MagazIN 170 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година III * Број 170 * 19. април 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

19.4.2015.

МАГАЗИН

МагазИН

на свим континентима

Стратегија развоја града до 2020. године (10)

МАГАЗИН

19.4.2015.

ЕНЕРГЕТСКИ И ДРУ

- У оквиру електроенергетског система објекти за производњу електричне енергије су мале хидроелектране, са укупном номиналном снагом нешто већом од 1 мегавата, и једна соларна електрана. - У процесу градње је још неколико малих хидро и соларних електрана. - Укупна дужина мреже ниског напона од 1.700 километара снабдева 54.400 потрошача, а за кућне прикључке је уграђено 570 километара различитих типова каблова. - Целокупна телекомуникациона мрежа је дигитализована, а следећи корак у развоју представља постепен прелазак на IP раван. - Према подацима Републичког завода за статистику у току 2012. године у Краљеву су радила 352 лекара у које се убрајају 41 стоматолог и 69 фармацеута

Фото: М. Радовановић

УГИ ПОТЕНЦИЈАЛИ

тратегија развоја града Краљева до 2020. године види развој енергетике као непрекидан процес, у оквиру њега топлотну енергију која се користи у индустријском, стамбеном и терцијарном сектору. За њену производњу користе се различите врсте енергената, дрво, угаљ, нафта, нафтни деривати, природни гас и електрична енергија док се обновљиви извори енергије, сунчана, термална, и биомаса, користе у занемарљивим количинама. Највећи централизовани систем снабдевања топлотном енергијом чини даљинско грејање, а у последње време све више и систем гасификације. Гас до Краљева стиже магистралним водом високог притиска који почиње од Баточине, па преко Крагујевца и Краљева наставља према Чачку, Горњем Милановцу и Ужицу. Главна мерно регулациона станица у Грдици има капацитета од 22 хиљаде кубних метара на сат, а на истој локацији је предвиђено проширење за додатних 34 хиљаде након чега ће укупан капацитет достићи 56 хиљада кубика на сат. Систем даљинског грејања чини пет топлана инсталисаног капацитета од 73,12 мегавата, а на подручју града су још пет индустријских капацитета 98,25 и топлана здравственог центра са капацитетом од 13,5 мегавата. Електроенергетика се сматра јед-

МАГАЗИН

19.4.2015.

ном од најважнијих области у привреди, а основним задацима електропривреде сматра се производња, пренос и дистрибуција електричне енергије. Сваки од ових задатака креира посебан електроенергетски подсистем са електроенергетским објектима који треба да задовоље све већу потражњу за електричном енергијом.

лектране „Студеница“ „Калудра“ у Студеници, „Вележ“ и „Белци“ у Јошаничкој Бањи и војна у Богутовцу која није у функцији, а у рад је пуштена и соларна електрана „Столови“ снаге 30 киловата. У процесу градње је још неколико малих хидро и соларних електрана, а кад буду завршене знатно ће бити повећани капацитети за производњу електричне ненергије.

Производња електричне енергије

Пренос електричне енергије

Обновљиви извори омогућавају побољшање енергетске ефикасности, оптимизацију и штедњу електричне енергије, доприносе очувању еколошког система, а за њихово коришћење постоје релативно добри услови. У оквиру електроенергетског система објекти за производњу електричне енергије су мале хидрое лектране, са укупном номиналном снагом нешто већом од 1 мегавата, и једна соларна електрана. На територији града изграђене су мале хидрое-

Битан део електроенергетског система чини 26 километара водова система за пренос електричне енергије који су груписани према напонским нивоима, а на територији Краљева постоји напонски ниво од 220 и више киловата као дела двеста двадесе волтног далековода Краљево – Пожега и напонски ниво 110 киловата у виду далековода „Краљево 1 - Краљево 2“, „Краљево 2 - Краљево 5“, „Краљево 3Краљево 2“ и „Краљево 2 - Магнохром“.

Дистрибуција електричне енергије Дистрибутивни систем електричне енергије чине далеководна, спојна поља и трафостанице, мрежа средњег напона и дистрибутивна мрежа ниског напона, а подручје града покривају трафостанице „Краљево 1“, „Краљево 2“, „Краљево 5“ у којима је инсталисано шест трансформатора укупне снаге од 166 мегавата. Мрежу средњег напона чине трафостанице „Рибница“, „Фабрика вагона“, „Јасен“, „Лађевци“, „Техногас“, „Витановац“, „Краљево 2“ и „Ушће“ са 16 трансформатора снаге 91,5 вати, а у дистрибутивно систем је укључена и трафостаница „Тавник“ са трансформатором снаге 1 мегавата. У оквиру Електродистрибуције Краљево функционише и 660 мањих трафостаница са 743 трансформатора укупне снаге 230 мегавата и један број трафостаница које опслужују потрошаче са територије општине Краљево, а којима управљају погони електроди-

стрибуција из Рашке и Врњачке Бање. За дистрибуцију електричне енергије унутар мреже средњег напона користе се кабловски и ваздушни водови подељени у два напонска нивоа, тридесет пет киловолтним дужине 60 и десет киловолтни дужине 578 километара од којих је значајан део у власништву приватних лица. Укупна дужина подземне, или надземне, мреже ниског напона од 1.700 километара снабдева 54.400 потрошача на територији коју покрива Електродистрибуција Краљево, а за кућне при-

кључке је уграђено 570 километара различитих типова каблова. Резервне изворе електричне енергије у највећем броју случајева представљају дизел-агрегати малих снага чија производња не утиче на електроенергетски биланс.

Телекомуникациони систем Један од главних покретача економског напретка града чине телекомуникациона и информациона инфраструктура као средство за мо-

19.4.2015.

МАГАЗИН

дернизацију и побољшање конкурентности привреде. Посредни утицај телекомуникације на привреду огледа се у редукцији трошкова, рационализацији пословања, повећању конкурентске способности, повећању ефекти вности и ефикасности обављања пословних процеса и активности. Телекомуникациону мрежу на територији Краљева чине транспортна мрежа базирана на оптичким кабловима, велики број централа и мултисервисних чворова, различитих по хијерархији, типу, капацитету и другим параметрима, кабловска канализација у свим улицама централног градског језгра и на главним правцима изласка из града према приградским насељима и према суседним градовима, приступна телекомуникациона мрежа од централа и мултисервисних чворова према објектима корисника. Мрежа се састоји претежно од бакарних, али се уводе и оптички каблови у складу са потребама корисника, а у појединим руралним срединама у мањем обиму је заступљена и бежична приступна мрежа. Целокупна телекомуникациона мрежа је дигитализована, а следећи корак у развоју представља постепен прелазак на IP раван. Како је тражња за класичним говорним сервисима задовољена, са порастом могућности мобилне мреже у домену интернет сервиса јавља се тенденција смањења броја прикључака у фиксној мрежи. Телекомуникационе услуге у фиксној мрежи на територији Краљева пружа Телеком Србија, а у најави су Орион, Теленор и СББ. Мобилни оператери су Телеком, Теленор и ВИП, а кабловски Телеком, Телемарк и СББ. У овој области је идентификована потреба за повећањем густине мултисервисних чворова и реконструкцијом приступне мреже у сеоским срединама, а кад буду реализоване очекује се да буду створени услови за равномерни развој и задовољење свих захтева из домена широкопојасног интернета и кабловских дистрибутивних система на целој територији града.

Према подацима који су били основ за израду стартешког документа телевизијском систему припадају јавни сервис Радио-телевизије Србије, пет телевизијских станица с националном фреквенцијом, телевизијска станица која је од стране Републичке радио-дифузне агенције добила фреквенцију за регионално емитовање програма, као и приватне локалне телевизијске станице са општинском фреквенцијом. Радио мрежу чине једна радио станица јавног сервиса, четири са националном фреквенцијом, градска и неколицина локалних које емитовање нису регулисале у оквиру Закона о радиодифузији. Осим ових постоје и радио–антенски системи Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова и краљевачких радио аматера.

Здравствена и социјална заштита Приликом усвајања документа у Скупштини града ауторима је замерено што је рађен шест година треба да се реализује у наредних пет ваљда и због тога што је дошло до промене бројних чинилаца на којима се заснива. Један од њих је и трансформација Здравственог центра „Студеница“ на Дом здравља и Општу болницу иако он у стратегији фигурира као јединствена установа. У оквиру Здравственог центра, или самостално, Дом здравља Краљево чине службе за здравствену заштиту одраслог становништва, здравствену заштиту жена, здравствену заштиту деце, стоматолошку здравствену заштиту, службе хитне медицинске помоћи, кућног лечења и здравствене неге, поливалентне патронаже, служба медицине рада, специјалистичке амбуланте, превентивни центар и служба за санитетски превоз и транспорт. У састав Ооште болнице улазе интернистички и хируршки сектор, психијатријско одељење, одељење гинекологије и акушерства, одељење за дечије болести и функционално

дијагностички сектор. У оквиру јединственог Здравственог центра постојале су и заједничке службе које укључују управу, сектор за правне, опште, кадровске и послове обезбеђења, сектор за економско – финансијске послове, одсек информатике и сектор других заједничких служби. Здравствени центар „Студеница“ који располаже са око 600 постеља у тешко је оштећен у земљотресу који је погодио Краљево у новембру 2010. године. Његова реконструкција је започета у другој половини 2013, а иако су сви рокови одавно прошли још није извесно када ће радови бити и завршени. У систем здравствене заштите укључени су Завод за заштиту здравља, Апотекарска установа и Завод за специјализовану рехабилитацију „Агенс“ у Матарушкој Бањи, али и регистроване приватне лекарске и специјалистичке ординације, стоматоло шке ординације и лабораторије. Улагања корисника буџетских средстава у 2012. години су износила више од девет милијарди динара од којих је на расходе у здравство и социјални рад одлазила трећина средстава. Према подацима Републичког завода за статистику у току 2012. године у Краљеву су радила 352 лекара у које се убрајају 41 стоматолог и 69 фармацеута. У структури запослених са 269 преовлађују специјалисти, а уз 49 лекара опште медицине још 34 се налазе на специјализацији. На једног лекара долази 354 становника што је мање од 422 на подручју округа, а мање у односу на републички просек који износи 343. Краљево има две установе социјалне заштите, Центар за социјални рад и Геронтолошки центар у Матарушкој Бањи, а социјалну заштиту је током 2012. године користила 10.491 особа. Међу њима је 5.081 одраслих, 2.459 деце, 1.875 оних који се тертирају као остарели и 1.076 као млади. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Двадесет девета седница Скупштине града

МАГАЗИН

19.4.2015.

ОКТОБАР У МАЈУ

- Ванредна седница Скупштине града након много перипетија сазвана на захтев трећине одборника. – Уместо о до сада предузетим мерама и предлогом мера и активности на плану трајне заштите плавног подручја месних заједница Грдица, Адрани, Мрсаћ, Бапско Поље, Сирча, Опланићи, Милочај и Поповићи пред одборницима извод из извештаја о активностима и плановима на отклањању последица од мајских поплава 2014. године. – Одбијен радни закључак становникa поплављеног подручја, прихваћена два напредњачка рошлогодишње пролећне поплаве, посебно други талас у мају, створили су велике проблеме становницима села у долини Западне Мораве, а све последице нису саниране ни после скоро годину дана. Становнике ових крајeва више од тога брине податак да поред бројних обећања, и радова који се изводе на тери-

торији других јединица локалне самоуправе погођених поплавама, није учињено готово ништа да се заштите од опасности у сличним ситуацијама. Ово је био повод за бројна изражавања незадовољства, а после јесењег у Грдици током марта је уследио већи протест и краткотрајна блокада саобраћајнице на улазу у град са циљем да

се укаже на озбиљност проблема, али и решеност за прибегавање радикалнијим мерама. До њих води примена свих законом предвиђених мера, а једна је захтев трећине одборника, углавном из редова опозиције, о сазивању ванредне седнице Скупштине града која би дала одговор на многа неразјашњена питања.

ћине наговештавао је могућност да седница не буде одржана ако не буде кворума. То се није догодило, па је председник Скупштине Сретен Јовановић десетак минута по истеку времена планираног за почетак објавио да су у присуству 59 одборника створени услови за прелазак на предложени дневни ред. Ванредна седница је и прилика за потврду информације да ће свима извод из записника са претходне бити уручен пред следећу седницу Скупштине града. Одборник Иван Милић је 12. априла поднео предлог да се у дневни ред ванредног заседања уврсти разматрање предлога о давању сагласности на употребу имена града Краљева у називу женског ватерполо клуба али је само два дана касније, а дан пре одржавања седнице повукао предлог. Да би и ова седница локалног пар-

ламента могла да има необичан ток наговештено је већ на почетку кад је од присутних тражена сагласност да се ограничи време излагања и дискусије на пет минута за тачке дневног реда о којима се одлука доноси већином гласова од укупног броја одборника и на три минута за тачке којима се одлука доноси већином присутних одборника. Предлагач је превидео да је на предложеном дневном реду само једна тачка. Ма колико да је дневни ред усвојен у кратком периоду и без примедби до преласка на разматрање чекало се десетак минута током којих су опозициони одборници тражили да се она одложи бар за сат времена како би се боље упознали са материјалом који им је достављен непосредно пред почетак заседања. Ма колико да је седница заказана са циљем да се сазна нешто

Фото: М. Радовановић

Први покушај да председник Скупштине закаже заседање пропао је након што се један од потписника захтева предомислио и повукао потпис. Када је само неколико дана касније допуном списка оних који подржавају ову иницијативу испуњен и формални услов заменик председника Скупштине града Ненад Марковић је заказао седницу са само једном тачком дневног реда. Од надлежних у Градској управи тражено је да поднесу извештај о до сада предузетим мерама и предлогом мера и активности на плану трајне заштите плавног подручја месних заједница Грдица, Адрани, Мрсаћ, Бапско Поље, Сирча, Опланићи, Милочај и Поповићи. Уверење опозиционих одборника да је у првом покушају њихов колега повукао потпис са захтева под притиском неког из странака владајуће ве-

МАГАЗИН

19.4.2015.

више о предузетим мерама за трајну заштиту материјал који су добили представља само извод из извештаја о активностима и плановима на отклањању последица од мајских поплава 2014. године. На девет страница истргнутих из извештаја, који су одборници прихватили на једној од претходних седница у новембру прошле године, дат је табеларни приказ који је после много недоумица о томе ко стоји иза њега морао да образложи градоначелник Краљева Томислав Илић. Пре тога су бројне замерке на рад владајуће гарнитуре, а везано за проблем који се нашао на дневном реду, износили само опозициони одборници Покрета за Краљево и Двери. Несугласице су изазване и чињеницом да је седница заказана непосредно по испуњењу услова за то, а заменик председника Скупштине града Ненад Марковић подсетио да би биле избегнуте у случају да се предлагач сагласио са петнаестодневним одлагањем што би било довољно за

правовремено достављање детаљног извештаја. Водотокови првог реда у које се убраја и Западна Морава су под ингеренцијом Јавног предузећа „Србијаводе“, па локална самоуправа није могла да учини било шта да се стање од пре годину дана поправи, а градоначелник је подсетио како је Краљево након поплава за становништво крајева погођених елементарном непогодом учинило много више него била која општина или град који су се нашли у сличној ситуацији. Ма колико да су оправдане замерке опозиционих одборника потврђено је да нико од њих приликом усвајања буџета за претходну годину није уложио ни један амандман, или предлог за допуну, како би се предвидео део средстава за заштиту плавног подручја. Био је то добар повод да опозициони одборници потврде како ни раније ни један од њихових предлога није усвојен, и подсетили на обавезу креатора буџета да о томе воде рачуна.

Много пута помињан проблем рушења обалоутврде у Рибници само неколико месеци након што је у радове уложено 50 хиљада евра био је повод за тврдњу како је целом случају дат превелик значај, а представницима медија замерено како нису на прави начин пренели информације које се односе на овај случај. Опозициони одборници су, а то нико није ни крио, више користили говорницу да би се обраћали грађанима испред телевизијских екрана него колегама у сали, па су прилику за оштру осуду свих потеза власти, често и речима које не приличе парламенту, користили одборници Покрета за Краљево и Двери, Демократске стране и Либерално- демократске партије. Дискусија је повремено излазила из оквира пристојности, па су и председавајући били приморани да их упозоравају и дискусију усмеравају према тачки дневног реда. Као подносилац захтева за одржавање ванредне седнице председник

Месне заједнице Грдица Раде Ерац је предложио да се усвоји радна закључак којим се у року од седам дана предвиђа одржавање посебне седнице Скупштине града на којој би се ребалансом утврдила средства за изградњу заштитног бедема на траси будуће обилазнице и донела одлука о ослобађању од пореза на имовину власника кућа, привредних објеката и катастарских парцела. Расправа се неочекивано одужила до 14,30, а настављена након једносатне паузе да би се одборници пред крај пословником предвиђеног рада сагласили да продуже до окончања седнице. Да је над одржавањем седнице изгубљена контрола доказују чести изласци одборника за говорницу и без одобрења председавајућег, враћање по више пута и скретање пажње на бројне теме које нису предмет дневног реда. Седницу су обележиле бројне реплике, и одговори на њих, и често указивање на кршење Пословника о раду, па је одређене ставове

морала да тумачи и заменица секретара Скупштине. Током већег дела седнице провлачило се питање приоритета локалне заједнице у овој и наредним годинама и разматрање могућности да се средства намењена изградњи затвореног базена преусмере на заштиту од поплава. Након завршене расправе тридесет троје од укупно 45 преосталих одборника подржало је извештај о активностима и плановима на отклањању последица од мајских поплава прошле године, а једанаест гласова није било довољно да буде подржан радни закључак председника Месне заједнице Грдица који је најавио 16. мај као дан кад би могао да се понови 5. октобар. Уместо овог подржана су два радна закључка које је, у име шефице одборничке групе Српске напредне странке, прочитао одборник Милош Милишић. Тридесет два одборника су подржала предлог да се испитају могућности, и поступи у складу са њима, да се поре-

ски обвезници који мају пребивалиште, односно седиште, на плавним подручјима ослободе макар и делимично од плаћања пореза у одређеном временском периоду. Зелено светло је добио и радни закључак којим се тражи да буде утврђено да ли је Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ од 2000 године, па на овамо, у програму рада предвидела радове на регулацији Западне Мораве и докле се са тим радовима стигло. Предлог је подржало 25 одборника, пет је било уздржано а 15 гласало против. Да ни једна седница Скупштине града не може да прође без формирања по које нове одборничке групе потврдило се и ове недеље, а након што је из редова напредњака у табор Српског покрета обнове прешао некадашњи члан Г17 плус и Уједињених региона Србије Марко Крндија стављена је тачка на списак одборничких група бар до следеће седнице. Т. Радовановић

МАГАЗИН 19.4.2015.

Двадесет шеста седница Градског већа

НАЈВИШЕ ПАРА

МАГАЗИН

19.4.2015.

- Чланови Градског већа потврдили да су Краљевчани и у фебруару ове године пили бактериолошки и физичко-хемијски исправну воду за пиће. – За заштиту животне средине у овој години више од 47 милиона динара. – Донета решења о додели средстава спортистима за други квартал ове године. – Од девет и по милиона трећина Тениском савезу Шумадије и Западне Србије

Фото: М. Радовановић

А ТЕНИСЕРИМА

етимичан поглед на дневни ред двадeсет шесте седнице Градског већа показује да је почетком друге половине априла ове године главна тема заштита животне средине што недвосмислено упућује на њен значај по живот у локалној заједници. Прва од активности које се везују за ову област је разматрање Нацрта одлуке о суфинансирању програма и пројеката из области заштите животне средине у складу са законом који је дао могућност јединицама локалне самоуправе да ближе уреде критеријуме, услове, поступак доделе као и начин и поступак враћања средстава која из буџета додељује удружењима у циљу суфинансирања програма и пројеката које реализују. Годишњим програмом коришћења средстава Буџетског фонда за заштиту животне средине опредељују се средства за пројектно и конкурсно финансирање и суфинансирање пројеката организација цивилног друштва и скупштина станара стамбених зграда. Овом одлуком утврђени су критеријуми, услови, начин и поступак доделе средстава путем јавног конкурса, права учешћа еколошких удружења, састав и рад комисије по расписаном конкурсу, право приговора и контрола наменског коришћења средстава. Извештај о реализацији програма коришћења средстава Буџетског фонда за заштиту животне средине у претходној години потврђује да је за

МАГАЗИН

19.4.2015.

ову сврху планиран 28 милиона динара у које је урачунато и 8,5 из претходне године. Због пропуста одговарајућих служби средства нису искоришћена, па је утрошено тек нешто више до 9 милиона динара од којих је 8,5 из претходне године. Средства су утрошена на мерење буке, пројекте организација цивилног друштва, сузбијање амброзије, третирање комараца, одржавање заштићених добара. Са крова стамбене зграде у насељу Моша Пијаде уклоњен је радиоактивни громобран, и постављен други без јонизујућег зрачења, а новац је трошен и за куповину киштри за сакупљање отпада са сеоског под ручја и мерење нејонизујућег зрачења на локацији Водоторањ. Током последња два месеца од еко такси је инкасирано скоро 27,5 милиона динара а средства су пренета у Буџетски фонд за ову годину. Програм коришћења средстава у овој години садржи 26 ставки почев од обавеза по уговору из претходне године до набавке бар код штампача за кодирање еко-кеса, а за све је планирано више од 47 милиона динара. Од накнаде за заштиту животне средине очекује се 20 милиона што уз пренета средства из претходне године треба да буде довољно да би се реализовало све што је планирано Од 9,5 милиона динара намењених спортистима за период април-јун кошаркашима и фудбалерима је припало по нешто мало више од милион динара, одбојкашима 750, а бори-

лачким спортовима 90 хиљада. Три рукометна клуба треба да поделе 600 хиљада док ће ватерполисти морати да се задовоље са 100, а аутомобилисти из Жиче са 70 хиљада динара. Највише разлога за задовољство има Тениски савез Шумадије и Западне Србије коме је припалао тричавих три милиона и 100 хиљада динара. Малу недоумицу ствара податак да је Одељењу друштвених делатности наложено да припреми решења за други квартал ове године, а у решењу које је усвојило Градско веће да се то односи на период април-јун 2014. године. Пред крај априла Краљевчани могу да одахну због сазнања да је Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље потврдио да је током фебруара потврђена бактериолошки и физичко-хемијска исправност 139 узорака воде за пиће из мреже градског водовода и 12 узорака сирових вода са црпних станица. У истом периоду једном недељно је узоркована вода Ибра на анализу присуства фенолних материја, а у свим испитаним узорцима вредности за ове материје нису прелазиле оне које прописује Правилник о хигијенској исправности воде за пиће. На основу свега је констатовано да је вода за пиће из мреже градског водовода у фебруару била хигијенски исправна. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Четврт века Српског покрета обнове

МАГАЗИН

19.4.2015.

МОНАРХИЈА НЕОСТВАРЕНА ЖЕЉА

- Српски покрет обнове увек предњачио у реализацији програмских активности које су водиле ка јасно профилисаном циљу, чланству у европској породици народа. – Са првог Сабора пре скоро 25 година Српски покрет обнове је упозорио на крвави распад тадашње Југославије и пораз државних и националних интереса српског народа уколико се Србија на првим вишестраначким изборима не ослободи историјски мртве и антидемократске идеологије комунизма. - Српски покрет обнове је божјом вољом делио судбину народа прешавши тежак и трновит пут према демократским вредностима и заједници европских народа и никада није био сметња и кочница развоју и напретку Србије. - Између Европе и Русије Српски покрет обнове је изабрао Србију. – Краљевачки Градски одбор један од најбољих и најуспешнијих одбора у Србији

Окупљања поводом обележавања годишњице постојања по које политичке странке већ постаје уобичајена појава и увек повод за подсећање шта се у њеном раду догодило између два сусрета чланова, симпатизера и политичких истомишљеника. Да је обележавање четврт века постојања много више од обичне годишњице на најбољи начин се манифестовало током минуле недеље подсећањем да је Општински одбор Српског покрета обнове формиран тмурног и кишовитог 14. априла 1990. године. Сведоци догађаја на који се чекало пола века сећају се да су сви холови и прилази великој сали Дома друштвених организација били закрчени огромним

бројем људи који су дошли да чују и виде шта то ново на политичкој сцени Србије на оснивачкој скупштини нуди Српски покрет обнове. Од тог дана је прошло пуних 25 година тешке борбе и огромног одрицања свих који су овој странци видели решење бројних проблема Србије. Скромна свечаност у просторијама Градског одбора у присуству најоданијих чланова, симпатизера, коалиционих партнера и представника других странака била је повод за подсећање да је Српски покрет обнове увек предњачио у реализацији програмских активности које су водиле ка јасно профилисаном циљу, чланству у европској породици народа. Тежња ка

њему никада није престајала, па се и у овом времену као превасходни циљ странке истичу евроатланске интеграције. Огромна енергија са којом је СПО пре четврт века ступио на политичку сцену полако је копнела, а руководство на последњим парламентарним изборима није успело да убеди већи број бирача у оправданост циља коме тежи. И поред тога њени посланици у парламенту, у коалицији са напредњацима, подржавају усклађивање законских прописа са европским уверени да би врло брзо могла да буду отворена прва поглавља преговора о равнопраном чланству у Европској унији. Дугогодишњи функционер краљевачког одбора Миломир Шљивић је

19.4.2015.

МАГАЗИН

подсетио присутне да Српски покрет обнове ни једног тренутка није одустао од давно зацртаних програмских циљева без обзира што их је тешко приближити грађанима Србије. У Српском покрету обнове верују да неумитне историјске чињенице довољно јасно потврђују оправданост тежње да се истраје на путу ка њиховом остварењу. - Данас Српски покрет обнове у својим редовила има највећи потенцијал у људском, стручном и моралном погледу да може уздигнута чела и чиста образа изаћи пред народ свуда и у сваком тренутку. Увек само били, иако мало тврђи у договорима и преговорима, часни и поштени сарадници у поштовању свих договора. И када смо били носиоци власти, а било је и тих тренутака, и данас кад нисмо здушно желимо да помогнемо, а имамо и са ким и са чим, да Краљеву буде боље – поручио је Шљивић подсећањем на циљ Српског покрета обнове за успостављање парламентарне монархије. Странци није успело да га

реализује током прве четвртине века, али је све присутније уверење да би то могло да се догоди током друге. Ситуација у којој се налази локална заједница пружа довољно простора за сарадњу, а међу члановима Српског покрета обнове преовладава уверење да ће коалициони партнери и у наредном периоду бити спремни да прихвате пружену руку, јер је за реализацију свега што још недостаје потребно много рада, паметних и искусних људи који могу да изнесу велики терет. - Не одустајемо од првог поклича и пароле „С вером у бога, за краља и отаџбину“, с вером у то да ће Српски покрет обнове вечно живети и да ће на крају победити оно за шта смо се залагали од почетка, а то је парламентарна монархија у Србији – поручио је Шљивић. Председник Градског одбора Мирко Вуковић подсећа да је само неколико месеци по оснивању одржан и први велики Сабор на коме је усвојен

програм Српског покрета обнове који је упозорио на крвави распад тадашње Југославије и пораз државних и националних интереса српског народа уколико се Србија, као матична држава свих Срба, на првим вишестраначким изборима не ослободи историјски мртве и антидемократски идеологије комунизма. - Српски покрет обнове је за будућност Србије за њен напредак, за добробит њених грађана, уложио све своје снаге и потенцијале подносећи највеће жртве, а животи убијених младих људи наших чланова немају цену. Те 1990. године овде у Краљеву је основан Општински одбор који је, у складу са програмом странке и нашим опредељењима, дао велики допринос у стварању и јачању демократије и укупном напретку нашег града, а рекао бих и његовог духовног изгледа. Од тих година па до данас Српски покрет обнове је божјом вољом делио судбину народа прешавши за то време тежак и трновит пут према демократским вре-

дностима и заједници европских народа и никада није био сметња и кочница развоју и напретку Србије. Увек је био окренут према западу, према европским вредностима, а данас нам се спочитава да смо се одрекли Русије што није тачно. Ми смо, као и већина српског народа, и духовно и емоционално везани за Русију, али између Европе у Русије Српски покрет обнове је изабрао Србију – истиче Вуковић. Иако је током четврт века било и грешака оне никада, подсећа председник Градског одбора, нису биле на штету других. За то време Српски покрет обнове је био препознатљив по опредељењима, циљевима, програмским начелима, одлучности, храбрости, борбености, непоколебљивости у уверењима да се радом може изградити ново Краљево што као задатак остаје и за будућа времена. У надахнутом обраћању присутнима, какво одговара величини тренутка, Вуковић је поновио да су чланови странке обишли сваки део

града, свако село и засеок и у њима препознали прблеме и потребе грађана како би их преточили у програме и реализовали у сарадњи са политичким партнерима. Захваљујући таквом раду краљевачки се показао као један од најбољих и најуспешнијих градских одбора у Србији што је разлог да се баш од њега увек очекује и више и боље. Потврђено је да Српски покрет обнове као национална странка нема право на промашаје што је повод за одлучност да се, ни по цену да остане без значајније подршке бирача, не подржи политика пораза и слабљења нације и држве. - Верујем да је у овим тешким временима, кад су за светским столом велики играчи и велика подела карата, Српски покрет обнове потребан и Србији и Краљеву, јер смо странка која представља оличење храбрости, вере, поштења и части програмски трајно опредељена према парламентарној уставној краљевини – каже Вуковић. Мада је у ишчекивању јубилеја

најављивана могућност доласка председника странке Вука Драшковић то се није догодило због, како је речено, раније преузетих обавеза, па је у његово име честитке слављенику пренео члан председништва странке, председник Скупштине града Крагујевца и председник Градског одбора Српског покрета обнове у овом граду Милан Урошевић. После официјелног дела обележавање значајног јубилеја настављено је у веселој атмосфери уз послужење и звуке хармонике као лепшим начином за подсећање на дане од пре 25 година. Радост слављеника донекле је помућена сазнањем да је изостало присуство електронских медија због благог бојкота политичких странака изаваног сазнањем да ни после три и по месеца од почетка године локална самоуправа није испунила законску обавезу о додели субвенција којима се помаже за информисање од јавног значаја. Т. Радовановић

МАГАЗИН 19.4.2015.

Иван Јовановић

МАГАЗИН 19.4.2015.

Занимање народни посланик: Иван Јовановић (3)

30.1.2015. Пето ванредно заседање, Заједнички начелни претрес о тачкама 1. до 7. дневног реда Петог ванредног заседања оштована председавајућа, даме и господо народни посланици, поштовани министре, гувернерка и остали гости из Народне банке и из Министарства, хитан поступак по коме доносимо ове законе није у реду, а још мање је у реду тајминг, односно време које је било остављено народним посланицима да се упознају са законима и да се припреме за расправу. Ја сам добио законе који су дошли из Владе, не говорим о Народној банци, јуче у девет сати, а већ у десет смо имали Одбор за финансије. На који начин Народни посланик може да се упозна са предложеним изменама за само сат времена, које су врло значајне и за грађане и за привреду, да о њима квалитетно дискутује, а онда за 24 сата да упути квалитетне амандмане? Ми смо чули овде од представника Владе и Народне банке да ми можемо

да се упознамо на сајтовима извршне власти и Народне банке са предложеним изменама, са нацртима, да идемо на јавне расправе и да проверавамо како изгледају ти закони. Мислим да је то понижавајуће за Народну скупштину да се на тај начин говори о народним посланицима, да они треба да траже и да моле да се њима достави предлог закона на време. Мислим да би председништво ове Скупштине требало у том смислу да обави консултације са Владом Србије, у смислу поштовања Пословника. Прво ћу говорити о Закону о Народној банци Србије, о закону којим се на неки начин проширују ингеренције Народне банке Србије у складу са Законом о платном систему, али, с друге стране, провлаче се неке одредбе које немају везе са усклађивањем ни са овим, ни са другим законима који су данас у процедури. Покушава да се умањи одговорност гувернера и функционера Народне банке у неким случајевима и умањује се могућност контролног рада Скупштине, извештавање надлежност скупштинског од-

бора. Из ког разлога се смањује, односно укида извештавање надлежног одбора када је у питању шестомесечни извештај о монетарној политици? Нема ниједног разлога за укидање овог извештаја, као ни за укидање извештаја о регионалној сарадњи који се своди на онај годишњи извештај. Могао је он да буде и шестомесечни, није морао да буде тромесечни, слажем се, али није добро укидати ове одредбе из простог разлога што ако се залажемо за реформу прописа, ако смо за приближавање ЕУ, већи надзор, већа контрола од стране независних органа, од стране Народне скупштине и од радних тела Скупштине свакако је потребна и ја сам сигуран да ћете се ви са тим сложити. Мислим да је стање у банкарском систему изузетно лоше и да нам овако понуђена решења на брзину, која нису могла да се продискутују, не иду у корист. О чему сам говорио? Члан 86б. – одговорност функционера Народне банке. На један врло неадекватан начин мењају се одредбе одговорно-

Фото: М. Радовановић

СПОЈ МЛАДОСТИ И ИСКУСТВА

19.4.2015.

МАГАЗИН

сти функционера Народне банке када је у питању штета која је проузрокована намерно или крајњом непажњом. Предлаже се да се дефиниција да су одговорни за штету проузроковану намерно или крајњом непажњом промени и да се каже да су одговорни ако се докаже да нису поступали у доброј вери. Прилично једно решење које не може тачно да се дефинише у закону. Закон о облигационим односима препознаје проузроковану штету и крајњу непажњу, али не препознаје овај релативан став о поступању у доброј вери. Из ког разлога се то ради? Да ли на тај начин жели Народна банка да се огради од могуће штете која ће настати и за коју не жели да одговара? Даље, уколико извршни одбор доноси одлуку о укидању дозволе за рад платној институцији, зашто се брише одредба, то нисте чак навели ни у образложењу, зашто се брише одредба да гувернерка потписује то решење? Ко га потписује ако гувернерка председава извршним одбором, него гувернерка? Зашто се то брише из закона?

Да ли ће у свом пословнику и статуту предвидети да неко други треба да потпише то решење, као што је у предложеном закону Народна банка предложила да гувернерка Народне банке може одредити друго лице да присуствује седницама Народне скупштине по питању закона из њихове надлежности? Да ли је могуће да у овако тешкој ситуацији, у беди због које су притиснути финансијски и грађани и привреда, гувернерка не може да присуствује седницама Скупштине или вицегувернери? Зашто то није могло тако да се дефинише? Која то друга лица могу да присуствују по овлашћењу гувернера Народне банке? Ја мислим да не могу друга лица и да само у изузетним случајевима гувернер може да одреди вицегувернера да заступа Народну банку по питању закона из надлежности Народне банке. То говори о односу према грађанима, то говори о односу према привреди. У ком смислу? Мало пре је господин Вујовић гово-

рио да је добро што су ови закони обједињени, обједињена је расправа, зато што се тичу једни других и ред је да буду заједно. Онда је рекао да су измене Закона о јавним набавкама добре и неће штетити нашој привреди зато што је она у предности јер послује на домаћем терену јер, у односу на иностране фирме, има ту велику предност да пословне просторије има на територији Републике Србије. Али, питам – да ли, господине Вујовићу, домаће фирме имају исту могућност кредитирања као иностране фирме, да ли зеленашке камате које се нуде нашим компанијама могу да буду и приближно мале као што су мале у развијеним економијама? Наравно да не могу и наравно да не могу домаће фирме пословати у истим условима као стране компаније, као велики системи. Мислим да није добро да се на овај начин говори о домаћој привреди. Она треба да се подржи, да се помогне, а не да се на овај начин гледа да се уштеди милијарда и по динара. Али, о том закону ћу говорити касније.

Само сам направио дигресију у односу на Закон о Народној банци. Питање за госпођу Табаковић по питању банкарског система је – колико ће грађане Србије коштати трансформација Српске банке у банку за подршку војној индустрији? О томе нисмо чули ништа. То питање интересује грађане и ја вас молим да због народних посланика и грађана нас обавестите колико ће то коштати грађане Србије. Друго питање, колика је девизна штедња грађана, односно колики је износ депозита до 50.000 евра код четири грчке банке? Да ли ће буџет Србије и грађани Србије бити приморани да спашавају оне који су положили новац у овим банкама? Да ли је тачно да је 20% депозита или 1,7 милијарди евра штедња у овим износима у четири грчке банке? Шта ће бити ако се искомпликују преговори ових банака, имајући у виду најновији развој политичке и економске ситуације у Грчкој? Да ли имамо одговор на то питање? Који је одговор на питање грађана који су се задуживали у швајцарским францима? Како ће се

њима помоћи јер, истина је, они су сами најодговорнији за то што су се задужили у францима, али уколико држава интервенише по многим другим мање значајним темама и доноси законе чак за неке мање важне групе, мислим да је ред да се и о овом проблему држава на неки начин постара. Што се тиче Предлога закона о Агенцији за осигурање депозита, ово је закон који је на неки начин донет у принуди, под притиском Европске банке за обнову и развој и Светске банке. Ви говорите да то није случај, али то се може јасно видети из образложења овог закона. Није први пут да образложење које Влада шаље није у складу са наступима представника у парламенту. Ево шта каже предлагач у образложењу – оваква промена статуса Агенције прописана је као обавеза Републике Србије према уговору којим је одобрена кредитна линија од стране ЕБРД ради обезбеђивања стенд-бај линије за потребе финансирања Фонда за осигурање депозита. Дакле, потпуно је јасно да је интен-

ција Светске банке и Европске банке за обнову и развој била да се направи максимално независна регулаторна агенција и тело. Мислим да Влада у свом покушају није успела и није се ни приближила једном таквом решењу. Како Влада Србије замишља независну агенцију, најбоље говори члан 11, о начину на који се бира управни одбор агенције. Једног члана на предлог министарства надлежног за послове финансија именује и разрешава Влада. Једног члана именује и разрешава Народна банка Србије. Независне чланове управног одбора именује Влада, на предлог министарства надлежног за послове финансија, уз претходно прибављену сагласност Народне банке Србије. Да ли ико у овој сали и да ли ико од грађана може да верује да је ово решење то које ће нам донети независност Агенције за осигурање депозита? Шта нама гарантује да, као код случаја избора директора „Железница“ од стране Владе, неће бити ова решења мењана преко ноћи, али да једини критеријум ипак остане само припад-

МАГАЗИН

19.4.2015.

ност најјачој политичкој странци власти? Друго решење које је изузетно занимљиво и показује ваш однос према парламенту и показује ваш однос према предлагању закона, ви сте предложили закон у коме остављате да управни одбор агенције утврди да ли ће агенција имати једно директора или ће имати одбор директора. Зашто нисте то утврдили раније на Влади? Да ли је могуће да је управни одбор од пет чланова, кажем сад опет, зависник од Владе, да су они компетентнији него што су сви министри у Влади заједно? Да ли је могуће да сте упутили непотпун предлог, предлог који није доречен? Јер, ви кажете да ће управни одбор, након доношења овог закон и након избора управног одбора, одлучити о томе да ли ће ова агенција имати једног директора или више директора. При том, ово грађани Србије треба да знају, смањују се ингеренције ове агенције, али се повећава број директора, потенцијално. До сада

је агенција имала једног директора, а сада ће имати више директора. Такође, неће важити Закон о ограниченом броју службеника, а смањују се ингеренције. То исто пише и у овом предлогу. Зашто овај предлог није добро размотрен? Зашто нису нађена коначна решења, него се оставља на арбитрерности некаквом управном одбору, који ће наводно бити независан, а потпуно је јасно да данас у Србији нико не може да ради без притиска и ништа није независно, управо због таквог односа власти. На крају, Закон о јавним набавкама. Ово је, да кажем, један предлог који показује сву неозбиљност власти и показује колико је Влади битно како функционише привреда, који је положај домаћих понуђача и показује једну потпуну неспремност да се Влада ухвати у коштац са рецесијом, са проблемима привреде, са бедом која сваког дана све више притиска грађане Србије.

У образложењу овог закона, господине Вујовићу, ви кажете да ће ово решење довести до уштеда од око 1,5 милијарде динара на годишњем нивоу, измена Закона о јавним набавкама. Ако се сви добро сећамо у Народној скупштини, када је доношен Закон о јавним набавкама, имали смо велике најаве, да ће овај закон донети такве феноменалне уштеде, да ће грађани Србије тек осетити те благодети и да ће буквално уживати. То је била једна најава у рангу фабрике за производњу чипова или, рецимо, канала Дунав-Морава-Егејско море. Представници владајуће већине су били пуни хвале за закон који ће омогућити да се смањи корупција, да се обезбеди у буџету додатно финансирање за најпогођеније слојеве становништва, да се омогући један прави процват Републике Србије. На жалост, ништа од тога се није десило. Имамо ситуацију да је корупција још већа, што потврђују независне светске агенције, и не можете ви непрестаним понавља-

њем да је нека бивша власт крива за све то, избећи одговорност за то. У прошлој недељи имали смо господине Војиновићу, извештај ревизора, који говори управо о јавним набавкама. Уместо да се побринете за промену Закона о јавним набавкама, квалитетну примену, пре свега када су у питању државни органи, министарства, ви сте посегли за том мером да одмах завучете руку у џеп код грађана или код привреде, зато што само тамо још може нешто да се извуче. Код крупног капитала више ништа не може, јер смо се обрачунали са свим криминалом и корупцијом, сада су на реду и даље грађани, којима се смањују плате и пензије. А Државни ревизор каже да, од контролисаних 135 субјеката, у којима се потрошило 16,5 милијарди динара за потребе јавних набавки, имамо 363 случаја незаконитих јавних набавки. Имамо 7,56 милијарди динара незаконитих јавних набавки, имамо 45,81% случајева контролисаних који су незаконити у слу-

чајевима јавних набавки, и то, навешћу неке примере. Имате пример Министарства грађевине и урбанизма у 2013. години, имате, није бивша влада, ова Влада, или бивша Вучићева и Дачићева влада, или Министарства за саобраћај за 2013. годину, или имате Канцеларију, чувену, за Косово и Метохију, Александра Вулина, где такође имате огромне неправилности приликом јавних набавки и доделе средстава удружењима. Зашто нисте ту покушали да применом Закона поправите и да омогућите да се не смањује могућност домаћој привреди да буде конкурентна страним понуђачима приликом јавних конкурса и тендера које организује држава. Зашто сте посегли за мером од 1,5 милијарди динара, према привреди, када сте већ уштедели милијарду евра само на основу доношења овог закона. Само што ту милијарду, нажалост, нико још увек не види. Нико не види,

а грађани виде да живе све лошије, да живе у све горим условима, да држава Србија помаже само крупне капиталисте, помаже само оне који долазе са стране, и то по не транспарентним условима, од чувених Потенкинових села који се тичу фабрике чипова, авио делова и осталих шарених лажа, које треба да умире грађане Србије да се они стрпе још мало, а већ 2017, 18, 19 или 20. кренуће бољитак по њих. Па, неће кренути зато што из овог поступка, из ове процедуре којом ви наступате у Народној скупштини се потпуно види да немате интереса да будете одговорни, да законе предлажете онако како треба у складу са Пословником, у складу са Уставом, у складу са законима, и то је нешто што довољно говори о начину на који схватате реформе. Реформе се на овај начин не спроводе, реформе не могу бити изговор, оне треба да буду узрок, а последица треба да буде ипак бољи живот. Хвала.

МАГАЗИН 19.4.2015.

Без длаке на језику: Младен Обрадовић (2)

МАГАЗИН

19.4.2015.

ВИЗИЈА СРБИЈЕ СА ОБРАЗОМ

- Образ је једини покрет за школу са вером, политику са поштењем, војску са родољубљем и државу са Божјим благословом, који се бори за духовну и државотворну обнову српства на темељима Светосавља, за богату и снажну, јединствену и слободну српску националну државу у којој Срби неће бити сиромашни и презрени грађани, већ угледни домаћини. - Приступом спразуму ИПАП, и потписивањем споразума СОФА, Србија се обавезала да дозволи НАТО снагама да у сваком тренутку уђу на територију земље, заузму било који војни објекат, ураде било које кривично дело и да за то не сносе апсолутно никакву одговорност. - Од тренутка кад Телеком пређе у руке страних власника може да се очекује поскупљење услуга, отпуштање радника и укидање помоћи култури, спорту и другим непрофитабилним делатностима

Младен Обрадовић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 19.4.2015.

а уверењеу да никада није било лако бити Србин, поготово не данас у време духовних и националних искушења, када је распетом, пониженом и обесправљеном српству више него икада потребан одлучан и делотворан одговор на свеопшту окупацију, хаос и безнађе израстао је Србски Образ, али не као партија или странка већ као Покрет српске истине и будућности. Образ се декларише као једини покрет за школу са вером, политику са поштењем, војску са родољубљем и државу са Божјим благословом. Због тога се бори за духовну и државотворну обнову српства на темељима Светосавља, за богату и снажну, јединствену и слободну српску националну државу у којој Срби неће бити сиромашни и презрени грађани, већ угледни домаћини. Од оснивања покрета не јењава критика бројних потеза власти, пре свега оних који угрожавају националне интересе, а тога није поштеђена ни актуелна владајућа већина која након пуне три године нема довољно аргумената за правдање онога што није испуњено, а што је било основа за добијање поверења бирача. Иако је од последњих парламентарних избора прошло тек годину дана континуитет власти траје од маја 2012. године кад је формирана прва влада у којој су кључну улогу имали напредњаци. Без обзира што се на њеном челу скоро две године налазио Ивица Дачић најутицајнијим се све време сматрао Александар Вучић, а то што је након ванредних парламентарних избора и званично постао премијер у Образу сматрају само формализацијом фактичког стања и објавом онога што је свима било познато. Три године се сматрају исувише дугим периодом за реализацију очекиваног, а најважнијим се чини поправљање привредног, културног и војног положаја земље. Насупрот

томе у готово свим областима се бележи пад што председник Образа Младен Обрадовић сматра катастрофалним пре свега због односа према Косову и Метохији одређеном Бриселским споразумом који се у редовима српске опозиције оцењује противуставним. - Шурују са антисрпским режимом Мила Ђукановића, хвале се како никада у историји односи између Србије и Црне Горе нису били бољи, а у истој тој Црној Гори Срби су апсолутно лишени свих права. Доживели смо да је недавно свештеник Српске православне цркве Велибор Џомић избачен и најурен из Црне Горе само зато што је Србин и што је свештеник Српске православне цркве, а власт се није потрудила да тим поводом изда макар најблаже могуће саопштење. На државотворном плану видимо катастрофално срљање у НАТО интеграције, јер је Србија захваљујући потписима Ивице Дачића и министра Гашића фактички и званично постала придружени члан ове организације. То само формално није тако иако су се, приступом споразуму ИПАП и потписивањем споразума СОФА, наши властодршци обавезали да дозволе НАТО снагама да у сваком тренутку уђу на територију Србије, заузму било који војни објекат, ураде било које кривично дело према Србији и њеним грађанима и да за то не сносе апсолутно никакву одговорност. То је оно што Србија није хтела да прихвати и зашто су нас напали 1999. године – објашњава Обрадовић. Ништа бољим се не оцењује ни стање на економском плану на које, више него домаћи, утичу инострани фактори. Условом за суноврат посебне врсте оцењује се најновији споразум са Међународним монетарним фондом којим се држава обавезује на додатно отпуштање запослених у јавном сектору, повећање цене струје и увођење нових акциза на струју и безалкохолна пића. У таквој ситуацији цену струје

очекује повећање по два основа, а након поскупљења безлакохолних пића чини се да је намета, бар тренутно, ослобођен само ваздух без обзира на то каквог је квалитета. Један за другим ударце прима и пољопривреда, а глас протеста све чешће стиже из редова различитих произвођача који без помоћи државе нису способни да се надмећу са високо субвенционисаним колегама из земаља Европске уније. Равнотежа је колико толико могла да се одржава до тренутка кад су укинуте царине на производе из ових земаља због чега се губи између 500 и 600 милиона евра годишње. Посебно незадовољство изазвано је најавом скоре промене власничке структуре „Телекома“ као последњег предузећа које доноси знатнији приход. Сем тога „Телеком Србија“ је власник читаве телекомуникационе инфраструктуре коју користе војска, полиција и држава, па се препуштање странцима сматра угрожавањем националне безбедности. „Телеком“ је једина велика фирма са испоставама у Републици Српској и Црној Гори што омогућава да има одређени утицај и на те земље, али и један од ретких добротвора и покровитеља бројних културних и спортских манифестација, чак и спортских клубова. У великом делу јавности све је присутније уверење да би од тренутка кад „Телеком“ пређе у руке страних власника могло да се очекује поскупљење услуга, отпуштање радника и укидање помоћи култури, спорту и другим непрофитабилним делатностима, а елиминисан и важан извор прихода буџета. Док се „Телеком“ оцењује само најдрастичнијим примером власти се приговара изражена жеља да прода електропривреду, комерцијални део железнице, а вероватно „Србијашуме“ и пољопривредно земљиште. Војно пропадање се огледа у разарању војске, посебно након најављене распродаје такозва-

МАГАЗИН

19.4.2015.

них вишкова наоружања и уништења оног што је остало. Тиме би се, верује Обрадовић, српска војска свела на ниво добровољног ватрогасног друштва. - Културно пропадање се огледа у претварању Србије у огроман риалити шоу где, почевши од телевизијских екрана преко насловних страница новина до школских уџбеника, можемо да видимо само најодвратнији неморал, кич, шунд пропагирање и наметање најнижих порива који постоје у данашњем човечанству, наметање истополних бракова, одузимање деце од родитеља који желе да их васпитавају на исправан начин и тако даље. Припрема се легализација свих могућих видова изопачености и ако се брзо не дозовемо памети прети нам најстрашнија могућа судбина народа који ће нестати и умрети у најгорим мукама.

Најважније од свега је да се вратимо Богу и себи, да се обожимо, сложимо и умножимо као појединци и као српски родољуби. Наш спас лежи у Богу и враћању истинским и традиционалним вредностима, а то је српска слободарска традиција исказана у крилатици „За крст часни и слободу златну“. Наш спас лежи у обнови државотворног, економског и војног суверенитета и у савезу са Русијом што је приоритет свих приоритета, док не буде прекасно – каже Обрадовић. Док огромна већина Срба схвата да друштво у коме живи није праведно, да живе у условима недостојним човека у 21. веку, да пут којим се креће држава није добар, још увек немају јасну представу о томе шта чинити и кога подржати. У таквим околностима Образ нуди визију Србије са образом, обнову српских државотворних и економских капацитета и саборност оли-

чену у јединству различитости. Са таквом визијом је наступио на последњим ванредним парламентарним изборима на заједничкој листи са Српском радикалном странком и Покретом Наши. Ма колико да се резултат чини изузетно неповољним не одступа се од борбе свим политичким, духовним и моралним средствима, оним што је честито и Богом благословено што је повод за позив добронамерним и искреним српским родољубима да се придруже. Отаџбински савез са српским радикалима није заживео, а након повратка у Србију показало се да први човек радикала Војислав Шешељ није заинтересован за његово ширење, већ је подржао јачање сопствене странке. Широј јавности Образ је познатији као огорчени противник организације Параде поноса, а активности везане за спречавање одржавања биле повод за

судске процесе и један од аргумената за забрану Отачаственог покрета Образ након чега је настао Србски образ. Основ за став према овој и сличним манифестацијама лежи у ставу о постојању различитих појава у српском друштву које су наметнуте са запада. Захваљујући активностима Образа, и других који су препознали значај борбе против унутрашњег моралног разарања српске породице, ова манифестација је одлагана пуних 13 година. - Први покушај организовања параде срама био је 2001. године и тада није успео захваљујући српској слози и огромном труду и учешћу тадашњег Отачаственог покрета Образ, а нарочито тадашњег председника и оснивача Небојше Крстића. Небојша Крстић је због тога што је урадио, и што је одбранио Србију и српски народ, изгубио главу али спасио душу ушавши у небеску Србију. Поднео је највећу жртву

за српски народ бранећи највећу светињу, а то је породица. Ми смо ту његову борбу продужили и носили његов крст све ове године. Због борбе за одбрану српске породице, и здравих породичних вредности, многи наши чланови су били више пута хапшени и затварани. Ја сам два пута био у затвору, а трећи пут у кућном притвору који је истекао на Аранђеловдан прошле године. Све је то последица наше борбе за одбрану српске породице, породичних и националних вредности. Против мене се и даље воде судски поступци, а 20. априла за велике општенародне демонстрације против зла и неморала који се одиграо 2010. године. То је можда био један од разлога због којих нисмо имали довољно могућности, снаге и простора да се посветимо и другим питањима од националног значаја – каже Обрадовић потврђујући опредељење Образа

да делује у области коју су сматрали најугроженијом и где српски народ може примити најболнији ударац. Зато су његови чланови, каже он, подметнули главу тамо где неки други нису хтели да уложе ни реч протеста па су, као ни једна друга родољубива организација на српској политичкој сцени, поднели највећу жртву кад је убијен оснивач покрета само због тога што је бранио Србију и српски народ. То не значи да неко ко те ствари није чинио, а чија се борба завршавала само на речима, има право да се кити туђим перјем иако то чини. Из Србског образа стиже обећање да ће и убудуће истом снагом, вољом и одлучношћу са којом је претходних 13 година успевао да одбрани српски народ од зла, да се бори и на другим пољима, политичком, економском, духовном и на сваком другом на коме буде потребно. Т. Радовановић

МАГАЗИН 19.4.2015.

Указом краља Милана Обреновића донетим на данашњи дан 1882. године Краљево је добило име које поносно носи већ 133 године

Пуне 133 године краљевског имена града

МАГАЗИН

19.4.2015.

ПРИЧА О КРАЉЕВ

Фото: М. Радовановић

ВСКОМ КРАЉЕВУ

- Од првог писаног документа о називу места из 1528. године данашње Краљево више пута мењало име. - Указом краља Милана Обреновића на данашњи дан 1882. године турски назив града Карановца замењен данашњим Краљевом. - После кратке промене имена у Ранковићево у периоду између 1949. и 1955. године Краљевчани су се определи за Краљево и тако поред Свете Жиче, вековног чувара српске духовности и државности, поново прихватили да буду баштиници славне прошлости династије Немањић. – Грб, застава са седам круна и Краљевдан као Дан града са именом Краљево чине заокружену и јединствену причу о краљевском Краљеву

19.4.2015.

МАГАЗИН

ваки 19. април, када Краљево обележава дан на који је 1882. године град добио данашње име, прилика је за подсећање на историју која сеже до друге половине петнаестог века када се у писаним документима први пут помиње као Руда Поља. Од тада па до данас у више наврата је мењан назив места, па се 1528. године помиње двојни назив Рудо Поље или Карановац, потом 1572. само Карановац, а од 1882. године. Краљево. Назив је мењан и после Другог светског рата кад је град 1949. године понео име Ранковићево да би му 1955. био враћен стари назив Краљево. Промена имена Карановац у Краљево 19. априла пре 133. године уследила је након сазнања да је законом од 22. фебруара исте године Кнежевина Србија проглашена наследном

Краљевином Србијом, а кнез Милан Обреновић краљем Миланом I. Од Берлинског конгреса 1878. године, када је Србија стекла независност, све до 1880. године због изразито аустрофилске политике напредњачке владе земља је била у стању блокаде. Због трговинског уговора, решавања железничког питања и потписивања Тајне конвенције уследиле су бројне афере у којима су се провлачила имена већине чланова владе, али и кнеза Милана Обреновића. Када је због изласка из Скупштине опозиционих посланика из редова радикала и либерала запретила опасност од оставке српске владе, распада Напредњачке странке, па и оставке кнеза Милана, да би се такво стање превазишло и у народу вратио углед владара, председник владе Милан

Пироћанац је решење видео у „Уздизању Србије на степен Краљевине“. Идеја којом се обезбеђивао опстанак режима држана је у тајности све док дипломатским активнстима није обезбеђена сагласност великих сила на челу са Аустријом, а већ 22. фебруара 1882. године краљ је објавио проглас „Драги мој народе“ и промене којима се постиже жељени циљ. Био је то повод да њему и влади из свих крајева Србије буду упућени телеграми, честитања и поздравне адресе, а свеопште одушевљење су изражавали и Карановчани. Оно је кулминирало одласком депутације виђенијих грађана да поздраве краља Милана и честитају Краљевину. Била је то и прилика за потврду да је проглас произвео највеће одушевљење и неописану радост у душама Карановчана,

а све упореди са славом коју је Србија доживела у време Немањића. Честитке су краљу упутили и краљевачки еснафи, па му је чаругџијски пожелео „да доживи дан када ће сваки Србин забележити у историји као дан по цело српство срећан и сјајан, да види прву краљевску круну после Немањића“, а терзијско – трговачки поручио „да перо није у стању описати радост коју грађанство дели кад после пет векова види круну на Глави потомка Душановог“. Уследило је подсећање на крунисање седам краљева у Манастиру Жичи уз поздрав краљу из дубине душа покликом „Живео Први Краљ Српски Милан“. Карановчани су проглас доживели и као обавезу да се значај Манастира Жиче досегне обновом чина круни-

сања, па су краљу Милану упутили позив да на овом месту буде миропомазан. За свечаност су обављене потребне припреме, а прибављено и мало светог уља из раке светог Симеона Мироточивог, са којим је Свети Сава помазао брата Стефана Првовенчаног. По старом обичају у част миропомазања су отворена још једна врата на манастирској цркви, па је Жича уместо седмоврата постала осмоврата. Иако је миропомазање изостало због међународних околности, а жеље Карановчана остале неостварене, краљ је у оквиру једномесечног путовања по Србији дошао и у Карановац Историчар и музејски саветник Драган Драшковић сведочи да је краљ Милан стигао у Карановац 15. априла из правца Чачка, а после народног оду-

шевљења пуног грмљавине топова, јеке звона, бацања венаца и цвећа, свечаног дочека у карановачкој цркви, у среској кући где му је био опремљен стан, обавио пријем првих депутација. Депутацију Карановчана предводио је кмет Јован Новаковић, а сусрет са краљем био је прилика за потврду информације о отварању ратарске школе. Народно весеље је потрајало целу ноћ, а новине известиле да ће 19. април остати знаменит у историји места и целог краја након што је „представништво општине поднело Краљу писмену молбу да Карановац, за то што му је име турско, друкчије назове“. Потврђена је краљева одлука да услиши молбу а на полеђини акта је својеручно написао: „Примајући са највећим задовољством молбу Кара-

19.4.2015.

МАГАЗИН

новчана да име „Карановац“ другим заменим, наређујемо, да се у спомен нашег доласка у Њихову варош „Карановац“ у будуће назива „Краљево“. Решење је пред подне саопштено грађанима, а након што им је оригинал предао на чување краљ Милан је изговорио: - Молба, коју Ми је поднело представништво ове вароши да јој ново име наденем, у Мојим је очима јасан и светао доказ, да Карановчани задахнути чистим родољубљем, хоће да избришу и последњи траг оног тешког стања, под којим су они а с њима и српски народ, толико векова патили и мучили се. Ја се молби Мојих милих Карановчана одазивам са не мањом љубављу према њима, са немањим родољубљем према отаџбини својој. Ваш Краљ, драга браћо, а сада кум ваше вароши, од свега срца жели, да ова нова свеза између њега и вас буде за вас знамење што већег, што постојанијег, што чвршћег напредовања, а то напредовање постигнућете несум-

њено, гајећи од сад као и до сад у вашим срцима осећаје љубави према Краљу и отаџбини, одликујући се духом реда и законитости. Ваш Краљ, Ваш кум, баш за то и хоће да вашу будућност стави под окриље оне значајне народне тековине, која је земљи придобила нов углед, нову славу; Ваш Краљ, Ваш кум, баш за то хоће да Вас прве и најближе старој седмовратној Жичи поздрави данас именом које вам приличи, именом које одговара данашњим земаљским околностима, именом грађана краљевског града: Краљево. Новине су забележиле да су Карановчани били усхићени краљевим решењем и новим именом града што су исказивали усклицимама радости и одушевљења којима није било краја. Констатујући да су и до тог дана били радосни и весели, потврђено је како је весеље узело са свим друге размере. - Сав свет и мушко и женско, и старо и младо, поврвело је на улицу, пред конак Краљев да Га радосно поздрави, и ту се непрестано играло и пе-

вало. Вечерас је Краљево приредило своме Краљу, сјајну бакљаду, коју су носили први грађани. Краља је поздравио у име свију грађана, члан општин. суда Чебињац, Краљ је одговорио беседом која је слушаоце просто пленила. За тим је паљен сјајан ватромет, можда први у Краљеву, али тако диван, да га је ретко и у Београду видети. Осим овога, Краљево је, да би показало љубав своју према Његовом Величанству, подигло великолепне тријумфалне капије, окићене прозрацима, оно је било одевено у цвеће и венце, оно је имало застава и лампиона колико нигде на другом месту. И на кућама, и на дућанима, и на прошћу, и на дрвећу, тако да је нестало платна за заставе, па су га морали куповати у оближњим варошима. Сву драгу ноћ играло је коло, орила се свирка и попевка. Осветљена је била не само варош, него и сама брда према конаку Краљевом. Краљево је заиста краљевски дочекало Краља својега!

Слава му! - потврдили су извештачи са овог несвакидашњег догађаја. Краљ Милан је напустио Краљево 20. априла 1882. године током које је као прва средња отворена Ратарска школа за чијег је управника именован др Ђорђе Радић. Ускоро је уследила обнова Манастира Жиче, Прва фабрика пољопривредних справа, изградња пута од Краљева према Рашки. Наредних година су Краљевчани краљу честитали 19. април, као дан „када је Његово Величанство благоволело највишим решењем својим одобрити да се њихова варош назове Краљево у спомен посете првог Краља Србије“. После кратке промене имена у Ранковићево у периоду између 1949. и 1955. године Краљевчани су се определили за Краљево и тако поред Свете Жиче, вековног чувара српске духовности и државности, поново прихватили да буду баштиници славне прошлости династије Немањић. Обележја града су од 1997. године грб и застава са седам круна, а од сле-

деће 7. октобар установљен као Дан града, а све са именом Краљево чини заокружену и јединствену причу о краљевском Краљеву. Имендан Краљева се ове године обележава низом различитих манифестација, међу првима изложбом слика „Сувише људски“ Стефана Тасића и Луке Трипковића у Галерији Културног центра „Рибница“ где је промовисана и књига „Нови кадрови“ коју су приредили Иван Велисављевић и Дејан Огњановић. Читаоница Дечјег одељења Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ угостила је учеснике квиз такмичења из основних школа „Светозар Марковић“ и „Јово Курсула“, а на истом месту је представљена књига „Екпресије“др Љубише Јовашевића о којој је говорио књижевник Милош Јанковић. Обележавање имендана Краљева наставља се сутра гостовањем Књажевско-српског театра из Крагујевца у сали Краљевачког позоришта са представом „Дневник једног лудака“ и кла-

вирским концертом Нелице Станошевић дан касније у Народном музеју. Истог дана ће у Градској галерији бити отворен Трећи интернационални салон графике који, под покровитељством града Краљева и Министарства културе и информисања, организује Удружење ликовних и примењених уметника Краљево. За петак 24. априла заказано је премијерно извођење комедије „Пиџама за шесторо“ Марка Камолетија у режији Ненада Гвозденовића настала у копродукцији Краљевачког позоришта и Књажевск о-српског театра из Крагујевца, а обележавање овогодишњег празника завршава се четири дана касније традиционалним, четрдесет првим по реду, Дечјим мајским ликовним салоном међународног карактера са темом „Ношња мога краја“. Организатор је Народни музеј Краљево у сарадњи са Заводом за креативни развој младих из Цеља којим руководи Михајло Лишанин. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 19.4.2015.

Неискоришћени потенцијали природног богатства

МАГАЗИН

19.4.2015.

ЈУВЕЛИРСКО БЛАГО СРБИЈЕ

- Да се велико природно богатство налази у непосредном окружењу Краљева доказује пример Лојаника у близини Матарушке Бање. - Научно-истраживачки резерват на предлог републичког Завода за заштиту природе заштићен као налазиште остатака окамењене шуме. – У Лојанику пронађени остаци рударства из времена пре доласка Срба на ово подручје. - У Јавном комуналном предузећу „Чистоћа“ нису упознати са чињеницом да газдују и овим простором. - И поред великог природног богатства истраживањима се није приступало на прави начин, а геолози су на вредне примерке наилазили приликом неких других истраживања. - Лепота оплемењује и никако не може да нашкоди

Фото: М. Радовановић

е тако давни меч Светске групе Дејвис купа између тениских репрезентација Србије и Хрватске био је повод за организовање бројних културних манифестација, међу њима изложбе полудрагог и драгог камења у Народном музеју коју је пратило предавање на ову тему одржано у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“. Изложба је прилика да се Краљевчанима, и гостима у дане одржавања значајног спортског догађаја, прикаже само део раскошне збирке јувелирског камена и укаже на богатство полудрагог и драгог камена које постоји на територији Србије. Реч је о благу по коме се и данас распознају древне културе од Сумера преко старих Египћана до античких царева. Историја доказује да се лепота жене, али и моћ и богатство мушкарца, никада нису могли замислити без драгог и полудрагог камења, можда и због тога што скоро сва друга материјална добра човечанства, осим камена, са временом ишчезавају. Трајање камена мери се трајањем планете Земље и сеже у далеке и тајанствене висине пре настанка људског рода, па се из полудрагог и драгог камења читају магијска веровања и исцелитељска моћ. Драго камење се, у зависности од намене, дели на индустријско и јувелирско које чини тек петину светске производње. Иако је светлуцаво и необично камење од неолита до данашњих дана заокупљало пажњу човечанства ова тема није у довољној мери заступљена у домаћој литератури, а има и веома мало превода који се баве овом тематиком. Да се потенцијално велико природно богатство налази у непосредном окружењу Краљева доказује пример Лојаника у близини Матарушке Бање. Само две до три стотине метара неасвалтираног пута води од главног до локалитета који је по декларацији означен научно-истраживачким резерватом, а на предлог републичког Завода за заштиту природе заштићен као налазиште остатака окамењене шуме. Као природно добро и археолошко налазиште озна-

МАГАЗИН

19.4.2015.

чен је још пре пола века, јер су на овом простору пронађени остаци рударства из времена пре доласка Срба на ово подручје. Током последњих пола века сем пар семинарских радова, можда по који дипломски рад или докторска дисертација са овом темом, у истраживање богатства није уложено ништа сем у таблу која се све теже одупире зубу времена, а означава локалитет. Док о изузетности камена са овог подручја сведочи локално становништво тврдњом да се овде могу наћи примерци довољно квалитетни да се добро наоштри коса поразно делује сазнање да дивља депонија на овом локалитету представља злочин према природи. Од тренутка кад је откривено налазиште изостало је упознавање шире јавности са повољностима које пружа као туристичка атракција и потенцијално научно-истраживачки центар. Све је чвршће уверење да би, уз мало добре воље, улагање у инфраструктуру и уређење локалитета, Лојаник могао да постане извор зараде, али и место које би посећивали туристи из различитих крајева земље. Искуства сличних у свету показују да има заљубљеника у камење који широм земљине кугле трагају за новим налазиштима. До тада предстоји идентификција заинтересованих, стручне јавности и релевантних институција са територије локалне заједнице. Изложба коју су организовали град Краљево и Гемолошко друштво Србије сматра се првим кораком у идентификацији носилаца за град потенцијално значајног пројекта чији би домети могли да достигну неслућене размере. Ма колико такво мишљење звучало оптимистичко не треба сметнути с ума пословичну тромост због које би и ова изложба врло брзо могла да падне у заборав. Колико овакав став има основа сведочи сазнање да ни у локалном Јавном комуналном предузећу „Чистоћа“ нису упознати са чињеницом да газдују и овим простором. До тренутка када би се могло говорити о исплативост предстоји израда дугорочних, средњорочних и краткорочних

планова, много рада и труда уз ангажовање свих заинтересованих структура, пре свега Градске управе, Туристичке организације и „Чистоће“. Иако се уређење простора сматра основом за развој туризма, образовања и привреде тотално замрлог града досадашњи однос према локалитетима сличним овом не даје превише оптимизма да би се у скоријој будућности било шта могло да промени у смислу одговорнијег понашања према природним богатствима. То и јесте основ за уверење да због односа према њему тешко и да заслужујемо природна богатства која се налазе на дохват руке. Можда је баш овакав став и главни разлог што не постоји традиција, као од античког доба до Средњег века, због чега ова област није довољно истражена. Неки докази сведоче да су у време средњовековне српске државе коришћени одређени материјали са ових простора, а да је након доласка Турака

Др Зоран Миладиновић

МАГАЗИН 19.4.2015.

почело коришћење других, па је и јувелирство као врло развијена технолошка делатност замрло, тако да се даље није ни истраживало. Развој српске државе је у средњем веку у значајној мери зависио од рударства и минералних сировина, а јувелирске сировине представљају круну минералних богатстава са ових простора. Камен јувелирском сировином чини првенствено његова лепота што потврђује гемологија која доживљава бум тек почетком тридесетих година прошлог века. На то је у значајној мери утицао познати минеролог Саво Урошевић кад је 1928. године објавио за то време веома напредну књигу „Јувелирски камен“. Од тада па све до скора готово да није било ни једне сличне која се дотицала ове значајне теме. Да би камен могао бити сврстан у јувелирску сировину мора да задовољи одређене захтеве, пре свих оптичке особине које му при различитим светлосним условима дају посебну драж. Да би стена могла да добије атрибут драгог камена потребно је да поседује и одређену постојаност јер у супротном, ако није довољно обрадива, не може бити сврстана у јувелирске сировине. Трећа особина која се надовезује на претходне две је реткост. Иако је кварц најраспрострањенији минерал у природи они делови који га сврставају у јувелирски камен су врло ретки. Због тога ваљда само код нас постоји подела на полудраго и драго камење, што није случај у осталим деловима света. Оно што се недовољно обавештеном чини најарактивнијим је цена коју на тржишту могу да достигну дређени примерци. Искуство из ранијих периода потврђује да она и за исту врсту може знатно да варира у зависности од различитих фактора у које се, поред модних трендова, најчешће сврстава доступна количина. Иако је у 19. веку аметист био у рангу рубина и сафира након откривања великих резерви у Бразилу, и поред истог квалитета и лепоте, његова цена је доживела велики пад. Стручњаци за ову област потврђују да га и поред тога ништа не

спречава да и даље буде леп и велики камен. Драго камење најшире групе обухвата оно које се користи за резбарење и израду различитих употребних предмета. Доказ је Царичин град у коме су још Римљани користили ахалит за врло атрактивне мозаике, а у 14. веку је рађен и дуборез у камену. Председник Гемолошког друштва Србије др Зоран Миладиновић потврђује да су јувелирске сировине на овим просторима биле скрајнуте због недостатка традиције, а кривица се због тога најчешће приписује геолозима. Након експанзије која је трајала све до Средњег века, тек од почетка осамдесетих година прошлог су почела скромна истраживања, па сви данас расположиви подаци потичу из тог периода. Након истраживања извршених између 1973. и 1976. године тек пред крај прошлог века су интензивирани напори да се однегује традиција, али због помањкања средстава нема превише наде да би успех био на нивоу очекиваног. Лежишта јувелирског камена су еколошки оправдана за експлоатацију јер се откопавају мале количине, а употреба експлозива која их уништава је забрањена. Да је више од количине важан квалитет најбоље показују рубини чији примерци могу да достигну вредност мерену десетинама хиљада долара. На територији Србије постоји приближно 160 налазишта, а има веродостојних доказа да се на падинама Фрушке горе калцедонит експлоатисао још у античко доба. Значајне концентрације минерала постоје у пределу Шумадије, у западноморавском басену коме припада Краљево, на простору између Пролом бање и Медвеђе као и територији Косова и Метохије на којој је најпознатији опал у широком дијапазону нијанси зелене боје. Међу двадесетак врсти јувелирских сировина преовладавају минерали као што су калцедонит, који се појављује у више различитих боја, белој, сивој или зеленој, затим црвени карнеол, по квалитету доста различите врсте опала, затим кварц, аметист, горски кристал,

морион и други. Међу највредније са простора Србије спада берил док се врло интересантним сматрају гранати. Међу најинтересантније примерке ахата са Фрушке горе спадају врло ретки и вредни плавичасто љубичасти калцедони, а у врло лепе и интересантне примерке убрајају се серпентини. Најлепши ахати стижу са подручја Дивчибара, а међу највредније са Цера убрајају се берил и аквамарин. И поред великог природног богатства истраживањима се није приступало на прави начин, а геолози су на вредне примерке наилазили приликом неких других истраживања. Атрактивних локација окамењеног дрвета има у различитим деловима света, посебно у Грчкој, и свуда се вреднују много више него у Србији. Оваква места обилазе колекционари из целог света, да их упознају, да се диве, али и набаве по који примерак за своју збирку. Најпознатија окамењена шума, у којој постоје велика дебла, налази се у Аризони у коју долазе туристи и колекционари из целог света да би се дивили ономе што је природа стварала стотинама година. И док је веће комаде забрањено узимати они мањи доспевају у збирке колекционара и туриста. Осим зараде од продаје појединих примерака, или употребних предмета од драгог и полудрагог камена, није занемарљив ни приход од туризма. На многим локалитетима је довољно платити улаз, а за успомену понети одређену количину мањих комада каменчића у различитим бојама. Сличну могућност пружају локалитети у Чешкој уз додатну повољност да се пронађени примерци додатно обраде у некој од тамошњих занатских радионица. Сазнање да оваквих места у свету нема превише довољан је мотив за колекционаре и знатижељнике да их посећују. Иако у одређеним круговима постоји уверење да поједини примерци имају лековито дејство научници потврђују да то још није доказано. И поред тога сигурни су да лепота оплемењује и никако не може да нашкоди. Т. Радовановић

МАГАЗИН 19.4.2015.

19.4.2015.

МАГАЗИН

Мирослав Николић Бели

Краљевачка музичка сцена: Мирослав Николић Бели (2)

- Компакт диск за који је пре две године снимио Бели представља својеврсну историју музике. - Неприродна мешавина стилова се млађим генерацијама намеће као правило и све више потискује према забораву оно што је деценијама карактерисало српску музику. - Музика је занат као и механичарски, а кроз рад се стиче рутина и квалитет музицирања. - Ноћни живот ремети свакодневни живот обичног човека, а музичар не може да легне пре два или три сата ујутру. - Задовољство чињеницом да је целог живота био музичар проистиче из сазнања да му друго занимање никада не би омогућило да борави на толико различитих и интересантних места, нити да упозна толико различитих људи, а то значи много више од материјалног богатства

Фото: М. Радовановић

КРАЉЕВЧАНИН ИЗ НИША

д памтивека су музичари, ма којом се врстом музике бавили, осуђени на путовања и дужe илe краћe одсуство од куће и породице. И док су у нека давна времена та растојања најчешће била релативно мала друга половина двадесетог века, и период након тога, показали су да за путовања више нема ограничења. Доказали су то и бројни Краљевчани који су звуке родног краја преносили до најудаљенијух делова земљине кугле. Један од њих је и Мирослав Николић Бели који је више од многих често одлазио, али се увек враћао. Поводи за то били су различити, а пред крај прошлог века опасност која је запретила његовој породици са првим данима НАТО агресије. Кад се ситуација смирила поново је у потрази за послом кренуо ка западу, одлазио све ређе и остајао све краће. Све тежа економска ситуација и смањена платежна моћ у многоме су утицали на музичке саставе, па Бели већ десетак година наступа најчешће у дуету са хармоникашем Зораном Милетићем познатијим као Штикла. Спе-

МАГАЗИН

19.4.2015.

цифичним звуком су оријентисани на мања породична весеља, често по становима без озвучења. Кад је потребан шири састав у помоћ прискачу Бане Антић, Кими Петровић и друге колеге. Велика жеља свих који се баве музиком била је да иза себе оставе по који трајни снимак, бар да би се у старости подсетили на некадашње извођачке могућности. Није јој одолео ни Бели, а резултат рада је пре две године снимљен по много чему специфичан компакт диск за који сматра да представља својеврсну историју музике. Има на њему различитих песама од евергрин композиција и Хендриксовог „Хеј Џо“ преко „Модерато кантабиле“ Арсена Дедића до „Прелепе Марије“ на енглеском језику, али и народњака, чак и једна песма коју је сам компоновао. Аранжмане је писао Милован Коловић Геро, а љубитељима ове врсте музике у свету песме су доступне преко Јутјуб канала. На опредељење да од почетка професионалне каријере изводи грчку, шпанску, наполитанску и џез музику, романсе и народне песме, утицало је

окружење и став о сличном менталитету становништва околних држава. То је био повод за бројна истраживања посебно грчке, румунске и бугарске музика ка којима је водила жеља да сазна на који се начин развијају и одакле потичу њихови корени. Потреба за зарадом водила је у различите крајеве света, али и према различитим жанровима музике. То је и повод за признање да је током музичке каријере свирао све и свашта, добро упознао стваралаштво различитих поднебља, и баш се због тога сматра компетентним да говори о музици. Због тога се придружује великом броју оних који су учествовали у покушају да боље упознамо стање на краљевачкој музичкој сцени ставом да велику штету народној музици праве нове продукције које преко телевизијских екрана формирају укус публике. Бели апострофира Гранд као извор мешавине за коју се не зна да ли припада народној, забавној, или некој трећој врсти музике. Томе је допринела често неприродна мешавина стилова која се млађим генерацијама

намеће као правило и све више потискује према забораву оно што је деценијама карактерисало српску музику. - Некада се знало шта је изворна, шта српска народна, а шта нека друга музика. Народна песма је народна песма, а у њу данас убацују џез стандарде и праве бућкуриш. Цуне и Тозовац су на овим просторима остали легенде. Миле Богдановић ми је, као председник естраде, још 1971. године потписао лиценцу за рад након што сам полагао испит код Бате Настасијевића који је водио Нишки симфонијски оркестар. Сад више не знам куда иде естрада. Док је Шабан Шаулић 30 до 40 година рада потрошио да створи боју гласа, и специфичан трилер, данашњи клинци који певају уз лаптоп појаве се преко ноћи, не раде ништа и само имитирају. Звездице Гранда певају много боље него многи старији певачи, јер имају знатно више могућности за то. Ја сам гитару правио тестером јер нисам имао такве могућности, као ни многи други из моје генерације, док их данас млади имају више уз помоћ компјутера и интер-

нета, па могу много тога да науче преко ноћи. Деведесет одсто њих певају Цецине и песме Драгане Мирковић, сви хоће да их имитирају и не дају ништа своје. Ако већ певам туђу песму дајем своју душу, а на моју боју гласа уносим и своју емоцију. Ови клинци завијају, па ми је мрско кад слушам како се надмећу ко ће бољу варијацију да направи. Музика је занат као и механичарски, а кроз рад се стиче рутина и квалитет музицирања – каже Бели. Та рутина и квалитет допринели су да наступа на различитим местима. Ипак, највише воли да свира на онима, макар то била и најобичнија кафана, где се власник разуме и музику и не пружа прилику баш сваком да наступа. Ма колико да у данашње време електроника све више замењује некада бројне инструменте утисак који ствара, ма колико деловао перфектно, далеко је од оног који пружа жива свирка. Проблем је само у томе што је све мањи број оних који могу да плате такав оркестар. У таквим околностима

музицирање се своди на најмањи могући број извођача, па је и Бели често принуђен да прихвати и повинује се захтевима које диктира тржиште. Ма колико да се то не слаже са уверењима, и ставовима о музици, понекад запева и уз претходно снимљене музичке матрице, чак и караоке. Колико се економска ситуација одражава на оне који су се определили за професионално бављење музиком потврђује сазнање да су у не тако давним временима гости кафана били бројни припадници такозване радничке класе. Све већа криза у друштву довела је до тога да их више нема, а да су кафане полупразне са тенденцијом сталног погоршавања посећености. То је и повод за савет млађима да се на време ману овог посла који, као ни многи други, не може да обезбеди довољно средстава за живот. Млади се при опредељењу за бављење овим послом најчешће руководе музичким звездама које виде у телевизијским програмима, а до таквог статуса је дуг пут уз услов да се поклопи много коцкица.

МАГАЗИН 19.4.2015.

Музичка каријера, ма како на њу гледали други, приводи се крају па Бели верује да би већ за неколико година могао да престане са активним свира и мало се дистанцира од области којој је посветио живот. Тек коју годину пред пензију са тугом се присећа бројних колега који нису на време схватили да ће једном престати да раде, па су постали социјални случајеви ма колико добар део живота провели увесељавајући друге. Бели је то чинио од далеке 1968. године кад су музичари уживали углед у друштву. Некада су и кафеџије поштовале музичаре, а сада ни они. Због тога и боли сазнање да кафеџија може да буде свако а музичар не чак и ако има довољну дозу талента. - Волео бих да буде нешто боље, али док не почну да раде фабрике нема ни весеља, и кад радник не може да изађе све је ово на силу. Кад сам дошао у „Жичу“ већ у шест поподне је све било резервисано и није било празне столице. Сада је пустош. Раније су старије генерације излазиле на вечеру породично, а сада више не и то је слика целе Србије. Некад су нам се клањали сви, од конобара и шефа сале до директора хотела, сада нико. Због таквог стања сада по три четири сата дневно проводим у мини студију са гитаром и вежбам. Направио сам свој кутак, дођу други музичари па се дружимо и причамо о старим временима. Можда се нешто буде променило, али чисто сумњам – каже Бели. Краљево је деценијама у назад средина из које су потекли бројни врхунски музичари. Средина се показала као веома специфична, са огромним потенцијалима, што је био разлог да изнедри значајна имена првенствено народне музике. Међу њима су добри певачи, али и инструменталисти, хармоникаши, гитаристи, виолисти који су оставили значајан траг на српској музичкој сцени. Тешко је набројати их све, а Бели подсећа на Новицу Неговановића, Мишу Мијато вића, Зорана Боћинца, Рашу Павловића, од млађих хармоникаше Владу Пановића и Александра Софронијеви ћа, виолинисту Немању Мијатовића и

бројне друге. Има и оних који су ода вно превазишли границе земље, па већ годинама наступају по Европи, а богами и са оне стране Атланског океана. - Музичари су добри људи јер не може да буде лош онај који је дао душу музици. Током више од 40 година сам у кафани, и са музиком, водио сам здрав живот и зато опстао, а многе колеге нису преживеле захваљујући неуредном животу, пушењу, пићу, најви ше неспавању. Да би се потрајало тре ба пронаћи границу у свему, водити рачуна шта се једе и пије, да ли се довољно одмара. Знао сам и ја да попијем ракијицу, највише две, а неки и по два литра вињака за вече. Много пута се показало да ракија узима данак, ма колико била лепа док се пије. Попијем пиво и то је крај, а тако радим тридесет година, јер је од свега важнији здрав живот. Зато бих волео да млађи чују моју причу. Ако крену овим путем да буду умерени у свему, да се баве рекреацијом и било каквим спортом, ако ништа друго да возе бицикл. Пре свега да воде рачуна о пићу и ноћном живо ту који ремети свакодневи живот обичног човека, јер не можеш да легнеш пре два или три сата ујутру. Ја сам остао психички и физички здрав захваљујући само умереном животу. Да би био здрав духовно мораш и телесно, а то се постиже релаксацијом, вежбама, тренингом... Треба да изаберу да ли ће од музике да живе, или да се баве само рекреативно. Ја сам почео рекреативно, а постала ми је професија – каже Бели. Технологија је и у музици много напредовала и олакшала бројним инструменталистима, посебно клавијатуристима, да наступају сами. Бели се целог живота дружио са гитаром, у почетку из задовољства и потребе за младалачким доказивањем, касније професионално. Ма колико да је највећи део радног века провео бавећи се народном музиком, од првих дана му је узор био Џими Хендрикс, а волео је да слуша и бројне друге класичне гитаристе, Маинтаса, Дел Плату, Пако де Лусију, потом Ерика Клептона

и домаће Бендековића, Зорана Старчевића са синовима. Разговор у опуштеној атмосфери прилика је за подсећање и на бројне друге у то време домаће гитаристе, Ведрана Божића, Горана Бреговића, Влатка Стефановског, Јосипа Бочека... Иако су почеци бављења музиком везани за акустичну гитару тржиште је увек диктирало прелаз на оне које су пружале веће могућности у одређеним жанровима. У време кад је електрична гитара била само сан генерација младих мајка се постарала да прву, марке „орфи“ са вибратором, донесе из Бугарске. Заспалу од умора на граници ју је пробудио цариник и констатовао да инструмент окачен о чивилук испод јакне није на време пријавила. Кад су је одузели плакали су и она и Бели, мање због великих пара које су потрошене а више због разочарања изазваног неиспуњеним обећањем. Да се грешка исправи потрудио се деда са почетка приче и врло брзо купио другу. Током године радног века кроз руке све искуснијег музичара пролазиле у гитаре различитих марки, почев од прве акустичне до позлаћене бас гитаре која и данас заузима посебно место у богатој колекцији. Од две акустичне једна има уграђен магнет и могућност прикључења на појачало, а богату колекцију инструмената употпуњавају фендер стратокастер, бас гитара, бузуки... Као и претходни саговорници и Бели потврђује задовољство чињеницом да је целог живота био музичар. Оно проистиче из сазнања да му друго занимање никада не би омогућило да борави на толико различитих и интересантних места, нити да упозна толико различитих људи, а то значи много више од материјалног богатства. Отуда и закључак да би, кад би се поново родио, поново био музичар. Ма колико да су дружења са колегама прилика за подсећање на стара вемена Бели признаје да га нико и ништа, као овај разговор, није толико далеко вратило у младост. Т. Радовановић Фото : М. Радовановић

Још једно богато културно лето

МАГАЗИН

19.4.2015.

У ЗНАКУ

- Последњих дана јуна око две стотине учесника из петнаестак певачких друштава на обележавању четрдесете годишњице Певачког друштва „Рибница“. – Целовечерњи концерт Земунског камерног ансамбла у Краљевачком позоришту. – У оквиру традиционалног Фестивала уметности „Маглич“ Биљана Крстић са Групом „Бистрик“ и ирска прича са уметницима из ове земље. - Најзначајнија манифестација током летњих месеци пети по реду Џез фестивал „ЏезИбар“. - Културни центар „Рибница“ успешно реализује мисију промовисања културе на локалном нивоу и преко књижевних, ликовних и музичких програма покушава да надомести недостатак Омладинског културног центра

МУЗИКЕ

време поремећених вредности и све нижих критеријума у различитим областима живота који се намећу као правило није реткост да се још једино култура сматра здравом облашћу. Да је тако потврђује и ових дана објављен план активности Културног центра „Рибница“ који наводи на закључак да би овогодишње културно лето могло бити богатије од претходних. Уз стандардне програме који се у оквиру ове институције организују током читаве године, а ликовне изложбе и књижевне вечери укључују повремене наступе Градског хора „Црвчанин“, Краљевчани су већ навикли на интензивније активности током летњих месеци. Искуство из ранијих периода потврђује да су најпосећенији програми музичке природе, па су се том чињеницом водили и запослени у Културном центру „Рибница“ приликом конципирања програма активности током летњих месеци. Основна намера је била да оправдају углед који је ова установа стрпљиво градила по-

МАГАЗИН

19.4.2015.

следњих година. Једним од важнијих догађаја сезоне, како за ову установу културе тако и за град, сматра се обележавање четрдесете годишњице постојања Певачког друштва „Рибница“ што је повод да се на платоу исред Културног центра организује сусрет са члановима сличних друштава из различитих делова Србије. Очекује се да овај несвакидашњи догађај, јединствен те врсте у историји друштва, последњих дана прве половине године окупи око две стотине учесника из петнаестак певачких друштава. Да су у културном центру мислили и на оне који предност дају другим врстама музике потврђује планирано гостовање Земунског камерног ансамбла који ће приредити целовечерњи концерт у сали Краљевачког позоришта. Првих дана јуна одржава се традиционални дводневни Фестивал уметности „Маглич“ који је ове године замишљен концепцијски другачије од претходних због намере Културног

центра да један део посвети културама других земаља и народа. Након првог дана, кад ће посетиоци имати изузетну прилику да присуствују наступу Биљане Крстић и Групе „Бистрик“, следи ирска прича и наступ извођача из ове земље уз очекивану подршку њихове амбасаде. Најзначајнијом манифестацијом током летњих месеци оцењује се пети по реду Џез фестивал „ЏезИбар“ по коме је Краљево све препознатљивије у музичком свету. „Џезибар“ се као манифестација од изузетног значаја за љубитеље ове врсте музике сматра значајном и за туризам због великог броја посетилаца из других делова Србије чији се долазак очекује. Након изненадне смрти покретача и уметничког директора фестивала Михајла Блама на место првог човека долази Васил Хаџиманов чије присуство у Краљеву првих дана јула гарантује програм изузетног уметничког квалитета. Због свега што је током прве три године фестивала учинио Миша Блам једно јулско вече ће ове године бити

посвећено успомени на њега. Културно лето затвара још једна традиционална манифестација, Стрит арт фестивал за кога су и ове године резервисана два дана на крају августа. Да у Културном центру „Рибница“ воде рачуна и о љубитељима добре писане речи сведочи Сајам књига који се у пролеће и јесен одржава већ десетак година. Док се јесењи одржава у недељи која претходи београдском Сајму књига пролећни, који траје до 26. априла, права је прилика да љубитељи добре књиге прибаве по који примерак уз аукцијски попуст. На сајму учествује десетак издавача, а у шароликој понуди има књига за децу, белетристике, стручне литературе и, како рече вршилац дужности директора Културног центра „Рибница“ Елизабета Тодоровић, кувара као најлепших икада написаних књига. У Културном центру се ове године реализује пројекат под називом „Клуб младих песника“ покренут са жељом да се млади анимирају како би се што више окренули култури и писању.

Пројекат који је проистекао из вишегодишње сарадње са Културним центром осмислио је песник Александар Марић, а Клуб младих песника усмерен је према најмлађим краљевачким ствараоцима и онима који воде порекло из овог града. Замишљен је тако да књижевне вечери током године буду посвећене по једном младом аутору члану клуба динамиком коју буду сазревали за овај вид представљања. Стална активност Клуба укључује и објављиваље радова његових чланова на посебном блогу, а најважнијим се сматра праћење књижевних конкурса као посебне прилике да списатељско умеће укрсте са вршњацима из других делова земље. Уз досадашњих десетак редовних чланова, од средњошколаца до оних који се приближавају истеку треће деценије живота, у Клубу има места и за старије и афирмисане ствараоце који су као пријатељи клуба спремни да подрже ову акцију. Повод за покретање иницијативе о оснивању Клуба младих песника лежи у сазнању о великом броји оних који

као веома млади почињу да пишу, а током даљег школовања и након њега, у сусрету са озбиљним животним проблемима, предност дају неким другим активностима. Страх да би међу њима могло бити и песника који су способни да оставе дубок траг у српској књижевности, а силом прилика прерано напуштају стваралаштво, додатни је мотив за реализацију ове интересантне идеје. Марић потврђује да су врата Клуба младих песника отворена свима који воле да пишу, али и онима који само воле поезију. Иако су први утисци позитивни време ће показати колико се успело у реализацији почетне идеје и да ли има простора за даље ширење. Културни центар „Рибница“ показује да успешно реализује мисију промовисања културе на локалном нивоу и преко књижевних, ликовних и музичких програма покушава да надомести недостатак Омладинског културног центра. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 19.4.2015.

ВИШ

Ансамбл народних игара и песама Србије „Коло“

ШЕ ОД ИГРЕ

Фото: М. Радовановић

- Ансамбл „Коло“ је основан са задатком да на високом уметничком нивоу чува, негује и презентује српску традиционалну уметност кроз игру, песму, музику и обичаје. – Са репутацијом јединственог амбасадора културе ансамбл је гостовао на свим континентима и наступао у најпрестижнијим концертним салама. - У музичкокореографском и сценском начину презентације „Коло“ је одувек био ансамбл Србије, и једини у могућности да на прави начин изводи репертоар из целе регије. - Половина чланова играчког ансамбла долази из врхунских културно-уметничких друштава, а друга из балетских школа које имају одсеке фолклорних играча. – Највећи број чланова ансамбла има између 35 и 40 година, најмлађи 21 а најстарији 64. - Кресање финансија одлучујуће је утицало да култура буде скрајнута, па су од велелепне историје остала само сећања и жеља да се након транзиционог периода поново дође до тих сцена

онцерти различитих фолклорних анасмбала одувек су привлачили велику пажњу љубитеља изворног народног мелоса, обичаја и традиције српског народа. Највернији чувари су деценијама уназад била бројна културно-уметничка друштва која са мање или више успеха наступају на бројним сценама у земљи и свету. Готово да нема посетиоца било ког концерта, или манифестације, на којима су наступали а да одатле није понео најлепше успомене. Ма колико да одушевљава оно чиме су фолклорни ансамбли културно-уметничких друштава безброј пута разгалили срца посетилаца широм света тешко може да се пореди са игром коју су пре само неколико дана у Краљеву приказали чланови Ансамбла народних игара и песама Србије „Коло“. У непуних сат и по шездесетак играча и петнаестак музичара показали су умеће које је много више од обичне игре. Влада Народне Републике Србије је 15. маја 1948. године основала Ансамбл „Коло“ са задатком да на високом уметничком нивоу чува, негује и презентује српску традиционалну уметност кроз игру, песму, музику и обичаје. Током наредних 67 година у креирању уметничког репертоара учествовали су најеминентнији кореографи и композитори, а као бројни стручни сарадници етномузиколози, етнолози, балетски уметници и други који су градили, и изградили, препознатљив уметнички стил изражен у разноликости сценских и музичких облика. Ансамбл „Коло“ је деценијама у назад градио репутацију јединственог амбасадора културе који је гостовао на свим континентима и наступао у најпрестижнијим концертним салама као што су њујоршке Метрополитен и Карнеги хол, Палата Шајо у Паризу, Ројал Алберт хол у Лондону, Бољшој театар у Москви, Опера у Келну, Театар Фениче у Венецији, Опера у Сиднеју, Национални уметнички центар у Пекингу и бројне друге. Више од шездесет врхунских уметника, играча који су истовремено и певачи, као и петнаест музичара, на специфичан начин пре-

МАГАЗИН

19.4.2015.

зентују разноврсну и богату српску традиционалну уметност због чега је ансамбл стекао изванредну репутацију у земљи и иностранству. Све то допринело је да постане носилац престижних домаћих и међународних награда и признања за високи допринос у култури. Актуелни вршилац дужности директора Владимир Декић је, након 22 године играчког стажа, преузео бригу о „Колу“ тек пре неколико месеци. Вратио се матичном јату са замашним фолклорним, али и продуцентско-менаџерским искуством у сегменту сценског музичког извођења. Од првог концерта 29. новембра 1948. године у Народном позоришту са оркестром опере „Коло“ се препознавало по специфичном симфонијском звуку који је полако бледео да би потпуно нестао, а на прагу шездесет осме године постојања ансамбла Декић настоји да га постепено враћа. За оснивање „Кола“ везује се име Олге Сковран, утемељивача специфичног стила и начина презентације традиционалне игре, песме, па и музике специјално намењене за извођење на сцени. Тада то први пут није било у традиционалном изворном облику већ трансформисано и прилагођено сценском начину извођења. Први програм састојао се од седам оригиналних кореографија које је Олга Сковран направила специјално за „Коло“ као низ различитих игара постављених у простору и прилагођених сценском извођењу. Када се 9. фебруара ове године навршила двадесета годишњица од њене смрти јавила се потреба за враћање коренима омажом првој директорки на концерту састављеном само од њених кореографија. - Када погледате те кореографије данас са временском дистанцом од неколико деценија схватите колико је та жена била визионар, фантастична, савремена, модерна уметница, јер су кореографије које је поставила одолеле зубу времена. Посматрано са историјске дистанце то су заиста прави бисери и уметничка дела која завређују статус нематеријалне културне баштине. Неке од тих кореографија су и

данас живе на нашем репертоару између укупно 135 од којих су 45 активне. Нису активне само оне које су стицајем околности, због дешавања на овим просторима последњих деценија, потиснуте у други план. Решио сам да неке од њих вратим на репертоар Националног ансамбла „Коло“ зато што сматрам да представају историјску, не само географску, категорију. Оне су део историје нашег ансамбла и морамо да их негујемо као што негујемо традицију наше земље – каже Декић. Поглед у назад води ка сазнању да се у таквом начину извођења на најбољи начин манифестује професионализам који „Коло“ и мали број других сличних ансамбала у региону издва ја од културно-уметничких друштава. На најбољи начин их издваја првенствено богат репертоар, и шаролика могућност извођења разних стилова, уз то професионални приступ послу од припрема до извођења и коначно сценског наступа. Иако је формиран тек коју годину по завршетку Другог светског рата, кад се на територији читаве земље тек учвршћивало братство и јединство а на репертоару готово свих културно-уметничких друштава манифестовало извођењем игара и песама из свих крајева земље, у „Колу“ то није била обавеза. У музичко-кореографском и сценском начину презентације „Коло“ је одувек било ансамбл Србије, а за разлику од других професионалних, хрватског „Ладо“ и македонског „Танец“, једини био у могућности да на прави начин изводи репертоар и из тих крајева и само због тога су се на његовом репертоару увек налазиле игре из целе регије. Уметници националног ансамбла подељени су у две групе, играчко-певачку и народни оркестар. За разлику од свих других професионалних ансамбала, које док играју из позадине прати хор, једино чланови „Кола“ истовремено изводе игру и песму. Због тога се на аудицијама за избор нових чланова са посебном пажњом подједнако одмеравају играчки и певачки потенцијали. Специфичан начин

извођења је доста напоран, а они који се баве овим послом добро знају да техника дисања код играња и певања није иста. Тек кад се једно и друго ставе у контекст сценског извођења, и кад су сви играчи у често затегнутим народним ношњама, може да се сагледа сва тежина посла којим се баве. Управо због тога важне су свакодневне вежбе које подразумева професионално ангажовање. Сви чланови ансамбла су у сталном радном односу, за рад примају плату и уживају бенефиције као и сви други запослени у земљи. За разлику од балетских играча којима се признаје бенефицирани радни стаж од шест месеци за сваку годину рада код играча фолклора је то само три месеца. Повод да се тражи изједначавање лежи у ставу да су напори којима се излажу и трошење уметника који изводе народне игре подједнаки као и класичних балетских играча. Искуство показује да половина чланова играчког ансамбла долази из врхунских културно-уметничких друштава, а друга из балетских школа које имају одсеке фолклорних играча. Значајним се сматра податак да ови други, током четири године средње школе, поред учења традиционалне националне игре и песме похађају часове класике, карактерних игара и савременог плеса. Показало се да је

Владимир Декић

19.4.2015.

МАГАЗИН

уметник који више познаје друге врсте уметности савршенији у оној коју ради што додатно потврђује важност броја једних и других играча у ансамблу. - Сви заједно имају и допунску едукацију на нивоу класике, савременог плеса, карактерних игара и покрета који није само оно што ми изводимо. Чланови ансамбла сваког дана по четири сата раде групно у сали, а поред тога према Закону о раду и уговору о раду три сата дневно проведу у индивидуалној припреми. Сваког дана долазе на посао у 9 ујутру, а одлазе у један поподне, да би наставили са индивидуалним усавршавањем – објашњава Декић. Дужина играчког века зависи од бројних фактора, између осталих од генетике, али и односа саваког појединца према телу које је често изложено повредама. Искуство показује да активни играчи могу са успехом да изведу класични репертоар до 45. године живота. Иако после тога све постаје напорно закон не дозвољава достојанствени одлазак у пензију, већ

морају да чекају док не наврше 65 година. Због тога и у данашњем саставу најстарији играч има 64 године. Владимир Декић потврђује да најмлађи играч „Кола“ има само 21 годину, а највећи број њих између 35 и 40. Према статуту и правилнику који дефинишу начин рада „Коло“ има могућност да сваке године прими до 12 волонтера који после аудиције у ансамблу пролазе кроз шестомесечну обуку - То су углавном свршени ученици балетске школе, или аматери из других друштава, који уче програм и оспособљавају се да уђу у ансамбл да би играли. Међутим, погађа нас забрана запошљавања што се одражава на извођење програма, а закон не препознаје културу као засебну грану привреде која има своје специфичности, па не можете од играча да очекујете да буде сто посто спреман свих 365 дана годишње. Он има права на повреде, боловање, оптерећење, годишњи одмор, па менаџмент мора да избалансира програм уз сва законска,

правно-формална, биолошка и друга ограничења. Као културна репрезентација земље Ансамбл „Коло“ је путовао по целом свету и играо на свим еминентним светским сценама и учествовао на великим фестивалима. Кресање финансија одлучујуће је утицало да култура буде скрајнута, па су од велелепне историје остала само сећања и жеља да се након транзиционог перида поново дође до тих сцена. Министарство културе и информисања је значајно померило фокус ка ансамблу због сазнања да је уметност која се базира на игри универзална, да нигде у свету није потребно превођење, јер сви разумеју покрет и музику. Како у тренутку ступања на чело ансамбла није било уговорених гостовања примарни задатак новог менаџмента је да учини све како би повратио стару славу. Ка њој воде бројни наступи у земљи, последњи у Нишу и Краљеву, потом у региону, па интерконтинентална гостовања. Саставни део изузетног ансамбла је

исто толико добар оркестар који са инструментима базираним на народном мелосу настоји да врати звук симфонијског. Музика коју изводи базира се на гудачима, дувачима, ритам секцији и неизоставној хармоници. Оркестар негује и народну музику која није уско везана за сценско извођење, а вокални део ансамбла омогућава наступе на искључиво певачким концертима. За разлику од свих других оркестар „Кола“ има обавезу да извођење прилагоди сценском игрању, да прати ритам, темпо, играче, кореографију који у синергији стварају чаролију која се зове уметност народне игре, песме и музике. Тешко је замислити било који фолклорни ансамбл без костима прилагођених кореографији, а у фундусу „Кола“ има и оригиналних који потичу с краја 19. века. Богатство најразличитијих костима повод је за размишљање о каталогу у коме би јасно били разграничени оригинални од реплика. Сазнање да време чини своје, а да су костими стално у употреби, води ка по-

треби да се изврши рестаурација и конзервација појединих примерака. - Кад сам то покушао дошли смо до проблема, јер музејски конзерватори и рестауратори не знају како да се ти примерци рестаурирају на начин да имају употребну вредност и да играчи у њима играју. Они не стоје у витрини као у музеју, па покушавамо да нађемо начин да неку технику којом би се заштитили и вратили у фундус. У њему су ретки примерци ношње из Призрена, грађанске ношње са Косова, костими који су скупљани годинама и као вредни примерци сведоче о традицији земље и региона. Због њиховог значаја играчи имају обавезу да о костимима знају све, како се облаче, одржавају, пакују и чувају. Део нашег живота је брзо пресвлачење између тачака, па је ту увек колега да помогне и затегне све да би на сцени било перфектно. Важан део наступа су шминка и фризура, а кад смо променили начин презентације са новим светлима и филтерима уочили смо да је шминка прејака тако да сада

радимо на томе да је прилагодимо свакој ситуацији – објашњава Декић пред краљевачки концерт који занимљивошћу одступа од традиционалног. Необичан избор базира се на кореографијама које се не виђају често, а почиње приказом Лазаричког обичаја из Горње Пчиње, фантастичном кореографијом која садржи обичај какав годинама у назад негује „Коло“. Следе игре са Старе планине и Источне Херцеговине, па сплет игара из Срема под називом „Шта се сјаји у Јовином двору“. Играчки део допуњавају игре из Шумадије и Тројно чобанско надигравање из Источне Србије пре него што вокални солиста и женска певачка група отпевају песму „Цвати ружо“. До краја овог необичног концерта који ће се дуго памтити пред Краљевчанима је, у препуној великој дворани Дома Војске Србије, изведена Врањанска свита, игре из Дубоког у Источној Србији и сплет народних мелодија у извођењу народног секстета Ансамбла „Коло“. Т. Радовановић

МАГАЗИН

19.4.2015.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Бездушни „Бездушни“ је наставак истоименог хит-филма снимљеног 2012. године по бестселеру Сергеја Минајева, који је исте године отворио Међународни филмски фестивал у Москви. Филм је у пет категорија номинован за награду „Златни орао“, а победио у две. Проглашен је за најбољи филм године, а Данилo Козловски добио „Златног орла“ за најбољу мушку улогу. У првом делу описан је живот двадесетдеветогодишњег менаџера Макса који је апсолутно сигуран у свој успех и срећу, а све што ради је да зарађује и троши новац. Обиље новца омогућава му

живот на високој нози који у савременој Москви значи провођење времена у екстравагантним клубовима где истинска забава не постоји, већ се своди на доказивање престижа уз разврат. Скупа кола, луксузни стан, ноћни клубови, лепе девојке, журке и дрога испуњавају његов живот, а кад једног дана сретне девојку са друге стране живота, почиње да схвата да нешто није у реду са његовим начином живота. Од тада све око њега и у њему почиње да се мења. Ипак у тренутку када главни јунак спознаје одсуство сваког смисла и радости и сулудо расипање снаге на живот пун порока, све почиње да се руши као кула од карата. У другом делу филм прати Макса

Андрејева који сматра да је најбоље место за нови почетак на супротном крају света на острву Бали у југоисточном делу Азије. Оно што не зна је да не може занемарити своју прошлост, па га околности натерају да се врати у домовину и донесе врло тежак избор. Ту се дешава оштар заокрет – број ликова и нових имена се повећава, а гледаоци добијају представу о величини корупције и интрига које постоје у јавним корпорацијама, док Макс послушно почиње да ради као двоструки агент, јер нема другог избора. Од тог момента радња филма се развија попут синусоиде, а успони и падови постају карактеристичне одлике до самог краја.

У филму играју Данила Козловски, Артем Михалков, Михаил Ефремов, Марија Андрејева, а једну од главних улога је остварио Милош Биковић. За снимање филма потрошено је 2,8 милиона долара, а укупна зарада од приказивања у руским и иностраним биоскопима у свету достигла десет пута више. Филм је на репертоару до 22. априла, а пројекције почињу у 20. сати.

Ноћна потера Некада успешни професионални убица Џими Конлон својевремено познат као Копач гробова видео је и боље дане. Био је дугогодишњи

најбољи пријатељ мафијашког шефа именом Шон Мегвајер, а у 55. години живота га прогањају грехови прошлости и упорни полицијски детектив који га у стопу прати већ тридесет година. Детектив му је за петама и све ближи, као и дно које само што није дотакао празнећи редом чаше вискија. Када његов син Мајк постане мета, Џими ће морати да бира између праве и криминалне породице којој је припадао, а коју води његов најбољи пријатељ и мафијаш Шон Мегвајер. Док Мајк бежи Џими је суочен с једином казном за прошле грешке, сачувати сина од судбине с којом је сигуран да ће се сам суочити. Џими се нигде не осећа сигурним, а пред њим

је тек једна ноћ у којој мора открити где тачно може пронаћи верност и видети да ли коначно може да исправити неке ствари. На почетку приказивања у Северној Америци филм је побрао позитивне критике док се на листи најгледанијих филмова нашао на другом месту, одмах иза „Пепељуге“. Већ у првом викенду приказивања филм је оправдао свој буџет зарадивши преко педесет милиона долара. Филм се приказује у пројекцијама које почињу у 22. сата. Т. Радовановић

МАГАЗИН 19.4.2015.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 19. ? 25. АПРИЛА

МАГАЗИН

19.4.2015.

19. април

531. — Битка код Калиника на Еуфрату: Бројчано надмоћнија источноримска војска предвођена Велизаром поражена од стране Сасанидских Персијанаца. 797. — У Цариграду византијски цар Константин VI збачен и ослепљен по наређењу сопствене мајке Ирине. 1587. — Енглески адмирал Франсис Дрејк ушао у луку Кадиз и потопио шпанску флоту. 1713. — Римско-немачки цар Карл VI објавио статут породице Хабзбург, „Прагматичну санкцију“, да би осигурао престо за кћерку Марију Терезију. 1775. — Биткама код Лексингтона и Конкорда почео Амерички рат за независност од Велике Британије. 1783. - Конгрес САД је објавио завршетак рата. 1839. — Потписан Лондонски споразум којим су европске државе признале независност Краљевине Белгије. 1867. — Турски изасланик на Калемегдану кнезу Михаилу Обреновићу предао кључеве Београда и других српских градова из којих се повукла турска посада. Као симбол османске суверености над Србијом остала турска застава, уз српску, на зидинама Београдске тврђаве. 1911. — У Португалији одвојена црква од државе.

1921. — Ступио на снагу закон о подели Ирске на Републику Ирску и Северну Ирску, која је остала део Велике Британије. 1932. — Влада Краљевине Југославије донела Закон о заштити земљорадника којим је проглашен шестомесечан мораторијум на дугове и обустављена присилна заплена имовине. Око 709.000 сељака дуговало седам милијарди динара, махом зеленашима и трговцима. 1943. — У Варшави почео је устанак у Варшавском гету када су нацисти ушли у Варшавски гето да прикупе преостале Јевреје. 1945. — Америчке трупе у Другом светском рату заузеле немачки град Лајпциг. 1951. — У Лондону одржано прво такмичење за мис света. Победила мис Шведске. 1960. — Први председник Јужне Кореје Сингман Ри повукао се са власти под притиском студентских протеста широм земље због изборних превара. 1975. — Индија лансирала први сателит. 1984. — Лансиран први кинески телекомуникациони сателит. 1993. — Више од 80 припадника америчке верске секте Лоза Давидијанаца, укључујући вођу Дејвида Кореша, убили федерални агенти кад су, после 51 дана опсаде, упали у седиште

секте у тексашком граду Вејко. 1994. — У Француској на доживотну робију осуђен нацистички ратни злочинац из Другог светског рата Пол Тувије. 1995. — Од експлозије камионабомбе у деветоспратној згради федералних институција у Оклахома Ситију погинуло 168, а више од 400 људи повређено. Напад извршио бивши амерички војник Тимоти Маквеј над којим је 2001. извршена смртна казна. 2003. — Сомалијски председник Дахир Ријали Кахин проглашен за победника првих вишестраначких председничких избора у тој земљи. Добио 80 гласова више од свог противника.

20. април 491. — Источноримски (византијски) цар Анастасије I, иначе присталица монофизитске јереси, крунисан у Цариграду пошто је потписао изјаву о оданости православљу. 1526. — У бици код Панипата могулски вођа Бабер с 2.000 бораца поразио 10.000 војника султана Ибрахима од Делхија, чиме је почела двоиповековна владавина Могула над Индијом. 1653. — Вођа Енглеске револуције Оливер Кромвел је распустио Крњи парламент. 1657. — У Енглеско-шпанском рату

енглеска флота, под командом адмирала Роберта Блејка, напала и потопила свих 16 шпанских ратних бродова у луци Санта Круз на Тенерифима, а потом разорила град. 1775. — Почела је опсада Бостона након битака код Лексингтона и Конкорда у Америчком рату за независност. 1792. — Француска објавила рат Аустрији, Пруској и Сардинској краљевини. 1841. — У филаделфијском листу „Грахамс магазин“ објављена приповетка Едгара Алана Поа „Убиства у Улици Морг“, која се сматра првом детективском причом. 1919. — У Београду почео Оснивачки конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије, која је 1920, на конгресу у Вуковару, променила име у Комунистичка партија Југославије. 1936. — Италијанске трупе окупирале Етиопију. 1945. — Заточеници Концентрационог логора Јасеновац одлучили су се на пробој из логора. 1972. — Амерички свемирски брод „Аполо 16“ се спустио на Месец. 1978. — Совјетски авиони су оборили јужнокорејски авион након што је неовлашћено ушао у совјетски ваздушни простор. 1984. — Велика Британија објавила да ће њена администрација у Хонгконгу престати с радом 1997. 1986. — Пијаниста Владимир Хоровиц, који је напустио Русију 1925, после 61 године одржао концерт у СССР. 1992. — Снаге Војске Републике Српске блокирале Сарајево захтевајући поделу града. Блокада и грана-

тирање града трајали током целог рата, завршеног потписивањем Дејтонског споразума у новембру 1995. 1999. — Двојица тинејџера из Колорада су пуцали на своје наставнике и другове у средњој школи Колумбајн, убивши притом 12 ученика и једног наставника, а затим и себе. 1999. — Током ваздушних напада НАТО на Југославију у Храму светог Саве у Београду литургију служили руски и српски патријарх Алексеј II и Павле, после које су се „Молитвом за мир“ обратили десетинама хиљада људи окупљених на платоу испред цркве. 2003. — Министарство здравља Кине саопштило да је од атипичне упале плућа у Пекингу оболело 339 особа, од којих је 18 умрло, чиме су кинеске власти први пут званично признале размере епидемије САРС-а. САРС те године погодио 20 земаља, а највише заражених регистровано у Кини и Хонгконгу. 2010. — Након експлозије на нафтној платформи Дипвотер хорајзон у Мексичком заливу почело је истицање нафте у море, што је највећа еколошка катастрофа у историји САД.

21. април 753. п. н. е. — Ромул, према историчару Марку Теренцију Варону, основао Рим. 1836. — Тексашани су поразили Мексиканце у бици код Сан Хасинта, што је омогућило независност Тексаса, који је 1845. ушао у састав САД. 1856. — Аустралија прва у свету увела осмочасовно радно време.

1882. — У Народном позоришту у Београду изведена прва српска оперета "Врачара" Даворина Јенка, аутора српске химне "Боже правде". 1924. — Основана Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д. 1941. — Шефови дипломатија Немачке и Италије Јоахим фон Рибентроп и гроф Ћано у Другом светском рату се договорили о подели Југославије на немачко и италијанско подручје. 1945. — Последње немачке трупе повукле се из Болоње у Италији. Црвена армија је ушла у предграђе Берлина. 1960. — Престоница Бразила премештена из Рио де Жанеира у Бразилију. 1967. — Војним пучем у Атини успостављен режим "грчких пуковника" који су седам наредних година спроводили војну диктатуру у Грчкој. 1993. — Врховни суд Боливије на 30 година затвора осудио бившег диктатора Луиса Гарсију Месу због масовних убистава и кршења Устава. 1996. — Коалиција левог центра победила на Изборима у Италији. То је била прва победа левице у Италији од Другог светског рата. 1997. — Први кинески војници ушли у Хонгконг у оквиру припрема за прелазак те британске колоније 1. јула под суверенитет Кине. 1999. — У ваздушним нападима НАТО на Југославију погођени пословна зграда "Ушће" у Новом Београду и Жежељев мост на Дунаву у Новом Саду. 2000. — Парламент Русије ратификовао руско-амерички Споразум о ограничавању нуклеарног наоружања, СТАРТ 2.

2003. — Капетан Југословенске народне армије Мирослав Радић предао се властима Србије и 17. маја изручен Хашком трибуналу, пред којим је оптужен за ратне злочине у Вуковару, с Милом Мркшићем и Веселином Шљиванчанином. 2004. — Бивши израелски нуклеарни техничар Мордехај Вануну изашао из затвора Ашкелон, на југу Израела, у којем је провео 18 година, од чега 11 у самици, због издаје и шпијунаже. Вануну ухапшен и осуђен пошто је 1986. у интервјуу британском листу "Сандеј тајмс" открио израелски програм развоја нуклеарног оружја.

МАГАЗИН

19.4.2015.

22. април

1500. — Португалски морепловац Педро Алварес Кабрал на путу за Индију открио Бразил. 1529. — У Сарагоси потписан уговор којим су Шпанија и Португал одредиле границе интересних зона у Тихом океану. 1836. - Амерички Конгрес одобрио је ковање два цента, прве америчке кованице која је носила речи "In God We Trust". 1838. — Британски брод „Сиријус“ први прешао Атлантски океан користећи искључиво парни погон. Путовање од британске луке Корк до

америчке луке Њујорк трајало 19 дана. 1913. — Након дугих борби здружене снаге краљевина Црне Горе и Србије освојиле Скадар, чиме су окончане борбе у Првом балканском рату. 1913. - Бољшевичке новине Правда први су пут објављене у Санкт Петербургу у Русији. 1915. — Немачка војска у Првом светском рату на Западном фронту код Ипра први пут употребила бојни отров, касније назван иперит. 1930. - Потписан је Лондонски поморски споразум којим се регулисало подморничко ратовање и ограничила бродоградња. 1934. — У Београду основано Астрономско друштво „Руђер Бошковић“. 1944. — На аеродрому Бенина код Бенгазија у Либији у Другом светском рату формирана Прва ваздухопловна ескадрила Народноослободилачке војске Југославије. Ескадрилу чинило 16 борбених авиона „спитфајер“. 1969. — Британац Робин Нокс Џонстон упловио у луку Фалмут и тиме окончао прво путовање око света једрилицом. Путовање трајало 312 дана. 1970. — Први пут прослављен Дан планете Земље. 1975. — У Хондурасу војним пучем смењен председник, генерал Освалд

Лопес Арелано. 1990. — На првим вишестраначким изборима у Хрватској победила Хрватска демократска заједница, а њен лидер Фрањо Туђман изабран за председника Председништва Хрватске. По проглашења независности Хрватске од СФРЈ 25. јуна 1991. Туђман постао председник Хрватске. 1992. — У серији експолозија у канализационом систему у мексичком граду Гвадалахара погинуло око 200 људи. 1995. — Војне снаге племена Тутси у Руанди напале избеглички камп „Кибехо“, у којем су били смештени припадници племена Хуту, и побиле око 2.000 људи. 1996. — Нападима ОВК на југословенске снаге безбедности, тихо отпочео Косовски рат. 1997. — Перуанска војска успела да уђе у резиденцију амбасадора Јапана у Лими и да ослободи 71 таоца које су четири месеца држали герилци левичарског покрета „Тупак Амару“. У акцији погинули један талац, три војника и свих 14 герилаца. 1999. — У ваздушним ударима НАТО на Југославију погођена резиденција председника Слободана Милошевића, претходно испражњена. 2003. — КФОР ухапсио вођу расформиране илегалне Ослободилачке

војске Прешева, Бујановца и Медвеђе Шефћета Мусљиуа.

23. април 1660. — Мировним уговором из Оливе, Пољска је препустила Шведској Ливонију с градом Ригом. 1728. — У пожару уништен велики део Копенхагена. 1913. — Турци у Првом балканском рату Скадар предали Црногорцима. Одлуком великих сила 14. маја Црногорци се повукли, а Скадар припао Албанији. 1938. — Судетски Немци тражили, уз подршку Хитлера, пуну аутономију у оквиру Чехословачке. Минхенским споразумом у септембру исте године Хитлер Судете припојио Немачкој, а 1939. окупирао Чехословачку. 1941. — Грчка војска капитулирала пред трупама нацистичке Немачке, а краљ и Влада напустили земљу. 1945. — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила нацистичке логоре "Захсенхаузен" и "Равензбрик". 1975. — Последња јужновијетнамска влада поднела оставку, а председник САД Џералд Форд признао пораз у Вијетнамском рату. 1990. — Премијер Кине Ли Пенг допутовао у Москву. То је била прва посета једног кинеског премијера СССР-у

после 26 година. 1997. — Председници Русије и Кине Борис Јељцин и Ђанг Цемин потписали декларацију којом су се успротивили доминацији једне супер-силе у постхладноратовској ери. 1998. — У Србији, на референдум о страном посредовању у решавању проблема на Косову и Метохији, изашло 73,05 одсто гласача, а против учешћа страних представника изјаснило се њих 94,73 одсто. 1999. — Тридесетог дана ваздушних напада НАТО-а на Југославију погођена зграда државне телевизије. Погинуло 16, повређено 18 радника. Уништено и више репетитора Радиотелевизије Србије. 2003. — Светска банка одобрила кредит од 80 милиона долара за подршку реформама социјалног сектора у Србији. У Пекингу одржани први директни преговори САД и Северне Кореје после признања Северне Кореје да је тајно радила на унапређењу нуклеарног оружја и тиме прекршила међународне обавезе.

24. април 1792. — Француски капетан Клод Жозеф Руже де Лил компоновао је "Марсељезу", која је касније постала

химна Француске. 1815. — У Такову, под вођством Милоша Обреновића, почео је Други српски устанак против турске власти. Устанак је окончан споразумом којим је Србија добила самоуправу. Милош Обреновић касније се изборио за положај аутономне кнежевине и наследног кнеза. 1877. — Русија објавила рат Отоманској империји. 1898. — Шпанија објавила рат САД као одговор на ултиматум америчке администрације да се шпанска власт повуче са Кубе. 1916. — У Даблину почео антибритански устанак за независну Ирску Републику. Британске трупе угушиле су устанак за шест дана. 1945. — Америчке трупе су у Другом светском рату ослободиле немачки концентрациони логор Дахау. 1950. — Формирана држава Јордан спајањем краљевине Трансјорданија и Палестине под јорданском окупацијом. 1970. — Кина је лансирала први вештачки сателит. 1975. — Троје људи погинуло у нападу немачке терористичке групе Бадер-Мајнхоф на амбасаду Немачке у Стокхолму. 1987. — Слободан Милошевић, тадашњи председник Председништва

19.4.2015.

МАГАЗИН

Савеза комуниста Србије, посетио је Косово Поље и дао подршку Србима са Косова који су се жалили на све агресивнији национализам косовских Албанаца. Та подршка, симболично изражена реченицом "Нико не сме да вас бије", означила је почетак српског популистичког таласа на чијем ће челу у наредних 13 година бити Слободан Милошевић. 1991. — Влада Јужне Африке саопштила да је постигла договор с Афричким националним конгресом Нелсона Манделе да до 30. априла 1991. ослободи све политичке затворенике. 1992. — Герилски лидери у Авганистану договорили су се да Савет од 50 чланова преузме власт после рушења комунистичког режима Наџибулаха. 1996. — Палестински парламент у избеглиштву је из повеље Палестинске ослободилачке организације избацио одредбу о уништењу Израела. У Пекингу, председници Русије и Кине Борис Јељцин и Ђанг Цемин договорили су се о новим односима две земље. 2003. — Министарство унутрашњих послова Србије поднело је Окружном тужилаштву у Београду кривичну пријаву против бившег председника Југославије Слободана Милошевића и још осам лица осумњичених за умешаност у убиство бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболића. Јужноафрички суд осудио је хероину антиапартхејда Вини Мадикизела-Мандела, бившу супругу некадашњег председника Нелсона Манделе, на шест година затвора због преваре и крадје. Након жалбе казна јој је смањена на три и по године затвора. 2004. — Папа Јован Павле Други поставио је једну опатицу на одговорну позицију у Римокатоличкој цркви, треће место у конгрегацији која руководи верским редовима. То је највише место које је једна опатица икада заузела у админситрацији Римокатоличке цркве. САД су ублажиле економске санкције Либији, пошто је напустила програм производње оружја за масовно

уништење. Санкције су биле на снази од 1986. године. Кипарски Грци су двотрећинском већином на референдуму одбили уједињење са кипарским Турцима и тиме спречили да цео Кипар уђе у Европску унију.

25. април 1512. — Турски султан Селим I ступио на престо. 1792. — На погубљењу друмског разбојника Жака Пелетјеа на Тргу Де Грев у Паризу у Француској први пут употребљена гиљотина. 1859. — Према пројекту конзула Француске у Александрији Фердинана де Лесепса почело копање Суецког канала. Каналом дугим 161 километар спојено, у новембру 1869, Средоземно и Црвено море и створен најкраћи пловни пут из Европе ка Средњем и Далеком истоку. 1915. — Почела битка на Галипољу, једна од највећих битака у Првом светском рату, у којој је Турска победила савезничке трупе под британском командом. То је била и једина победа турске војске у том рату. У осмомесечној бици погинуло око 7.000 Аустралијанаца и око 2.000 Новозеланђана. 1920. — Пољске трупе упале у Украјину, брзо напредовале и 6. маја заузеле Кијев. Миром у Риги 12. марта 1921. Пољска добила од Совјетске Русије територију с више милиона Украјинаца и Белоруса. 1945. — Совјетске и америчке трупе среле се, први пут у Другом светском рату, код места Торгау у Немачкој. У Сан Франциску 45 земаља антихитлеровске коалиције, укључујући Југославију, почело оснивачку конференцију Уједињених нација. 1974. — У Португалу у „Револуцији каранфила“ оборен аутократски режим Марсела Каетана. 1975. — На првим слободним изборима после пола века победила Социјалистичка партија Марија Соареша. 1980. — Мисија командоса САД, која је требало да спасе 53 члана Амбасаде САД у Техерану, држане као

таоце, пропала у иранској пустињи после погибије осам Американаца у судару хелокоптера са авионом. Срушио се дански "боинг 727" који је превозио британске туристе на линији Манчестер-Тенерифе. Погинуло свих 146 путника и чланова посаде. 1982. — Последњи израелски војници напустили Синај, окончавши петнаестогодишњу окупацију тог египатског полуострва. 1993. — На референдуму у Русији 62 одсто гласача подржало реформе председника Бориса Јељцина. У присуству мировног посредника, лорда Овена, председници Југославије, Србије и Црне Горе Добрица Ћосић, Слободан Милошевић и Момир Булатовић покушали да убеде лидера Републике Српске Радована Караџића да потпише коригован ВенсОвенов мировни план. Наредног дана Скупштина Републике Српске одбила план, рат у Босни настављен, а Југославији пооштрене санкције међународне заједнице. 1994. — У Лондону формирана Контакт-група за координацију дипломатских акција САД, Русије и Европске уније у рату у Босни. 1999. — Авијација НАТО срушила друмско-железнички „Жежељев мост“, већ оштећен у три напада претходних дана. Нови Сад тако остао без последњег од три моста на Дунаву. 2000. — У Београду убијен директор „Југословенског аеротранспорта“ Жика Петровић. 2002. — Русија саопштила да су руске трупе убиле Катаба, једног од најтраженијих људи у земљи, чеченског лидера арапског порекла, за којег се сумњало да има блиске везе са Ал Каидом. 2004. — За председника Аустрије изабран кандидат Социјалдемократске партије Хајнц Фишер. 2006. — Тужилаштво за ратне злочине Србије је подигло оптужницу против осам особа за убиство 48 цивила у Сувој Реци, на Космету, 26. марта 1999. године.

МАГАЗИН 19.4.2015.

МАГАЗИН

19.4.2015.

Из Полицијске управе Краљево

СМИРИВАЊЕ У СВИМ ОБЛАСТИМА едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 6. до 12. априла карактерише знатно смиривање у односу на само недељу дана раније. О томе сведочи податак да је број евидентираних кривичних дела

мањи скоро за трећину, па су уместо 42 у првој недељи априла забележена 32 кривична дела. Од укупног броја само једно се сврстава у област привредног криминала, а преосталих 31 у ону која полиција третира као општи. У односу на неке раније периоде већи

је и успех у откривању починилаца, па су инспекторима криминалистичке полиције познати извршиоци 13 кривичних дела. У области јавног реда и мира смиривање је још знатније, јер је евидентирано само дванаест прекршаја од

Заједничком акцијом припадника Министарства унутрашњих послова из Краљева и Крушевца ухапшени су држављанин Хрватске са пријављеним боравиштем у Србији М. М. (1979), и Н. Т. (1954) из Вршца под сумњом да су извршили кривично дело које закон третира као неовлашћену производња и стављање у промет опојних дрога. Прегледом аутомобила марке „поло“ хрватских регистарских ознака, којим је управљао М. М, пронађена су четири пакета бруто тежине око 2.124 грама са браон прашкастом материјом за коју се сумња да је хероин. Пронађена материја је уз потврду одузета и биће прослеђена на вештачење, а осумњиченима је одређено задржавање до 48 сати. којих трећину чине туче. Значајним се сматра податак да је укупан број прекршаја у другој недељи априла мањи од броја туча с почетка месеца. Безбедност саобраћаја карактерише идентичан број саобраћајних незгода као и недељу дана раније, али се

разликују по структури у којој 4 отпада на оне са повређеним лицима, а 6 на незгоде у којима је причињена само материјална штета. Четири особе су задобиле лакше телесне повреде, штета је премашила 700 хиљада динара, а евидентирано је и 433 прекршаја учес-

ника у саобраћају који се нису придржавали прописа. Најмирније је и овога пута било у области заштите од пожара јер припадници Ватрогасно-спасилачке јединице нису имали потребе да интервенишу. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

Заплењено два кила хероина

МАГАЗИН 19.4.2015.

Развој тениског спорта региона Шумадије и Западне Србије

МАГАЗИН

19.4.2015.

КРАЉЕВО РЕГИО

ОНАЛНИ ЦЕНТАР

- Основни циљ регионалног тениског центра је да открива талентоване тенисере и помаже напредовање оних који то заслужују, а нису у могућности све да пропрате финансијски. – Кад за неколико године буду обезбеђени сви инфраструктурни услови Краљево ће постати највећи тениски центар у Србији. – Од десет људи који су добро засукали рукаве тек двојица су плаћени за оно што раде. – Тенис као школски спорт. – Предраг Петронијевић најзаслужнији што је седиште Тениског савеза региона Шумадије и Западне Србије из Чачка премештено у Краљево. - Пре годину дана, кад у то нико није веровао, једино је Петронијевић био сигуран да ће меч Светске групе Дрјвис купа између репрезентација Србије и Хрватске бити одржан у Краљеву

ве до пред крај претходне године, кад је јавности први пут пласирана информација да би Краљево могло да буде домаћин меча Светске групе Дејвис купа између тениских репрезентација Србије и Хрватске, само малом броју Краљевчана је била позната информација да је за то најзаслужнији Тениски савез Шумадије и Западне Србије. Још мањем броју њих је, ако се искључе они који се у граду баве тенисом или као представници медија прате збивања у овој области, да је седиште савеза у марту исте године из Чачка дислоцирано у Краљево. За једно и друго, али и за велики успех краљевачког клуба који се сврстава међу четири водећа у земљи, најзаслужнијим се сматра председник овог савеза Предраг Петронијевић. Тениски спорт се сврстава у ред оних који нису доступни широким масама првенствено због чињенице да изискује велике трошкове које није у могућности да подмири велики број појединаца. То се посебним проблемом чини у Краљеву које годинама у назад стагнира у економском погледу. Све ово повод је за размишљање о формирању регионалног тениског центра каквих нема ни на територији три по много чему већа регионална савеза, Београда, Војводине и Источне Србије. Основни циљ регионалног центра је да открива талентоване тенисере и помаже напредовање оних који то заслужују, а нису у могућности све да пропрате финансијски. На путу од аматерског до професионалног бављења тенисом, а чини се да је овај други главни мотив бројних који се опредељују, очекују бројни изазови, али и велики број тренера почев од селектора женске и мушке репрезентације Србије до свих других чији је задатак да подучавају али и прате напредовање до нивоа кад нови играчи стасају да заузму место у националном тиму. Будући регионални тениски центар ангажоваће бар осам тренера за свакодневни рад са децом уз два кондициона задужена за физичку спремност оних који траже место у тениском свету.

МАГАЗИН

19.4.2015.

У ситуацији када бројни спортски клубови, међу њима и тениски, једва састављају крај са крајем тешко могу значајније да помогну својим члановима, па је значај регионалних центара и у томе што отвара могућност да привуче најмлађе организацијом бесплатних школа. Акценат се ставља на децу већ од шесте године живота уз настојање да се сваком од њих, макар их било и више стотина, бар једном годишње омогући присуство бесплатној школи тениса. У регионалном савезу преовладава уверење да би чак и ако сваки двадесети остане у тенису током неколико година могла да буде створена значајна база из које би се регрутовали репрезентативци Србије. У тенису се до успеха не долази без одговарајуће квалитетне инфраструктуре, а изградњом нове у Краљеву по стандардима Међународне тениске федерације највише добија управо Тениски савез Шумадије и Западне Србије. - Тенис је скуп спорт примамљив за јаке спонзоре. Зато преговорамо са неколико њих са циљем да изаберемо једног квалитетног који би нас пратио у свему. Савез учествује у раду регионалног центра на начин да обезбеђује тренере и добре спаринг играче што је посебно значајно, јер су нам поред финансија неопходни и квалитетни кадрови – каже Петронијевић уз подсећање да се до успеха не долази без великог дуготрајног рада. Најбољи доказ је све што је у Краљеву учињено за кратко време, а потврђено организацијом великог спортског догађаја који се оцењује историјским у дугогодишњој спортској историји града. Након њега пажња председника регионалног тениског савеза усмерена је на завршне радове који подразумевају замену гранулата на спољним теренима, подешавање јачине светла рефлектора и других параметара у складу са међународним стандардима. Планирано је да регионални тениски центар ради током целе године, а у време кад временски услови не дозвољавају рад на отвореном потребне услове треба да обез-

беди балон сала. До тада је неопходно додатно инфраструктурно опремање, постављање нове подлоге, изградња мокрог чвора, свлачионица и обезбеђење грејања, а размишља се и о ресторану у коме би боравили родитељи док деца тренирају. За то је потребно да прође неколико година када се очекује да Краљево постане највећи тениски центар у Србији као место припрема за различите турнире. Иако би значајна улагања у инфраструктуру тешко самостално могао да издржи било који клуб чак и у много просперитетнијим временима тениски радници су оптимисти, па очекују да Краљево брзо постане место окупљања будућих тениских асова са територије Шумадије и Западне Србије - Имамо план да уврстимо тенис у школске спортове, да организујемо такмичења ради његове популаризације, а децу доводемо да играју, навијају и да се друже. У том смислу је и претходних година урађено доста, а тежња да се у спорт укључи што више деце у други план ставља и зараду – каже Петронијевић који је прве тениске кораке направио на теренима поред Ибра још као четворогодишњак. То је и повод да се потпуно посвети раду свестан да је то једини начин који води ка реализацији свега што је замислио, а прихватили органи регионалног савеза Скупштина и Управни одбор. У време док смо разговарали очекивало се да радови на спољним теренима буду завршени за неколико дана. Интензитет којим се обављају, слика коју носи у глави Предраг Петронијевић и амбиција са којом прилази послу довољни су за уверење да ће у наредних шест месеци место на коме се налазе тениски терени променити изглед до непрепознавања. Ма колико се као предуслов за сваки квалитетан рад стављало обезбеђење довољне количине новца није безначајна ни посвећеност раду свих који су заљубљени у овај спорт. То потврђује и чињеница да је добро засукало рукаве десетак људи од којих су тек двојица плаћени за оно што раде. Повод за

Предраг Петронијевић

19.4.2015.

МАГАЗИН

такав став је сазнање да су у идеји о формирању регионалног тениског центра препознали квалитет до кога се стиже само великим радом, уз подршку привредника који су изразили жељу да пруже помоћ. Ма колико се за име Предрага Петронијевиће у првој недељи марта ове године везивале активности око дистрибуције улазница за меч између репрезентација Србије и Хрватске његови корени су и у читавој причи много дубљи. Без жеље да крије било који детаљ организације, чак ни оне којима се сумњичи за махинације које је истраживала и полиција, наш саговорник подсећа да је још пре годину дана, кад у то нико није веровао, био уверен да би до краја све могло да буде доведено на најбољи могући начин. На први помен идеје о организацији меча сумња се појавила и у Тениском савезу Србије ма колико их амбициозни председник регионалног савеза убеђивао у супротно. Иако је постојала доза сумње није изостала подршка поготово кад се дошло до

сазнања о неисцрпној енергији и жељи да се велики спортски догађај одржи ван великих центара. У време кад је жребом одлучено да противник Србије не буду ни Бразил ни Аргентина једини човек који је веровао да ће меч против Хрватске бити одигран у Краљеву био је Предраг Петронијевић. Подршку су пружили потпредседник Тениског савеза Србије Милан Вучковића, менаџер националног тима Чедомир Шошкић и селектор репрезентације Србије Богдан Обрадовић. - Дејвис куп сам гурао већ дуже време, а кад је било извесно да је противник Хрватска још јаче. И поред оцене меча високо ризичним , и сумње да можемо да га организујемо, био сам толико упоран да су у савету препознали спремност, а кад су видели халу више се није постављало питање услова за одржавање меча. И у Краљеву се јавила сумња у могућност одржавања меча изазвана сазнањем да се у новој хали нешто дешава први пут. Било је тешко јер је, у тренутку кад

је за организацију били заинтересовани Београд и Нови Сад, 98 одсто људи било против. Колико год смо ми гурали целу причу Београд и Нови Сад су се повлачили да би на крају остали само ми, а иако сам у новембру прошле године био сигуран, страховали смо од контроле Међународне тениске федерације због малог капацитета хотела у граду. Кад је Богдан Обрадовић обавио разговор са играчима нису сви били спремни да подрже ову идеју, али је велику улогу одиграо Новак Ђоковић. На њега је утицао Горан Ђоковић који је био овде, видео како све изгледа, сликао и на најлепши начин представио Краљево, па је Новакова реч била пресудна – прича Петронијевић. Да су страхови били оправдани потврдио је контролор Међународне тениске федерације Грег Гилберт након што је провео два дана у Краљеву. Сама дворана је пружала довољно услова за квалитетну организацију меча, али не и прес центар у коме се очекивало четири стотине представ-

ника најразличитијих медија. Кад је приликом гласања у Лондону потврђено да Краљево нема довољно квалитетних смештајних капацитета одлучујућом се потврдила улога Слободана Живојиновића који је успео да одложи доношење коначне одлуке. Само два дана ксније Гилберт је поново у Краљеву и Врњачкој Бањи како би се уверио у могућности квалитетног смештаја такмичара, званичника федерације, новинара и навијача. Услов да се од хотела у коме су смештени такмичари до хале у којој се игра меч стиже за мање од 20 минута елиминисан је агресивнијом вожњом, па је приликом мерења времена измерено свега 17 минута. И овај податак је допринео да већ сутрадан Краљеву буде поверена организација меча против Хрватске. Сазнање да би се током одржавања меча, можда и који дан пре и после њега, Краљево нашло у центру пажње бројних светских медија било је довољно да потребну подршку пруже представници локалне самоу-

праве и Рашког управног округа. Ма колико представници бројних локалних органа настојали да у први план истакну своју улогу све конце је у рукама ипак држао тридесетогодишњи Предраг Петронијевић, а терет који је прихватио изгледао је много тежи у светлу чињеница да се игра меч против репрезентације Хрватске. Тек месец дана након завршетка меча, кад је могло мирне главе да се размишља о свему што дешавало али и шта је могло да се деси, полако је почела да се сагледава сва тежина терета од кога су се одмицали сви сем Петронијевића који је прихватио задатак без довољно информација о свему што га чека. И поред свега ни у једном тренутку није попуштало самоупоуздање проистекло из уверења да је и у малој средини могуће организовати такмичење највишег ранга. Посебан мотив била је жеља да се целом свету покаже да Србија није само Београд. Спона између краљевачке екипе и Међународне тениске федерације све време је био Вук Николић који је последњих

осам година укључен у Дејвис куп такмичења. - У самом почетку у екипи је било троје људи, Милан Вучковић, Вук Николић и ја, а већ седмог дана више од тридесет јер нисмо хтели да се правимо паметни већ да у организацију укључимо професионалце за поједине области. Сви су Краљевчани сем Стеве Ђурића из београдске Арене који је задужен за халу. Велики део терета поднела је „Амига“ и њихови људи који су у хали били присутни нон-стоп читавих месец дана пре одржавања меча. Ништа нису наплатили, а и локална самоуправа је помогла финансијски кад се дошло до закључка да је одржавање важног спортског догађаја корисно за град – каже Петронијевић подсећањем да је испод врха пирамиде на коме су била тројица радило више од хиљаду људи почев од оних који су постављали терен, преко волонтера и обезбеђења до техничке екипе Радио телевизије Србије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs