MagazIN 173

Краљевски

Година III * Број 173 * 10. мај 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

10.5.2015.

МАГАЗИН

2

МагазИН

на свим континентима

3

Седамдесет година од победе над фашизмом

МАГАЗИН

10.5.2015.

ИНСПИРАЦИЈА НОВ

4

ИМ ГЕНЕРАЦИЈАМА оводом обележавања 9. маја – Дана Европе и Дана победе над фашизмом представници локалне самоуптаве, војске, удружења грађана и политичких странака положили су цеће и венце на Споменик отпора и победе у парку поред железничке станице. Венац jе положиo и представник Амбасаде Руске Федерације у Србији, помоћник војног аташеа Георги Кљукац. Представници града и амбасаде Русије су у Ратини положили венац на спомен-обележје војницима Црвене армије настрадалим у борбама за ослобођење овог села у Другом светском рату. У завршним операцијама за ослобођење Краљева пред крај новембра 1944. године пало је 356 Црвеноармејаца и 78 партизана, а у борбама је учествовао обновљен партизански одред Јово Курсула. Зато је сваки 9. мај увек нова прилика за сећање на те људе и одавање дужне поште свим борцима и херојима, палим и преживелим. Пре седамдесет година 9. маја завршен је Други светски рат као највећи у историји човечанства, а силина разарања и милиони страдалих војника и цивила повод су за обележавање овог дана у целој Европи, посебно у Русији где се сматра најзначајнијим празником. Георгиј Кљукац подсећа да Русија поштује своју историју и 30 милиона људи страдалих током Дргог светског рата уз посебан нагласак да је Србија са милион и 800 хиљада жртава на трећем месту земаља које су претрпеле највеће губитке. Посебан мотив за поштовање историје, и сећање на дане као што је 9. мај, произилази из сазнања о бројним покушајима ревизије историје и умањењу доприноса Совјетског Савеза коначној победи над фашизмом. Дан победе над фашизмом се деценијама обележабвао и у Краљеву, а онда је настала пауза од десетак година коју председник Скупштине града Сретен Јовановић сматра срамном. Обновљено обележавање Дана победе прилика је за подсећање о потреби да значајна места из историје буду инспирација новим генерацијама и да баш она буду повод за схватање разлике између рата и мира, оних који наносе зло и оних који желе добро свом народ. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

П

5

6

МАГАЗИН 10.5.2015.

7

Стратегија града Краљева до 2020. године (12)

МАГАЗИН

10.5.2015.

УСТАНОВЕ КУЛТУРЕ

8

- Значајним ресурсима на којима би могла да се заснива стратегија развоја града до 2020. године аутори овог значајног документа сматрају локалне центре за окупљање, библиотеке, паркове, културне центре, позоришта, музеје, ресторане и биоскопе. Међу значајне културне манифестације убрајају се Дани јоргована , Смотра народног стваралаштва деце Србије, Смотра дечјих фолклорних ансамбала Србије, Летња духовна академија музичке омладине Србије, Ликовна колонија „Студеница“, Жички духовни сабор – Преображење, Дани уметничке музике, Фестивал уметности Маглич Интернационалним џез фестивал „Jazzibar“ , Фестивал алтернативних уметности „Street Art FesEval“

Фото: М. Радовановић

И МАНИФЕСТАЦИЈЕ

9

10

МАГАЗИН 10.5.2015.

а 159 од укупно 235 страна текста Стратегије развоја Краљева до 2020. године описани су ресурси на основу којих би неупућени могао да створи слику како у граду теку мед и млеко. У њих спадају локални центри за окупљање, библиотеке, паркови, културни центри, позоришта, музеји, док забаву и услуге пружају ресторани и биоскопи. Аутор стратегије, а према подацима којима располажемо пронађен је уз помоћ Националне алијансе за локални економски развој чак у Нишу, подсећа да је Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ основана 1945. године, да располаже простором површине око 1.530 квадратних метара, а рад остварује преко Позајмног одељења за одрасле кориснике, Позајмног одељење за децу до 14 година, Научног одељења са читаоницом, Одељења периодике са читаоницом, Завичајног одељења, Службе за развој и матичне послове, Одељења за обраду монографских и серијских публикација, Службе за издавачку делатност, Службе за културно-образовну делатност, Књиговезачких послова и Опште службе. Укупан књижевни фонд Библиотеке износи 138.273 јединица, а фонд периодике поседује 189 наслова часописа и 24 наслова новина. Библиотека је од 2010. године као пуноправан члан укључена у библиотечко-информациони систем узајамне каталогизације у Србији, а поседује и електронски каталог целокупног фонда.

Н

Паркови Значајним ресурсом за будућнот до 2020. године сматрају се и паркови, а аутор за Краљево каже да је град пун зелених површина које углавном нису довољно уређене и немају адекватних садржаја. Осим четири веће парковске целине Краљево краси доста зеленила око стамбених објеката, дуж саобраћајница, око школа и болнице, а градским се може придружити и парк у Матарушкој бањи. Парк код Духовног центра који носи име владике Николаја Велимировића

је у претходном периоду реконструисан, па су сем ноћног осветљења и бетонских стаза постављени садржаји намењени најмлађима, а укључују клацкалице, љуљашке, тобогане и друго. За парк у Пљакином шанцу се тврди да је на атрактивном месту, али да има мало шумских врста дрвећа, па је простор потребно попунити парковским дрвећем и украсним шибљем. Слично је и са оним код Дома друштвених организација у коме има мало лишћарских и четинарских врста, а у ранијем периоду су у овом парку вршене само замене дрвених клупа. За парк код железничке станице најзначајније је што се редовнио одржава и што је у њему урађена реконструкција стаза, а од осталог садржаја има лишћарске и четинарске врсте.

Културни центри За Културни центар „Рибница“ је карактеристично да као градска установа организацијом културних и уметничких програма представља стваралаштво уметника из Краљева, Србије и иностранства, промовише културне и уметничке садржаје, указује на њихову важност за свакодневни живот и обогаћује дрштвени живот грађана Краљева и Централне Србије. Центар подржава уметничко стваралаштво појединаца и удружења, а континуираном и разноврсном делатношћу преко године, и организацијом више летњих фестивала, доприноси манифестационом и културном туризму Централне Србије. Осим Културног центра у Рибници, град има и Дом културе у насељу Ушће, као културно-образовну установу образовану са циљем јачања капацитета културе на овом подручју града.

Позоришта „Народно позориште Краљево“ је основано 9. августа 1949. године, а располаже једном салом са 226 места и позорницом на којој се изводе представе за одрасле и за децу. На бројним

фестивалима представе овог театра проглашене су најбољима, а добијен је и велики број глумачких награда. Од 2000. године у Краљевачком позоришту активно ради школа глуме „Сцена“, која окупља талентовану децу узраста од 7 до 18 година.

Музеји Народни музеј у Краљеву, основан 1950. године, бави се заштитом културних добара, истраживачким и научним радом, а у његове историјске, етнолошке, археолошке и уметничке збирке смештени су бројни вредни и репрезентативни предмети. Поред репрезентативних изложби у музејској галерији се одржавају и концерти класичне музике.

Остали градски културни центри Организовану заштиту архивске грађе спроводи Историјски архив који има око 280 фондова и пет збирки, матичне књиге рођених, венчаних и умрлих, картографску и збирке фотографија, плаката, докумената и архивске грађе о радничком покрету и Народноослободилачкој борби. Архив поседује богату библиотеку која омогућава успешнији рад запосленима, али и онима који у научно-истраживачком раду користе архивску грађу. Завод за заштиту споменика културе у Краљеву обухвата 26 општина и убраја се у један од највећих у земљи, а у основне делатности убрајају се заштита, рестаурација културно-историјских споменика, научно-истраживачки рад и презентације културног наслеђа. Допринос у неговању и развијању културе дају и Културно-просветна заједница, Књижевни клуб „Краљево“, Удружење ликовних уметника „Владислав Маржик“, Културни центар „Рибница“, Мултимедијални центар „Кварт“ и други који организују културне манифестације, прославе, фестивале, параде, свечаности, концерте...

11

Без обзира на годишње доба, у Краљеву се увек нешто догађа, јер је оно град креативних људи, у уметничком, научном и спортском смислу. Уз коначиште и традиционално гостопримство, путник у Краљеву може да очекује широку лепезу манифестација од културних догађаја на кружном Тргу српских ратника преко пробраног позоришног репертоара, динамичног концертног програма у акустичној Сали Народног музеја, сталног и веома упечатљивог књижевног концепта у библиотеци Стефан Првовенчани до музичких изложби од најстаријих периода до модерне уметности.

МАГАЗИН

10.5.2015.

Културне манифестације

12

Међу значајне културне манифестације убрајају се Дани јоргована које организује Друштво францускосрпског пријатељства „Јелена Анжујска“, Смотра народног стваралаштва деце Србије у Ратини у организацији Савеза аматера Србије, Културно-просветне заједнице Краљева и Месне заједнице Ратина, па Смотра дечјих фолклорних ансамбала Србије у чију је организацију поред Савеза аматера Србије укључена и Културно-просветна заједница Краљева. Средином јула се у Студеници одржава Летња духовна академија музичке омладине Србије, а у августу Ликовна колонија „Студеница“ коју као организатор потписује Туристичка организација Краљева. Организатор Жичког духовног сабора – Преображење је Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, а Културни центар „Рибница“ низа манифестације које почињу Данима уметничке музике на Тргу Светог Саве и Фестивалом уметности Маглич у јуну, а настављају се Интернационалним џез фестивал „Jazzibar“ у јулу, Фестивалом алтернативних уметности „Street Art FesEval“ у августу. Према подацима Туристичке организације Краљево забава и услугe пружају ресторани Гурман, Женева, Ас, Ројал, Јеринин град, Сунце, Лепи Боро, Ђердан, Под обалом и Сплав-ресторан „Краљица Ибра“ Краљево

Биоскопи Мултимедијални центар „МР Кварт“ почео је са радом 14. децембра 2002. године, а основан је са циљем да организовањем различитих дешавања обогати културну понуду града новим садржајима а ниво извођења подигне на виши степен. Састоји се из три независне целине, биоскопа, Медија центра и и Caffe – галерије. У центру града, са обе стране пешачке зоне, налазе се бројни малопродајни трговински центри, од ексклузивних до оних који су доступни свим грађанима. Од већих трговинских центара у Краљеву се налазе Родић, Темпо, Идеа, DIS, као и други мањи трговински ланци.

Локални развој у релацији са регионалним и државним стратешким документима У циљу стратешког планирања развоја града општина Краљево је 2005. године приступила изради Локалног еколошког акционог плана, као првог стратешког секторског документа. План се састоји из два документа, Главног ЛЕАП-а и ЛЕАПА сеоских месних заједница. У овим документима детаљно је обрађена проблематика која се односи на природне карактеристике Краљева, воду, ваздух, земљиште, храну, буку, отпад, шуме, зеленило, инфраструктуру, здравље људи, биодиверзитет и управљање обновљивим природним ресурсима који укључују рибарство, ловство, пчеларство и распрострањеност гљива, потом контролу популације паса и мачака луталица, просторно и урбанистичко планирање и управљање животном средином, екологију и општинску инспекцију, туризам и одрживи развој, информисање и укључивање јавности у одлуке које се тичу животне средине, економију и екологију и управљање животном средином. Поред ЛЕАП-а град има и друга секторска стратешка документа у која се убрајају Стратегија одвођења и трет-

мана отпадних вода, Локални план управљања чврстим отпадом, Локални акциони план за унапређење положаја избеглих и интерно расељених лица, Локални акциони план за унапређење положаја Рома у граду Краљеву План модернизације Градске управе града Краљева, Акциони план за запошљавање, Локални план акције за децу, и Стратегија социјалне политике града Краљева 2013 - 2020. Сва стратешка документа града усаглашена су са регионалним и државним стратешким документима. Т. Радовановић

13

14

МАГАЗИН 10.5.2015.

15

Занимање народни посланик: Ирена Алексић (1)

МАГАЗИН

10.5.2015.

ПОНОВЉЕНО ПОВЕРЕЊЕ

16

- Изузетно богатство Србије су релативно добро очувани средњовековни градови у које није довољно инвестирано и нису искоришћени на најбољи могући начин. - У близини тих средњовековних градова се налазе бројне цркве и манастири који представљају праву атракцију, а најбољи пример таквог места је средњовековни град Маглич, недалеко од града Краљева, а за који већ сада постоји до у детаље разрађен план, пројекат како од таквог места направити праву туристичку атракцију за домаће и за стране туристе. - Наша држава може много да научи од државе као што су Уједињени Арапски Емирати, пре тога да научи да размишља и планира унапред. - Запосленој жени која се врати на посао пре истека породиљског одсуства послодавац је дужан да обезбеди паузу у току радног времена у трајању од 90 минута како би могла да доји своје дете рви посланички мандат Ирене Алексић потврђен је 19. септембра 2012. године, а на листи Српске напредне странке поново се нашла на прошлогодишњим ванредним парламентарним изборима. Након потврђивања другог мандата постала је члан три скупштинска одбора, за спољне послове, европске интеграције, образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво. Иако је према наступима за скупштинском говорницом показала велику активност није се посебно ангажовала да одговори на бројна питања која су јој упутили грађани Србије. Као и у случају других краљевачких посланика изостао је одговор на позив директорке Аутономног

П

женског центра да попуни упитник који се односи на активности и области чијем унапређењу може директно да допринесе. Изостао је и одговор на питање зашто су културни радници слабо плаћени, зашто није присуствовала седници Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво када је дужна да представља интересе родитеља и деце и целог друштва, као шта ће бити са више од пола милиона оних који су градили стамбене објекте након 2009. године а не могу да их легализују. За разлику од њих одговорила је Краљевчанки коју је интересовало докле ће се богати још више богатити, а да им било ко не укаже да су и они порески обвезници.

Ирена Алексић

17

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

10.5.2015.

11.3.2013. Прва седница Првог редовног заседања, Заједнички јединствени претрес о тачкама 4-9 дневног реда

18

Поштовани председавајући, уважене колеге, пред нама се налази Предлог закона о потврђивању споразума о сарадњи између Владе Републике Србије и Владе Уједињених Арапских Емирата, овај споразум у себи садржи низ међусобних облика сарадње између ове две државе. Сарадње у области привреде, пољопривреде, туризма, здравства, културе, као и многих других области. Оно што је сигурно јесте да наша држава може много тога да научи од државе као што су Уједињени Арапски Емирати. Пре тога, пре свега, да свака озбиљна и одговорна држава мора да научи да размишља и да планира унапред. Тако су исто Уједињени Арапски Емирати на време схватили да нафтне залихе неће трајати заувек, тако да су на време почели да улажу и у неке друге области, као што су пољопривреда и туризам. Да немогуће не постоји Уједињени Арапски Емирати су управо доказали на примеру пољопривреде. Оно што је јако битно, када је пољопривреда у питању можда чак и најбитнији облик сарадње, који се налази у овом споразуму, јесте да ће све планиране инвестиције које би требало да стигну из Уједињених Арапских Емирата, а под њима се подра зумева улагањима у наводњавање земљишта, развој пољопривредне производње, као и са модернизацијом

пољопривредне опреме, да се може почети већ током 2013. године, што је за нашу земљу од кључног значаја, зато што су нама инвестиције у тој области, признаћете, потребне што пре. Оно што је од пресудног значаја такође, јесу и оснивање заједничких експерименталних и истраживачких центара у области пољопривреде, шумарства и животне средине. Пољопривреда, то је оно што морамо да схватимо као и све друге области данас, није статична, више не постоји ни једна област која је статична, већ крајње динамична, нпр. као здравство. Ми то морамо да схватимо и да будемо стално у корак са светом ако хоћемо да на тржишту презентујемо најбољи могући производ, значи да будемо стално корак са светом, а једнога дана, зашто и не, корак испред. На тај начин свим овим заједничким мерама, обједињеним можемо да доведемо до тога да наша пољопривреда коначно доживи дуго очекивани препород, јер признаћете, без оснажене и препорођене пољопривреде не може да дође ни до каквог значајнијег напретка у нашем економском и друштвеном развоју. Још један јако битан облик сарадње, који је предвиђен овим споразумом, јесте и улагање у област туризма. Када је туризам у питању, Србија има изузетан потенцијал који нажалост није баш најбоље искоришћен. Знамо да је туризам област у коју заиста мора да се уложи, али се тај исти уложени новац најбрже и враћа и најбрже се почиње са зарађивањем.

Оно на шта бих ја посебно скренула пажњу јесте изузетно богатство Србије када су у питању релативно добро очувани средњовековни градови, а који нажалост, у које није довољно инвестирано и нису искоришћени на најбољи могући начин. У близини тих средњовековних градова углавном, налазе се и бројне цркве, манастири који представљају праву атракцију. Можда најбољи пример таквог једног места, јесте средњовековни град Маглич, који се налази недалеко од града Краљева, а за који постоји већ сада, до у детаље разрађен план, пројекат како од таквог једног места направити праву туристичку атракцију, како за домаће тако и за стране туристе. Да би туризам могао несметано да се развија, оно што морамо да понудимо јесте крајње квалитетна услуга, у погледу саобраћаја, што је такође предвиђено овим споразумом, с тим што ће Република Србија давати на коришћење или купопродајом лучких и аеродромских капацитета у постојећим компанијама у нашој земљи, омогућити модернизацију копненог, речног и ваздушног саобраћаја, значи оно што је нама преко потребно. Самим тим долазиће и до развијања, до ширења тих капацитета и наравно на тај начин до отварања нових радних места за наше грађане. Ништа мање битна сарадња, такође предвиђена овим споразумом, јесте у области енергетике и заштите животне средине. Огледаће се, пре свега у планирању, како, рецимо на најбољи могући начин искористити атомску енергију у мирнодопске сврхе.

Затим обновљиви извори енергија, алтернативни извори енергија, како на најбољи могући начин заштити животну средину, пројекат зелених градова, као и наравно на који начин смањити емитовање угљен-диоксида. Једна, од можда најбитнијих сарадњи која је предвиђена овим споразумом јесте и војно безбедносна сарадња, која ће се огледати и пре свега у међусобној размени информација и искустава у борби против криминала, организованог криминала, тероризма и корупције. Те мере ће свакако допринети томе да Србија постане држава у којој се сваки њен грађанин осећа крајње сигурно и заштићено, што нам је свима и циљ. Ово што сам ја набројала само су неки од видова сарадње која ће се одвијати између ове две државе и оно што бих нагласила на крају, јесте да Србија као држава представља један огроман потенцијал, који до сада нажалост није довољно искоришћен, али да ова Влада има и стратегију, стрпљење и потребну енергију да тај потенцијал развије до његовог максимума, а овај споразум је само једна од низа конкретних акција које ова Влада спроводи у циљу остварења Србије, као напредне и економски стабилне државе. Тако да ће СНС подржати овај споразум. Хвала.

2.4.2013. Друга седница Првог редовног заседања, Закон о изменама и допунама Закона о раду Поштована председавајућа, уважене колеге, пред нама се налази Предлог закона о изменама и допу-

нама Закона о раду. Предвиђене промене односе се, пре свега, на заштиту трудница и породиља, а циљ ових измена јесте управо како би се мајка у нашем друштву осетила сигурном и заштићеном и како би се, на тај начин, борба за повећање наталитета у нашој земљи системски и подржала. Управо један од разлога за хитност доношења овог закона јесте како би се што пре спречиле и зауставиле негативне последице, као што су свакодневно до сада жене проживљавале, као што су условљавање или уцењивање приликом заснивања радног односа, или као што је губитак радног односа услед трудноће. Значи, да такве појаве заувек остану ствар прошлости. Једна од предвиђених измена тиче се тога да запослена жена која се врати на посао пре истека породиљског, пре истека годину дана од како је родила дете, да је послодавац дужан да јој обезбеди паузу у току радног времена у трајању од 90 минута, како би жена могла да доји своје дете, а уколико је радно време жене која је запослена шест сати и дуже. На жени је остављено како ће она да користи тих 90 минута, да ли ће их искористити одједном, да ли ће правити више мањих пауза, или ће за тих 90 минута скратити своје радно време, то је остављено на жени да одлучи сама, како њој највише одговара. Оно што је веома битно и што бих истакла јесте да се тих 90 минута, та пауза, рачуна и плаћа као редовно радно време. Друга измена односи се на досадашњи став 2. члана 187, према којем је до сада запосленом који је засновао радни однос на одређено време, у току трудноће, у току породиљског од-

суства, у току одсуства ради неге детета или ради посебне неге детета, може да престане радни однос пре истека рока за који је заснован. Овде имамо, практично, једну ситуацију да је запослени потпуно незаштићен у тој целој ситуацији, практично препуштен на милост и немилост свом послодавцу, тако да се то мења и послодавац убудуће неће моћи, при већ наведеним околностима, да откаже уговор о раду свом запосленом, а уколико се ипак послодавац одлучи да пренебрегне одлуке о забрани давања отказа, такав отказ је ништав, односно не производи никакво правно дејство. Оно што је веома битно је да овом изменом ни послодавац није оштећен зато што је послодавац дужан да исплати само први месец, због ових одсуства, а касније му се све те суме рефундирају из буџета, тако да се на тај начин гледало да се, на неки начин, помире интереси и послодавца, да се изађе у сусрет и послодавцу и запосленом. Оно што бих ја истакла и што је посебно похвално у целој причи јесте да ми, као друштво, постепено сазревамо и да уочавамо додатну потребу за заштитом и за помоћи трудницама и породиљама, која је њима у том временском периоду и те како потребна, како законски, пре свега, али исто тако и у облику оснивања различитих саветовалишта, различитих група подршке, затим „Кућа за маме“, што видимо да постаје пракса и у нашој земљи и искрено се надам да је то тек почетак, да ће се на тој области још радити и искрено се надам да ће и у Србији, наравно, када економски тренутак то буде дозволио, да ће се

19

10.5.2015.

МАГАЗИН

20

отварати и вртићи у оквиру установа у којима су запослене жене. Предности једног таквог пројекта, који је већ увелико присутан у многим европским земљама, не треба посебно ни наглашавати. То је, пре свега, близина мајке и детета, а сви знамо, многе научене студије то и доказују, да када је мајка свесна да се дете налази близу ње, да је сигурно, да је збринуто, онда је и њена продуктивност на послу много већа. Једноставно, на нама је да као друштво учинимо све како бисмо максимално помогли женама у веома захтевном задатку, а то је да са једне стране буду веома успешне запослене жене, а са друге стране добре и квалитетне мајке. Овај закон јесте управо један веома битан корак у остварењу тог циља, као и у настојањима да се жене охрабре да постану мајке, као и да, уколико се одлуче на такав корак да постану мајке, да им се јасно стави до знања да нису саме и да нису незаштићене, већ да имају јасну, недвосмислену и врло конкретну помоћ од стране државе. Зато ће Српска напредна странка подржати овај закон. Захваљујем.

12.6.2013. Пето ванредно заседање, Заједнички начелни претрес о тачкама 1. до 8. дневног реда Поштовани председавајући, поштовани министре, уважене колеге, пред нама се налази сет закона из области образовања. Сматрам да ту област, односно њен значај не треба посебно објашњавати. Јасно је да се ради о области која суштински и дугорочно утиче на једно друштво. Оно што бих пре свега издвојила као позитивно из сета ових закона јесте његово настојање да школа буде једна отворена институција. То значи да школа све више сарађује са локалном самоуправом, са различитим спортским организацијама на основу локалне самоуправе, са Црвеним крстом, сарађује и са Канцеларијом за младе где је таква канцеларија отворена. Затим, оно што је јако позитивно, што бих волела да истакнем, јесте и инсистирање између једног партнерског и креативног односа између родитеља и школе. Друго што је новина, што је предвиђено сетом ових закона, што сматрам да је јако добро, само видећемо да ли ће и како ће заживети у пракси,

то је настава на даљину која се подразумева и у основној школи и у средњој школи. Наиме, ученик који због одређених потешкоћа, због одређених повреда, инвалидитета или тешке болести није у могућности да активно похађа наставу, биће му омогућено ако на захтев свог родитеља, односно свог старатеља поднесе захтев, он може да се бори да оствари своје право наставе на даљину, а о њеном остваривању одлучује школа у складу са законом и у складу са својим средствима. Затим, оно што бих такође волела да истакнем, што сматрам да је јако добро, јесте настојање да ученици преузму што активнију улогу у различитим видовима живота школе. То значи, кроз ученичке парламенте. Сада постоје, како у основним, тако и у средњим школама, поред ученичких парламената, такозване ученичке задруге. Оно на шта бих посебно скренула пажњу јесте да сав новац који настане као резултат рада ученичке задруге, сада сами ученици имају право да кажу када ће и на који начин ће га искористи. Било да ли ће они тај новац искористити за екскурзију, да ли ће тај

новац искористити за побољшање услова у школи, њихове исхране или слично, или ће га искористи да помогну другу, односно другарици коме је та помоћ потребна. Оно што је поента, што је битно, јесте да они сами одлучују, да је одлука на њима. На тај начин се једним активним приступом, пре свега, ради на развијању веома битних осећаја код ученика, као што су осећај одговорности, осећање емпатије, али исто тако и развијање самопоуздања. Кроз један крајње активан приступ они се постепено практично уводе у свет одраслих и на тај начин стичу постепен осећај одговорности и мислим да је то пре свега јако битно. То се руководи оним принципом који је крајње једноставан и увек важи, а то је – што се пре према некоме односите као да је одрастао, то ће тај пре и постати одрастао. Затим, оно на чему се посебно инсистира јесте саветодавна улога школе. Наиме, сада постоје читави тимови који се баве проучавањем, праћењем рада, специфичности, посебним квалитетима које сваки ученик поседује, тако да могу на одговарајући начин да га упуте, односно да му помогну у тада животно битним одлукама које ученик

доноси, а то је – коју школу даље уписати, односно које занимање за себе одабрати? Такође, оно на шта бих желела да се осврнем јесте настава, шта је настава добила реформама које су се десиле у области образовања. Добила је много тога. Пре свега, одавно је превазиђен један крут и стереотипан начин излагања, начин наставе, променама које су се протеклих година десиле у сфери образовања. Професору је дата много већа слобода да он што креативније осмисли свој час, што је веома позитивна ствар. Међутим, како свака реформа има своје позитивне стране, и ова реформа има једну своју другу страну медаље, коју нисмо у стању да игноришемо, а то је да смо некада имали у образовању ситуацију да професор има неприкосновена права, а сада су правима која су дата родитељима и ученицима, а пре свега истакла бих родитељима, сада се отишло у другу крајност, а као што знамо, ниједна крајност није добра и истина је увек негде на средини. Акценат је на томе да се нађе један здрав баланс и да се професорској професији врати онај углед и достојанство које она заиста и

заслужује. Овај сет закона представља један озбиљан искорак у остварењу тог циља. Само једна сугестија, мислим да би се на томе још требало радити. Такође једна сугестија коју ја имам, тиче се броја ученика у одељењу. Наиме, овим сетом закона предвиђено је да то буде 30 ученика. Сматрам да би се његовим смањењем на број 25, наравно када економска ситуација, тога смо сви свесни, то дозволи, да би се добило на више нивоа. Добило би се пре свега на квалитету и на ефикасности наставе, чега смо сви свесни, а друго, добила би се коначно одговорна решења – шта са технолошким вишковима, што заиста јесте један реалан проблем данас у просвети. То би било оно што сам ја нарочито хтела да истакнем. Још једном само на крају да истакнем значај образовања, неопходност и неминовност сталних промена у њему, зато што то није статична област, неминовност унапређивања, осавремењавања, као и то да држава која је спремна и решена да улаже у своје образовање, заправо улаже у своју будућност. Због тога ће СНС у дану за гласање подржати овај сет закона. Захваљујем.

21

Двадесет седма седница Градског већа

МАГАЗИН

10.5.2015.

ВАДИЛИ ОЧИ

22

еднице Градског већа ретко трају дуго, ма колико био обиман дневни ред и озбиљне теме које се на њему налазе. Досадашње искуство показује да, бар кад је гласање у питању, није било разлике у ставовима па су сви предлози, са ретким изузецима само из процедуралних разлога, углавном усвајани једногласно. У таквим околностима се илузорним позазало трагање за решењима бољим од предложених. На то су навикли и представници медија па о седницама извештавају углавном на основу кратких изјава председавајућег по завршетку, или у паузи, седнице. Телевизијске камере су искуључене много раније, јер је за онолико кадрова који покривају два или три минута текста довољно само неколико минута на почетку сед-

С

нице. Због тога су поједини извештачи зажалили што сниматеља није било пред крај двадесет седме седнице кад је, у оквиру последње тачке дневног реда, разматран Предлог решења о формирању комисије за преглед 130 локалних водовода на територији града. До краја седнице, поготову оне које трају дуго, не би остали ни извештачи да се пред крај дневног реда није нашло разматрање предлога решења о додели средстава из буџета за пројекте којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања у овој години. Ма колико се много раније знало колико је пара коме припало, на основу поверљиве информа ције коју је јавност пустио председник независне комисије, чекала се зва-

нична потврда како би ова вест била ударна тема информативних емисија. Пре тога разматран је сет нацрта одлука о изради планова детаљне регулације „Гоч“, „Тавник“, „Проширење гробља у Јарчујку“, „Гробље у Рибници“ и „Сијаће поље“ да би се тек на шестом месту приоритета нашло разматрање извештаја о томе како је током прва три месеца ове године пуњен буџет и како су трошена средства. Нису се овом темом претерано бавили ни чланови Већа можда и због тога што извештај потврђује суфицит од скоро сто милиона динара, па ће бити довољно пара за све оно за шта се њима учини потребним. Шта је то показаће управо последња тачка дневног реда.

До тада су озбиљних лица разматрали Оперативни план одбране од поплава у овој и извештај Градског штаба за ванредне ситуације за прошлу годину. Чланови Градског већа су упознати са годишњим програмом заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, програмом мера подршке за спровођење пољопривредне политике и предлогом решења за доделу средстава медијима које их није превише интересовало, јер су неколико дана раније не превише убедљиво образложење чули од председника трочлане комисије која је о томе одлучивала. И баш кад се очекивало да ће, након што је дато зелено светло предлогу програма коришћења средстава за заштиту животне средине, већ уоби-

чајеним дизањем руку бити потврђено формирање осмочлане комисије за преглед 130 локалних водовода отпочела је рововска борба која је трајала више од сата. Колико је била жестока може се закључити по количини воде коју је у салу за седнице уносила популарна Гина. Овом приликом је вода била у бокалима, не као и раније у флашицама, можда и због тога што је током прве трећине скоро потрошен фонд репрезентације предвиђен за целу годину. Добри познаваоци прилика тврде да расправа не би ни била таква да се није радило о додели знатних привилегија малом броју људи, подели милионског износа из програма потврђеног претходном тачком дневног реда, и сазнању да би то могли за

кратко време да зараде и у оквиру редовног радног времена. Неуобичајено оштра расправа, са деловима који су попримали обележје какво не приличи седници највишег извршног органа града, трајала би и дуже да су били угрожени интереси још по којег члана Градског већа. Било је на седници и момената који указују на непримерен однос између коалиционих партнера што потврђује да једни друге трпе само због парцијалних интереса. Све што се дешавало изненадило је представнике медија, али и стручних служби који су присуствовали седници. Зато и не чуди што је неко од њих, мало у шали а мало збиљи, стидљиво кроз зубе процедио „мир, очи повадили“. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

И ЗБОГ ПАРА

23

24

МАГАЗИН 10.5.2015.

25

Ресорно министарство потврдило сумње Покрета за Краљево

МАГАЗИН

10.5.2015.

ИЗБОРИ У МЕСНИМ ЗАЈЕ

26

- Државни секретар Министарства за државну управу и локалну самоуправу Иван Бошњак потврдио да је Скупштина града прекорачила овлашћења која јој припадају на основу закона и устава. – Опасност да граду буду ускраћена средства која долазе са републичког нивоа.

– Локални избори 20. децембра? - Листе кандидата за директоре јавних предузећа очекиване. – Синдикат „Водовода“ подржава петог са листе кандидата збори за чланове савета месних заједница су са трогодишњим закашњењем ипак одржани у почетком ове године и поред бројних

И

упозорења да много тога у изборном процесу није било у складу са прописима. У оспоравању бројних потеза организатора избора најагилнији су били

челници Покрета за Краљево, а потврда да су били у праву ових дана стиже из Министарства за државну управу и локалну самоуправу од кога

је тражено појашњење бројних нејасноћа. Иако су и пре одржавања избора стизала упозорења о кршењу закона, чак и устава, председник Скупштине града као једини меродаван за расписивање избора на то се није обазирао па је, након појашњења ресорног министарства, и даље нејасан статус новоизабраних чланова савета и легалност одлука које су у међувремену доносили. Да Покрет за Краљево није једини који сматра да су представници власти прекорачили овлашћења потврђује обраћање министартству одборника Скупштине града, и председника Месне заједнице Грдица, Рада Ерца. На њихове адресе

је ових дана стигао одговор државног секретара Министарства за државну управу и локалну самоуправу Ивана Бошњака у коме се јасно ставља до знања да је Скупштина града прекорачила овлашћења која јој припадају на основу закона и устава. То се првенствено односи на формирање комисије која је као регулаторно тело координирала рад на терену, у Покрету за Краљево верују да припадницима странака владајуће већине који су пошто пото настојали да, не бирајући средства, обезбеде власт у што већем броју месних заједница, јер би то могло у значајној мери да утиче на резултате локалних избора

који се очекују најкасније на пролеће наредне године. Како је месна заједница интересно удружење грађана органи локалне самоуправе немају над њом никакве ингеренције сем што је обавеза председника да распише изборе. Како је у периоду пре избора учињено много тога што се коси са прописима, а што је потврдио и државни секретар Министарства за државну управу и локалну самоуправу, у Покрету за Краљево потврђују да су избори за чланове савета месних заједница ништавни. То је повод за захтев да председник Скупштине града што пре закаже сед-

Фото: М. Радовановић

ЕДНИЦАМА НИШТАВНИ?

27

МАГАЗИН

10.5.2015.

ницу локалног парламента како би се изборни процес увео у правне токове и у поновљеном процесу били изабрани легитимни чланови савета месних заједница. Поновљен је и став да су за одлучивање о томе на који ће начин, и под каквим условима, бити организовани избори за чланове савета месних заједница меродавни једино њени оснивачи, а то су грађани који живе на одређеној територији.

- Консеквенце ће зависити и од нас који ћемо предузимати одређене правне процедуре да их натерамо, а уколико не поступе по захтеву министарства постоје последице које се односе на финансијска средства које треба вратити граду. Уколико не желе да поступе по налогу министарства очигледно да у овој земљи нешто није у реду. Није први пут да се устав не поштује. Навикли смо да устав, без обзира какав је, не поштује врх државе, али нисмо знали да ће та болест тако брзо да се прошири и на остале нивое и структуре власти – каже др Јовашевић Одговор државног секретара ре-

28

сорног министарства стигао је на адресе Покрета за Краљево и председника Месне заједнице Грдица, а др Јовашевић верује и на адресу Скупштине града. Док о томе не добије потврду постоји сумња да нешто не штима на релацији између локалне самоуправе и министартсва. Бројне информације, најчешће контрадикторне, којима се грађани бомбардују сваког дана преко различитих медија, са различитим интересима, стварају конфузију и, након великих очекивања, склоност да прихвате превару на основу празних обећања. То је повод за још једно упозорење пред долазеће локалне изборе, а добро обавештен др Јовашевић потврђује да ће бити одржани 20. децембра кад и покрајински у Војводини. Иако је по информацијама које има одлука донета у понедељак званичне потврде још нема што је још један повод за став о могућим манипулацијама. Због тога из Покрета за Краљево стиже упозорење грађанима да добро размисле пред излазак на политичко тржиште, а кад буду бирали представнике у ло-

калним органима власти направе биланс између обећаног и реализованог.

Јавна предузећа Годинама у назад се као највећи проблем у функционисању јавних предузећа истиче партијско запошљавање. Због тога се са великим нестрпљењем очекивало расписивање конкурса за директоре јавних предузећа мада нико није гајио превише илузија о томе да политика неће добро умешати прсте. Иако је рок за подношење пријава одавно прошао тек недавно су се појавили резултати рангирања о којима би требало да расправља Скупштина града. Листе кандидата за директоре у Покрету за Краљево сматрају очекиваним и поред чињенице да се чак у два јавна предузећа на њима налази само по један кандидат. У оба случаја ради се о кадровима Социјалистичке партије Србије који су и до сада били на овим функцијама.

- Избор се свео на по једног канди-

дата што је био интелигентни циљ владајућих структура унутар СПС. Они су у томе успели, али је морално питање да ли то треба прихватити или не. Очигледно је да нису трпели конкуренцију, и да су предложили кандидате који евентуално могу да прођу, па улазе релаксирани у изборну утакмицу која има финале на седници Скупштине која буде бирала директоре. Са друге стране поставља се питање избора у „Водоводу“. Један од актуелних директора, или помоћника директора, приморао је председника синдиката да изборној комисији напише писмо у коме се тражи да директор буде искључиво члан предузећа. Да сам на месту градоначелника, тужиоца или шефа полиције, одмах бих послао истражне органе да провере шта се у том предузећу догађа кад пишу таква писма, синдикат прекорачује овлашћења па председник шаље допис, а да се пре тога није консултовао ни са чланством – каже др Јовашевић. Ситуацију компликованијом чини сазнање да синдикат подржава актуелног директора који је тек пети на

ранг листи кандидата што је повод за питање „зашто је човек који је један од најгорих кандидата уопште толико дуго био на функцији директора у том јавном предузећу и докле га је довео“. Ситуацију интересантном чини избор директора Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“, јер су на листи два кандидата Српске напредне странке што наводи на закључак о постојању две струје у оквиру ове политичке групације. Због тога се са посебним интересовањем очекује седница Скупштине града која би требало да потврди јединство, или нејединство, одборничке групе Српске напредне странке. У Покрету за Краљево могућом најављују поделу што би пружило могућност опозицији да одигра значајну улогу у избору директора бар неких јавних предузећа. Дугогодишњи директор Јавног енергетског предузећа „Топлана“ које је, по тврдњама некадашње Г17 плус а касније Удружених региона Србије чији је био члан, словило као најбоље у Србији, није поднео валидну документацију. То је створило простор да кан-

дидати за директора буду правница и технички директор овог предузећа коме је, пред четворогодишњи мандат, до пензије остало само годину и по дана.

- Нови стари директор у „Путевима“ је очекивани избор не због компетенција него због његове штедљивости, јер није допуштао да будемо сведоци бахатих понашања функционера овог предузећа по кафанама. Да су тако наставили сигурно би имали значајне проблеме, па морају да буду захвални овом који је добио пролаз, јер неће моћи да руинирају своје здравље седећи по локалним бирцузима – каже др Јовашевић. Новог директора очекује и Општинска стамбена агенција, јавно предузеће које, према ономе што годинама у назад стиже из Покрета за Краљево, не би требало ни да постоји. За директора је предложена чланица Градског већа, која се на овој функцији налази тек од друге половине претходне године, што опет потврђује уплетеност политике у изборни процес. Т. Радовановић

29

Српски отаџбински фронт

МАГАЗИН

10.5.2015.

ПРОТИВПРИРОДНИ БЛУД ЕКОНОМИЈЕ

30

Фото: М. Радовановић

- Од скоро две милијарде евра профита, колико су током прошле године из Србије изнеле стране компаније, могло би да се отвори 200 хиљада нових радних места. - Ако се штеди нема привредне активности, а ако нема привредне активности не може ни да се пуни државна каса, па би се у таквој ситуацији и економски много јача и стабилнија земља суочила са проблемима. - Не троше Немци зато што су богати, него су богати зато што троше. - Све израженија потреба да се минимална цена рада повећа бар за половину, а потом на сваких шест месеци за додатних 20 до 40 одсто, како би за четири године достигла вредност потцењене потрошачке корпе која тренутно износи 67 хиљада динара. - За исплату зарада и трајна обртна средства приватницима неопходни кредити са фиксном каматном стопом од 5 посто у трајању од десет година без икакве индексације или везивања за страну валуту. - У економском домену је могуће остварити позитивне помаке у врло кратком року под условом да дође до промене власти која води погрешну и по државу лошу политику

31

д тренутка кад је посланик Српске напредне странке др Радослав Јовић потврдио да је Краљево слепо црево Србије овај израз се све чешће, и слободније, користи за појашњење ситуације у којој се налаза град. Пред тек којом десетином присутном на недавном представљању Српског отаџбинског фронта потврђено је да се држава, са њом и локална заједница, налазе између путева који се граде ка западу и неких других заборављених који су изграђени према истоку. Краљево је познато и по томе што има највише незапослених, што најмање новца издваја за медије и културу, што је у граду реализовано најмање успешних приватизација и што се из ових крајева највише и одлази у иностранство. У земљи са све мање разума челници Српског отаџбинског фронта од града до града проносе глас разума који је, верују, потребан и Краљеву. Да ли због лошег информисања, или чињенице да се избор чланова месних одбора Српске напредне странке испречио жељи да скуп буде

МАГАЗИН

10.5.2015.

О

32

одржан у згради Градске управе, па се до последњег тренутка није знало где ће бити, велика сала Пословног центра „Мелос“ деловала је сабласно празна са три четири десетине оних који су дошли да чују Синишу Коваћевића, Драгана Петровића, Жељка Васиљевића и Милорада Илића. Присутнима није требала посебна потврда чињенице да је ситуација која карактерише Краљево иста у целој Србији. Због тога се и овако мали број присутних сматра довољним да се покрене енергија успавана у Краљеву под условом да сваки од њих убеди бар још неколицину других да у Србији нешто може, и мора, да се промени на боље. Као и бројни пре њих и челници Српског отаџбинског фронта верују да за то није потребна Нобелова награда, нити нешто спектакуларно, већ појава нове политичке снаге и нових људи. Од када је пре нешто више од две деценије успостављено вишестраначје је у Србији схваћено на најбуквалнији начин, па на политичкој сцени има чак 102 странке. Свих ових година присутна је и дилема да ли је, или није, исто за кога се бирачи опредељују на

изборима. И док у великом делу бирачког тела влада уверење да је свеједно ко је на власти у Српском отаџбинском фронту настоје да докажу супротно. Оно што је речено у Краљеву потврђује постојање значајне разлике, али и да има људи који знају којим путем Србија треба да иде како би њеним грађанима било боље. Више од превелике памети потребно је мало стрпљења и проста рачуница која показује да би од скоро две милијарде евра профита, колико су током прошле године из Србије изнеле стране компаније, улагањем десет хиљада по једном могло да се отвори 200 хиљада нових радних места. Поразно делује и податак да скоро половину суме представља профит страних пословних банака. У Србији много тога делује поразно, пре свега одлазак све већег броја људи у друге земље. Некада су на листи најпопуларнијих биле Аустрија и Немачка, касније Канада, Сједињене Америчке Државе и Аустралија, а у последње време Дубаи, Саудијска Арабија и друге арапске земље. Овај податак је довољан повод

за закључак о све мањем броју оних који би омогућили Србији да живи и крене напред, па се императивним намеће укључивање нових људи у политичке токове како би заменили оне који већ петнаест година земљу воде стрампутицом. Уместо тога нуди се штедња коју у Српском отаџбинском фронту оцењују као противприродни блуд економије, јер ако се штеди нема привредне активности, а ако нема привредне активности не може ни да се пуни државна каса. У таквој ситуацији, и са све празнијом касом, и економски много јача и стабилнија земља би се суочила са проблемима. Тренутно стање у земљи је последица двадесетогодишњих експеримената људи који немају довољно жеље, воље, стрпљења и знања, или имају лоше намере да у униште земљу пуну потенцијала. Као и многи други претенденти на монопол у спашавању Србије, који све чешће долазе у Краљево, и у Српском отаџбинском фронту верују да све може да се окрене у року од годину дана и да се уместо мало светла на крају тунела,

које наговештавају неке политичке опције, крене ка излазу из њега. Иако је у бурним догађајима који су претходили демократским прменама у октобру 2000. године грађанима Србије обећаван просперитет низ системских грешака након тога утицао је на сузбијање било кавог економског развоја, па је све више оних који тврде да је то резултат расипништва и веће потрошње од производње. Иако се у Србији годишње троши пет хиљада евра по глави становника све више се говори о расипништву, а штедљивим оцењују Немци који троше шест пута више. По оној старој ко је старији, кокошка или јаје, изводи се закључак да не троше Немци зато што су богати, него су богати зато што троше. Великим проблемом сматра се ниска цена радне снаге што неминовно утиче на недовољну количину новца у промету. И док има мишљења да би у супротном била повећана инфлација упоредне анализе са сличним земљама показују да оне имају четири пута више новца у промету и исто толико пута нижу инфлацију. Све наводи на закључак о потреби да се мини-

мална цена рада повећа бар за половину, а потом на сваких шест месеци за додатних 20 до 40 одсто како би за четири године достигла вредност потцењене потрошачке корпе која тренутно износи 67 хиљада динара. Примена би прво почела у приватном сектору, а након шест месеци и у јавном с тим што би код њега у првој години плате остале на истом нивоу јер су знатно веће. Искуство показује да приватници у садашњим условима тешко исплаћују и тренутни износ минималне цене рада са припадајућим доприносима што директно утиче на количину новца у оптицају. Зато се очекује да пословне банке, по налогу Народне банке, за исплату зарада и трајна обртна средства обезбеде кредите са фиксном каматном стопом од 5 посто у трајању од десет година без икакве индексације или везивања за страну валуту. Очекивани резултат би се огледао у повећању привредне активности и повећаној потрошњи на местима где се и данас троши, па ће моћи да буде повећана и цена струје коју ће потрошачи моћи да плате. По овој теорији

33

МАГАЗИН

10.5.2015.

након опоравка јавног сектора на тржишту би ЕПС вредео реалних десет, а не четири или пет, милијарди евра колико се процењује данас, а већу вредност треба да достигну Телеком и нека друга јавна предузећа. Низак обим производње је директна последица слабе куповне моћи становништва, па тек када се она повећа треба очекивати отварање нових производних погона као током деведесетих година прошлог и првих овог века када се, до 2008. године, још веровало у покушај државе да допринесе бољем животу. Две трећине друштвеног производа се остварује у сектору услуга и троши унутар земље, па би се већом потрошњом и у њему повећале зараде а и профит у јавном сектору. У светлу ових чињеница најпогубнијом се сматра штедња која убија привредну активност, па се као градитељи значајних инфраструктурних објеката које су могле да реализују домаћа предузећа појављују странци. Циљ економије треба да буде по-

34

већање привредне активности као директне последице веће количине новца који се троши, а њега нема уз ниску минималну цену рада. Јединим механизмом којим се она повећава сматра се приближавање вредности потрошачке корпе која задовољава минимум потреба становништва. Мањак новца у оптицају неминовно условљава ангажовање страног капитала кроз позајмице по неповољним условима, или инвестиције за које се у више случајева показало да нису најбоље решење. Посебно неповољним сматра се смањење плата и пензија што негативно утиче на могућност становништва да купује, па је и онима који немају много додирних тачака са економијом јасно да се тако неминовно улази у рецесију и затворени круг из кога је врло тешко, или немогуће, изаћи. Велики проблем српске привреде је незапосленост која по многим анализама достиже тридесет одсто, у случају Краљева и који проценат више, а покушаји да се отварање сваког новог

радног места страним инвеститорима субвенционише износом до 10 хиљада евра нису дали очекиване резултате. Поред свега Народна банка која има задатак да утиче на финансијски сектор, и економију уопште, и поред мањка новца у оптицају задржава високе каматне стопе. Искуство показује да су оне неколико пута веће него у другим земљама, а посебно неповољним се оцењује податак да је 85 посто банкарског сектора у рукама странаца. Са високим каматним стопама посустала привреда не може да дође до повољних кредита, који су често хипотекарни, па се све више задужују грађани а паре износе из земље. Иако се једним од главних параметара макроекономије сматра уравнотеженост између инвестиција и штедње показало се да од тога нема много користи кад паре преко страних банака одлазе ван земље. Мерама које би у кратком року могле да дају неки резултат сматра се повећање количине новца у оптицају и смањење референтних каматних

стопа, а то може да покрене Народна банка. Други услов је формирање развојне банке због чињенице да домаћи банкарски сектор у укупном учествује са свега 15 одсто. У таквој ситуацији од државе се очекује да створи развојну банку која ће да кредитира привредне активности, докапитализује постојеће и ојача банкарски систем уместо да продаје његове остатке. Следи повећање плата и пензија, или бар враћање на ниво пре увођења последњих лоших мера актуелне владе, како би се повећао промет роба и услуга и тако кренуло у излазак из рецесије. Иако се извоз сматра значајним за прилив девизних средстава у Српском отаџбинском фронту преовладава уверење да се његов значај преувеличава. То је резултат неолибералне идеологија страних саветника који за велике паре лоше саветују актуелну владу, мада има и мишљења да она више делује на основу сугестија страних сила које на територији Србије интерес земље подређују свом.

Посебно погубним сматра се претерано велики увоз. Иако извоз Србије није мали у односу на укупан домаћи бруто производ увоз је кудикамо већи што се на најнегативнији начин одражава на спољнотрговински биланс који би могао да се уравнотежи бројним мерама и мимо међународних споразума, посебно оних који су прихваћени пред почетак преговора о ступању у пуноправно чланство Европске уније. У Србији је све више евроскептика који питање уласка у Европску унију не виде као питање живота и смрти. Главна одредница је висок стандард становништва, државни интегритет, решавање социјалних и других питања, па тек онда улазак у Европску унију. То не значи противљење уласку у европску породицу народа, али се он у постојећим околностима сматра нецелисходним и због Споразума о придруживању и сарадњи којим су држави скресана крила ускраћивањем прихода од царина, али и других мера које се односе на ограничавање увоза

и фаворизовање домаћих производа. Све је присутније уверење о бројним начинима да се избегну многа ограничења, а да се не одступи од онога што је прихваћено међународним уговорима. У Српском отаџбинском фронту верују да је у економском домену могуће остварити позитивне помаке у врло кратком року под условом да дође до промене власти која, верују, води погрешну и по државу лошу политику. Као и у многим другим ситуацијама, а чинила је то и актуелна власт, обећава се повећање плата и пензија у кратком року, потом повећање производње и оживљавање привреде пре свега у секундарном сектору на шта би се надовезао и терцијарни. Једина препрека на том путу су бирачи које до неких наредних избора, а сви који нису на власти надају се превременим, треба убедити у исправност ставова као основе за доношење коначне одлуке при заокруживању неког броја на гласачком листићу. Т. Радовановић

35

Демократски Ђурђевдан

МАГАЗИН

10.5.2015.

У ЗНАКУ БРИГЕ З

36

- У Краљеву се тешко живи, незапосленост је огромна, 35 посто људи нема посла, од 81 хиљаде радно способних само 25 хиљада ради, а 15 хиљада се налази на евиденцији незапослених. - Све је више високо образованих који напуштају земљу, а Краљево постаје град старих.

- Просечне зараде од око 300 евра су испод републичког просека, а брине и сазнање о ретким породицама у којима бар два члана примају плату. - Спектакуларна обећања актуелне власти су била лажна, па је изиграно поверење које су им бирачи указали на претходним изборима лаве су код Срба прилика да домаћин са пријатељима у миру, здрављу и весељу, обележава сећање на свеца заштитника. Тако је било од вајкада, чак и у најтежим тренуцима српске историје, у време ра-

С

това, немаштине и кризе каква је присутна и у данашње време. Није се много разликовала ни прослава Ђурђевдана као крсне славе Демократске странке у Краљеву. Након сечења славског колача у просторијама

Градског одбора, и кратког обраћање будућег председника Драгана Драговића, на ни мало оптимистичку свакодневицу Краљева подсетила је Љиљана Стефановић, одборница Демократске странке у Скупштини града.

ЗА БУДУЋНОСТ

- У Краљеву се тешко живи без обзира што нас Влада и премијер Александар Вучић убеђују да нам је добро, да никад није било боље, да има пуно пара, да је плата иста као и прошле године. Истина је потпуно другачија, у Краљеву се јако тешко живи, незапосленост је огромна, 35 посто људи нема посла, од 81 хиљаде радно способних само 25 хиљада ради, а 15 хиљада се налази на евиденцији незапослених. Наша деца одлазе на студије у Београд и друге велике градове и обично се не враћају. Све више је високо образоване омладине која напушта земљу, тако да Краљево постаје град старих – рекла је Стефановић. Узрок оваквом стању краљевачке демократе виде у изостанку инвести-

ција и страначком запошљавању. Упркос уредби Владе о забрани запошљавања у јавном сектору је запослено више од 20 хиљада нових радника без обзира на чињеницу да их је и пре тога било више него што је потребно. Међу демократама преовладава уверење да ће број незапослених у значајној мери бити повећан након што се до краја године заврши процес реструктурирања државних предузећа током кога ће велики број запослених бити проглашен за технолошки вишак. Суморну слику свакодневице додатно погоршава смањење плата и пензија које су и пре тога биле мале, а све се на најнегативнији начин одражава на драстичан пад стандарда. Просечне зараде од око 300 евра су испод републичког просека, а брине и саз-

нање о ретким породицама у којима бар два члана примају плату. Све то је добра прилика за поруку бирачима да на наредним изборима озбиљно размисле кад се буду опредељивали да поверење поклоне некој од политичких партија претендената на власт. Повод за то је уверење да су спектакуларна обећања актуелне власти била лажна и да је изиграно поверење које су им бирачи указали на претходним изборима. Из редова демократа који су Ђурђевдан прославили у друштву чланова, симпатизера и представника опозиционих странака у Скупштини града са великом надом у бољитак очекују следећи Ђурђевдан након локалних избора. Т. Радовановић

37

38

МАГАЗИН 10.5.2015.

39

Почела реализација Акционог плана за водоснабдевање

МАГАЗИН

10.5.2015.

КЛИПОВИ У ТОЧКОВИ

40

- На седници Градског већа доста зле крви због рачунице да би сваки од чланова комисије за обилазак 130 локалних водовода могао у кратком времену да заради и 200 хиљада динара што је приближно шестомесечној просечној заради у Краљеву. - Кад год је реч о новцу на површину најпре исплива оно што је најгоре, а то су најчешће лични интереси. - У систему званом партократија струка најчешће бива омаловажена и подјармљена. - Велике одговорности за оно што није урађено није било ни претходних деценија, а и кад је требало некога огласити кривим увек је то била ситна риба осле више спорадичних покушаја да се трајно реши питање водоснабдевања на територији града Краљева Градско веће је прошле године, а на предлог стручних служби, учинило први корак ка решењу овог

П

проблема. На седници од 10. априла, којој је председавао тадашњи градоначелник Драган Јовановић, усвојен је Закључак о потреби израде Акционог плана за решавање питања водоснабдевања на територији града Краљева.

Том приликом је констатована потреба да се дефинишу приградски водоводи који ће бити прикључени на градску мрежу водоснабдевања, већи водоводи као приоритетни за легализацију, мањи сеоски водоводи са динамиком

ИМА ВЕЋ НА ПОЧЕТКУ

легализације, алтернативна изворишта за случај коришћења у ванредним околностима и процедуре за добијање употребне дозволе како би се предали на управљање даваоцу услуге. Образовано је и Радно тело за израду Нацрта Акционог плана у које су поред заменика градоначелника Милуна Јовановића укључени председник Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено комуналне послове, представник Одељења за послове одбране и ванредне ситуације и инжењерско-геолошке и сеизмичке послове, два представника Јавног предузећа Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ и два представника Јавног комуналног предузећа „Водовод“. Иако је за израду плана одређен рок од три месеца он је продужен, па је Градско веће на седници од 11. де-

цембра прошле године разматрало предлог овог плана и упутило га на усвајање Скупштини града. Акциони план за решавање питања водоснабдевања за период од 2014. до 2019. година прецизно дефинише девет активности од којих је прва формирање комисије за обилазак 130 локалних водовода на територији града и израду процене стања са предлогом мера и проценом трошкова. Дефинисане су мере, носиоци активности, циљ, средства, и динамика реализација посла до краја ове године. Важним се чини то да је први пут донет прецизан план са динамиком у коме су тачно дефинисане обавезе свих учесника у процесу, Градског већа, Радног тела и комисије у коју су именовани дипломирани грађевински инжењери Душан Сретовић и Милутин Мандић запослени у Дирекцији за пла-

нирање и изградњу, Радосав Дамљановић и Марко Ромчевић из „Водовода“, Горан Јеремић запослен у Одељењу за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности, дипломирани рударски инжењер Здравко Максимовић из Одељења за послове одбране и ванредне ситуације и инжењерско-геолошке и сеизмичке послове. Осмочлану екипу допуњавају помоћник градоначелника Вукман Ракочевић и члан Градског већа Миљан Васиљевић. Одлучено је да комисија ради у четири групе од којих свака има по два члана. Према првобитном предлогу комисију је требало да чине само проверени људи из струке, али је Градско веће накнадно донело одлуку да у њој буду и два представника локалне власти како би лакше направили везу са политиком која у коначном случају

41

МАГАЗИН

10.5.2015.

треба да аминује све оно што буде утврђено на терену. Чим је на последњој седници Градског већа утврђен састав комисије појавили су се први проблеми. Копља су се ломила око тога колики треба да буде износ надокнаде за рад чланова комисије у којој би свака група требало да изврши увуд у стање тридесетак локалних водовода, али и око тога да ли посао треба да се обави у радно време или ван њега. Иако су сви чланови комисије, сем два члана локалне власти, запослени у јавним предузећима а на радним местима нису активно ангажовани током свих осам сати редовног рада преовладало је уверење да рад у комисији треба одвојити од професионалних обавеза што значи да би контролу локалних водовода морали да раде ван радног времена. Да ли ће то бити у поподневним часовима, у дане викенда или током годишњег одмора не сматра се превише важним као ни

42

то да би злоупотребом овлашћења, а то није необично кад никакве контроле нема, по који пут могли и у току редовног радног времена. У земљи у којој одавно не постоји проблематизовано питање одговорности није никакво чудо да они то ипак приватно одраде у радно време. То је резултат пренебрегавања чињенице да права и одговорност буду у директној размери по систему колико права толико одговорности. Од тога се одавно одустало на свим нивоима, од републичког до локалног, па је због огромне количине власти ова подјармила све што је могла. Током расправе која је по ова два питања трајала више од једног сата било је много различитих предлога, а у сали два Градске управе се осећало доста зле крви због рачунице да би сваки од чланова комисије могао у кратком времену да заради и 200 хиљада динара што је приближно износу

просечне шестомесечне зараде у Краљеву. Зато је одбачен предлог да накнада износи 7,5 хиљада динара по израђеном извештају за већи локални водовод, а прихваћено да то буде 4.500 динара. Тако су чланови комисије ускраћени за по више од сто хиљада, па се оправдано поставља питање да ли ће уопште пристати да раде за понуђену суму. Иако нико са сигурношћу не може да утврди колико је времена потребно за излазак на терен и израду записника са потребним елементима претпоставља се да би рад могао да буде завршен најдуже за три месеца. Из расправе могло се закључити да су и чланови Већа, и они који чине комисију, и пре седнице разговарали о износима накнаде, али не и о томе на који ће начин, и колико квалитетно, бити обављен значајан посао. И овога пута се потврдило да кад год је реч о новцу на површину најпре

исплива оно што је најгоре, а то су најчешће лични интереси. И ма колико се чинило да само обичном народу боде очи податак о брзој заради без превелике одговорности испоставило се да се то чини и добро ситуираном коме никад не смета још мало пара. Зато у ваздуху и лебди стрепња да би именовани чланови комисије одбили да ураде посао за понуђени износ, или да га одраде само формално да би дошли до пара. Они који олако одлучују да потроше милион или два динара мање или више и не помишљају да у Краљеву има довољно стручних и незапослених људи који би то урадили поштеније и за мање пара. Након што комисије, ове или неке друге, утврде тачно стање локалних водовода треба да уследи санација, али тек уколико буде имало довољно пара према утврђеном предрачуну потребних радова. Уколико се у буџет буде слило довољно новца очекује се да би

ребаласном у другој половини године један део могао бити усмерен на оспособљавање водовода према утврђеним приоритетима. У супротном следи одлагање за нека боља времена, или етапно оспособљавање у складу са количином средстава. Са питањем финансирања директно је повезан састав комисије који је овом приликом укључио и два представника локалне власти. Упућени указују на искуства из неких ранијих времена када су неке друге комисије биле састављене само до људи из струке, па је било великих проблема због суревњивости и стављања у фокус онога што добијају као накнаду за извршен рад. Искуство показује да у систему званом партократија струка најчешће бива омаловажена и подјармљена. Онда се обично народу баца прашина у очи, па се скреће пажња на то колико неки стручњак зарађује.

Одлука о усвајању Акционог плана водоснабдевања врло језгровитим и кратким реченицама дефинише поједине етапе реализације активности. Проблем настаје након објављивања одлуке у Службеном листу, а комплетног текста на званичном сајту града, јер иако је испуњена формална обавеза и даље нема показатеља колико је грађана упознато са тим. Ма колико се као основно питање наметао износ накнаде члановима комисије и време у коме би вршили контролу тек треба да се види да ли ће задатак бити обављен у року, а колико ће и коме одговарати поједини чланови за оно што су, или нису, учинили. Велике одговорности за оно што није урађено није било ни претходних деценија мада је било покушаја да се утврди, а и кад је требало некога огласити кривим увек је то била ситна риба. Т. Радовановић

43

Хелп помаже запошљавање

МАГАЗИН

10.5.2015.

ПРВИ КОРАК У

44

- Са 116 хиљада евра немачка хуманитарна организација Хелп помогла 30 припадника маргинализованих група да започну сопствени бизнис.

– У структури корисника донације 17 жена. – Појединачни износи за набавку опреме између 1.500 и 2.400 евра. – Током више од деценије, кроз 20 пројеката, Хелп помогао запошљавање 501 Краљевчана.

– На подручју града смештај за 139 породица. - Укупна вредност пројекта за седам градова и општина, Лесковац, Краљево, Крушевац, Пријепоље, Пожаревац, Владичин Хан и Врање, је 776.622,00 евра емачка хуманитарна организација Хелп присутна је на територији града Краљева више од деценије, а у том периоду је у сарадњи са локалном самоуправом реализован велики број различитих пројеката са циљем да се помогне одређеним категоријама локалног становништа.

Н

Помоћ је пружана избеглим и интерно расељеним лицима и онима који су трпели последице елементарних непогода, али и Краљевчанима који су били спремни да отпочну сопствени бизнис. Тако је кроз 20 различитих пројеката додељен 551 грант у опреми потребној за самозапошљавање, а

током минуле недеље потписани су уговори са још тридесет за започињање микро и малих бизниса. Пројекат „Смањење сиромаштва и унапређење могућности запошљавања маргинализованих и угрожених група становништва са фокусом на Ромкиње у Србији“ финансира Швед-

СВЕТ БИЗНИСА ска агенција за међународни развој Сида, а потписивању уговора са корисницима програма у Краљеву присуствовао је регионални координатор Хелп-а Клаус Мок. Међу корисницима је 17 жена и 13 мушкараца који уз помоћ дониране опреме самостално започињу микро и мале бизнисе у области пољопривреде, услуга и заната, пекари, кројачи, аутосервисери, фризери, козметичари, сакупљачи секундарних сировина. Потписници уговора су већ похађали обавезан пакет пословних обука из области менаџмента, маркетинга и израде бизнис плана, за шта су им приликом потписивања уговора уручени сертификати од стране провајдера обуке Регионалне агенције за просторни и економски развој Рашког и Моравичког округа. Након потписивања уговора следи набавка опреме, а корисници су оба-

везни да региструју делатности у складу са законодавством Републике Србије, обаве десет до петнаест часова рада у корист локалне заједнице, и учествују са 5 одсто за грантове у опреми вредности 1.500,00 евра, а 10 одсто за грантове у опреми вредности 2.400,00 евра. Укупна вредност пројекта у Краљеву износи 116.493,00 евра уз учешће града од 4.725,00 евра. Приликом потписивања уговора посебно је наглашено да се, поред породица у стању социјалне потребе, водило рачуна о укључивању у пројекат особа ромске националности којима је из различитих разлога најчешће ускраћена прилика за запошљавање, па су принуђени на покретање сопственог бизниса. Потврђен је и податак да се Краљево сврстава у ред најпоузданијих партнера ове хуманитарне организације која је на подручју града обезбедила смештај за 139 породица.

Пројекат „Смањење сиромаштва и унапређење могућности запошљавања маргинализованих и угрожених група становништва са фокусом на Ромкиње у Србији“ Хелп спроводи уз финансијску подршку Шведске агенције за међународну сарадњу Сида, а суфинансирају циљни градови и општине Лесковац, Краљево, Крушевац, Пријепоље, Пожаревац, Владичин Хан и Врање. Укупна вредност пројекта за седам градова и општина је 776.622,00 евра. Циљ пројекта је интеграција маргинализованих Рома и других социјално угрожених група становништва у Србији мотивисањем на самозапошљавање и активан приступ тржишту рада кроз радионице, обуке, грантове у опреми и умрежавање. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

45

46

МАГАЗИН 10.5.2015.

47

МАГАЗИН

10.5.2015.

Цунами незадовољства на краљевачкој медијској сцени

48

- Незадовољство после објављивања одлуке о финансирању информисања од јавног значаја. – Медији се окрећу против локалне самоуправе. - Чланови комисије за оцену предлога пројеката којим локална самоуправа суфинансира информисање од јавног значаја у 2015. години елоквенцијом засенили чланове Градског већа. - Ако су у комисији били најбољи представници новинарских удружења оправдано се поставља питање какви су остали? - Оправдана сумња да су паре још једном додељене медијима који не испуњавају постављене услове. - На основу етичког и професионалног новинарског кодекса и искустава паре додељене предлогу пројекта за који чланови комисије тврде да треба да буде одбачен. – Комисија, по признању председника, врло дарежљива

Мирољуб Дугалић

49

Фото: М. Радовановић

обра намера локалне самоуправе да оцену пројеката којима се финансира информисање од јавног значаја повери новинарским удружењима ових дана се враћа као бумеранг, а време тек треба да покаже како ће се то одразити на укупно информисање у предизборној години. Због тога су ваљда и чланови Градског већа препоруку трочлане комисије прихватили као врућ кромпир који би, ако се нешто битније не промени, могао да утиче и на њихову даљу судбину. Једно је сигурно, након објављивања резултата сви су незадовољни и посебно кивни на председника комисије Мирољуба Дугалића кога је предложило Удружење новинара Србије. Сигурно је и да ће се начин извештавања са бројних догађаја мало проме-

МАГАЗИН

10.5.2015.

Д

50

нити што можда и није лоше на прилично униформној сцени на којој се медијима сматрају само телевизије. Повод за такав закључак намеће се на основу одлуке комисије која је у различитом проценту подржала предлоге пројеката, па се поставља оправдано питање колико ће они уопште бити реализовани. И док су се они најнезадовољнији већ жестоко обрушили на локалну самоуправу и председника комисије МагазИн се бави озбиљнијим истраживањем онога што се дешавало у последњих неколико месеци. За почетак објављујемо образложење којим су своје ставове бранили председник комисије Морољуб Дугалић и члан Бранко Вучковић.

Мирољуб Дугалић Поздрављам Веће, јел' чланове Већа. Ја сам вам о овоме већ говорио. Ова... људи је ту било присутно ако не и више тако да се извињавам што ћу одређене ствари да поновим, а они да слушају. Реч је о томе да је комисија која је била у саставу представника Независног удружења новинара Србије Бранка Вучковића, који је ту присутан, и жао ми је што није присутна Марија Обреновић. Она је представница Асоцијације независних медиј... самосталних медија и Локал преса. Била је заузета и баш ми је жао, она је поприлично упућена у ову област, овај пројектног суфинансирања локалних медија. Укратко да кажем, радили смо тако

што смо добили четрнаест пројеката. Разматрани су... разматрано је десет пројеката будући да је ... да три пројекта нису испунили формалноправне услове како је то оценила стручна сарадница. Један пројекат није подржан и девет пројеката је подржано. Да кажем да једна општа оцена те комисије да у пројектима које су приложили власници телевизије, портала и штампаних медија нема нешто богзна ново, мислим и нешто много да кажем креативног. Очигледно су се и колеге ослониле на онај претходни систем начин финансирања, доделе средстава онако како, да кажем волунтаристички, од стране градоначелника уз добру или лошу вољу тако да ту се мало ко потрудио. Углавном је постојеће стање материјализовано у тим

пројектима и с тим се конкурисало јел'. Због тога смо поред оцене тих пројеката што је јел' предвидео и закон и подзаконска акта у смислу правилника, овај... смо узимали у обзир и некакву реалност, па сам у том смислу, ајде да кажем овако, утицао на колеге да се не оцењују баш само пројекти него да мало уважимо и ту реалност односно оно ко, кол'ко и како информише грађане Краљева. Да кажем да је циљ државе био да се подржи да изађе из медија, али да се подржи оно што је добро и што професија што... што... овај... новинарска удружења представници оцене као добро и што је од посебног интереса за одређену локалну заједницу. Е, сад правилно руковођени тиме да неко може да плати пројекат и да

он буде фантастичан, а да при том је неуверљив, је неуверљиво то дал' може бити остварен и да ли може тај циљ пројекта бити остварен тако да, кажем вам, било је... узели смо у обзир и ту реалност. Ми смо донели један предлог. Овај, ја не знам сад дал' да вам читам овај све кол'ко је ко добио новца. Ви то имате. На располагању је било 14,5 милиона, овај... и 14,5 милиона је подељено, 500 хиљада је остављено и то је у складу са пра... законом јел' и правилником о јавном информисању да градоначелник онако по неком дискреционом праву јел' још и то подели како он хоће и коме он хоће. Било је ту неких одмах пошто се овај предлог овај... прочуло се за овај предлог било је ту неких вероватно на-

51

10.5.2015.

МАГАЗИН

52

Бранко Вучковић

равно рачунали смо ми на то да неће бити сви задовољни ... Углавном се говорило о томе како то да неки медији тако утицајан, тако слушан, тако гледан, добио мање од другог. Дакле, није релевантно у овом случају тог суфинансирања пројеката, није толико релевантно то кол'ко је гледан, ако је уопште тол'ко гледан овај... јер важно је нешто друго кол'ко испуњава некакве друге услове осим информисања у смислу едукативном, у смислу формирања нових вредности, у смислу професионалног односа. Ако је неко гледан на широј територији од Краљева он се и тим пројектом може да конкурише у некој бањи и у Крагујевцу и дакле, важно је да покрива територију локалне заједнице у којој је та локална или регионална телевизија, новине, или радио, овај... се налази и ради. Не знам шта да вам још кажем. Дозвољавам, наравно, ту је и колега Бранко Вучковић, питања. Ја, ово је наравно предлог, све ви то можете овај... да промените, да одложите, дакле ви доносите одлуку. Можда по природи ствари ми никад нисмо нешто богзна на истој страни али, можда ја да сам на вашем месту можда би ја другачије, тако да на вама је да донесете одлуку која може бити промењена ал' наравно уз јаке аргументе, јер без сумње изазваће она одређену медијску пажњу. Хвала вам што сте ме саслушали. Ето питања ако има спреман сам да одговорим, ако може колега Бранко градоначелниче да каже и он нешто.

Бранко Вучковић Ево као што је Мишо рекао ја још једном да се представим пошто сам једини човек са стране овде. Ја сам Бранко Вучковић као представник Независног удружења новинара Србије сам био у овој комисији. Иначе сам комшија Крагујевчанин, па прилично познајем медијску ситуацију у Краљеву. Прво бих и у име комисије и у име Независног удружења новинара Србије се захвалио локалној самоуправи која нам је заиста обезбедила изванредне услове за рад. Није ни на

који начин покушала да омета, опструира наш рад или недај боже да врши било какав притисак. Једном речју били сте сјајни домаћини и ја вам се на томе захваљујем. Мислим да сте добили једну да не испадне ово да се само хвалишем, да сте добили једну добру комисију која је поштено и коректно одрадила свој посао и мислим да смо вам олакшали и вама да смо бар мало олакшали посао који вам сада предстоји. Ако је и било неких проблема после значи увек кад се деле паре, то ви боље знате од мене, увек је неко незадовољан. Очигледно је да, пошто је ово ако сам добро информисан први пут да се пројектно дели новац, на-

Главни задатак медија јесте да подстиче грађане на контролу власти, дакле да подстиче грађане да контролишу оно што ви радите и како њихов новац трошите. М. Дугалић

равно људи нису најбоље били упућени у то, па смо ми више имали да као предлоге пројеката не пројектно финансирати већ програмски оно како је било и раније. И ја сам радио у Радио-телевизији Крагујевац па се обратимо градоначелнику, или Градском већу, или Скупштини, нама треба толико пара и дамо једну уопштену слику да ћемо за те паре урадити то, то, то, то и то, али углавном је најважније да овога пута се финансирају пројекти а не програми целокупни и они се финансирају парама свих грађана града Краљева и морају бити у интересу грађана града Краљева и у самој овој у наслову комисије пише да се то ... како су колеге из стручне службе и написале остваривање јавног интереса у области јавног информисања на територији града Краљева у 2015. години. Значи тај новац који сте ви одвојили који није велики, ја учествујем у још неколико комисија а сутра ћу бити у Великој Плани, која је такође издвојила она је одвојила мислим 13 хиљада, додуше има много мање медија него Краљево. Кажем тај новац који сте ви одвојили ми смо се као комисија потрудили да га заиста што коректније, што боље распоредимо и да задовољимо све потребе при том имајући у виду и вредност тих пројеката да не понављам сада Мишине речи. Може неко да напише сјајан пројекат који после неће реализовати, а ви сте дали паре. Значи, мислим да ова расподела, овако расподељена средства су уствари реално сагледавање и стања тих медија и њихових могућности и наравно било нам много лакше, а сигурно и вама, да имамо много више новца али у целој држави су мере штедње, па морамо и ми из медија да се томе прилагођавамо и да покушамо да новац зарадимо на други начин. Нећу више да дужим, само бих рекао на крају да је комисија радила по закону, по правилнику о суфинансирању који сте ви раније већ донели, да смо радили на основу етичког и професионалног новинарског кодекса и на основу искустава које сви имамо из ранијих комисија и да заиста ето,

53

немојте да схватите погрешно да се популаришемо или хвалимо, да смо бар по општој оцени одрадили добар посао, односно добар посо за вас да вам помогнемо да донесете коначну одлуку и да је комисија све одлуке донела једногласно и да није било великих, великих размимоилажења, јер смо ми за сваки пројекат сваки члан комисије предложио свој предлог буџета за сваки пројекат и онда смо то усаглашавали и верујте сада када бисте упоредили наше пројекте да је то све било разлика ред величина можда сто хиљада динара. Хвала вам још једном, ако буде било питања ту сам овде ја.

чини, можда нешто више, а издвојено је за тај пројекат 3,2 милиона, за радио 600 милиона и ту је реч било о пројекту за култ... овај, а тема је била култура и спорт „Ибарске новости“ 500 хиљада. Тачно је да су они добили 4,3 али је пројекат Краљевачке телевизије све то обухватао у оквиру једног пројекта тако да ту није било битније разлике, а оба пројекта су практично кажем материјализација оног стања постојећег. Ништа ново нису предложили, има много контакт емисија, мало истраживачких, овај... мало пре... неких пројеката у смислу новинарског истраживања и тако то. А што се тиче ове жалбе „Мелоса“ ми смо, он је тамо у том пројекту, а ко-

МАГАЗИН

10.5.2015.

Мирољуб Дугалић

54

Ја се извињавам, заборавио сам...овај ... закључак комисије, а то бих молио ако је могуће наравно ту је финансијер градски јел' закључак комисије је да предложи Већу да такође донесе један такав закључак да се приликом првог ребаланса издвоји барем исти износ средстава будући да град Краљево за разлику од неких других градова који немају... јесте имају то неки градови јавна предузећа па онда испада да се то издваја за та јавна предузећа која нису приватизована и онда испада да су они издвојили далеко више за информисање него град Краљево, али и у односу на оне градове где су приватизоване, где су приватизовани локални медији град Краљево са 0,5 одсто, однсно није то баш ни 0,5 него 0,4 и нешто је поприлично мало издвојио за подстицај и штампаним и електронским и медијима тако да бих молио да Градско веће усвоји један такав закључак да се приликом првог ребаланса барем исти износ издвоји, преусмери и подели и локалним медија, медијима такође у смислу суфинансирања пројеката. Пошто је било помена око Телевизије Краљево и три пројекта то је тачно да је три пројекта било и ми нисмо то штеловали што би се казало, па да буде исто него је за телевизију тражено око 3,5 милиона колико ми се

Сваки медиј има право на свој начин из свог угла да посматра неки догађај. Само је важно да се држи неколико ствари, то је истинитост, објективност и благовременост. М. Дугалић

леге су, нарочито та колегиница, јер је стручнија била за оцену тих пројеката, похађала је чак и неки курс и све то, он је предложио пројекат који је комисија овако да кажем оценила као баш пројекат, пројекат какав не треба да буде и очигледно се то ослањало само да се задовољи форма тако да је колегиница, ево Бранко је ту, била предложила у старту да се одбаци такав пројекат. Наравно, уважавајући некакву реалност после смо били дошли до два милиона, па се онда некако још да се то повећа тако да тај пројекат ако би добио иста, ист... био подржан истим износом то би онда било оно суфинансирање по старом моделу дај му, није важно шта предлаже. Мислим, ето то је овако одговор. Мислим да смо били врло дарежљиви у том погледу, али нисмо могли више. Главни задатак медија јесте да подстиче грађане на контролу власти, дакле да подстиче грађане да контролишу оно што ви радите и како њихов новац трошите. Због тога је контрола остварења ових пројеката није препуштена комисији која је делегирала, мислим да би ту било мало формално правних проблема, овај ... није препуштена комисији које је делегирала, које су делегирала удружења, новинарска удружења, већ онима који доносе одлуку што значи већу, извршној власти и на крају законодавној. Дакле, треба и неопхподна је та контрола. Могуће је.. и чак мислим да би требало не само једном годишње можда неки пресек и на пола године у смислу упозорења, али то мора да чини онај ко доноси коначну одлуку, односно ко располаже новцем пореских обвезника. И друго, не слажем се председниче Скупштине на вашем инсистирању на униформност у смислу извештавања. Сваки медиј има право на свој начин из свог угла да посматра неки догађај. Само је важно да се држи неколико ствари, то је истинитост, објективност и благовременост. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

55

56

МАГАЗИН 10.5.2015.

57

10.5.2015.

МАГАЗИН

Стипендије за педесет најбољих студената

УГОВОРИ УМЕСТО ПАРА 58

Фото: М. Радовановић

- Педесет најбољих студената потписом на уговор о стипендирању стекло право на десет месечних износа од по десет хиљада динара.

– Од 153 студента који су испуњавали услове конкурса право на стипендију остварило само педесет. – Иако је од почетка школске године прошло седам месеци још није извесно када ће бити исплаћене стипендије. – Просечна оцена педесет најбољих између 10 и 9,56. – Начелник Градске управе повољном за студенте сматра чињеницу што стипендије толико касне

59

10.5.2015.

МАГАЗИН

60

а у раду локалних органа власти често по нешто касни ових дана се уверило више од 150 најбољих студената који су са нестрпљењем очекивали резултате конкурса за доделу само педесет стипендија које, као и неколико последњих година, додељује локална самоуправа. Иако се наставни део школске године ближи крају тек су првог дана ове недеље потписани уговори, а на по десет хиљада динара за сваки месец од октобра 2014. најбољи студенти ће још морати да причекају. Упркос томе потврђено је да локална самоуправа сваке године показује спремност да препозна и награди оне који су то заслужили захваљујући успеху на студијама. И док онима који током претходних година студија нису могли да остваре

Д

просечну оцену већу од 9,56 остаје да до наредног конкурса поправе успех студенти који су показали боље резултате верују да ће њих, и оне који би ускоро могли да отпочну студије, потез Градске управе додатно стимулисати на рад. Превише оптимистичким се чини уверење једног од добитника о настојању града да најбоље задржи у локалној средини, јер је то у обостраном интересу. Град Краљево сваке године расписује конкурс за доделу стипендија најуспешнијим студентима, а према одлуци Скупштине града једини критеријум за то је просечна оцена у претходној години студија. На право за једну од 50 стипендија пристигле су 153 пријаве, а чињеницу да је само

једна била неблаговремена начелник Градске управе Милош Петровић тумачи пуном подршком студентима „у смислу да све пријаве буду комплетиране и благовремене“, ма шта то значило.

- Одељење друштвених делатности је овом приликом пружило праву подршку, а чињеница да није било неблаговремених пријава, или пријава које су одбачене из техничких разлога, говори о напору Градске управе да што ширем кругу студената буде доступан овакав вид помоћи – објаснио је Петровић. Иако од расписивања конкурса до објављивања резултата није било проблема, сем једне жалбе која се односила на начин рангирања студената, стипендије касне а још нико не може

да потврди када ће бити исплаћене. То је по начелнику Градске управе добро због чињенице да ће студентима бити исплаћено и по неколико месечних износа одједном. По реакцији једног од присутних родитеља Градска управа би могла да разматра и могућност исплате зарада својим радницима са закашњењем од неколико месеци. Тако би остало више пара по основу камата на средства која стоје на рачуну, а и радници би могли боље да искористе кад добију већу количину одједном. Није само јасно колико би дана након закашњења исплате почели да штрајкују. Да Краљево има добре студенте потврђује чињеница да је разлика између првог и последње пласираног са листе тек четири десета дела оцене, а

да услов са оценом изнад лимита од 8,5 има чак 153 студента различитих факултета, од Полицијске академије до природних и друштвених наука. Градска управа се овом приликом није бавила питањем стипендија које студенти добијају из других извора, већ само успехом постигнутим у претходној години студија, јер према закону о студентском стандарду кад студент истовремено конкурише код надлежног министарства и локалне самоуправе о томе брине надлежно министарство. Начелник Градске управе потврђује да се десет хиљада месечно током школске године и не сматра стипендијом у правом смислу те речи већ више видом помоћи, јер локална самоуправа није у могућности да добит-

ницима обезбеди радно место. Велики број оних који су успели да се пробију међу првих педесет на листи потврђују да би се радо одрекли овог вида помоћи током свих година студија кад би били сигурни да ће након тога добити запослење. Овако су принуђени да посао траже ван Краљева ма колико градоначелник Томислав Илић тврдио да ће се потрудити да им обезбеди радна места у граду. Скромне могућности буџета не дозвољавају веће износе, нити већи број корисника, ма колико да се сваке године понавља прича о могућности да буде проширена листа и повећан појединачни износ. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

61

62

МАГАЗИН 10.5.2015.

63

Две деценије са младим талентима

МАГАЗИН

10.5.2015.

СА СЛИКАМА НА ПУТУ ОКО СВЕТА

64

- О изложбама током две деценије сведочи око две хиљаде новинских текстова објављених у 30 држава, 150 краћих и дужих филмова снимљених у различитим деловима света и 30 хиљада фотографија са изложби којима је присуствовало седамдесет амбасадора земаља са свих континената. - Михаило Лишанин је од пристиглих радова направио 230 изложби у 30 држава, а од 110 оних из којих су пристизали радови посетио 71 са свих континената сем Аустралије. – На отварању изложбе у Краљеву мање деце него у Гамбији. – Изостало присуство чак и оних чији су радови изложени

Михаило Лишанин

65

Фото: М. Радовановић

еценију и по трају напори Михаила Лишанина да ликовну понуду Краљева обогати радовима учесника међународног конкурса за младе таленте коју је покренуо пре пуне две деценије. У том периоду је на конкурсу учествовало 130 хиљада младих између пет и двадесет година из 110 држава са свих континената. Кад је 1990. године основао приватну фирму у Словенији Лишанин није ни слутио да ће бити сврстан међу организаторе десет највећих манифестација овог типа у свету. Случај је хтео да га трговина сликарским материјалом доведе у контакт са великим бројем педагога Словеније који су потврдили да на простору ове републике не постоји ни један часопис који се бави ликовном културом. Уједно је потврђена потреба за конкурсом који би обухватао ликовно стваралаштво деце словеначких основних школа. Идеју је у старту подржало пет стотина школа и ликовних педагога што је било повод за покретање часописа „Ликовни свет“ који је после непуне три године превазишао границе матичне државе и дистрибуирао се на територији двадесетак других. Часопис је почео да објављује међународне конкурсе који се расписују у целом свету, а везују се на сликарство, вајарство, графику и дечје стваралаштво. Управо ово по-

МАГАЗИН

10.5.2015.

Д

66

следње било је повод да 1995. године прву пут буде расписан конкурс за избор најбољих ликовних радова словеначке деце. Само две године касније могућност да вештину баратања сликарском четкицом укрсте са вршњацима из Словеније пружена је ученицима основних и средњих школа из других република бивше Југославије. Резултати су били видљиви већ након годину дана кад су се међу награђенима у некој од категорија нашли и радови ученика основних школа из Србије. Међу првима су били Суботичани чији је ликовни педагог својевремено проглашен најбољим у Југославији. Колико је идеја о организовању конкурса добро прихваћена у свету говори чињеница да су из бројних земаља почели да стижу позиви за гостовање изложбе награђених радова. Томе је у значајној мери допринело и сазнање да су аутори награђених радова по правилу позивани на отварање изложбе следеће године када им је уручивана награда. Двадесетогодишње искуство доказује да се тајна успеха сем идеје састоји у великом раду и доброј организацији.

- Ништа не може да се реализује ако немаш идеју и ако иза ње не стоји велики рад, напор и организација. Кад сам видео конкурс у Битољу моја идеја

је била да направим нешто слично. Обавеза да оцењивање радова врши међународни жири, састављен од академских сликара и искусних ликовних педагога који раде са децом, а да на отварање изложбе позовем децу која су награђена, изискивала је значајна материјална средства која нисам имао. И поред тога деца су о свом трошку долазила са свих континената, из Аустралије, Ирана, Индије, Јапана, Кине, из Сибира и најудаљенијих делова планете што ову манифестацију чини још већом. Све што се дешавало током две деценије је документовано, а сада спремам материјал за мало публикацију са хиљаду фотографија на око 500 страна – каже Лишанин. О свему што се дешавало током две деценије сведочи око две хиљаде новинских текстова објављених у 30 држава, око 150 краћих и дужих филмова снимљених у различитим деловима света и око 30 хиљада фотографија са изложби којима је присуствовало седамдесет амбасадора земаља са свих континената. Податак да се сваке године наградама окити највише два одсто аутора радова који приситигну на конкурс довољно говори о јакој конкуренцији у свакој од три старосне категорије. Да је ситуација у култури слична у скоро свим земљама региона сведочи податак да ресорна министарства, ни културе ни просвете, никад нису подржала овај пројекат чија би судбина била много неизвеснија да помоћ није пружила општина Цеље препознавши у њему добар начин за своју промоцију. Осим што се за њега чуло у 110 земаља није занемарљив број посетилаца који у овај град сваке године стижу из различитих делова света баш због изложби чијим отварањима присуствује по 300 људи и бар 15 амбасадора. У замку цељских грофова из 14. века 2000. године је установљена Дечја галерија, у то време једна од само петнаестак у свету. На око две стотине квадрата сваког месеца је у њој нова изложба награђених радова, или гостујућа из неке од земаља учесница, а

67

МАГАЗИН

10.5.2015.

није редак случај да ликовни педагози и директори музеја након посете Цељу пожеле да их виде у својим срединама. За двадесет година Михаило Лишанин је од пристиглих радова направио 230 изложби у 30 држава, а од 110 оних из којих су пристизали радови посетио 71 са свих континената сем Аустралије. Изложба најбољих радова са конкурса на тему коњи 2000. године у главном граду Русије Москви је, упркос плану да траје месец дана, седам пута продужавана на по још толико због великог интересовања деце која су долазила да је посете. Свих ових година на конкурсима се смењује пет тема, коњи, мртва природа, замкови и културна баштина, а последњих године одевање и фолклор. Више од бројки које потврђују углед грађен две деценије радује сазнање о бројним учесницима који су

68

касније у својим земљама постали признати ликовни уметници и педагози, па сада на конкурс шаљу радове својих ученика.

- Успео сам да радове младих између пет и 20 година по два пута покажем у Паризу, Техерану и Хонг Конгу, а пет пута у Москви. На другом конгресу Унеска у Сеулу сам са мојом колекцијом представио ликовно стваралаштво деце из 80 од 210 регистрованих држава. Од укупног броја је око 130 озбиљних док су остало острва са по пар хиљада и мале државе са 500 хиљада становника – каже Лишанин. Иако је као Краљевчанин везан за земљу из које је отишао давно данас не може да се похвали сарадњом са школама у Србији, а разлоге види у помањкању интересовања ликовних педагога да раде са децом на начин као што су то чиниле старије колеге. Од преко хиљаду школа радови су у по-

четку стизали само из тридесетак да би се и тај број смањио за трећину од којих је тек половина основних. Свака посета Краљеву током две деценије показала се као још једна у низу безуспешних покушаја за анимирање ликовних педагога да пошаљу дечје радове на конкурс. Лишанин потврђује да ово није проблем само Србије већ и других земаља региона у којима се број часова ликовног васпитања стално смањује што евидентно утиче на квалитет радова. Иако је четрдесетак изложби организовано у градовима који имају по неколико милиона становника значајним се сматра чињеница да је део радова ове године уврштен у мајски Дечји ликовни салон у Краљеву. Изложба је реализована након деценију и по безуспешних покушаја да се културни посленици убеде у оправданост потребе за једном оваквом манифе-

стацијом. Лишанин признаје да је после распада Југолавије желео да преко часописа „Ликовни свет“ промовише српску културу и град у коме је рођен, али у Краљеву није било интереса за нешто тако, а разговори о организовању изложбе су интензивирани током последњих пет година.

- Изложба није смостална него саставни део мајског салона ликовних радова краљевачке деце. Изложено је 40 награђених радова из моје колекције, а пошто је изложба на тему етнолошких одела и фолклора прихватили су да ове године и краљевачки ученици од петог до осмог разреда обраде исту тему како би се направила компарација између њих деце из других делова света. Договорили смо да десет радова краљевачке деце уђу у саставни део мог конкурса за ову годину у једној од

категорија, до 10, од 11 до 15 или 17 до 20 година. Имам информацију да се већ накупило седам до осам хиљада радова из 40 држава, а награђује се по 50 у свакој старосној групи што не значи да ће и неки од ових бити награђена, мада сам видео да има добрих – каже Лишанин. Искуство показује да квалитет радова из године у годину варира, па је члановима жирија у појединим ситуацијама веома тешко да одлуче коме да доделе награду, па често одлучују нијансе, потез четкице, положај сунца или руке. Показало се да између неколико хиљада није превише тешко извојити тек коју стотину за шири избор, али је претешко изабрати само по 50 у свакој од старосних група. О уједначености квалитета у појединим случајевима сведочи и податак да је жири доделио и пет равноправних првих награда.

Искуство сведочи о значају који поједине државе придају дечјем стваралаштву, а потврђује да далеко предњачи Руска Федерација, па земље бившег Совјетског савеза Украјина, Казахстан, Азербејџан, Литванија... потом Румунија. Слабијим су се показали радови деце из западних земаља код којих је смањен број часова ликовног васпитања. И док је код оних са истока проблем како из масе добрих изабрати најбољи код ових других се састоји да из масе лоших треба наградити по који како би се деца стимулисала на даљи рад. Протеклу годину су обележиле две веома успешне изложбе у Гамбији и Гани чија су деца почела да учествују на конкурсу радовима техником дрвених бојица на обичном папиру што се показало значајно тежим од акварела или темпере. Посета уметничком одељењу једне школе у Гамбији сведочи о

69

МАГАЗИН

10.5.2015.

цртежима на кори неке врсте бундеве која осушена има велику чврстину, па се користи за израду различитих употребних предмета. Сем што се од мањих праве кашике, а од већих тепсије и лонци, није реткост да се користе за ношење воде или као шлемови на градилиштима, а кациге је осликавало цело одељење уметничке школе у којој није било ни једног комада папира.

- На конкурс се шаљу радови на папиру, па сам им купио папир и бојице. Кад су насликали то што се од њих тражило видео сам да су погодили тему, али су радови толико невешти па не могу да конкуришу деци из других делова света која иду у уметничке школе. Два таква рада су изложена и у Краљеву, могу по квалитету да се пореде и са неким краљевачким, али су за њихов начин живота, околину и државу у којој живе фантастични – каже Лишанин подсећањем на две изложбе у Судану које су на њега оставиле незабораван утисак. У сукобу различитих интереса и борби за превласт над богатим налазиштима нафте у овој земљи највише страда локално становништво, посебно Нуби чијих је седам хиљада

70

деце смештено у насељу под патронатом Црвеног крста. Њихова је школа смештена испод надстрешнице покривене травом и сламом насред поља на коме из песка пробија тек по која травка. Деца седе у песку а учитељ штапом испише слово које они настоје да исцртају испред себе, да би по завршетку часа отресли руке, изравнали песак и отишли кући. У таквој школи изложени су радови са конкурса окачени о рогове који држе сламнати кров школе без зидова. Деца су са пажњом посматрала цртеже, а са још већом слушала учитеља који је објашњавао шта је шта од онога што никада нису видели у животу, а ко зна да ли ће. Друга изложба је постављена на канатама камиона Црвеног крста. Лишанину никад није сазнао одакле су деца дошла, а било их је више него на отварању мајског ликовног салона у Краљеву где се очекивао долазак бар оне деце чији су радови изложени. Изложбе овог типа су и прилика да ликовни педагози на конкретним примерима ученицима покажу различите технике сликања, укажу на добре и лоше стране сваког појединачног рада.

У Русији постоји велики број уметничких школа, музеја и галерија у државном власништву, па је приватном субјекту веома тешко да излаже у њима. Један од ретких је Михаило Лишанин који овог 13. маја отвара пету изложбу у Москви. Прошле године је постављена на 120 квадрата, а ове године на преко 200 у новој галерији. Иложба траје до новембра како би што више посетилаца могло да јој присуствује, а слична са радовима деце из сто различитих земаља планира се и у Краљеву. Михаило Лишанин је члан великог броја међународних комисија за оцењивање дечјих радова, члан бројних жирија и председник једног од њих и ма колико све звучало прилично невероватно читава наредна година је унапред испланирана због учешћа у њима. Ове године је био принуђен да откаже учешће на једном 50 година старом конкурсу, али је уверен да ће се организаторима одужити већ следеће године. До тада преостаје да још мало мотивише краљевачке ликовне педагоге за учешће на конкурсу који би након одласка у пензију могао да буде пресељен у Краљево. Т. Радовановић

71

72

МАГАЗИН 10.5.2015.

73

74

МАГАЗИН 10.5.2015.

Драмска секција КУД „Абрашевић“

- Након премијерног извођења представе за децу „Ко је сместио Вуку“ до краја сезоне још једна премијера из позоришног погона Културно-уметничког друштва „Абрашевић“. – Класична бајка „Снежана и седам патуљака“ пред публиком до половине јуна

Фото: М. Радовановић

КО ЈЕ СМЕСТИО ВУКУ?

75

д септембра 2009. године кад је после вишедеценијске паузе обновљен рад Драмске секције Културно-уметничког друштва „Абрашевић“ на сцену је постављено девет представа за децу. Вршилац дужности управника овог друштва Драган Пешић потврђује да је то у просеку две премијере годишње чиме не могу да се похвале ни много значајније установе културе. Почетничку обуку управо завршава шеста генерација полазника школе глуме која ће се крајем овог месеца на интерном часу први пут представити публици, а на јавном наступу у оквиру манифестације „Лето код Абрашевића“ првих дана јуна показати у којој је мери савладано глумачко умеће. До краја позоришне сезоне очекује се премијерно извођење још једне представе за децу. То је класична бајка за децу „Снежана и седам патуљака“ која ће сигурно угледати светлост дана, а млади глумци изаћи пред публику до 15. јуна. Текст представе „Ко је сместио Вуку“, коју су на сцени Краљевачког по-

МАГАЗИН

10.5.2015.

О

76

зоришта 29. априла извели чланови Драмске секције КУД „Абрашевић“, редитељу Драгану Пешићу се допао већ после првог читања. На одлуку да је стави на репертоар додатно је утицало сазнање да текст Ђурђе Глигорић није много пута извођен у позориштима, а интересантан је јер прича модерну бајку о Црвенкапи и Вуку каква није позната широј публици. Исто осећање је поделило и једанаест чланова Драмске секције основношколског узраста који се појављују као тумачи исто толико интересантних ликова.

- Рад је све време био интересантан свим актерима што ми је говорило да ће представа сигурно стати раме уз раме са представама „Принцеза Фина и још по неки“ и „Краљевски фестивал“. То су најизвођеније представе Драмске секције „Абрашевића“, а притом је „Принцеза Фина“ најнаграђиванија представа која је својевремено добијала бројне награде у земљи и иностранству. Оптималан период за припрему представе је неких 40 проба, а то је у професионалном позоришном свету

исто толико дана. С обзиром да су ово деца, а не професионалци, они пробају у просеку два до три пута недељно, па је зато ова представа угледала светлост дана након шест месеци рада. После премијерног извођења 29. априла репризни термин ће бити у мају, у Краљеву или неком другом месту, а сигурно је да ће представа бити изведена на манифестацији „Лето код Абрашевића“ која је се од 2008. године традиционално одржава на летњој позорници у дворишту нашег друштва – каже Пешић. Осим Пешића који потписује режију на представи су сарађивали асистент редитеља Биљана Костантино вић и веома драгоцени дизајнер све тла Миле Цвијовић Нецо. Скромне материјалне могућности друштва диктирале су стилизован костим који није подразумевао велике трошкове какве очекује најављена представа „Снежана и седам патуљака“. Представа је изведена у сали позоришта које за то има најбоље услове мада се термин у среду у 19 сати, као једино могућ у овом про-

наши у јуну ове године – каже Пешић. Редитељ је задовољан начином на који је публика прихватила представу, а први знаци задовољства јавили су се у тренутку кад се из гледалишта зачуо смех и аплауз. Да је публика на исправан начин прихватила представу доказује утисак да ни једног тренутка није слабила концентрација, нити попуштала пажња, што је знак да је динамична и да гледалац из тренутка у тренутак жели да сазна шта ће се даље дешавати. Ма колико да су након представе, а то је уобичајена појава после сваког премијерног извођења, уследиле честитке са различитих страна Пешић најдрагоценијим сматра лаичко мишљење обичног гледаоца због кога се представа и прави. Најпоразнијим се овом приликом, а и у бројним другим ситуацијама, доживљава одсуство уредно позваних представника медија који ни овога пута нису показали заинтересованост да пропрате значајно дешавање. Поновило се то у размаку од само десет дана два пута на две значајне манифестације у организацији „Абрашевића“,

премијерном приказивању представе „Ко је сместио Вуку“ и Сусретима ветерана фолклора Србије.

- Поражен сам зато што не знам више шта то треба да се деси да би се привукла пажња медија. Чиме се медији баве и шта пије воду, сензационалистично новинарство, или нешто друго. Да ли неко треба да направи скандал да би завредео медијску пажњу и добио макар део медијског простора – каже вршилац дужности управника КУД „Абрашевић“. У Драмској секцији „Абрашевића“ је укупно 30 чланова који су наступали на различитим сценама пред различитим бројем гледалаца, у великој сали Дома Војске Србије пред више од две стотине што се сматра солидном посетом. Значајније од свега је што су представе Драмске секције прилика да се едукује и ствара млада позоришна публика чиме се остварује основна идеја оних који су одлучили да реактивирају рад секције из које су некада давно проистекле све друге овог културно-уметничког друштва, а и Краљевачко позориште.

Т. Радовановић

стору, није показао идеалним за узраст коме је намењена представа. Упркос томе редитељ је задовољан бројем гледалаца у дворани, али и реакцијом на сваки гег новопечених глумаца. Основни циљ свих који су учествовали у овој, али и другим представама „Абрашевића“ је да се деца што више пута појаве пред публиком у различитим срединама, а Пешић прижељкује да то буде бар два пута месечно.

- Осим тога ће нам бити значајно што ћемо аплицирати за неке фестивале, пре свега на значајни фестивал дечјег драмског стваралаштва Фестивал хумора за децу у Лазаревцу, а затим фестивал ДОПС у Јагодини. Трудимо се да наше мале глумце у току године одведемо преко границе и обиђемо неке од земаља у окружењу. Иако је још рано о томе говорити волео бих да то буде Словенија, можда и Беч, а постоји и сарадња са позорштем из румунског града Сибијуа са којим Драмска секција „Абрашевића“ има потписан уговор о сарадњи. Ми смо у априлу прошле године били њихови гости, а ја сам их позвао да буду

77

78

МАГАЗИН 10.5.2015.

79

МАГАЗИН

10.5.2015.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

80

Врућа потера Уштогљена полицајка слепо поштује правила и покушава да заштити прелепу и темпераментну мафијашку супругу која бежи од потплаћених полицајаца и опасних убица. Полицајка Купер је почашћена и узбуђена због задатка да чува мафијашку удовицу Даниелу Рив на путу у Тексас, где је она и супруг требало да сведоче потив моћног наркобоса. То јој је ретка прилика за рад на терену због чега је одлучна у намери да не разочара надређене. Већ при првом сусрету са Колумбијком постаје јој јасно да задатак није баш лак, јер и пре него што темпераментна Даниела спакује ствари упадају у заседу и она постаје удовица, а вожња од Сан Антониа до Даласа по-

стаје трка за живот под кишом метака. Пре него уопште крену на пут две жене показују тотално неслагање. Даниела сматра да је Купер превише ситна и мала да би је заштитила што од ове тражи да се наметне агресивније него што одговара њеном карактеру. Купер је девојка одрасла уз оца полицајца који је њен јунак, али јој као одраслој постаје јасно да на послу не иде све како би желела па се не слаже са колегама. Управо због тога ће оберучке прихватити задатак за који се покаже да је права прилика за доказивање. Даниела је супруга трговца дрогом навикла на раскош, богатство и све друге благодати које иду са тим. Иако је првобитно са супругом требало да сведочи, а потом уђе у програм заштите сведока, после његове

смрти све се мења па су њих две принуђене да беже. Док се свађају и беже прогони их неколико људи, међу њима шеф полиције и детектив задужен за Риву, али и чланови картела. Филм је сниман у Њу Орлеансу, који је глумио Тексас и Луизијану, а редитељка Ен Флечер и директор фотографије Оливер Степлетон су се уместо дигиталног снимања одлучили за класично које им се чинило елегантнијим. Степлтон је доказао да има осећај за физичку комедију и хумор па је одлично уловио све акцијске сцене са пуно покрета и вратоломије је креирао ЕЈ Ферстер. Филм се приказује до 13. маја у пројекцијама од 22 сата по цени улазнице од 150 динара.

Осветници: Ера Алтрона Термин од 20 сати резервисан је за филм са прошлонедељног репертоара Осветници: Ера Алтрона који се приказује по цени од 300 динара. Кад Тони Старк покуша да пробуди успавани програм за одржавање мира, ствари ће кренути по злу и највећи светски хероји Ајрон Мен, Капетан Америка, Тор, Невероватни Хулк, Црна Удовица и Соко биће стављени на највећи тест док судбина планете буде висила о концу. Кад се страшни Алтрон појави, Осветници ће морати да га спрече да оствари опаке планове и ускоро ће овај невероватни савез прокрчити пут епској и јединственој авантури по целом свету. У филму играју Роберт Дауни Јуниор, поново у улози

Ајрон Мена, Крис Хемсворт као Тор, Марк Руфало као Хулк и Крис Еванс као Капетан Америика. Заједно са Скарлет Јохансон као Црном Удовицом, Џеремијем Ренером као Соколом и уз додатну помоћ Семјуела Л Џексона као Ника Фјурија, Дона Чидла као Џејмса Родса, Коби Смолдерс као агента Марије Хил и Стелана Скарсгарда као Ерика Селвига, тим ће морати поново да се уједини да би поразили Џејмса Спејдера у улози Алтрона, застрашујућег технолошког негативца упорног у намери да истреби људе. На том путу, суочиће се и са два мистериозна и моћна нова зликовца, Вондом Максимоф коју игра Елизабет Олсен и Пиетром Максимофом ког игра Арон Тејлор Џонсон, као и старим знанцем кад Пол Бетани постане Вижн.

Сунђер Боб Коцкалоне Живот у Коралову није могао да буде бољи за вечног оптимисту Сунђер Боба и његове пријатеље, лојалну морску звезду Патрика, заједљивог Лигњослава, веверице научнице Сенди, и љускара капиталисте, Кеба Крабу. Кад се тајни рецепт за Кебину пљескавицу украде, вечни непријатељи Сунђер Боб и Планктон мораће да удруже снаге и пођу на пут кроз простор и време да би пронашли унутрашње супермоћи и поразили опаког Маснобрадог, који има сопствене планове за овај укусни деликатес. Филм се приказује од 16 и 18 сати, а за улазницу је довољно одвојити 300 динара. Т. Радовановић

81

82

МАГАЗИН 10.5.2015.

83

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 10. F 16. МАЈА

МАГАЗИН

10.5.2015.

10. март

84

1497. — Италијански морепловац Америго Веспучи кренуо на прво путовање у Нови свет. Према латинској верзији његовог имена немачки картограф Мартин Валдземилер Нови свет назвао Америка, премда је нови континет 1492. открио Кристифор Колумбо.

1655. — Британци од Шпаније преу зели Јамајку, под шпанском влашћу 161 годину.

1844. — Начелник Министарства просвете у Влади Србије Јован Стерија Поповић упутио свим окружним начелствима допис да се старине шаљу у Народни музеј. Тај датум сматра се даном оснивања Народног музеја у Београду, мада је акт о оснивању донет у септембру.

1865. — Трупе Уније заробиле, у америчком грађанском рату, председника Конфедерације Џеферсона Дејвиса.

1871. — Француска и Немачка у Франкфурту потписале споразум којим

су Алзас и Лорена уступљени Немцима.

1877. — Румунија проглашава независност од Турске.

1881. — Крунисан румунски краљ немачког порекла Карол I Хоенцолерн, први краљ Румуније.

1923. — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Грчка склопиле Конвенцију о оснивању Слободне зоне у Солуну, којом је на 50 година Краљевини СХС припала царинска управа. Нови аранжман Југославија и Грчка потписале 1975. у Атини, с важношћу од 10 година.

1933. — У Берлину, испред Рајхстага, нацисти спалили више од 25.000 књига Маркса, Фројда, Брехта, Ајнштајна и навели да почиње ново раздобље у историји немачке културе.

1940. — Винстон Черчил постао премијер Велике Британије пошто је Невил Чемберлен, потписник Минхенског споразума, поднео оставку. Други светски рат: Немачка без објаве рата напала Холандију, Белгију и Луксембург, а Велика Британија

после немачке инвазије на Данску запосела бившу данску колонију Исланд.

1941. — Хитлеров заменик Рудолф Хес спустио се падобраном у Шкотску у намери да почне мировне преговоре и ухапшен.

1945. — Други светски рат: Совјетске трупе заузеле Праг. Савезници преузели Рангун од Јапанаца.

1954. — Бил Хејли и Комете издају „Rock Around the Clock“, прву рокенрол плочу која постиже прво место на музичким топ листама.

1960. — Америчка нуклеарна подморница „Тритон“ завршила путовање око света које је трајало 84 дана.

1981. — Франсоа Митеран постао председник Француске победивши у другом кругу Валерија Жискара Дестена.

1988. — САД ставиле вето на резолуцију Савета безбедности Уједињених нација којом је Израел осуђен због инвазије на југ Либана.

1993. — Више од 200 тајландских радника погинуло у пожару који је захватио фабрику играчака у провинцији

Након Патом.

1994. — Нелсон Мендела изабран за председника Јужне Африке и постао први црни председник те земље. Италијански медијски магнат Силвио Берлускони постао председник Владе Италије.

1995. — Светска здравствена организација у Женеви саопштила да би узрочник смртоносне епидемије у Заиру могао бити вирус „ебола“.

1997. — У земљотресу у источном Ирану погинуло најмање 1.560 људи.

1999. — Бразил формално дозволио политички азил свргнутом председнику Парагваја Раулу Кубасу и његовој породици.

2001. — Скупштина Југославије ратификовала Споразум о специјалним, паралелним везама с Републиком Српском који су 5. марта у Бањалуци потписали председник Југославије Војислав Коштуница и председник РС Мирко Шаровић.

2002. — Бивши агент ФБI Роберт Хансен осуђен у САД-у на доживотну робију због продаје строго поверљивих докумената Русији.

2003. — Суд у Јемену осудио на смрт Абеда Абдула Разака Камела због убиства три америчка баптистичка мисионара и рањавање једног, у децембру 2002. у једној болници у граду Џибла.

11. март 330. — Римски цар Константин I Велики грчки град Визант прогласио за нову престоницу Римског царства Константинопољ.

1745. — Француске трупе победиле Британце у бици код Фонтеноа и преузеле Холандију од Аустрије.

1824. — Британске снаге преузеле Рангун у Бурми.

1867. — Лондонским уговором загарантоване самосталност и неутралност Луксембуршког Војводства.

1931. — Пропаст највеће аустријске банке „Кредит-Ансталт“ означила почетак финасијског колапса централне Европе.

1949. — Сијам променио име у Тајланд. Израел примљен у Уједињене нације.

1968. — У настојању да оконча жестоке сукобе студената с полицијом премијер Француске Жорж Помпиду учинио уступке студентима.

1973. — Успостављени дипломатски односи Савезне Републике Немачке и Демократске Републике Немачке, чиме је окончано раздобље непризнавања ДР Немачке као суверене државе.

1987. — Премијер Индије Раџив Ганди ставио Пенџаб под федералну контролу због побуне Сиика.

1992. — Због умешаности југословенске војске у сукобе у БиХ, министри иностраних послова Европске заједнице донели одлуку да повуку амбасадоре из Београда и тражили суспендовање чланства Југославије у ОЕБС-у.

1996. — Амерички путнички авион ДЦ9 срушио се у мочвару Еверглејдс на Флориди убрзо по полетању са аеродрома у Мајамију. Погинуло свих 110 путника и чланова посаде.

1997. — Суперкомпјутер компаније ИБМ „Дубоко плаво“ победио светског шампиона у шаху, руског велемајстора Гарија Каспарова, у мечу од шест партија.

2000. — Индија дочекала свог милијардитог становника, у државној болници „Сафдарјанг“ у Њу Делхију рођена девојчица.

2003. — Потпредседник Демократске партије социјалиста Филип Вујановић изабран за председника Црне Горе.

12. мај 1607. — Енглески авантуриста Џејмс Смит основао прво енглеско насеље на тлу Северне Америке, касније по њему названо Џејмстаун.

1888. — Британија успоставила протекторат над Северним Борнеом и Брунејом.

85

10.5.2015.

МАГАЗИН

86

1925. — Врховни совјет СССР-а усвојио први совјетски устав.

1926. — Маршал Јозеф Пилсудски извршио државни удар и успоставио војну диктатуру у Пољској.

1937. — Џорџ VI у Вестминстерској опатији у Лондону крунисан за краља. Церемонију преносила телевизија ББЦ, што је био први пренос.

1943. — Други светски рат: Предајом немачког генерала фон Арнима у Тунису завршене борбе у северној Африци.

1949. — Званично окончана совјетска десетомесечна блокада Берлина, током које је град снабдеван из Савезне Републике Немачке, ваздушним мостом.

1965. — Западна Немачка успоставила дипломатске односе са Израелом, а арапске земље прекинуле односе с владом у Бону.

1988. — Светска здравствена организација објавила да у свету има више од 34.000 оболелих од сиде.

1992. — Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини на заседању у Бањалуци донела одлуку о формирању Војске Републике Српске и оснивању новинске агенције СРНА. Немоћни да спрече ширење сукоба у БиХ, посматрачи Евопске заједнице напустили Сарајево.

1994. — Палестинска полиција стигла на Западну обалу у оквиру припрема да од Iзраела преузме град Јерихон, седиште палестинске аутономије у тој области.

1995. — Власници центра „Рокфелер“ у Њујорку, иза којих је стајао јапански капитал, објавили банкрот.

1997. — Председник Русије Борис Јељцин и чеченски вођа Аслан Масхадов потписали споразум о обустави непријатељстава.

2003. — У два самоубилачка бомбашка напада у Чеченији погинуло најмање 75, повређено на стотине особа.

13. мај 1787. — Први бродови с робијашима кренули из Енглеске према новој колонији, Аустралији, тада кажњеничкој колонији Енглеске.

1830. — Основана Република Еквадор, за првог председника изабран Хуан Хосе Флорес.

1846. — Конгрес САД формално објавио рат Мексику, мада су борбе у Калифорнији почеле неколико дана раније.

1848. — У Сремским Карловцима почело заседање „Мајске скупштине“ на којој су делегати 175 црквених општина из Војводине и Србије изабрали Јосифа Рајачића за патријарха, а пу-

ковника Стевана Шупљикца за војводу. Скупштина 15. маја прогласила Српско Војводство, али аустријска и мађарска влада нису признале српску аутономију.

1887. — У Београду основана Провизорна опсерваторија Велике школе. Оснивањем Републичког хидрометеоролошког завода Србије 1947. Опсерваторија постала његов део.

1888. — У Бразилу укинуто ропство.

1917. — Госпа се указала у португалском граду Фатими. Католичка Црква службено је признала тај догађај.

1944. — Југославенски партизани основали Оделење за заштиту народа (ОЗНА). Тај дан се у бившој СФРЈ обиљежавао као Дан безбједности.

1949. — Први пут полетео први британски млазни авион „Канбера“.

1968. — У Паризу почели званични преговори представника Северног Вијетнама и САД о окончању рата у Вијетнаму.

1981. — На Тргу светог Петра у Риму у атентату рањен папа Јован Павле II. Атентатор Мехмед Али Агџа ухапшен. Пуштен из затвора после 20 година и у јуну 2000. предат Турској.

1990. — У Загребу, на стадиону у Максимиру, на фудбалској утакмици загребачког „Динама“ и београдске „Црвене звезде“ догодио се крвав обрачун навијача.

1994. — Министри иностраних послова САД, Европске уније и Русије у Женеви постигли сагласност о заједничкој стратегији у решавању босанског конфликта.

1999. — Перу и Еквадор потписали документ о разграничењу окончавши шест деценија дуг спор због којег су три пута ратовали.

14. мај 1610. — Верски фанатик убио у Паризу француског краља Анрија IV, првог монарха из династије Бурбона.

1643. — На француски престо дошао четворогодишњи Луј XIВ након смрти оца Луја XIII. Регенткиња је била његова мајка Ана Аустријска, али је стварну власт имао кардинал Мазарен.

1796. — Енглески лекар Едвард Џенер успешно вакцинисао против великих богиња једног осмогодишњег дечака и означио почетак модерне имунологије.

1811. — Парагвај прогласио независност од Шпаније.

1900. — У Паризу отворене друге модерне Олимпијске игре, на којима су први пут учествовале жене.

1940. — Други светски рат: Током преговора о предаји холандске војске, немачки бомбардери разорили су две трећине Ротердама. Погинуло је око хиљаду људи, а 80.000 је остало без кућа.

1948. — Проглашена држава Израел.

1955. — У Варшави потписан уговор о оснивању Варшавског пакта.

1968. — Комунистичка влада у Чехословачкој на челу са Александром Дубчеком објавила почетак широких друштвених реформи, познатих као „Прашко пролеће“.

1973. — Лансирана прва америчка васионска лабораторија „Скајлаб I“.

1989. — Вођа перониста Карлос Менем постао председник Аргентине, победивши на изборима кандидата владајуће Радикалне партије Едуарда Ангелоса.

1991. — Самоубиство је извршила Ђанг Ћинг, удовица кинеског лидера Мао Цедунга, један од вођа „Културне револуције“.

1992. — Главној улици у Београду, улици Маршала Тита, после 47 година промењен је назив у Улицу српских владара.

1999. — У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођена колона избеглица код села Кориша на Косову. Погинуло је 87 особа, међу којима је највећи број деце.

2001. — Савет НАТО одобрио повратак југословенске војске и полиције у сектор Б Зоне копнене безбедности на административној граници између Косова и Србије, почев од 24. маја. Лидер коалиције десног центра Силвио Берлускони победио на парламентарним изборима у Италији и потом формирао 59. италијанску владу од 1945.

2002. — На донаторској конференцији у Њујорку, коју су покренуле УН за прикупљање помоћи за обнову Сребренице, која је током рата у БиХ била енклава под заштитом УН, обећано 5,2 милиона долара за обнову тог града.

2003. — Пред Трибуналом у Хагу почело је суђење групи бивших официра снага босанских Срба, Видоју Благојевићу, Драгану Обреновићу, Драгану Јокићу, оптужених за злочине у Сребреници у јулу 1995. Ирачки званичници саопштили да је из масовних гробница у тој земљи откопано преко 2.200 тела, жртава режима Садама Хусеина. Алжирска војска ослободила 17 европских туриста, које су отели исламски милитанти и држали их два месеца у Сахари. После близу четрдесет година планирања и дебата, отпочели подземни радови на заштити Венеције од тоњења.

15. мај 1536. — Енглески суд је прогласио кривим за прељубу и инцест Ану Болен, другу жену краља Хенрија VIII, и њеног брата лорда Рошфора и осудио их на смрт.

1571. — Татари су освојили и запалили Москву.

1767. — Ђенова је продала Француској острво Корзику.

1796. — Трупе Наполеона Бонапарте ушле су у Милано.

1848. — У Бечу је избио устанак против апсолутистичког режима који је приморао владу да повуче октроисани устав донет 25. априла и да распише изборе.

1918. — Прва авионска пошта у свету кренула је између Њујорка, Филаделфије и Вашингтона.

1923. — Велика Британија признала је Трансјордан под емиром Абдулахом као независну државу.

1940. — Други светски рат: Капитулирала је холандска војска.

1943. — Распуштена је Комунистичка интернационала (Коминтерна).

1945. — Други светски рат: Предајом трупа Независне државе Хрват-

87

88

МАГАЗИН 10.5.2015.

ске Британцима и југословенским партизанима код Блајбурга у Аустрији започиње низ догађаја познатих под називом Блајбуршки масакри.

1948. — Новостворену државу Израел су напали египатски авиони, а са севера и истока либанске и јорданске трупе.

1955. — У Бечу је потписан Аустријски државни уговор којим је окончана десетогодишња савезничка окупација, а Аустрија постала независна република у границама од 1. јануара 1938.

1989. — Совјетски председник Михаил Сергејевич Горбачов објавио је у Пекингу крај кинескосовјетских раскола.

1991. — Едит Кресон постала је прва жена премијер Француске.

1992. — Хиљаде присталица опозиције у Азербејџану заузело је у Бакуу зграду парламента и председничку палату. Наредног дана с власти је збачен председник Ајаз Муталибов који је потом избегао у Москву.

1992. — Током повлачења Југословенске народне армије из БиХ, у Тузли је нападнут војни конвој и Убијено 49 војника.

1996. — Десничарски лидер Атал Бихари Ваџпаји је постао премијер Iндије, пошто је његова Баратија Џаната партија на парламентарним изборима освојила релативну већину. То је било први пут да Хинду националиста добије место премијера. Скупштина СР Југославије сменила је гувернера Народне банке Југославије Драгослава Аврамовића, творца привредне реформе која је почетком 1994. земљу извукла из хиперинфлације.

1999. — Iталија је добила новог председника Карла Азеља Чампија.

2001. — Шеф УНМIК-а Ханс Хекеруп потписао је у Приштини „Уставни оквир за самоуправу на Косову“ и поред противљења Срба са Косова, који су сматрали да тај највиши правни акт покрајине није у складу с резолуцијом УН о њеном будућем статусу.

2002. — Народна банка Југославије саопштила да је динар постао конвертибилан у свим текућим трансакцијама са иностранством, по први пут од 1946, када је бивша Југославија постала члан ММФ.

2003. — Хашки трибунал за ратне злочине почињене у Руанди осудио је на доживотну робију бившег министра информација Елиезера Нијитегека, а бившег градоначелника Лорента Семанзу на 25 година затвора, због учешћа у геноциду 1994. године. Бивши директор највеће аукцијске куће Сотбис А. Алфред Таубам ослобођен је из затвора, у коме је био око годину дана, због „намештања“ провизије са ривалском кућом Кристис.

16. мај 1532. — Шпански освајач Франсиско Пизаро искрцао се с малом групом војника на северну обалу Перуа.

1770. — У Версају се венчали француски престолонаследник Луј, касније Луј XVI, и Марија Антоанета, кћерка аустријске царице Марије Терезије.

1812. — Турска и Русија потписале уговор о миру у Букурешту којим су за српске устанике предвиђени општа амнестија и преговори с турским властима о аутономији Србије.

1881. — У околини Берлина у саобраћај пуштен први електрични трамвај.

1916. — Потписан уговор о тројној англо-француско-руској контроли Палестине ради поделе блискоисточних територија Отоманског царства.

1929. — У Холивуду додељене прве награде Америчке филмске академије, од 1931. познате као „Оскар“, филму „Крила“, глумици Џенет Гејнор и глумцу Емилу Џенингсу.

1941. — Парламент Исланда укинуо уговор с Краљевином Данском, из 1814, по којем је земља под дан-

ском доминацијом, и прогласио независност. Независна Република Исланд проглашена 17. јуна 1944. после плебисцита.

1961. — Генерал Парк Чунг Хи извршио војни удар у Јужној Кореји. Био на власти до 1979, кад га је убио шеф обезбеђења.

1969. — Совјетски васионски брод „Венера 5“ приближио се Венери и избацио сонду која ће слати податке о тој планети.

1972. — Председници СФРЈ и Румуније Јосип Броз Тито и Николае Чаушеску у рад пустили хидроенергетски систем „Ђердап“ на Дунаву.

1974. — Скупштина СФРЈ прогласила Јосипа Броза Тита за доживотног председника државе. Хелмут Шмит постао канцелар Западне Немачке после оставке Вилија Бранта.

1975. — Јапанка Јунко Табеи постала прва жена која се попела на највиши светски врх, Монт Еверест.

1989. — Совјетски председник Михаил Горбачов и кинески лидер Денг Хсијаопинг срели се у Пекингу на Првом кинеско-совјетском самиту, чиме је и формало, после 30 година, прекинут тихи хладни рат те две највеће комунистичке државе. Аутомобилом-бомбом у Бејруту убијени либански верски вођа шеик Хасан Халид и 21 особа.

1991. — Краљица Велике Британије Елизабета, током званичне посете САД, обратила се Конгресу. Прва краљица која се обратила Конгресу САД.

1992. — Рат у Босни и Херцеговини: Повлачећи се из Босне, ЈНА дигла у ваздух бихаћки аеродром под планином Пљешевицом, вредан око шест милијарди долара.

1997. — Председник Заира Мобуту Сесе Секо напустио Киншасу, ка којој су незадрживо надирали побуњеници, чиме је окончана његова аутократска владавина дуга 32 године.

2001. — САД означиле Праву ИРА, део Ирске републиканске армије, као страну терористичку организацију.

89

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

10.5.2015.

У АПРИЛУ ВИШ

90

оследњи седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 27. априла до 3. маја сведочи о знатном смиривању у области криминалитета. То потврђује податак да су инспектори криминалиситичке полиције евидентирали само 21 кривично дело из области општег криминала што је скоро два пута мање него седам дана раније. Изгледа да се активност надележних током недеље свела само на евидентирање, јер су познати изршиоци само пет кривичних дела. У исто време бележи се знатно бурније стање у области јавног реда и мира чему у највећој мери доприноси повећан број туча које у укупном броју од 25 прекршаја партиципирају са 14

П

,док се 11 сврстава у категорију осталих. Ако се о стању у области безбедности саобраћаја закључује на основу броја евидентираних саобраћајних незгода може се констатовати да је ситуација за трећину нестабилнија него у претходном статистичком периоду. Од укупно 12 евидентираних незгода седам су као последицу имале повређена лица, а пет само материјалну штету. Једна особа је задобила тешке телесне повреде, оне су код преосталих шест оцењене као лакше, а материјална штета је процењена на 380 хиљада динара. Тешко је закључити да ли су учесници у саобраћају постали мање опрезни или припадници саобраћајне

полиције ревноснији у обављању свакодневних задатака, али се поуздано зна да је резултат семодневних активности евидентирање 531 прекршаја у овој области што је за нијансу мање од рекордног седмичног броја у овој години. После краткотрајног затишја посла су имали и припадници Ватрогасноспасилачке јединице и интервенисали у гашењу два пожара који су проузроковали материјалну штету процењену на 110 хиљада динара. Статистика Полицијске управе Краљево сведочи да је током априла евидентирано 154 кривична дела од којих се само пет сврставају у област привредног, а сва остала област општег криминала. О успеху инспектора кри-

миналистичке полиције у откривању починилаца сведочи податак да су им познати они који су учествовали у вршењу само 47 ових дела. Иако област јавног реда и мира карактерише 103 прекршаја као повода за ремећење много поразније звучи податак да су то у 51 случају биле туче. У структури 45 саобраћајних незгода оне са повређеним лицима су у малој предности, а о последицама сведочи податак да је у 23 једна особа смртно страдала, 22 су задобиле лакше телесне повреде, док су оне код седам преосталих оцењене као тешке. Материјална штета је премашила два и по милиона динара, а припадници саобраћајне полиције су евидентирали и 2.431 прекршај у овој области.

Иако је по правилу најмирније у области заштите од пожара припадници Ватрогасно-спасилачке јединице су интервенисале пет пута, а процењена материјална штета се опасно приближила износу од два милиона динара.

Тешко повређен мотоциклиста Колико неопрезна вожња може да проузрокује тешке последице сведочи последњи пример који је био повод да припадници Министарства унутрашњих послова ухапсе и приведу вишем јавном тужиоцу у Краљеву возача четрдесетчетворогодишњег З.В. из Рашке који се терети да је извршио

кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја. Осумњичени З.В. је угрозио јавни саобраћај на локалном путу који од Рашке води према Новом Пазару када је, управљајући аутомобилом марке „фолксваген пасат“ краљевачких регистарских ознака, сустигао и ударио мотоцикл краљевачке регистрације којим је у истом смеру управљао двадесетогодишњи возач из Новог Пазара. Возач мотоцикла је задобио тешке телесне повреде због којих је пребачен у Клиничко – болнички центар у Крагујевцу, а судија за претходни поступак Основног суда у Рашки је, на предлог вишег јавног тужиоца, осумњиченом одредио притвор у трајању до 30 дана. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ШЕ ОД 50 ТУЧА

91

92

МАГАЗИН 10.5.2015.

93

Стрељаштво настарији спорт у Србији

МАГАЗИН

10.5.2015.

НАЈУСПЕШНИЈИ ОЛИМПИЈСКИ СПОРТ

94

- Организовано бављење стрељачким спортом везује се за 1887. годину када је основан Стрељачки савез Србије. - Репрезентација Краљевине Србије је први пут 1909. године наступила на званичном такмичењу када је у Хамбургу одржано првенство света. - Годину и по дана пред Олимпијаду у Рио де Жанеиру троје српских стрелаца је већ обезбедило учешће на овом престижном такмичењу. - Стрељаштво се прилагодило времену врхунске технологије која је омогућила да се сва званична такмичења одвијају на електронским метама. – О медаљама на најпрестижнијим такмичењима одлучују нијансе. - Од четири медаље на последњој Олимпијади у Лондону две је припало стрелцима. – Јасна Шекарић стрелац миленијума. - Ако буде наступила на Олимпијским играма у Рију то ће бити њена осма Олимпијада што је у историји олимпијског спорта успело само још једној италијанској кајакашици клоност према оружју у Србији има дубоке корене, а из њих је проистекла и дуга традиција стрељачког спорта који је на овим просторима почео да се развија од средине деветнаестог века. Први подстицај развоју стрељаштва дала је војска, јер је имала интерес да се вештина гађања подиже на виши ниво што је на позитиван начин утицало на борбену спремност војника

С

активног и резервног састава. Стрељаштво је почело да се развија уз помоћ државе која је формирала бројне стрељачке дружине, а за вежбу и такмичења је коришћено војничко оружје. И док су се у Србији углавном користиле војничке пушке којима је наоружавана армија у Европским земљама је полако почело да се користи посебно наоружање прилагођено потребама стрељачког

спорта. Организовано бављење стрељачким спортом везује се за 1887. годину када је основан Стрељачки савез Србије, а стрељаштво егзистира као грански спортски савез. Репрезентација Краљевине Србије је први пут 1909. године наступила на званичном такмичењу када је у Хамбургу одржано првенство света. Исте године је Србија постала члан Свет-

Синиша Машовић

95

10.5.2015.

МАГАЗИН

96

ске стрељачке уније која је била једна од оснивача модерног олимпијског покрета. Стрељачки савез се прилагођавао променама у држави, па је између два рата постојао у оквиру Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а потом Краљевине Југославије. Од завршетка Другог светског рата све до 2006. године постоји као Стрељачки савез Југославије, а од тада па до данас као Стрељачки савез Србије на чијем се челу тренутно налази председник Синиша Машовић. Поред тога што је најстарији стрељаштво је, по броју освојених медаља, и најуспешнији олимпијски спорт у Србији па се сврстава у ред оних који припадају првој категорији. Годину и по дана пред наредну Олимпијаду у Рио де Жанеиру двоје српских стрелаца је већ обезбедило учешће на овом престижном такмичењу. Као и многи други спортови и стрељаштво је временом пролазило кроз различите развојне фазе у покушају да задржи довољан ниво атрактивности што је услов за опстанак у породици олимпијских спортова. И док бројни други то нису успели стрељаштво се прилагодило времену врхунске технологије која је омогућила да се сва званична такмичења одвијају на елек тронским метама што је у великој мери допринело атрактивности која се на најбољи начин манифестује током директних телевизијских преноса.

- Учињено је све да спорт буде што атрактивнији, а то му је недостајало јер није био претерано атрактиван за ширу публику, па су се око њега вртели само они који су били посебно заинтересовани. Кад се гледа спортско стрељаштво ова година је изузетно важна да бисмо освојили одређени број квота како би наша репрезентација имала што бројнију екипу на Олипијади. Освојити олимпијску медаљу у било ком спорту није ни мало лако, а она је право мерило за ове спортове. Олимпијски спорт треба да се вреднује, а и локалне средине треба да га препознају као квалитетан, па без обзира што је сваки спорт мора се имати у виду да, у смислу врхунског кавали-

тета, нису исти олимпијски и неолимпијски спортови – каже Машовић потврђујући интерес Стрељачког савеза да омасовљавањем стрељачке популације и Краљево постане средина која има јаку стрељачку организацију. За постизање врхунских резултата неопходни су одговарајући услови који поред квалитетног такмичара, програма припрема за такмичење и довољног броја наступа у јакој конкуренцији, подразумева и оружје, муницију и спортску опрему одговарајућег квалитета. Искуство показује да о медаљама на најпрестижнијим такмичењима одлучују нијансе, због чега сваки наступ учеснике такмичења доводи у посебно стресно стање. Сазнање да без квалитетне опреме ни најбољи такмичари не могу да држе корак у борби за медаље довољно је да, кад су у питању репрезентативци, и Србија држи корак са светом. Средства за опремање оружјем и муницијом, и припрему за врхунска такми чења, обезбеђују се уз помоћ ресорног министарства чиме не би могли да се подиче удружене организације које су принуђене да у локалним срединама својим способностима допринесу обезбеђењу свега што је потребно. Стрељачки савез нема средстава да удовољи потребама свих деведесет удружених чланица, клубова и стрељачких дружина, које партиципирају у управљању и учествују у одлучивању са два гласа на скупштини. Политика савеза усмерена је на развој стрељаштва и подршку локалним стрељачким организацијама, јер је немогуће значајније привлачење нових чланова уколико се и у њиховим срединама не појављују спортисти у којима ће најмлађи видети узоре и спортске идоле. Значајним у популаризацији стрељачког спорта Машовић сматра и медије којима и поред напора Савеза да буде што боље покривен, и више засту пљен, дуго није било миљеник. Први пут после Светског првенства у Гранади, кад је женска репрезентација освојила златну медаљу у пуцању из пиштоља, а мушка бронзану гађањем из пушке, наступ је адекватно пропра-

ћен. Тријумф најбољих стрелаца поклопио се са освајањем сребрне медаље на Светском првенству у кошарци што је био повод да се организује заједнички дочек и појављивање на балкону зграде Скупштине града Београда. Схватајући значај медија у популаризацији спорта у Стрељачком савезу чине максималне напо ре да бар једна новинарска екипа пропрати најзначајнија такмичења у овом спорту. Колико је српско стрељаштво надмоћно над осталим спортовима сведочи податак да је од четири медаље на последњој Олимпијади у Лондону две припало стрелцима. Ивана Максимовић је освојила сребрну медаљу у гађању малокалибарском пушком, а Андрија Златић бронзану у категорији такмичара који су пуцали из пиштоља. Пред наредну Олимпијаду у Бразилу Машовић незахвалним оцењује било какве прогнозе првенствено због тога што још није позната коначна листа такмичара. Поред Андрее Арсовић, Јасне Шекарић и Иване Максимовић које су већ обезбедиле учешће на Олипијади очекује се да би током ове године то могло да пође за руком и другим стрелцима. Да није лако наћи се на списку учесника Олимпијских игара у било ком спорту потврђује чињеница да се визе оверавају само на такмичењима врхунског ранга, код стрелаца на европском првенству и светском купу. Строга правила су позната, а већ крајем ове године би могло поузданије да се говори у очешћу на најпрестижнијем светском такмичењу. Стопа ма оних који су годинама освајали најсјајнија одличја прикључује се генерација млађих који већ остварују врхунске резултате.

- Ми имамо такмичаре који прате старије стрелце. Јасна Шекарић је једна врста феномена јер је у оквиру Светске стрељачке федерације изабрана за стрелца миленијума. Ако буде наступила на Олимпијским играма у Рију то ће бити њена осма Олимпијада што је у историји олимпијског спорта успело само још једној италијанској кајакашици. Учешће је и прилика да се

према дужини трајања златним словима упише у историју олимпијског спорта. Иако Јасна Шекарић већ има пет олимпијских медаља, што је повод за посебан респект, имамо још неколико квалитетних стрелаца који су у светском врху. То су Андреа Арсовић и Ивана Максимовић у гађању пушком и Зорана Аруновић пиштољем. Имамо нови нараштај млађих стрелаца пушком од којих очекујем да се избрусе у скорије време, али и неколико стрелаца пиштољем поред искуснијих Андрије Златића, Дамира Микеца и Димитрија Гргића. Поред екипе спре мне за врхунске домете имамо и други ешалон који долази на сцену. То су Милица Бабић и Андрија Миловановић који су били на Олимпијским играма младих и освајањем четвртог и петог места остварили добар пласман – каже Машовић. Ма колико да се постижу добри резултати жеља Стрељачког савеза је да појача активност на омасовљењу базе из које би могли да се издвоје најталентованији који би се стручним ра дом довели до врхунског квалитета. До њих се долази само дуготрајним и упорним радом, а колико је то у стрељаштву теже него у другим спортовима сведочи податак да је сваки од осам финалиста са ватрене линије спреман да освоји медаљу. То им у последње време све више отежавају такмичари који долазе са Далеког истока, из Индије, Кине и Јужне Кореје у којима се, поред изузетно широке базе, много улаже у развој стрељачког спорта. Т. Радовановић

97

98

МАГАЗИН 10.5.2015.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs