MagazIN 172 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година III * Број 172 * 3. мај 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

3.5.2015.

МАГАЗИН

МагазИН

на свим континентима

МАГАЗИН 3.5.2015.

ПРВОМАЈСКИ УРАНАК

Стратегија развоја града до 2020. године (12)

МАГАЗИН

3.5.2015.

РЕСУРСИ РАЗВ

- Краљево поседује ресурсе неопходне за развој свих видова континенталног туризма. - Значајним се сматра и сеоски туризам као основа за бежање градског становништва у нетакнуту природу. - У Краљеву се одржава више туристичких и спортских манифестација, као што су „Дани јоргована“, „Сребрни казан“, Ауто-мото трке, „Весели спуст“ низ брзаке Ибра и многе друге. - Према подацима Републичког завода за статистику у току 2012. године у Краљеву је боравило око 29 хиљада туриста од којих скоро шест и по хиљада страних. - У туристичким и угоститељским објектима има укупно 2.176 лежаја. - Стратешки документ види Краљево као град младих и спорта

Фото: М. Радовановић

ВОЈА ТУРИЗМА

МАГАЗИН

3.5.2015.

една од претпоставки на којима се заснива стратегија развоја града до 2020. године је сазнање да Краљево поседује ресурсе неопходне за развој свих видова континенталног туризма, а најважнијим се сматрају природни, који укључују термалне и термоминералне изворе, реке Ибар и Западну Мораву и планине Гоч и Столове. Уз њих развоју туризма би могли да допринесу и антропогени ресурси међу којима се најзначајнијим сматрају споменици културе. Краљево је окружено бројним културно-историјским споменицима и средњовековним манастирима, а најпознатији су Жича и Студеница, као и средњевековни град Маглич. Бројни културно историјски споменици и споменична обележја из старије и новије историје се налазе у ужем градском језгру, а најзначајнији Саборна црква, импозантан споменик учесницима ослободилачких ратова 1912-1918, галерија слика, музеј, спомен парк стрељаним родољубима 1941. Аутор стратегије потврђује да посе-

бан ужитак за туристе представља обилазак самог градског језгра, јер је Краљево један од урбанистички најлепше решених градова Србије са Тргом српских ратника, Тргом Светог Саве, Тргом Јована Сарића и улицама у ужем делу града које украшавају неговани дрвореди липа од којих у јуну мирише цела пешачка зона. Значајним се сматра и сеоски туризам као основа за бежање градског становништва у нетакнуту природу, па се туристима пружа прилика да пробају широку понуду домаћих специјалитета здраве хране чувеног краљевачког кајмака, сира, воћа и поврћа, производа од меса, природних жестоких пића итд. Међу најзначајније културне институције сврстани су Краљевачко позориште, Народни музеј и Народна библиотека, а значајно место у културном животу града заузимају и Дом културе „ Ушће“ и Дом културе „Рибница“. У Краљеву се одржава више туристич-

ких и спортских манифестација, као што су „Дани јоргована“, „Сребрни казан“, Ауто-мото трке, „Весели спуст“ низ брзаке Ибра и многе друге. На основу постојећих ресурса могући правци развоја туризма града су бањски, планински и сеоски туризам. Према подацима Републичког завода за статистику у току 2012. године у Краљеву је боравило око 29 хиљада туриста од којих скоро шест и по хиљада страних. Остварено је нешто више од 142 хиљаде ноћења од којих преко 15 хиљада страних туриста. Домаћи туристи су у просеку провели у граду шест ноћи, а страни 2,5. Нацрт Стратегије развоја града до 2020. године констатује да Краљево располаже значајним смештајним капацитетима, а у туристичким и угоститељским објектима има укупно 2.176 лежаја. Од укупног броја у Матарушкој бањи је 980, Богутовачкој 545, на Гочу 450 и самом граду 140. У бањским хотелима, укључујући депаданс „Цвет“ има 229 соба са 466 лежајева. Једанаест су апартмани, 18 једнокреветне,

180 двокреветне и 20 трокреветне собе. Седам коначишта располажу са 67 соба и 147 лежајева. Четири су апартманског типа, 17 је једнокреветних, 37 двокреветних и 8 трокреветних соба. У 73 собе на Гочу је 205 лежајева у два апартмана, 12 једнокреветних, 41 двокреветној, 11 трокреветних, једној четворокреветној и осам вишекреветних соба. Три коначишта у Студеници у 264 собе имају 773 кревета распоређених у 9 апартмана, 32 једнокреветне, 132 двокреветне, 43 трокреветне, једној четворокреветној и 48 вишекреветних соба. Смештајне капацитете нуди и 114 приватних власника који располажу са 6 апартмана и 371 собом у којима има укупно 758 лежајева.

Квалитет живота Данашњи изглед Краљева се чини јединственим у односу на друге српске градове, а таквим га чини урбанистички план направљен почетком 19.

века. У центру града је Трг српских ратника, кружно стециште које служи као својеврсни „компас“ тек придошлом госту. Бронзани војник, споменик палим Србима у ратовима од 1912 – 1918. године, најомиљенији је историјски знамен града смештен у средишту најлепшег шеталишта и места за разноврсних збивања, концерте, позоришне представе на отвореном, смотре, изложбе и сајмове, као прославе свих важних догађаја. Уз северну страну трга је други, са именом Јована Сарића, који обједињује административно – пословни центар града.

Јавни садржаји и рекреативни програми Стратешки документ види Краљево као град младих и спорта. У стилу најбољих средњошколских писмених задатака из српског језика тврди се да су његову витешку славу проносили и преносе светом многи појединци и екипе. Краљево уз то има још много узданица за спортску славу, прволигаши

су одбојкаши „Рибнице“, кошаркаши „Слоге“ и „Машинца“, Женски кошаркашки клуб и шахисти, док се Фудбалски клуб „Слога“ такмичи у Другој лиги. У наставку се тврди како се популарни баскет и фудбал играју, осим на многобројним теренима, и на сваком травњаку, а да у Краљеву постоји и права тркачка стаза за мото и ауто трке. О одржавању спортских терена на територији града стара се Спортски центар „Ибар“. Хала спортова капацитета 1.500 гледалаца, димензија 32 x 20 метара, отворена је свакога дана, претежно за тренинг кошаркаша и одбојкаша, али се у њој одржавају и друге манифестације. У граду је изграђена и нова хала спортова капацитета око 3.500 места која још увек није у функцији. Спортску инфраструктуру употпуњава отворени базен који се користи 75 дана годишње за рекреацију грађана, а пре и после тога за тренинге пливача и ватерполиста. Уз базен су трибине за хиљаду гледалаца и рефлектори за ноћно купање, а једним од приоритета се сматра изградња затво-

реног базена за шта је урађена потребна пројектна документација. Атлетски стадион поред стазе поседује травнати фудбалски терен, трибине за 1.000 гледалаца и испод њих четворостазну аутоматску куглану и теретану. Сви ови објекти, као и тениски и одбојкашки терени, концентрисани су у самом центру града поред обале Ибра. У Спортски савез Краљева је учлањено 35 клубова и спортских организација, а Фудбалски савез укључује 45 клубова из Краљева и околине.

Рекреативни програми, спортске и предшколске активности

МАГАЗИН

3.5.2015.

У Краљеву се током године одржава више туристичких и спортских манифестација, „Дани јоргована“ и „Нарцису упоходе“ током маја, „Весели спуст“ последњег викенда у јуну или првог у јулу у зависности од временских прилика.

У августу се одржавају аутомото трке „Награда Краљева“, а у септембру традиционални Сабор планинара. У другој половини априла и септембра пчелари организују Дане меда, а девети месец у години је време одржавања популарних пасуљијаде и пројаде. Предшколске активности на територији града спроводи Предшколска установа „Олга Јовичић – Рита“ која у оквиру физичких активности организује Дане фудбала у сарадњи са ФК „Бубамара“ и фудбалском школом Тодоровић. Пролећни крос са децом припремног предшколског програма одржава се на атлетском стадиону, а Бициклијада на улицама града у сарадњи са локалним бициклистичким клубовима и Црвеним крстом.

Цркве и храмови О почецима духовности које на овим просторима сежу у далеку про-

шлост сведоче бројни манастири, Студеница као престоница и маузолеј родоначелника најзначајније српске династије Стефана Немање и Жича која од 1219. године слови као седиште српске аутокефалне архиепископије и место крунисања српских краљева. У време турске владавине, овај простор је био језгро очувања српске духовности, а у 19. веку и место њене обнове и развоја. Црква Свете Тројице је у турско доба била мала дрвена православна црква од дебелих дасака и греда, а током лета 1998. године је почета поправка од темеља до крова. Извршена је хидроизолација темеља и бетонирана стаза, црква обложена каменим плочама, а вода из олука дренажним каналима одведена до бунара. Црква је покривена бакарним лимом и превезана бетонском арматуром тако да су храм и звоник учвршћени и обезбеђени од даљег пуцања и раздвајања изазваних минулим земљотресима. Католичка црква je у Краљеву са-

грађена на иницијативу самих мештана кад су, са почетком припрема за изградњу Војно-техничког завода, у град стигли и стручњаци из Француске. Од њиховог доласка, а нарочито када су подигнуте зграде намењене њима и њиховим породицама, осетила се потреба за подизањем објекта за богослужење, па је 24. јуна 1931. године основан одбор за подизање катедрале који су чинили најугледнији краљевачки трговци. Катедрала је завршена за веома кратко време, до 19. новембра 1933. године када је служена прва миса. Црква спаљивања моштију Светог Саве почела је да се гради августа 1994. године.

Локални центри за окупљање Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ је основана 1945. године, а данас располаже простором површине око 1.530 квадратних метара. Рад биб-

лиотеке остварује се преко Позајмног одељења за одрасле кориснике, Позајмног одељења за децу до 14 година, Научног одељења са читаоницом, Одељења периодике са читаоницом, Завичајног одељења, Службе за развој и матичне послове, Одељења за обраду монографских и серијских публикација, Службе за издавачку делатност, Службе за културно-образовну делатност, Књиговезачких послова и Опште службе. Укупан књижевни фонд износи 138.273 јединица, а фонд периодике 189 наслова часописа и 24 наслова новина. Библиотека је од 2010. године као пуноправан члан укључена у библиотечко-информациони систем узајамне каталогизације у Србији, а поседује и електронски каталог целокупног фонда.

Паркови За Краљево се може рећи да је град пун зелених површина које нису до-

вољно уређене и без адекватног су садржаја. Поред четири веће парковске целине има доста зеленила око стамбених објеката, дуж саобраћајница, око школа и болнице, а градским се може придружити и парк у Матарушкој бањи. Парк код музеја је реконструисан, уређено је осветљење и бетонске стазе, а постављени и садржаји намењени најмлађима. Парк у Пљакином шанцу се налази на атрактивном месту, а податак да има мало шумских врста дрвећа указује на потребу да се простор попуни парковским врстама дрвећа и украсним шибљем. Нацрт стратешког документа потврђује да парк код Дома друштвених организација има мало лишћарских и четинарских врста, а да је у ранијем периоду извршена само замена дрвених клупа. Парк код железничке станице се редовнио одржава, има лишћарске и четинарске врсте, а у њему је урађена реконструкција стаза. Т. Радовановић

МАГАЗИН 3.5.2015.

3.5.2015.

МАГАЗИН

Јелисавета Прибојац

Занимање народни посланик: Јелисавета Прибојац (2)

ЖЕНСКА ИНИЦИЈАТИВА

27.10.2014. Шеста седница Другог редовног заседања, Заједнички начелни претрес о предлозима закона из тачака 1; 2. и 3. дневног реда Поштована председнице, поштоване колеге народни посланици, данас говоримо у начелу о два предлога измена правосудних закона, и то Предлогу измена Закона о судијама и Предлогу измена Закона о јавном ту-

жилаштву. Законом о судијама предвиђено је да судија своју функцију врши стално, изузев када се први пут бира на ту функцију и тада се бира на три године, што значи да судијска функција траје непрекидно од првог избора за судију до навршетка радног века. Законом о судијама се предвиђа у којим случајевима може престати судијска функција, а један од разлога, предвиђен чланом 59. Закона о су-

дијама, јесте да судији престаје радни век оног тренутка када напуни 65 година живота или када напуни 40 година стажа осигурања по сили закона. Чланом 1. Предлога закона о изменама Закона о судијама мења се управо тај члан 59. Закона о судијама, тако што се стаж осигурања брише као услов за престанак судијске функције и остаје клаузула која се односи на године старости живота. Овим предлогом изменама закона

Фото: М. Радовановић

- Град Краљево покрива територију од 1.530 км2, од којих је било поплављено око 4.300 хектара ораница, оштећено преко 300 кућа, а бујице су однеле на стотине километара путева и преко 30 мостова. - Краљево има три реке, Западну Мораву, Ибар и Рибницу које често знају да набујају и подигну ниво подземних вода што доводи не само до поплава, већ и угрожава пијаћу воду из околних бунара. - Краљево је један од ретких градова у Србији, ако не и једини, кога нису задесиле само природне непогоде, земљотрес и поплаве, већ је то град који је поднео највећи терет тзв. транзиције, почев од 90-тих година па на даље. - Двадесет година уназад у Србији, па и у Краљеву, вођена је погрешна политика у економском, привредном па и сваком другом смислу, што је довело до тога да је Краљево толико осиромашило да без помоћи државе и оваквих зајмова не може да реши проблем својих суграђана у поплављеним подручјима

МАГАЗИН

3.5.2015.

врши се усклађивање Закона о судијама са међународним документима, а пре свега са основним начелима независног судства УН. Што се тиче јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца, знамо да се они бирају из реда тужиоца и јавних тужиоца, односно лица која испуњавају прописане услове за избор на период од шест година, с тим што имају право да буду поново бирани. Пре истека времена на који је биран или пре навршеног радног века, функција јавном тужиоцу може престати само под условима предвиђеним Законом о јавном тужилаштву. Чланом 89. Закона о тужилаштву прописано је да јавном тужиоцу и заменику јавног тужиоца престаје радни век када напуне 65 година живота или када напуне 40 година стажа осигурања по сили закона. Међутим, у овом истом члану, у ставу 2, стоји да – изузетно, на предлог Републичког јавног тужиоца Државно веће тужилаца може јавном тужиоцу и заменику јавног тужиоца да продужи радни век за још две године, наравно, само уз њихов пристанак. С обзиром да у Закону о судијама

више не постоји овакав изузетак везан за навршење радног века, предлаже се измена члана 89. Закона о јавном тужилаштву, тако да јавном тужиоцу и заменику јавног тужиоца функција престаје када наврше 65 година живота. У члану 97. став 4. Закона о јавном тужилаштву врши се само правно-техничка корекција, односно усклађивање са чланом 89. који се тиче престанка обављања функције по сили закона. Оно што посебно радује јесте усклађивање Закона о јавном тужилаштву са Законом о уређивању судова, а односи се на обавезност заснивања радног односа на неодређено време за тужилачке приправнике, односно за оне који су на правосудном испиту добили оцену да су положили са одликом и они ће моћи да заснују радни однос на неодређено време у звању тужилачких сарадника. То је, заправо, гарант да ће ти млади људи, који одлично познају прописе који се примењују и који владају одређеним вештинама које ће им помоћи у остваривању својих радних обавеза и задатака, знати да схвате

значај и одговорност функције на коју ће доћи и да су то управо они млади, паметни и образовани људи који ће вероватно у некој ближој будућности бити на највећим судијским функцијама. Радовала бих се када би овакви критеријуми важили и за неке друге делатности, као што су просвета и здравство, јер без здраве и образоване нације не можемо лако да се изборимо са проблемима у животу. Само онда када нам је нација здрава и образована, имаћемо успеха у свим сферама привредног и друштвеног живота. У дану за гласање СНС подржаће све ове предлоге. Хвала. 5.12.2014. Девета седница Другог редовног заседања, Заједнички јединствени претрес о предлозима закона из тачака 2.;3.; 4. и 5. дневног реда Девете седнице Другог редовног заседања Поштовани председавајући, поштовани министри, даме и господо народни посланици, пред нама је данас обједињени претрес четири предлога

закона о потврђивању Споразума о зајму између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој, а тиче се хитне санације од поплава, Уговора о гаранцији између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој, а тиче се Пројекта преласка са аналогног на дигитални систем, Европске конвенције о заштити аудио-визуелног наслеђа и Споразума о сарадњи између Републике Србије и Свете столице у области високог образовања. Осврнућу се на 1. тачку овог обједињеног претреса, који се односи на Споразума о зајму између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој, а тиче се хитне санације пројекта од поплава, наравно, не умањујући тиме значај осталим споразумима, уговорима и конвенцијама. Споразум о зајму између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој је веома важан због чињенице да је Међународна банка за обнову и развој спремна да одобри зајам у износу од 227 милиона 480 хиљада евра за спровођење Пројекта хитне санације од поплава у Републици Србији, што је изузетно значајно за Србију, која иначе за ту сврху нема

сопствених средстава. Након поплава из маја месеца ове године, Влада Републике Србије настоји да обезбеди финансијска средства по најповољнијим условима. Влада је у сарадњи са Европском комисијом, са УН, са Светском банком, које су пружиле не само финансијску, већ и стручну помоћ у процењивању, утврдила да је штета која је настала у мајским поплавама 1,7 милијарди евра, од чега 885 милиона евра чине уништена материјална добра у 24 општине које су поплављене. Нећу детаљно да говорим о томе колико су велике и тешке последице настале од поплава у енергетици, рударству, пољопривреди, инфраструктуру, јер сви то знамо, свима је то јасно. С обзиром да долазим из Краљева, поменула бих само да је Град Краљево, који покрива територију од 1.530 км2, на чијој територији је око 4.300 хектара било поплављено ораница, преко 300 кућа је било оштећено, а бујице су однеле на стотине километара путева и преко 30 мостова, иначе имао поплаве, не само у мају, већ и пре тога, у време ускршњих праз-

ника, у априлу месецу, јер Краљево има три реке, Западну Мораву, Ибар и Рибницу које често знају да набујају, да подигну ниво подземних вода што доводи не само до поплава, већ и угрожава пијаћу воду из околних бунара. Штета која је процењена на нивоу Републике Србије у Сектору енергетике и рударства је 488 милиона евра, у пољопривреди 228, инфраструктури 24 милиона евра. Циљ овог зајма није само брз опоравак од природних непогода, већ и спречавање даљих, негативних последица од поплава, како у енергетици, тако и у пољопривреди а нарочито у унапређењу инфраструктуре за заштиту од поплава. Услови предвиђени Уговором о зајму су веома повољни, у смислу да је период трајања зајма 30 година, да је грејс период девет година и да је веома ниска каматна стопа, што практично значи да ће Србија почети са отплаћивањем зајма тек од 1. новембра 2023. године. Осећам потребу, али и моралну обавезу, према грађанима Краљева, посебно према онима са поплављених подручја, да изразим своје веровање да ће се и Град Краљево наћи на листи

МАГАЗИН

3.5.2015.

општина и градова у којима ће се санирати последице поплава и да ће у неком будућем времену посебна пажња бити посвећена оној трећој компоненти из пројекта, а која се односи на реконструкцију приоритетне инфраструктуре за заштиту од поплава. Сложићете се да је превентива увек и у свему најважнија. Наш народ би рекао – боље спречити него лечити. Нагласићу и то да је Краљево један од ретких градова у Србији, ако не и једини, кога нису задесиле само природне непогоде, земљотрес и поплаве, већ је то град који је поднео највећи терет тзв. транзиције, почев од 90-тих година па на даље. Зашто ово говорим? Из простог разлога, што је 20 година уназад у Србији, па и у Краљеву, вођена погрешна политика у економском, привредном па и сваком другом смислу, што је довело до тога да је Краљево толико осиромашило да без помоћи државе и оваквих зајмова не може да реши проблем својих суграђана у поплављеним подручјима. Много је разлога због којих треба ове споразуме прихватити и усвојити и СНС ће у Дану за гласање то и учинити. Хвала.

5.3.2015. Прва седница Првог редовног заседања, Заједнички јединствени претрес о предлозима закона из тачака 4;5;6;7. и 8. дневног реда Прве седнице Првог редовног заседања Поштовани председавајући, поштовани представници Министарства, поштовани народни посланици, пред нама је данас сет предлога закона посвећених Карпатима, а тичу се потврђивања Протокола о одрживом туризму и одрживом управљању шумама, уз оквирну конвенцију о заштити и одрживом развоју Карпата, а који је потписало седам земаља, припадница карпатског планинског ланца и то Пољска, Мађарска, Чешка, Румунија, Словачка, Украјина и Србија. Знамо да Карпати представљају веома важан резервоар биолошке раз-

вноврсности, представљају један од највећих еко система, што их чини посебно важним. Представљају уточиште многим угроженим планинским врстама, али и последње станиште за неке крупне сисаре. Циљ потврђивања оваквих протокола јесте пре свега промоција одрживог управљања и заштите карпатских шума, кроз унапређење и активности посебно на очувању и увећању површина под шумама, промовисању рационалног коришћења шума као еколошког и обновљивог материјала, унапређењу улоге шумарског сектора у ублажавању климатских промена. Оно што је веома важно јесте унапређење заштитне функције шума, као што је спречавање поплава, ерозија тла, клизишта, јер знамо да оне саме по себи побољшавају стабилност и отпорности на природне поремећаје. Узимајући у обзир високу вредност шума за развој туризма јасно је да се на овакав начин може вршити и промоција карпатске регије као одрживе туристичке дестинације, што може да представља шансу за економски развој мање развијених подручја и значајан потенцијал за побољшање социјалног, културног и привредног развоја локалних економија. Циљеви заштите очувања и одрживог управљања ресурсима Карпата могу бити остварени само у сарадњи свих земаља потписница протокола, а свака од њих мора развијати и спроводити политику на својој националној територији у циљу одрживог управљања карпатским шумама. Што се тиче Закона о потврђивању Споразума између Републике Србије и Источне Републике Уругвај о сарадњи у области ветерине и Споразума између Владе Републике Србије и Владе Демократске Народне Алжирске Републике у области здравља животиња, важно је истаћи да се њима уређују питања која се тичу пре свега правног оквира сарадње у области извоза, увоза и превоза, односно промета живота и производа животињског порекла, поштујући све ветеринарско санитарне мере.

На тај начин се врши размена извештаја о појави, стању и кретању заразних болести код животиња, предузимању мера за спречавање истих, сузбијање, искорењивање заразних болести код животиња, обавештавање у случају када пошиљка не задовољава ветеринарско санитарне услове, као и решавање спорних питања. На овакав начин се такође стварају услови за олакшан промет и повећање обима размене и пољопривредно-прехрамбених производа, производа животињског порекла, што доприноси унапређењу економских односа ових земаља. Разлог за доношење закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Кабинета министра Украјине о сарадњи у области биљног карантина и заштите биља јесте такође успостављање правног оквира за сарадњу две државе у овој области, а који предвиђа предузимање мера уговорних страна за спречавање уласка штетних организама са једне на другу територију, размењивање информација о појави и ширењу штетних организама и карантински штетних организама, размена стручњака у циљу спровођења повремених фитосанитарних прегледа пошиљака биља, биљних производа, као и објеката на местима производње, садње и складиштења. На тај начин се стварају услови и за едукацију стручњака, размењују се информације, искуства из научних и стручних достигнућа у тој области. Оно што бих ја посебно хтела да приметим, а и да похвалим ресорно Министарство, јесте то што је себи дало и пред себе поставило веома високе стандарде у области не само заштите биља и заштите здравља животиња, већ веома високе стандарде и у области заштите животне средине. Још једном све похвале за рад вашег Министарства и у Дану за гласање СНС ће подржати све ове Предлоге закона, протокола и споразума. Хвала.

Положај радника и улога синдиката у Србији

МАГАЗИН

3.5.2015.

ДРУШТВО ЈЕДН

- Запослени спремни да се одрекну редовних зарада, уплате доприноса за пензијско, инвалидско и здравствено осигурање, слободних дана за годишњи одмор, да прихвате неплаћени преко времени рад и много тога другог само да би задржали радно место. - Најпожељнијим се сматра радно место у јавном сектору. - Србија је сваке године трошила три и по милијарде евра више него што је зарађивала, па се постављало питање времена кад ће држава банкротирати. - На локалном нивоу нема компетентне власти. – Није мали број оних који у партијске редове ступају да би остварили личне интересе. - Ко се политиком бави од 2000. године, чак и да је био на највишој функцији, није могао зарадити више од 200 хиљада евра, а да ништа није трошио. - Синдикална сцена је расцепкана, нема више никакву снагу, па се синдикати не могу изборити за било шта. - Оно мало права што радници данас имају врло брзо би могло постати још мање, да би на крају и то нестало. - Народ у Србији нема много користи од спољне политике док се то не осети у економији

НАКИХ ШАНСИ

МАГАЗИН 3.5.2015.

деолошко профилисање Социјалдемократске партије Србије, које се заснива на усмерењу ка радничкој класи и доброј сарадњи са синдикатима, и приближавање Међународног празника рада 1. маја, повод су да Градски одбор ове партије организује трибину о положају радника и улози синдиката у Србији. Онима који су иницирали ову идеју учинило се да је Краљево идеално место за ову причу с обзиром на изузетно тешку економску ситуацију и положај радника који бележи стални пад још од деведесетих година прошлог века. Бројни фактори утичу на спремност све мањег броја запослених да учине било шта како би задржали посао, да се одрекну редовних зарада, уплате доприноса за пензијско, инвалидско и здравствено оигурање, слободних дана за годишњи одмор, да прихвате неплаћени прековремени рад и много тога другог. У таквој ситуацији најпожељнијим се сматра радно место у јавном сектору, а све већи број партијских кадрове у значајној мери утиче на бројне проблеме из којих се излаз види у коренитим реформама. О положају радника и улози синдиката присутнима је, у препуној Свечаној сали Градске управе, говорио потпредседник и шеф посланичке групе Социјалдемоктарске партије Србије у Народној скупштини Милорад Мијатовић. Међународни празник рада 1. мај је за генерације запослених деценијама у назад имао посебно значење због свега што се везивало за леп и угодан живот чак и у време кад се није имало много, али је најнеопходније имао највећи број становника. За разлику од данашњег времена није било гладних, сви су имали подједнако право на школовање и лечење, а све што се стварало од 1945. године почело је да се урушава почетком последње деценије двадесетог века да би кулминацију доживело од 2000. године, па се оно мало запослених у Србији, како рече Мијатовић, налази у ситуацији у каквој су 1. маја 1876. били радници Чикага кад је полиција пуцала у оне који су отпочели борбу за оства-

рење права на по осам сати одмора и спавања након осам сати рада. Након првог квартала ове године запослени у Србији се налазе на самом почетку што се на најбољи начин осликава у Краљеву. Краљевачка трибина је повод за сумњу у статистичке податке којима се потврђује запошљавање 450 хиљада радника током последње три године. Више основа за сагледавање реалне ситуације у земљи је страх запослених у државном сектору да ће остати без посла. Социјалдемократска партија Србије партиципира у власти коју спроводи Српска напредна странка и одлучно подржава реформе које се на најдрастичнији начин огледају у смањењу пензија и плата запослених у јавном сектору. Повод за то је сазнање да је Србија сваке године трошила три и по милијарде евра више него што је зарађивала, па се постављало питање времена кад ће држава банкротирати. Према неким проценама то је могло да се догоди већ наредне године, а ако резултати најновијег пакета реформи не буду позитивни тек 2019. године. Поред бројних других негативних ефеката банкрот државе значи мање и нередовне плате и пензије што је био основни мотив за радикалне мере, пре свих штедњу у јавном сектору. Ако се зна да више од милион пензионера прима месечно мање од 25 хиљада динара онда се мере штедње примењују на 750 хиљада других који то, у зависности од висине примања, осећају на различите начине. Из Социјалдемократске партије Србије стижу информације да су први индикатори за четири месеца позитивни, и да фискална консолидација даје добре резултате, али не треба очекивати да би пензије брзо могле бити враћене на пређашњи ниво. Сазнање да је у фондовима из којих се исплаћују недовољно пара утиче на залагање да се запосли што већи број нових радника, макар и уз мања месечна примања. Уверење да је много лакше затворити радна места него отворити нова био је повод за дуготрајне преговоре у оквиру владајуће коалиције кад се је

требало донети одлуку о судбини пет хиљада запослених у смедеревској железари. Посебно оптерећење представља сазнање о потреби да се свако ново радно место страном инвеститору субвенционише са пет до десет хиљада евра. Почетни резултати реформи охрабрују и наговештавају да би спољни дуг у знатној мери могао да буде смањен до 2017, године. Иако у свету има довољно слободних средстава која се стављају на располагање земљама као што је Србија сигурно је да она, ма колика била, морају да се врате а све проблематичнијим се чини енормно задужење које је достигло 25 милијарди евра. И поред великих проблема преовладава уверење да ће коалиција успети да се одржи на власти до краја мандата, а пред следеће парламентарне изборе положи рачуне и потврди колико је враћено дуга или отворено нових радних места, колико је завршено значајних инфраструктурних пројеката у које се убрајају коридори 10 и 11 и пруга од Београда до Будимпеште. Извесним се сматра и отварање првих поглавља у преговорима са Европском унијом и решавање спровођења Бриселског споразума. Све то обичним грађанима мало значи уколико нема нових радних места и одговорне власти. Искуство показује да на локалном нивоу нема компетентне власти. Тамо се много више гледају партијски интереси, а нико ни не размишља како народ живи. Како ко дође на власт прво настоји да у јавним предузећима запосли партијске другове и прија теље, а да при том не брине превише да ли ће се у граду решити елементарни комунални проблеми. Није реткост ни да се купују и продају одбор ници и кад се промени власт и даље се задужују као и претходни, па има изузетно задужених градова и општина. Очекује се да локални избори у Србији буду расписани већ од децембра ове године, а социјалдемократе се припремају да на њима учествују самостално, или у коалицији са напредњацима. - У испитивањима јавног мњења ми

МАГАЗИН

3.5.2015.

смо као партија били статистичка грешка. Сад то више нисмо, јер последњих пет испитивања показују да смо на 3,5 процената. Међу партијама леве оријентације, социјалдемократским партијама, ми смо најјача партија са истим рејтингом као и Социјалдемократска странка Бориса Тадић. Једнаки смо захваљујући укупном раду, конструктивности, смирености и лидеру Расиму Љајићу као политичару иза кога нема ни једне мрље и који ради посао што је најбоље могуће. Зато смо у ситуацији да опстајемо на политичком небу Србије што није лако, јер иза себе немамо ни паре ни спонзоре, већ само наше страначке колеге. Од локалних избора очекујемо много. Очекујемо да се наметнете тако да имате одбонички клуб, да дамо максимум, јер као партија сутра можемо и да тражимо. У коалицији нудимо квалитетне кадрове и људе који ће одрадити посао како треба, који неће узимати себи, пријатељима и рођацима, већ радити за општину, град, државу и то је основа наше политике – каже Мијатовић свестан чињенице да није мали број оних који у партијске редове ступају да би остварили личне

интересе. Социјалдемократска партија Србије је од оснивања у сталном успону захваљујући чињеници да се не сврстава у ред оних који бљесну у једном тренутку, а онда нестану. Успех се гради корак по корак са жељом да двоцифреним резултатом на изборима постане фактор који може да има значајну улогу на политичком небу. Социјалдемократска партија се залаже за друштво једнаких шанси за све како би што већем броју људи било добро. У супротном је све већи јаз између армије оних који из дана у дан имају све мање и мањег броја других који су на рачун тога све богатији. - Мноштво је сиромашних људи у Србији и тешко је очекивати да ће бити брзо боље, а треба издржати јер као земља имамо ресурсе и могућности да радимо и стварамо. Много је тога покрадено и у приватизацији отуђено. Зато се залажем да се донесе закон о пореклу имовине, да видимо ко је саградио силне куће са платама које су биле мале, ко је саградио огромне виле по разним брдима ове наше лепе Србије. Свако ко се политиком бави од 2000. године, чак и да је био на најви-

шој функцији, није могао зарадити више од 200 хиљада евра, а да ништа није трошио. Ја бих неком дао још сто посто на тих 200 хиљада, па да на све преко 400 плати 80 посто да би се брзо оно што је покрадено вратило назад, а то ће се десити кад тад. Највише боли што људи не могу да се школују. Богати могу, могу и да се лече, а сиротиња не може да заврши факултете па је предодређена да буде сиротиња. Нисмо ми против богатих, али нисмо ни да неко има премного, а да нико нема ништа, па се морамо борити за друштво једнаких шанси – каже Мијатовић. У ситуацији кад је мало оних који имају, а све већа армија оних који немају довољно ни за задовољење најелементарнијих потреба, социјалдемократе подржавају идеју о стварању услова за елементарно преживљавање које подразумева европски стандард. У остварењу тог циља најзначајнија је улога синдиката које на српској политичкој сцени готово да нема. Овакав став намеће се на основу сазнања о нејединству какво влада међу руководствима четири репрезентативна синдиката. Синдикална сцена је расцепкана, нема више ни-

какву снагу, па се синдикати не могу изборити за било шта. Разлог таквом стању Мијатовић види у историјским околностима у којима су синдикати настајали. И док су у свету прво настајали синдикати па кад су видели да се синдикалном борбом не постижу значајни помаци направили социјалдемократску партију. У Србији се дешава обрнут процес што је повод за закључак о разлогу због кога синдикати немају потребну снагу. Најбољи доказ овој тези је доскорашњи штрајк просветних радника и сазнање да ни након пет месеци покушаја четири синдиката нису успели да се усагласе ставови. Два су одавно иступила из штрајка, а преостали на крају били приморани да прихвате услове које је поставио ресорни министар. Неизоставним се чини питање шта и како даље. Међу социјалдемократама преовладава уверење да се ништа не може очекивати на поклон и да се за све треба борити, јер би оно мало права што радници данас имају врло брзо могло постати још мање, да би на крају и то нестало. У ситуацији када партије постају својеврсни бирои

за запошљавање, који обезбеђују радна места у државном сектору само за своје присталице, сви други су приморани да раде за мале паре да не би остали без посла. Парадокс своје врсте је сазнање да су свуда у свету, сем ваљда у Србији и сличним земљама, плате запослених у приватном сектору за трећину веће одо оних у државном. И док су права запослених у дравном сектору велика, а у приватном готово да их нема, као императив се намеће потреба да буду бар једнака. - Као партија ћемо се до последњег тренутка борити за то. Кад су смањивале плате и пензије изборили смо се да не буду оштећени они који имају најмање. То је наша заслуга, јер смо рекли да треба узети од оних који имају више. Дали смо позитивну оцену раду владе, мада не сувише велику, јер смо успели да избегнемо банкрот, спроведемо реформске законе, постигли нешто што се зове фискална консолидација, а постигли највеће резултате у спољној политици. Народ у Србији од спољне политике нема много користи док се то не осети у економији – каже Мијатовић.

Ма колико је као основна тема трибине најављен положај радника и улога синдиката у Србији ови последњи су поменути тек у две или три реченице. Општи утисак наводи на закључак да је предизборна кампања већ почела, а са њом и борба за гласове. Отуда и порука онима који су присуствовали да је управо тај глас све што имају. Управо због тога и упозорење да добро поведу рачуна коме га дају, да не наседају на олако дата обећања и добро се присете шта им је обећано пред неке од ранијих избора а шта је од тога реализовано. Искуство из ранијх година показује да политичке партије у Србији нису шкртариле у давању обећања. Социјалдемократе се, каже Мијатовић, и у томе разликују од осталих можда и због препоруке лидера да не обећавају превише, а да испуне оно што су обећали. Ова тенденција ће бити идеја водиља и у наредном периоду у коме се ослонац тражи у кадровима који представљају највећу вредност социјалдемократа. Њихов је задатак да направе друштво у коме се може радити и живети боље од сопственог рада. Т. Радовановић

МАГАЗИН 3.5.2015.

Различити погледи на исту ствар

МАГАЗИН

3.5.2015.

ЧАРШИЈСКЕ И

- Председник Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић ситуацију са водоснабдевањем у Матарушкој бањи оцењује критичном, а кривцем што се ово место са пет хиљада корисника још није прикључило на градски водовод сматра актуелног председника Савета месне заједнице. – Формирање водне заједнице осмишљено да се запосли одређени број људи, вероватно владајућих странака, без обзира на недостатак квалификација неопходних за дистрибуцију воде која се третира као храна. - Извориште се налази на приватном имању, а како власник у обради земљишта користи стајско и вештачко ђубриво повремено се јавља сумња би одређене количине нитрата, нитрита, па чак и амонијака, могле да дођу у воду која се користи за пиће

Фото: М. Радовановић

И ДРУГЕ ПРИЧЕ

МАГАЗИН

3.5.2015.

безбеђење довољне количине здраве пијаће воде постаје светски проблем због све већег броја становника, а мање ресурса за задовољење растућих потреба. Овај проблем није мимоишао ни Краљево посебно након досељавања великог броја становника које је почело почетком, а кулминацију доживело крајем, последње деценије прошлог века. И ма колико да је ангажовањем надлежних ситуација стабилизована, па нема већих проблема у снабдевању водом чак и ни током летњих месеци, повремено се јави по који као онај који ових дана оптерећује становнике Матарушке бање на шта упозоравају челници Покрета за Краљево. Водним ресурсима у овом месту газдовало је некадашње Природно лечилиште и одмаралиште Матарушка и Богутовачка бања али је, због проблема који су настали током транзиције, полако јењавала брига па је снабдевање водом постало тема око које се преплићу различити интереси. Недавни протест запослених у Привредном друштву Матарушка и Богутовачка бања потврдио је да су

радници овог предузећа на одморима, да ни један од капацитета којима располажу не ради, а да дежурају једино радници који воде бригу о извориштима пијаће воде. Председник Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић ситуацију са водоснабдевањем оцењује критичном, а кривцем што се ово место са пет хиљада корисника још није прикључило на градски водовод сматра актуелног председника Савета месне заједнице. Мештани Матарушке бање се снабдевају водом са изворишта које се налази на приватном имању, а како власник у обради земљишта користи стајско и вештачко ђубриво повремено се јаља сумња да би одређене количине нитрата, нитрита, па чак и амонијака могле да дођу у воду која се користи за пиће. Исправност воде је угрожена и због чињенице да не постоји адекватан хлоринатор као ни могућност да се мери количина хлора и поред обавезе да се врши на сваки сат током дана и два сата ноћу. Све то наводи на закључак о све мањој могућности да се обезбеди стабилно водоснабдевање, јер бунари нису до-

вољно издашни. У решавање проблема водоснабдевања укључен је и Савет Месне заједнице Матарушка бања који је, вођен сазнањима које има, одлучио да не прихвати прикључење на градски водовод јер жели да направи водну заједницу која је карактеристична за сеоска подручја са мањим бројем потрошача. У Покрету за Краљево ову иницијативу сматрају погрешном кад се, због довољне количине воде у градском водоводу, на њега прикључују Ратина, Врба и нека друга сеоска подручја. - Упозоравамо грађане да не наседају на неистине које лансира председник месне заједнице, а односе се на то да ће сваки корисник морати да плати „Водоводу“ од 70 до 100 хиљада динара за прикључење на водоводну мрежу. Пре две године изграђена је мрежа према сеоском подручју, а они који раније нису били прикључени плаћали су прикључење између 10 и 12 хиљада динара. Све ово је осмишљено да се запосли одређени број људи, вероватно владајућих странака, без обзира на недостатак квалифика-

ција неопходних за дистрибуцију воде која се третира као храна – каже др Јовашевић потврдом да је из Дирекције за планирање и изградњу стигло упозорење да је противправно и противуставно правити водну заједницу на подручју Матарушке бање с обзиром да се ради о насељеном месту у коме се водом снабдева пет хиљада становника. Брига мештана овог места појачана је од тренутка када је Природно лечилиште и одмаралиште пред стечајем, рачуни су у блокади, а радници на одморима, па постоји оправдан страх да би и они који колико толико воде рачуна о производњи и дистрибуцији воде то престали да чине. Други проблем је што нико не гарантује континуитет контроле квалитета воде, а трећи да у бањи годинама нема довољно воде поготово у летњим месецима кад она не може да стигне до виших спратова и насеља на вишим котама. Кад се узму у обзир сва три разлога јединим исправним и трајним решењем сматра се прикључење на градски водововод. До Готовца је већ

изграђена мрежа пречника 200 милиметара што се сматра довољним за снабдевање Матарушке бање. Преостаје да се поставе цеви истог пречника до највише седам стотина метара удаљене улазне шахте у бањи, а постоји и пројекат за реконструкцију магистралног цевовода од моста на Пећинцу до постојећег бунара. У Покрету за Краљево подсећају да је прошле године из буџета републике обезбеђено два и по милиона динара за реконструкцију магистралног цевовода. С друге стране постоји могућност да се Матарушка бања прикључи на градску мрежу преко Конарева и направи кружни прстен који би повезао Жичко и Конаревско поље чиме би се обезбедило прикључење свих приградских насеља на градски водовод. Становници Матарушке бање имају проблем и са канализацијом који траје последњих двадесетак година од када је уништен систем за пречишћавање фекалних и отпадних вода. Природно лечилиште које је газдовало локалним водоводом није ништа улагало у његово одржавање, а у одређеном про-

центу од корисника све време наплаћивало део за канализацију што је повод за размотрање могућност утужења како би грађани имали одређене бонитете по основу средстава која су им одузета. Због немарности Природног лечилишта и одмаралишта годинама не ради пречистач отпадних вода које директно одлазе у Ибар. Иако је пре две године завршена градња магистралног колектора фекалне канализације, од црпне станице у Рибници до Матарушке бање, и направљено премошћавање из Конаревског поља и насеља до магистралног колектора, на њега још увек нису прикључени ни Конарево ни Матарушка бања. Према подацима којима располажу у Покрету за Краљево постоје извођачки пропусти на потезу од Матарушке Бање до Жиче које извођач радова треба да санира како би канализација била прикључена на магистрални колектор. У интересу града и Јавног комуналног предузећа „Водовода“ је да се канализација Матарушке Бање што пре прикључи на магистрални колектор како

3.5.2015.

МАГАЗИН

би се заштитило извориште у Жичком пољу из кога се водом снабдева цео град са приградским насељима. - Телевизија Краљево је још пре17 или 18 година направила неколико прилога о матарушкој канализацији која се слободно излива на неких пет шест хектара земљишта, али то не делује тако страшно кад гледате на телевизији као кад одете на лице места. Проблем је и што шахте нису задихтоване са стране, а подземне воде пуне колектор, па је „Водовод“ морао да га блокира јер црпна станица у Рибници не може да испумпа толику количину воде – објашњава др Јоваше вић. Да на линији између Савета месне заједнице и мештана Матарушке бање има још неспоразума сведочи сазнање о најављеној приватизацији локалног фудбалског клуба. Не спорећи право било коме да, у складу са законом, учествује у том процесу из Покрета за Краљево упозоравају да земљиште на коме се налази фудбаско игралиште припада месној заједници и никако не би смело да буде предмет отуђења. У случају да се то ипак догоди најављују

кривичне пријаве и друге правне процедуре које се односе на ово, али и питање водоснабдевања. Тема интересовања одборника Покрета за Краљево Срђана Кнежевића је већ скоро заборављени меч Светске групе Дејвис купа одржан почетком марта у Краљеву. Како је непосредно пред одржавање, а и касније, из владајућих структура стизала информација да би позитивни ефекти организације могли да буду видљиви тек након месец и по до два у Покрету за Краљеву су одлучили да сачекају до истека овог рока како би утврдили да ли је то истина. Стрпљење је резултат жеље да не буду пуки критизери каквим их често квалификује владајућа већина. Није се нико из Покрета за Краљева оглашавао ни поводом наговештаја манипулација са улазницама за меч, а ни средстава која су за ову сврху издвојена из градске касе а о којима нема прецизних података. Управо због тога се процене о учешћу града крећу у распону од сто хиљада евра до три пута веће суме што је повод за захтев да се на транспарентан начин потврди шта је истина, а шта

спада у домен чаршијских прича. Данима је пред одржавање меча главна тема бројних медија у земљи био начин дистрибуције улазница за три дана меча између тениских репрезентација Србије и Хрватске, огласила се Међународна тениска федерација, бурно реаговао и сам Новак Ђоковић, а онда се све нагло смирило након што је министар унутрашњих послова потврдио да није било разлога за таквим реакцијама. Изјава министра уследила је након опсежне истраге Полицијске управе Краљево, а све инсинуације о могућој злоупотреби одлучно је демантовао и председник Тениског савеза Шумадије и Западне Србије Предраг Петронијевић. Све то није било довољно челницима покрета за Краљево код којих и даље провејава сумња да све није онако како је представљено јавности. Срђан Кнежевић се овом приликом окомио на начелника Рашког управног округа Небојшу Симовића који је, по сопственом признању, добио 134 од 120 резервисаних комплета улазница. Недоумица влада и по питању надокнаде за улазнице, од којих сваки комплет кошта пет хиљада

динара, за које се тврди да нису плаћене из буџета, а нису ни добијене на поклон од Тениског савеза. Расподела улазница за меч је мања брига од оне која се везује за долазак бројних привредника из Аустрије, Немачке, Швајцарске и земаља у окружењу за које се тврди да су присуствовали мечу, а пред одржавање сугерисано да би у многоме могли да допринесу интензивнијој привредној сарадњи. Понашање градских и челника Рашког управног округа сведочи да ни једна, ма колико безначајна, посета до сада није прошла без обавештавања медија и њиховог присуства, а како је то приликом наводне посете привредника из иностранства изостало реалном се сматра сумња да до ње није ни дошло. Много тога се у изјавама и обећањима локалних, а и политичара на вишем нивоу показало нетачним, па су одређене сумње челника Покрета за Краљево везане и за тих дана одржан Сајам врхунске хране на коме је 37 излагача са подручја округа, и околине, приказало оно на чему заснива производњу. Посебну пажњу привукла је тих

дана потврда начелника округа да су поједини од излагача на сајму продали комплетну производњу за идућу годину. - Ко је то продао производњу за читаву идућу годину кад у сваком обраћању малих привредника слушамо о колапсу у граду у коме нико не може да се похвали неким пословним успехом. Захтевамо називе тих фирми да видимо коме то добро иде у овом граду да би тог привредника могли да предложимо за Октобарску награду. Речено је да Краљево после Дејвис купа неће бити као што је било пре њега. Мислимо да је ово паушална изјава Томислава Илића који је навео да је на бензинској пумпи ОМВ продато 360 сендвича. Изгледа да се сав успех око организације Дејвис купа свео на тих 360 сендвича. Ми га позивамо да прошета улицама града и да види да ли је Краљево исто као и пре Дејвис купа, или је то долина глади – каже Кнежевић. Сем што од представника локалне власти тражи више одговорности из Покрета за Краљево је све присутније уверење да су неопходне смене оних

који се понашају неодговорно, посебно након сумње да је у организацију меча од које град није имао никаве користи потрошено 300 хиљада евра. У ситуацији кад су многим корисницима буџета укинута, или смањена, средства са образложењем о отежаном пуњењу све сиромашније градске касе оправданим се поставља питање зашто оно што је уложено у организацију меча није усмерено на реализацију знатно јефтинијих, а значајнијих, инфраструктурних проје ката. Све празнија каса повод је и за незадовољство медија након првих информација о расподели средстава којима се субвенционише информисање од јавног интереса. Више од понашања оних који се осећају ускраћеним за добар део средстава Покрету за Карљево смета злоупотреба медија у коме ради које је искористио председник комисије за оцену пројеката Мирољуб Дугалић нападајући представнике једне медијске куће. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 3.5.2015.

Без длаке на језику: Горан Каличанин (2)

МАГАЗИН

3.5.2015.

ДОСТА ЈЕ БИЛО – РЕСТАРТ

- Значајан камен спотицања на путу оздрављења привреде представљају високи доприноси на зараде запослених. - Главни недостатак актуелне локалне власти је што не може да одреди приоритете. - Простор некадашњег „Медиапана“ у Конареву на изузетној локацији зврји празан више од три деценије. – Од око 128 хиљада становника 35 хиљада има основно или непотпуно основно образовање, 53 хиљада је са средњом школом, три са високом, а девет са факултетом. - Наша привреда није тржишна, јер живи од кредита и субвенција. - Дефицит у буџету могао би врло једноставно да се покрије отпуштањем партијски запослених људи. - У јавним предузећима у Србији има преко сто хиљада партијски запослених људи вишка

одинама уназад на сваки помен оздрављења српске привреде као императив се постављају страна улагања. Међу онима који тек претендују да дођу на власт све је увреженије уверење да се привреда не може заснивати само на страним улагањима, јер се последњих година показало да је то само начин да се дође до јефтине радне снаге, a не плаћају порези и доприноси који падају на терет државе. Ни у удружењу „Доста је било“ нису ка-

тегорички против страних улагања која могу да се прихвате као шлаг на торту тек кад се привреда стабилизује. Значајан камен спотицања на путу оздрављења привреде представљају високи доприноси на зараде запослених радника који, уместо 30 до 40 као у готово свим европским земљама, достижу читавих 65 процената на плату која се исплаћује раднику. То и јесте повод што се највећем броју запослених у приватном сектору, као још

једино здравом ако се занемаре јавна предузећа и државна управа, доприноси уплаћују на минимални износ зараде. У удружењу „Доста је било“ верују да би се смањењем обавеза за трећину, и свођењем у европске оквире, створили услови за повећање плата и инвестиције бар док привреда не стане на чвршће ноге. Значајним потенцијалом чине се пољопривредни производи, а неопходним подстицаји за овај вид произ-

Горан Каличанин

Фото: М. Радовановић

3.5.2015.

МАГАЗИН

водње кроз субвеције и повољне кредите уз обавезу да се отплата врши готовим производима. Велики индустријски системи су већ далека прошлост, па нико више не гаји илузије да би „Магнохром“ и слични могли да се дигну на ноге и буду гиганти као пре више деценија. Технологија је стара више од 50 година, а са њом се тешко може бити конкурентан на тржишту. Са друге страна мала и средња предузећа не траже тако велика улагања ни у врхунску технологију, па су од немерљивог значаја подстицаји којима се стварају бољи услови за рад. Стратегији развоја града до 2020. године ослонац буџета види у 1.300 предузећа и око 3.700 предузетника који оставрују приход. Грађани и оно мало здраве привреде пуне буџет града којим располажу градске структуре, а разлог због кога Краљево не може да изађе из тешке ситуације у којој се налази састоји се у начину на који се троши новац. - Ако једна трећина буџета оде Дирекцији за планирање и изградњу, а градски оци се определе да праве базен док у Грдици Морава и даље угрожава егзистенцију великог броја људи, онда је јасан главни недостатак ове власти која не може да одреди приоритете. Да о томе одлучују привредници они би дефинисали два најбитнија и док се не реализују не би могао да се уређује трг код Милутина како год ко дође власт. Не могу да се уграђују диреци у Улици војводе Путника док се не обезбеди од поплаве 600 хектара најплодније земље на којој буи људи правили пластенике и живели од свог рада. Република је планирала да кроз Грдицу прође Моравски коридор, и док Чачак и Крушевац имају готове пројекте на читавој територији ми немамо ни за обилазницу. Не постоји координација са републичким органима, па се питам зашто имамо шест посланика и шта то они раде. Никад их нисмо имали више, чак дупло у односу на било који сазив после 2000. године – каже повереник удружења „Доста је било“ Горан Каличанин.

Онима који прате кретања у привреди, а наш саговорник се сматра таквим, посебно тешко пада сазнање да у буџету за ову годину ни један динар није намењен привреди. Иако су у недавно усвојеном стратешком документу, који се односи на развој града до 2000. године, дефинисане индустријске зоне до половине периода на који се односи још није урађена потребна инфраструктура што указује на инертност локалне администрације која разлоге за изостајање инвестиција и даље види само у недостатку аутопута. Код оних мало агилнијих преовладава уверење да ништа неће само пасти са неба, па треба мало озбиљније приступити послу, ако ништа друго бар доћи до информација о реализацији републичких инфраструктурних пројеката на овом простору како би се локални планови ускладили са њима. Посебно актуелним од половине маја прошле године чини се заштита плавног појаса са десне стране Западне Мораве и изградња бедема којим би требало да се протеже траса Моравског коридора. Сем великог броја стамбених објеката на овом потезу се налази и велики број значајних привредних субјеката, па би неке сличне елементарне непогоде могле још негативније да се одразе на њихов рад. О инертности власти, не само актуелне већ и многих пре ње, сведочи податак да простор некадашњег „Медиапана“ у Конареву на изузетној локацији зврји празан више од три деценије. Опозиционим челницима је одувек, а и сада, то био добар повод за закључак да се свака власт првенствно бави собом а ни мало проблемима привреде. Бројне нелогичности у стратешком документу резултат су различитих података на којима је аутор заснивао предлог овог докумета. Сазнање да је и као такав без проблема добио позитивно мишљење чланова Градског већа и Скупштине града тумачи се чињеницом да га нико од оних који су гласали није ни прелистао, а камоли озбиљније анализирао. Разлог оваквом стању, а и бројним другим нега-

тивним последицама, је недостатак адекватних кадрова. - Школство је уништено, а имамо хиперпродукцију људи са факултетима. Стратегија развоја потврђује да Краљево имао око 128 хиљада становника, а 35 хиљада има основно или непотпуно основно образовање, 53 хиљаде је са средњом школом, три са високом, а девет хиљада са факултетом. У Краљеву има 14 хиљада незапослених, па морамо под хитно да реформишемо школство јер велики привредници немају раднике, нема армирача ни тесара, а на градилиштима ни радника млађег од 60 година који може да зида фасадну циглу. Ни у политици нема интелектуалаца због тога што их више не производимо. Сваки професор на факултету за асистента бира глупљег од себе и очекује од њега потпуну лојалност. Кад тај постане професор бира још глупљег и тако док не дотакнемо дно, а кад онај најглупљи дође мораће да изабере неког паметног – објашњава Каличанин. Рокови за дефинисање коначног статуса бројних предузећа која се налазе у процесу реструктурирања стално се одлажу, па се очекује да то буде и након што истекне последњи у јуну. Разлог оваквом стању види се у чињеници да нема заинтересованих за куповину само због тог што нема довољно јасних података о вредности тих предузећа нити дуговима који их оптерећују. У том контексту посматра се и приватизација смедеревске железаре која је изостала због дуга од више стотина милиона евра, а више и од суме која се помиње брине сазнање да није коначна. У таквим околностима нема много оптимизма ни кад је у питању решавање статуса „Фабрике вагона“, посебно након најављених афера у Железницама Србиje за које се везуje и краљевачки колектив. Споразум о сарадњи и придруживању искључује могућност улагања државе у овакве колективе, па је све присутније уверење да многи од њих, чак ни „Фабрика вагона“, неће моћи да избегну стечај. У нешто повољнијем положају је „Магнохром“, под условом

3.5.2015.

МАГАЗИН

да се из њега издвоји здравији део који се бави производњом термоакумулационих пећи, грејача и бојлера. Ситуација у овом делу би била знатно повољнија да у ранијем виду организације значајан део зараде није преусмераван за покривање губитака у мање профитабилним. Идеја да власт манипулише грађанима заснива се на податку да се и даље из буџета издвајају значајна средства за покривање губитака јавних комуналних предузећа и тако оповргава став да дуже време није било повећања њихових услуга. Податак да је за то планирано 60 милиона динара, које треба да издвоје грађани и оно мало привредних субјеката који раде, и поред честих изјава да тога неће бити, доводи у сумњу бројне тврдње како ова предузећа послују успешно и без повећања цена услуга. Слична је ситуација и са повећањем цене струје за које Каличанин верује да би уместо најављених 15 одсто могло бити и три пута веће.

У таквим околностима погрешним се сматра улагање у инфраструктуру која не доноси профит, а таквом се сматра планирана изградња затвореног базена. - Базени су преко потребни грађанима и деци, али се праве где има тржишне економије. Наша привреда није тржишна јер живи од кредита и субвенција, па ни градња базена није исплатива јер би улазница за једносатно коришћење коштала 500 до 800 динара, а то може да плати мало ко у Краљеву. Ако треба искористити све економске погодности онда базен треба да се прави у Матарушкој Бањи где постоје термалне воде са температуром од 28 до 38 степени. Људи који раде у државном сектору не размишљају о томе, а кад би се питали приватници направили би базен у Бањи јер би уз мање трошкове загревања воде базен био доступан већем броју грађана – каже Каличанин. Све што је обећавано у вези почетка рада нове спортске дворане

пало је у воду, јер се испоставило да ни један од клубова није у ситуацији да плати високу цену коришћења. У таквој ситуацији или ће њено одржавање пасти на терет грађана који једва састављају крај са крајем, или још дуго неће бити стављена у функцију. Није на одмет подсетити се и опаске бившег градоначелника Краљева који је кашњење завршетка радова својевремено сматрао добром приликом да се уштеди на грејању бар током једне зиме. У време кад су одборници подизали руку да прихвате предлог буџета за ову годину мало ко је размишљао о количини новца намењеног медијима посебно кад се зна да су знатно мање средине за ову сврху издвајале и неколико пута више пара. Разлог оваквом стању види се у настојању актуелне власти да контролише медије, а знатно више пара додељује само онима који је подржавају. Са друге стране знатна средства се троше на телевизијске преносе седница Скупштине града, а јединствен пример да то чине чак три

телевизијске станице упућује на жељу власти да их држи у шаци. Ма колико је значајан спортски догађај почетком марта најављиван као добра прилика за долазак пословних људи и контакте који би допринели привредној сарадњи чини се да није искоришћена прилика да се то и реализује иако су и за ту прилику из буџета издвојена значајна средства. - Дефицит у буџету могао би врло једноставно да се покрије отпуштањем партијски запослених људи. У Јавном предузећу „Пијаца“ је пре 20 година било 15 запослених, а иако није значајније проширено пословање сада запошљава 95 радника, па ако неко иазђе на доручак неће имати где да седне кад се врати. У „Чистоћи“ и „Водоводу“ има 30 до 40 посто више запослених, а о „Топлани“ да и не причам. То је јединствено јавно предузеће у коме су сви бивши директори сада саветници, тако да директор предузећа има седам или осам саветника који апсолутно ништа не раде а при-

мају плате. Претпоставља се да у јавним предузећима у Србији има преко сто хиљада партијски запослених људи вишка. Запошљавале су их све владе у претходном периоду, па не можемо ни да дођемо до податка колико људи ради у јавном сектору. Отпуштањем вишка у буџету би било милијарду евра више, не би било дефицита а ни јавни дуг не би растао – сигуран је Кличанин. Ништа боља ситуација није ни у бројним установама културе које имају много више запослених од реалних потреба Удружење „Доста је било“ решење види у демонтирању целокупног партијског система и непосредним изборима на којима би кандидати наступили са именом и презименом. Након њих би градоначелнику било омогућено да формира тим људи са којима ће радити и који ће бити одговорни за све што није урађено. У таквим околностима имао би већу

слободу него сада кад зависи од коалиционих партнера који постављају недовољно стручне помоћнике и заменике. Нови људи треба да приступе изради новог стратешког документа, а потом брзој реализацији онога што њиме буде дефинисано. До тога могу да доведу само људи са кредибилитетом и референцама из досадашњег рада, а таквих има. Преовладава уверење да би привреда, пре него на иностране инвеститоре, ослонац требало да потражи у домаћим снагама, јер су се ови први у бројним ситуацијама показали само као фактори који долазе да покупе кајмак а потом оду. У сложеним околностима удружење „Доста је било“ са великим амбицијама очекује локалне изборе. Очекује их са екипом кредибилних људи који мају знање и који су се много пута до сада доказали у послу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 3.5.2015.

Решен проблем грејања централног вртића

МАГАЗИН

3.5.2015.

И ПОКЛОН НА С

- „Радијатор инжењеринг“ после годину и по дана покушаја успео да убеди локалну самоуправу да прихвати донацију вредну више од два и по милиона динара. – У новом вртићу на Ратарском имању најсавременија котларница на пелет од 250 киловата са аутоматским ложењем и комплетном опремом за чишћење и отпрашивање. – Топле пробе за 15 дана, прва деца у обданишту почетком нове школске године

СИЛУ

МАГАЗИН

3.5.2015.

а колико да се изградња значајних објеката различите намене увек правдала великим потребама грађана и начином да се олакша живот често су, бар кад су најосетљивије категорије становништва у питању, злоупотребљавани од стране оних који се приказују као највећи душебрижници. Показало се то безброј пута, па су различити објекти отварани у више наврата само да би одређене гарнитуре представника локалне власти, увек пред неко одлучивање о будућем мандату, пред телевизијским камерама показали да су баш они најзаслужнији за бригу о грађанима. Није тајна да се јавна предузећа и установе након сваких избора деле између коалиционих партнера који су успели да сакупе бар 36 одборника у које могу да се поуздају у сваком тренутку и већином гласова покажу да су увек у праву. Тако су годинама у назад Предшколском установом „Олга Јовичић Рита“ суверено владали најистакнутији чланови некадашње Г17 плус, касније

трансформисане у Уједињене регионе Србије који су након последњих парламентарних избора напрасно нестали са политичке сцене да би се оно мало преосталих чланова брзо прешалтовало у редове напредњака и других партија на власти. Управо они су годинама у назад убеђивали грађане, најчешће пред камерама локалних телевизија, како ће изградњом вртића на Ратарском имању коначно бити укинуте листе чекања за шта грађани треба да буду захвални баш њима. Убеђивали су их и кад су радови каснили, а за то увек имали оправдање, и кад су мењали директоре установе и доводили нове који ће коначно да реше проблем вртића и централне кухиње у којој ће се припремати храна за све остале. Иако је зграда на Ратарском имању завршена пре више од две године вртић није могао да почне са радом док се не устоличи нова власт након локалних избора 2012. године, па је прошло још више од годину дана док тадашњи градоначелник Краљева није

потврдио да су се стекли сви услови да обданиште почне са радом. Након свечаности на нивоу, уз пресецање црвене траке и приредбу коју су припремили предшколци, представницима медија није пружена прилика да се увере да је заиста завршено то што је отворено. Међу скептичнијима, а то су бројним иступима показали опозициони одборници у Скупштини града, провејавало је уверење да се ради о још једном политичком отварању значајног објекта које се догодило само неколико дана након што је тадашњем градоначелнику Извршни одбор напредњака изгласао неповерење. Иако је још тада обећавано да би најкасније за месец дана, док не буде завршен процес пријема потребних радника, први малишани могли да се уселе у модерно здање то се није догодили ни годину и по дана касније. Нису запослени ни нови радници иако је за свако од тридесетак радних места у вртићу конкурисало најмање по 30 особа. Мада се о томе и раније шушкало испоставило се да није на адек-

ватан начин решено питање грејања вртића, па он не може да почне са радом док се не пронађе одговарајуће решење. Они који су се сматрали најзаслужнијим за градњу су се ућутали, партије којима су припадали полако распадале, њихови најистакну тији чланови испозапошљавали у другим јавним предузећима и установама, а листе чекања постајале све дуже. За све што се догађало нико није крив, због тога што су трошкови стално све већи опет нико није крив јер у локалној политици никад нема кривице, постоје само заслуге. Дилему око грејања ових дана је решио власник предузећа „Радијатор инжењеринг“ Раде Јанић потврдом о спремности да новом вртићу донира комплетну опрему за котларницу на пелет вредну више од два и по милиона динара. Донирао је Раде Јанић и раније, кад год је то било потребно, помагао различитим установама и верским објектима, добијао за то признања између осталих и Орден Светог Саве. Годину и по дана трајало је убе-

ђивање одговорних у локалној самоуправи и Предшколској установи да прихвате вредну донацију. Након што их је коначно убедио потписан је уговор којим се произвођач обавезује да инсталира котао на пелет од 250 киловата са аутоматским ложењем и комплетном опремом за чишћење и отпрашивање. Сем што се у односу на друге врсте енергената пелет чин најекономичнијим уз то је за одржавање постројења потребно знатно мање људи него кад је у питању грејање коришћењем других енергената. Уз то и европски сертификати потврђују еколошке карактеристике које су знатно изнад оних које имају котлови на чврсто и течно гориво. Након потписивања уговора Јанић обећава да ће опрема бити постављена најдуже за две недеље када ће топле пробе показати колико су били успешни радници овог предузећа. Сличне котларнице и котлове произведене по најсавременијој технологији „Радијатор инжењеринг“ већ уграђује у Аустрији и Немачкој, а тренутно се монтирају и три у Србији.

Најчудније у целој ствари је то што је некоме било потребно годину и по дана да убеди власнике објекта да приме поклон вредан 23 хиљаде евра. У Предшколској установи потрђују да је завршена централна кухиња, чишћење и хлорисање воде, а да се чека још само санитарно-хигијенски надзор Завода за јавно здравље пре него коначно почне да ради. Уједно је потврђено да ће вртић прву децу примити у септембру, са почетком нове школске године, опет некако у предвечерје неких нових избора који се очекују најдаље на пролеће. До тада треба решити само ситницу, запослити довољан број радника којима на путу стоји уредба владе о забрани запошљавања у јавном сектору. У локалној самоуправи верују да ће овај проблем бити решен на најбољи могући начин и да ће, кад у септембру у објекат закораче прва деца, листе чекања коначно бити само ружнији део прошлости. У то су годинама у назад убеђивани бројни родитељи деце која су одавно завршила школу. Т. Радовановић

МАГАЗИН 3.5.2015.

Завршена реконструкција Интернистичке болнице

КРАЈ АГОНИЈЕ

ада је у првим јутарњим часовима 3. новембра 2010. године земљотрес јачине 5,4 степена Рихтерове скале добро продрмао Краљевчане после првог шока према Здравственом центру „Студеница“ су, поред повређених, похитали сви који су тамо на лечењу имали по кога од

чланова породице. Већ тада је могло да се примети да из болничког круга излазе покретни пацијенти у пиџамама и огрнути по којим ћебетом крећу кућама. Они други су из неколико година раније реконструисане зграде Интернистичке болнице, која није пружала довољан степен безбед-

ности, пресељена у оближњи хируршки блок чиме су отежани услови рада и у овом објекту. До тада двокреветне собе претворене су у четворокреветне, делови ходника преуређени у вишенаменске ординације, а број постеља за интернистичке пацијенте смањен за половину.

Фото: М. Радовановић

- Уместо пет месеци реконструкција зграде Интернистичке болнице трајала три пута дуже „због техничких проблема у сутерену, појаве влаге, сушења и технологије самих извођача“. – На пет и по хиљада квадрата корисног простора 220 постеља за интернистичке болеснике. – Током четири и по године рада у скученим условима, захваљујући ангажовању особља, лекара и сестара, избегнуте су грешке а пацијенти имали квалитетну здравствену заштиту. – У унутрашњости земље се улаже у здравство и стварају цивилизовани услови за лечење и рад како пацијенти не би морали да траже помоћ на другим местима. – Од маја 15 нових медицинских сестара. – Међу 30 примљених здравствених радника и осам лекара. – Недостатак педијатара, анестезиолога и патолога. - У септембру прошле године одобрено 1.207 специјали зација, а прошлог месеца још 424

3.5.2015.

МАГАЗИН

И док је првих дана након земљотреса акценат стављен на решавање стамбених проблема оних који су остали без крова над главом задатак ресорних министарстава био је да, у оквиру могућности, обнављају објекте под својом ингеренцијом. Приоритетним се сматрало стварање услова за несметан рад школа, тек потом здравствених установа. Најтежа оштећења је претрпела зграда Завода за јавно здравље, па је на месту срушене старе ускоро почела да ниче нова, а локални политичари се утркивали у давању обећања како ће одмах након прве фазе отпочети друга и тако редом. Готово три наредне године су, с времена на време, стизала обећања да су обезбеђена средства и да ће зграда Интернистичке болнице врло брзо бити реновирана. Све до друге половине 2013. године, кад је коначно потписан уговор о почетку радова, било је ниезвесно да ли ће обећања која су стизала из Министарства здравља бити и испуњена. Зграда у којој је до земљотреса била смештена Интернистичка болница грађена је педесетих година прошлог века, а значајну реконструкцију доживела пред крај деведесетих. Након земљотреса толико је оштећена да је било неопходно статичко обезбеђење, а потом поправка свега што је уништено, или само оштећено, у земљотресу. За радове је планиран износ од 100 милиона динара, а комисија Министарства здравља Републике Србије је, по спроведеном поступку Јавне набавке за избор извођача радова за реконструкцију, након отварања понуда приспелих од 11 понуђача као најповољније изабрала предузеће „Тончев градња“ из Сурдулице. Тадашњи директор Здравственог центра „Студеница“ др Звонко Веслиновић оценио је датум потписивања уговора историјским за ову установу тим пре што је очекиван читаву годину дана раније. Иако је уговором дефинисан рок за завршетак радова од пет месеци др Веселиновић је потајно прижељкивао да буду завршени пре новогодишњих

празника. Из ресорног министарства је још тада потврђено да неће бити проблема са уплатом бруто износа од 87 милиона и 800 хиљада динара колико је дефинисано уговором, а поштовање свих преузетих обавеза потврдио је и представник извођача. Саветник за инвестиције Министарства здравља у области грађевинарства Јован Павловић, уједно и председник Комисије за јавне набавке, потврдио је да су тендерску документацију откупиле 23 фирме, а у надметању учествовало 11 од којих је само осам понуда испуњавало законом прописане услове. Поред општих, техничких, кадровских, финансијских и других које мора да задовољава сваки понуђач, при избору је одлучујући фактор била најнижа цена извођења радова. - Разлика између најниже понуђене и следеће цене била је милион и по динара, а краљевачка „Амига“ је била петопласирана по цени. По Закону о јавним набавкама додатни радови су ограничени до 15 посто, а код реконструкције је и пројектанту тешко да предвиди сва оштећења, а нико не може да предвиди обим и врсту неопходних додатних радова који обухватају вишкове по одређеним позицијама, накнадне и непредвиђене радове. За тридесет година рада у грађевинарству нисам видео ниједан пројекат да није омануо за 30 посто – објаснио је тада Павловић уз напомену да за сваки од додатних радова мора да се достави понуда која се посебно прихвата. У земљотресу је оштећен и један део опреме, други је временом дотрајао и застарео, па се очекивало да након завршетка реконструкције буде покренут поступак за набавку нове. Јован Павловић је потврдио да је Министарство здравља у реализацију прве две фазе изградње зграде Завода за јавно здравље уложило 80 од укупно 170 милиона динара, а да је у току реализација треће фазе која се финансира преко Министарства за регионални развој и локалну самоуправу из кредита Европске инвестиционе банке.

Само неколико месеци касније стиже потврда да је Министарство здравља посао на реконструкцији Интернистичке болнице вредан 72 милиона и 600 хиљада динара поверила предузећу „Тончев градња“, а да је за извршење стручног надзора ангажовано привредно друштво „Инжењеринг плус пројект“ из Београда. Тако су створени услови за почетак радова пред крај године иако је према уговору са извођачем требало да отпочну неколико дана након потписивања уговора првих дана августа, а потом до краја септембра. И тада је инвеститор потврдио да ће објекат бити у потпуности саниран у уговореном року након чега ће бити унапређени услови за коришћење здравствених услуга и неге пацијената, али и за рад запослених. Др Звонко Веселиновић потврђује да строги услови не дозвољавају пробијање договорених рокова иако пре почетка радова и није могао да се у потпуности сагледа степен оштећења. Болница, по његовим речима, неће имато мање од 220 постеља, а један део објекта у коме је некада била смештена архива биће претворен у медицински простор који ће пружати већи комфор пацијентима. Због радова на реконструкцији Интернистичке болнице из безбедносних разлога је измењен режим саобраћаја у овом делу здравственог комплекса, и смањен простор за паркирање. Велики и обиман грађевински захват подразумевао је по четири метра дубока ископавања око зграде, ојачања, ентеријерске захвате, велике интервенције на прозорима, вратима, електро и систему за грејање. И као што обично бива након истека уговорног рока из болнице су, с времена на време, стизали нови, често различити, тонови па је након посете државног секретара Министарства здравља др Перише Симоновића завршетак радова на реконструкцији болнице поменут тек успут, а акценат стављен на кључне проблеме везане за функционисање здравства у граду. Заборавља се да бројни од њих проистичу управо због недостатка простора

3.5.2015.

МАГАЗИН

и пресељења интернистичких пацијената у Хируршки блок са делом служби Завода за јавно здравље. Још једном је потврђено да су радови у једној фази били успорени из техничких разлога и проблема са пројектом који је требало прерадити, а и да није било проблема са финансијама што гарантује да ће реконструисана зграда бити пуштена у рад првих дана јуна 2014. године. Очекивано је и да се завршетком радова на изградњи нове зграде Завода за јавно здравље у Здравственом центру ослободи значајан простор за рад јединице за палијативно збрињавање. - У Краљеву имамо чему да се радујемо, јер ћемо у наредних неколико месеци имати постављање нормалних околности за пружање здравствене заштите на примарном и секундарном нивоу, а остваривањем новог приступа јавном здрављу омогућимо Заводу за јавно здравље да ради и функционише у бољим условима, али и да проценимо обим њихових услуга – рекао је др Симоновић.

У међувремену је дошло до трансформације и издвајања Дома здравља из Здравственог центра, па Интернистичка болница функционише у оквиру Опште болнице „Студеница“ којом од 1. октобра прошле године руководи вршилац дужности директора др Зоран Мрвић. Када су пред крај априла створени сви услови за рад у реконструисану зграду су се уселили интернистички пацијенти, а др Мрвић подсетио на раније дато обећање да ће сви бити бити пресељени до 1. маја. Тако је стављена тачка на обнову која је уместо пет месеци трајала три пута дуже „због техничких проблема у сутерену, појаве влаге, сушења и технологије самих извођача“. Након четири и по године подстанарског живота запослени су се вратили у објекат површине пет и по хиљада квадрата, а пацијентима стављено на располагање 220 постеља колико је било и пре земљотреса. - Четири и по године смо радили у јако скученим условима, а захваљујући ангажовању особља, лекара и сестара,

избегнуте су грешке а пацијенти имали квалитетну здравствену заштиту. Тек сада нико неће имати оправдања да се не пружи квалитетна услуга пацијентима – истакао је др Мрвић. Значај објекта у чију је реконструкцију уложено преко 87 милиона динара потврдио је приликом посете Општој болници и министар здравља др Златибор Лончар стављајући у први план стратегију да се у унутрашњости земље улаже у здравство и стварају цивилизовани услови за лечење и рад како пацијенти не би морали да траже помоћ на другим местима. - Са овим нећемо стати, ићи ћемо да обнављамо и друге делове болнице који су неопходни, али не само да обнављамо него и да улажемо у нове. Овде смо се договорили да се уведе ангио сала и одељење хематологије са 15 сестара које ће бити примљене почетком маја. Интензивна нега већ ради, Одељење онкологије ће врло брзо кренути да ради тако да ћемо имати добре услове за пружање великог броја медицинских услуга. Менаџ-

мент болнице има перспективу што не могу да кажем за све у Србији, али за овде после свега што сам видео и што знам од раније могу - потврдио је др Лончар. Скромна средства која се улажу у здравство у великој мери утичу на попуњеност установа потребним кадровима. И поред тога у Краљеву је у последње време запослено тридесет здравствених радника од којих су осам лекари. Податак да на територији целог Рашког округа током ноћи дежура само један педијатар повод је за потврду како лекара ове специјалности нема довољно. За школовање једног је потребно најмање пет година, а у временима која су претходила садашњем није вођена правилна политика школовања кадрова. Министарство здравља чини напоре да грешку исправи па је у септембру прошле године одобрено 1.207 специјализација, а прошлог месеца још 424. Недостатак потребних специјалиста надомешта се прерасподелом постојећих, а министар указује

и на дефицит анестезиолога и патолога. Опремање зграде Интернистичке болнице помогли су Фондација принцезе Катарине, рок група Ван Гог, Релакс сан, Еуромaд Краљево, Хуманитарна организација „Љуби ближњега свога“, Удружење Срба из дијаспоре, Угружење Срба из Чикага, Синдикат лекара и фармацеута Србије, синдикат медицинских радника и други. Пресељењем у реконструисану зграду створени су услови да све у интернистичком сектору може да се дијагностикује на једном месту. Изузетак је једино рендген коме следи детаљан преглед стручних лица који треба да потврди да ли може и даље да се користи или ће морати да се купи нови. Први податак о болничком лечењу у Краљеву датира из 1837. године када је у карановачком гарнизону отворена војна болница. Тридесет година касније, кад почиње организовано лечење цивилог становништва, међу првима у Србији отворена је болница

у Краљеву. Медицински центар основан 1967. године обухватао је службе Дома здравља и Опште болнице, а од 1994. године мења име у Здравствени центар „Студеница“ и у саставу има Општу болницу и домове здравља у у Краљеву, Рашки и Врњачкој Бањи. Један за другим издвојили се се домови здравља из Рашке и Врњачке Бање, а у мају прошле године и Дом здравља Краљево. Општа болница „Студеница“ као самостални субјект постоји од 1. октобра 2014. године и састоји се од хируршког и интернистичког сектора. У периоду од 1996. до 1999. године завршена је и усељена зграда хируршке болнице грађена средствима Републичког завода за здравствено осигурање и самодоприноса грађана чиме су створени потребни услови за рад запослених и лечење болесника. Министар Лончар очекује да би до краја године требало да се оконча последња фаза изградње Завода за јавно здравље Т. Радовановић

МАГАЗИН 3.5.2015.

МАГАЗИН

3.5.2015.

Нови мостови сарадње две земље

ПОМАЛО ЧУДНИ ДАНИ ЈОРГОВАНА

- Велика поворка Краљевчана са уметницима различитих профила прошетала кроз Кнез Михајлову улицу од Скупштине града до Калемегдана и Споменика захвалности Француској. – Гимназијалци Нађа и Лука као Јелена Анжујска и Урош Први. – Нестали јорговани засађени у акцији „Србија земља јоргована“. – Заборављена понуда највећег светског вајара Зураба Церетелија да Краљеву поклони више метара високу статуу Јелене Анжујске

МАГАЗИН

3.5.2015.

ековно пријатељство српског и француског народа започето 1250. године, када се принцеза Јелена Анжујска венчала са краљем Урошем Првим, било је повод да пре 22 године удружење које носи њено име покрене манифестацију „Дани јоргована“. Краљево се тако скоро четврт века у пролеће сваке године подсећа француске принцезе и српске краљице Јелене Анжујске, супруге краља Уроша и мајке два најзначајнија српска владара Драгутина и Милутина. Инцијатор идеје о покретању манифестације која се ове године двадесет трећи пут одржава под називом „Дани јоргована“ је Удружење српскофранцуског пријатељства „Света Јелена Анжујска“, а имендан Краљева 19. април повод за почетак нове акције „Мој јоргован за мој град“. Овогодишња манифестација „Дани јоргована“ посвећена је сећању на 765 година пријатељских односа Србије и

Француске, а отпочела садњом јоргована испред новоизграђене хале спортова у Рибници, дуж бедема на десној обали Ибра између два моста, на локацији средњовековног града Маглича, двориштима школа и више других локација у граду. Најављено је да ће на месту где су засађени први јорговани бити изграђен Парк јоргована. У жељи да се сарадња између Србије и Француске подигне на виши ниво ове године се у организацију укључило Одељење за миграциону политику, дијаспору и социјалне споразуме Министарства иностраних послова, Амбасада Републике Француске и Скупштина дијаспоре Срба Јужне Француске, а манифестација добила нов назив Мостови сарадње Србије и Француске кроз векове. Мостови пријатељства и сарадње стварани су од половине тринаестог века преко периода Првог светског рата све до данашњих дана.

Иницијатор идеје о покретању манифестације „Дани јоргована“ Милан Глишовић подсећа да је Удружење „Света Јелена Анжујска“ током 22 године учинила много на сарадњи српског и француског народа и поред низа проблема који су током 765 година дипломатских односа две земље повремено утицали да они буду мање или више интензивни. Осим организоване посете Манастиру Градац, задужбини Јелене Анжујске, последњих неколико година централни догађај манифестације представљао је фестивал ренесансне и етно музике. - Спарта је имала разлоге да се хвали својом Јеленом, хришћани славе Јелену мајку Константина чувара крста разапетог Христа, Руси су имали своју Јелену равнатељку православља. Међу српским Јеленама била је, и остала, само Јелена Анжујска. Сваког пролећа у ове дане, када у долини Ибра уцветају јорговани, организује се традиционална манифестација „Дани

МАГАЗИН

3.5.2015.

јоргована“. То је био повод да нам Министарство иностраних послова повери улогу мостова сарадње Србије и Француске – каже Глишовић. Манифестација започела у недељу 19. априла настављена је седам дана касније у Београду где је велика поворка Краљевчана са уметницима различитих профила прошетала кроз Кнез Михајлову улицу од Скупштине града до Калемегдана и Споменика захвалности Француској. У кочији на челу колоне градским улицама су се провозали краљевачки гимназијалци Нађа и Лука који су овог дана били у улози Јелене и Уроша. Ма колико да је у време одржавања меча Светске групе Дејвис купа између Србије и Хрватске присуство светског броја један Новака Ђоковића искоришћено да засади први јоргован на Тргу Јована Сарића испред зграде Градске управе изостала је најављена идеја да млади брачни пар бар на дан буде у улози знаменитих српских владара. Организатори потврђују да скромна материјална средства нису дозвољавала ангажовање познатијих имена, а неки

на које се рачунало нису тог дана имала слободан термин. Ретки су делови света који имају тако сјану, бурну и богату културноисторијску прошлост као што је део око Краљева за који се везује легенда о доласку француске принцезе и удаји за српског краља. Бракови овог типа су у то време били део политике и резултат дипломатских потеза који су у Србију довели бројне принцезе, а српске одвели у Византију, Бугарску, Грчку и друге земље. Организатори овогодишње манифестације од подизања дипломатских односа на виши ниво очекују да резултирају новим дометима у привредној, културној и спортској сарадњи. Припреме за овогодишњу манифестацију отпочеле су пред крај претходне године када је зацртано да пројектом давања новог изгледа читавом крају уз Ибарску клисуру буде обухваћено пет хиљада садница јоргована, а више од хиљаду је засађено 19. априла и током неколико дана који су му претходили. У оквиру културно туристичке ма-

нифестације Дани јоргована значајним се чини и учешће ученика краљевачких школа који су учествовали у литерарном конкурсу на тему „Јоргован љубави у долини векова и краљева“ са идејом да два најбоља добију пут у Париз или неки од градова у Француској. Садња јоргована започета у школским двориштима и другим локацијама у граду ће, како кажу организатори, трајати токо читаве године. Легенда о јоргованима које је краљ Урош засадио у долини Ибра у част будуће краљице била је повод за бројне знане и незнане личности да овај догађај искористе у различите сврхе. Тако су се јорговани сем током маја у овим крајевима садили и у октобру, последњи пут 2009. године када су гости Краљева били представници високог европског племства, или су бар тако били најављени. Акцију под називом „Србија земља јоргована“ покренула је три године раније Весна да Винча са циљем да се сваки пут засади по хиљаду нових садница овог дрвета миришљавог цвета. Новине су објавиле да је на позив

На јорговане као симбол нераскидивих веза Француске са овим делом Србије и љубав српског краља и француске принцезе подсетио је тадашњи градоначелник изражавајући задовољство што ће Краљево осим мириса липа, по коме је до тада било познато, мирисати и на јорговане. Принц Анри од Бурбона је подсетио на савремену Француску у сенци глобалних догађања и посебно нагласио постојање нераскидивих веза племства две земље. Родбинске везе које су започели српски краљ и француска принцеза никада нису заборављене међу племством које је гајило велико поштовање према српском народу и традицији на месту на коме су се прожимали исток и запад. Садашње француско племство није утицајно као пре неколико векова, па се у новим околностима мање поштују традиција, пријатељске и родбинске везе на којима су се заснивали односи пријатељских земаља. Јелена Анжујска је постала инспирација највећег живог светског вајара Зураба Церетелија који је Краљеву по-

нудио на поклон неколико метара високу фигуру Јелене Анжујске која је требало да буде постављена поред Ибра подно средњовековног града Маглича. Три идејна решења су представљена у краљевачком Народном музеју, а од градских челника се очекивало да изаберу једно. Зураб Церетели није знао да је на локалној политичкој сцени најважније да се било шта каже пред камерама без обавезе да се и оствари. Због тога је ваљда и заборављена прича о обећању датом пре пуне четири године. Грофица Софија Ћук ди Гарофани је касније још у три наврата боравила у Краљеву, у време одржавања Новогодишње атлетске трке у Мрсаћу 2. јануара 2013. године потом у фебруару и мају исте године приликом манифестације „Дани јоргована“. Очигледно је да су изневерена велика очекивања и гошће и домаћина, па су обећавајући резултати сарадње остали само далека прошлост, или нам се тако само чини? Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Т. Радовановић

заменика градоначелника др Љубише Јовашевића Краљево посетила делегација коју је предводио принц Анри од Бурбона, директни потомак тринаест француских краљева и двојице римских папа. У делегацији су били још грофица Софија Ћук ди Гарофани, велики канцелар реда витезова Светог Лазара Филип Пикапијетра и професор Најџел Еткинс са универзитета у Сорбони. Огрнути шаловима светло љубичасте боје гости су са домаћинима тог сунчаног октобарског дана засадили 18 садница јоргована на Тргу Јована Сарића, Тргу српских ратника и код великог храста у близини Манастира Жиче. Исписивањем имена на љубичасту траку везану за садницу да ће бринути о њима обавезали су се градоначелник Краљева Љубиша Симовић, његов заменик др Љубиша Јовашевић, представници Демократске странке, Покрета за Краљево, Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ и други. Колико су озбиљно схватили обавезу да воде рачуна о јоргованима показало се веома брзо јер су све саднице напрасно нестале.

Први мај у Чукојевцу

МАГАЗИН

3.5.2015.

СРЦЕМ ЗА

СВУ ДЕЦУ

- Током преподнева првог мајског дана у Чукојевцу се окупило двестотинак мештана са гостима из Краљева, Врњачке Бање, Чачка, Крагујевца, Трстеника, из Русије, Украјине и Сједињених Америчких Држава да би присуствовали такмичењу у припремању традиционалних јела. - Сваком од тридесетак учесника је остављено да сам изабере шта ће припремати, жирију који су чинили стручњаци Туристичко-угоститељске школе да оцени најбоље, а посетиоцима да уз музику и богат културно уметнички програм поједу оно што је припремљено. - Прилика за потврду да сеоски туризам има перспективу. – Дискотека „Макумба“ је само преостали део великог предузећа пропалог захваљујући политичкој елити која је успела да угаси 63 продавнице и без посла остави 105 радника

МАГАЗИН

3.5.2015.

Србији се последњих година променио однос према многим стварима, вишедеценијске вредности потиснуте су у заборав, а на површину испливале неке друге. До не тако давно радници читавог света, међу њима и они у Србији, са нескривеним одушевљењем су очекивали Међународни празник рада 1. мај да се окупе, поразговарају о лепим и мање лепим стварима са којима се свакодневно срећу на послу, или да бар тај дан не мисле на њих. Било је тако и у Краљеву у коме је Међународни празник у раним јутарњим сатима почињао будилицом чланова дувачког оркестра да би се потом, у мањим или већим групама, сви упутили према Мошином гају, Гочу и другим излетиштима, или слободним просторима поред неке од три реке које окружују град. Овогодишњи Првомајски уранак почео је традиционалном шетњом кроз град чланова Дувачког оркестра „27. септембар“ иза кога се кретала неуобичајено мала колона оних који се годинама у назад окупљају на овај дан испред просторија Добровољног ватрогасног друштва. Већина преосталих поштовалаца радничког празника су

пензионери међу којима овог 1. маја није било ни једног од локалних синдикалних лидера ни представника штрајкача који се само пред телевизијским камерама боре за права радника. Нешто веселије било је у Чукојевцу где се већ током преподнева првог мајског дана скупило двестотинак мештана са гостима из Краљева, Врњачке Бање, Чачка, Крагујевца, Трстеника, из Русије, Украјине и Сједињених Америчких Држава. Повод је било такмичење у припремању традиционалних јела у коме је најбоље што зна покушавало да покаже тридесетак такмичара испред исто толико котлића у којима се крчкало оно што су понели од куће. Сваком од учесника је остављено да сам изабере шта ће припремати, жирију који су чинили стручњаци Туристичко-угоститељске школе да оцени најбоље, а посетиоцима да уз музику и богат културно уметнички програм поједу оно што је припремљено. Иницијатор идеје о одржавању овог интересантног такмичења је Павле Радојковић, власник познате дискотеке на сплаву „Макумба“ у овом

месту. Осим жеље да се бар током једног дана у години домаћини са гостима друже у опуштеној атмосфери ово је и прилика за потврду да сеоски туризам има перспективу. То потврђује и јака деветка на скали од један до десет која је приликом оцењивања целокупне туристичке понуде припала његовом објекту. Тридесетак ентузијаста окупљених око Културно-уметничког друштва „Чукојевац“, под паролом „Срцем за сву децу“ покренула је мештане из подножја Гоча, Копаоника, Гледићких планина, Овчара и Каблара да уз добар провод, и лепо расположење додатно подстакнуто песмом и игром, подсете млађе на традицију којој прети постепени заборав, а онда потпуни нестанак. Већ од раног јутра у петак 1. маја зачули су се први звуци хармонике да би јењавали тек пред поноћ, а потпуно утихнули у првим јутарњим сатима новог дана. Иако је последњег дана априла киша запретила да поквари планирано весеље први мајски дан обасјан сунцем је донео доста радости и уверење да са организацијом ове манифестације треба наставити. Сем што су сами финансирали на-

школе није спречило да изуми машину коју због административних заврзлама мора да патентира негде у иностранству. Повод да се упути према Женеви је сазнање да у земљи без закона, права и приватне својине није могуће реализовати пројекат за који нико нема слуха, а који може да донесе велике уштеде топлотне енергије. - Имам осам разреда школе, био сам професионални коцкар и успео да направим нешто што је сметало неком у политичким круговима. Данас имам машину светског нивоа коју нећу ни да покушавам да патентирам овде. Ја сам живот посветио нечему па нећу да дозволим да ми то узме нека будала са купљеном дипломом – каже Радојковић. Надалеко позната дискотека „Макумба“ је отворена 1996. године и као што јој сам назив говори нуди богат и разноврстан провод и ноћни живот. Човек са великим искуством у послу са жаљењем констатује да економска ситуација ограничава велики број оних који би пожелели да дођу, а не могу да плате ни симболичну цену улазнице од 100 динара. Омладина показује да воли добру музику, провод, јефтино

пиће, а све може да пружи „Макумба“. Ма колико објекти овакве врсте постојали да би се у њима зарадило Радојковић са тугом констатује да родитељи недовољно пажње посвећују деци, посебно малолетницима који се врло рано одају алкохолу, па није реткост ни да петнаестогодишњаци све чешће показују знаке пијанства. Транзиција се на најнегативнији начин одразила на различите области живота. У таквој ситуацији је све мање добрих радника, јер је велики број оних који добро познају посао, било да су кувари или конобари, већ напустили земљу у потрази за бољом зарадом. Међу онима који су остали све је више четрдесетогодишњака о којима, са недовољном пензијом, још брину родитељи. - Усред лета, кад је температура 40 степени, у дискотеци сам приметио да су се људи смрзли, јер немају новца да плате једно пиће. Све је јако негативно и мада се неки хвале да им добро иде овде ништа не иде добро – закључује Радојковић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Павле Радојковић

мирнице за спремање јела учесници су и новчано партиципарали до половине износа укупних трошкова, а другу половину је обезбедио Павле Радојковић у чијем се ресторану данас одржава прво међународно венчање. Првомајски хепенинг је јединствена манифестација у свету, тврди Радојковић који је пропутовао добар део планете и уверио се да сличне ствари нема нигде. То и јесте повод да се укључи у организацију са жељом да се млади на овом месту окупљају и следећих хиљаду година. Туристички комплекс поред надалеко познате дискотеке „Макумба“ има осам соба и ресторан са 56 места. Иако је уређен је по европским стандардима са Хасап сертификатом „Макумба“ је само преостали део великог предузећа пропалог захваљујући политичкој елити која је успела да угаси 63 продавнице и без посла остави 105 радника. И поред тога није успела да сломи дух овог необичног човека који је захваљујући идејама, помало и хазардерству, и без велике школе успео да створи за наше прилике велико богатство. Истраживачки дух га гони напред, а само осам разреда основне

МАГАЗИН 3.5.2015.

Слике из душе као соната о светлу, боји и животу

МАГАЗИН

3.5.2015.

СЛИКАЊЕ У САМООДБРАН

- Тишина и самоћа увек пријају јер тек тада из таме излазе сећања, а на слике се истоварују визуелни утисци. - Генерација Дејана Крге последња која се бавила правим, лепим сликарством. – Магистар сликарства примљен у Удружење ликовних уметника после трећег покушаја. – Прва самостална изложба у Краљеву. - Замешане боје се по платну саме нацртају по систему сличица у шољици кафе. - Стваралачки процес је велика борба у првом реду са самим собом, потом и материјалима, понекад представља физички рад, трљање и гребање са жељом да, и уз помоћ разређивача, буде скинуто све до чисте подлоге. - Од сликарства не може да се живи, али ни да се умре

Фото: М. Радовановић

НИ

Дејан Крга

МАГАЗИН 3.5.2015.

раљевачка ликовна сцена је од пре десетак дана богатија за још једно дешавање, изложбу слика београдског уметника Дејана Крге који је, стицајем околности, најлепше године живота провео у Краљеву. Прилично скромно, у сенци Међународног салона графике, у присуству школских другова из гимназијских дана у Културном центру „Евергрин“ отворена је изложба која по много чему предњачи над бројним организованим у Краљеву. Момчило Антоновић, који се сврстава у ред најзначајних уметника са ових простора, записао је да слике Дејана Крге откривају уметника који користи све могућности свог дара, јер му је циљ да открије најпрецизније начине саопштавања духовног искуства и пронађе најкраће растојање између садржаја које носи у себи и њиховог оваплоћења на белини платна. Његове слике нису само сентименталне приче о свакодневици, већ приче о малим стварима, па се највећом вредношћу овог уметника сматра то што уме да ни из чега сагради озбиљан и дубок садржај. Оне немају намеру да промене свет, да буду лекција из сликарства или манифест неке револуције, оне једноставно постоје а долазе из душе до чула и уха посматрача као чиста соната коју Крга прича о светлу, боји и животу. На 24 слике различитих формата, од 30х23 сантиметра до оних метар са метар, рађених претежно техником акрила на платну и дасци уз по које уље на дасци, испричана је изненађујуће сликовита прича о ономе што уметник носи у себи од најранијег детињства. Као ни код једног другог уметника у пространим пејсажима у очи прво падају камиони, посебно „џемсови“, уз по којег медведа. Кад су родитељи, просветни радници, пред крај шездесетих година прошлог века намирисали „хрватско прољеће“ био је то сигуран знак да сигурност треба тражити у Србији, па су се из Костајнице упутили према Новом Саду, а потом Краљеву у које је Дејан стигао пре поласка у школу. Све до поласка на факултет, након заједничких основа усмереног образовања на језичко-преводилачком смеру, акумулирао је у себи слике пејсажа из околине Краљева, на ливадама и око речица у близини града до оних на падинама Гоча. Сећања су толико јака да и данас потврђује како је најлепше визуелне утиске понео са ових терена, а последњу изложбу доживљава као враћање дуга због нечега што толике године није урадио. Дејан Крга скромно признаје да након студија сликарства на Факултету ликовних уметности у Београду није имао довољно храбрости да се отисне у свет слободних уметника, па је као професор ликовне културе у Сремској Митровици доживео лепе године преокрета и рата да би се друге године последње деценије минулог века коначно паркирао у Београду да би након што се, како каже коначно демобилисао и раздржавио, бавио само сликарством. Осећај да је помало запао за орман одагнала је Маријана Нешовић, школска другарица из гимназијских дана, главни кривац што је после неколико учешћа на групним ипак пристао на самосталну изложбуу Краљеву.

Дејан Крга је занимљив саговорник, не превише разговорљив, магистар сликарства који је у Удружење ликовних уметника примљен тек након трећег покушаја, а сада као кандидат за слободног уметника лебди у безваздушном простору очекујући дан кад би могао коначно да буде потврђен овај статус. На сликама са широким пејсажима, на којима су одувек постојали камиони, нема људи, али су се од скора појавили медведи. - На академији је био прокажен свако ко слика људе, или неку наративну причу, па се међу нама сматрао аматером. Током студија по цео дан смо проводили на академији и сликали. Професори су били либерални и дозвољавали да радимо шта хоћемо, а ја користио сваку прилику да изађем у двориште и сликам природу имитирајући импресионисте. Сећам се Радомира Рељића, пошто је и сам изгледао као човек из претпрошлог века, који је то из далека поздрављао јер је подржавао импресионизам. Са академије, на којој смо украли технологију и све што треба сликару, носим пуно лепих утисака. Ипак најлепши су они из Краљева које ме је одгајило. Најлепши су се утиснули на речици према Гочу и у Богутовцу где је острвце испред железничког моста. Ту је отац имао плац и кад год нисам нешто физикалисао седео сам и гледао у воду. Нисам био ни под којом страном идеологијом да сам нешто прочитао па намерно гледао у воду или сунце. То ми је било најслађе. Тражио сам тишину и самоћу, која ми је увек пријала јер тек тада из таме излазе сећања и на слике се истоварују визуелни утисци – обајшњава Крга. Родитељима се као виђенијим људима није претерано допадала Дејанова жеља да постане шофер па су камиони, посебно „џемсови“, остали само непреболна љубав. Највећи број њих се одавно распао, па их има још једино на сликама, а пошто на њима нема људи као возачи се појављују медведи. На наизглед обично питање како медведи могу да возе добијамо наизглед обичан одговор по коме би горила затворен у собу, под условом да живи бесконачно дуго, по теорији вероватнуће кад тад на некој машини написао Рат и мир. Иако ни са ким није у свађи Крга признаје да слика у самоодбрани, зато што мора да на слике истовари оно што носи у себи, а то су највише џемсови, медведи, шуме и ливаде. Ма колико да би из све снаге хтео да слика кућице, јер се то људима више свиђа па би се слике лакше продале, признаје да не уме. И ма колико би било нормално да испред широке фасаде наслика кућицу уместо ње ће се увек појавити „џемс“ који трчи према посматрачу. За генерацију Дејана Крге тврди се да је последња која се бавила правим, лепим сликарством које је умрло са Пикасом и његовим истомишљеницима. Пикасо је, каже Крга, докусурио сликарство двадесетог века разлагањем које је прихватио до црначких пелемена, и неких егзотичних култура, и то унео у европско сликарство. Предмет сликања је разложен тако да се види са свих страна, што није могуће,

3.5.2015.

МАГАЗИН

па у најбољем случају делује као лик у сломљеном огледалу. - Фигуративно сликарство се завршава са импресионизмом и Ван Гогом. У Србији су се ствари по инерцији дешавале са закашњењем од десет до петнаест година, па иако су поједини уметници били у средишту токова срећом се нису добро примиле лудости типа Пикаса. Моја генрација је волела да слика фигуративно, препознатљиво и реалистично, како год то именовали, а ја сам у младости као увреду доживљавао кад ми кажу да сам хипер реалиста. Никад ми није била намера хипереализам иако се понекад мало занесем и исцртам „џемса“ и медведа у првом плану. Научио сам да ме материјал слуша, слушам и ја њега, а замешане боје се по платну саме нацртају по систему сличица у шољици кафе. Људима који се не баве сликањем најтеже изгледа нацртати небо. Небо је најлакше нацртати јер што се мање трудиш и инсистираш на рукопису то боље испада. Кад сам учио, учио сам уље а онда су наишле године које доживљавам као године сиромаштва, ратовања и оскудације кад сам трошио много материјала, па сам прешао на јефтинији акрил. Пронашли су га Американци, а употребили Мексиканци пре Другог светског рата, боје су прошле проверу у пракси, али сам их прихватио тек крајем осамдесетих година. Показале су се практичним јер одмах добијеш резултате које код сликања уљем мораш да чекаш јер се боја промени кад се осуши – објашњава Крга.

Са годинама ратовања и оскудације читава генерација сликара је кренула према грчким острвима и Кипру да сликају, а Крга заљубљен у камионе у Болеч на грађевину, истовар и утовар камиона. Данас признаје да је, док је набацивао снагу, сликао само у часовима доколице. Сем једне у Руми 2010. године Дејан Крга је пет пута самостално излагао само у Београду. Међу значајније групне изложбе убрајају се оне краљевачких ликовних уметника 1986. и 1987. године, са Групом „Бразда“ у Брчком и Галерији „Перспектива XIV“ 1988, Ликовној колонији у Лесковцу 1994, на „Смедеревској јесени“ 1995, два пута у Врањској Бањи са удружењем уметника Железница Србије и три пута на манифестацији „Звона Метохије“. Ликовне колоније су увек прилика да се слика, а све друго буде чист ћар. Осим слика после сваке остаје сазнање о подели лепоте дружења, сликања и заједничког живота. Мотиви су по правилу из природе уз настојање да то никад не буде гола равница у каквој је провео прве године живота и први пут видео „џемса“. И као што је Милић од Мачве имао на сликама летеће балване и камење код Крге је то увек по који „џемс“ али никад на силу, већ са осећањем превелике искрености. Уметник признаје да камионе увек слика са великом љубављу, на слици се увек нађе место за неки од њих, а гледаоцу остави довољно простора да сам изводи закључке. Иако камиони на сликама долазе и одлазе, или газе реку, никад не носе никакву поруку. Има на Кргиним сликама лепих предела и без камиона, а од вре-

мена озбиљнијег бављења сликарством све је јаснија представа о томе да је добра слика она на којој посматрач види то што хоће. Основним се ипак сматра потреба аутора да искаже оно што само он види и осећа, а ако се то погоди са вибрацијом посматрача може се говорити о апсолутном успеху. Искуство показује да никада није било добро ако аутор унапред настоји да се допадне посматрачу, а значајнијим се сматра сазнање да је остварио замисао, што није увек могуће. Са сазревањем аутора формира се и критички став према сопственом раду што се некада на најдрастичнији начин манифестује кад нека слика заврши у нигдини, или шипражју, а било је и таквих ситуација. Свестан је уметник да није све што направи ремек дело, па није редак случај да скоро готову слику дорађује, додаје или одузима по нешто са ње, понекад и целокупну количину боје. Дешавало се, ма колико то изгледало чудно, да и такви радови наиђу на одобравање и привуку пажњу посматрача. И управо због тога је стваралачки процес велика борба у првом реду са самим собом, потом и материјалима, понекад представља физички рад, трљање и гребање са жељом да, уз помоћ разређивача, буде скунуто све до чисте подлоге. Ма колико да је савладао све технике, и стекао знатно занатско искуство, успех није увек загарантован. До њега води непрекидна борба у настојању да се преброде све препреке које стоје на путу до савршенства коме се тежи.

Иако Крга признаје да сваки сликар воли велике слике његове се крећу од формата свеске до оних које премашују метар. Велика слика, каже он, мора да буде неком намењена са потајном надом да ће се допасти ономе ко ће постати њен власник, а у случајевима кад се унапред зна мотив формат се намеће сам по себи. Дејан Крга је свестан чињенице да од сликарства не може да се живи, али ни да се умре, а искуство показује да може да се заради толико колико је неопходно за пуко преживљавање. Легално тржиште слика је нестало, па ово што ради Крга сматра културним подвигом посебно након сазнања да има колега са академије које се баве свим и свачим, само не сликарством. - Ако о сликарству причамо са аспекта економије и преживљавања онда је прилично грбаво, али је лепо у смислу слободе јер немаш шефа, ни радно време. Ако је изложба договорена у тачно време имаш пар месеци да, уз две трећине готових слика, урадиш шта је још потребно. Пред изложбу осећаш специфично узбуђење какво доживљавају спортисти олимпијци. Кад сам живео као подстанар двадесетак дана пред изложбу сам сликао без престанка до увече, а кад занемоћам на измаку дана из папуча улазио у кревет јео не јео. Звучи као патња, али је то невиђена бомбона. Живиш са сликама, правиш их из све снаге, а моје искуство није да мерим шта је за продају а шта за мене – каже на крају Дејан Крга. Т. Радованоовић

МАГАЗИН 3.5.2015.

МАГАЗИН

3.5.2015.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Безвременска Адалин Након што је готово осам деценија остала 29-годишњакиња, Адалин Боуман живи усамљено и никад се не зближава ни са киме ко би могао да открити њену тајну. Случајни сусрет с харизматичним филантропом Елисом Џонсом ће у њој пробудити страст према животу и љубави, али се током викенда са његовим родитељима над њу надвија претња о откривању истине. Адалин је принуђена да донесе одлуку која ће јој заувек променити живот. Рођена пред почетак двадесетог века Адалин није ни сањала да ће ви-

дети почетак двадесет првог све док је наизглед чаробан тренутак није спасао смрти и подарио вечну младост. Са 29 година је престала да стари и почела живот какав још нико није видео јер ју је судбина послала на јединствено путовање које траје деценијама. Живела је и волела током оба светска рата, лудих шездесетих и удобности данашњице. Пажљиво скривајући тајну од свих, осим кћери која је сваким даном старија, све је промене прихватала достојанствено, док једна прошла веза није стала на пут садашњој шанси за љубав и запретила да ће открити невероватну историју. Иако филм почиње од фантастичне

претпоставке брзо постаје јасно да је то уметнички осврт на путовање кроз време које припада категорији чаробног реализма. Филм садржи различите врсте љубавних прича – модерну женско-мушку причу, сложенију причу која је остала у њеној прошлости и поновно оживела у садашњости, дубоко дирљиву причу о љубави између мајке и кћери… Њен је живот пун љубави и право предивно путовање, а иако има елементе фантастике испричан је на једноставан, људски начин. Филм се дотиче бројних временских раздобља, али је прича усредсређена на данашње време. Адалин читав живот проводи у идеалном добу, из-

гледа најбоље, на интелектуалном је врхунцу и потпуно формирана, а не стари ни дана али посматра како њена кћи одраста и стари, па жали што и сама то није прошла.

Осветници 2: Владавина Алтрона Марвел Студиос представља епски наставак највећег филма о супер јунацима свих времена, Осветници 2: Владавина Алтрона. Кад Тони Старк покуша да пробуди успавани програм за одржавање мира, ствари ће кренути по злу и највећи

светски хероји Ајрон Мeн, Капетан Америка, Тор, Невероватни Хулк, Црна Удовица и Соко биће стављени на највећи тест док судбина планете буде висила о концу. Кад се појави страшни Алтрон Осветници ће морати да га спрече да оствари опаке планове и ускоро ће овај невероватни савез прокрчити пут епској и јединственој авантури по целом свету. У филму играју Роберт Дауни Јуниор поново у улози Аjрон Мена, Крис Хемсворт као Тор, Марк Руфало као Хулк и Крис Еванс као Капетан Америка. Заједно са Скарлет Јохансон као Црном Удовицом, Џеремијем Ренером као Соколом и уз додатну помоћ Семјуела Л Џексона као

Ника Фјурија, Дона Чидла као Џејмса Родса, Коби Смолдерс као агента Марије Хил и Стелана Скарсгарда као Ерика Селвига, тим ће морати поново да се уједини да би поразили Џејмса Спејдера у улози Алтрона, застрашујућег технолошког негативца упорног у намери да истреби људе. На том путу, суочиће се и са два мистериозна и моћна нова зликовца, Вондом Максимоф коју игра Елизабет Олсен и Пиетром Максимофом ког игра Арон Тејлор Џонсон, као и старим знанцем кад Пол Бетани постане Вижн Т. Радовановић

МАГАЗИН

3.5.2015.

Из Полицијске управе Краљево

НАЈКРИТИЧНИЈЕ У САОБРАЋАЈУ П

осматрањем броја евидентираних кривичних дела у Полицијској управи Краљево може се закључити да је смиривање ситуације половином овог месеца трајало прилично кратко. О томе сведочи последњи седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју

града за период од 20. до 26. априла који потврђује да је број кривичних дела у односу на претходну седмицу удвостручен. Од 39 оних које су евидентирали припадници криминалистичке полиције само једно припада области привредног криминала, док се сва остала сврставају у општи. И успех

у откривању починилаца је нешто слабији о чему сведочи податак да су познати извршиоци само трећине кривичних дела. Иако би се на основу статистичких података могло закључивати о смиривању у области јавног реда и мира превише оптимизма не даје податак о

са повређеним лицима, а три само са материјалном штетом. Дупло је већи и број повређених лица од којих су два задобила теже телесне повреде, док су оне код седам преосталих оцењене као лакше. Није безначајна ни материјална штета процењена на 880 хиљада динара, а мало светла у суморну слику баца податак о нешто мањем

него претходне недеље, али и даље натпросечним, бројем од 413 прекршаја оних који су се оглушили о прописе који се односе на стање у овој области. Мирнију недељу имали су само припадници Ватрогасно-спасилачке јединице који нису имали потребе да интервенишу. Т.Р.

Фото: Г. Шљивић

броју туча који је идетичан прошлонедељном. Коначну слику о стању у овој области употпуњава податак да је међу укупно 17 прекршаја само седам оних који се сврставају у групу осталих. Знатно је повећан и број саобраћајних незгода, па се у извештају уместо само четири из претходног перио да бележи девет нових од којих шест

Миломир Васиљевић Миле

МАГАЗИН

3.5.2015.

1934-2015

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 3. D 9. МАЈА

МАГАЗИН

3.5.2015.

3. мај

1494. — Шпански морепловац Кристифор Колумбо открио острво касније названо Јамајка. 1500. — Португалски морепловац Педро Алвареш Кабрал на путу ка Индији открио Бразил и прогласио га поседом Португала. 1791. — Пољски краљ Станислав II Аугуст Поњатовски потписао либералан Устав којим је успостављена парламентарна монархија. То је био други писани Устав у свету, после Устава САД. 1814. — Француски краљ Луј XVIII вратио се, под заштитом савезника, у Париз после безусловне предаје и абдикације цара Наполеона I 1841. — Нови Зеланд проглашен за британску колонију. 1895. — Територије у поседу Британске јужноафричке компаније, јужно од реке Замбези добиле назив Родезија. 1921. — Основана провинција Северна Ирска. 1922. — У Паризу основана Међународна железничка унија, међу оснивачима и представници "Југословенске железнице". 1936. — У Јагодини у организацији Народног фронта слободе одржане најмасовније антифашистичке демонстрације у Поморављу између два светска рата. 1939. — Смењен совјетски министар иностраних послова Максим Литвинов, нов министар постао Вјачеслав Молотов, који је крајем августа потписао пакт о ненападању с нацистичком Немачком. 1945. — Британци у Другом светском рату заузели Рангун, главни град тадашње Бурме, данас Мјанмара, ослободивши га од јапанске окупације.

1946. — У Токију заседање почео Међународни војни суд за Далеки исток, који је судио јапанским ратним злочинцима из Другог светског рата. У процесу који је трајао до новембра 1948, од 28 окривљених седам осуђено на смрт, 16 на доживотну робију, а пет на временске казне. 1968. — Жестоким сукобима с полицијом у Паризу почеле студентске демонстрације и штрајкови због оклевања власти да спроведе реформе универзитета. Студентски протести убрзо захватили и друге европске земље, а протест прерастао у револт против грађанског друштва. 1971. — Валтер Улбрихт се повукао са места генералног секретара Комунистичке партије Источне Немачке. Заменио га Ерих Хонекер. 1991. — У родно село Лелић код Ваљева из САД пренете мошти епископа Српске православне цркве Николаја Велимировића. 1992. — Муслиманске снаге у Сарајеву напале колону возила ЈНА која се повлачила према касарни у Лукавици. Убијено и повређено више официра, војника и цивила. 1996. — Делегати 55 земаља сагласили се, на конференцији Уједињених нација у Женеви, о новим правилима коришћења нагазних мина, али нису прихватили њихову потпуну забрану. 1999. — Током ваздушних удара НАТО на Југославију погођен путнички аутобус код Пећи на Косову. Погинуло 20 људи, 43 повређено. У Новом Саду погођена зграда ТВ Нови Сад. У седишту НАТО у Бриселу саопштено да је за 42 дана ваздушних напада на СРЈ изведено 14.000 летова. 2003. — Конгрес САД, већином гласова, изгласао буџет са скоро 80 милијарди долара намењених рату у Ираку, а део савезницима и борби

против тероризма.

4. мај 1493. — Папа Александар VI, Шпанац, издао едикт о подели Новог света између Шпаније и Португала, према којем све новооткривене земље за-

падно од Азора треба да припадну Шпанији. 1626. — Индијанци продали Менхетн холандском трговцу Петеру Минојту за тканине и ђинђуве у вредности од око 24 долара (око 600 долара из 2006). 1780. — У Епсому у Енглеској одржане прве коњичке трке. 1886. — У експлозији бомбе која је бачена на полицајце који су покушавали да растерају скуп радника у Чикагу, погинуло је осам особа, а рањено 60. 1919. — Почеле демонстрације кинеских студената против одлуке Вер-

сајскеске мировне конференције да немачки поседи у провинцији Шандунг буду предати Јапану. Демонстрације „Покрет 4. маја“ прерасле у национални покрет, који је покренуо преко 10 милиона људи. 1938. — Даглас Хајд постао први председник Ирске на основу новог Устава, којим је прокламована њена независност. 1970. — Америчка национална гарда је убила четири и ранила 11 студената Универзитета „Кент“ у држави Охајо, који су демонстрирали против Вијетнамског рата. 1979. — Вођа конзервативаца Маргарет Тачер после победе над лабури-

Хосе Марија Аснар постао премијер Шпаније, чиме је окончана тринаестогодишња владавина социјалиста. 2001. — Подигнута оптужница против Радомира Марковића, који је у време режима Слободана Милошевића био начелник Државне безбедности Србије. По оптужници за одавање државне тајне, Марковић 6. јула 2001. осуђен на годину дана затвора, а по тужби за умешаност у убиство четири функционера Српског покрета обнове на Ибарској магистрали, у октобру 1999, 30. јануара 2003. осуђен на седам година затвора. 2001. — САД гласањем избачене из Комисије за људска права при Уједињеним нацијама, што је први пут у историји те међународне организације.

5. мај

стима на парламентарним изборима постала је прва жена-премијер у историји Велике Британије. 1990. — На првим вишестраначким изборима после Другог светског рата, у Хрватској убедљиво победила Хрватска демократска заједница Фрање Туђмана. 1994. — Израел и Палестинска ослободилачка организација потписали споразум о почетку примене ограничене палестинске аутономије у Гази и Јерихону. 1994. — Емитовањем првог сервиса вести Београдска независна новинска агенција, Бета, почела рад. 1996. — Лидер конзервативаца

533. — У византијској престоници Константинопољу почео Пети васељенски сабор. 1260. — Кублај-кан постаје владар Монголског царства. 1855. — Црногорски кнез Данило I Петровић донео Општи земаљски законик, у који су унете имовинске и пореске реформе. 1860. — Италијански револуционар Ђузепе Гарибалди са својих 1.000 црвенокошуљаша испловио из Ђенове према Сицилији, коју је освојио крајем јула. 1904. — На брду Волујица код Бара постављена радио-телеграфска станица Марконијевог система, прва на Балкану. 1930. — Британске власти у Индији ухапсиле Махатму Гандија због његове кампање грађанске непослушности. 1936. — Италијанске трупе под командом фелдмаршала Пјетра Бадоља окупирале Адис Абебу, престоницу Етиопије. 1941. — У ослобођену Адис Абебу, главни град Етиопије, ушао цар те земље Хаиле Селасије I. 1945. — Совјетске трупе у Другом светском рату ушле у место Пенеминде, одакле су Немци испаљивали ракете "V-1" и "V-2". Трупе САД осло-

бодиле нацистички концентрациони логор Маутхаузен-Гусен. 1954. — Генерал Алфредо Стреснер војним ударом оборио председника Парагваја Федерика Чавеса, почевши тако тридесетчетворогодишњу диктатуру. 1955. — Одлуком савезника Савезна Република Немачка поново стекла суверенитет. 1961. — Из Кејп Канаверала лансиран космички брод "Меркјури", прва космичка летелица САД с људском посадом, којим је управљао Ален Шепард. 1978. — Терористичка организација "Црвене бригаде" саопштила да је убила бившег премијера Италије Алда Мора, отетог у марту 1978. Његово тело нађено два дана касније у једном аутомобилу у центру Рима. 1981. — Боби Сендс, први од 10 припадника ИРА, умро у затвору "Мејз" у Северној Ирској од последица штрајка глађу. 1996. — У присуству шпанског краља Хуана Карлоса, конзервативни лидер, нови премијер Хосе Марија Аснар, положио заклетву, после 13 година владавине социјалиста. 1999. — Индонезија и Португал потписали документ којим је призната независност Источног Тимора. 2001. — Припадници побуњеничке групе "Унита" у Анголи киднаповали 51 дечака и 9 девојчица из интерната за ратну сирочад изван Каксита, североисточно од Луанде. Погинуло око 200 цивила. 2003. — Хашки трибунал подигао оптужницу против бившег начелника Државне безбедности Србије Јовице Станишића и бившег команданта Јединице за специјалне операције Франка Симатовића, којом се терете за учешће у заједничком злочиначком подухвату уклањања несрба у Хрватској и Босни и Херцеговони, од 1991. до 1995. Ухапшени 13. марта у полицијској акцији "Сабља" а после подизања оптужнице изручени суду у Хагу. 2003 - Руанда ослободила више од 22.000 затвореника, углавном умешаних у масакр који је 1994. починила Хутска милиција, када је убијено око

800.000 етничких Тутсија и умерених Хутуа. У затвору остало око 80.000 људи, где већина чека суђење.

МАГАЗИН

3.5.2015.

6. мај

1237. — У манастиру Милешева сахрањене су мошти Растка Немањића – Светог Саве, првог српског архиепископа, који је умро 27. јануара 1235. у Великом Трнову у Бугарској. Турци су 1594. извадили мошти и спалили их на Врачару у Београду. 1527. — Војска бурбонског војводе Карла опустошила је и опљачкала Рим и побила око 4.000 његових становника. 1626. — Холандски насељеник Петер Минојт купио је од Индијанаца острво Менхетн, на којем је касније изграђен Њујорк, за бижутерију у вредности од 60 гулдена. 1757. — У Седмогодишњем рату пруски краљ Фридрих II освојио је Праг, који су браниле аустријске трупе. 1804. — У Остружници код Београда одржана прва Скупштина представника целог побуњеног народа у Београдском пашалуку - Скупштина у Остружници. 1840. — Пуштене су у промет прве поштанске марке у Великој Британији од једног и два пенија с ликом краљице Викторије I.

1919. — На Версајској мировној конференцији Немачкој су одузете колоније у Африци. 1932. — Француског председника Пола Думеа у Паризу је убио руски емигрант. 1974. — Западнонемачки канцелар Вили Брант поднео је оставку због шпијунске афере у којој је откривено да је његов блиски сарадник Гинтер Гијом био источнонемачки шпијун. 1979. — На изборима у Аустрији победила је Социјалдемократска партија Аустрије Бруна Крајског. 1981. — САД су протерале све либијске дипломате, тврдећи да влада Либије подржава међународни тероризам. 1991. — У Сплиту су избиле демонстрације против ЈНА у којима је убијен војник Сашко Гешовски. 1993. — Народна скупштина Републике Српске на Палама одлучила је да се о Венс-Овеновом мировном плану за Босну изјасни народ. На референдуму 15. и 16. маја против плана је гласало 96 % бирача. 1994. — Отворен је тунел испод Ламанша. 1996. — Влада председника Гватемале Алвара Арсуа и вође левичарске гериле су потписали споразум о окончању 35-годишњег грађанског рата. 1999. — Министри иностраних послова седам најразвијенијих земаља

Запада и Русије (Група 8) договорили су се на састанку у Бону о принципима за окончање рата на Косову. 2000. — У близини Нанта на југу Француске у изгорелом аутомобилу „фијат уно“ пронађено је тело папараца Жан-Пола Андансона, који је последњих десет година фотографисао краљевске породице и филмске звезде. Он и његов ауто довођени су у везу са саобраћајном несрећом у Паризу када је погинула принцеза Дајана и њен пријатељ Доди ел Фајед. 2001. — У Ирану, на фудбалском стадиону у Сари, два лица су погинула, а око 300 повређено, када се током утакмице, коју је посматрало око 30.000 гледалаца, срушио кров на стадиону. 2003. — Савет безбедности УН продужио је санкције уведене Либерији 2001. због њене наводне помоћи побуњеницима у Сијери Леонеу. Њима је укључен и ембарго на увоз оружја, као и на извоз дијаманата. 2004. — Суд у Либији осудио је пет медицинских сестара из Бугарске и једног палестинског лекара на смрт због наводног инфицирања око 400 либијске деце верусом Сиде у педијатријској болници у Бенгазију. ОЕБС је упутио Либији апел да не погуби осуђене, а резолуција истог садржаја достављена је парламентарцима из 50 земаља-чланица те организације.

7. мај

558. — У византијском Цариграду колапс највеће куполе саборне цркве Пресвете Мудрости. Цар Јустинијан I је моментално наредио радове на обнови који су завршени 563. године. 1274. — Почео је са заседањем Други лионски концил посвећен начину избора папе. 1429. — Јованка Орлеанка је окончала опсаду Орлеана, предводивши последњи јуриш. 1487. — Почела је опсада Малаге у оквиру Реконкисте. 1663. — У Лондону, под покровитељством краља Чарлса II, отворено прво позориште. 1664. — Луј XIV је званично отворио Версајску палату. 1727. — На основу декрета руске царице Катарине I Јевреји протерани из Украјине. 1763. — Почео је Понтијаков рат након Понтијаковог покушаја да преотме Форт Детроит од Британаца. 1824. — У Бечу је премијерно изведена Бетовенова Девета симфонија. 1832. — Баварски принц Ото фон Витлсбах изабран за краља Грчке пошто је Грчка Лондонским уговором проглашена за краљевину. 1893. — Поводом 400. годишњице оснивања Ободске штампарије, Књижевно-уметничка заједница прире-

дила прву изложбу српских књига у Београду. 1915. — Немачка подморница "У20" торпедима потопила британски путнички брод "Лузитанију", што је допринело одлуци САД да уђу у Први светски рат. Погинуло 1.198 путника и чланова посаде, међу њима много Американаца. 1928. — У Уједињеном Краљевству старосна граница изборног права жена спуштена са 30 на 21 годину. 1939. — Немачка и Италија склопиле политички и војни савез, Осовина Берлин-Рим. Касније се савезу придружио Јапан. 1940. — Почела је дебата о Норвешкој у британском Дому комона која се окончала избором Винстона Черчила за премијера уместо Невила Чемберлена. 1943. — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле Тунис и Бизерту. 1944. — Совјетске трупе у Другом светском рату почеле напад на Севастопољ и наредног дана га ослободиле од немачке војске. 1945. — Немачки генерал Алфред Јодл је у име Вермахта потписао документ о немачкој безусловној капитулацији у Другом светском рату. 1948. — Основан је Савет Европе током заседања Хашког конгреса. 1954. — Војска Вијетмина је потукла Французе код Дијен Бијен Фуа,

чиме је окончана француска доминација у Индокини. 1960. — Леонид Брежњев на месту председника Президијума Врховног совјета СССР заменио маршала Климента Ворошилова. 1974. — Западнонемачки канцелар Вили Брант је поднео оставку. 1995. — На председничким изборима у Француској Жак Ширак победио кандидата социјалиста Лионела Жоспена. 1996. — Пред Међународним судом за ратне злочине на подручју СФРЈ у Хагу почело суђење босанском Србину Душану Тадићу, прво суђење за ратни злочин после Нирнберга и Токија. 1997. — Влада САД осудила Швајцарску због прихватања злата и драгоцености опљачканих од жртава холокауста у Другом светском рату. 1999. — У бомбардовању центра Ниша касетним бомбама погинуло је 16 особа, а повређено око 70 људи. 1999. — У бомбардовање кинеске амбасаде у Београду погинуло се три особе, а рањено 20. 1999. — Папа Јован Павле II посетио Румунију, као први поглавар Римокатоличке цркве који је, после хиљадугодишњег раскола, посетио неку земљу с већински православним становништвом. 2000. — Владимир Путин је ступио

на дужност председника Русије. 2001. — Рони Бигз, учесник „највеће пљачке века“, у Енглеској 1963, предао се британским властима пошто је 35 година провео у Бразилу. 2002. — У паду авиона "Макдонел Даглас MD-82" кинеске авио-компаније у море у близини града Далијана погинуло свих 112 путника и чланова посаде.

МАГАЗИН

3.5.2015.

8. мај

1429. — Победом француске војске над Енглезима завршена је опсада Орлеана у Стогодишњем рату. 1783. — Захарије Стефановић Орфелин издао је у Бечу књигу "Искусни подрумар", прву књигу о производњи вина на српском језику. 1794. — У Паризу је, по налогу Револуционарног суда, гиљотином погубљен француски хемичар Антоан Лавоазје, оснивач модерне хемије. Формулисао је закон о неуништивости материје и открио процес оксидације. 1815. — На брду Љубић, код Чачка, Срби су у Другом српском устанку потукли троструко јачу турску војску. 1852. — Потписан је Лондонски протокол којим се гарантује интегритет Данске. 1894. — Михајло Пупин је у Америци патентирао апарате за телеграфски и телефонски пренос. 1900. — Српски физичар Михајло Пупин патентирао је у Њујорку апарат за телефонске и телеграфске преносе на велике удаљености. 1902. — Од ерупције вулкана Мон Пеле на Мартинику у Карибима, уништен је град Сен Пјер, а погинуло је више од 30.000 људи. 1921. — У Шведској је укинута смртна казна. 1949. — Створена је Савезна Република Немачка, у чији састав су ушле дотадашње зоне под америчком, британском и француском контролом, успостављене после Другог светског рата и пораза нациста. Формирана је привремена влада на челу са Конрадом Аденауером. 1970. — Битлси издали свој последњи албум, „Let It Be“.

1973. — У Јужној Дакоти, у САД, окончана је побуна Индијанаца који су 10 недеља у опсади држали мало преријско насеље. 1980. — У Београду је сахрањен председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Сахрани су присуствовали највиши представници више од 120 земаља, као и 200 партија. Директан пренос сахране преузеле су телевизијске станице из више од 40 земаља. 1984. — Совјетски олимпијски комитет одлучио је да бојкотује Олимпијске игре у Лос Анђелесу, оптуживши владу САД за кршење Олимпијске повеље. 1992. — У СР Југославији је пензионисано 38 генерала, међу којима и начелник Генералштаба Благоје Аџић. Нови шеф ГШ постао је генерал-пуковник Живота Панић. 1994. — На парламентарним изборима у Мађарској победили су социјалисти Ђуле Хорна. 1999. — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођена је амбасада Кине у Београду. Погинуло је четворо кинеских држављана, а најмање 10 рањено. Инцидент је озбиљно пољуљао односе САД и Кине и уследили су масовни протести у Кини. Под неразјашњеним околностима убијен је Фехми Агани, најближи сарадник лидера Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове. Његово тело пронађено је код Липљана на Косову. 2001. — СР Југославија је примљена као пуноправни члан у Светску банку. Папа Јован Павле II окончао је своју историјску посету Сирији, чиме је постао први папа који је ушао у џамију. Ту земљу је напустио молитвом за мир између Јевреја и Арапа. 2003. — У америчком Сенату једногласно је усвојен предлог о проширењу НАТО-а за седам бивших источно-европских комунистичких земаља (Летонија, Литванија, Естонија, Словенија, Словачка, Бугарска и Румунија). Марокански краљ Мухамед је поводом рођења свог сина, наследника, ослободио више од 9.000 затвореника, што је највећа амнестија у историји ове

земље. 2007. — Заменик председника Српске радикалне странке, Томислав Николић, изабран за председника Скупштине Србије уз подршку посланика Демократске странке Србије.

9. мај 328. — Атанасије Велики изабран за патријарха Александрије. 1502. — Шпански морепловац Кристифор Колумбо испловио из шпанске луке Кадис на четврто и последње путовање у Нови свет. Колумбо умро 1506. у Шпанији, уверен да је на својим путовањима стигао у Азију. 1788. — Парламент Велике Британије укинуо трговину робљем. 1877. — Румунија прогласила независност, месец дана пошто је склопила савез с Русијом против Отоманског царства. 1901. — У Мелбурну отворен први парламент Аустралије. 1911. — Група официра, учесници у мајском преврату и убиству краља Александра Обреновића 1903, у Београду основала тајну организацију "Уједињење или смрт", односно "Црна рука". 1926. — Американци Ричард Берд и Флојд Бенет први авионом прелетели Северни пол. 1927. — Канбера постала главни град Аустралије, уместо Мелбурна. 1936. — Италија званично окупирала Абисинију, данас Етиопију, и италијанског краља Виторија Емануела III прогласила за цара Абисиније. 1945. — Немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел у Берлину потписао завршни документ о окончању Другог светског рата. У име савезника документ су потписали совјетски маршал Георгиј Жуков и британски генерал Артур Тедер. 1945. - острво Гернзи ослобођено од окупације Нацистичке Немачке. 1946. — Краљ Виторио Емануеле III абдицирао, Италија постала република. 1948. — Комунистичка партија Југославије одбацила оптужбе совјетских комуниста против политике југосло-

венског руководства. Уследила Резолуција Информбироа и вишегодишњи политички и економски притисак совјетског блока на Југославију. 1950. — Министар иностраних послова Француске Робер Шуман упутио позив за помирење Француске и Немачке и предложио стварање Заједнице за угаљ и челик, претходнице Европске уније. Шуманов план 1951. потписало шест земаља. Тај дан се обележава као Дан европских интеграција. 1952. — Широм Југославије одржани масовни протести због Лондонског споразума којим је Зона "А" Слободне територије Трст припала Италији. 1960. — САД постале прва земља у којој су легализоване пилуле за спречавање зачећа. 1976. — Улрике Мајнхоф, вођа западнонемачке терористичке групе "Бадер-Мајнхоф", обесила се у затворској ћелији. 1978. — У паркираном аутомобилу у центру Рима нађено тело бившег премијера Италије Алда Мора, којег су терористи "Црвених бригада" отели 54 дана раније. 1993. — Почели сукоби Хрвата и Муслимана у Мостару, што је довело до поделе града на муслимански и хрватски део. Муслимани и Хрвати до тада били савезници у борбама против Срба у босанском рату, од 1992. до 1995. 1995. — На крају тродневне прославе 50. годишњице завршетка Другог светског рата у Европи и Дана победе, светски лидери позвали на глобално помирење. Централне прославе одржане у Паризу и Москви. 1996. — Јовери Мусевени победио на првим председничким изборима у Уганди после 16 година. 2001. — Председнику Југославије Војиславу Коштуници у Њујорку уручена награда Института Исток-Запад за светског државника године. У хаосу који је на стадиону у Акри, у Гани, настао када је полиција бацила сузавац на разјарене навијаче, 126 људи изгубило живот. 2002. — У експлозији нагазне мине

током прославе Дана победе, у јужној руској републици Дагестану у граду Каспијск, погинуле 42, повређено 150 особа.

МАГАЗИН 3.5.2015.

3.5.2015.

Узбудљив меч локалних рукометних ривала

МАГАЗИН

ПОБЕДА ИСКУСНИЈЕ ЕКИПЕ 94

Фото: М. Радовановић

- У узбудљивој и до краја неизвесној утакмици обе екипе приказале квалитетну игру. – Шансу да победе рукометаши Слоге прокоцкали звог лошег извођења седмераца. – Због оштре, на моменте грубе, игре велики број жутих картона и искључења на по два минута. – Рекордан број гледалаца једног рукометног меча у Краљеву. – Победа гостујуће екипе Металца резултатом 22:24

3.5.2015.

МАГАЗИН

олико су љубитељи доброг рукомета били ускраћени свих ових година показала је утакмица месних ривала Слоге и Металца одиграна у оквиру групе Копаоник Друге рукометне лиге, а утакмица између ова два тима остаће у спортским аналима забележена као прва коју су одиграли локалне екипе у новој дворани у Рибници. Мало због сазнања да рукомет није био превише популаран спорт, мало и из неких других разлога, улаз у дворану је био бесплатан, па је овом интересантном сусрету присуствовало више гледалаца него на било ком рукометном мечу до сада. Иако су рукометаши Слоге били домаћини мање упућеном посетиоцима се, бар на први поглед, чинило да ће

младу и физички слабију екипу врло брзо прегазити далеко искуснији првотимци Металца. Да није баш тако могли су да се увере већ на самом почетку кад су рукометаши Слоге технички допадљивом игром преузели иницијативу и повели пропустивши шансу да већ на старту направе предност од неколико голова разлике. Није познато да ли због треме у мечу пред толиким бројем гледалаца, неискуства, или нечег трећег, домаћини су се током читавог меча најслабије сналазили у извођењу седмераца што је и одлучило победника у овом интересантном мечу. И поред две, три добре одбране чувара гола гостујуће екипе рукометаши Слоге су до истека петнаестог минута

били у предности, а гости јурили заостатак од једног гола. Када су на истеку петнаестог минута чеврти пут изједначили неколико контранапада било је довољно да већ у двадесет трећем минуту гости стекну предност од три гола. Одржавали су домаћини резултат све до пред крај двадесет осмог минута кад су гости достигли максималну разлику од четири гола предности при резултату 7:11. Прилично оштра игра на обе стране, на моменте губа уз честа искључења и жуте картоне, један чак и тренеру Металца, одвијала се на терену све до краја полувремена. Само секунд пре него се огласила сирена која означава крај првог дела игре гости су успели да постигну гол и на

одмор оду са резултатом 9:13. О неискуству домаћина, мало и неспретности тренера, сведочи податак да су један гол примили у тренутку кад су, након једне лоше интервенције, мењали голмана па између статива није било никог. Физички јачи рукометаши Металца су због агресивне игре искључивани у више наврата, а у појединим ситуацијама остајали на терену и са два играча мање што домаћини нису успели да искористе на прави начин. Данак неискуству у првом делу игре плаћен са два неискоришћена седмерца док су гости успешно реализовали извођење најстроже казне. Петнаестоминутну паузу су тренери обе екипе настојали да искористе на најбољи начин и својим играчима по-

тврде како противници немају довољно снаге да у овом ритму издрже до краја меча. Почетак полувремена је обележило и убацивање неколико новчића на терен што судије нису санкционисале, а после само двадесетак секунди игре у другом полувремену резултат је био 9:14. Од два пенала за Металац у 33 и 35 минуту искоришћен је један, док је други ударац са седам метара зауставила статива, па су се на истеку тридесет седмог минута игре домаћини након поготка са седам метара примакли противнику на само два гола разлике. Са играчем мање дошли су до резултата 14:15, али до краја нису успели да изједначе мада су у више наврата били на прагу тог циља. Све до краја утакмице резултат се кретао у

распону од једног до два гола разлике у корист гостију да би Металац остварио победу коначним резултатом 22:24, а утакмицу завршио са два играча мање на терену. Неутрални посетиоци су могли да буду задовољни оним што су видели у хали спортова, навијачи Металца задовољни због још једне победе, а они који су прижељкивалли победу Слоге да жале због пропуштених шанси. Да су искоришћена она два седмерца на почетку меча резултат би сигурно био другачији. Ма колико да су руководства екипа бурно реаговала на поједине одлуке судија чини се да грешке, и ако их је било, нису одлучујуће утицале на коначан резултат. Т, Радовановић

МАГАЗИН 3.5.2015.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs