савеза Урош Матић, а оним мало старијим председник Скупштине града Сретен Јовановић До звања најбоље спортисткиње у категорији кадеткиња најуспешнију чланицу Џудо клуба „Партизан“ Марију Марковић довео је велики број медаља на домаћим и међународним такмичењима, а члана Кошаркашког клуба „Слога“ Јована Виријевића чланство у државној репрезентацији и допринос резултатима матичног клуба и краљевачке кошарке од кога се нови значајни резултати очекују у годинама које тек долазе. Титулу најбоље јуниорке у протеклој години убедљиво је освојила чланица Бициклистичког клуба „Металац“ Јелена Ерић, трострука шампионка државе у овој али и конкуренцији сениорки, петопалсирана на Европском и осмопласирана на Светском првенству у Шпанији. Предолимпијска година прилика је за доказивање и потврду чињенице да се сматра оз-

биљном кандидаткињом за одлазак на Олимпијске игре у Рио де Жанеиро наредне године. Надмоћ бициклиста потврђује и најбољи појединац међу јуниорима, Јеленин клупски друг Душан Рајевић, тренутно најбољи бициклиста у Србији, троструки првак државе у јуниорској конкуренцији, победник многих домаћих и међународних трка и учесник Олимпијских игара младих у Кини. Уз све то Рајевић је освајач петог места на првенству Европе и двадесети на ранг листи Међународне бициклистичке федерације. У женској конкуренцији сениора најбоља је чланица Женског одбојкашког клуба „Краљево“ Јелена Чковрић. Да Краљево ни једне године не могу да обиђу светска и европска медаља побринуо се најбољи спортиста града за прошлу годину, члан Кик бокс клуба „Краљево“, првак државе и носилац сребрне медаље са Светског првенства из Билбаоа у Шпанији Саша Полугић који ово ласкаво признање осваја

трећи пут, а други пут узастопно. Најбољим спортистима у овој категорији признања је уручио градоначелник Краљева Томислав Илић. За успехе појединаца у различитим спортовима од посебног је значаја рад тренера, а најбољим се у протеклој години показао спортски учитељ кик боксера и тренер Кик-бокс клуба „Краљево“ Радован Вуковић. Најбоља екипа у прошлој години био је Бициклистички клуб „Металац“ након резултата какве није имао од времена асова на два точка из седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Успеху су допринели државни прваци у свим категоријама, возачи и носиоци медаља на међународним етапним тркама, учесници Олимпијских игара младих и кандидати за одлазак у Рио 2016. у мушкој и женској конкуренцији. У знак признања велики пехар је у име клуба, из руку градоначелника Краљева, примио легендарни бициклистички ас Радош Чубрић. Т. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs