MagazIN 171 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година III * Број 171 * 26. април 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

26.4.2015.

МАГАЗИН

МагазИН

на свим континентима

МАГАЗИН

26.4.2015.

Стратегија развоја града до 2020. године (11)

РЕСУРСИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Фото: М. Радовановић

- Квалитет воде за пиће контролише и прати Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље Краљево, а испитивање се врши континуално са 37 тачака на водоводној мрежи и са црпних станица изабраних тако да буде обухваћен цео град. - Извештаји Завода за јавно здравље потврђују да резултати испитаних узорака не прелазе вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. - Дневна количина сакупљеног отпада достиже 88 тона, а услуге организованог сакупљања, транспорта и одлагања обављају радници Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“, на територији обухваћеној Генералним урбанистичким планом Краљева, Матарушке и Богутовачке Бање, Ушћа и појединих приградских насеља. - Организованим одношењем отпада није обухваћено 54 сеоских месних заједница, па долази до неорганизованог одлагања смећа који се често депонује поред река, путева или другим неприступачним локацијама

Квалитет ваздуха

МАГАЗИН

26.4.2015.

Сматрајући да квалитет ваздуха представља фактор који би могао да утиче на развој града у следећих неколико године аутори стратешког документа су пошли од податка да главне изворе загађења чине продукти сагоревања горива у домаћинствима, индустрији, топланама и индивидуалним котларницама и издувни гасови у саобраћају. При том нису занемарени ни загађивачи који потичу из грађевинске делатности, неодговарајућег складиштења сировина, депонија смећа, као ни степен јавне хигијене у граду. Завод за јавно здравље спроводи системско и континуирано мерења загађености ваздуха првенствено због заштите здравља становништва, али и сагледавања утицаја предузетих мера на степен загађености о чему се сваког месеца резултати са мерама за смањење згађености презентирају члановима Градског већа. Мерење количине сумпордиоксида, чађи, ПМ честица и таложних материја врши се увек на истим

локацијама и то у Пљакином шанцу, код зграде Градске управе и Завода за јавно здравље, на локацији Женеве, код градске пекаре, у Рибници, Сијаћем пољу, у близини аутобуске станице и Полицијске управе. Резултати мерења количине сумпордиоксида у ваздуху на мерним местима Пљакин шанац, Градска управа, Завод за јавно здравље и Рибница показују да током 2012. године ни на једном нису измерене концентрације преко дозвољене дневне граничне и толерантне вредности. Средња годишња вредност сумпордиоксида је била највећа на мерном месту Пљакин шанац и није прелазила дозвољену средњу годишњу вредност за насељена места. Највише чађи у ваздуху измерено је у Пљакином шанцу у фебруару исте године, а на истом месту је забележена и највиша средња годишња вредност. Анализом добијених резултата констатовано је да концентрације сумпордиоксида и чађи имају сезонски карактер пораста и да су на свим мерним местима повећане у грејној се-

зони. Мерење присуства азотдиоксида вршено је само у Пљакином шанцу, а резултати показују да је количина била испод граничне вредности, па се закључује да су концентрације повезане са фреквенцијом саобраћаја у овом делу града. Количина таложних материја праћена је на осам мерних места: Пљакин шанац, Градска управа, Завод за јавно здравље, Женева, Пекарство, Рибница, Аутобуска станица и Сијаће Поље. Најнижа средња годишња вредност имисије измерена је у Рибници, а највиша код аутобуске станице иако ни једна није била виша од средње годишње граничне вредности. Мерења показују да је гранична вредност суспендованих честица у 2012. години износила 50 µg/m³, а анализом добијених резултата потврђено да су током 49 дана вредности биле изнад граничних иако је дозвољено да то буде до 35 дана. На основу овога се констатује да на територији града постоји оптерећење ваздуха овом врстом честица.

Квалитет земљишта Земљиште насељених места се временом покрива разним отпадима продуктима животне и радне делатности и тако формира вештачки слој који мења његове првобитне облике и састав. Земљиште се загађује минералним и органским ђубривима, хемијским средствима за заштиту биља, тешким металима, преко ваздуха, поплавним и заливним водама и ерозијама, а таква оштећења преко деградације, деструкције или тоталних искључења присутна су и у Краљеву. Захваљујући утицају разноврсних фактора на територији града се, са гледишта њиховог искоришћавања за пољопривредну производњу, среће велики број типова, подтипова и варијетета земљишта. Алувијална земљишта су распрострањена дуж тока Западне Мораве и у доњем делу тока Ибра, а варијатети ових земљишта изведени су на бази дубине профила и изражености педогенетских процеса у њима, па се јављају дубоки и плитки карбонатни

алувијум, и дубоки бескарбонатни алувијум. Ова земљишта су доста хетерогена, а да би се сачувала њихова производна вредност неопходно је обезбедити наводњавање, као и рационални састав ђубрења за сваку биљну врсту. Ливадска земљишта чине земљишни покривач вишег дела алувијалне равни Мораве, Ибра и Рибнице, а највећу површину заузимају на подручју Грдице, Адрана, Мрсаћа, с леве и десне стране пута Краљево – Лађевци. Ова земљишта су доста плодна али је, због дужег задржавања воде на њима, искоришћавање отежано нарочито за озиме усеве. Да би се искористила продуктивна способност ових земљишта, неопходно је урадити контролу плодности како се примена ђубрива не би вршила напамет и тако даље штетила њихову плодност. Површина под смоницама може се поделити у три комплекса. Највећи се налази на подручју Витановца, Печенога и Витковца, поред пута и пруге Краљево – Крагујевац и дуж реке

Груже, други на подручју Лопатнице и Врдила, а трећи у пределу северно од Чукојевца око доњег тока равничарске реке. Смонице имају добре хемијске особине, богате су биљним хранивима и хумусом, али их карактеришу лоше физичке особине па се морају поправљати правилном обрадом, ђубрењем и плодоредом. Псеудоглеј је једно од најраспрострањенијих земљишта и заузима површину од око 18 хиљада хектара. Налази се на комплексу који заузимају Ратарско имање, Грдичка коса, Јарчујак, Дракчићи, део Конарева и Врдила до Врдилске реке. Други обухвата комплекс јужно и југоисточно од Краљева у подручју Кованлука, Ратине, Јовца, Драгосињаца, Врбе, Крушевице, а трећи подручје Роћевића, Стубла, Поповића и Мрсаћа. Ово земљиште карактеришу лоше физичке и хемијске карактеристике, пре свега велика киселост, смањен садржај хумуса и мањак хранљивих елемената, па земљиште треба поправљати применом калцификације, хумификације, фосфатизације и подривања.

МАГАЗИН

26.4.2015.

Лесивирано земљиште је заступљено у истом комплексу са псеудоглејним земљиштима у која и прелазе, па их је тешко разграничити. Распрострањено је на нешто вишим теренима, терасама Западне Мораве и Ибра, а карактеришу га боље физичке и лошије хемијске особине. Земљишта су кисела, имају мањак фосфора и висок садржај мангана, никла и хрома, због чега се морају проверавати приступачни облици ових елемената да се не би акумулирали у плодовима и у ланцу исхране угрозили здравље људи. Кисело смеђе земљиште је највише распрострањено на Гледићким планинама, атарима села Лешева, Раванице, Годачице, око Рудна, Радочела и Мланче. Главни проблем ових земљишта је склоност ерозији, а због повећане киселости ограничено је гајење одређених биљних врста. Хумусно силикатно земљиште је

најзаступљеније на Столовима, подручју Богутовца, Богутовачке Бање и Станче, затим околине Ушћа, око манастира Студенице и свуда где је геолошка подлога серпентин. Ова земљишта су плитка, слабо продуктивна и сиромашна хранљивим елементима, посебно калијумом и фосфором. Имају доста магнезијума и хрома, што може бити токсично за биљке, а преко њих и за људе.

Квалитет вода Краљево се снабдева водом за пиће са четири локална изворишта којима газдује Јавно комунално предузеће „Водовод“. Квалитет воде за пиће контролише и прати Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље Краљево, а испитивање се врши континуално са 37 тачака на водоводној мрежи и са црпних станица изабраних тако да буде обухва-

ћен цео град. На годишњем нивоу се на бактериолошки и основни физичко-хемијски изврши преглед око 1.950 узорака воде за пиће, а раде се и периодичне, проширене анализе воде за пиће, као и испитивање на фенолне материје. Извештаји Завода за јавно здравље потврђују да резултати испитаних узорака не прелазе вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће.

Управљање чврстим комуналним отпадом Отпад се у Краљеву одлаже на депонију на локацији „Кулагића – Ада“, која је према Генералном урбанистичком плану опредељена за комуналну намену, а удаљена од центра града 4,5 километра. Од најближе стамбене зоне локација је удаљена око 1,5, а од индустријске зоне око пола километра.

Депонија је лоцирана на ободу алувијалне равни десне обале Западне Мораве, а удаљена од водотока између пет и шест стотина метара. Сметлиште на локацији „Кулагића – Ада“ било је формирано на специфичан и неорганизован начин са неравномерном површином за одлагање, и без система за заштиту подземља и ваздуха, па је одлагање смећа вршено без претходне припреме терена. На сметлиште се довози отпад без икаквог претходног одвајања, па су видљиви остаци болничког, кланичног и отпада угинулих животиња. Све је помешано са осталим отпадом што ствара потенцијалну опасност од ширења заразе пре свих радника Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ и оних који на овој локацији из отпада издвајају секундарне сировине, а све се поред штетног утицаја на земљу негативно одражава на воду и ваздух.

Процењује се да дневна количина сакупљеног отпада достиже 88 тона, а услуге организованог сакупљања, транспорта и одлагања обављају радници Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“, на територији обухваћеној Генералним урбанистичким планом Краљева, Матарушке и Богутовачке Бање, Ушћа и појединих приградских насеља. Организованим одношењем отпада није обухваћено 54 сеоских месних заједница, па долази до неорганизованог одлагања смећа који се често депонује поред река, путева или другим неприступачним локацијама. Краљевачка депонија обухвата простор од око 8 хектара, а просечна висина депонованог отпада достиже 15 метара. Простор депоније је ограђен, а већи део покривен инертним материјалом. За привремено одлагање чврстог комуналног отпада користе се кон-

тејнери запремине 1,1 кубних метара, канте и код једног броја корисника отворени контејнери запремине 5 кубика. Са три четвртине најзаступљенији су контејнери, на канте отпада петина, а велике контејнере тек 5 одсто капацитета. Београдски Институт „Кирило Савић“ је 2005. урадио пројекат санације и рекултивације сметлишта са роком коришћења до 2008. године и предвидео низ техничких мера које обезбеђују даље коришћење уз знатно побољшање услова заштите животне средине. Санација и затварање сметлишта се врши кроз четири фазе, реализација пројекта је започела са закашњењем од годину дана, а комунални отпад се одлаже по поступку и применом технолошког процеса који је предвиђен главним пројектом санације. Т. Радовановић

МАГАЗИН 26.4.2015.

МАГАЗИН

26.4.2015.

Занимање народни посланик: Јелисавета Прибојац (1)

Јелисавета Прибојац се сврстава у ред народних посланика из Краљева са најкраћим стажом у Народној скупштини, једна је од две Краљевчанке које су у парламент доспеле на листи Српске напредне странке. До сада је подржала све предлоге закона о којима се расправљало у парламенту сем Закона о допунама Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине и Закон о потврђивању Споразума о оперативној и стратешкој сарадњи између Републике Србије и Европске полицијске канцеларије, о којима се није изјашњавала. Као и осталим посланицима Аутономни женски центар јој је поставио питање у вези са Конвенцијом против насиља према женама и затражио да попуни упитник који се односи на активности и области чијем унапређењу може директно да допринесе. На питање није одговорила као ни на оно које је упутио Марко Живковић у покушају да сазна којим данима, у ком термину и простору прима грађане Краљева.

Фото: М. Радовановић Јелисавета Прибојац

МАГАЗИН 26.4.2015.

14. мај 2014. Друга седница Првог редовног заседања, Заједнички начелни претрес о тачкама 7. до 11. дневног реда Поштовани министре, поштовани председавајући, даме и господо народни посланици, ја ћу укратко говорити само о Закону о посредовању у решавању спорова, чији су разлози за доношење јасно и недвосмислено дефинисани у самом закону, почев од тога шта је предмет закона, које су начела посредовања, самог поступка посредовања, дужности посредника и њихове обуке, ко може бити посредник, а ко ће се изузети из поступка посредовања, до основних правила у спровођењу поступка посредовања и његовог коначног окончања. Хтела бих да кажем пар реченица о важности циља који се постиже доношењем једног оваквог закона, а који се огледа у томе да стране у спору могу добровољно на један врло ефикасан начин да реше спорни однос путем посредовања, односно преговарања, што је изузетно важно не само за стране у спору већ и за растерећење судова у смислу смањења броја предмета. Сврха посредовања и јесте заправо договор супротстављеним странама који им даје прилику да избегну и губљење времена и трошење новца на дуготрајне судске поступке који веома често не иду у прилог странама у спору. Посредовање служи не само рехабилитацији поремећених односа већ и смањењу броја спорова који се решавају пред судом. Посредовање је важно за све врсте спорова без обзира да ли се ради о имовинско-правним, кривичним, прекршајним или било којим другим. Хтела бих да нагласим важност посредовања у споровима из радног односа или радним споровима. Посебно бих се осврнула на ону област која је регулисана Законом о забрани злостављања на раду, где се посредовање предвиђа као услов за покретање судског поступка. Дакле, то практично значи да је посредовање обавезно где послодавац треба по добијању захтева у року од три дана да странама у спору предочи и предложи посредовање као један од начина за решавање спорног односа. То говори не само о хитности

поступка, већ и о томе да разрешење спорног односа може да се реши на један флексибилан, брз, ефикасан, поверљив начин, без присуства јавности, мирним путем и ван судске процедуре. Али, ту настаје проблем јер немамо или је мали број лиценцираних посредника у које стране у спору имају поверење па се из тог разлога радни спорови најчешће завршавају на суду. Зато је добро што се овим законом уводи систем издавања дозвола за посредовање у којем се утврђује да ли неко лице испуњава услове за обављање посредовања. Доброје што ћемо имати јавни регистар посредника и добро је можда најважније од свега што ћемо имати уже специјализоване посреднике који ће се бавити одређеном врстом спорова. Само тако и само са тако уско специјализованим посредницима можемо једноставно, они могу бити превентива, да кажем судовима, она права превентива судовима која би се остваривала кроз добро организован поступак заштите непристрасним и стручним посредовањем, непристрасним и стручним доношењем споразума који би трајно и коначно решавали спорове у интересу свих страна. Суштина ван судског решавања спорова јесте заправо у поверењу страна у спору у посредника, а повере ће бити у толико веће уколико су посредници стручни и на томе треба у континуитету радити. Овај предлог закона о посредовању у решавању спорова је изузетно добар из много разлога, а најважније је то што омогућава остваривање највиших стандарда у поступку посредовања, а који су истовремено и стандарди ЕУ. Мислим да не постоји ниједан једини разлог да овај закон не буде усвојен као и остали закони који су били пред Народном скупштином. Српска напредна странка ће у дану за гласање подржати сет ових закона. Хвала. 17.7.2014. Шесто ванредно заседање, Закон о изменама и допунама Закона о раду (претрес у појединостима) Ја бих хтела само да појасним да овај амандман заправо нема смисла

из разлога што је ово само терминолошко усклађивање са Законом о безбедности и здрављу на раду. Свака установа, свако јавно предузеће мора да има лице које је задужено за безбедност и здравље на раду. У складу са тим, ради се акт о процени ризика за свако радно место. Заиста не знам зашто бисмо расправљали толико дуго о нечему што је апсолутно јасно у Предлогу закона о раду? Хвала. Да појасним колеги, у закону о раду пише да се уговор ради у више примерака. Један од тих примерака се даје и запосленом. Кад је реч о возачима, постоји Закон о безбедности саобраћај, где јасно пише да сваки возач кад крене на терен мора да има личну документацију са собом, укључујући и уговор о раду. Ако му је седиште у Бујановцу, а он је у Суботици, он ће морати да има код себе уговор о раду ако га којим случајем инспектор заустави и контролише. Хвала. 5.9.2014. Девето ванредно заседање, Заједнички начелни претрес о предлозима закона из тачака 3.; 4.; 5. и 6. дневног реда Деветог ванредног заседања Поштовани председавајући, поштована министарко, даме и господо народни посланици, пред нама су данас предлози измена и допуна Закона о државним службеницима, државној управи, као и предлози закона о изменама и допунама Закона о платама државних службеника и намештеника и у државним органима и јавним службама и ја ћу се у свом излагању данас фокусирати искључиво и само на те измене. Код измена и допуна које се тичу плата, у питању је усаглашавање са Законом о раду и то у оном делу који се односи на минули рад. То практично значи да ће државни службеници и намештеници имати право на додатак на основну плату 0,4% за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца, без обзира на то у ком су државном органу били запослени. Друга измена се односи на отпремнину државном службенику коме престаје радни однос због протека

26.4.2015.

МАГАЗИН

одређеног рока од када је постао нераспоређен. Тај рок је био шест месеци, сада је смањен на два месеца. Што се тиче плата у државним органима и јавним службама, такође се ради о усаглашавању са Законом о раду и правом на додатак на основну плату од 0,4% за сваку годину рада, остварену у радном односу код послодавца, врло је важно, у истој делатности, обухваћеној истим планом мреже, односно основаног код истог нивоа власти. Дакле, у питању је само усаглашавање са Законом о раду и само у делу који се односи на минули рад. Предлог измена и допуна Закона о државној управи односи се на неколико чланова које је требало уредити у складу са дужностима и функцијама у систему државне управе. Сви знамо да је државна управа део извршне власти Републике Србије која врши управне послове кроз министарства, кроз органе управе у саставу министарстава и кроз посебне организације које се иначе образују за стручне и са њима повезане извршне послове чија је природа посла таква да захтева већу самосталност у раду и то најчешће преко

секретаријата и завода. Овим изменама и допунама Закона о државној управи, тачније допуном члана 35. ст. 3. и 4, Влада може поставити директора посебне организације из реда наставника високошколске установе на период од пет година, с тим да директор посебне организације може наставити да ради као наставник на тој високошколској установи. То исто важи и за заменика директора посебне организације. Друга измена односи се на начелника управног округа чија се надлежност до сада огледала у једној координативној улози, односно у сарадњи са општинама и градовима са подручја тог управног округа. Начелник управног округа ће сада бити функционер. Уместо на пет година, као што је било до сада, биће постављен на период од четири године. Поставља га Влада, на предлог министра који је надлежан за послове државне управе и они ће бити именовани у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона. Такође, предвиђене су и измене услова који се тичу стручне спреме, а

које државни службеник мора да испуњава за вођење управног поступка. До сада су ти услови били високо стечено образовање другог степена и мастер студије, а сада због обезбеђења потребних кадровских капацитета и прилагођавања решењима земаља ЕУ за вођење управног поступка и одлучивања и правима и обавезама како физичких, тако и правних лица може бити овлашћен државни службеник који има стечено високо образовање на основним академским студијама од најмање 180 бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године. Разлози за доношење измена и допуна Закона о државним службеницима су вишеструки. Сви су они произашли из потребе да се прецизније уреди један систем рада органа у јавном сектору како би се уједначио њихов радноправни положај, а истовремено због потребе унапређења укупног службеничког система неопходно је усклађивање са Законом о државној управи и са Законом о високом образовању. Изменама и допунама Закона о

државним службеницима врши се усклађивање са Законом о високом образовању које се тиче образовања, односно услова за обављање одређених послова у оквиру звања државних службеника на извршилачким радним местима, ако и услова који се тичу њиховог радног искуства. Тако ће за рад на пословима у звању вишег саветника, самосталног саветника и млађег саветника државни службеник морати да има стечено високо образовање на основним академским студијама од најмање 240 бодова Мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године. Радно искуство је у распону од три до седам година, зависно од звања државног службеника. Новина је да се на рад на пословима усвајању млађег сарадника, државни службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 бодова, основним струковним студијама или сту-

дијама у трајању до три године и завршен приправнички стаж и најмање пет година радног стажа у државним органима. Овим изменама и допунама регулише се и начин достављања решења државним службеницима када службеник има право жалбе на неко решење којим се одлучује о неком његовом праву. Такође, предлаже се и један другачији начин оглашавања јавних конкурса путем интернет презентације на интернет презентацији Службе за управљање кадровима, али се може огласити и на огласној табли и периодичном издању огласа Националне службе за запошљавање. Такође је новина постављања вршиоца дужности до именовања државног службеника на положај. То се врши на период од шест месеци, без објављивања конкурса интерног или јавног, али се конкурс мора расписати у року од 30 дана од дана именовања. За случај да се не изврши избор по конкурсу статус вршиоца дужности се продужава најдуже три месеца. Овим изменама су прецизирани и

услови који представљају основ за разрешење дужности државних службеника са положаја предвиђено је стручно усавршавање државних службеника, како опште тако и посебно предвиђено је ко доноси програм стру чног усавршавања, а ко га спроводи. Уводи се и посебан облик стручног усавршавања путем стажирања, затим оспособљавање приправника за самосталан рад и полагање посебног стручног и државног испита који се полаже ради запослења на радним местима са посебним дужностима и овлашћењима. Оно што је можда најважније јесте да се овим изменама обезбеђује успостављање хијерархије у поступку утврђивања одговорности за рад државних службеника и уводи се враћање приме не кодекса понашања државних службеника и уређују правила етичког понашања државних службеника. Рок за доношење свих подзаконских аката које треба усагласити са овим законом је 90 дана од дана ступања на снагу овог закона. И на крају у дану за гласање СНС ће гласати за све ове измене и допуне предложених нам закона.

МАГАЗИН 26.4.2015.

26.4.2015.

МАГАЗИН

Горан Каличанин

Без длаке на језику: Горан Каличанин (1)

- Покрет „Доста је било“ једина кредибилна опозиција актуелној власти. – По освајању власти рад странке се неће заснивати на људима који лепе плакате због чега заслужују да буду запослени. - Државу могу да покрену једино људи са кредибилитетом, они који раде, зарађују, плаћају порезе и пласирају истину у коју након толико лажи може да се верује. - Након 2000. године нова власт је имала контролу над државним парама, али није успела дуже да се одржи због изневерених обећања и изостанка реализације онога што је реално могло бити спроведено. - Друштво слободних и одговорних се постиже стварањем уређеног система заснованог на демократији, законима и владавини права. - Често помињана афера везана за злоупотребу средстава током санације последица земљотреса у Краљеву резултирала је бројним хапшењима и процесима који су ових дана окончани доношењем ослобађајућих пресуда. - Иако се од медија очекује да буду непристрасна контрола власти они то нису јер власт не жели контролу, а нема институција које би их штитиле

Фото: М. Радовановић

ДОСТА ЈЕ БИЛО – РЕСТАРТ

МАГАЗИН

26.4.2015.

ложеност ситуације укојој се налази Србија на најбољи начин одражава све већи број политичких субјеката који у ишчекивању неких нових избора, на републичком или локалном нивоу, настоје да придобију поверење бирача како би обезбедили право на део колача власти. Основ за то је чврсто уверење да би баш реализација њиховог програма могла да реши бројне проблеме и уведе земљу у благостање. Такав утисак се намеће на основу онога што страначки прваци, стари а и по који нови, свакодневно поручују бирачима, а прва следећа провера успешности требало би да буду наредни избори за органе локалних власти који се очекују најкасније до пролећа следеће године. Нешто активнији од дубоко заваљених у фотеље су други који настоје да их одатле помере а сви су, као и много пута до сада, сигурни у своју победу. Само месец дан пред прошлогодишње ванредне парламентарне изборе, након што је дотадашњи министар привреде Саша Радуловић поднео оставку, формирано је удружење грађана под називом „Доста је било – рестарт“ на чијем се челу нашао сада већ бивши министар. Координатор удружења за Краљево и Рашки округ Горан Каличанин сведочи да је Радуловић поднео оставку јер се није слагао са владом и њеним председником по питању спровођења реформи које је предложило његово министарство. Свеобухватни програм реформе привреде, пољопривреде и финансија направили су саветници у министарству, редовни професор Факултета политичких наука Душан Павловић и угледни аналитичар Александар Стевановић. У удружењу „Доста је било“ тада су, а и данас, веровали да је реализација овог програма једини начин за сигурни излазак из дубоке кризе у коју је запала земља. Први отпори које су на предлог новог Закона о раду дошли из редова представника синдиката, потом Владе Србије и њеног председника Александра Вучића, били су сигуран знак да од реформи нема ништа па су творци предлога поднели оставку, основали удружење и

појавили се на изборима. И највећим оптимистима је било јасно да је месец дана исувише кратак рок да би грађани Србије препознали програм реформи без којих друштво неће моћи да иде ни напред ни назад. Једномесечна кампања је због затворености медија усмерена на друштвене мреже, а 2,1 одсто гласова бирача се у таквим условима сматра успехом какав није забележен у српској историји. У удружењу сматрају да би био знатно већи да бирачи нису размишљали на погрешан начин, па одустали од намере да поклоне поверење политичкој групацији за коју се сматрало да нема шансе на изборима и уверења да ће тако улудо потрошити глас. - Да нису тако резоновали покрет би засигурно прешао цензус. С обзиром да нисмо имали медијску кампању, да нас телевизије онда, а ни данас, нису хтеле и нико није пружио шансу да се представимо, ми смо у том тренутку били задвовољни резултатом, али нећемо стати – каже Каличанин. Након избора се показало да је број присталица знатно већи него што то показују резултати, али и то да међу бројнима од њих преовладава страх због кога нису увек спремни да се као такви експонирају у јавности. У удру-

жењу верују да је то резултат притисака владајуће гарнитуре због опасности по њихов углед и кредибилитет који би могли да буду угрожени пласирањем истинитих информација о дешавањима у различитим сферама живота. Свакодневне информације о физичком обрачуну са неистомишљеницима повод је за уверење да би нешто слично могло да се догоди и у овој средини што је довољан повод за јак отклон од свега што има додира са опозиционим деловањем ма колико било јако уверење у исправност својих

ставова. Ни медији нису показали претерано интересовање за активност овог удружења из кога најављују скорије представљање јавности. Више смелости је показала само Краљевачка телевизија на којој је Саша Радуловић од оснивања удружења гостовао у два наврата, а пре две недеље и Душан Павловић. „Доста је било – рестарт“ сматра се великом опасношћу по актуелну власт, а закључак изводи на основу сазнања да је на једвите јаде успело да обезбеди довољно велику салу за одржа-

вање скупштине почетком фебруара ове године. У сали која прима 400 особа није било довољно места за све који су желели да сазнају шта је све урађено током претходне а шта се планира за ову годину. Причу о страху, али и контролисаним медијима на које указују бројни челници опозиционих групација, потврђује и податак да скупштини нису присуствовали представници електронских медија иако су били уредно позвани. - На телевизији је потпуни мрак зато што власт види да је покрет „Доста је било“ једина кредибилна опозиција. То су људи који имају референце и који су се радом већ истакли у друштву. Власт се плаши зато што говоримо истину и што имамо људе који су се знањем изборили за свој статус. Превасходно су се доказали као привредници и људи од кредибилитета, не они који седе у министарствима, и баш због тога нас подржавају. Знају већ да после првих наредних избора правимо владу у сенци, али не на начин како то чини Демократска странка. То ће бити влада састављена од толико кредибилних људи да практично нећете моћи да кажете да не ваља – каже Каличанин уверен да ће поред редовних локалних бити још једних ванредних парламентарних избора.

Удружење грађана које има амбицију да прерасте у политичку странку полако гради инфраструктуру како би што спремније дочекало нове локалне изборе на којима ће се појавити као покрет да би након тога прерасло у политичку странку. До тада следи потрага за доказаним младим људима, домаћинима, пољопривредницима... Горан Каличанин је чврст у уверењу да, за разлику од других странака, „Доста је било“ неће странку заснивати на људима који лепе плакате због чега заслужују да по освајању власти буду запослени. Још више верује да државу могу да покрену једино још људи са кредибилитетом, они који раде, зарађују, плаћају порезе и пласирају истину у коју након толико лажи може да се верује. Таквих има, али и страха међу њима који треба одагнати. У већем делу јавности уврежено је уверење да се у политици врте велике паре, међу мањим странкама да без пара не може да се постигне ништа значајније на политичкој сцени. „Доста је било“ негира и једну и другу тезу, а основ за то Каличанин налази у сазнању да се половином последње деценије прошлог века на једном месту у Краљеву скупила толика енергија која је од мале групе људи прерасла у јаку опозицију способну да преузме власт. То се и показало на локалним изборима у Краљеву и бројним другим градовима Србије. Активисти су се месецима на најразличитије начине сналазили како би заобишли препреке које су постављали представници власти и временом надоместили све за шта се веровало да може бити обезбеђено само парама. Након 2000. године нова власт је имала контролу над државним парама, али није успела дуже да се одржи а Демократска странка као окосница коалиције једва да је прешла цензус. Све то је резултат изневерених обећања и изостанак реализације онога што је реално могло бити спроведено. - Ова коалиција је на власти три и по године, а од разноразних обећања ништа није спроведено па ће доживети исту судбину као и Демократска

МАГАЗИН 26.4.2015.

странка. Одговор на питање зашто је врло једноставан. Зато што је приоритет дат појединцу, а негативна селекција учинила своје довођењем на одређене државне функције људи који су мислили само на себе а не на народ, па је спала на проценат који не представља никакву опасност за власт. Наш програм се заснива на формирању институције у којима ће људи имати одговорност јер нам је циљ друштво слободних и одговорних, а то се постиже стварањем уређеног система заснованог на демократији, законима и владавини права. Људска права и слобода су загарантовани уставом, они су друштевни интерес, али ако немамо институције које ће их бранити нећемо направити ништа као што ни до сада нисмо. Ми имамо разорене институције, па немамо правну сигурност јер су судови у прoтеклом пeриоду функционисали као и власт запошљавајући некредибилне људе и оне који немају знања. Реформа правосуђа је започела 2008. године, настављена 2010. а ништа није побољшано, а ни ова која се спроводи неће дати резултате јер се на најодговрнија места постављају партијски људи. Имамо проблем око отварања првог поглавља у преговорима са Европском унијом зато што судство није реформисано, па је извршна власт јача од правосудних институције – објашњава Каличанин. Основу за овакав став представља сазнање о популизму и бројним хапшењима која су у одређеном тренутку допринела успеху актуелне власти. Тужилаштво је, каже наш саговорник, натерано да диже оптужнице без икаквог доказа због чега ни један од бројних процеса није доведен до краја. Често помињана афера везана за злоупотребу средстава током санације последица земљотреса у Краљеву резултирала је бројним хапшењима и процесима који су ових дана окончани доношењем ослобађајућих пресуда. Иако су осумњичени првостепеним пресудама ослобођени одговорности чак ни то што ће након процеса за накнаду штете добити сатисфакцију неће моћи да анулира сазнање о униште-

ним фирмама и особама у које ће појединци још дуго упирати прстом. То што о овоме нема информација у медијима потврђује тезу о контроли коју над њима има актуелна власт. Све што се дешава повод је за захтев о стварању независног и транспарентног правосуђа као једним од основних услова заштите уставом загарантованих права и слобода. Од великог значаја је јавност у раду која се обезбеђује ослобођењем медија свих политичких и других притисака. Иако се од њих очекује да буду непристрасна контрола власти они то нису јер власт не жели контролу, а нема институција које би их штитиле. - Основно питање је зашто је извршна власт јача од законодавне и то питање мора да се реши након следећих избора, а може једино стварањем институција која ће бити јаче од извршне власти. Много тога о односу једних према другима видело се након пада војног хеликоптера, и других афера, након што ни заштитник грађана није могао да дође до жељених информација због чега се као нормално намеће закључак да се нешто скрива. Један од главних интереса је позитивна селекција и на конкурсима избор људи од кредибилитета, а одговорност и ред у државној управи, јавним предузећима и државним фирмама мора да буде дефинисана тако да сваки директор одговара за свој рад. Кад дођемо на власт подаци о свим јавним набавкама мораће да стоје на сајту предузећа како би се знало колико је ко добио средстава из буџета, за шта су потрошена, ко је добио паре и да ли их је потрошио наменски. Кад би се обезбедила таква јавност у раду не би долазило до злоупотреба, а то смо тражили кроз чувене личне карте – каже Каличанин. Личне карте предузећа којима су се противили и синдикати требало је да покажу ко је шта и колико радио. Замишљене су као својеврстан биланс стања основних средстава, потраживања и дуговања, а све да би се потенцијалним инвеститорима пружила права сликао стања о привредном

субјекту у који би желели да инвестирају. Кад ситуација у многим предузећима није довољно јасна тешко је очекивати да би неко од озбиљних инвеститора ушао у било какав аранжман са државом. Главни противници овоме су, верује Каличанин, они који уживају велике привилегије, како директори таквих предузећа тако и синдикални лидери. Чврсто уверење да у бројним предузећима која се налазе у процесу реструктурирања има здравих делова способних да самостално послују, чак да запошљавају нове раднике, наводи на закључак да би и делови „Магнохрома“ могли да раде успешно. Упркос томе тапка се у месту а доношење коначне одлуке о статусу предузећа из непознатих разлога одлаже у недоглед што поново наводи на размишљање о могућим злоупотребама. На њих индиректно упућују и бројни тајни уговори домаћих предузећа склопљени са иностраним инвеститорима за које се у одсуству других података сматра да су штетни. Велики противник таквих активности био је председник удружења „Доста је било“ што је било повод да, у време док је био министар привреде, заустави продају предузећа „Вршачки виногради“ мотивисан сазнањем да у попис имовине нису ушли готови производи вредни пет милиона евра. Повод за сукоб био је рад Фонда за развој и Агенције за страна улагања и промоцију извоза Републике Србије. Фонд за развој је формиран како би подстицао развој руралних подручја, а податак да је две трећине средстава пласирано у Београду наводи на закључак да главни град представља најнеразвијенији део земље. Ту је пласирано 2,5 милијарде евра од којих 60 посто није наплативо и ма колико да је фонд добро замишљен чињеница да је злоупотребљен довољан је разлог да буде укинут. Агенција за страна улагања и промоцију извоза Републике Србије је потрошила много пара на промоцију наших предузећа у иностранству, а подаци о извозу на најбољи начин потврђују да ни она нема функцију какву би требало.

МАГАЗИН 26.4.2015.

МАГАЗИН

26.4.2015.

Почело обележавање „Дана јоргована“

раљево се скоро четврт века у пролеће сваке године подсећа француске принцезе и српске краљице Јелене Анжујске, супруге краља Уроша Првог и мајке два најзначајнија српска владара Драгутина и Милутина. Инцијатор идеје о покретању манифестације која се ове године двадесет трећи пут одржава под називом „Дани јоргована“ је Удружење српско-француског прија тељства „Света Јелена Анжујска“, а имендан Краљева 19. април повод за почетак нове акције „Мој јоргован за мој град“. Овогодишња манифестација „Да ни јоргована“ посвећена је сећању на 765 година пријатељских односа Србије и Француске, а отпочела садњом јоргована испред новоизгра-

ђене хале спортова у Рибници, дуж бедема на десној обали Ибра између два моста, на локацији средњовековног града Маглича, двориштима школа и више других места у граду. На месту где су засађени први јорговани планира се изградња Парка јоргована. Први јоргован је засадио покретач манифестације и председник удружења „Света Јелена Анжујска“ Милан Глишовић, потом представници локалне самоуправе и Рашког управног округа. У акцији су учествовали ученици Шумарске школе, чланови Свебор дружине „Свети кнез Лазар“, удружења „Србија за младе“, учесници омладинских радних акција, представници јавних предузећа и установа, школа и други.

У организацију манифестације „Дани јоргована“, која ће трајати до краја године, укључени су Одељење за миграциону политику, дијаспору и социјалне споразуме Министарства спољних послова Републике Србије, Амбасада Републике Француске и Скупштина дијаспоре Срба Јужне Француске. У Рашком округу потврђују да је до сада скромна манифестација превазишла националне оквире, па пружа велике могућности за повећање туристичких потенцијала читавог краја што је повод за размишља ње о њеном брендирању како би Краљево и Србија били препознатљивији, а туризам се потврдио као најпрофитабилнија привредна грана. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

- Први јоргован у будућем Парку јоргована засадио иницијатор манифестације „Дани јоргована“ Милан Глишовић. – Јорговане садили представници локалне самоуправе и Рашког округа, јавних предузећа и установа, учесници омладинских радних акција и гости из неколико градова Србије. – У организацију укључени Одељење за миграциону политику, дијаспору и социјалне споразуме Министарства спољних послова Републике Србије, Амбасада Републике Француске и Скупштина дијаспоре Срба Јужне Француске

МАГАЗИН 26.4.2015.

МАГАЗИН

26.4.2015.

Потписан уговор о донаторству

ЧЕТИРИ МЕСЕЦА НАДЕ - Донацијом 547 хиљада евра Миломир Главчић из Канаде омогућио куповину магнетне резонанце за потребе краљевачке Опште болнице. – Најповољнији произвођач Сименс. – Уређај се у Краљеву очекује најкасније за 120 дана. – Капацитет магнетне резонанце 60 пацијената дневно. – Болница богатија за три ЕГГ и два ЦТГ уређаја, два инкубатора и много друге ситније опреме. – Краљеву магнетна резонанца, Рашки модерно санитетско возило. – Ускоро обележје посвећено Миломиру Главчићу и одлазак у Канаду у знак захвалности. – Министар здравља др Златибор Лончар 28. априла пушта у рад реновирану зграду Интернистичке болнице

дравствени проблеми великог броја становника и дуге листе чекања на дијагностику и лечење, посебно кад су у питању најтеже болести, повод су за стално осавремењивање опреме у циљу пружања правовремених и што квалитетнијих услуга. Иако су краљевачке здравствене институције опремљеније него било када раније увек постоји потреба за још по којим уређајем, посебно за онима чија се вредност мери стотинама хиљада евра. Како на ширем простору не постоји магнетна резонанца пред крај претходне године се јавила идеја о куповини овог уређаја, а на-

кнадно актуелизовала пред одржавање меча Светске груп Дејвис купа између тениских репрезентација Србије и Хрватске. У то време су се градски челници, и они са вишег нивоа организовања из региона, досетили да искористе присуство значајних људи из света привреде и организују донаторско вече посвећено прикупљању средстава потребних за куповину магнетне резонанце. Како се цена овог уређаја разликује од произвођача до произвођача у то време није био познат тачан износ потребних средстава, али се баратало цифром од око пола милиона евра.

И баш кад се са великим нестрпљењем очекивао ефекат најављене донаторске вечери напрасно се одустало од ове идеје и помпезно најављено да је пронађен донатор који је спреман да у куповину скупоценог уређаја уложи целих пола милиона евра. Као и приликом изградње моста прео Ибра кесу је одрешио Миломир Главчић из Канаде и обећао онолико колико је процењено да би могао да вреди уређај. Тек кад је било извесно да су средства обезбеђена могао је да отпочне поступак избора испоручиоца опреме, а најповољнијим се показао Сименс уз цену која је достигла 547 хиљада евра.

МАГАЗИН

26.4.2015.

Средином минуле недеље је потписан уговор између опуномоћеника донатора и директора Опште болнице „Студеница“ у коме су прецизно дефинисане обавезе две стране и тако отклоњене све препреке за куповину уређаја који би, како је најављено, требало да буде пуштен у рад за највише 120 дана. Да доброчинство Миломира Главчића нема граница потврђује његов опуномоћеник Радоје Главчић информацијом да је донатор прихватио обавезу да исплати и недостајућих 47 хиљада евра. - Поштована господо, поштовано руководство града Краљева, примите моје искрене поздраве. Обавестили сте ме да магнетна резонанца кошта 500 хиљада евра и ја сам послао толико новца, али ви овог пута нисте

добро обавили посао. У пословном свету се прво праве добре процене, формира права цена и то је то. Вама сада недостаје 47 хиљада евра, а тај новац нема болница, ни град Краљево. Информисан сам и уколико би нашли тај новац да би се јавио проблем при плаћању и куповини – написао је Главчић у писму којим потврђује жељу да на претходних пола милиона дода још 47 хиљада евра. Новац је већ уплаћен, налази се на наменском рачуну и не може да се користи за било шта друго сем куповину магнетне резонанце. Само неколико дана пре него је ставио потпис на уговор са Општом болницом „Студеница“ Радоје Главчић је потписао други којим његов стриц Миломир Дому здравља из Рашке донира

30 хиљада евра за куповину теренског санитетског возила са комплетном опремом прилагођеног да до ове здравствене установе превезе и најтеже болеснике. Ове последње, а и бројне друге, донације само потврђују колико Миломир Главчић, који се након исељења по окончању Другог светског рата никад није вратио у земљу, води рачуна о Србији и српском народу. У већ поодмаклим годинама код добротвора по који пут преовлада страх да не би могао да испуни дато обећање, па је обавезу да то у чини у случају спречености пренео на супругу Армелину на коју је током заједничког живота могао да се ослони у сваком тренутку. Између четири понуде екипа струч-

њака Опште болнице определила се за магнетну резонанцу марке Сименс који се у продаји налази од 2012. године, а повољан аранжман укључује пратећу опрему за снимање целог тела, од главе до екстремитета. Испоручилац опреме је преузео обавезу да обезбеди кавез за заштиту од зрачења, комплетно среди ентеријер, а потребном опремом опреми техничку собу и радну станицу за лекара. Директор Опште болнице др Зоран Мрвић потврђује да ни један други за количину новца којим се располаже није могао да испоручи више. Произвођач преузима на себе прибављање потребне документације, монтажу уређаја а обезбеђује и десетодневну обуку за рад, а уз редовну двогодишњу гаранцију и све потребне делове током на-

редних седам година. При опредељењу за куповину консултовани су еминентни радиолози из земље и иностранства и сви се сложили да за онолико пара колико је било на располагању нигде није могло да се добије више. Капацитет магнетне резонанце је око 60 пацијената дневно, а снага од 1,5 тесле потврђује да може да задовољи све захтеве модерне дијагностике. Уређај тежак пет тона биће смештен у приземљу хируршког блока након што се, због велике тежине, додатно ојача под о трошку који ће највероватно пасти на терет локалне самоуправе. Менаџмент Опште болнице најављује набавку нових уређаја, а из донације су већ набављена три ЕКГ

апарата вредна 300 хиљада динара, два ЦТГ апарата за дијагностику поремећаја код трудница у вредности од пола милиона, два инкубатора за породилиште и штампач за лабораторију која дневно прими 700 пацијената и обави више од 1.500 анализа. У Краљеву се 28. априла очекује долазак министра здравља др Златибора Лончара који би требало да пусти у рад реновирану зграду Интернистиче болнице, а из Рашког управног округа најављују постављање обележја посвећеног добротвору Миломиру Главчићу, али и одлазак у Канаду како би му изразили захвалност за све што је до сада учинио. Т. Радовановић Фоото: М. Радовановић

МАГАЗИН 26.4.2015.

Мере активне политике запошљавања

МАГАЗИН

26.4.2015.

МАЛО НАДЕ ЗА БОЉИТАК

Фото: М. Радовановић

- На територији под ингеренцијом краљевачке филијале Националне службе за запошљавање без посла више од трећине радно способног становништва. - Финансијске мере усмерене су према запошљавању теже запошљивих категорија људи у које се убрајају млађи од 30 и старији од 50 година, особе са инвалидитетом, Роми и вишкови запослених. - У буџету Србије је за подстицај запошљавања у овој години предвиђено две милијарде и 800 милиона динара, уз додатак пола милиона из буџета Фонда за професионалну рехабилитацију и подстицајно запошљавање особа са инвалидитетом. – Од двадесетак хиљада лица са евиденције филијале Националне службе за запошљавање 5.464 је млађе од 30 година. – Од 1.349 незапослених корисника новчане помоћи 727 је спречено за рад

26.4.2015.

МАГАЗИН

начајније запошљавање је деценијама у назад проблем локалне средине, а посебно изражен последњих година о чему сведочи податак да на територији под ингеренцијом филијале Националне службе за запошљавање, која поред Краљева покрива општине Рашка и Врњачка Бања, стопа незапослености премашује републички ниво и износи 36,5 посто. Једну четвртину незапослених чине лица са првим и другим степеном стручне спреме, који проценат више са трећим, а трећину са четвртим и петим. Они са највишим образовањем, од шестог до осмог степена, у укупном броју незапослених партиципирају са 14,5 одсто. Неповољна ситуација је повод за бројне активности Националне службе зе запошљавање са циљем да се побољшају услови на тржишту рада уна-

пређењем институција, а уједно подстиче запошљавање и социјално укључивање теже запошљивих категорија лица уз подршку регионалној и локалној политици запошљавања. У том смислу је из краљевачке филијале упућен позив послодавцима да се препознају у програмима службе за запошљавање и уз коришћење подстицајних средстава запосле радну снагу која им је потребна. Финансијске мере усмерене су према теже запошљивим категоријама људи у које се убрајају млађи од 30 и старији од 50 година, особе са инвалидитетом, Роми и вишкови запослених. Субвенције за запошљавање незапослених из категорије ових лица обухватају подршку запошљавању, програме додатног образовања и обука, подстицаје за запошљавање корисника новчане накнаде, јавне ра-

дове, мере активне политике запошљавања за особе са инвалидитетом и суфинансирање предвиђено локалним акционим плановима. Нова мера у овој години обухвата интеграцију корисника новчане социјалне помоћи и пакете услуга за незапослена лица која имају приоритет у реализацији стратегија пратећих акционих планова на националном нивоу. У буџету Србије је за подстицај запошљавања у овој години предвиђено две милијарде и 800 милиона динара, чему треба додати пола милиона из буџета Фонда за професионалну рехабилитацију и подстицајно запошљавање особа са инвалидитетом. Из градске касе ће ове године бити утрошено десет милиона динара, а из оних у Рашки и Врњачкој Бањи девет односно милион и по. У Националној служби за запошља-

вање рачунају и на део средстава из предприступних фондова Европске уније, донација и кредита, а резултат сарадње три локалне заједнице са простора Рашког управног округа могао би да се сагледа у формирању Центра за информисање и продуктивно саветовање подједнако намењеног ученицима основних и средњих школа, запосленим и незапосленим лицима. У сарадњи са локалном самоуправом ове године средствима Националног акционог плана за запошљавање финансираће се јавни радови и стручна пракса са посебним акцентом на ове прве. Мере за подстицај запошљавања усмерене су према двадесетак хиљада лица са евиденције филијале Националне службе за запошљавање од којих је 5.464 млађе од 30 година. Четвртину од укупног броја чине ста-

рији од 50 година, 588 су лица са ивалидитетом, од којих је 304 исказало интерес за посредовање при запошљавању а групу незапослених допуњава и 386 лица ромске националности. Сви јавни позиви за коришћење подстицаја су у току и трају до испуњења квоте која је одобрена за Филијалу Краљево, а односе се на субвенције послодавцима за отварање нових радних места, за запошљавање корисника новчане социјалне помоћи, програм стручне праксе у циљу стицања практичних знања и услова за полагање стручног испита, програм стицања практичних знања за лица без квалификација, програм обука на захтев послодавца, субвенције и рефундације за особе са инвалидитетом. Субвенције за отварање нових радних места ове године су намењене искључиво приватном сектору, а код

теже запосливих категорија послодавци могу да очекују 200 хиљада динара по једном лицу, или 250 за особе са инвалидитетом уз напомену да у току трајања јавног позива могу само једном да поднесу захтев за коришћње субвенција. Приоритет имају послодавци из области производње, производног занатства, пружања здравствених и интелектуалних услуга, а и они који обављају делатност дуже од три године, а раније нису користили ова средства. На предност при одобравању могу да рачунају и они који су током три последња месеца повећавали број запослених, а за све важи услов да последњих пола године нису били у блокади. Субвенције за запошљавање незапослених корисника новчане помоћи представљају нову меру са циљем да се активирају бар неки од 1.349 лица са овог списка од којих је 727 спречено

26.4.2015.

МАГАЗИН

за рад. Послодавац који их запосли током наредних 12 месеци има право на рефундацију дела зараде од 10 хиљада динара по особи уз обавезу да их у радном односу задржи још годину дана након истека овог рока. Мере усмерене на незапослена лица која имају идеје и жељу да се укључе у приватан посао реализују се годинама у назад преко Националне службе за запошљавање, а као и у претходном периоду свако од њих може да рачуна на износ од 160 хиљада динара. Услов за добијање средстава је да на евиденцији незапослених буду најмање месец дана и прођу дводневни едукативни програм током кога се упознају са информацијама везаним за поступак регистрације и месечне обавезе које их очекују. У Националној служби за запошљавање потврђују да

су се значајним показале мере додатног образовања незапослених лица, јер подстичу конкурентност и компетентност за даље запошљавање. Локална самоуправа је од прошле године укључена у финансирање оспособљавања младих за самосталан рад у струци без заснивања радног односа, а програм стручног оспособљавања траје најдуже 12 месеци. Да би стекли право на овај подстицај послодавци морају да испуњавају одређене услове од којих први подразумева да су актом о ситематизацији предвидели да за одређено радно место мора да постоји искуство за рад у струци. Уз то је потребно да постоји ментор са најмање 12 месеци искуства на датом радном месту. За време трајања Национална служба за запошљавање сноси трошкове новчане помоћи за лица која иду на стручну праксу, а износ зависи од

степена стручне спреме. Није ретка појава да се Националној служби за запошљавање обраћају предузећа и исказују потребу за обуком радника којима је потребно знање и вештина за рад на одређеним машинама. Планом обуке је предвиђен рок од три месеца уз обавезу послодавца за заснивања радног односа на одређено време након истека овог програма. Послодавцима се омогућава финансирање трошкова и извођење обуке у износу од 200 динара по часу, а највише 90 хиљада по лицу док незапосленом који је укључен у овај програм следи новчана помоћ од 6 хиљада динара увећана за трошкови превоза, а за лица са инвалидитетом 20 одсто од минималне цене рада увећане за трошкови превоза. Посебну меру чини стицање практичних знања и вештина за оспособљавање незапо-

слених без квалификација са завршним основним степеном стручне спреме. Оспособљавање траје шест месеци уз обавезу послодавца да их по истеку обуке задржи у радном односу још толико, а овим лицима се исплаћује месечна зарада од 23 хиљаде динара са припадајућим порезима и доприносима. Национална служба за запошљавање покушава да повећа конкурентност незапослених лица на тржишту повећањем њихове компетентности и могућности за што брже запошљавање. У том смислу врши евидентирање, саветовање, информисање и професионалну оријентацију која се показала значајном како за незапослена лица тако и за послодавце. Програм подршке укључује и стручну праксу у циљу стицања услова за полагање стручног испита а усме-

рена је на оспособљавање младих за самосталан рад у струци без заснивања радног односа. Реализује се уколико је као услов законом прописана обавеза обављања приправничког стажа за рад на одређеним пословима, а програм оспособљавања траје најдуже 12 месеци. У том периоду лицима са средњом стручном спремом припада 10 хиљада динара месечно, са вишом 12, а високом 14 хиљада, уз уплату доприноса за случај повреде на раду и професионалне болести у складу са законом. Да подстицајне мере дају резултате показује податак да је почетком јануара прошле године на евиденцији краљевачке филијале било око 15, а сада 13 хиљада лица која траже посао. Од тренутка када послодавци немају обавезу за пријављивањем потреба за запошљавањем нема ни праве еви-

денције о стању на тржишту рада, па и податке о смањењу броја оних који траже посао не треба узимати као знак да су се негде запослили. Ако се узме у обзир да има оних који траже посао а не налазе се на евиденцији, као и оних који су на евиденцији незапослених а негде су ипак радно ангажовани, долази се до закључка о веома компликованој ситуацији којој је готово немогуће утврдити право стање ствари. У Националној служби обећавају нове пакете мера за подстицај запошљавања, а значајним се сматра и анкетирање послодаваца о потребама за одређеним квалификацијама како би се приликом креирања уписне политике резултати доставили ресорном министарству и исказале потребе за одређеним знањима и вештинама. Т. Радовановић

МАГАЗИН 26.4.2015.

МАГАЗИН

26.4.2015.

Друга Mеђународна изложба паса свих раса

РЕВИЈА ЛЕПОТЕ У ПАРКУ ПРИЈАТЕЉСТВА

Фото: М. Радовановић

- У парку код железничке станице окупио се велики број одгајивача са 518 паса свих раса. – Међу учесницима око две стотине краљевачких четвороножаца. - Циљ сваког одгајивача је да његов пас буде првак расе. – Краљево оборило рекорде по броју учесника. - Цене штенаца између две стотине и хиљаду и по евра. – Најскупље штене тибетског мастифа достигло цену од два милиона долара. - Тибетски мастиф се показао као сталожен и мирољубив пас јаког карактера који чува поверену територију, па је на Тибету због тога што се показао као добар чувар и добио име „капија села“

МАГАЗИН

26.4.2015.

мендан Краљева је ове године обележен низом пригодних манифестација локалног карактера, углавном промоцијама књига, концертима, изложбама, позоришним представама. Да ли случајно, или из неког другог разлога, на овај дан се у Парку пријатељства код железничке станице окупило више учесника и посетилаца него на свим другим манифестацијама заједно. Повод је било одржавање друге по реду Међународне изложбе паса свих раса коју је организовало Кинолошко друштво „Ловац“. Дванаест година рада и успешно организована прошлогодишња изложба били су довољан мотив Кинолошком савезу Србије да Краљевчанима повери одржавање ове по много чему изузетне манифестације. Вођа изложбе Селена Томовић потврђује да је манифестацији претходило неколико месеци озбиљних припрема од прибављања потребних дозвола до обезбеђења адекватног простора у центру града. Иако је градоначелник Краљева помогао да се без надокнаде добије на коришћење довољно велика површина требало је прибавити решење Одељења за урбанизам и стамбено комуналне послове, одговарајуће дозволе од републичке ветеринарске инспекције и Полицијске управе, присуство дежурних здравствених и ветеринарских екипа. Генерални спонзор „Ројал канин“ обезбедио је храну за псе, а обавеза организатора била је да уз сваки од седам рингова постави одговарајуће шаторе, столове и столице за судије и друга званична лица. Оно што мотивише такмичаре су награде и пехари који се љубоморно чувају, а требало их је обезбедити за победнике у свакој од бројних такмичарских категорија. Недељама у назад су организатори примали пријаве такмичара из Србије, али и других делова Европе, да би све лепо спаковали у атрактиван каталог са изложбе који сведочи о присуству 518 паса различитих раса и година старости. Већина излагача дуго учествује на сличним изложбама, па добро познаје строга правила која прописују да пас буде вакцинисан и дресиран, али не и агресиван. Сваки од њих има родовник и пасош на ос-

нову кога довољно прецизно може да се закључује о карактеру. Пси се према раси разврставају у десет група, а у оквиру њих, зависно до старости, у разреде тако да се на такмичењу појављују бебе, штенад, млади, интермедија и зрели пси, ветерани и шампиони, а излагачи се на основу различитих фактора опредељују у којој би групи могли да остваре што бољи резултат. Сви такмичари су уписани у јединствени каталог који је и на прошлонедељном такмичењу био добар извор података седморици судија при одлучивању о победнику у свакој од категорија. - Циљ сваког одгајивача је да његов пас буде првак расе и најлепши у својој раси. Кад се заврши оцењивање и сви пси добију оцене од 1 до 5 којима се одређује статус у разреду, па у раси, а победници учествују у централном догађају. Сваки судија проглашава по једног победника у категорији да би се десет најбољих надметало за титулу најлепшег на изложби, а бирамо и најлепшу бебу, најлепше штене и ветерана. Одгајивач може да пријави и више паса, ако има мужјака и женку као пар, а ако их има више и као групу – објашњава Томовић. Неизоставни учесници свих такмичења су судије од чијег реномеа у знатној мери зависи ранг сваке изложбе. Пре него стекну одговарајућа звања, све до највишег међународног, судије пред меродавном комисијом показују знање у познавању паса за сваку појединачну расу након чега добијају лиценцу како би могли меродавно да одлучују о квалитету паса на такмичењима. Пре саме изложбе објављен списак судија у великој мери утиче на одлуку појединих одгајивача да учествују на изложби, а што су судије боље веће је интересовање за учешће у групи о којој одлучују. Излагачи прате стање у овој области и врло добро знају како ко суди и колико је компетентан. Због тога се и организатори изложби труде да обезбеде што квалитетније судије како би привукли што већи број одгајивача паса. Седмочлану екипу судија на овом такмичењу чинили су домаћи Зоран Марковић и Андраш Полгар, Карел Хорак из Чешке, Џесика Бржежински

из Пољске, Радован Мазалица из Босне и Херцеговине, Габријел Стибел и Миле Алексоски из Македоније. Са 518 пријављених Краљево је оборило многе рекорде јер се на изложбама у земљи појављује знатно мање паса, ако се изузму београдске на којима учествује између једне и две хиљаде. Успеху изложбе је у великој мери допринела листа судија, али и прогнозе метеоролога које су за 19. април најављивали леп и сунчан дан. И овог недељног преподнева потврдило се да изложбе сем одгајивача привлаче и бројне љубитеље паса који дођу да прошетају и уживају у дружењу са четвороногим љубимцима. Изложба је и прилика за промоцију одгајивача, продају паса и опреме коју користе у свакодневном животу. Жеља да пас што лепше изгледа толико је јака да многи од бројних власника нису испуштали из руку четке којима су настојали да до перфекције доведу изглед, поготово код раса које се одликују дугом длаком, а није реткост ни да се искористи и мало лака за косу. Краљевачка изложба је окупила одгајиваче паса и излагаче са простора целе Србије, из Кикинде, Сремске Митровице, Шапца, Београда, али и из Русије, Чешке, Пољске, Француске, Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине... - Долазе јер желе да се опробају код одређеног судије, а може да се догоди да месец дана прате изложбе и путују са једне на другу, али и да би ову повезали са још неком у региону. Учесници су углавном озбиљни одгајивачи који имају озбиљне одгајивачнице, озбиљно раде, имају посебне просторе и превозна средства, посебно за велике псе. Гајење паса је прилика за добру зараду, па је циљ одгајивача да се што боље представе на свакој изложби, јер шампиони у некој од категорија достижу већу цену на тржишту. Најисплативијим су се показали ротвајлери који захтевају велико новчано улагање и енергију током гајења и тренинга, а као посебно вредни примерци добро се продају свуда у свету – објашњава Томовић. Цене појединих примерака су различите, а крећу се од неколико стотина до више хиљада евра. И док се штенци

МАГАЗИН 26.4.2015.

заступљенијих врста продају по две и коју стотину евра више штене ретког тибетског мастифа може да достигне и преко хиљаду евра. Селена потврђује да добар пас, ма колико то лаику звучало невероватно, може да достигне и цену од 20 хиљада евра. У оквиру велике међународне изложбе организована је и посебна мања у првом рингу, популарна специјалка у којој су се ове године посебно такмичили немачки овчари. Иако су правила за учешће мало строжа, а конкуренција оштрија, само из Краљева се пријавило чак 40 власника. Након тринаестогодишњег искуство са изложби различитог ранга некога као што је Селена тешко може да одушеви било који учесник као слабије познаваоце и потпуне лаике који су сатима са великом пажњом посматрали псе, али и њихове власнике који су се потпуно предавали својим љубимцима. Организатори верују да је међу више од пет стотина бар две стотине паса било из Краљева, а овом броју четвороножаца треба додати и оне који су у пратњи власника само прошетали кроз парк поред железничке станице. Међу бројнима који су превалили стотине километара да би дошли на изложбу је и одгајивач кавкаских овчара Марко Љубић из Нове Пазове. Иако је гајењем паса почео да се бави пре пуних 15 година до 2006. је био редован учесник бројних изложби, а онда напрасно престао. Његови пси су редовно побеђивали све док некоме није почео да смета, па су се појавиле прве сумње у регуларност кад су побеђивали мање квалитетни пси, а бољи остајали у другом плану. То је и био повод за одлуку да направи паузу док се стање не нормализује. Потрајало је то добрих осам година, а у Краљеву се једанаестомесечна женка Дона из његове одгајивачнице доказала као најбољи пас расе и првак разреда младих. Марко потврђује да је њен отац Агвар Меда био шампион Србије и вишеструки првак у својој раси. Први мужјак кавкаског овчара је као врло мали стигао у Нову Пазову из Украјине, а женка из Москве. У нашим крајевима се укрштају са шарпланин-

цима, а након што им се купирају уши пласирају се на тржиште као кавкаски овчари. Почетком века је у Србији било мало кавкаских овчара, али је њихов број до данашњих дана знатно повећан. Ма колико да влада уверење о великим зарадама одгајивача Марко потврђује да је у послу који се бави много значајнија љубав према овој врсти животиња него материјална корист. Као и у сваком другом послу и у овом значајну улогу има маркетинг, па бољу цену достижу боље рекламирани примерци. У време одржавања изложбе је у понуди било штене кавкаског овчара по цени од 500 евра мада Марко, као добар познавалац ове вресте паса, ауторитативно тврди да не вреди ни приближно толико. Уз квалитет какав он одгаја оваквог, каже, не би узео ни да га добије на поклон. Али има има и штенаца који достижу вредност између хиљаду и хиљаду и по евра. Нешто нервознији од осталих је одгајивач из Трстеника Никола Живановић, јер као једини тибетски мастиф на изложби његов пас треба да чека како би се последњи појавио пред судијама. Подне је већ одавно прошло, па иако у парку има доста хлада нервоза је приметна и код других власника паса. Живановић је са својим љубимцима већ шести пут на изложби, а осим мужјака који је допутовао у Краљево има и две женке старе изворне расе мастифа од које су настале многе друге врсте. Никола већ три године гаји само мастифе у које се заљубио још као врло мали након што их је видео на фотографији. У то време још није знао да су то ретки примерци каквих до пре десетак година готово да није било нигде у Европи, понајмање у Србији. У Трстеник је прво стигла једна, па друга, женка и на крају мужјак тако да уз три одрасла пса у одгајивачници има и младих. Тибетски мастифи спадају у групу најскупљих паса на свету о чему сведочи податак да је једно штене достигло вредност од два милиона долара, јер је поседовање оваквог пса у одређеним круговима ствар престижа због кога треба добро одре-

шити кесу. Мастифа има и у Кини где је укршатн са чау-чау и неким другим сортама како би се добила крупнија и длакавија раса, а иако изгледају мало лепше од оригиналног добри познаваоци паса тврде да то није прави тибетски мастиф. Код различитих примерака боја длаке варира па може да буде црна, риђа, чак и црвена, мада је најтипичнија црна помешана са драп или наранџастом. Тибетски мастиф се показао као сталожен и мирољубив пас јаког карактера који чува поверену територију, па је на Тибету због тога што се показао као добар чувар и добио име „капија села“. За ралику од осталих врста паса тибетски мастиф се пари само једном годишње. Мужјаци се развијају и расту до пете, а женке до треће године. Живановићев Домино има тек 14 месеци, а већ има завидну тежину која може да достигне и 80 килограма. Највећи проблем овог одгајивача је што на такмичењима нема конкуренцију и као једини примерак редовно осваја прво место. Учешће на такмичењима је потребно због рејтинга одгајивачнице а Домина, кад напуни две године, очекују први наступи у иностранству. Због веома ретке врсте Живановићи су своје женке на парење водили чак у Румунију. Домино је још млад, а кад буде стасао за то у Трстенику се очекује ново легло. Ма колико да сваки озбиљан одгајивач очекивао знатан број штенаца код мастифа их буде између седам и тринаест. Живановићи су имали пех да добију само четири од којих је једно завршило у Дубаију. Лепо време је омогућило пријатан боравак у парку поред железничке станице бројним власницима паса који су допутовали из далека. Изложба која је у само једном дану довела у Краљево стотине власника са разних страна света показала се и као добра прилика за зараду. Она је овом приликом изостала јер нигде у близини, а то су потврдили бројни посетиоци, овог празничног дана није било места где би по нешто могло да се поједе и попије. Т. Радовановић

МАГАЗИН 26.4.2015.

26.4.2015.

МАГАЗИН

Миомира Стојимировић Цица

Краљевачка музичка сцена: Миомира Стојимировић Цица

- Пред први полазак у иностранство 1964. године пробе краљевачког фолклорног ансамбла надгледао директор Националног ансамбла песама и игара „Коло“. - Како је који од играча скидао кошуљу да би обукао народну ношњу тако би се појавио по ко од Пољака са жељом да је купи, па су се готово сви чланови мушког дела ансамбла вратили кући без најлон кошуља. – На игранкама у Електрокомбинату, Дому ЈНА, гимназији и другим школама играо се танго, валцер, румба... – Са педесет година поново у фолклору. - Посебна привилегија био је позив на журку код Цице Станар код које су долазили старији гимназијалци, Дијего Варагић који је започињао музичку каријеру, Марко Николић који је у то време певао а касније постао познати глумац, кошаркаш Јован Дучић, Маки Цветковић који је свирао гитару. - Сви мушкарци су били заљубљени у Цицу Станар, а девојчице у њих. – Следећи разговор за десет година

Фото: М. Радованоовић

МЛАДА И ПОСЛЕ СЕДАМДЕСЕТЕ

МАГАЗИН

26.4.2015.

едавно гостовање Националног ансмабла „Коло“ указало је на проблем професионалних игра ча фолкора који, и поред бенефицираног радног стажа од три месеца за годину дана, не могу да оду у пензију пре навршене шездесет пете године живота. Због тога у овом ансамблу данас међу играчима старим између 35 и 40 година наступа и један шездесетчетворогодишњак. Да у фолклору има и старијих, а још активних, потврђује пример Миомире Стојимировић која је пре само који дан навршила седамдесет година, а и даље успешно наступа на свим концертима ватерана краљевачког Културно-уметничког дру штва „Абрашевић“. Иако као дете са краљевачког асвалта, одрасла уз четири сестре и брата на простору између улица Цара Лазара и Хајдук Вељкове, у младости није показивала превише интересовања за фолклор у породици Стојимировић је музика одувек имала важно место. У свет уметности прва се отиснула најстарија сестра Боса којој се половином педесетих година прошлог века осмехивала успешна глумачка каријера. Друга сестра Љиља је још као средњошколка заиграла у „Абраше-

вићу“, али се после матуре одселила из Краљева, а Олга дуго свирала флауту у ватрогасном оркестру. И брат Србо је, пре него се потпуно посветио правима, успешно свирао трубу у истом оркестру, а Миомирка, познатија као Цица, прве плесне кораке направила у школској ритмичкој секцији. Иако је ових дана загазила у осму деценију живота Цица се добро сећа тих дана и школе преко пута данашњег „Стотекса“. У Краљеву се ппловином прошлог века све значајније дешавало између Ибра и железничке пруге, а чињеница да су у суседству становала браћа Царићи који су играли у „Абрашевићу“ одлучујуће је деловала да пред крај педесетих година Цица крене за њима до просторија друштва у згради оближње основне школе која се налазила на месту данашње Градске управе. Мало због њих, а мало и због сестре, укључила се у фолкорну секцију која је већ почетком шездесетих одржавала пробе у Ложионици. Рад није био претерано озбиљан и организован што је било повод да млади играчи, а Цица тек пошла у Пољопривредну школу, потраже место у тек формиранoм Културно-уметничком

26.4.2015.

МАГАЗИН

друштву „Магнохром“. Индустрија ватросталног материјала била је у експанзији, а управа предузећа издвајала значајна средства за културу, па су млади жељни песме, игре и дружења, са одушевљењем очекивали сваки од наступа, у почетку само по околним селима. До оних мало даљих путовало се возом, а по завршеном наступу дуго чекало на железничкој станици да наиђе неки од ретких како би се вратили кући. За данашње време невероватним се чини сазнање да су и до Ушћа чланови ансамбла путовали засебним вагоном као последњим у композицији која је настављала пут према Рашки и даље. У Ушћу би вагон био откачен и постављен на споредни колосек да би након концерта сви извођачи дуго чекали у њему до повратка било које композиције са југа на коју би био закачен. И поред свега ништа није било тешко, а време увек брже пролазило у дружењу уз песму и игру. Појавили би се играчи по који пут и у некој од представа локалног аматерског позоришта, а турнеје најчешће водиле до околних села, Витановца, Печенога, Ратине и Врбе до којих се стизало неким од фабричких камиона. Због тога се посебно значајним сматрао пут у Пољску 1964. године. У то време се водило доста ра-

чуна како ће Краљево бити представљено у иностранству, па је пробе фолкорног анасмбла надледао директор Националног ансамбла „Коло“ Цвиклинац. Маркантна појава младе играчице и темперамент који је показивала током игре, посебно оних из врањанског краја, био је довољан повод за позив да дође у „Коло“ чим дође у Београд да студира. Као што ни Боса није наставила глумачку каријеру у Београду ни Цица није отпутовала на студије због чега је онај позив да приступи „Колу“ остао сам одрага успомена на који се присећа уртким приликама као што је овакад се са сетом поверава репортеру МагазИНа. У аутобусу који је са члановима фолкорног ансамбла кренуо према Зеленој Гори били су и касније веома познати инструменталисти, представ ници политичког, привредног и културног живота града, а више од свега важном се сматра чињеница да је, из ко зна којих разлога, фолкорни ансамбл наступао под називом „Абрашевић“. - Нисмо знали ни где идемо. У Суботици смо направили паузу, а узбуђење је доживело кулминацију кад смо прешли границу. Одвели су нас да обиђемо логор у Аушвицу, а ми једва чекали да седнемо у аутобус и наста-

вимо даље. Било је то давно па се не сећам свих детаља, али мислим да смо победили на фестивалу у Пољској – прича Цица. Ма колико да бледи сећање на неке детаље ипак остају они о утисцима које су составили на домаћине. У то време су у моди биле мушке најлон кошуље какве су Пољаци први пут видели код гостију из Краљева. Како је који од играча скидао кошуљу да би обукао народну ношњу тако би се појавио по ко од Пољака са жељом да је купи, па су се готово сви чланови мушког дела ансамбла вратили кући без најлон кошуља. Како се друштво ширило јављала се потреба и за све већим простором који је овог пута обезбеђен у дворишту Богавчевог здања у Улици цара Лазара где су играчи увежбавали репертоар за наступ у Бугарској. У истој просторији су вежбали и чланови касније популарног Ансамбла „3+3“ који је оставио значајног трага на краљевакој музичкој сцени. Након завршене школе рана удаја и рођење првог сина за дужи период су Цицу одвојили од активног играња, али не и од жеље да заигра кад год јој се за то укаже прилика. Просторије „Абрашевића“ су већ пресељене на први спрат новоизграђеног Дома друштвених организација ода-

кле су различити ансамбли годинама путовали у различите делове света. Четири године у Пољопривредној школи, чији су ученици долазили претежно са сеоског подручја, увелико су одвојиле Цицу од друштва из централне градске зоне. Тек по који пут срели би се на некој од игранки које су се, сем Електрокомбината и Дома ЈНА, углавном одржавале по школама, а најпопуларније биле оне у краљевачкој гимназији. За млађе су били резервисани термини од три поподне, а не старије мало касније. На игранкама се плесало ускључиво уз звуке забавне музике која је била знатно заступљенија и по хотелима у којима средњошколцима није био дозвољен приступ. - Играо се танго, валцер, румба, а ја прве плесове учила уз сестара које су од мене биле старије 12, 10 и 7 година. Кад год су код куће вежбале плес узимале су ме да будем пар једној од њих, а како су све имале смисла за музику знатно су ми помогле да од малена и ја изградим тај осећај. Већ су се појавили први грамофони, музика се слушала са плоча, а како нисмо имали н и дио одлазиаласам код другарице да сваког дана у пола пет уз рекламе слушамо забавну музику и песме које су изводили Ђорђе Марјановић, Радмила Караклајић, Лола Новаковић, Пол

26.4.2015.

МАГАЗИН

Енка, Роко Граната... За сваку од нас била је посебна привилегија кад нас на журку позове Цица Станар. Биле смо осми разред кад су код ње долазили гимназијалци, Дијего Варагић који је започињао музичку каријеру, Марко Николић који је у то време певао а касније постао познати глумац, кошаркаш Јован Дучић, Маки Цветковић који је свирао гитару. Сви мушкарци су били заљубљени у Цицу Станар, а ми у њих, највише Макија – признаје Цица. Период одрастања неизбежно се везује за краљевачки корзо, шеталиште од почетка Омладинске улице до споменика у центру града, мало ређе до Задужбине. У почетку су, прича Цица, сви само шетали, а онда је момцима понестало стрпљења па су сваке вечери само стајали и посматрали девојке које су у мањим групама корзирале у настојању да скрате круг кад примете да их неко гледа са већом пажњом. Око осам увече полако је почињао разлаз, а до девет остајали и само најхрабрији. Кад је пре двадесет година некадашњи играч, а касније кореограф, Славко Пановић покренуо иницијативу за формирање секције ветерана у оквиру „Абрашевића“ Цица се није много двоумила. Припадници различитих генерација сврстани су у две по годинама сродне групе, а Цица која је већ навршила педесет година живота у ону старију. Млађи нису показали превише жеље за озбиљним радом, па су један по један одустајали а преостали прикључени старијој, сада јединственој, групи која наступа и данас. У почетку је све изгледало прилично тромо све док није уследио позив из Житишта за наступ на сусретима ветерана фолклора. Дводневни боравак у овом месту сматра се прекретницом након које је почео озбиљнији рад, а ветерани краљевачког „Абрашевића“ пре свих на репертоару имали довољно кореографија да направе солистички концерт. Озбиљнији рад се везује за кореографа Звездана Ђурића када ветерани доживљавају врхунац. Пробе два пута недељно прилака су за дружење баш као и сусрети вете-

рана фолклора Србије који се сваког месеца одржавају у другом граду, а последњи у Краљеву половином овог месеца. Путовали су ветерани „Абрашевића“ у Грчку и Турску, наступали на фестивалима у Чешкој и Шпанији, гостовали у Македонији. Најмлађа чланица анасамбла има 34, а најстарија Цица од 21. априла пуних седамдесет. Након пет година колико у оквиру дрштва постоји дечји хор размишља се и о оном од старијих певача, а певачка група ветерана наступила је са једном музичком нумером на последњем сусрету ветерана фолклора. - Увек сам волела да се крећем, јер ме не држи место, па често пешачим чак до Жиче и натраг. Некада сам до Матарушке Бање ишла бициклом, а сада више не због саобраћаја. Кад ми је био 60. рођендан правили су телевизијску репортажу о мени и питали до када мислим да играм. Кажем док не остарим, а не знам кад ће то бити јер се још не осећам старом. Поједини ми и сада кажу да сам као девојчица и да сам лепша него кад сам била мала. На сусретима су ми рекли да изгледам као Северинина мама, некад говорили да личим на Жаклину Кенеди, Ханку Палдум или Биљану Ристић, а да причам као Радмила Ђуричић. Кад сам почела да радим у Царинарници имала сам пуне 34 године, а нису ми веровали да има толико. У време кад су моје вршњкиње добијале облине и облачиле уске сукње ја сам била мршава и нико није обраћао пажњу на мене, а тек кад се појавила Твиги почело је интересовање и за мало мршавије девојке. Стално су ми говорили да имам велика уста, а ја покушавала доњу усну да поставим као што су имале Софија Лорен и Ђина Лолобриђида – прича Цица а на поновљено стандардно питање до када ће играти још нема прецизног одговора. И почетком осме деценије живота здравље је добро служи, не узима никаве лекове, нема проблема са притиском и сличним стварима какве оптерећују и много млађе особе. Још може да одигра целу пробу у „Абрашевић“, маде не као пре две деценије.

Како је касно почела да ради ни пензија није претрано велика, син није запослен, а ни до другог који живи у Београду не може да оде онолико пута колико би желела. Навикнута на сиромаштво од најранијег детињства и садашње материјално стање доживљава као неминовност. И поред тога сви су у породици, каже, одувек били богати духом а то се показало као највеће богатство. Понекад у шали каже и да би њена породица била идеална за неки од Кустуричиних филмова. - Из мене излази, ведрина, снага и оптимизам. Кад се нешто ружно деси прогутам, ућутим се дан, два а након тога могу да правим шале на свој рачун. Не плашим се шта ће да буде сутра, једино да не болујем дуго јер седамдесет година није мало. За сада ми је супер и није искључено да за десет година опет разговарамо. Ни у шездесетој нисам знала да ћу и данас да играм, па сам обећала да ћу то да чиним док не остарим, али још нисма остарила. Осетим да се понекад заморим, али никако да сам стара. Увек сам волела да играм, а пошто је све мање плесова почела сам уз народну музику. Чим чујем прве тактове почнем да играм иако никада нисам била свесна како делујем на друге. Жене ме и сад заустављају у пролазу и кажу да су ме гледале. Једном су ми на некој забави рекли да до краја живота увек треба да се смејем и играм, јер делујем тако да сви занеме и имају утисак да играју самном. Ја не знам како изгледам, али сам њима увек изгледала тако што ме посебно весели. И мој муж Нешо је много волео да плеше, па смо редовно отварали сваку забаву или дочек Нове године. Купила сам и даире, па кад год негде идемо понесем, а кад почне музика извадим их и заиграм тако да су сви сви одушевљени – каже Цица на крају једног пријатног разговора. Енергија која из ње зрачи довољно јасно потврђује сваку изговорену реч. Остаје да сачекамо још коју годину па онда поновимо причу, можда само о ономе што се дешавало послеовог разговора. Т. Радовановић

МАГАЗИН 26.4.2015.

Иван Милуновић

МАГАЗИН 26.4.2015.

Трећи међународни салон графике

- Победник Трећег међународног салона графике белгијски уметник Мишел Барзен. - Друга награда је припала београдској графичарки Маји Симић, трећа Марији Луизи Естради Санчез из Мексика, а специјално признање Гају Лангевину из Канаде. – Наредне године самосталне изложбе награђених у галерији Удружења ликовних и примењених уметника. - Приоритет овогодишњег Салона графике висок уметнички квалитет. - Покретањем Међународног салона графике Краљево заузима битно место у центру ликовних дешавања. – Све већа потреба за више уже профилисаних галерија које би се посебно бавиле графиком, скулптуром, фотографијом... – Уз 36 изложби годишњи план употпуњавају традиционалне манифестације, изложбе краљевачких уметника, групне изложбе и изложбе радова насталих у колонијама. - Установе културе показују инертност, јер не морају да се боре на тржишту за привлачење инвестиција. – Мање праве публике него правих уметника. - Квалитет изложбе је обрнуто пропорционалан броју посетилаца

Фото: М. Радовановић

СПОЈ ТРАДИЦИОНАЛНОГ И САВРЕМЕНОГ

МАГАЗИН

26.4.2015.

трећој години постојања Међународни салон графике поприма обележје традиционалне престижне ликовне манифестације што потврђује учешће најистакнутијих графичара из 16 земаља, Србије, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније, Немачке, Данске, Грчке, Мексика, Сједињених Америчких Држава, Јапана, Украјине, Пољске, Белгије, Канаде... За разлику од бројних других медија графика је доказала да је најдубље продрла у светску уметничку сцену о чему сведочи податак да је доступна свима без побзира на географску удаљеност, а краљевачки салон и ове године потврђује да мешање различитих култура на једном месту даје глобалну слику светске графичке сцене. Председник краљевачког Удружења ликовних и примењених уметника Иван Милуновић потврђује да висок уметнички ниво графика брише стеротипе о конвенционалности овог медија, а заступљеност свих графичких техника од равне, дубоке, високе и индустријске штампе, пружа широк спек-

тар могућности графичког израза. У времену нових медија традиционална графика се меша и преплиће са дигиталном и на тај начин потврђује тезу о прожимању савременог и традиционалног. Овогодишњи Графички салон је разноврснији и богатији у односу на претходни због учешћа већег броја уметника који препознају континуирани значај укључивања у међународне мреже и токове којима се шире и отварају нове могућности. Као и претходне две године Салон графике је отпочео расписивањем конкурса, а за овај је пристигло више од сто радова од којих је селекциона комисија за излагање изабрала најбоље. Магистри графике Биљана Вуковић са београдског Факултета ликовних уметности, Милица Антонијевић и Бојан Оташевић, професори на крагујевачком Филолошко- уметничком факултету су, након извршеног одабира радова, одлучили да титулу победника овогодишњег салона доделе белгијском графичару Мишелу Барзену. Друга награда је припала београдској графичарки Маји Симић,

трећа Марији Луизи Естради Санчез из Мексика, а специјално признање Гају Лангевину из Канаде. Победници овогодишењг салона су тако стекли право на организацију самосталних изложби током наредне године. Милуновић потврђује основни циљ Салона да унапреди културну понуду Краљева, Србије и ширег региона, а разлог да избор падне на графику као медиј резултат је сазнања да се она доказала комуникативнијом од осталих јер, за разлику од слика и скулптура, лако путује и не захтева ангажовање значајнијих финансијских средстава. Безброј пута се показало да ни државне границе нису административне препреке, па је медиј јако доступан јер се брзо укључује у међуна родне мреже и токове. О томе најбоље сведочи овогодишња поставка у којој је заступљен широк спектар графичких техника, од класичних до дигиталне графике као елемента савременог тренутка. Традиционална и савремена графика се употпуњују и представљају пресек стања у ширем региону па и свету, а у пропозицијама конкурса, али и у уметничком и ликовном смислу, су

потпуно изједначене. - Не можемо да побегнемо од чињенице да је данашња графика, било да је инудстријска, сито, офсет или дигитална, неизбежан фактор у уметничком креирању. Графички језик се као језик уметности реализује кроз широк спектар могућности класичене, традиционалне и савремене графике, а више од медија и језика битна је чињеница да се међусобно прожимају. Озбиљан савремени уметник може да се бави класичним медијем а да његов језик уметности буде савремен, а може да се бави и савременим медијом а да језик његове уметности буде класичан. Ова манифестација поставља та питања и повезује савремено и традиционално постављајући графику на место прожимања та два медија – каже Милуновић. Дигиталне графике је било и ранијих година али је ове слекција била мало оштрија, јер се показало да се велики број уметника бави оном чији је уметнички квалитет оцењен ниским. Милуновић потврђује приоритете овогодишњег Салона који у први план ставља висок уметнички квалитет, потом

географску заступљеност и укљученост уметника из што више различитих делова света. Сем укључивања у међународне мреже и токове као циљ манифестације се све више истиче туристичка промоција града, јер се повезивањем културе са туризмом шире капацитети у овој област, а са њима и понуда локалне средине. Покретањем Међународног салона графике Краљево заузима битно место у центру ликовних дешавања, јер је место одржавања једина галерија на ширем простору која се бави популаризацијом визуелних уметности. Осим оних из иностранства на Салону су присутни српски графичари, међу њима и краљевачки уметници млађе генерације, студенти завршних година факултета уметности Милица Антонијевић и Марија Рњак. Скромни просторни капацитети краљевачке галерије упућују на потребу да се са повећањем броја учесника и радова за неку од наредних година потражи озбиљнији простор, а Иван Милуновић потврђује потребу за више уже профилисаних галерија које

би се посебно бавиле графиком, скулптуром, фотографијом... како би град имао више могућности да промовише и афирмише ликовну уметност. Друштвено политичка ситуације не даје превише оптимизма у том смислу без обзира на чињеницу да је галерија, уз програм традиционалних манифестација, пребукирана са четрдесетак изложби током године. Локална само управа је и до сада показивала разумевање одвајањем средстава у оквиру могућности којима располаже, али се показало да она ни изблиза нису довољна за квалитетну реализацију свих планова. Галерија Удружења ликовних и примењених уметника ове године организује 36 изложби од којих је двадесетак изабрано између стотинак захтева пристиглих на конкурс расписан у септембру претходне године. Годишњи план употпуњавају традици оналне манифестације, изложбе краљевачких уметника, групне изложбе и изложбе радова насталих у колонијама. - Број изложби је велики за разлику од многих галерија у Србији које имају

26.4.2015.

МАГАЗИН

статус установа културе. Ми смо непрофитна организација и 1. јануара немамо сигурно финансирање за програм активности, па од нашег менаџмента зависи колико ћемо средстава да добијемо кроз пројекте. У овој години смо добили максималну подршку града, али је то и даље недовољно за једну овакву сезону. Добили смо и подршку Министарства културе и информисања, а умрежавањем та два ресора покушавамо да што боље реализујемо програме које замислимо. Иако су средства недовољна покушавамо да са милион и нешто динара успешно приведемо крају излагачку сезону. Што се тиче квалитета манифестација, и програма који нудимо, предњачимо у односу на установе културе које се пробуде првог јануара са креираним буџетима од 30 до 40 милиона динара. Зато сектор јавних установа културе и показује инертност јер не мора да се бори на тржишту за привлачење инвестиција. Имају сигурне плате и инфраструктуру, па не показују неке велике домете и прављење квалитетих програма – објашњава Милуновић уз подсећање

да је управо квалитет програма одлучујући фактор при опредељењу ресорног министарства да учествује у финан сирању. Од девет предлога пројеката краљевачког удружења ресорно министарство је у последњој расподели са око 550 хиљада динара подржало два. Ма колико средства нису довољна сматрају се значајним јер је Удружење стављено у исту раван са много значајнијим галеријама у земљи. Милуновић потврђује да то довољно говори о квалитету понуђених програма, али и способности менаџмента да у то убеди доносиоце одлука. Ове године је на конкурс министарства послато више предлога пројеката него претходне, на основу њих добијено и више средстава, па се значајним сматра и боље позиционирање у односу на друге конкуренте. Све мања количина средстава која се пласирају у културу намеће потребу за ослањање на више финансијера, а обезбеђење већег броја појединачних учесника у финансисрању учвршћује уверење о већем кредибилитету. Уз лична средства уметника који из-

лажу у галерији, нешто од донатора и колекционара, некако се реализује годишњи програм активности у коме се тражи простор и за интензивнији развој колекционарства. Приближавање Србије Европској унији наводи на размишљање да се код европских фондова аплицира за финансирање разли читих пројеката, посебно оних који се базирају на регионалној сарадњи. Ограничено време и људски ресурси у значајној мери отежавају приступ средствима потребним за реализацију годишњег програма активности, па се непотребно расипа велика количина енергије. Овогодишњу културну понуду Удружења ликовних и приемњених уметника употпуњује велики број изложби уметника из ширег региона, двојице из Пољске и читаве групе из Мексика. - Имамо богат програм самосталних изложби, углавном професора на факултетима уметности у нашој земљи којима су оне потребне због референци и реизбора, па на тај начин долазимо до добрих и квалитетних изложби са минималним улагањима. Очекује нас и шеснаести по реду Но-

вембарски салон визуелних уметности, наша најбитнија манифестација од које очекујемо битан помак у односу на претходну, јер је концепцијски модел базиран на умрежавању сродних организација и установа у региону из кога ћемо да позовемо уметнике. Пробраћемо и један део радова из конкурса који ће бити расписан и на тај начин пружити шансу младим неафирмисаним уметницима да учествују на овој манифестацији. И до сада смо практиковали да афирмишемо младе уметнике и дамо им прву шансу пре него их преузму проверене установе културе и галерије које их даље лансирају на уметничку сцену. Показало се да су тај први корак и подршка веома важни, а најзаслужнија је независна уметничка сцена којој припадају организације цивилног друштва као што су удружења ликовних уметника и друга – каже Милуновић. Као и у бројним другим сферама културе проблем посебне врсте представља права публика које је, каже наш саговорник, мање него правих уметника. Разлози за то превазилазе локалне оквире и тичу се читаве

цивилизације и културе у земљи, а на њих утичу социолошки, друштвени и политички фактори уз посебан нагласак на улогу медија преплављених великом количином кича и шунда. У таквој ситуацији превише оптимистичким се сматра очекивање да би на изложбу типа Међународног салона графике дошло више посетилаца него на фолклорну манифестацију. Овогодишњи салон, али и друге изложбе, потврђује да уметници са пажњом прате дешавања у друштву и адекватно реагују на њих потврђујући тезу да је савремена уметност реакција на друштвене појаве. Више него да направи слику која би било коме изгледала лепо показује се циљ савремене уметности да реакцијом на актуелне друштвене, психолошке, социолошке, филозофске појаве у савременом друштву укаже на проблеме који се јављају. Превасходни задатак Удружења ликовних и примењених уменика, као организатора бројних изложби, је да привуче што више публике. Показало се да то није увек једноставно чак и ако се зна да у Краљеву постоји умет-

ничка школа. Још чудније је, упозорава Милуновић, што на изложбама нема ни професора ових школа, па је илузорно очекивати ученике. Зато се значајним сматра рад просветних радника који до сада нису показали довољну дозу интересовања како би ученицима омогућили да теоретска знања стечена у школи повежу са практичним које демонстрирају најреномиранији уметници. Међу њима је велики број оних који би у блиској будућност на факултетима могли бда буду предавачи свршеним ученицима уметничких школа. Искуство показује да је квалитет изложбе обрнуто пропорционалан броју посетилаца, па се на онима које организују локални аутори појави знатно више рођака и пријатеља и тако стиче погрешна представа о квалитету. Проблем често представљају и медији који нису спремни на сарадњу и промоцију активности организација цивилног друштва, у какве се убраја и Удружење ликовних и примењених уметника, иако не остварују политичке циљеве него друштвени интерес. Т. Радовановић

МАГАЗИН 26.4.2015.

Експресије др Љубише Јовашевића

МАГАЗИН

26.4.2015.

ПРИЧЕ ИЗ ДУ

- Иако је тема десетак кратких есеја наоко различита у средишту је увек човек и оно што се у њему назива душом. - Др Јовашевић се озбиљно бави душом као аморфном масом за коју није поуздано утврђено да ли постоји или не постоји. - Аутор „Експресијама“ подсећа да је талентованији него што изгледа и уме да промишља много боље него што сам мисли да уме

ад аутор и коаутор више стручних књига и уџбеника, више стотина текстова у стручној литератури у земљи и свету, уз то председник општине, начелник Рашког округа, посланик у Парламентарној скупштини Савета Европе, потпредседник Правног и политичког комитета, члан Спољнополитичког комитета Савета Европе напише књигу Експресије најмање што се може очекивати је чуђење какво је на промоцији исказао и рецензент

овог необичног издања потврдом да је аутор упркос великом професионалном, политичком и друштвеном ангажману нашао времена за промишља ње и показао да свако у овом времену може наћи тренутке за медитацију. За разлику од многих других који су преплављени ерудицијом и различитим знањима из теологије, филозофије и психологије есеји др Јовашевића доносе нешто лично и другачије од осталих, а уједно се представљају као

добар показатељ приче и промишљања. Према признању аутора књига је написана релативно брзо и представља сублимацију нечега што је била прича са пријатељима посвећених појединим областима, нечега везаног за професију и размишљања која су на неки начин имала везе са теологијом. - Не треба веровати никоме, чак ни себи кад су у питању емоције које се крећу кроз градације од велике љу-

бави до омразе. „Експресије“ представљају мишљење које, ма колико дуго стоји у вама, дође до тачке кад мора да се изрази, каже и опише – поручује др Јовашевић. Иако је тема десетак кратких есеја наоко различита у средишту је увек човек и оно што се у њему назива душом. Есеји су написани занатски и списатељски вешто, а највећом вредношћу се сматра то што читаоца терају на размишљање. - Јовашевићеви текстови су међужанровско штиво – у њима, понекад, има чак и поетских, песничких делова. Они су, једновремено, и филозофски трактат, и публицистика, и теоријом бременит есеј, као што су, неретко, и строга, литературно профилисана проза. Интересантно необично. Држи пажњу и подстиче. Изазива на полемику. Провокативно, али са мером и дозом доброг, господственог казивања, које опомиње и прозива, али не

оптужује, које пита и сумња – али то чини на аргументима заснован начин – записао је о „Експресијама“ др Љубише Јовашевића песник Милош Јанковић потврдом о штети што се аутор уместо политике не бави писањем. Аутор „Експресијама“ подсећа да је талентованији него што изгледа и уме да промишља много боље него што сам мисли да уме. Због тога би се, кад би хтео, могао бавити и неким другим наукама, а искуство у дневној политици му даје зе право да буде упућен у погрешном смеру. Др Јовашевић се озбиљно бави душом као аморфном масом за коју није поуздано утврђено да ли постоји или не постоји. Зато ни у шта не убеђује већ само каже шта мисли, а то чини на фини и нежан начин. Све упућује на закључак о штети што не пише више и што се не бави више оним чиме би требало да се бави, а то је та душа.

У биографији др Јовашевића записано је да је после Медицинског факултета у Београду део лекарског стажа провео у Редингу у Великој Британији и Здравственом центру „Студеница“ у Краљеву. Након специјализације на Клиници за ортопедску хирургију и трауматологију Медицинског факултета у Београду постдипломске студије је завршио у Лондону да би након тога постао шеф екипа у београдском Урегентном центру. Докторирао је медицину, био директор Специјалне хируршке болнице „Свети Никола“ у Ратини, Завода за специјализовану рехабилитацију „Агенс“, а потом Специјалне болнице за рехабилитацију „Агенс“ у Матарушкој Бањи. Данас је запослен као професор анатомије и ортопедије и биомеханике на државном универзитету у Новом Пазару и на Универзитету у Косовској Митровици. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

УБИНЕ ДУШЕ

На репертоару Биоскопа Кварт

МАГАЗИН

26.4.2015.

Непокорен

„Непокорен“ је епска драма о животу олимпијца и ратног јунака Луја Замперинија, који је након пада авиона у Другом светском рат преживео 47 дана на сплаву пре него што су га заробили припадници јапанске морнарице и послали у логор. Филм прати његов живот, од безбрижног младића до ратног јунака и заробљеника, који је постао симбол наде нацији уплетене у глобални сукоб. Његова прича је само одломак у роману о браћи по оружју која су се борила како би преокренула историју двадесетог века и путу од трагедије до тријумфа који на најбољи начин показује шта значи борити се и пронаћи пут из таме до светла. Кад је 2014. године преминуо у 97. години живота Замперини је уз велике почасти испраћен као прави амерички јунак. Његова прича је једна од оних које надахњују и које је тешко схватити у пуној величини. Очај превладан несаломивом вољом и вером у искуп-

љење и даље је порука која даје наду милионима надахнутим његовим путовањем које је почело пре скоро сто година. Одрастао у калифорнијском градићу као син талијанских досељеника био је непоправљиви делинквент са посебним даром за трчање. Познат као Торнадо квалификовао се за Олимпијске игре у Берлину 1936. и изненадио све које је сусрео, од славног Џеси Овенса до Адолфа Хитлера. Попут многих пријавио се у војску и учествовао у бројним акцијама на Пацифику из којих се половина његових пријатеља ваздухопловаца није вратила кући. Кад му је у априлу 1943. отказао мотор његов је авион пао у море, а осморица од једанаест чланова посаде одмах изгубили живот. Луј и Фил Филипс су преживели пуних 47 дана, да би их надомак спаса заробили Јапанци и одвели у логор за ратне заробљенике. Годинама су били изложени незамисливој тортури, а заповедник логора је издвојио Луја над којим се посебно иживљавао. Кад се после капитулације Јапана вратио

кући, заувек промењен и болестан, одао се алкохолу проводећи даноноћне море и борбе с демонима. Књига о животу овог јунака постала је бестселер, а до данас само у Америци продата у више од четири милиона примерака. Филм се приказује до 29. априла у пројекцијама које почињу у 19,30.

Сунђер Боб Коцкалоне Сунђер Боб Коцкалоне представља нову дивљу и забавну авантуру најпознатијег морског бескичмењака који излази на суво. Сунђер Боб ужива у животу окружен пријатељима, морском звездом Патриком, заједљивим Каламарком, научницом Луном и раком господином Клештићем. Кад неко украде тајни рецепт за ракбургере, вечити непријатељи Сунђер Боб и Планктон морају да се уједине у борби против пирата Бургербрадог. Критика сматра да филм има све што се може пожелети, познате ликове у потпуно новој ситуацији, путовања, супер-хероја, пост-апокалипсе…

Легендарни укусни сендвич ракбургер је основ прехране Бикини Долине, а послужује се у Раковој посластичарници која љубоморно чува тајни рецепт те посластице. Нико, чак ни господин Клештић, није сигуран који су му састојци, а кад рецепт нестане у почетку сви сумњају на циничног Планктона, док невин и наиван Сунђер Боб има другу идеју и зна да му једино Планктон може помоћи. Њих двојица се први пут удружују како би пронашли кривца док Бикини Долину захвата постпокалиптични хаос. Два главна јунака ће се упутити даље него што су могли замислити - у наш свет. За овај филм примерен најмлађим гледаоцима резервисани су термини од 16 и 18 сати.

Мариголд Хотел 2 Кад је Хотел Мариголд пребукиран сталним гостима власници Мјуриел Донели и Сони Капор сањају о ширењу и проналазе идеалну локацију за Хотел Мариголд 2. Планови се захуктавају, а власници питају куда ће их одвести ор-

ганизација јутарњих састанака парова уз доручак. Норман и Керол плове водама ексклузивне везе, док Меџ ужива у пажњи двојице врло пожељивих удварача, а нови гост Гај Чемберс инспирацију за следећи роман налази у Сонијевој мајци, госпођи Капор. Приближавањем брака са љубављу његовог живота Сони открива да му планови за нови хотел узимају више времена него што би требало, док је Муриел као чувар свачијих тајни једина особа која зна одговоре на сва питања. Ближи се велики дан кад ће породица и пријатељи уживати у неодољивој атмосфери индијског венчања. Мјуриел се лепо осећа у Индији, а она и Сони као прави партнери послу доприносе на оригиналан начин. Сони има раскошне идеје, док је Муриел чврсто на земљи, па их води комбинација ентузијазма и практичности док не схвате да развијају међузависност. Између монсунских киша и летње врућине Индија се претвара у ватромет боја и славља, јер то је сезона вен-

чања кад хиљаде парова славе љубав уз богате припреме, храну, музику и плес. Индијско венчање је догађај од огромне важности због спајања породица што у овој земљи никад није скромни интимни догађај. То је велико славље коме присуствују сви људи из њихових живота. Комедија води гледаоце на пут са седам британских пензионера који су одлучили да проживе пензионерске дане отварањем индијског хотела за старију господу. Мада је хотел видео и боље дане, оптимистични гости верују да, независно од њихове старости, најбољи дани тек следе. Редитељ објашњава да је ово филм о необичној породици која се окупила око покушаја уклапања у страну културу. Прича је хумористична, а филм изазива распон различитих осећања кад се ликови суоче са стварним одлукама и изборима с којима се људи сусрећу у том добу. Филм је на рапертоару биоскопа до краја месеца, а пројекције почињу у 22 сата.

Сусрети ветерана фолклора Србије

МАГАЗИН

26.4.2015.

ПРАЗНИК Ф

- Поред ветерана краљевачког „Абрашевића“ на традиционалном концерту у великој сали Дома Војске Србије заиграли највернији пријатељи овог културно-уметничког друштва, имењаци из Ваљева и Аранђеловца, културно-уметничка друштва „Железничар“ из Краљева и „Електропорцелан“ из Аранђеловца уз Фолклорни ансамбл „Ремесијана“ Центра за културу Бела Паланка

Фото: М. Радовановић

ФОЛКЛОРА

26.4.2015.

МАГАЗИН

Краљеву су пети пут заредом одржани Сусрети ветерана фолклора Србије, а организатор традиционалног једнодневног дружења је и овога пута било Културно-уметничко друштво „Абрашевић“. Ансамбл ветерана „Абрашевића“ формиран је 1996. године, а на измаку друге деценије постојања може се похвалити многобројним концертима широм Србије, али и наступима у многим европским земљама. На репертоару ансамбла који окупља некадашње играче овог културноуметничког друштва, али и оне који то раније нису били, налази се петнаест кореографија од којих свака на посебан начин мами аплаузе публике. Поред домаћина на краљевачком концерту су били највернији пријатељи „Абрашевића“, имењаци из

Ваљева и Аранђеловца, културноуметничка друштва „Железничар“ из Краљева и „Електропорцелан“ из Аранђеловца уз Фолклорни ансамбл „Ремесијана“ Центра за културу „Бела Паланка“. Концерт је играма из околине Београда отворио ансамбл домаћина испред имењака из Ваљева, друштва које окупља око 600 чланова од којих половину чине они из ансамбла народних игара. Друга половина распоређена је у аматерско позориште, хор, градски, народни, забавни и тамбурашки оркестар. Ваљевски „Абрашевић“ ове године слави 110 година постојања и убраја се међу најстарија друштва у земљи, а гости из овог града са поносом истичу да је фолклорни анасамбл њиховог културно-уметничког друштва седамдесетих година прошлог века први из некадашње велике

Југославије наступио у најпрестижнијој концертној дворани на свету „Карнеги холу“. Ансамбл ветерана ваљевског „Абрашевића“ Краљевчанима се представио играма из старог Врања. Иако је као Културно-уметничко друштво „Железничар“ основано још давне 1946. године, од 2012. године након пререгистрације носи назив Српски културни центар „Стефан Немања“. Добро руковођеним и програмски осмишљеним радом чланови друштва успевају да остваре зацртане циљеве и окупе велики број деце и младих како би им предали на чување оно што чини традицију српског народа. Три стотине чланова разврстано је у пет ансамбала, дечји, први омладински ансамбл, народни оркестар, певачки ансамбл и ансамбл рекреативаца који је почео са радом марта

2014. године. Група рекреативаца се посетиоцима представила играма из лесковачког краја. Културно-уметничко друштво „Електропорцелан“ из Аранђеловца континуирано ради од 1956. године и представља један је од највећих ансамбала у земљи. На репертоару има више од двадесет кореографија, а оно чиме се посебно диче сви ансамбли овог друштва је да су све кореографије одевене у уникатну и оригиналну народну ношњу. Више од 360 чланова ради у шест дечијих ансамбала, извођачком омладинском, ансамблу ветерана, школи народних игара и песама и групама певача. Мото чланова ансамбла ветерана је „Још имамо и можемо много тога да покажемо“, а Краљевчанима су приказали игре из Црноречја.

Уметничко путовање кроз Србију настављено је у друштву Фолкорног ансамбла „Ремесијана“ из Беле Паланке који постоји 30 година и ради при Центру за културу овог места. Ансамбл тенутно броји 150 чланова који су сврстани у 4 старосне групе, дечијој, омладинској, групи ветерана и првом играчком ансамблу. Сви они негују игре и песме из свих делова Србије, а поседује веома богату колекцију оригиналних народних ношњи. Фолклорни ансамбл ветерана је наступао на многобројним фестивалима у земљи и иностранству, а пред посетиоцима у Краљеву извео игре из Биничке Мораве. Дугу традицију има и Културноуметничко друштво „Абрашевић“ из Аранђеловца које је основано 1920. године, а данас има 350 активних чла-

нова сврстаних у шест секција, школу фолклора, дечји ансамбл, први пионирски и омладински извођачки ансамбл, ансамбл ветерана и народни оркестар. У дугој историји друштва забележен је значајан број наступа широм бивше Југославије, и у иностранству, а значајнијим се сматрају гостовања у Италији, Немачкој, Шпанији, Русији, Португалу, Тунису... Гости из Аранђеловца су се представили играма из Шумадије. Као што је ред на позорници Дома Војске Србије су се на самом крају концерта још једном представили ветерани краљевачког „Абрашевић“, овога пута као певачка група уз народни оркестар друштва, да би још једно успешно дружење завршили играма из нишког краја. Т. Радовановић

МАГАЗИН 26.4.2015.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 26. E 2. МАЈА

МАГАЗИН

26.4.2015.

26. април

1532. — У походу на Беч турска вој ска под командом султана Сулејмана II ушла у Мађарску. 1607. — Капетан Џон Смит у Кејп Хенри у Вирџинији довео прве колонисте који су основали прво стално британско насеље у Северној Америци. 1717. — У олуји код Масачусетса потонула гусарска галија Уида са око четири тоне злата. 1828. — Русија објавила рат Турској у знак подршке Грчкој у борби за независност. 1915. — Италија тајно потписала Лондонски уговор с Великом Британијом, Русијом и Француском и, у Првом светском рату, прешла на страну сила Антанте уз обећање да ће добити Тирол, Трст, Горицу, Истру, делове Далмације и Албаније. 1933. — Основана је тајна полиција нацистичке Немачке, Гестапо. 1937. — Да би помогли генералу Франку у време Шпанског грађанског рата, Хитлерови авиони бомбардовали шпански град Гернику. Разарање тог града инспирисало Пикаса да наслика истоимену слику. 1942. — У највећој несрећи у историји рударства, у кинеском руднику угља у Бенксију, тада под окупацијом Јапана, погинуло најмање 1.540 људи. 1945. — Ухапшен маршал Анри Филип Петен, шеф француског колаборационистичког режима, са седиштем у Вишију, у Другом светском рату. Осуђен на смрт због издаје, али му је због ранијих заслуга и старости казна преиначена у доживотну робију. 1945. — је одржано треће и последње засједање Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине

(ЗАВНОБиХ) у Сарајеву. 1954. — У Женеви почела конференција о Индокини којом је окончана француска доминација у том делу света. САД нису прихватиле резултате скупа, па је у јуну 1954. диктатор Нго Дин Дијем, уз подршку САД, постао премијер Јужног Вијетнама. 1962. — Британија лансирала први сателит "Ариел I". 1964. — Тангањика, Занзибар и Пемба основале Уједињену Републику Тангањике и Занзибара, која је 29. октобра 1964. променила назив у Танзанија. 1986. — Експлодирао четврти блок нуклеарне централе у Чернобиљу у Украјини. Радиоактивни облаци прекрили готово целу Европу, а последице највеће нуклеарне катастрофе још се испитују. Нуклеарна централа затворена 15. децембра 2000. 1994. — У Јужној Африци одржани први избори на којима су учествовали и црнци и белци, а који су означили крај режима апартхејда. 1999. — Током ваздушних удара НАТО на Југославију Европска унија забранила улазак у земље-чланице Уније председнику Југославије Слободану Милошевићу, члановима његове породице, званичницима Југославије и Србије и увела ембарго на увоз нафте. 2003. — На заседању Комисије Уједињених нација за људска права озваничен крај мандата специјалног изасланика за људска права у Србији и Црној Гори.

27. април 1594. — Спаљене мошти Светога Саве 1521. — Урођеници са филипинског острва Мактан убили португалског морепловца Фердинанда Магелана, који

је предводио експедицију на првом путовању око света. 1830. — Јужноамерички војсковођа и први председник Колумбије Симон Боливар, оптужен за диктаторске амбиције, поднео оставку. 1830. — Београд добио прво улично осветљење, фењере са свећама. 1909. — Група "Младотурци" оборила са власти турског султана Абдула Хамида. 1941. — У Атину, у Другом светском рату, ушли немачки тенкови. 1945. — Ухапшен италијански диктатор Бенито Мусолини. Стрељан наредног дана у месту Донга, на језеру Комо. 1950. — Уједињено Краљевство је признало Израел. 1956. — Роки Марчано се повукао из бокса као једини непобеђен светски шампион у „тешкој“ категорији. 1960. — Проглашена независност афричке државе Того, бивше француске колоније. 1961. — Сијера Леоне стекао независност од Велике Британије. 1978. — Авганистанске војне снаге преузеле власт у земљи и успоставиле владу. Председник Мохамед Дауд Кан убијен, нови председник Нур Мохамед Тараки прогласио Демократску Републику Авганистан. 1992. — По распаду СФРЈ, проглашена Савезна Република Југославија, заједничка држава Србије и Црне Горе, која је трајала непуних 11 година. СРЈ проглашена на основу Устава донетог истог дана. Посланици у Савезном већу Скупштине СФРЈ претходно усвојили Декларацију о стварању СРЈ. Замбијски војни авион, у којем су били фудбалски репрезентативци те афричке земље, пао у Атлантски океан близу Габона. Погинуло свих 30 пут-

ника. Русија и 12 бивших совјетских република постале чланице Међународног монетарног фонда и Светске банке. 1993. — Еритреја стекла независност од Етиопије после три деценије дугог грађанског рата и референдума на којем су њени грађани гласали за независност. Представници Кине и Тајвана у Сингапуру почели разговоре, прве од завршетка кинеског грађанског рата 1949. 1997. — У Хонгконгу званично отворен најдужи висећи друмско-железнички мост на свету, који је повезао град с новим аеродромом. 1999. — У ваздушним нападима НАТО на Југославију погођен центар Сурдулице. Погинуло 17 људи, рањено 11, око 300 цивилних објеката срушено или оштећено. 2001. — Русија потписала уговор са Северном Корејом о побољшању квалитета оружја које је та комунистичка земља добила током совјетске ере. 2003. — На председничким изборима у Парагвају победио Никанор Дуарте Фрутос, чиме је настављен континуитет педесетпетогодишње владавине његове партије Колорадо, која је у свету најдуже на власти.

28. април 1789. — Побуњена посада енглеског брода "Баунти“ оставила капетана брода Вилијама Блаја и његових 18 присталица у водама код Тахитија. Блај после 48 дана драматичне пловидбе и више од 3.500 миља успео да се домогне острва Тимор, близу Јаве. 1804. — Током Првог српског устанка у Земуну одржан састанак српских устаника и Турака, уз посредовање Аустрије. После неуспелих преговора о успостављању мира српски преговарачи се вратили у Остружницу и почели припреме за напад на Београд. 1919. — На Версајској мировној конференцији у Паризу, 32 државе, укључујући Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, прихватиле пакт о оснивању Лиге народа. 1939. — Адолф Хитлер одбацио не-

мачко-пољски пакт о ненападању из јануара 1934. и немачко-британски уговор из јуна 1935. 1941. — Алојзије Степинац позвао свештенство да брани НДХ 1952. — Јапану враћен суверенитет који му је, после пораза у Другом светском рату, одузет мировним уговором из Сан Франциска 1951. 1969. — Председник Француске Шарл де Гол дао оставку после референдума о регионализацији земље и реорганизацији Сената, на којем је већина Француза гласала против његових предлога. 1977. — Чланови немачке левичарске терористичке групе „БадерМајнхоф“ осуђени на доживотне робије. 1980. — Државни секретар САД Сајрус Венс поднео оставку после неуспеле мисије командоса за спасавање америчких талаца у Ирану. 1992. — Прокомунистичка влада у Кабулу предала власт исламским герилцима, чиме је окончан четрнаестогодишњи грађански рат у Авганистану. 1995. — У експлозији гаса погинула најмање 103 становника јужнокорејског места Тегу. 1999. — Влада Југославије Међународном суду правде у Хагу поднела тужбу против земаља НАТО-а због неовлашћене употребе силе у ваздушним ударима који су почели 24. марта. Лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић смењен са места потпредседника Владе Југославије због критика на рачун власти током ратног стања. 2001. — Бизнисмен из САД, Денис Тито, први човек који је платио лет у свемир (20 милиона долара), отпутовао је, с руском посадом, на Међународну свемирску станицу. 2002. — У паду хеликоптера у Русији погинуо губернатор сибирске области Краснојарск, генерал Александар Лебед, бивши саветник председника Русије Бориса Јељцина за безбедност, својевремено и председнички кандидат. 2004. — Снимци америчке ТВ ЦБС о злостављању ирачких заробљеника у ирачком затвору „Абу Граиб“, под кон-

тролом војске САД, изазвали шок у свету. Председник САД Џорџ Буш упутио јавно извињење ирачком народу за понижење које су претрпели ирачки затвореници и њихове породице.

МАГАЗИН

26.4.2015.

29. април

1429. — Жан д'Арк, позната као Јованка Орлеанка, ослободила је Орлеан, град који су британске трупе опседале седам месеци. 1892. — У Београду је основана Српска књижевна задруга. Први председник био је Стојан Новаковић, а потпредседник Јован Јовановић Змај, који је израдио и њен амблем. Прва објављена књига била је "Живот и прикљученија" Доситеја Обрадовића. 1945. — Америчке трупе су у Другом светском рату ослободиле немачки концентрациони логор Дахау. Снаге нацистичке Немачке у Другом светском рату капитулирале су у северној Италији, Аустрији, Штајерској и Корушкој. 1974. — Основан Универзитет Црне Горе. 1975. — Последњи амерички војници евакуисани су из Сајгона, дан уочи уласка северновијетнамских снага у град. 1991. — У земљотресу у совјетској

републици Грузији погинуло је више од 140 људи. 1992. — Јединице Територијалне одбране и полиције Босне и Херцеговине блокирале су касарне Југословенске народне армије у Сарајеву. 1995. — У Шри Ланки, тамилски побуњеници оборили су војни авион у којем су погинуле 52 особе. 1998. — Контакт група у Риму усвојила је пакет санкција против СРЈ због погоршања ситуације на Косову. 1999. — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију срушен је телекомуникациони торањ на Авали. 2011. — Венчали се Вилијам, војвода од Кембриџа и Кејт Мидлтон.

30. април 311. — Римски цар Галерије, велики прогонитељ хришћана, на самрти издаје Едикт о толеранцији којим позива на обуставу прогона. 313. — Римски цареви Константин I Велики и Лициније издају тзв. Милански едикт којим је потврђена верска толеранција према хришћанству у Римском царству. 1789. — Џорџ Вашингтон изабран је за првог председника САД. Након два председничка мандата, у септембру 1796. године упутио је америчком на-

роду опроштајну поруку и повукао се на своје имање. 1803. — САД су од Наполеона Бонапарте, за 15 милиона долара купиле Луизијану, која је истог дана 1812. и формално ушла у састав америчке државе као њена 18. чланица. 1804. — У борбама у Суринаму Британци су први пут употребили шрапнел, назван по изумитељу Хенрију Шрапнелу. 1895. — Свечано је отворена Прва интернационална изложба у Венецији, која је временом постала највећа смотра савремене ликовне уметности у свету, позната као Венецијански бијенале. 1900. — Хаваји су постали саставни део САД. 1915. — У Паризу је основан Југословенски одбор, организација српских, хрватских и словеначких политичких емиграната из Аустроугарске која је у* време Првог светског рата водила акције за ослобађање јужнословенских земаља од Аустроугарске и за њихово уједињење са Србијом и Црном Гором. 1934. — Аустрија је донела нови устав којим је озакоњена диктатура канцелара Енгелберта Долфуса. 1941. — Независна Држава Хрватска донела је закон о расној припад-

ности на основу којег су почели прогони Срба, Јевреја и Рома. 1945. — Адолф Хитлер и његова љубавница Ева Браун извршили су самоубиство у подземном бункеру у Берлину. Руске трупе ушле су у центар Берлина, освојиле Рајхстаг и друге државне институције, док су савезничке трупе освојиле Минхен, а француске ушле у Аустрију. Југословенска војска ослободила је у Другом светском рату усташки логор Јасеновац. 1953. — У Београду је за посетиоце отворен Железнички музеј, први такав музеј у Југославији, основан у фебруару 1950. 1973. — Председник САД Ричард Никсон прихватио је одговорност за прислушкивање страначких противника у Вотергејту 1972, што је довело до његове оставке у августу 1974. године. 1975. — Падом Сајгона (Хо Ши Мин), у који су ушле снаге Северног Вијетнама, окончан је Вијетнамски рат. У тридесетгодишњем рату погинуло је око 58.000 Американаца и три милиона Вијетнамаца, од којих два милиона цивила. 1991. — У циклону у Бангладешу је погинуло најмање 125.000 људи. 1995. — Председник САД Бил Клинтон наложио је прекид трговине с Ира-

ном и забранио инвестиције у ту земљу, оптуживши Техеран да подржава међународни тероризам. 1999. — У ваздушним нападима НАТО на СР Југославију погођене су зграде Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије у ужем центру Београда. 2002. — Председник Зимбабвеа Роберт Мугабе прогласио је ванредно стање у земљи због велике несташице хране која је довела хиљаде становника на ивицу глади. Криза са храном наступила је услед суше, али и због затварања фарми које су дрзали белци. 2003. — САД, Русија, Европска унија и УН званично су објавиле "мапу" за мировно преговоре Израела и Палестине, који би требало да доведу до стварања независне палестинске државе 2005.

1. мај 305. — Римски цар Диоклецијан и његов савладар Максимијан добровољно се повукли са власти и препустили положај августа Галерију и Констанцију I Хлору 1006. – најсветлија супернова икада забележена, SN 1006, се појавила у сазвежђу Вук. Уочена је и описана у Кини, Јапану, на Блиском

истоку, Европи и у другим деловима света. 1707. — Ступили на снагу Закони о Унији којом су се краљевине Шкотска и Енглеска ујединиле у Велику Британију. 1778. — У Сомбору отворена прва српска учитељска школа. 1858. — Црногорци су у битка на Грахову, потукли знатно јаче турске трупе. После те победе, уз подршку Француске, међународна комисија је 1860. одредила границе између Османског царства и Црне Горе, којој су припојени Грахово, Рудине, Никшићка Жупа и Горњи Васојевићи. 1866. — У Србији пуштене у промет прве поштанке марке. Истог дана 1874. прве поштанске марке пуштене су у промет у Црној Гори. 1876. — Британски парламент усвојио Закон о краљевским титулама на основу којег је краљица Викторија I проглашена царицом Индије. 1886. — У Чикагу је 50.000 радника ступило у штрајк, захтевајући боље услове рада, изражене у пароли „три осмице“ - по осам сати рада, одмора и културног уздизања. У сукобу с полицијом убијено је 6 и рањено око 50 радника. Од 1889. овај дан се слави као Међународни празник рада. У Србији је први пут прослављен 1894. 1925. — Кипар званично постао

26.4.2015.

МАГАЗИН

британска колонија. Велика Британија је 1878. Кипар преузела од Турске, а 1914. је извршила анексију острва. 1931. — Званично је отворен "Емпајер стејт билдинг", 102 спрата висок њујоршки облакодер, тада највиша зграда у свету. 1960. — На територији Совјетског Савеза оборен амерички шпијунски авион "U-2". Пилот Френсис Пауерс, који се спасао искакањем, заробљен је и у фебруару 1962. размењен за једног совјетског шпијуна. 1978. — Јапански истраживач Наоми Уемура постао први човек који је сам стигао на Северни пол, прешавши 950 километара на санкама с псећом запрегом. 1982. — У Пољској, 50.000 присталица "Солидарности" демонстрирало против војне власти. Ратно стање у земљи уведено је 13. децембра 1981, када је генерал Војћех Јарузелски суспендовао цивилне власти. 1993. — Бомбаш самоубица из редова Тамилских тигрова је убио председника Шри Ланке Ранасингхеа Премадасу током првомајске прославе у Коломбу. Објављен је банкрот Дафимент

банке. 1994. — У трци за "Велику награду Сан Марина" погинуо бразилски аутомобилски ас Ајртон Сена један од најбољих возача формуле 1. 1995. — Артиљеријским нападом на Пакрац почела је офанзива хрватских снага на западну Славонију под називом "Бљесак". Неколико дана касније Хрватска је заузела цело подручје, а десетине хиљада Срба избегло је у Босну и Србију. 1997. — Лабуристичка партија Тонија Блера победила на парламентарним изборима у Великој Британији, након 18 година владавине конзервативаца. 1999. — У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођен путнички аутобус на мосту у Лужанима. Погинуло је најмање 60 људи. 2001. — Македонци у Битољу спалили су и каменовали око 40 кућа, фирми и продавница чији су власници Албанци у знак одмазде због погибије осам припадника македонских снага безбедности у нападу албанских терориста код тетовског села Војце. 2001. — Председник САД, Џорџ Буш затражио је измену уговора који

су 1972. САД склопиле са Москвом о антибалистичким ракетама, што би отворило пут ка новом одбрамбеном плану САД. 2003. — У земљотресу у Турској погинуло 176 особа, међу којима и 25 ђака током спавања у интернату који се срушио. 2004. — Европска унија проширена је за десет нових чланица, чиме се број земаља које чине ту највећу економско-социјалну интеграцију попео на 25 са 450 милиона становника. Пуноправне чланице ЕУ званично су постале: Мађарска, Пољска, Чешка, Словачка, Словенија, Кипар, Малта, Естонија, Летонија и Литванија. То је највеће проширење ЕУ од оснивања 1957. године.

2. мај 1885. — Белгијски краљ Леополд II прогласио се за краља нове Слободне државе Конго. 1902. — премијерно је приказан први научнофантастични филм, Пут на месец 1933. — Канцелар Немачке Адолф Хитлер укинуо синдикате.

1945. — Совјетске трупе освојиле Берлин, у Другом светском рату. 1951. — Савет Европе прихватио Западну Немачку као пуноправног члана. 1953. — Краљ Хусеин званично постао краљ Јордана. 1953. — Краљ Фејсал II званично преузео власт у Ираку. 1960. — Извршена смртна казна над Американцем Керилом Чесменом, осуђеним за отмицу и силовање. Чекајући извршење пресуде, које је осам пута одлагано захваљујући упорној и вештој одбрани, у затвору написао три књиге које су постале бестселери. 1965. — У употребу ушао први комуникациони сателит за пренос телевизијске слике. 1967. — У Стокхолму почео рад Међународни суд за ратне злочине, који је касније пресудио да су САД криве за агресију на Вијетнам. 1970. — Америчка Национална гарда на универзитету Кент је пуцала у студенте који су протествовали против Вијетнамског рата и убила њих четворо. 1990. — Афрички национални конгрес Нелсона Манделе и Влада Јужне

Африке у Кејптауну почели разговоре о окончању власти беле мањине у тој земљи. 1992. — Окупација Хрватске војске српског села Нос Калик у Далмацији. 1993. — Председник Републике Српске Радован Караџић у Атини потписао Венс-Овенов план за Босну под условом да га прихвати Скупштина РС. Скупштина РС касније одбацила план, оценивши да су мапе разграничења с босанским муслиманима и Хрватима крајње неповољне за Србе у Босни, а босански рат настављен. 1994. — Нелсон Мандела и његов Афрички национални конгрес победили на изборима у Јужној Африци. 1995. — Шест особа погинуло, а 176 рањено када су пројектили крајишких Срба погодили центар Загреба. 1999. — Авијација НАТО у нападима на Југославију употребила "графитне бомбе" које су изазвале распад електроенергетског система у Србији. Око 70 одсто територије Србије остало у мраку. 2000. — У Сијера Леонеу побуњеници Уједињеног револуционарног фронта заробили 500 припадника мировних снага Уједињених нација. За-

твореници у наредном периоду пуштани у мањим групама, а 15. јула, после војне интервенције мировних снага, коначно сви ослобођени. 2001. — Ронилац Живадин Ђорђевић изјавио листу "Тимочка крими-ревија" да је у пролеће 1999. из реке Дунав извучена хладњача с 50 тела која су касније тајно закопана у масовну гробницу. У наредним месецима полиција Србије открила неколико масовних гробница у којима су, како се претпоставља, закопани албански цивили убијени током сукоба на Косову. 2001 - Бивши припадник Кју-клуксклана Томас Блантон осуђен на доживотну робију због постављања бомбе у цркви у Бирмингему, у америчкој држави Алабама 1963, која је за последицу имала смрт четири црнкиње. 2003. — Председник САД Џорџ Буш саопштио да је главни део борбених операција у Ираку завршен, чиме је званично окончан рат у Ираку. 2004. — Милорад Улемек, бивши командант Јединице за специјалне операције и првооптужени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића, предао се београдској полицији после 14 месеци скривања.

Из Полицијске управе Краљево

ПОЖАР ПРОГУ

МАГАЗИН

26.4.2015.

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 13. до 19. априла сведочи о наставку тренда смањивања броја извршених кривичних дела, па је 32 из претходне недеље заменило тек 20, сви из области општег криминала. У односу на број евидентираних кривичних дела завидан је и број оних са познатим починиоцима, а податак да су познати они који су учествовали у извршењу њих осам сведочи о скоро половичном успеху у расветљавању свих дела ове природе. Ако је судити према броју прекршаја који у области јавног реда и мира неизбежном се намеће констатација о значајном погоршању јер статистички извештај Полицијске управе Краљево сведочи да је 21 прекршај безмало дупло више него у недељи која је претходила овој на коју се односи извештај. Још поразније делује

податак да се половина прекршаја односи на туче. Подаци саобраћајне полиције сведоче да се у области безбедности саобраћаја бележи знатно смиривање што доказује податак да је евидентирано свега четири саобраћајне незгоде, једна са повређеним лицима и три са материјалном штетом. Једна особа је задобила лакше телесне повреде, а укупна штета је процењена на 219 хиљада динара. У односу на ранији период знатно је повећан број прекршаја у саобраћају, а 588 евидентираних одавно није забележено у Полицијској управи. За разлику од релативно мирне ситуације у области заштите од пожара један у чијем су гашењу учествовали припадници Ватрогасно спасилачке јединице досего је размере које се мере штетом процењеном на милион и 200 хиљада динара.

РЕКОРДНА ЗАПЛЕНА ЦИГАРЕТА Припадници Министарства унутрашњих послова су у суботу у Рашки ухапсили три особе због сумње да су се бавили недозвољеном трговином и том приликом запленили 30.230 паклица цигарета. Ухапшени су и задржани до 48 сати Р. Ј. (1976) и М. М. (1995) из Рашке и М. Р. (1989) из Куршумлије који су затечени приликом утовара цигарета. Полиција је приликом претреса пословног објекта и возила у месту Казновиће у објекту, путничком возилу и наменски изграђеним шупљинама теретног возила, београдске регистрације, пронашла 30.230 паклица цигарета марке „марбле“ без акцизних маркица и неопходне документације, намењених београдском тржишту. Припадници полиције и пореска полиција су возила и цигарете привре-

УТАО МИЛИОН

пријава.

ПАЛИЦА И НОЖ У ТУЧИ Чини се да у Краљеву никада, као у последње време, није било туча са тако тешким последицама. Старији Краљевчани се сећају туча од пре неколико деценија чији је циљ пре био доказивање снаге него намера да се неко повреди, а није била реткост да учесници након одмеравања снага седну да заједно попију пиће. У новије време много тога се променило, па се и у тучама изазваним често безазленим поводима користе различита помагала. О томе сведочи податак да су припадници Министарства унутрашњих послова ухапсили и задржали до 48 сати Краљевчане С.Т. (1992), Н.З. (1993) и И.Р. (1995), који се сумњиче да су извршили кривично дело тешка телесна повреда у саизвршилаштву.

Осумњичени су у суботу у Улици Топлице Милана у Краљеву палицом и ножем нанели тешке телесне повреде двадесетједногодишњем суграђанину, а припадницима полиције остало једино да предузму мере на расветљавању овог кривичног дела.

ЧЕТВОРО ПОВРЕЂЕНИХ Четири Краљевчанина повређена су у саобраћајној незгоди која се догодила у недељу око 22 часа у Седмој јовачкој улици. До незгоде је дошло када је аутомобил марке „пежо“ краљевачке регистрације слетео са коловоза и ударио у ограду дворишта због чега су тешке телесне повреде задобили возач и два путника, док су повреде код једног оцењене као лаше. Најтеже повреде је претрпео возач који је превезен у Клинички центар Крагујевац, док су остали задржани у краљевачкој болници. Т. Радовановић

Фото: Г. Шљивић

мено одузели, а приликом контроле је пронађена и већа количина разне прехрамбене робе за коју се врше неопходне провере. Припадници Министарства унутрашњих послова су у четвртак ујутру на подручју Краљева запленили 9.000 паклица цигарета „честерфилд“ и тако пресекли још један ланац трговине акцизном робом. Полицајци су у Богутовцу на државном путу Рашка – Краљево, приликом контроле путничког возила марке „ситроен“ рашчанске регистрације којим је управљао тридесетдвогодишњи возач из овог места, пронашла 18 пакета са 9.000 паклица цигарета без акцизних маркица и неопходне документације. Цигарете и возило су привремено одузели припадници пореске полиције, а возач је по налогу заменика основног јавног тужиоца саслушан због сумње да је извршио кривично дело недозвољена трговина због чега ће против њега бити поднета кривична

МАГАЗИН 26.4.2015.

Развој тениског спорта региона Шумадије и Западне Србије (2)

МАГАЗИН

26.4.2015.

КРАЉЕВО РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР

- Иако је пред одржавање меча Светске групе Дејвис купа против репрезентације Хрватске продато свега 238 комплета улазница у публици су са 70 одсто преовладавали Краљевчани. – Од 2.737 улазница 1.200 је припало спонзорима. - У време кад се још није знало да ће Краљево бити организатор меча Дејвис купа будући домаћини су се послужили малим лукавством и пријавили капацитет дворане од 4.300 седишта. – Иако је велики спортски догађај најављиван као прилика за скупове привредника, склапање послова, промоцију читавог краја посебно туризма није познато какви су крајњи ефекти. - Краљево ће сигурно бити организатор меча женске репрезентације Србије у фебруару следеће године. - Као повратнику у Светску групу Србији следују најјачи противници, а то су репрезентације Сједињених Америчких Држава и Русије

Фото: М. Радовановић

26.4.2015.

МАГАЗИН

Предраг Петронијевић

есец и по након завршетка меча Светске групе Дејвис купа између репрезентације Србије и Хрватске, који је у краљевачким оквирима проглашен историјским, свих детаља везаних за организацију до у детаље се сећа једино још председник Тениског савеза региона Шумадије и Западне Србије Предраг Петронијевић. Репортеру Краљевског МагазИНа признаје да је уместо олакшања тек након меча, у покушају да се потпуно опусти, осећао као да нема ни руке ни ноге. Разговор са њим повод је за још једно подсећање на бројне детаље који се, и поред жеље да буду потиснути што дубље, и даље врзмају по глави. Ма колико да је било неопходно у новој спортској дворани створити услове за одржавање значајног спортског догађаја много тога није ишло на руку, пре свега због неразумевања запослених у Спортском центру „Ибар“ који су баш у то време преузимали објекат од инвеститора. За само 14 дана међу голим зидовима је требало направити савремен прес центар способан да пружи квалитетну услугу бројним извештачима из земље и света. Уз обезбеђење интернет веза одговарајућег протока и брзине требало је решити проблем грејања, вентилације, намештаја, паравана и мини телеизијског студија у коме ће тенисери давати изјаве. Недостајало је простора за одмор стотинак волонтера, а све је на време решено уз помоћ радника „Амиге“ и „Интеграл технике“ који су на време завршавали посао често и на своју штету. Најпроблематичнијом се испоставила подела улазница за сва три дана надметања најбољих тенисера две земље, а бројне дезинформације изазвале су бурну реакцију у јавности која се граничила са сумњама за вршење криминалних радњи. Више од свих оно што је преносила штампа највише је погађало управо Петронијевића као најистуренију личност. Ма колико да је болело сазнање да је проглашен кривцем, потом саслушаван у Полицијској управи, настојао је да не показује осећања иако је све тешко преживљавао знајући колико је уложио рада у на-

стојању да читава ствар око организације не доживи неуспех. - Дејвис куп је приватно такмичење и нисмо били у обавези да продамо ни једну карту. Могли смо све некоме да поклонимо, да их бацимо, поцепамо или само нас петоро посматрамо меч. Нисмо морали да дајемо ни билет сервису, јер ИТФ то не интересује. Били смо у обавези да им уплатимо милион и по динара, а шта ћемо даље да радимо њих не интересује. Због тога што је меч попримао карактеристике меча високог ризика били смо веома обазриви при дистрибуцији карата и морали да идемо три корака испред свих. То се на најбољи начин показало кад је интонирана хрватска химна која је први пут од рата доживела аплауз, а тиме фасцинирани и изненађени не само гости, него цела Европа – објашњава Петронијевић бацајући мало више светла на догађај који се завршио на нивоу мањег инцидента. Ма колико у оптицају била цифра од преко три хиљаде седишта у спортској дворани, у време преговора о добијању организације помињано чак 4.300, показало се да је пред меч против Хрватске на располагању било само 2.737 седишта од који је један број требало резервисати за спозоре Тениског савеза Србије, али и оне који су највише помогли у организацији краљевачког меча. На свакој улазници је одштампано име особе у коју се имало довољно поверења и која је гарантовала за понашање било кога ко би користио улазницу. Тако је елиминисана могућност да било која од ових улазница буде пуштена у слободну продају. Улазнице су штампане у Заводу за израду новчаница, а свака била довољно добро заштићена да није пружала ни минимум могућности да буде злоупотребљена на било који начин. Са свим детаљима су током разговора упознати и припадници Полицијске управе којима је на увид стављен комплетан списак оних који су преузели одговорност за ред у дворани. Локалним спонзорима је припало 1.200 улазница, а значајан број другим према обавезама из годишњих уговора.

Највећим проблемом се показао мали капацитет дворане који није дозвољавао да у продају буде пуштено више од 500 комплета улазница. Знатно веће интересовање од капацитета дворане додатно је повећавало притисак чији је интензитет растао са приближавањем значајног догађаја. Под притиском медија који су у свему што је добро тражили и нешто лоше, а након свега што је везивано за дистрибуцију улазница, уследила је одлука о јавном тренингу због кога је морало бити ангажовано додатно обезбеђење. И овај тренинг је био повод за критику због тога што у салу није пуштено више људи него што то дозвољава њен капацитет. - И поред свега пoказали смо да је све урађено добро, подигли смо стандарде организације у целој Европи и добили похвале од спонзора и Међународне тениске федерације тако да су нам после овог меча свуда широм отворена врата. Доста политичара је долазило и сви су веома задовољни организацијом као и медији и гости из Хрватске које смо дочекали као велике пријатеље. Спортски радници који су били у штабу хрватске женске селекције са којом смо играли квалификације у Будимпешти дошли су у Краљево и нису веровали у оно што се дешавало приликом интонирања њихове химне. Сви на терену навијамо за своје у границама нормале и коректно, а кад се заврши меч изљубимо се и изађемо из хале као пријатељи – прича Петронијевић. Међународна тениска федерација прописује строге услове за одигравање мечева Дејвис купа. Како сала никада раније нија била под пуним оптерећењем провејавао је страх од кондензације и појаве влаге. Уз све је требало одржавати температуру у интервалу између 18,9 и 19,4 Целзијусових степена за шта је био задужен стручњак из београдске Арене. И под највећим оптерећењем калорифери и вентилација су радили бешумно што је показало све квалитете хале која је изграђена по највишим стандардима, а то пружа много више услова за оптимизам пред одржавање неког другог

26.4.2015.

МАГАЗИН

спортског догађаја. Контрола Међународне тениске федерације је била присутна све време одржавања меча и ни у једном тренутку није указала на било какав пропуст. Строга правила прописују високе новчане казне за сваки пропуст почев од непримереног понашања публике приликом интонирања химне због чега је претила опасност плаћања пенала који се мере десетинама хиљада евра. Ни месец и по дана по завршетку меча о коме се све мање прича у Тениском савезу Шумадије и Западне Србиеј нису извели прецизну рачуницу о трошковима организације меча против репрезентације Хрватске. - Добили смо 11 милиона динара што је кап у мору за град као што је Краљево. То је ситан новац за град и рекламу у 48 земаља света које су преузимале пренос. Град је био пун као и сви хотели, ресторани и кафићи. Фокус државе Србије је био Краљеву, а сва потрошена средства смо оправдали по закону. Новац који смо добили слио се у наше фирме, јер нам је било битно да ангажујемо локална предузећа и да остане новац у Краљеву. Нема тајне и ми ништа не кријемо. Медијима је битно да буду најгледнији и најчитанији, па су у неким тренуцима претеривали, али нисам хтео да их демантујем јер сам знао да радим поштено. Уз то сам се два дана пред почетак меча разболео, а трећег имао темперетуру до 39,8 – каже Петронијевић Иако је на билетарници продато свега 238 комплета улазница у публици су са 70 одсто преовладавали Краљевчани. Од 2.700 улазница 1.500 је припало спонзорима а остатак наплаћен. Трећина зараде је припала Тениском савезу Шумадије и Западне Србије, а остатак Тениском савезу Србије. Тиме је стављена тачка на све неспоразуме везане за продају улазница. У време кад се још није знало да ће Краљево бити организатор меча Дејвис купа будући домаћини су се

послужили малим лукавством и пријавили капацитет дворане од 4.300 седишта. Петронијевић потврђује како је накнадно сазнао да тај број износи 2.832, али је штампано свега 2.737 улазница. Како хала није била довољно дугачка да задовољи све захтеве организације морало је да се одустане од седишта на јужној страни, а са севера искористе само четири реда. Иако су све улазнице биле распродате сва три дана је на обе стране трибина било празних места која су се бројала десетинама, а мало вероватним се чини објашњење да је то само због тога што су посетиоци повремено излазили из сале. Иако је за меч акредитовано 600 представника медија, од тога 72 из екипе Радио-телевизије Србије, у прес центру их је било неупоредиво мање. У сваком случају било их је више него на било ком догађају у Краљеву последњих деценија. Велики спортски догађај најављиван је и као прилика за скупове привредника, склапање послова, промоцију читавог краја посебно туризма. Колико се у томе успело није познато људима који су се бавили искључиво спортским делом, а чини се да никада неће бити познато ни онима који би то желели да знају. Ма колико биле тачне тврдње да је читав догађај организован првенствено да се младим људима омогући присуство значајном догађају ближи истини је податак о великом разочарању хиљада оних који нису успели да уђу ни на тренинг. Само месец и по дана након меча Дејвис купа против Хрватске играно је прво коло ФЕД купа, а као организатор најављивано Краљево првенствено да би се исправила неправда према онима који нису могли да дођу до улазница за први сусрет. Најаве су стизале од локалних политичара, али и света спорта, али су се све показале као недовољно убедљиве јер је организација меча против Парагваја поверена Новом Саду. Петронијевић самоуверено тврди да је организација овог меча могла

да буде поверена Краљеву, али да он после свих напора око организације меча против Хрватске није могао да издржи ново оптерећење. Мало је оних који верују да би један овако интересантан меч могао да зависи само од воље једног човека, али је током прошле године још мање њих веровало да би меч Дејвис купа могао да буде одигран у Краљеву. Исто онолико колико је тада веровао да је могуће Петронијевић тврди даће Краљево сигурно бити организатор меча женске репрезентације Србије у фебруару следеће године. Као повратнику у Светску групу Србији следују најјачи противници, а то су репрезентације Сједињених Америчких Држава и Русије. - Имаћемо веома јаког противника на старту следеће године и сад могу да кажем да ће меч сигурно бити одржан у Краљеву. Могли смо да одржимо и претходни, али ја као организатор нисам могао психички да издржим све што је било веома тешко ма колико деловало једноставно кад се гледа са стране – каже Петронијевић. Меч против репрезентације Хрватске остаће запамћен и по до тада јаком обезбеђењу и контроли каква никад раније није виђена у Краљеву. За контролу су биле одговорне безбедносне структуре, а домаћини помагали само у ситуацијама кад је то било неопходно. Иако се након меча чини да је много тога, бар кад је безбедност у питању, било пренаглашено организатори нису желели да препусте случају ништа због чега би могли да се кају. Најважнијим се чини сазнање о способности да се организују и мечеви какви у тениском свету имају ранг светског првенства. Из тога проистиче закључак да би организација било ког другог значајног спортског догађаја могла да буде неупоредиво лакша. Колико су у праву они који у то верују могло би да се потврди већ у фебруару наредне године. Т. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs