MagazIN 200 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 200 * 15. новембар 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН 15.11.2015.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

oktobar - novembar 2015.

МАГАЗИН

15.11.2015.

читаност између 13. октобра и 11. новембра

Краљевски

МАГАЗИН

200 пута са читаоцима широм света за само три године

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

15.11.2015.

МАГАЗИН

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара. Тродневни турнир у одбојци на песку 410 хиљада динара. “Весели спуст” милион динара. Десетодневни воравак у Русији двојице функционера 2.500 евра. За три године непредњачке власти 100 хиљада евра за тв преносе седница Скупштине.

Четврти пут обележен Дан примирја у Првом светском рату

МАГАЗИН

15.11.2015.

СЕЋАЊЕ НА СЛАВНА ВРЕМЕНА

- Пре тачно 97 година окончан је Први светски рат, највећи ратни сукоб у историји човечанства у коме је учествовало више од 40 држава. – Током четири ратне године преполовљен број становника Краљева. – У Првом светском рату учествовало око пет хиљада становника Среза жичког. – Од 2012. године Дан примирја државни празник. – И ове године приликом обележавања значајног датума изостало присуство већег броја грађана како доликује овом догађају

ан примирја је празник којим се 11. новембра у низу држава обележава завршетак Првог светског рата, прецизније примирја које је Немачка потписала са силама Антанте 11. новембра 1918. у железничком вагону у Компијену и тако окончала непријатељства на Западном фронту. Дан примирја се обележава у Великој Британији, Француској, Белгији, Новом Зеланду, а од 2012. године и Србији. Под називом Дан сећања обележава се у земљама Комонвелта, а под именом Дан ветерана у Сједињеним Америчким Државама. У Британији се често користи и израз Дан макова према цвету који расте у Фландрији где је погинуо највећи број британских војника. Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде, угрожене врсте у Србији који је у ботаници познат и као цвет фе-

МАГАЗИН

15.11.2015.

никс. Осим њега у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице изнад цвета, а препоручује се да се носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам дан празника. Четврта година обележавања дана примирја у Првом светском рату прилика је да се након полагања венаца испред споменика на Тргу српских ратника још једном подсети на велико страдање и хероизам српског народа у борбама за ослобођење од окупатора. Венце и цвеће су и овом приликом положили представници Градске управе, војске, полиције, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова, „Јово Курсула“, Удружења бораца ратова 1991-1999 и други. Српска војска је дала значајан допринос победи савезника у Првом светском рату у коме је изгубила милион и 250 хиљада становника, а из

овог и балканских ратова изашла сиромашнија за око 28 процената становништва. Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а посебно после Другог светског рата, настала је амнезија код Срба, па су заборављене велике жртве, страдање и хероизам испољен у Првом светском рату. Зато је и Дан примирја, који се од 2012. године поново слави као државни празник, још једна прилика за подсећање на славна времена. На дан 11. новембра пре тачно 96 година потписано је примирје између Француске и Немачке као представника Централних сила и Антанте и тиме окончан Први светски рат, највећи ратни сукоб у историји човечанства у коме је учествовало више од 40 држава. Рат је започео 1914. године нападом на Србију, а значај Дана примирја је тим већи што је Србија у рату

учествовала на страни сила које су однеле победу, иако је велики број војника са државним руководством био принуђен да се преко Албаније повуче у Грчку како би отварањем Солунског фронта почео незадрживи поход ка победи и ослобађању земље. То је био повод да немачки цар у јесен 1918. године у телеграму бугарском цару устврди да је срамота што је 60 хиљада српских војника одлучило исход Првог светског рата због чега је његова земља била принуђена да потпише капитулацију. Краљево, које је дало немерљив допринос борбама за ослобођење у Великом рату, са посебним поносом обележава овај дан јер је он означио почетак нове ере у развоју града. Југословенска влада је у новој држави изабрала да Краљево буде индустријски центар, па убрзо почињу да се граде Фабрика вагона и Фабрика

авиона, отворен је стални војни аеродром, а у граду је смештен војни гарнизон. Након рата у град долазе бројни стручни кадрови, инжењери и техничари, граде се читава нова насеља, а Краљево постаје велики индустријски центар. Све то је посебан повод да се осећањем посебног поноса обележава Дан примирја у Првом светском рату. Краљево је ослобођење дочекало са дупло мање од пет хиљада становника колико их је било уочи рата. За време рата у граду је било и сто хиљада избеглица, а у њему су једно време боравили чланови српске владе, дипломатског кора и трезор националне банке. У рату је учествовало око 5.000 људи са подручја Среза жичког и подручја која гравитирају Краљеву. Као и у бројним сличним приликама и на овај дан је изостало веће присуство грађана какво одговара зна-

чају догађаја који је био повод за полагање венаца, па је скромна група званичника још једном изазвала изненађење ретких пролазника који су се сат пре поднева једанестог новембарског дана нашли на Тргу српских ратника. Изостало је и присуство већег броја учесника политичког живота од којих највећи број заузима значајна места у јавним предузећима и установама. Пажљивијим посматрачима стања на политичкој сцени то не представља изненађење иако се зна да су у много већем броју присутни на свим конференцијама за медије политичких странака које су им обезбедиле бројне привилегије без обзира што се оне, по правилу, одржавају у радно време. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 15.11.2015.

Две седнице Градског већа

МАГАЗИН

15.11.2015.

СВЕ ВИШЕ ПОГЛЕД

- Пет година после земљотреса исплата једнократне помоћи за власнике четири стамбена објекта. - Конкурс за расподелу пет милиона динара којима се суфинансира информисање од јавног интереса. - Више пара месним заједницама, Дому здравља, Основном и Средњем образовању. - Измене и допуне Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Градској управи ако се на дневном реду две седнице Градског већа одржаних у року од само неколико дана нашло двадесет различитих тачака највише интересовања усмерено је према онима које се односе на тро-

шење пара из буџета. Чланови већа су разматрали и предлоге о допуни програма за постављање киоска и покретних тезги на јавним површинама, утврђена је ранг листа за избор најповољнијег пону-

ђача ради давања у закуп јавне површине за постављање киоска за екстра, прву и другу зону у Краљеву, у Матарушкој Бањи и Ушћу и решење о отуђењу једне катастарске парцеле ради легализације бесправно изграђе-

ДА УПРТО У БУЏЕТ

ног грађевинског објекта. Пет милиона динара обезбеђених ребалансом буџета за ову годину намењено је суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања што је било повод да Градско веће донесе одлуку о расписивању конкурса за предлоге пројеката као основи за расподелу пара. Паре у најскорије време могу да очекују и индиректни корисници буџета у месним заједницама, а основ за доделу уговора о јавном задуживању је сагласност Градског већа на одговарајуће решење. Уз више сагласности за извођење

радова на пословним објектима разматран је предлог решења о распореду коришћења буџетских средстава Дома здравља „Краљево“, Основног и Средњег образовања за текуће и капиталне трансфере на нивоу Републике за ову годину. Чланови Градског већа бавили су се разматрањем предлога решења о давању сагласности за установљење права трајне службености пролаза на више локација, правилником о изменама и допунама Правилника о унутрашњој организацији и систематиза цији радних места у Градској управи и давању у закуп пословног простора

који се налази у власништву града. Пет година након разорног земљотреса, који је погодио Краљево у новембру 2010. године, четворо власника оштећених објеката стекло је право на накнаду, па је једном из Ибарске улице одобрена исплата једнократне новчане помоћи у вредности припадајућег монтажног објекта површине четрдесет квадрата, а другом само трећина вредности објекта исте површине. Двоје власника оштећених објеката из Југ Богданове улице полажу право на накнаду која незнатно премашује осам стотина хиљада динара. Т. Радовановић

МАГАЗИН 15.11.2015.

Сто година од битке на Врановцу

МАГАЗИН

15.11.2015.

ИСТОРИЈСКА РАКРСН

- На брду Врановац у Пекчаници 8. новембра је одржан парастос посвећен сећању на људе који су оставили дубок траг у историји Србије, јер су бранећи одступницу војсци у повлачењу заувек остали на бранику завичаја. - До октобра 1915. године владало је лажно уверење да је рат завршен, да српска војска више неће бити ангажована и да се Аустроугарска неће усудити да нападне Србију. - Повлачење српске војске са простора око Западне и Јужне Мораве према Косову сматра се једним од најтежих тренутака у њеној историји. – Битка на Врановцу против четвороструко бројнијег непријатеља са циљем да се спречи продор немачког 22. корпуса у долину Ибра. – Од продора Немаца зависила је судбина целе српске војске. - Највећи број српских војника је 1915. године умро од глади

тота годишњица од одлучујуће битке за одбрану Западне Србије 1915. године, која се сматра једном од најважнијих у историји српског народа, повод је да Културни центар „Рибница“ и Друштво историчара Рашког округа организују предавање под називом „Битке на југозападном фронту Србије новембра 1915. године“ које је одржао професор војне историје на Војној академији у Београду потпуковник Слободан Ђукић, Пре тачно стотину година преко Краљева су се ка југу повлачили српска војска, влада и двор, а на планинама у околини, Жељину, Гочу, Троглаву, Чемерну и на Врановцу водила велика битка између српских и здружених

снага Немачке, Аустроугарске и Бугарске. На брду Врановац у Пекчаници 8. новембра је одржан парастос посвећен сећању на људе који су оставили дубок траг у историји Србије, јер су бранећи одступницу војсци у повлачењу заувек остали на бранику завичаја. У војничком дневнику Трифка Павловића је записано да су се борбе на Врановцу водиле од јутра 8. новембра а непријатељ је, упркос снажном отпору припадника другог позива Дринске дивизије, успео да пређе на десну обалу Ибра. Чврсто уверење потпуковника Ђукића да се нико није озбиљно бавио поразима српске војске током Првог

светског рата, а ни извлачио поуке из њих, повод је за исцрпну анализу стања у Србији након великих победа на Церу и Колубари у јесен 1914. године. Србија је имала велику несрећу да је исте године завладала велика епидемија пегавог тифуса од кога је умрло око сто хиљада људи, по тридесетак хиљада цивила војника и аустроугарских ратних заробљеника. Већ у пролеће следеће године ситуација се стабилизовала пред дуг период мира који је трајао до октобра стварајући лажно уверење да је рат завршен, да српска војска више неће бити ангажована и да се Аустроугарска неће усудити да нападне Србију. Слику о лажној сигурности учвршћивала је

Фото: М. Радовановћ

НИЦА У ДОЛИНИ ИБРА

МАГАЗИН

15.11.2015.

ескадрила од 12 француских авиона, са 99 војника и официра који су дошли у Србију, и прва противавионска батерија основана 28. августа. Потпуковник Ђукић сведочи да је дошло до опуштања у целом српском друштву, почеле су да раде поједине гимназије, а издаване су и књиге, међу њима и Толстојева Ана Карењина. У војсци су се појавиле прве афере кад је једно приватно млинарско предузеће у брашно стављало песак да би више зарадило, па су војници почели да побољевају. Појавила се и опанчарска афера кад је једна приватна кућа купила у Румунији велики број опанака који су почели да се распадају на ногама војника после само седам до десет дана. Србија је прву ратну годину завршила са седамдесет хиљада зароб-

љеника од којих је скоро половина умрла од тифуса, а нови закон омогућавао да се било који од преосталих 40 хиљада изнајми за обављање различитих радова. У то време нико није помишљао да их искористи за градњу утврђења, одбрамбених линија или пута према Црној Гори. Управљање ратом је са војске пренето на политичаре који су сарадњом са савезницима обезбеђивали допремање муниције и одела за војску. У таквим околностима рат више није зависио од војника колико од спољне политике и дипломатије, па је војска 1915. заузела неутрални став који се у стручним круговима сматра објективним. Врховној команди и председнику владе Николи Пашићу сугерисано је да у јуну 1915. војска заузме Фрушку гору и Срем, а затим преко Загреба крене пут Љубљане како би садејствовала

италијанској војсци која је отпочела операције против Аустроугарске. Ангажовање је изостало као и након великог напада на Русију кад је затражено да се са Фрушке горе крене према Будимпешти и помогне Русима приликом пвлачења. - Војска је заузела пасиван став и то је донекле било оправдано, али се тешко могло оправдати кад је у јуну ушла у Тирану и Елбасан и окупирала Албанију. Италијани су заузели Валону, а Црна Гора Скадар, па средином 1915. ове три земље већ размишљају како да поделе територије сматрајући да је рат готов. Тешко је било ту политику оправдати код савезника који су вршили притисак да део Македоније уступимо Бугарској како би приступила силама Антанте. Српска влада није била спремна на то, па је планирала да

брани Македонију чак и оружјем. Са једне стране нисмо имали оружје да помогнемо Италијанима, али смо имали да бранимо Македонију ако је нападну Бугари, а тај став није био баш добро примљен од стране Француске, Енглеске и Русије Винстон Черчил је 1915. покренуо војне операције на Балкану кад су се у фебруару, на његову иницијативу, Енглези и Французи искрцали на Галипоље са циљем да заузму Босфор и Дарданеле и прокрче пут до Русије, јер је Турска октобра 1914. ушла у рат на страни централних сила. Да би помогли Турцима Немци су планирали да изврше напад на Србију како би ослободили комуникацију Београд, Ниш, Софија, Истамбул, а пре него су спровели операцију на Балкану са Аустроугарима су покренули велику офанзиву на Источном фронту. Руси су напустили

Пољску, Белорусију и велики део Украјине тако да нису могли да врше знатнији утицај на ратна дејства на Балкану – објашњава потпуковник Ђукић. Ситуација је била изузетно тешка и сложена посебно након што су Французи 22. септембра донели одлуку да се искрцају у Солуну тражећи од српске војске да напусти северни део земље и повуче се јужно од Ибра како би се успоставила чврста веза са њима. Повлачење јужно од Ниша обавезивало би Грчку да, у случају напада Бугарске на Србију, напусти неутралност и прискочи у помоћ, а да је могла да испоштује предлог савезника српска војска би 1915. године обезбедила њихову и помоћ целокупне грчке војске. Уместо тога Врховна команда је тражила да војска чврсто држи северни фронт док савезници дођу до Бео-

града, јер је преовладавало уверење да је неће оставити на цедилу, а догодило се баш то. Највећи ауторитет у политици тог времена био је председник српске владе Никола Пашић који је заговарао ову идеју, а следили га сви остали.

Ток операција У напад на Србију укључене су Трећа аустроугарска, Једанаеста немачка и Прва и Друга бугарска армија. Српска војска је била наоружана пољским топовима калибра 75 милиметара прилагођеним маневарском рату. Изостало је тешко наоружање већег калибра какво се користило на западном фронту и обезбеђивало да пешадија запоседне територију након што артиљерија са ње потисне непријатеља. Српска војска није имала ништа што би могло да одговори ват-

15.11.2015.

МАГАЗИН

Потпуковник Скободан Ђукић

реној моћи Немачке и Аустроугарске које су 6. октобра 1915. отпочеле артиљеријску припрему на северним границама према Београду и Смедереву. - Изненађена снажном артиљеријском ватром српска војска није била у стању да на развученом фронту пружи отпор знатно јачим аустроугарским снагама. Војници су само у Београду, Смедереву и Селевцу пружили снажан отпор изводећи противнападе у којима је учествовало и локално становништво. Зато су Немци у Селевцу стрељали велики број цивила, међу њима и жена које су учествовале у одбрани отаџбине. Оно што је највише отежало положај био је улазак Бугарске у рат 14. октобра. Бугари су већ 16. пресекли долину Јужне Мораве код Врања, 22. ушли у Скопље, а 26. заузели Качаничку клисуру и пресекли све правце одступања са Косова према Грчкој. Српска војска се нашла у тешком положају, а Врховна команда наредила опште повлачење иако је војвода Живојин Мишић предлагао да се пређе у противапад. Војвода Радомир Путник се није сложио са тим, па је наредио да Моравска дивизија буде упућена на Косово и тамо под командом Петра Бојовића води битку против Бугара како би их одбацила од Гњилана и Качаничке клисуре. Борбе су трајале од 26. октобра до средине новембра, и биле неуспешне, па су Бугари заузели Кончуљ, Гњилане и Качаник. Бугарска војска није учествовала у Првом светском рату од почетка, па је била свежа и комплетно припремљена насупрот српској која је приморана да се бори на свим фронтовима – објашњава потпуковник Ђукић. Повлачење српске војске са простора око Западне и Јужне Мораве према Косову сматра се једним од најтежих тренутака у њеној историји. Прва армија под командом Живојина Мишића са само две дивизије, Дунавском и Дринском другог позива, повлачила се долином Ибра од Краљева према Рашки и Косовској Митровици. Наспрам себе је имала комплетну Трећу аустроугарску армију са три корпуса, Девтнаести који је ка Ивањици

наступао од Пожеге и Чачка преко Јелице, Двадесет други који је наступао од Краљева и Рашки и Осми који је прешао Западну Мораву код Трстеника и преко Јошаничке бање претио да пресече одступницу српској армији. Сваки од три корпуса имао је у саставу по пет комплетних бригада тако да је бројност Аустроугара била и четири пута већа. У таквој ситуацији војвода Мишић је наредио да се улазак у Ибарску долину брани по сваку цену, па почиње битка на Врановцу коју је на подручју Рибнице водила Дринска дивизија у покушају да спречи продор немачког 22. корпуса у долину Ибра. Српски војници су имали веома тежак задатак да по сваку цену зауставе Немце јер је од њиховог продора зависила судбина целе војске. Да Прва српска армија није бранила ове положаје Аустроугари би пре ње стигли у Косовску Митровицу, Нови Пазар и Сјеницу, па би повлачење преко Албаније било немогуће. У таквој ситуацији на Врановцу су се борили Ужички одред и Доњовасојевићка бригада црногорске војске, а Црногорско-санџачка војска под командом сердара Јанка Вукотића упућена да задржи продор Аустроугара ка Сјеници из правца Ивањице преко Јавора. Црногорци су од 12. до 17. новембра задржавали продор 19. аустроугарског корпуса и купили време српској војсци да се повлачи према Косовској Митровици. Тешке борбе су вођене на Кому и Чемерну у покушају да се спречи продор Аустронемаца да преко Ивањице и Студенице, а слањем одреда у Јошаничку Бању спречено је напредовање Осмог корпуса. Захваљујући пожртвовању српских војника, од којих су многи погинули извршавајући задатак, Врховна комада и јединице које су се повлачиле преко Лебана и Медвеђе ка Приштини, и од Прокупља, Куршумлије и Подујева према Приштини, среле су се на Косову да би 26. новембра Врховна команда и влада донеле одлуку о повлачењу на Јадранско приморје. - Српска војска се храбро држала све док није стигла на Косово, а кад је пала команда о повлачењу преко Ал-

баније дошло је до мимоилажења у мишљењу од врха до последњег војника. На састанку у Пећи састали су се Степа Степановић, Живојин Мишић и Божидар Јанковић. Хтели ми то да признамо или не највећи број војника умро је од глади, а Мишић није хтео да их поведе у сигурну смрт па је предложио да се одбије наредба о повлачењу и ступи у противнапад да би се у случају неуспеха са Аустроугарима потписао сепаратни мир. Као прави војник који извршава наређења Степа није хтео да прихвати такву улогу, па је повлачење настављено. Двоумљење се пренело на војнике тако што су одреди где је била чврста дисциплина кренули у повлачење, а тамо где је број активних официра био мањи један део војника се вратио кућама. Подаци сведоче да се из Дринске дивизије у току само једне ноћи кућама вратило 600 војника. Српски војници су били народни војници који су бранили отаџбину, али нису били спремни да иду у непознату Албанију. Према неким проценама на Косову се стекло свега око 200 хиљада српских војника, а на Крф и Бизерту евакуисано око 150 хиљада. Огроман број од 50 хиљада је страдао током повлачења преко Црне Горе и Албаније, а велики број оних који су се вратили Аустроугари су инетрнирали у заробљеничке логоре. У њима је било око 170 хиљада српских војника који су у историогрфији вођени као мртви – каже потпуковник Ђукић изражавајући сумњу да је Србија у Првом светском рату изгубила око милион и 300 хиљада становника. Податак се чини доста нереалним кад се зна да је у то време, заједно са Македонијом, имала само четири милиона становника. Кад су се Французи искрцали у Солуну кренули су да помогну српској војсци и стигли су до Криволака у Македонији где су се сукобили са једним бугарским одредом. Због изричите наредбе да избегну сваки ризик вратили су се у Солун, а након што је једна ескадрила француских авиона из Призрена прелетела у Скадар настављена је евакуација српске војске. Т. Радовановић

МАГАЗИН 15.11.2015.

Додељене награде Капетан Миша Анастасијевић

МАГАЗИН

15.11.2015.

ПУТ КА

Фото: М. Радовановић

А ВРХУ

МАГАЗИН 15.11.2015.

- Награду Капетан Миша Анастасијевић за 2015. годину добили 21 појединац, привредно друштво или предузетник са простора Рашког и Моравичког округа. - Признање се састоји од повеље и златника са ликом Мише Анастасијевића, уметнички рад академског вајара Љубише Манчића, а прати га енциклопедијско издање монографије „Пут ка врху“ на српском и енглеском језику које се, са подацима о најбољима у Србији, испоручује амбасадорима, амбасадама, привредним коморама, сајмовима, градовима и општинама, компанијама, малим и средњим предузећима ећ петнаест година Медиа инвент са регионалним привредним коморама и Универзитетом у Новом Саду истражује и покушава да на флексибилан, рационалан и осећајан начин изабере оне који вреде и то потврди доделом повеља које носе име капетана Мише Анастасијевића. Основни критеријуми за доделу значајног признања су пословност, тржишна позиција, кооперативност, однос са јавношћу, моралне и етичке вредности, социјална политика и запошљавање. Оне који су између два циклуса завредили да буду награђени предлажу привредне коморе, локалне самоуправе, удружења новинара, невладине организације, истакнути појединци и друге институције задужене за праћење и оцену свега онога што је позитивно у Србији, а жири цени пословност, тржишну позицију, кооперативност, друштвену улогу и одговорност, моралне и етичке вредности, успех… Награде су први пут додељене 2000. године у време које није било наклоњено маштарима, а ни онима који стварају нове вредности за којима Медиа инвент трага већ 15 година. Награде су током минуле недеље у Краљеву седми пут додељене најбољим предузетницима, привредницима, домаћинима, најбољој жени у бизнису и другима који остављају траг, а на задовољство свих који би могли нешто да науче од славодобитника. Признања Капетан Миша Анаста-

сијевић за Рашки и Моравички округ за 2015. годину додељена су у оквиру пројекта „Пут ка врху“, који свих петнаест година има за циљ да препозна најбоље, да скрене пажњу јавности на њихова прегнућа, промовише прегаоце и ствараоце и награди их, а да у аналима Централне Србије остане записано да има привредника и стваралаца који служе за углед и пример. „Пут ка врху“ прати стваралачко кретање, усмерава енергију, анализира, оцењује и вреднује остварене резултате у привреди и друштву као целини па је, у циљу промоције и афирмације друштвеног и предузетничког стваралаштва, установљено признање које носи име истакнутог предузетника, хуманисте и добротвора капетана Мише Анастасијевића. Признање се састоји од повеље и златника са ликом капетана Мише, уметнички рад академског вајара Љубише Манчића, а прати га енциклопедијско издање монографије „Пут ка врху“ на српском и енглеском језику. До краја године очекује се да буде објављена шеста по реду која се, са подацима о најбољима у Србији, испоручује амбасадорима, амбасадама, привредним коморама, сајмовима, градовима и општинама, компанијама, малим и средњим предузећима. Носиоци пројекта су Медиа инвент и универзитети у Новом Саду и Београду уз помоћ и подршку Привредне коморе Србије, регионалних комора и локалних самоуправа. Након доделе

признања на нивоу региона, од Суботице до Лесковца, Медиа инвент сваке године 7. априла, на празник Благовести, у Матици српској у Новом Саду награђује двадесет најбољих из Србије. На подручју које покрива Регионална привредна комора Краљево послује око 4.800 привредних друштава и 16 хиљада предузетничких радњи које она повезује, усмерава, сервисира, ствара им повољан пословни амбијент и привлачи инвеститоре. Комора прати пословање привредника, а са носиоцима пројекта предлаже и заједнички доноси одлуке о онима који ће добити награде на овом подручју. И поред изузетно тешких услова за пословање и овог пута се показало да постоје привредници који завређују велику пажњу. У Регионалној привредној комори Краљево потврђено је да су сваке године расли и показивали изузетне резултате запошљавајући стотине људи који немају предузетничког духа. Све то је добар повод да се нађу на листи оних које је предложила ова комора. Жири који су сачињавали доскорашњи ректор Универзитета у Новом Саду проф. др Радован Пејановић, песник Перо Зубац, магистар Драгољуб Ђукић из Привредне коморе Војводине, директор Медиа инвента Владо Маркановић, генерални секретар Регионалне привредне коморе Краљево Звонко Туфегџић и један од ранијих добитника награде Миланко Даниловић

МАГАЗИН

15.11.2015.

одлучио је да ове године буде награђено двадесет један појединац, предузеће или предузетник. Најбоља компанија на простору Рашког и Моравичког округа је Милан Благојевић-Наменска из Лучана, најбољи менаџер у региону генерални директор „Рудника и флотације“ д.о.о, Рудник Ацо Илић, а нај жена у бизнису Рашког и Моравичког округа 2015. године генерални директор „Pureberry Fruits Ruges SAS“ мр Сања Симић – Ларсон. На листи награђених појединаца су и начелник Рашког управног округа Небојша Симовић за несебичан допринос развоју предузетништва у региону, председник општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић за изузетну ангажованост у развоју локалне самоуправе, а министар без портфеља задужен за ванредне ситуације Велимир Илић за свеукупни допринос изградњи просперитета у Региону и Србији. Најбољи бренд у региону је Компанија „Вода Врњци“, а најбољи предузетник власник чачанског огранка DSD

Euroline доо Београд Драган Чакаревић, Директор „Ибарских рудника“ Баљевац, ЈП ПЕУ Ресавица Срећко Бонџић награду је добио за друштвену ангажованост и одговорност, директор чачанског „Унипромета“ Зоран Бојовић за нове технологије и примену међународних стандарда, а власник „Прогрес инжењеринга“ из Чачка Момир Ћосовић је најбољи партнер у Рашком и Моравичком округу. Предузеће „ГИР“ из Адрана је остварило најбољи квалитет производње и извозне резултате, „Maxima“ из Лучана је најбоље предузеће, док је „Термоинвест“ из Шумарица проглашен за најбољи породични бизнис у региону. Фото-репортеру „Вечерњих новости“ Горану Шљивићу награда је припала за континуитет у раду и културу комуникације, предузећу „Спектар“ из Горњег Милановца за пословну визију, а игуману Манастира Студеница архимандриту др Тихону за бригу и одржавање уметности, културе и ду-

ховности Студенице. На листи овогодишњих добитника су и краљевачка Гимназија која је остварила високе домете у образовању и васпитању младих, национални директор Фондације СОС Дечја села Србије Весна Мраковић- Јокановић за хуманост и професионализам у раду са децом, Привредно друштво „Аtenic Commerce“ из Чачка за разноврсност и тржишну позиционираност и ДОО „Alter Company“ Чачак за квалитет производног асортимана.

Сећање на Капетана Мишу Капетан Миша Анастасијевић је најпознатији српски задужбинар по коме се памти све што добри људи чине за своју земљу. Живео је у исто време кад и велики српски задужбинар Илија Милосављевић Коларац који је у Србији покренуо прве едиције великих светских писаца. Презиме је добио по оцу Анастасу, земљораднику и ситном трговцу из По-

реча код Доњег Милановаца. Мајка Ружа је умрла на порођају, па је бригу о њему и после смрти Анастаса водила помајка Миља. За време Првог српског устанка Миша и Миља су два пута бежали преко Дунава у Аустрију, а будући да је знао да чита и пише Миша је већ са једанаест година био учитељ у Поречу. Још као дечак почео је да се бави трговином, прво као слуга у дућану Динуловића где је, између осталог, кувао и продавао сапун, а потом прелази у најам код тадашњег поречког старешине Ага Вула Глигоријевића. Од 1817. до 1822. радио је као цариник на добровачкој скели, да би са 300 гроша уштеђевине отпочео већу трговину и сврстао се међу богатије људе у Србији. Три године касније оженио се млађом ћерком свештеника Илије Урошевића Христином, а преко њеног брата Симе, који је био писар књаза Милоша, ступио у контакт са владарем Србије и највећим трговцима, па прелази на трговину крупном стоком за рачун аустријских трговаца. Књаз Милош га је 1833. године поста-

вио за дунавског капетана, са надзорно-арбитражном улогом. Главни посао Мише Анастасијевића је трговина сољу. Узео је у закуп монопол на извоз соли из кнежевине Влашке и Молдавије, а касније и на увоз из Аустроугарске тако да је постао један од највећих трговаца овом врстом робе на Балкану. У служби је имао десетак хиљада људи у 23 стоваришта у разним крајевима и најмање 74 брода за превоз соли. У једном тренутку је поседовао 1,5 милион дуката готовине, што му је обезбеђивало положај једног од најбогатијих људи на Балкану. Капетан Миша Анастасијевић је позајмљивао новац Кнежевини Молдавији, куповао спахилуке у Влашкој, постао велики добротвор, помагао многе писце приликом штампања њихових књига, опростио велики дуг пријатељу Илији Гарашанину, поклањао гардеробу женама Доњег Милановца сваки пут када би тамо доспео, финансирао београдско читалиште и балове на двору кнеза Александра Ка-

рађорђевића, основао и финансирао школу на свом имању у Влашкој коју су ђаци похађали бесплатно, давао девојкама миразе, спашавао трговце од пропасти опраштајући им дугове, дајући позајмице и слично. Миша Анастасијевић је одржавао добре односе са кнежевима Милошем и Александром, а у политику ушао поводом заплета око његовог зета Раје Дамјановића, министра и председника Великог суда. Са кнезом је прекинуо односе када је Дамјановић због учешћа у Тенкиној завери осуђен на тамницу и тамо умро, упркос покушајима Анастасијевића да га спасе. Капетан Миша се тада укључује у покрет за свргавање кнеза Александра и сарађује са Илијом Гарашанином и Вучићем. Постаје и председник Светоандрејске скупштине 1858. године, на којој је извршена династијска смена, а како је победила обреновићевска страна, Миша Анастасијевић је напустио Србију и тек повремено се на кратко враћао. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Петнаест година од демократских промена: Милорад Луковић (3)

МАГАЗИН

15.11.2015.

БЛЕДИ СЕЋАЊЕ НА ОКТОБАР

- После 2000. године држава није била спремна да решава егзистенцијалне проблеме становника, па им је остављено да се сами боре у покушају да испливају из све опаснијег живог блата. – Пензије довољне тек за комуналије и лекове. - Ситуација у земљи тежа него пре петнаест година. – Половином деведесетих година, кад је у Краљеву дошло до промена, дотадашња опозиција је неспремна преузела власт у локалној средини. - Још 2000. године говорило се да паре чекају на граници и само се чека да оде Милошевић. – Препорука младима да оду било где ако имају могућности, јер у Краљеву нема фирме која послује добро ако није на буџету. - Актуелна власт у Краљеву, са свим прелетачима из других странака, не пружа довољно наде да би могла да учини више него у прве четири године владавине, а све је чвршће уверење да није учинила много. - Многи који су у Краљеву на власти то не заслужују

Милорад Луковић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 15.11.2015.

а колико су након демократских промена у октобру 2000. године изневерена очекивања великог броја учесника бурних догађаја код неких од њих и даље преовладава уверење да борба није била узалудна. Међу такве се убраја и Милорад Луковић који овакав став поткрепљује чињеницом да су ипак остварени поједини циљеви, пре свих слобода говора и кретања. Прилично песимистички став о несигурности великог броја становника у том периоду заснива се на уверењу да је првенствено мушком делу претила стална опасност од мобилизације за учешће у ратним сукобима са неизвесним исходом. То што су изостали резултати бољег живота тумачи се неспремношћу државе, која није припремила народ на нове услове, да решава егзистенцијалне проблеме становника, па им је остављено да се сами боре у покушају да испливају из све опаснијег живог блата. Више од свега оне који су имали срећу да дођу до било каквог посла и данас плаши несигурност и страх да би у сваком тренутку могли да се нађу на улици. Све је присутније уверење о несигурности која онемогућава и краткорочно планирање било каквих активности што је повод да велики број младих људи спас тражи у земљама Западне Европе коју ових дана притиска све већи талас избеглица из Африке и Азије. Обављање и повремених послова, у трајању краћем од три месеца колико дозвољава туристички боравак у иностранству, прилика је за зараду која омогућава преживљавање до следећег одласка. Онима мало ста-

ријима, који су успели да се изборе за какву такву пензију, преостаје да од онога што добију плате комуналије, а остатак потроше на лекове. Петнаест година након октобра 2000. бледи сећање на неописиву енергију проистеклу из жеље да се након промене друштвеног система крене у бољи живот који се смешио са запада. Иако није мали број оних који ситуацију у земљи сматрају тежом него пре петнаест година више нема ентузијазма који би покренуо народ у борби за нове промене. - Млади људи данас више немају енергију коју смо ми имали, а немају ни лидере какве смо ми имали. И ова власт ће брзо да прође иако има доста јаку владу зато што је народ разочаран претходном влашћу. Не кажем да председник владе не жели добро Србији. Дела говоре да се бори за земљу, али не види шта се дешава овамо где владају исти људи као и раније и даље пуне џепове. Стално причамо како је важно да држава не буде у дуговима, а народ грца па изумиремо полако, али сигурно. Ко ће да направи будућност ако нема услова за зараду већу од две и по хиљаде динара по члану домаћинства? Проћи ће време ове власти и опет ће да се види да ништа нису урадили, Европска унија пуца по свим шавовима, ми смо у старту направили грешку и потписали капитулацију, а нећемо да кажемо да Косово није наше. Прошло је време лажи, све се зна, па и обични сељак зна за интернет – каже Луковић. Наде великог броја становника увек се поново подгревају уочи избора, а пред локалне који се очекују у првој половини следеће године наш саговорник није претерано уверен да би нешто битније могло да се промени. Напредњаци имају медије и апсолутну власт у држави, па им за наставак није ни потребан улазак у било какве коалиције. У таквим околностима нема много изгледа за промену ни у Краљеву које се у претходном периоду доказало као специфична средина и зона интереса само једне од струја у оквиру владајуће партије. То се сматра главним

разлогом што нема инвестиција које све завршавају тамо где је већи уплив тренутно јачих људи из владајуће структуре на нивоу државе. Од времена кад се као двадесетпетогодишњак пун елана упустио у бескомпромисну борбу против режима који је сматран штетним по народ прошло је четврт века. Многи су у том периоду, међу њима и Луковић, правили грешке чије се последице и даље осећају. - Правио сам велике грешке које су ме много коштале, али и потезе који су ми напунили срце, па сам срећан што сам био део те приче, а да сам у таквој позицији опет бих ишао да се борим. Не видим зашто људе толико привлачи власт, па 20 година не дају да неко други дође. Вероватно се плаше промена и да ће неко да их прозива за оно што је било. Ја сам најбоље живео док сам био опозиционар, јер сам могао свакога да нападам, а кад је моја странка постала власт видео сам да много тога не ваља, али нисмо могли да променимо због више силе. Крали су многи који су дошли 5. октобра и треба се борити против таквих, а не против људи који говоре истину. Нажалост, они који су преузели власт нису видели многе можда и због тога што су преузели велике задатке. Ја се нисам бавио политиком да би ми то био занат, или посао. Бавио сам се јер ми је то живот набацио на леђа. Да сам имао способност да будем то што су други, да неки пут слажем, да прогутам слину да бих нешто урадио, вероватно бих се бавио на други начин. То нисам могао јер сам желео да сваком кажем оно што мислим и хиљаду пута дошао у сукоб са политичарима зато што сам говорио искрено. Тврдили су да не може тако, па нам због тога и јесте овако – каже Луковић. Међу пропуштене шансе да се уради више сврставају се и активности из половине деведесетих година кад је у Краљеву дошло до промена, а дотадашња опозиција неспремна преузела власт у локалној средини. Поновило се то и 2000. године кад су преко ноћи на власт дошли многи који само неколико дана пре тога нису ни претпостављали

15.11.2015.

МАГАЗИН

да ће доћи у такву позицију. У сукобу различитих интереса, пре свих личних, цех је поново платила већина становника наводно ослобођене земље. Док је већина постајала све сиромашнија мали број се богатио најчешће узимањем кредита за које су знали да неће бити враћени. Први задаци у бизнису били су им куповина скупих аутомобила, запошљавање нових радника уз велике државне субвенције, а онда отпуштање. Онима који су остали да раде у највећем броју случајева загарантована је само минимална зарада. - Разочарење је огромно, а највећи проблем је што ни данас није дефинисано где се налазимо. Ми смо годинама живели на две линије и као што су некад постојали четници и партизани овамо су постојали комунисти и остали. Кад су изгубили компас више не знаш ко је ко и ко је шта јер сви само гледају ко ће да се ували поред Вучића и буду у власти, без обзира дали нуди неки програм и дугорочни циљ. Ако је цена бољег живота још пет година штедње као што каже ја сам за то да нико не прима плату. Трпећемо гладни, али шта ако тада каже како је хтео најбоље али му нису дали. Још 2000. године говорили су да паре чекају на граници и само се чека да оде Милошевић. Паре су можда и дошле, али их ја нисам видео. Не треба да нам дају паре па да живимо као Грчка. Треба да се отворе радна места, да људи имају плату, да могу да плате струју, телефон, интернет, да школују децу, да се не спава увече и размишља да ли ће ујутру неки рекетар код кога си узео паре доћи по велику камату. Да сам млађи овај град ме не би задржао да останем. Зато младим људима поручујем да оду било где ако имају могућности, јер овде нема фирме која послује добро ако није на буџету – каже Луковић. Иако више није активан у политичком животу Луковић не крије да и даље подржава политику Демократске странке. Разочаравајуће делује сазнање да је након пораза на изборима 2008. ову странку напустио велики број чланова да би приступио напредњацима и социјалистима који им обећа-

вају ухлебљење, а то је оно што се на најнегативнији начин одражава на највећи број становника Србије. Милорад Луковић не спада у групу људи који задовољење личног интереса налазе у некој од странака за власти. Због тога му ни не смета ако напредњаци остану да владају још двадесет година, али са новим младим људима који имају идеју и жељу да буде боље и да се то види. Актуелна власт у Краљеву, са свим прелетачима из других странака, не пружа довољно наде да би могла да учини више него у прве четири године владавине, а све је чвршће уверење да није учинила много. Од половине деведесетих година двадесетог века значајно место на краљевачкој политичкој сцени заузимао је Миле Корићанац, човек који је у политику ушао са богатством стеченим дугогодишњим радом, а завршио као сиромах. Луковић га, као добар познавац, види као човека који је локалној средини желео најбоље, али није имао око себе људе спремне да испрате све његове идеје. Са друге стране ни сам није успео да се избори са онима који су у политику ушли због интереса. - Миле је платио цех погрешних људи око њега. Да је Ђинђић остао жив вероватно би са својим ентузијазмом, вредношћу и позицијама код Зорана успео да уради нешто за овај град. Ова је земља таквог типа, па само ако си уз власт нешто можеш да урадиш. Био сам више пута присутан кад је долазио Ђинђић, али нисам тип човека који је волео да се намеће и да се слика поред некога. За мене је и он био врхунски политичар, човек који је имао визију, али није успео да је изгура па је правио грешке јер је веровао многим људима. Миле је био искрен човек и није умео да фолира. Никад није тражио помоћ за себе већ за друге и у томе је огромна разлика у односу на остале политичаре који само гледају свој интерес. Колико је умео давао је од себе, али кад те неко кочи и не даје замајац не можеш да дођеш до изражаја и у томе је био његов проблем био – објашњава Луковић. После 5. октобра 2000. године

највећом кочницом брзом напретку земље чини се широка коалиција од 19 странака чији су лидери у први план ставили лични интерес. Са дистанце од петнаест година мање боли то што су на власти социјалисти и напредњаци, у то време оцењени као највећи кочничари напретка, а више што учесници демократских промена не поштују оно за шта су се борили. Отуда и уверење да дело Зорана Ђинђића више поштује актуелни премијер Србије него они који су на тој платформи стицали велико богатство. Кад се након победе у октобру 2000. године конституисала нова власт и дошло време да они који су највише допринели буду на неки начин награђени Милорад Луковић је желео само посао који би обезбеђивао плату за нормалан живот и ништа више од тога. Желео је то и за друге људе, не само оне који су учествовали у обарању власти, а ништа више не жели ни данас. Са жаљењем констатује да код највећег броја људи бледи сећање на 5. октобар 2000. године, а прети опасност и да буде сасвим заборављен. - Ја нећу, јер сматрам да сам тада испунио циљ због којег сам живео. Све после тога је само политчка пензија. Не одустајем ни данас да искажем мишљење и изнесем ставове. Радим поштено и говорим искрено оно што мислим, а мислим да многи који су у Краљеву на власти то не заслужују. Свих ових година нису урадили ништа, а цех плаћамо ми и деца која завршавају школе. Средња школа се не цени ништа, а шта вреди факултет кад нема посла па раде по бутицима, кафићима и на пијаци. Ми нисмо направили структурне промене у систему да се зна колико треба инжињера, доктора, бравара, варилаца и да се школује колико треба, а не само да се школује, да гласа за власт која ће га убацити у Електродистрибуцију, Пошту, Телеком... Можда сам могао и више, а да су сви пружали оволико можда би било боље. Да није било нас можда би нам сада било другачије, можда и боље, не знам. Време ће то тек показати – каже Луковић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 15.11.2015.

Лекари обележили сећање на заштитнике Козму и Дамјана

МАГАЗИН

15.11.2015.

ЛЕПА РЕЧ БОЉА ОД

- Запослени у Служби за здравствену заштиту жена дају максимални професионални и људски допринос напорима да се колико год је то могуће очува, побољша и унапреди здравље бројних суграђанки и омогући да на најбезбеднији начин на свет донесу здраво потомство. – Годишњица Опште болнице „Студеница“ и Дома здравља Краљево. – Домаћин славе следеће године Служба гинекологије и акушерства раљевачки здравствени радници 14. новембра традиционално обележавају своју славу, Свете враче Козму и Дамјана, што је био повод да се и ове године окупе у великој сали Хируршког блока Опште болнице „ Студеница“ како би од светих бесребреника лекара затражили силу и благослов божији да искористе дар који имају и професију за коју су се

определили обављају успешно и са љубављу. Обележавање славе је увек нова прилика за подсећање на дела својих заштитника, и поштовање које уживају у народу због ширења хришћанства и здравствених услуга без надокнаде. Угостили су здравствени радници представнике локалне самоуправе, Рашког управног округа и друге, и

окупљени око славског колача пажљиво слушали речи свештеника који их је подсетио да је сваки човек чудотворац у свом занимању. Захваљујући томе постоји и установа у којој су запослени и у којој свакога дана чине чуда лечећи болесне и немоћне. Домаћин овогодишње славе је Служба за здравствену заштиту жена чији су запослени дали максимални

професионални и људски допринос напорима да се колико год је то могуће очува, побољша и унапреди здравље бројних суграђанки и омогући да на најбезбеднији начин на свет донесу здраво потомство. - Ми смо само део великог тима окупљеног са циљем да болесном човеку помогне да оздрави, а здравом да спречи настанак болести. Лепа реч, људска топлина и помоћ оболелом могу да лече више брже и боље од било којег лека, а лекар као стручњак и човек не сме никада да прекине свету традицију да савесно и професионално брине о здрављу грађана. Данас је прилика је да се обавежемо да колико год смо чинили добро можемо да чинимо још боље, да своје знање и вештине примењујемо на најбољи начин, а у корист здравља наших суграђана – поручила је у име Службе за здрав-

ствену заштиту жена примаријус др Тамара Анђелковић. Свети Козма и Дамјан су лекарску професију узвисили до небеских висина, а данашњим лекарима постали пример који свако од здравствених радника треба да следи. Учитељи хуманости, посвећености и свих врлина које треба да прате ову професију поставили су задатак да генерације нових здравствених радника, вођени њиховим идеалима као светим циљевима, чувају углед, част и достојанство професије. Уз жељу да се сви који се лече у здравственим установама што пре опораве и оздраве присутнима је упућен позив да се, уз добро здравље и много среће, расположени, насмејани и ведри, окупе на истом месту и следеће године када ће домаћин славе бити Служба гинекологије и акушер-

ства. Оно што су пре 1.700 година започели свети врачи данас настављају лекари у новим условима који захтевају стицање нових вештина уз нову медицинску опрему и остварење само једне жеље, да што више људи буде здраво. Краљевачки лекари ове године обележавају славу у посебним условима. На дан славе пре годину дана одржана је последња седница Управног одбора Здравстевног центра „Студеница“ на којој је донета одлука о брисању ове здравствене установе из регистра Агенције за привредне регистре. Обећање дато пре годину дана, да ће у Општој болници „Студеница“ и Дому здравља Краљево бити више активности, реновирање објеката, запошљавања нових младих радника и набавке нове опреме, у потпуности је испуњено. T. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Д БИЛО КОЈЕГ ЛЕКА

МАГАЗИН 15.11.2015.

Сумњива подела пара невладиним организацијама

МАГАЗИН

15.11.2015.

ЕФИКАСНИЈА БУЏ

- Трошење средстава из буџетске линије 481 тема округлог стола „Ка ефикаснијим буџетским политикама на локалном нивоу – буџетска линија 481“. - Немогућност праћења начина на који се троше средства намењена невладиним организацијама, и утврди колики су њихови ефекти, повод да Центар за развој непрофитног сектора и Центар за истраживање јавних политика покрену широку кампању како би испровоцирали доносиоце одлука да промене политику финансирања, а цивилни сектор изврши додатни притисак у том циљу. - Процес реорганизације Привредне коморе Србије подразумева већу улогу у стварању везе између цивилног сектора и привреде, па се очекује да би тај оквир могао да одигра значајнију улогу у оживљавању бар неких питања која се везују за цивилно друштво

Фото: М. Радовановић

ЕТСКА ПОЛИТИКА

ентар за развој непрофитног сектора дуги низ година прати развој буџетске линије 481 којом се обезбеђују дотације невладиним организацијама, а поред удружења грађана ова линија је основ за финансирање спортских клубова, политичких странака и верских организација. Искуство показује да се од времена кад је Центар за развој непрофитног сектора радио прве анализе о расподели и трошењу средстава готово ништа није променило. О томе сведочи податак да је са ове линије прошле године спорту припало 30 одсто средстава, политичким партијама 18, црквама 12,8, дворском комплексу 0,6, невладином сектору 38,82 и Канцеларији за сарадњу са цивилним друштвом 0,08 одсто средстава. То је повод да се изврши анализа на локалном нивоу, а подаци истраживања на простору Краљева, Сомбора и Пирота показују да се у овој области ништа није значајније променило. Иако се из података које су доставиле локалне самоуправе види ко је добио новац недостатак јасне процедуре не омогућава да се види за шта је

МАГАЗИН

15.11.2015.

новац отишао. Подаци из Краљева показују да је књижење било уредно, па се јасно види на којим је контима извршено књижење, а на којима није. Резултати анализе потврђују да је нешто више новца него у Пироту дато и осталим удружењима грађана. Подаци са терена указују на потребу да се разговара о трошењу средстава из буџетске линије 481 што је повод за округли сто „Ка ефикаснијим буџетским политикама на локалном нивоу – буџетска линија 481“ који партнерски реализују Центар за развој непрофитног сектора и Центар за истраживање јавних политика са циљем да се повећа транспарентност приликом коришћења јавних средстава, указивањем на слабе тачке система и предлагањем решења залагањем кроз јавне политике. Иако је у јавности све присутније уверење да се на рад удружења грађана троше значајна средства из државног и буџета локалних самоуправа истраживање показује да из буџетске линије 481 веома мало новца иде невладиним организацијама. Истраживање показује да се на републичком нивоу за организације цивил-

ног друштва издваја само 39% укупних средстава, за спортске клубове 30%, парламентарне странке 18%, верске заједнице 12% новца, а слични проценти су и на локалном нивоу. Са друге стране већи део опредељених средстава одлази на кориснике буџета који нису у обавези да за тражени новац аплицирају пројектима, и оправдају утрошено, па се поставља низ питања на које још нема одговора. Једно од њих односи се на обезбеђење издвајања према стварним потребама грађана, друга на тражење да решења у програмском буџетирању, увођењу обавезе мониторинга и евалуације, успостављању јасних механизама за праћење токова новца, едукацији запослених у локалним самоуправама задужених за линију 481. До не тако давно средства су се делила на основу захтева упућених локалним самоуправама, или надлежном органу на нивоу државе, а у последње време на основу предлога пројеката након бодовања и рангирања која врше надлежне комисије. Пројектним финансирањем у оквиру буџетске линије 481 обухваћене су само различите невладине организације, не и спортски клубови, политичке странке и верске заједнице, што наводи на потребу раздвајања како би се што транспарентније пратили токови трошења буџетских средстава. Како ни до сада није било праћења начина на који се троше средства није било ни

начина да се утврди колики су њихови ефекти, а ни сврсисходност трошења. То је био повод да Центар за развој непрофитног сектора и Центар за истраживање јавних политика покрену широку кампању како би испровоцирали доносиоце одлука да промене политику финансирања, а цивилни сектор изврши додатни притисак у истом циљу. Још од првог корака било

је јасно да то неће бити ни мало лако посебно након информације из ресорног министарства да нешто тако ни рачуноводствено није могуће. Покретачи иницијативе и даље верују да је у оквиру буџетске линије 481 лако формирати четири групе које би се односиле на невладине организације, спортске клубове, политичке странке и верске организације. Пре тога је неопходно

Од доносиоца одлука се тражи:

МАГАЗИН

15.11.2015.

Укључивање представника цивилног друштва у консултативне процесе приликом дефинисања приоритета за дотације невладиним организацијама из буџета за сваку наредну буџетску годину. Јавно објављивање добитника средстава на веб странама министарства, локалних самоуправа и других институција које су одобриле дотације. Да поштују законску обавезу и редовно објављују и ажурирају информаторе о раду органа власти који ће, поред осталих информација, садржати и детаљан извештај о трошењу буџетских средстава. Раздвајање политичких странака, верских заједница, спортских удружења и осталих невладиних организација на различите буџетске линије како би свака од ових група имала засебну линију у буџету. Укључивање грађана у све буџетске процесе, почев од планирања, преко усвајања до јасног и редовног извештавања о управљању новцем пореских обвезника.

јасно утврдити приоритете за сваку од групација како би ефекти тошења буџетских средстава били највећи. У Бечу је 27. августа, дан пред самита лидера Западног Балкана, одржан први самит представника 120 организација цивилног друштва са овог простора. Тема скупа био је став цивилног друштва о највећим проблемима грађана на које би требало одговорити, а било је речи и о међусобној комуникацији и јачању односа између земаља у региону, креирању нових радних места и слободи штампе. Са скупа је потекла идеја о формирању фонда на нивоу Западног Балкана из кога би се финансирале активности цивилног друштва по угледу на сличан фонд за земље Вишеградске групе, Мађарску, Пољску, Чешку и Словачку из времена кад су се придруживале Европској унији. У процесу евроинтеграција главну реч воде Немачка и Аустрија које имају развијено цивилно друштво и траже да се та форма испуни и у Србији, па да цивилно друштво преузме улогу државе у областима из којих се она повлачи.

Процес реорганизације Привредне коморе Србије подразумева већу улогу у стварању везе између цивилног сектора и привреде, па се очекује да би тај оквир могао да одигра значајнију улогу у оживљавању бар неких питања која се везују за цивилно друштво. Сем захтева да се утврди да ли се средства издвајају у складу са стварним потребама грађана, и како обезбедити једнаке услове за конкурисање у све четири групе које се финансирају кроз буџетску линију 481, све је присутнија потреба за мерљивим резултатима који треба да се прате и надгледају. Међу бројним питањима на које нема одговора је и како обезбедити контролу новца, да ли је довољно да то буде државна ревизорска институција или грађански надзор. Искуство показује да је неопходна професионализација и деполитизација службеника у администрацији који се баве процесом одлучивања, бодовања и процене пројеката, али и увођење прогресивног буџета за све, успостављање везе и мониторинг политичких обећања и њиховог испуњавања. Отворени дијалог показује да у тро-

шењу средстава из буџетске линије 481 има доста проблема, а један од њих се везује за састав и компетентност чланова комисија који врше оцену приспелих пројеката. На скупу у Краљеву истакнут је захтев да се пројекти предају у електронском облику и буду јавно објављени после конкурса како би било видљиво колико је који ефикасан. У протекле четири године Република Србија је, кроз буџетску линију 481 – дотације за невладине организације, из буџета издвојила више од 19 милијарди динара, а приближан износ издвојен је и кроз буџете локалних самоуправа. С обзиром да је процес додељивања дотација за невладине организације недовољно транспарентан тешко је утврдити да ли се приликом избора добитника поштују законске процедуре, на основу којих критеријума се одлучује о додели средстава и какви су ефекти постигнути тим новцем. Како извештаји о добитницима средстава нису објављивани није познато какви су програми финансирани новцем пореских обвезника, ни то да ли је тај новац уопште упо-

требљен за финансирање активности усмерених ка остваривању јавних добара. Све то је основ за покретање јавне дебате о критеријумима за избор добитника средстава из буџетске линије 481 са циљем да се утврди да ли су критеријуми оправдани, да ли је поштована процедура, да ли је процес транспарентан и да ли се средства из буџета користе одговорно, а Центар за развој непрофитног сектора настоји да утврди да ли се новац пореских обвезника усмерава на истинске приоритетне активности које доприносе остваривању јавног добра и задовољавању интереса грађана. Циљ је да се утиче како би се јавним финансијама управљало на основу претходно утврђених приоритета, како би се што ефективније и ефикасније задовољиле најважније потребе заједнице. Анализом појединих дотација из буџетске линије 481 Центар за развој непрофитног сектора настоји да утврди не само ко су добитници средстава, него и да одговори на питање шта је финансирано и које су активности и програми подржани јавним средствима. Т. Радовановић

МАГАЗИН 15.11.2015.

15.11.2015.

МАГАЗИН

Димитрије Јовановић

Без длаке на језику: Димитрије Јовановић (2)

- Краљево никада није имало у власти, добре, јаке и паметне људе већ ћифте и ситношићарџијске душе које су гледале само своје двориште и задњи део тела. – Политичари одлазе у Београд као да ће тамо бити паметнији и да ће лепше живети. – Србија се не може похвалити способношћу да обезбеди услове неопходне за нормалан живот највећег броја становника. - Краљевчани су се обрукали кад је у питању љубав према граду. - Избори су својеврсна фарса у којој значајну улогу имају медији док убеђују народ да лепо живи иако нема ни материјалних ни духовних вредности. - Нема јаког патриотског блока, нити много патриота у странкама, јер су тамо шићарџије који би да у овој несрећи буду колико толико срећни. - Све промене које су се дешавале доносиле су само горе, па они који владају градом немају никакве везе са Краљевом без обзира да ли су дошли однекуд или су овде рођени. - Краљево је имало врло мало правих интелектуалаца, јер је прва и основна карактеристика интелектуалца храброст.

Фото: М. Радовановић

ФИЛОЗОФ И САТИРИЧАР

МАГАЗИН 15.11.2015.

поларизованом друштву какво је тренутно у Србији добар део становника у потпуности подржава потезе актуелне, или неке друге, власти а није занемарљив ни број оних који се односе критички према свим њеним потезима. Ма колико би се неупућеном учинило да су критике по правилу злонамерне има у њима елемената који би у знатној мери могле да помогну како би се бројни проблеми решили на ефикаснији начин. Угао гледања на ствари у директној је вези са количином информација на којима се заснивају одређени ставови, али и са способношћу да се на прави начин сагледа стање у друштву и упореди са неким другим. Међу оне који, ма колико критички, на стање у Краљеву гледају из више различитих углова спада Димитрије Јовановић, филозоф и сатиричар који ставове о животу темељи на свом, али и искуствима најзнаменитијих мислилаца из историје света. То искуство указује на бројне погрешне потезе власти у дужем периоду, почев од оних да од земљорадника направи фабричког радника до локалне архитектуре која изгледа прилично урушено. Више од тога брине сазнање да се жмури на све што није добро, између осталог и на одлуку да се странцима продају некретнине под истим условима као и домаћим купцима. Искуство земаља које су се показале озбиљнијим него што је била Србија после Првог светског рата сведоче о залагању да се сачува архитектура. У Краљеву се ни у томе није превише одмакло ма колико је још од половине шездесетих година прошлог века постојало залагање да се бар четири улице у најужем делу града конзервирају и будућим генерацијама послуже као сведочанство о једном времену. Кад се у томе није успело настављено је рушење, а о некадашњем изгледу сведочи тек покоја пожутела фотографија или сећање оних који су давно отишли из Краљева. - Краљево је имало несрећу да никада није имало добру власт, никада није имало у власти, добре, јаке и паметне људе већ ћифте и ситношићар-

џијске душе које су гледале само своје двориште и задњи део тела. Зашто је тако то је доста тешко и компликовано питање иако сматрам да се човек рађа такав, а учи да буде другачији, да буде алтруиста. Чињенично је стање да светом влада крупни капитал и да му не одговарају нације, већ само радна снага. То је толико јасно, па је много умних људи о томе и писало и говорило, али се то преноси и не допире до обичног човека обузетог бројним проблемима. Сви смо ми људи који имамо одређен степен интелигенције мада то ништа не вреди, јер интелектуалци смрде највише кад се покваре. Ако би мене неко покушао да натера да играм кошарку, и то центра, тешко бих пристао као ни кад би ме терао да се бавим техником, коју не волим, без обзира на количину новца коју доноси. Не бих могао ни да зарађујем новац терајући друге да раде за мене као што то тежи неолиберални капитализам. Спиноза је писао о страстима људи које су јаче и од ума, па су добар материјал да постану ово што је постало. Краљево је имало врло мало правих интелектуалаца, јер је прва и основна карактеристика интелектуалца храброст. Сви који гледају разумно, и који хоће да признају, знају да их је у Краљеву било мало, па због тога нисмо ни имали добру власт. Краљево је дуго година политичарима било одскочна даска за одлазак у Београд. Данас је то лакше и сви одлазе за Београд као да ће тамо бити паметнији и да ће лепше живети. Зато немам лепе речи за нашу власт иако је било појединца који нису далеко догурали. Краљево је мој завичај, а моје родно село Обрва која нема ни цркву ни кафану, две институције неопходне умном човеку и човеку сељаку – каже Јовановић уверен да је Краљево типичан пример средине у којој је напуштено све вредно што су оставиле генерације предака. Уместо тога све је присутније залагање за остваривање личних интереса, првенствено кроз политичке странке, ма колико то, гледајући на дуже стазе, било привремено и погубно. Можда је и то један од разлога због чега је пропуштена шанса да се створи јака

држава, па се ни данас Србија не може похвалити способношћу да обезбеди услове неопходне за нормалан живот највећег броја становника што код многих ствара знатну дозу незадовољства из ког често произилази став о продаји земље западу а и слепи би, уверен је наш саговорник, морали да зажмуре како то не би видели. У ситуацији кад је најлакше кривицу свалити на другога мало је спремних да прихвате бар део лошег због чега се није успело у стварању јаке Србије. Разлог је, можда, и у вишедеценијском подмићивању обичног човека који је, имајући посао и новац за нормалан живот, мислио да има све. Искуство показује да то није довољно иако је добра основа за стварање снажне државе. У ситуацији кад се тешко живи, а тешко живи највећи број становника Србије, повод за изражавање незадовољства тражи се у различитим потезима власти која се сматра најодговорнијом за стање у земљи. У време кад се занемарују традиционалне вредности, и све више прихвата оно што се намеће са запада, посебно иритантним сматра се тежња да се као саветници прихвате људи који су се не тако давно, са значајних места у земљама западног света јавно залагали за бомбардовање Србије. Више од агресивне политике запада, који намеће правила понашања како би лакше остварио сопствене интересе онима што мало више мисле, посебно смета поданичка политика каква нема довољно дефинисане границе. Још више плаши уверење да ће баш такво понашање у наредном периоду, кад се буду сводили рачуни, доста коштати становнике Србије. Колико је у различитим областима живота изгубљен компас сведочи и однос према обележавању најстрашнијег злочина из новије историје Краљева. Оно што се и овог 14. октобра дешавало на простору Спомен гробља само је бледа слика догађаја од пре неколико деценија кад је сећање на злочин било централна тема на простору целе Југославије. Поразно сазнање да се у не тако далеком

15.11.2015.

МАГАЗИН

Крагујевцу сличном догађају придаје знатно већа пажња поново води ка закључку да су највећи кривци људи који су се децнијама уназад налазили на челу града. - Краљевчани су се обрукали кад је у питању љубав према граду чак и кад се зна да га нико не може волети као они. Ми смо немарна нација и то је страшно исто колико и лицитирање броја људи који су стрељани. Обрукали смо се и што нисмо никада бројали своје мртве сем малог броја појединаца који су бринули о томе. Имали смо највећег мегданџију Јована Курсулу, а недавно написана монографија о њему доноси доста измишљених података. Имали смо оба ослободилачка покрета у рату, а о томе се у Краљеву само по нешто зна, па су се и око тога људи поделили. Јасно је да су оба покрета били ослободилачки, али су оба у исто време водила и борбу за власт што је ван ума, догодило нам се то што нам се догодило, кривци су и једни и други, а то и данас кошта Краљево. Покушај рехабилитације издајника није због њих, него да би се данашњи рехабилитовали унапред уз образложење да је, забога, морало да буде тако. Не мора тако. Није морало ни Краљево овако да изгеда. Не морају стално да буду неспособни на власти – каже Јовановић.

Опаска да су и као такви на слободним изборима добили поверење бирача повод је за став су такозвани слободни избори својеврсна фарса у којој значајну улогу имају медији док убеђују народ да лепо живи иако нема ни материјалних ни духовних вредности. Као вредности се промовишу старлете, спорт и музика што би требало да створи слику о простачком хедонизму из доба Старог Рима који се памти и по сјајим сатирама, епиграмима и сатиричној поезији насталим на сазнању да оштрица цензуре није била јака као што је данас. Због тога се ваљда у данашње време иоле оштрија сатира оцењује вулгарном. Да се мање значајне вредности приказују посебно важним огледа се у ставу да је у Краљеву уместо било каквог производног погона који би запослио макар колико оних чија егзистенција зависи од минималне зараде власт, додворавајући се бројнијем делу бирачког тела, одлучила да прави спортску дворану, затворени базен... Тема свих разговора углавном су дешавања у неком од бројних риалити шоу програма и активности председника владе као великог вође. Додворавање првом човеку напредњака толико је изражено да постаје смешно, посебно након сазнања да су у исказивању понизности најревноснији званичници са различитих

нивоа власти а све то, убеђен је Јовановић, може много да кошта грађане Србије. Мало светла у прилично суморну слику уноси сазнање о променама на светској политичкој сцени на којој све значајнију улогу има Руска Федерација што би могло, у позитивном смислу, да се одрази и на Србију која је безброј пута трпела последице постојања само једне велике силе. Незаобилазна тема оваквих разговора је питање демократије о којој права сазнања сежу у период владавине краља Петра од 1913. до 1914, године. - После тога Србија никада није имала праву демократију, а ни једна друга држава у свету, онако како је она прокламована у Повељи Уједињених нација. Никада није постојала сем

евентуално у старој Грчкој, али је и тамо било владалаца и поданика. И у Србији је било тако с тим што је период између 1945. и 1990. погрешно назван комунизмом или социјализмом. Време је било исто као и ово с тим што је тортура била блажа, а материјални живот на доста завидном нивоу, али је почело убијање обичаја. У историји често занемарујемо улогу појединца као владара. Ма колико био интелигентан и паметан па да све од њега долази, па чак и да је праведан, не може све да зависи од једног човека ма колико је у његовој природи да тежи ка томе. Тако нам се догодило да је Броз растакао Србију и уништавао је. И у Краљеву су су се борили за тако нешто, а радили из кори-

стоубља као што данас, нажалост, ради већина чланови одређених странака. Немамо јаког патриотског блока, нити много патриота у странкама, јер су тамо шићарџије који би да у овој несрећи буду колико толико срећни – каже Јовановић. Све је у крајњој линији повезано са културом која се знатно разликује од једног до другог краја земље, понекад и између два суседна села. У сусрету једних са другима долази до сукоба нарави, али и обичаја, начина понашања, вредности које су различите на различитим местима. Честе промене места боравка, изазване различитим узроцима, довеле су и до промене обичаја у неким срединама. Ма колико се очекивало да они који долазе прихвате вредности нове средине то се није увек догађало, па ни у Краљеву које је изгубило некадашњи облик и пре великих миграција становника у последњој деценији првог миленијума. - Краљевчани су продали Краљево почевши од амбијента до његовог духа трчећи за ћушкавцима и прихватајући вредности које долазе са запада. Које су то вредности у Краљеву ван кафића и кладионица? Који су то обичаји и културне вредности уколико изузмемо музику која је сумњива и спорт који је у Краљеву убијен? Убили су их Кра-

љевчани и њихови представници у српској и југословенској власти, а то се види на сваком кораку. Ако си рођен у Краљеву морао си и да живиш краљевачки, да живиш за то а не само за себе. Данас је у Србији све присутнија тежња сељака да оде у Београд, буде у великом граду и живи тамо где је вулгаризација достигла много већи степен него што је овде. Све промене које су се дешавале доносиле су само горе, па они који владају градом немају никакве везе са Краљевом без обзира да ли су дошли однекуд или су овде рођени. Уместо да граде Краљево граде сопствено двориште и каријере, али на нашу штету. Ово је прича која не може све да исприча јер треба много времена и систематскијег излагања, а данас ни не постоји разговор и дијалог. Зато сам престао да гледам телевизијски програм када су они што воде разговор почели да говоре више од оног са ким разговарају. Програм је увек нагињао властима, али доста блаже него данас. Ако упоредимо дечје емисије, или серије, видећемо да је цео програм био на страни власти, али је било и српских ствари, па су много више морали да се крију издајници – каже Јовановић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Димитрије Јовановић: Скица за поему родном граду вољени граде смраде ти си град гад пијаца си робе и злобе нема те више ракове и шкољке у душама нашим распадајућим лекари узгајају

МАГАЗИН

15.11.2015.

вешала црна диже овај град ово чудовиште око вратова наших омче намиче трн у око забада нож у леђа колац у дупе

вољени граде смраде ти си град гад пијаца си робе и злобе

свачега и свакога у теби има само људи нема милосрдни те походио анђео поздраве од пријатељ ти и браће из америчке европе и америке из пизде материне даровао улице твоје запуштене прљаве баре пуноглаваца пуне посред тротоара док се крај њих жабе бишту и змије отровнице кезе у барама блеште крвави испљувци наших промашених живота вољени граде смраде

ти си град гад пијаца си робе и злобе заглибљен у каљузи простаклука и курварлука нестао си у контејнерима деморатије у блуду капитала и лопова лопова и политичара политичара и будала будала и комуниста комуниста и капиталиста контејнери на смрт заударају ипак нашу заокупљујући машту иструлила будућност светла по казаматима саграђеним у главама оним што нас у црна

одела укопна облаче вољени граде смраде ти си град гад пијаца си робе и злобе са тераса твојих ко заставе вијоре се гаће на пола спуштена копља ни кафана немаш ни кафића ни ресторана у којем кожу не деру око не ваде у предузећима јавним као и у осталим јавним кућама јебе жути плавог плави жуто-плавог жуто-плави плавог и жутог

а сви скупа нас хиљаде бледих бедних и одрпаних сваког јутра мењају картонске кутије на којима труну изложене чарапе и наглавци лонци и поклопци одела стара и нове наде вољени граде смраде ти си град гад пијаца си робе и злобе у двориштима школским више шприцева него у амбулантама у болницама више здравих него на улицама више паметних у лудници него у кућама без путника железничка станца блуди у шимширу

на клупама црне сенке два евра зарађују по шеви пред зору пијани соколови кликћу на тргу крчмећи дрогу у бесцење кучићи оргијају док им се удварамо да нас невладиним не туже џукелама вољени граде смраде ти си град гад пијаца си робе и злобе

ко иза врзине сељаци клинци и маторци по пролазима и тротоарима пишају у спомен парку краве коњи козе

сиромаси роми и цигани преживају да преживе у магнохрому трт у фабрици вагона трт у кисекани трт у пољопромету трт у тргопромету трт у скупштини трт иза нас трт лево од нас трт десно од нас трт испред нас трт вољени граде смраде смрди из општине смрди из предузећа из станова и кућа смрди иза нас смрди лево од нас смрди десно од нас смрди испред нас смрди смрад до смрада смрт до смрти нови говорници старе лажу приче преклани во риче

док килави политичари злато будућности серу у теби су граде смраде ћирилицу заменили латиницом муда муданцима мудијализација мондијализација патриотизам именовали глупошћу издају прогласили љубављу према непријатељу испод посечених липа где смо у предвечерја давна по уздах отимали од девојчица клинци се пред камерама телефона умоболних крешу функције се деле на просте чиниоце падају функционери као курац у хладној води јебу нас децу комунизма

МАГАЗИН 15.11.2015.

После успешног боравка у Канади

МАГАЗИН

15.11.2015.

ОТВАРАЈУ СЕ НОВЕ ПЕРСПЕКТИВЕ

- Повод за одлазак трочалне делегације Краљева у Канаду је жеља да се изрази захвалност донатору Миломиру Главчићу за све што је учинио како би десна страна Ибра постала ближа ужем делу града, и што је Општој болници поклонио апарат за магнетну резонанцу најновије генерације вредан више од пола милиона евра, али и да се српској дијаспори представи низ пројеката који би били добра прилика за инвестирање. - Иако сваке године стиже стотак сличних захтева представници Нијагара Фолса су до сада, поред Краљева, Писмо пријатељства потписали са само још два града, по једним из Сједињених Америчких Држава и Руске Федерације. - И поред великог богатства које је стекао мукотрпним радом Миломир Главчић води скроман живот и труди се да помогне свима којима може

Зоран Бојанић

Фото: М. Радовановић

еђународна сарадња Србије одвија се на различитим нивоима, а један је и кроз више парламентарних група у оквиру Народне скупштине које одржавају односе са 150 земаља у свету. На челу тридесетчетворочлане групе чији је циљ да развија пријатељство између Србије и Канаде је народни посланик Зоран Бојанић који је пре две године био домаћин председнику Сената ове северноамеричке државе. Делегација Канаде је приликом посте Србији изразила жељу за интензивирањем сарадње, па се задатка да направи први корак прихватио се тадашњи амбасадор ове земље у Београду, а сазнање да је канадски држављанин српског порекла Миломир Главчић донирао значајна средства за изградњу моста преко Ибра било је повод за неколико његових долазака у Краљево. Први пут је то било кад је породилишту Здравственог центра „Студеница“ поклонио инкубатор, потом поводом дана франкопанске књижевности у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ и

МАГАЗИН

15.11.2015.

отварања моста преко Ибра. У Краљеву је два пута боравио и његов наследник који је отворио изложбу радова канадске уметнице и присуствовао Свечаној академији поводом Дана ослобођења Краљева у Првом светском рату. Доказ све интензивиније сарадње две земље треба да буде долазак канадског министра иностраних послова до краја ове године и посета парламентарне делегације Србије Канади током следеће. Повод за одлазак трочалне делегације Краљева у Канаду је жеља да се изрази захвалност донатору Миломиру Главчићу за све што је учинио како би десна страна Ибра постала ближа ужем делу града и што је Општој болници поклонио апарат за магнетну резонанцу најновије генерације вредан више од пола милиона евра, али и да се српској дијаспори представи низ пројеката који би били добра прилика за инвестирање. Амбасадор Канаде у Србији потрудио се да, уз помоћ министра иностраних послова своје земље, помогне да градоначел-

ници Краљева и Нијагара Фолса потпишу Писмо о пријатељству као основу на којој треба градити културну, спортску, привредну и сваку другу сарадњу. Домаћини краљевачкој делегацији су поред Главчића били амбасадор Србије у Канади Михаило Папазоглу, представници Српске народне одбране у овој земљи и Црквене општине у Нијагара Фолсу. На аеродрому је Краљевчане, који су до Торонта стигли преко Франкфурта авионом Ер Канаде, сачекао возач конзулата и касно увече одвезао до хотела у Нијагара Фолсу где је сутрадан требало да се сретну са Главчићем. Рано ујутру је стигао витални деведесеједногодишњак пун духа и ведрине неизмерно срећан због сусрета са Краљевчанима. - Организовао нам је сусрет са председником Црквене општине, а обишли смо и цркву коју је изградио на имању површине 14 хектара. У склопу комплекса је обданиште и хала у којој се одвија цео културни живот Срба из овог краја који су поред Ита-

лијана најбројнија групација. Присуствовали смо и литургији на којој је млад парох говорио на српском и енглеском језику, јер у Нијагара Фолсу живи трећа генерација Срба, који слабо говоре српски, а има и православаца из других делова света, Етиопије, Египта и других делова Африке, који долазе у ову цркву. Обишли смо Црквену општину и све културне и историјске знаменитости овог краја познатог по вуковима с Онтарија. Са обе стране границе, на канадској и америчкој територији, су тврђаве на местима борби у једином рату који су водили Канађани. Дан препун различитих дешавања, и бројних пријатних момената, завршили смо у друштву српског амабасадора и Миломира Главчића који је дошао са супругом Армелином – прича одушевљено Бојанић. Краљевчане је другог дана боравка очекивало потписивање Писма пријатељства које су 26. октобра, стављањем потписа на значајан документ, потврдили градоначелници

Нијагара Фолса и Краљева Џејмс М. Диодати и Томислав Илић. Град Нијагара Фолс нема скупштину, а све одлуке од значаја за организацију живота доносе градоначелник и седамнаест већника. О угледу који у овој средини ужива Миломир Главчић сведочи податак да је на његову иницијативу, уз посредовање амбасадора Србије, потписан документ као један од само три који постоје. Иако сваке године градској управи стиже стотак сличних захтева до сада је на овај начин потврђено пријатељство са само још два града, по једним из Сједињених Америчких Држава и Руске Федерације. Документ којим се потврђује успостављање специјалнх односа два града је основа за приступ различитим фондовима, али и корак ка успостављању присније сарадње са канадским привредницима кроз привредни савет при амбасади ове земље у Београду. Амбасадор Папазоглу је дошао из Отаве и превалио пут од 650 километара да би присуствовао за Краљево

значајном догађају и сва три дана провео са члановима краљевачке делегације. Основна порука разговора вођених са домаћинима указује на потребу успостављања чвршћих веза са канадским привредним субјектима уз презентацију свих потенцијала које би Србија могла да им понуди. Посебан акценат дат је значају туристичке понуде, а Канађани су потврдили да добро знају каквим потенцијалима у овој области располаже Краљево. Пионир свега што се у области туризма дешавало поред Нијагариних водопада био је Миломир Главчић. Пре него је почео да откупљује имања у непосредној близини, и на њима гради прве туристичке објекте, водопад је био само једно од светских чуда. Недуго затим читав крај доживео је нагли развој о чему сведочи податак да ово место годишње посети и до 12 милиона туриста од којих бар трећина у неком од стотинак хотела проведе више дана. Нијагара Фолс се налази у делу Канаде у коме је легализована коцка што је повод за градњу савреме-

Миломир Главчић

МАГАЗИН

15.11.2015.

ног касина намењеног првенствено страним туристима. Смештен је у савременом хотелу у оквиру тржног центра где су и бројни продајни објекти највећих светских брендова. Тржни центар је отворен 24 сата дневно, а цео комплекс запошљава четири хиљаде људи. Први утисак потврђује да је све лепо у близини водопада смештено на канадској страни, између осталог и споменик Николи Тесли који је баш овде поставио први генератор за производњу струје. Власници најатрактивнијих хотела у близини самих водопада су исељеници српског порекла који су одавно, из различитих разлога, напустили земљу а у новом завичају успели да створе богатство и обезбеде запослење бројним другим земљацима. - Трећег дана смо били гости Миломира Главчића који живи у градићу удаљеном тридесетак километара. Дошао је за нас својим лексусом, а икао има 91 годину никад се нисам сигурније осећао током вожње кроз град са 83 хиљаде становника који се про-

стире на много већој површини него Краљево. У централном делу града су хотели и високе зграде, а куће за становање на периферији. Свуда су травњаци и цвеће, а нема ограда јер се власници не плаше да ће неко да их покраде. Ограде се налазе иза куће и више служе као заштита од животиња како не би уништиле баштице. Миломир је пожелео да нам покаже одакле је почео и шта је све створио, па нас је провео од првог хотела Американа са 220 соба до најновијег дела града изграђеног на имању од 70 хектара који је био његово власништво. Главчић је имао визију и куповао земљу од тадашњих власника под повољним условима дозвољавајући им да је обрађују све док не исплати и последњи долар. На путу до његове куће прелазимо преко покретног моста који спаја језера Ири и Онтарио и омогућава прекоокеанским бродовима да наставе пут према Атланском океану – прича Бојанић. Са обе стране пута дугог тридесетак

километара простиру се виногради по којима је овај крај познат и ван граница региона. Код куће смештене у елитном делу града госте дочекују Армалина и њена кћи спремне да угосте госте по српским обичајима. Пријатан разговор пре ручка прилика је домаћину за подсећање на дане детињства у засеоку Попе села Ковачи подно Копаоника. У госте се не иде празних руку, па су Краљевчани великом донатору понели реплику прстена Стефана Првовенчаног којим изражавају захвалност за све што је учинио за град, а колико му се Миломир обрадовао најбоље сведочи суза коју није могао да сакрије. Женски део породице посебно је обрадовала монографија Србије са бројним природним лепотама из сваког од региона. Сазнање да Миломир Главчић слави Светог Николу повод је да председник Удружења „Пријатељство за нова времена“ Хаџи Момир Бакрачевић уз икону свеца пошаље славску свећу и тамјан са Хиландара, а Армелини бројаницу из овог мана-

стира. Зоран Бојанић потврђује да је посебан утисак оставила чутура са ракијом и српском тканицом. Армелина се потрудила да се гости осећају као код куће. Уз ребарца на роштиљу и добро месо специјално за ову прилику скувала је подварак уз обећање да ће следећи пут на менију бити италијанска јела. У подруму простране куће има довољно простора да се смести комфоран стан. Један део је намењен смештају различитог алата који је домаћин користио, а други за зимницу у којој посебно место заузима кисели купус рибанац смештен у тегле и пастеризован како би могао да се користи током целе године. У приземном делу простране куће је велика дневна соба са америчким гардероберима, мала трпезарија, кухиња и две велике собе, а на спрату још две и купатило уз сваку од њих. И поред великог богатства које је стекао мукотрпним радом Миломир води скроман живот и труди се да помогне свима којима може, посебно онима

који траже помоћ у проналажењу посла. Колико таквог човека могу да обрадују обичне ствари најбоље сведочи реакција на вунене чарапе које су му овом приликом послали рођаци из Србије. Кратко време проведено са њим довољно је за потврду менталног здравља и разборитости. Потврдило се да Миломир помно прати бројна дешавања у родном крају и зна много о дешавањима у овој средини. - Следећег дана се завршила посета, а кад је дошао возач из конзулата Миломир му се захвалио што му је скинуо с леђа једну обавезу, јер се спремао да нас вози до Торонта. Кад год поменем њега сетим се Тесле и многих Срба који су задужили историју, а Миломир спада у ред великана на други начин јер је отворио срце Србији и свима нама који смо остали да живимо тамо одакле је он одавно отишао. Леп утисак је оставио и наш амбасадор који је, као иницијатор свега овога, уложио много рада и труда у нади да ће Краљево успети да валоризује почетни сусрет и уради нешто пре свега

за привреду. Сви људи које смо сретали показују да смо много јединственији кад смо далеко него кад смо ове. Показују да имају циљ а ми овде никако не можемо да се договоримо шта је наш. Надам се да ће ово што је започето град искористити на прави начин кроз економски савет и контакте са канадским амбасадором. Мислим да могу да помогну и хајде да започнемо нешто и да обрадујемо Миломира – каже Бојанић. Канадским домаћинима и потенцијалним инвеститорима представљено је неколико атрактивних пројеката од чије би реализације корист могле да имају обе стране. До неког од следећих сусрета сваки ће бити подробно анализиран да би се, тек кад се утврди интерес, приступило следећим корацима. Прилика за то је Видовдан следеће године кад се у Нијагара Фолсу, на највећем сабору у овом делу света, на једном месту окупља највише Срба са простора Северне Америке. Т. Радовановић

Осећања не попуштају ни после осам година у Краљеву

ЗАЉУБЉЕН - Ултра лаки авиони имају перспективу на тржишту, јер уз знатно мање трошкове него друге летелице могу да обаве веома компликоване и захтевне послове надзора пожара, превоза болесника и лекова, спашавање у ванредним ситуацијама, полицијски надзор државне границе, аеро фото снимања, обављање различитих задатака у пољопривреди. - Депримирајуће делује сазнање да држава није показала интерес за штедњу кад је у питању куповина ултра лаких авиона, а да је значајнији од домаћих био интерес иностраних компанија. – Европска унија је уништила привреду Италије. – Велики број Италијана подржава излазак земље из евро зоне и Европске уније, јер се стање економије погоршало од уласка у њу ош у најранијом младости, кад се развијају интересовања према појединим стварима у животу, Томазо Перозино је заволео авионе и авијацију што га је водило ка каснијем професионалном ангажовању у овој области. Случај је хтео да у фабрику у којој је радио дође Краљевчанин Милорад Матић са жељом да купи авион који су по лиценци колумбијске фирме

МАГАЗИН

15.11.2015.

производили Италијани. Подједнако заљубљен у авионе колико и Перозино Матић је пожелео да његова фирма Aero East Europe са седиштем у Краљеву буде представник италијанског произвођача за територију Балкана. Како су разговори о сарадњи одмицали тако се учвршћивало пријатељство, а све више Краљевчана везивало за италијанску фирму у којој су анга-

жовани авиомеханичари са аеродрома у Лађевцима. Вредни и педантни људи су брзо задобили поверење Перозинија који је у заједничком стану са њима проводио највећи део слободног времена. Италијански произвођач лаких авиона сусретао се са бројним проблемима који су довели до оставке тадашњег директора, па су одговорност

Фото: М. Радовановић

Н У СРБИЈУ

15.11.2015.

МАГАЗИН

за даљу судбину преузели Перозино и Матић, а осим искуства и велике жеље да опстане уложили и значајну суму новца. Повод је био и жеља да се сачува тржиште Балкана које се показало потенцијално интересантним за произвођача лаких авиона. Да једна несрећа никад не иде сама показало се врло брзо кад је фирма, након лажних дојава да нови директор са српским радницима продаје дрогу, постала предмет интензивне контроле финансијске полиције и других инспекцијских служби. Перозино сведочи да су полицајци у просторије фирме упали са оружјем, као да се ради о борби против најагресивнијег тероризма, и приморали раднике да се построје уза зид за рукама подигнутим увис. Дуго је и безуспешно трајала потрага за оним због чега су дошли све док се полицајци коначно нису уверили да је дојава била лажна. Највећи цех платио је један од запослених Италијана који је, као инвалид, имао проблема са кичмом па се, након што му је због доживљеног стреса пао прити-

сак, стропоштао низ степенице и сломио два ребра. Перозино и Матић су били уверени да ултра лаки авиони имају перспективу на тржишту, јер уз знатно мање трошкове него друге летелице могу да обаве веома компликоване и захтевне послове надзора пожара, превоза болесника и лекова, спашавање у ванредним ситуацијама, полицијски надзор државне границе, аеро фото снимања, обављање различитих задатака у пољопривреди. Посебна повољност је што су опремљени најсавременијим моторима од сто коњских снага тешким само 70 килограма, а уз то троше класично гориво за аутомобиле уместо специјалног авионског чија цена достиже три евра по литру. Као такви постали су озбиљна конкуренција на тржишту произвођачима сличних авиона чија цена достиже 350 хиљада евра што у поређењу са 50 до 80 хиљада доноси знатно веће трошкове. Прилично депримирајуће деловало је сазнање да држава није показала очекивани инте-

рес за штедњу кад је у питању куповина ултра лаких авиона, а да је значајнији од домаћих био интерес иностраних компанија. Потврдило се то у Италији више пута од почетка приватизације почетком осамдесетих година прошлог века кад је отпочело интензивније уништавње италијанске економије и гашење значајних произвођача у различитим областима. Последњи пример је нестанак са тржишта италијанског бренда беле технике Индезит у коме је, након продаје америчком Вирлпулу, без посла остало тридесет хиљада радника. У таквим околностима много светлију будућност није могла да очекује ни мала фабрика за производњу авиона, па су Перозино и Матић одлучили да је преселе у Србију и да авионе у Краљеву производе као српски бренд. Повољност је било сазнање о великом уделу Матићевог капитала и чињеница да скоро сви мајстори и авиомеханичари долазе из Србије. Пре 2008. године, кад је фирма пре-

сељена у Краљево и запослила двадесет радника, отпочела је неравноправна борба за довољну подршку у Србији, а Матић је води и данас. Уверење да авиони могу да се користе за обуку пилота у војсци било је довољан мотив за оптимистички став о добром послу. - Пилот није рођен као птица, а онај који тек почиње да лети треба да осети шта је летење, да се оријентише у ваздуху и првих двадесетак часова проведе у авионима као што су наши. Осим што купујемо српски производ штедимо на одржавању које након сто сати лета износи само четири стотине евра. Уз то авион троши двадесет литара класичног горива на сат, а не 40 као „цесна“. Цена му је седамдесет хиљада евра уместо 350 колико кошта „цесна“ и не видим зашто српске власти не би купиле авионе од нас. Уместо тога први је купила једна либијска фирма. Ја више нисам сувласник фирме, само радим у њој и немам никакав интерес сем азадовољства у које сам уложио 700 хиљада евра, 300 док

сам био у Италији, а остатак овде. Било ми је лепо да видим како краљевачка фирма напредује, да Србија има производњу лаких авиона и да се запосле људи. Покушали смо да учествујемо на тендеру у Африци, али сам схватио да су тендери намештени, и то тако функционише у целом свету, па се тешко пробити на таквом тржишту. Кад смо драгоцену производњу доводили у Србију сматрао сам да нема конкуренције, јер смо овде били само Утва и ми. Веровао сам да ће авионе аероклубови, војска и полиција куповати код нас, а не на намештеним тендерима. То се није догодило а због чега не знам. Наши купци су углавном физичка лица љубитељи авијације. Таквих има доста, а од укупно 140 у Европи у Србији смо продали шест или седам авиона што није занемарљиво за земљу са оволико становника– прича Перозино. У односу на број становника Србија се показала као боље тржиште него Италија. Перозини разлоге за то види у великој кризи која влада у овој

земљи, а последица је уништене економије. Све ригорознија контрола власнике малих авионе тера да их се ослобађају како се не би нашли на удару контроле која настоји да утврди одакле им новац за то. Иако сарадња са краљевачким произвођачем авиона није прекинута Перозино се преоријентисао на друге послове. Тренутно је власник агенције која се бави превођењем са италијанског а уједно је и судски тумач за овај језик. Највећи број оних који траже услуге су радници из Србије који су после мање или више година проведених на раду у Италији одлучили да се врате, а има и оних којима је пред крај радног века потребно посредовање око остваривања права на пензију. Помоћ траже и Краљевчани који воде спорове пред италијанским судовима, а Перозино из неке врсти локалне адвокатске канцеларије одржава комуникацију са адвокатима који пред италијански судовима заступају интересе српских клијената. Основни задатак овде је да се помогне у прикупљању потребних

15.11.2015.

МАГАЗИН

докумената да би се клијент, кад за то добије позив, појавио на рочишту. Томазо Перозино се сврстава у ону групу људи која се при првом доласку у Србију заљубила у земљу и одлучила да ту проведе остатак живота, а поред хангара краљевачког Аеро клуба и данас стоји паркиран авион којим је у септембру 2007. године долетео из Италије у коју се враћао тек повремено. На крају је тамо одјавио пребивалиште и пријавио га у Краљеву, а после толико година још води стрпљиву борбу за остваривање права на држављанство што се у његовом случају показало компликованијим него код избеглица које долазе у Србију. Домаћи закони омогућавају подношење захтева за држављанство након пет година сталног боравка у земљи, а до коначног решења треба причекати још три. Парадокс посебне врсте представља сазнање да се онима који боравак траже по основу рада за сваку годину боравка признаје само шест месеци што значи да је до стицања права на подношење захтева потребно пуних десет година. Због тога је Перозино и даље у статусу привременог боравка, па још нема ни личну карту. - Кладим се да ће избеглице које су дошле овде пре да добију држављанство него ја, ако изузмемо оне који га стичу по основу брака, а ја нећу тако него на основу афинитета и љубави према овој земљи. Нисам неки сиротан из Бурундија него неко ко овде улаже паре, па опет неће да ми дају ни држављанство ни стални боравак. За пар година добићу стални боравак, а након три следеће предати за држављанство па тек тада видети да ли да се одрекнем италијанског због мржње преме Европској унији која је уништили привреду Италије. Богатство које рекламирају уопште није тако, јер не значи да онај ко има више живи боље. Гарсоњера у Италији кошта 500 евра, а возач аутобуса зарађује 900 евра месечно. У Србији је то велика сума, а у Италији недовољно за живот. Шта човек који бедно живи добије од Европске уније, нешто боље сређене улице и не знам шта друго – каже Пе-

розино. Искуство показује да је живот са просечном италијанском платом од 1.200 до 1.600 евра еквивалентан оном који се у Србији води са зарадом која се креће између 300 и 400. Иако је квалитет готово исти присутно је настојање да се у Италији покаже бољим. Осим тога бирократија је компликованија о чему сведочи податак да Касациони суд може да донесе пресуду и на основу претпоставке о нечему. Слично поступа и пореска управа при одређивању обавеза, а висина може бити утврђена на основу броја аутомобила, одлазака у биоскоп или ресторан, па сазнање о оваквом ставу доводи у питање основне постулате демократије. - Ми немамо ни парламент, имамо марионете па смо одавно, још од Другог светског рата, колонија. Моја земља од осамдесетих година нема ни владу већ марионете које народ види као неку представу, Великог брата и слично. Код нас се Фарма дешава у парламенту чији су чланови нешколовани. Кад на телевизији гледам вашу скупштину иако знам да ви кажете све и свашта много су бољи него наши који чак не знају ни италијански језик. После пада Берлусконија нисмо ишли на гласање, јер су све скупштине ванредне, а ви сте о томе информисани колико и Италијани о вама. Кад је била криза у односима са Хрватском мислите да су Италијани нешто сазнали? Они су заинтересовани да купују најсавременији модел телефона и виде колико љубавница има Берлускони, јер на вестима нема ништа друго – прича Перозино, заљубљеник у музику који покушава да на италијански језик преведе српске песме и филмове и постави их на Јутјуб. Почео је са песмом Тамо далеко за коју још нигде није успео да пронађе адекватан превод, а повод је сазнање о сличним судбинама српске и италијанске војске у не тако давној историји ових земаља. Слично српској и италијанска војска је водила жестоку борбу против Аустроугара, али је након пораза код Кобарида била принуђена на повлачење, а потом контранапад до

коначног ослобођења. У то време су, као и код Срба, настале две песме од којих се једна по правилу изводи после италијанске химне. Тек у Србији Перозино је сазнао да су Италијани помагали српским војницима на Солунском фронту. Сем што су их бродовима превозили из Албаније до Крфа направили су велику болницу на фронту и војнике снабдевали потребним намирницама. И познати италијански песник из доба фашизма Габријеле Данунцио написао је песму везану за Србију поручивши да, и поред значајних пораза као што је био онај на Косову, морају да се боре. Тек у ретким приликама, често уз помоћ интернета, долази се до података сличних овом јер су и у италијанској јавности, каже Перозино, присутне празне и магловите приче којима је циљ да одврате

пажњу од учешћа у бомбардовању Србије. - Овде се осећам као код куће. Одувек сам имао добре односе са људима који су ме звали на ручак, шетње и забаве. Живим доста повучено и не излазим често зато што сам често уморан, а доста се бавим и авио моделарство. У дневном боравку сам направио радионицу где склапам моделе авиона и тестирам различите варијанте. Италији је до осамдесетих година прошлог века била мирна, а здрава економија омогућавала да људи добро живе. До тада смо добро живели, а од тада све горе и горе. Има много оних који нису задовољни због стања у коме се налази економија, јер нам не дају да растемо. Готово је вероватно да би опозиција добила бар 40 посто гласова

на изборима и зато нас не пуштају да гласамо. Има много оних који би хтели да Италија изађе из евро зоне и Европске уније, јер се стање економије погоршало од кад смо ушли у њу. Цене су дуплиране, а плате остале исте. У Италију одем тек да видим сина и мајку, имам тамо и нешто имовине, али не и посебан разлог да се вратим – каже на добром српском језику Томазо Перозино. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 15.11.2015.

МАГАЗИН

15.11.2015.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Снупи и Чарли Браун: Филм о клињама Култни амерички аутор Чарлс Шулц поклонио је свету авантуре Чарлија Брауна и његовог најбољег пријатеља Снупија који су се са дружином на великом платну последњи пут појавили 1980. године у филму „Bon Voyage, Charlie Brown (And Don’t come Back!)“ чији је продуцент био син Чарлса Шулца Грег. Чарли Браун дружина је живела углавном кроз стрип чије је оригинално име „Peanuts“, а који у америчким новинама излази од 1950. године. Снупи, Чарли Браун, Луси, Лајнус и екипа Клиња по први пут се појављују на великом платну на другачији начин, у анимираном 3Д филму! Чарли Браун, најдражи и најсимпатичнији губитник, започиње епски и херојски задатак док

његов најбољи пријатељ, вољени бигл Снупи, креће у потеру за својим највећим непријатељем Црвеним Бароном. Из пера Чарлса М. Шулца и креатора филмова „Ледено доба“ и „Рио“, „Снупи и Чарли Браун: Филм о Клињама 3Д“ ће доказати да сваки губитник има свој дан. Филм се приказује од 12. новембра, а пројекције почињу у 16 сати.

Легенда Оскаровац Брајан Хелгеланд написао је сценарио и режирао филм „Легенда“ како би свету представио истиниту причу о озлоглашеним лондонским гангстерима, браћи близанцима који изгледају потпуно исто али су у сваком другом погледу потпуно различити. Филм прати Роналда и Реџиналда Креја који су терорисали Лон-

дон педесетих и шездесетих година прошлог века поставши легенде, а невероватним глумачком преображајем Том Харди портретише оба брата и у томе мајсторски успева. „Легенда“ је прави, класични гангстерски филм са стилом, који ће открити тајну историје злочина породице Креј. Филм се приказује до 18. новембра у пројекцијама које почињу од 18,30 сати.

Спектра Тајанствена порука из прошлости послаће тајног агента Бонда у мисију у Мексико Сити а потом Рим где ће упознати Луцију Скиару, прелепу и мистериозну удовицу познатог криминалца. Бонд ће се инфилтрирати на тајни састанак и открити постојање злокобне организације познате под именом

Спектра. У међувремену у Лондону нови директор сектора за националну безбедност Макс Денбикс истражује Бондове раније задатке и тражи разлоге због чега је МИ6, ког води М уопште потребан. Агент 007 тајно затражи помоћ, како би пронашао Медлин Сван, ћерку његовог непријатеља код којег се налази траг који води до откривања Спектре. Као ћерка убице Медлин разуме Бонда више од било кога другог а он, како се приближава срцу Спектре, сазнаје за застрашујућу повезаност између себе и непријатеља ког све време покушава да пронађе. „Спектра“ је двадесет четврти наставак најдуговечнијег филмског серијала у историји чији је претходни филм „Skyfall“ на светским биоскопским благајнама инкасирао преко 1,1 милијарде долара и постао најкомерцијалнији наставак франшизе. Ради се

о новом акцијском спектаклу о најпознатијем тајном агенту на свету Џемсу Бонду којег по четврти, и последњи, пут тумачи Даниел Крејг док је улога главног негативца поверена добитнику престижне награде Оскар Кристофу Валцу. Режију потписује Сем Мендез, који је био редитељ и на претходном филму из Бонд франшизе, а у филму се појављују и Моника Белучи, Ралф Фајнс, Наоми Харис, Ендрју Скот и многи други. Филм се приказује до 18. новембра а пројекције почињу у 22 сата.

Игра у тами „Игра у тами“ је друштвено ангажован филм за који се верује да ће широј јавности отворити очи за проблеме какви су трговина људима и присилна проституција. Филм је љубавна прича мотивисана приповетком

„Аска и вук“ Нобеловца Иве Андрића у којој окрутан и немилосрдан Вук, огрезао у прљаве послове везане за трговину женама, захваљујући добро разрађеној мрежи секс трафикинга у своје канџе увлачи Аску. Плесом и лепотом она успева да у Вуку пробуди љубав и човечност, али и сан о естради и бољем животу а он се, након што први пут спозна љубав, мења из корена. Филм је заснован на истоименој представи ауторске екипе која стоји и иза овог филмског пројекта. Према сценарију Ђорђа Милосављевића филм је режирао Вук Радивојевић а, у главним улогама наступају Тамара Драгичевић, Виктор Савић, Вук Костић, Борка Томовић, Владица Милосављевић, Ненад Ненадовић и Игор Дамњановић. Филм се приказује у пројекцијама које почињу у 20 сати. Т. Радовановић

МАГАЗИН 15.11.2015.

МАГАЗИН

15.11.2015.

Из Полицијске управе Краљево

ПОГОРШАЊЕ У НОВЕМБРУ рва недеља новембра показује знаке погоршања у свим сегментима на основу којих се закључује о безбедносној ситуацији на подручју Краљева. О томе сведочи последњи седмични статистички преглед Полицијске управе који се односи на период од 2. до 8. новембра. Судећи према бројкама из извештаја криминалитет бележи пораст од тридесетак процената за колико је ,у односу на претходну недељу, повећан број евидентираних кривичних дела. У структури 36 о којима постоје релевантни подаци у Криминалистичкој полицији само једно припада области привредног, а остала обла-

сти општег криминала. Успех инспектора у откривању починилаца у последње време се повећава, па су у првој недељи новембра познати извршиоци четвртине од укупног броја евидентираних кривичних дела. Погоршање је значајније у области јавног реда и мира о чему сведочи податак да је број прошлонедељних четрнаест прекршаја повећан за више од половине. Посебно забрињава податак да је знатно повећан број туча, а 12 из прве недеље новембра је за половину више него седам дана раније. У процентуалном износу је знатно повећан и број саобраћајних незгода, а од укупно дванаест о којима све-

доче припадници Саобраћајне полиције епилог две трећине огледа се у повређеним лицима. Од укупно осам код две особе су констатоване тешке телесне повреде, док су код шест преосталих процењене као лакше. Више је него удвостручена и материјална штета која је достигла 400 хиљада динара, а 352 прекршаја учесника у саобраћају који се нису придржавали прописа за тридесетак је већи него претходне недеље. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице ни у првој недељи новембра нису имали потребу да интервенишу. Т. Радовановић Фото: М . Радованоовић

Четврт века најстарије школе фудбала у Краљеву

МАГАЗИН

15.11.2015.

ЛЕТ', ЛЕТ' „Б

Фото: М. Радовановић

БУБАМАРО“

15.11.2015.

МАГАЗИН

- „ Бубамара“ је годинама расадник бројних талената од којих су многи фудбалску каријеру наставили у најтрофејнијим српским клубовима Црвеној звезди и Партизану, а потом отишли даље у Италију, Русију, Шпанију, Турску… - Деца све мање играју фудбал, јер неће да се муче. - Тренерима веће проблеме праве родитељи него деца. - Сваки родитељ у свом детету види Роналда или Месија, тако се међусобно и ословљавају и имају профиле на друштвеним мрежама. - Екстремно понашање достиже врхунац на трибинама стадиона где су забележени случајеви физичког обрачуна и потезање ватреног оружја. – Екипа „Бубамаре“ већ дванаест година заредом учествује на турниру у Ђенови који су, поред екипе домаћина, освајали Фиорентина, московски ЦСКА, Спартак из Трнаве, Барселона и други. – Ове године финалисти ема сумње да је фудбал најпопуларнији спорт на свету и магнет који од настанка привлачи све већи број поклоника. Међу њима је и знатан број оних који у фудбалу виде начин за професионални ангажман.

Зато није чудо што у готово свим већим местима постоје школе фудбала као места на коме се стичу прва знања о спорту са жељом да се успе у све суровијим условима који владају у овој области.

Кад је селектор млађих категорија фудбалера у националном тиму Ђорђе Коковић далеке 1990. године основао прву приватну школу фудбала у Југославији уз њега је било тек неколико Краљевчана чија су деца, у изузетно

скромним условима, била спремна на велика одрицања. Већ следеће године званично је регистрована школа под називом „Бубамара 91“, а пред крај ове потврђује се да четвртвековни рад уложен у стварање бројних фудбалских асова није био узалудан. У време кад је на простору Југославије почињао да се разбуктава ратни пламен први тренинзи су одржавани на прилично запуштеном Атлетском стадиону који је на коришћење, без накнаде, уступио Спортски центар „Ибар“. Кад је Коковић отпутовао у Кину да тамо преноси фудбалска знања одговорног посла да одржи „Бубамару“ прихватио се Зоран Тошић Соро. Први задатак је био да се терен доведе у стање какво одговара оваквом типу рада па су, кад је изостала помоћ града, ентузијасти са родитељима довукли педесетак камиона тење и посејали нову траву. Они најупорнији су дежурали и током ноћи и уз помоћ пумпи водом из Ибра заливали прве изданке траве све док терен

није почео да добија обрисе идеалног за рад са децом. Трајало је то до пре десетак година док је могао да се контролише долазак незваних гостију којих је било све више. Најтеже последице терен је доживљавао кад је све већи број њих по киши и блату баш на овом месту покушавао да задовољи потребу за исказивањем фудбалског умећа. „Бубамара“ је од првог дана била школа отвореног типа у коју сваког дана долазе друга деца и задржавају се док из било ког разлога не изгубе жељу за радом. Бивши играч Слоге, Новог Пазара и чачанског Борца, Миломир Јевтовић каже да међу најмлађим фудбалерима има оних који су тек навршили пету годину живота, али и старијих. У зависности од узраста сврстани су у различите групе од по тридесетак фудбалера прибилижне старости међу којима тек мали број најквалитетнијих учествује у такмичењима. Док је „Бубамара“ била једина

школа у граду окупљала је и по две стотине малишана различитог узраста, па је одржавано и неколико тренинга дневно, а годинама уназад је била база у којој су гајени будући првотимци најуспешнијег краљевачког лигаша. Они најупорнији, који су у школи током година рада стекли основно фудбалско образовање а потом га надграђивали, по правилу су одлазили даље. Није редак случај да до школе наврати и по неки од ловаца на таленте свесних да је „Бубамара“ расадник бројних фудбалских талената од којих су многи каријеру наставили у најтрофејнијим српским клубовима Црвеној звезди и Партизану, а потом отишли даље у Италију, Русију, Шпанију, Турску... У фудбалском свету позната су имена Ковачевића, Луковића, Дуњића, Лекића, Анђелковића, Мијатовића и других који су направили интернационалну каријеру, неки од њих и добро уновчили оно за шта је основу поставила „Бубамара“. Нажалост, ретко ко

МАГАЗИН

15.11.2015.

од њих дође да види са каквим се проблемима данас срећу генерације будућих асова. Основни циљ фудбалских учитеља је да деца науче да играју фудбал и освајају велики простор што често није у складу са превеликим очекивањима родитеља чије су амбиције много веће и усмерене према београдским клубовима. Ма колико стручњаци сматрали како озбиљнији рад треба да уследи тек након завршене основне школе има родитеља који би да прескоче по коју степеницу у фудбалском образовању. Ситуацију по који пут искомпликују бројни менаџери који у трагању за талентима виде и могућност добре зараде, а ни деца нису као што су некад била. - Деца све мање играју фудбал, јер неће да се муче. Ми смо некад тренирали и по блату и по киши, нисмо имали свлачионице, окачимо одело на

ексере и излазимо на терен. Сада кад је мала киша родитељи зову и питају да ли ће бити тренинга, јер не би да им дете покисне. Све је мање деце која играју срцем да би победили. Брзо се задовоље и неће да се муче. Многи дођу јер желе да им дете буде фудблер, а има и деце која воле па их родитељи силом прилика доводе да им испуне жељу. Све је теже радити са њима, јер нема услова, па покушавамо да склонимо родитеље бар са терена, а неке ствари морамо и да трпимо јер живимо од чланарине. Деца се све више везују за компјутере, телевизију и другу забаву коју некада нису имала. За компјутером можеш да играш фудбал целу ноћ без много муке, а овде мора да се трчи и да се зноји. Али, имамо и деце која воле па су она са села често редовнија на тренинзима него деца која станују ближе игралишту. То је зато што тамо немају

много прилике за забаву, па дођу и да се испразне - објашњава Јевтовић. Од првог дана у „Бубамари“ настоје да у основно фудбалско образовање уведу по нешто ново како би полазници на што бољи начин савладали оно што је потребно за више домете који зависе од бројних фактора. Уз таленат и велика одрицања кроз рад ту су још здравствено стање, телесна конституција и друге околности, не ретко и срећа. У школи потврђују да су услови за рад скромни јер једну просторију користи и до 150 деце. Групе се смењују једна за другом, а од чланарине која се убира у побољшање услова се улаже колико може. Школе фудбала у све популарнијим балон салама пружају боље услове за рад захваљујући првенствено средствима која обезбеђују издавањем просторија различитим групацијама корисника.

„Бубамара“ је током четврт века учврстила политику која подразумева да са децом раде тернери који су овде направили прве фудбалске кораке и најбоље познају давно установљен систем рада. Међу њима је и Владимир Ђорђевић који је у „Бубамари“ од оснивања. Пут га је од „Слоге“ у којој је провео три године, водио ка Београду у коме се обрео као седамнаестогодишњак. Десетогодишње искуство играња у друголигашким клубовима довољно је за уверење да на овом нивоу од фудбала не може да се живи, па се окренуо раду са најмлађима. - Огромна је разлика између оног од пре 25 година и данашњег времена. Има родитеља који би желели да пруже деци оно што они нису имали, али да се дете не намучи, да не покисне, не прехлади, да не изгори лице на сунцу. Ми смо се свлачили голи по

снегу и киши, били укаљани и мокри. Сад се буне што им је тренинг у пола 11 ако су велике врућине, а не схватају да због бројности и величине терена не могу сви да стану у један термин. Превише размазе децу, а онда очекују превише од њих. У почетку је изговор да се бави спортом, развија, стиче другаре и има обавезу, а кад га позовемо на пријатељску утакмицу мењају се амбиције – каже Ђорђевић. Тренерима веће проблеме праве родитељи него деца. Показало се то безброј пута кад су покушавали да утичу на састав екипе за утакмицу, али и на ток тренинга. Колико се ситуација у овој области мења сведочи податак да у ранијем периоду није било турнира за узраст испод 12 година. Данас су толико учестали да најмлађе категорије одиграју по неколико утакмица у једном дану, а и до тридесет месечно. Колики значај овоме придају роди-

тељи најбоље сведочи податак да су деца редовнија на утакмицама него на тренинзима који им претходе. Одсуство сваке реалности потврђује уверење да сваки родитељ у свом детету види Роналда или Месија, тако се међусобно и ословљавају и имају профиле на друштвеним мрежама. Екстремно понашање достиже врхунац на трибинама стадиона где су забележени случајеви физичког обрачуна и потезање ватреног оружја Искуство показује присуство великог броја талентоване деце којима политика развоја спорта не дозвољава да на прави начин искористе потенцијале којима располажу. Они најстарији већ су укључени у лигашка такмичења са по петнаестак клубова и четрнаест утакмица у сезони што је за овај узраст довољно након пет тренинга током недеље. За развој екипе, а и сваког

МАГАЗИН 15.11.2015.

Партизан генерација рођених 2002. направила је успех на међународном плану. Успех је већи кад се зна да је међу тринаестогодишњацима било и пет година млађих играча којима је пружена прилика да стекну искуство толико потребно за такмичење наредне године. Међународна такмичења су прилика за сусрет са различитим начином игре, али и менталитетом играча који долазе из различитих крајева Европе. Доказ да се највише научи након пораза најбоље је схватила генерација „Бубамариних“ фудбалера рођених 1999. године кад јој се на путо до финала испречила екипа Ђенове. Поуке из тог пораза допринеле су да ове године серијом утакмица до полуфинала краљевачки малишани покажу колико су спремни да се надмећу са вршњацима из клубова са много дужом традицијом. - Побеђивали смо са више голова разлике, али је било и утакмица где смо све време јурили резултат, а добијали срцем, борбом и жељом да дођемо до финала. Екипа Ђенове је показала да је физички много јача и

искуснија, па је у финалу заслужено победила резултатом 2:0. Мало боли што је гол примљен десетак минута пред крај првог полувремена, а да се издржало питање је како би било до краја. Ово је велики резултат, велико искуство и добит за нашу школу кад знамо да је један Ренџерс испао још у полуфиналу. На турниру у Ђенови смо били једини представници Србије, а као прваци државе учествовали смо и на турниру у Дебрецину у Мађарској и освојили прво место у конкуренцији 104 екипе. На крају нам је изражена велика захвалност због начина на који су се деца понашала све време боравка у Италији док су били смештени у домовима вршњака. Све то је допринело да уследи позив за ново гостовање у Италији, овога пута код екипе Сампдорије као највећег ривала Ђеновљана – каже Јевтовић. У „Бубамари“ не крију жељу да открију што више фудбалских талената и упуте их у основне елементе овог спорта како би им помогли да се афирмишу као прави играчи и, евентуално, оспособе да живе од фудбала.

Т. Радовановић

појединца понаособ, значајним су се показале јаке утакмице па се екипа „Бубамаре“ такмичи у чачанској лиги која, уз бољу организацију, омогућава и ову повољност. Ма колико одласци на лигашка такмичења, и повремене турнире, изискују велике трошкове који падају на терет родитеља показало се да су спремнији да поднесу њих него месечну чланарину која треба да покрије рад током пет дана сваке недеље. Колики је углед „Бубамаре“ потврђује податак да већ дванаест година заредом учествује на турниру у Ђенови који су, поред екипе домаћина, освајали Фиорентина, московски ЦСКА, Спартак из Трнаве, Барселона и други. Учесници су екипе из великих европских градова што је по правилу прилика за стицање нових искустава у судару различитих фудбалских школа. Краљевчани су ове године поновили успех генерације фудбалера рођених 1992. године, а на путу до трона у финалу заустављени од екипе домаћина. - Иако се највећим успехом сматра одлазак младих фудбалера у Звезду и

МАГАЗИН 15.11.2015.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 8. D 15. НОВЕМБРА

МАГАЗИН

15.11.2015.

15. новембар

1492. — Кристифор Колумбо забележио прву напомену о дувану у свом дневнику. Дуван је иначе тек у XVI веку пренесен из Америке у Европу, а потом и на остале континенте. 1577. — Енглески гусар и адмирал Френсис Дрејк кренуо на пут око света. После трогодишњег успешног путовања постао први Енглез који је опловио Земљу. Током путовања обишао обале Африке и Северне Америке, нападајући и пљачкајући шпанске бродове. 1889. — Поборници републике којима су се по укидању ропства придружили велепоседници, свргнули другог и последњег бразилског цара Педра II и прогласили Бразил за републику, с председником Мануелом Деодором. 1899. — Током Бурског рата, на подручју Јоханесбурга бурски војник Питер Бота заробио ратног дописника лондонског Морнинг поста Винстона Черчила. Бота је касније постао врховни командант бурских снага и премијер после рата основане Јужноафричке Уније, а Черчил премијер Велике Британије. 1920. — У Женеви одржана прва скупштина Лиге народа. 1923. — Галопирајућа инфлација у Немачкој достигла врхунац, један амерички долар мењао се за осам милијарди марака. 1945. — Габријела Мистрал постала прва латиноамериканка која је добила Нобелову награду за књижевност. 1971. — Делегација Кине први пут учествовала на заседању Генералне скупштине УН. 1976. — Сиријска армија преузела пуну контролу над Бејрутом у покушају да оконча грађански рат у Либану дуг

18 месеци. 1978. — У Шри Ланки се срушио исландски путнички авион ДЦ8 који је из Меке превозио индонежанске муслиманске ходочаснике. Погинуло свих 175 путника и осам чланова посаде. 1983. — Лидер кипарских Турака Рауф Денкташ прогласио Републику Северни Кипар. 1988. — Национално веће Палестинске ослободилачке организације на заседању у Алжиру прогласило независност Палестине на Западној обали и у Гази, с главним градом Јерусалимом. 1990. — НАТО и Варшавски пакт начелно се договорили о драстичном смањењу конвенционалног наоружања. Први договор о конвенционалном наоружању два војна савеза после II светског рата. 1994. — Председник Аустрије Томас Клестил признао, у обраћању члановима парламента Израела, да је његова земља пропустила да у прошлости призна своју улогу у холокаусту. 1999. — Полиција растурила антиамеричке демонстрације у Турској и Грчкој, организоване поводом посете председника САД Била Клинтона тим земљама. 2003. — У бомбашким нападима на две синагоге у центру Истанбула погинуло 25 особа, више од 300 повређено. Власти Турске саопштиле да су напад извршили турски држављани. 2004. — Пред Трибуналом у Хагу почело прво суђење косовским Албанцима за ратне злочине током сукоба на Косову. Фатмир Љимај, Харадин Баљај и Исак Мусљиу оптужени за незаконито притварање, мучење и убиства албанских и српских заробљеника у логору Лапушник код Глоговца у лето

1998. Премијер Хрватске Иво Санадер допутовао у званичну посету Србији и Црној Гори. Први премијер Хрватске у Београду после распада СФРЈ и осамостаљења Хрватске.

16. новембар 1095. — На црквеном сабору у Клермону, у Француској папа Урбан II позвао је црквене великодостојнике и световне владаре на верски рат против турског племена Селџука, које је заузело Свету земљу у Палестини. Тиме је почела епоха крсташких ратова. 1532. — Шпански освајач Франсиско Пизаро заузео је са само 200 војника град Кахамарку у Перуу и погубио цара Инка Атахуалпу, иако је за њега била исплаћена велика откупнина. 1912. — Почела је Битољска битка у Првом балканском рату у којој је српска војска 18. новембра потукла турску Вардарску армију Зеки паше. 1914. — Почела је Колубарска битка, највећа коју је српска војска водила у Првом светском рату. Битка је завршена 15. децембра победом српске војске над аустроугарским трупама под командом генерала Поћорека који је био присиљен да се повуче из Србије. Изузетне заслуге за победу у бици, у којој је заробљено око 43.000 аустроугарских војника, имао је генерал Живојин Мишић. 1918. — После пропасти аустроугарске монархије у Првом светском рату, Мађарска је проглашена независном републиком. 1933. — СССР и САД су успоставили дипломатске односе. 1941. — У Другом светском рату је почела немачка офанзива на Москву, која је 5. децембра завршена поразом

немачке војске. Настављајући операције, совјетска Црвена армија је до марта 1942. одбацила немачке трупе на 200 километара од Москве. Овај немачки пораз означио је крај "блицкрига" и наговестио преокрет рата у корист антихитлеровске коалиције. 1965. — СССР је лансирао свемирски брод "Венера III", који је у марту 1966. стигао на Венеру, као први свемирски брод који се спустио на неку другу планету. 1970. — Пакистан је званично саопштио да је број мртвих у циклону и огромним таласима који су запљуснули обале Источног Пакистана (Бангладеш) и острва у Бенгалском заливу достигао пола милиона. 1972. — Тројица америчких астронаута почели су свој 84-дневни лет у свемирској летелици "Скајлаб 4". 1991. — Руски председник Борис Јељцин потписао је серију декрета којима је пренео власт над привредом са совјетске централне владе на владу Русије. 1992. — На првим вишестраначким изборима у Литванији након стицања независности од СССР, убедљиво је победила Демократска радничка партија (бивши комунисти). 1992. — Савет безбедности УН пооштрио је санкције против СР Југославије увођењем речне и поморске блокаде. 1995. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио је председника Републике Српске Радована Караџића и војног команданата Ратка Младића за геноцид над муслиманским цивилима почињен током заузимања Сребренице у јулу 1995, када је више хиљада босанских Муслимана убијено и расељено. 1998. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу прогласио је кривим једног босанског Хрвата и двојицу Муслимана за убијање и злостављање српских затвореника 1992. у логору Челебићи. То је било прво суђење за ратне злочине почињене над Србима током рата у БиХ. 2000. — Председник САД Бил Клинтон допутовао је у Вијетнам, у прву посету једног америчког прдседника тој

земљи од завршетка Вијетнамског рата 1975. 2001. — Париски клуб поверилаца отписао је СР Југославији 66 одсто дуга према државама повериоцима. 2003. — У Србији су, због малог одзива бирача (39 одсто), по трећи пут пропали председнички избори. У близини Кабула убијена је радница УН, Францускиња Бетина Гуазлар и она је прва жртва међу запосленима у УН од када је, две године раније, свргнута талибанска власт у Авганистану. 2005. — Хашки трибунал ослободио је пензионисаног генерала Армије Босне и Херцеговине Сефера Халиловића кривице за злочине које су над хрватским цивилима у Херцеговини у јесен 1993. починиле трупе те армије.

17. новембар 1830. — Основана мађарска Академија наука 1839. — Премијера прве опере Ђузепеа Вердија, „Oberto, conte di San Bonifacio“ у Милану. 1855. — Шкотски истраживач Дејвид Ливингстон открио водопаде на рези Замбези, назване по енглеској краљици Викторијини водопади. 1869. — У Египту свечано отворен Суецки канал. 1876. — У Москви премијерно изведена композиција Петра Иљича Чајковског Српско-руски марш. 1913. — Први бродови прошли кроз Панамски канал, који је званично отворен годину дана касније. 1918. — Јединице српске војске под командом војводе Петра Бојовића ослободиле Велики Бечкерек (данашњи Зрењанин). 1947. — Пуштена је у саобраћај железничка пруга Шамац—Сарајево, дуга 242 км, у чијој су изградњи учествовале омладинске бригаде из целе Југославије. 1922. — Мехмед VI, бивши отомански султан, одлази у егзил у Италију. 1973. — У Атини у Грчкој је у крви угушен протест групе студената Народног Техничког универзитета (Политехниона) против режима војне хунте

1989. — У експлозији у руднику угљена у Алексинцу погинуло 92 рудара. 1996. — У другом кругу локалних избора у Србији коалиција опозиционих партија „Заједно“ победила је у највећем броју великих градова, укључујући Београд, Ниш, Нови Сад и Крагујевац. То је била прва победа српске опозиције од увођења вишестраначког политичког система 1990. Покушај власти да фалсификује изборне резултате изазвао је тромесечне масовне грађанске протесте. 2003. — Арнолд Шварценегер постаје гувернер Калифорније.

МАГАЗИН

15.11.2015.

18. новембар

1477. — Енглески штампар Вилијам Кекстен издао је у Вестминстеру прву књигу штампану у Енглеској на енглеском језику "The Dictes and Sayings of the Philosophers". 1477. — Основан руски град Јекатеринбург 1903. — САД су с Панамом потписале уговор којим су добиле неограничено право коришћења Панамског канала. Године 1979. постигнут је споразум да Панама добије потпуни суверенитет над каналом 31. децембра 1999. 1910. — У Мексику је избила сељачка револуција чије су вође били Панчо Виља и Емилијано Запата. Током револуције која је трајала до 1917. погинуло је више од милион људи. 1918. — Белгијска армија је ушла у Брисел после четири године немачке окупације у Првом светском рату. 1928. — У филму „Пароброд Вили“ приказаном у Њујорку први пут се појавио Мики Маус, популарни јунак цртаних филмова Волта Дизнија. 1936. — Немачка и Италија су признале владу генерала Франсиска Франка у Шпанији. 1945. — На првим изборима у Бугарској после Другог светског рата, које је опозиција бојкотовала, победио је Отечествени фронт предвођен комунистима. 1958. — Рођен један од најуспешнијих сликара наиве Миле Давидовић. 1969. — Модул америчког васион-

ског брода "Аполо 12" са астронаутима Чарлсом Конрадом и Аленом Бином спустио се на Месец. Био је то други свемирски брод који је дотакао месечево тло. 1978. — У Џонстауну у Гијани 914 Американаца припадника секте Храм народа извршило је колективно самоубиство. Они су заједно са својим вођом Џимом Џонсом попили цијанид измешан са воћним соком. Чланови секте који су одбили да испију отров су убијени. 1991. — Снаге ЈНА су током рата у Хрватској заузеле Вуковар. 1993. — ЛидериЈужне Африке, црнци и белци, одобрили су устав којим је означен крај политике апартхејда у тој земљи. 1999. — На самиту ОЕБС-а у Истанбулу усвојена је Повеља о европској безбедности којом се сукоби унутар држава сматрају легитимним предметом бриге међународне заједнице. 2003. - Хашки трибунал обелоданио је оптужницу против бивше лидера самопрокламоване Републике Српске Крајине (Хрватска) Милана Бабића за злочине против човечности над хрватским цивилима 1991-92. године. Бабић је признао кривицу и 29. јуна 2004. осуђен на 13 година затвора. - У Београду је одржана последња седница коалиције Демократске опозиције Србије, који је престао да постоји након расписивања парламентарних избора за 28. децембар те године. ДОС је дошао на власт у Србији после победе на изборима 2000. када је поражен бивши режим који је оличавао хашки оптуженик Слободан Милошевић. 2004. — Чешки председник Вацлав Клаус потписао је закон којим се након 140 година укида војни рок, а од јануара 2005. уводи потпуно професионална војска.

19. новембар 461. — Западноримски војсковођа Рицимер прогласио за цара сенатора Либија Севера. 1493. — Кристифор Колумбо је от-

крио Порторико на свом другом путовању. 1796. — Предвођени владиком Петром I Петровићем Његошем, Црногорци су на Крусима потукли Турке, а у бици је погинуо и скадарски паша Махмут Бушатлија, који је с 23.000 војника покушао да покори Црну Гору. 1824. — Скупштина Мексика усвојила је Устав према којем је та држава постала независна. 1841. — Основано је Друштво српске словесности, а то је својим печатом и потписом потврдио кнез Михаило. Његови оснивачи били су Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић. 1866. — Рат Аустрије и Италије је после седам седмица окончан Бечким уговором, којим је Италији припала провинција Венето и град Венеција. 1942. — Георгиј Жуков је покренуо је операцију Уран која је променила ток Стаљинградске битке. 1969. — Пеле је постигао свој 1000. гол у каријери против тима Васко де Гама. Аполо 12 слетео на Месец. 1985. — Роналд Реган и Михаил Горбачов су се састали први пут. 1906. — Радио-конференција у Берлину прихватила је СОС као међународни сигнал за помоћ. 1929. — Назив Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца промењен је у Краљевина Југославија. 1932. — Ирак је стекао независност и постао члан Друштва народа после окончања британског мандата. 1949. — Принц Реније крунисан је у Монаку. 1952. — Велика Британија је на острвима Монте Бело поред северозападне обале Аустралије испробала прву атомску бомбу. 1954. — Девет западних земаља одлучило је да Западну Немачку прими у НАТО и још чвршће је укључи у хладноратовско надметање Запада са Истоком. 1968. — Председник Перуа Фернандо Белаунде Тери оборен је у војном удару левичарске Националне револуционарне хунте коју је предводио генерал Хуан Веласко Алварадо. 1981. — После седам месеци,

ирски националисти су у затвору Мејз у Белфасту обуставили протестни штрајк глађу против британских власти, током којег је умрло 10 штрајкача. 1990. — Уједињене су две немачке државе настале после слома Трећег рајха у Другом светском рату и престала је да постоји Немачка Демократска Република. 1991. — Председништво СФРЈ прешло је на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом. Представници сецесионистичких република Хрватске и Словеније већ су се искључили из рада Председништва. 1995. — Председник Македоније Киро Глигоров рањен приликом експлозије аутомобила-бомбе у центру Скопља, а његов возач је погинуо. 1997. — Јапански воз на магнетним јастуцима је брзином од 451 километар на час оборио светски рекорд на експерименталној железничкој деоници западно од Токија. 1998. — Почео импичмент против Била Клинтона. 2000. — Тајвански премијер Танг Феи саопштио је да подноси оставку, само четири и по месеца пошто је преузео власт. 2002. — Турски суд формално је укинуо смртну пресуду изречену вођи курдских побуњеника Абдулаху Оџалану, ухваћеном 1999. и убрзо осуђеном на најтежу казну.

20. новембар 284. — Диоклецијан изабран за римског цара. Његовим доласком на престо започиње период познат као Позна антика 1780. — Велика Британија је објавила рат Холандији, након што је утврдила да холандски бродови снабдевају америчке побуњенике француским и шпанским оружјем. 1818. — Јужноамерички револуционар и државник Симон Боливар објавио је независност Венецуеле од Шпаније. 1873. — Два града на десној и левој

МАГАЗИН

15.11.2015.

обали Дунава, Будим и Пешта спојени су у један и формирали мађарску престоницу Будимпешту. 1917. — Украјина је проглашена републиком. Почела је бици код Камбреја у Првом светском рату. 1923. — Гарет Морган је патентирао први аутоматски семафор. 1924. — У Турској је угушена побуна Курда, чија је територија уговором у Лозани после Првог светског рата, подељена између неколико држава. 1945. — У Нирнбергу је пред Међународним војним судом почело суђење нацистичким ратним злочинцима у Другом светском рату, на којем је први пут у историји један међународни форум осудио агресију као злочин против човечанства и казнио виновнике. После десет месеци, 12 оптужених осуђено је на смрт, тројица на доживотну робију, четворица на затвор од 10 до 20 година, а тројица су ослобођена. Савезничка Контролна комисија дала је дозволу за пресељење шест милиона Немаца из Аустрије, Пољске

и Мађарске у Западну Немачку. 1952. — Први званични путнички лет преко Северног пола из Лос Анђелеса у Копенхаген. 1959. — Генерална скупштина УН је усвојила Декларацију о правима детета, којом су прокламована једнака права за сву децу, без обзира на расу, веру, порекло и пол. У Стокхолму су Велика Британија, Норвешка, Шведска, Данска, Аустрија, Португал и Швајцарска потписале конвенцију о формирању ЕФТА (Европско удружење слободне трговине). 1980. — У Кини је почело суђење "четворочланој банди", коју је предводила Ђанг Ћинг, удовица председника Мао Цедунга. Они су оптужени за издају и злочине током Културне револуције 1966-76. 1991. — У Вуковару, ЈНА је одвела око 260 особа из болнице у правцу пољопривредног добра Овчара, после чега им се губи траг [1]. 1995. — На председничким изборима у Пољској кандидат левице, бивши комуниста Александар Квасњевски победио је дотадашњег шефа

државе Леха Валенсу. 1998. — Са космодрома у Бајконуру Русија је лансирала Зарју, први модул Међународне свемирске станице. 2001. — На општим изборима у Данској социјалдемократе су први пут после 80 година изгубиле власт. Победили су либерали Андерса Фога Расмусена. 2002. — Савет за радиодифузију Турске предложио је државном радију и телевизији да почну са емитовањем емисија на, раније забрањеном, курдском језику, што је корак напред ка чланству у ЕУ. 2003. — У експлозији аутомобилабомби у Истанбулу у близини британског конзулата и испред представништва лондонске банке ХСБЦ, погинуло је 27 особа, међу којима је и генерални конзул Велике Британије Роџер Шорт, а више од 450 људи је повређено.

21. новембар 1783 — Французи Франсоа Пилатр

де Розије и Франсоа Лоран извели први успешан лет балоном напуњеним топлим ваздухом, за 25 минута прелетевши раздаљину од осам километара изнад Париза. 1806 — У намери да економски сломи противника, Наполеон Бонапарта објавио Берлински декрет о блокади Велике Британије, уз забрану пристајања британских бродова у све европске луке. 1877 — Томас Едисон објавио изум фонограф. 1937 — Основана Музичка академија у Београду. 1973. добила статус факултета. 1938 — Немачка окупирала Судетску област у Чехословачкој и прикључила немачком Рајху. 1963 — Римокатолички Ватикански концил одобрио употребу локалних језика у црквеним обредима уместо латинског. 1974 — У експлозијама које су у два паба у енглеском граду Бирмингему подметнули припадници Ирске републиканске армије погинула 21 особа, 162 повређене.

1977 — У југоисточној Индији циклон усмртио око 3.000 људи, огромни таласи збрисали читава села. 1994 — Авијација НАТО-а с 36 бомбардера из база у Италији извршила напад на аеродром Удбине. Напад уследио након писмо председника Хрватске Фрање Туђмана упућено Уједињемим нацијама у ком оптужује крајишке Србе да са тог аеродрома нападају Босну и Херцеговину. Највећа ваздушна операција НАТО-а од оснивања, 1949. 1995 — Аргентина Италији изручила нацистичког официра Ериха Прибкеа, одговорног за масакр 335 цивила у Другом светском рату. После тронедељних преговора, у војној бази Рајт-Петерсон у граду Дејтону, у САД, председници Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић и Слободан Милошевић парафирали мировни споразум којим је окончан рат у БиХ. 2000 — Нападом на полицијску станицу у селу Кончуљ, а у ком су погинула четири припадника српских снага безбедности, обновљени сукоби нао-

ружаних Албанаца и српских снага у Копненој зони безбедности на југу Србије. 2002 — Међународни тужилац на Косову и Метохији Антони Рич подигао оптужницу против некадашњег команданта ОВК Рустема Мустафе и три бивша припадника ОВК за ратне злочине на Косову од августа 1998. до средине јуна 1999. 2004 — У Украјини одржан други круг председничких избора, после којих су, због изборне крађе, на улицама Кијева избили протести више хиљада присталица кандидата опозиције Виктора Јушченка. Вишедневна криза у земљи окончана 3. децембра, када је Уставни суд донео одлуку о поништењу другог изборног круга новим изборима 26. децембра. На тим изборима Јушченко изабран за председника. 2011 — Изашао је први албум групе Ван дирекшон, под називом Up All Night.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs