MagazIN 49 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година I * Број 49 * 16. јун 2013 * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

МАГАЗИН

16.6.2013.

ИСТОРИЈСКИ

- Како се приближава Видовдан, када се очекује одређивање датума за отпочињање преговора о ступању Србије Европској унији, све су интензивније активности бројних домаћих и иностраних званичника. - Датум је значајан у политичком смислу јер његовим добијањем Србија постаје део европске породице народа, а отвара јој се простор да постане пристојна и модерна земља - Следећа рунда дијалога Београда и Приштине на највишем нивоу заказана је за 20. јун. - На Видовдан Србија после много година први пут победник? - Седница Савета безбедности Уједињених нација посвећена ситуацији на Косову протекла је у знаку позитивних оцена развоја ситуације на терену, а чланице светске организације позитивно су оцениле постизање споразума Београда и Приштине.

У ишчекивању Видовдана

И НАПРЕДАК

МАГАЗИН

16.6.2013.

браћајући се Савету безбедности Уједињених нација премијер Србије Ивица Дачић поновио је да је постигнут историјски напредак у односима Београда и Приштине, а Србија показала трајност и одрживост решења за јужну покрајину. Тако је још једном исказана спремност да се стави тачка на прошлост која не може да се промени. Али, и након једанаест рунди дијалога у Бриселу безбедносна ситуација на северу Косова и Метохије је веома крхка, а у прва четири месеца ове године евидентирано је 60 етнички мотивисаних напада. И поред спремности и воље да допринесе превазилажењу проблема Србија ће, потврдио је премијер, наставити да брине за свој народ и да му обезбеди одржив опстанак на том простору. То је, иако најтежи, ипак најбољи начин за превазилажење проблема и постизање трајног мира на том простору. Следећа рунда дијалога Београда и Приштине на највишем нивоу заказана је за 20. јун, а у протеклим је Србија, потврдио је премијер, уложила значајне напоре и показала велику флексибилност. Резултат дијалога је први споразум Београда и Приштине о нормализацији односа чија се примена тек очекује након разговора о низу важних тема као што су модалитет примене, статус имовине и многе друге. Иако споразум предвиђа формирање заједнице српских општина, на чијој ће територији бити поштована етничка структура запослених у полицији и правосуђу, опстанак српског становништва и северно и јужно од Ибра директно је везан за њихову физичку безбедност. Зато је неопходно охрабрити повратак интерно расељених Срба, што је шанса за стварање мултиетничког Косова. Подршка је до сада била само декларативна, а повратници били препуштени сами себи и изложени нападима локалних заједница. Обавезу да повратницима обезбеде елементарне услове за живот имају косовске институције, али владавина права на Косову и Метохији има озбиљне недостатке, посебно у

случајевима кршења људских права и права мањина. Премијер Дачић је подсетио да ни у једном случају напада на Српску православну цркву починиоци нису откривени, а званичницима Србије се и даље забрањује долазак на Косово, што представља кршење права на слободу кретања. За имплементацију споразума пресудно је присуство међународне заједнице и зато се од Уједињених нације очекује да наставе координацију рада свих међународних институција које морају да делују статусно неутрално. Подсећајући да је улога УНМИК незаменљива, његов рад и поред финансијских тешкоћа мора бити појачан, јер мањинске заједнице највише поверења имају баш у њега. Србија ће наставити да чини све да би се превладало тренутно стање у односима два народа, али очекује подршку Савета безбедности Уједињених нација и Савета Европске уније који треба да донесе одлуку о почетку преговора. Зато се и од руководства у Приштини очекује максимални напор у налажењу заједничког језика у интересу два народа и заједничке будућности. Да је и Приштина спремна на дијалог са Београдом рекао је у Њујорку и премијер Косова Хашим Тачи који је са говорнице у Савету безбедности подсетио да је то потврдио бриселски споразум. Тачи је истакао да је парламент Косова двотрећинском већином потврдио споразум и тако јасно показао сремност за даље унапређење односа са Србијом. Бриселски споразум је, по њему, значајан за читав Балкан јер представља историјски тренутак за успостављање добросуседских односа. Слободна Европа преноси тврдњу да су обе стране направиле компромисе у најбољим интересима својих народа и тврдњу косовског премијера да је споразумом предвиђено да Србија до средине јула прекине да финансира и угаси све „нелегалне структуре власти на северу Косова“, како би било потврђено јединство правног система. Паралелно са одвијањем седнице

Савета безбедности у Бриселу настављени су разговори Београда и Приштине о примени бриселског споразума. Саветник председника Србије Марко Ђурић саопштио је да је постигнут конкретан напаредак, јер је именован управљачки тим Заједнице српских општина који ће до избора обављати важне функције у складу са споразумом о нормализацији односа. Започета је и процедура постављања регионалног команданта полиције, али није постигнут напредак када се ради о амнестији, јер су разговори две стране о томе били изузетно сложени и тешки. Овај викенд обележава и историјски састанак српског и косовског премијера у Бечу који је министар иностраних послова Аустрије Михаел Шпинделегер оценио историјским. Због припрема тог састанка није учествовао ни на седници скупшштине због чега је упутио извињење посланицима. Учешће Дачића и Тачија на Европском форуму Вахау, који заједно организују 18. пут Народна партија Доње Аустрије и Министарство спољних послова Аустрије, ове године под мотом „Изван кризе – обриси нове Европе“, оцењује се као врхунац дводневног скупа. Одбор за европске послове француског парламента оценио је, имајући у виду напредак који је остварила Србија, да би било пожељно да Европски савет 27. и 28. јуна одреди датум за отварање преговора. Одбор је поздравио напредак који је Србија достигла, а и неопходан степен усклађености са критеријумима за чланство, укључујући видљиво и одрживо побољшање односа са Косовом. Одбор француског парламента поздравио је и напредак Србије у домену унутрашњих реформи, који је констатован у два извештаја када су представници невладиних организација са којима су одржани састанци, потврдили позитивну оцену у области цивилног друштва и поштовања људских права. Потврђено је да је проширење Европске уније на све земље Балкана процес који може само да допринесе миру и стабилности у Европи, а Србија

МАГАЗИН

16.6.2013.

као највећа земља региона има суштинску одговорност у том процесу и може да пружи пример добросуседских односа са земљама које виде заједничку будућност у Унији. Локалне изборе на целој територији Косова највила је председница Косова Атифете Јахјага. Они по закону морају бити одржани 15. децембра, након октобарских избора у четири општине на северу покрајине, Лепосавићу, Зубином Потоку, Звечану и Митровици. Да су следеће две недеље одлучујуће за одлуку о датума почетка преговора о приступању Србије Европској унији потврдио је и амбасадор Немачке Хајнц Вилхелм. Иако не може да предвиди какву ће одлуку о датуму донети Бундестаг оценио је да се не-

Косовска Митровица

мачки парламент руководи напретком у имплементацији споразума у доношењу одлуке. Приштински дневник Коха Диторе пише да је Немачка пристала да преговори о приступању Србије Европској унији почну у јануару идуће године под условом да Европска комисија буде задовољна напретком у имплементацији бриселског споразума. Дневник каже да би успех састанка премијера Ивице Дачића и Хашима Тачија 20. јуна могао да буде употребљен за притисак на Немачку да пристане да се одреди датум. Уједно цитира речи европског дипломате који је оценио да неће бити напретка за Косово ако Србија не постигне неки напредак. Иако Влада Холандије још није из-

разила став о томе да ли Србија заслужује да овог месеца добије датум за почетак преговора о чланству у Европској унији, или само такозвано зелено светло за наставак европске интеграције, гледиште те државе највероватније ће бити идентично коначној одлуци Немачке. На то упућују закључци немачко-холандског самита на коме су две земље усагласиле ставове о европским питањима која ће се разматрати у блиској будућности. У Министарству спољних послова Холандије, а ни у Амбасади те државе у Београду, нема конкретног одговора на питање каква се одлука о Србији може очекивати крајем месеца, а у кабинету шефа српске дипломатије Ивана Мркића речено, иако се очекује позитиван исход, немају информација

дућност региона додељивањем или недодељивањем датума за почетак преговора Србији од које, као најзначајније земље на Балкану, зависи будућност региона. Од Европске уније се очекује да препозна искрену посвећеност Србије решавању косметског проблема, јер се она и на унутрашњем плану веома брзо приближава стандардима који већ важе и који су потребни за чланство у Европској унији. Добијање датума је заједнички интерес и Србије и Европске уније, а напоре Србије препознале су и Сједињене Америчке Државе чврсте у ставу да треба да буде одређен датум. И поред чињенице да је решавање косметског питања заједнички интерес за успоравање примене бриселског споразума Дрецун је поново оптужио Приштину.

Да би Србија могла да уђе у Европску унију и без званичног признања Косова верује саветник у Центру за стратешке и међународне студије у Вашингтону Јануш Бугајски. То ће зависити од тога да ли ће Србија и Косово у Унију ући истовремено, као и од правила консензуса међу државама чланицама. Уколико Србија прва уђе у Европску унију могла би да блокира улазак Косова, што би било дестабилизујуће и за њу, рекао је Бугајски и додао да би то могло да се предупреди увођењем правила „консензус минус један“, чиме би се избегла могућност блокаде. И Србији и Косову су, тврди он, потребни проевропски и глобалистички оријентисани политичари који једни друге не могу да оптужујују за злочине из прошлости. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

и о тврдњи да се Холанђани усклађују с Немцима. Тачан датум, а не само зелено светло, очекује и први потпредседник Владе Србије Александар Вучић уверен да ће Србија овај Видовдан дочекати као победник. Датум је значајан у политичком смислу јер његовим добијањем Србија постаје део европске породице народа, а отвара јој се простор да постане пристојна и модерна земља. Други разлог је приступ претприступним фондовима Европске уније, а затим и стварање бољих услова за долазак инвеститора. Председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију, и посланик Српске напредне странке, Милован Дрецун оценио је да је на лидерима најзначајнијих чланица Европске уније и њеним званичницима да одреде бу-

ПОНОВО БЕЗ Д

МАГАЗИН

16.6.2013.

- Дневни ред који су представници опозиције предложили за дванаесту седницу Скупштине града није добио довољну подршку, па је седница завршена након скоро сат и по честих гласања и прозивки. – Нa ивици инцидента у Скупштини

а захтев 24 одборника опозиције, пет из Покрета за Краљево, три Српског покрета обнове, седам Покрета Двери и девет коалиције „За боље Краљево“, председник Скупштине града Сретен Јовановић заказао је дванаесту седницу локалног парламента. Опозициони одборници предложили су и четири тачке дневног реда од којих се у првој од начелника Одељења за привреду и финансије очекује да поднесе извештај о ефектима новог сета закона који је усвојила републичка скупштина на градски буџет. Опозиција као и на претходној седници која није одржана јер није усвојен дневни ред поново тражи да

председник Скупштине града поднесе извештај о резултатима службених путовања од избора до маја ове године, а извештај о резултатима рада од именовања до маја ове године очекује се и од два члана Градског већа. Од члана задуженог за област управљања пројектима и јавним набавкама и део послова из области сарадње са градовима и општинама тражи се извештај о досадашњем раду, а од члана задуженог за област имовинско-правних односа и предлог мера и одлука за унапређење рада Канцеларије за брзе одговоре. Пре преласка на изјашњавање председник Скупштине града Сретен Јовановић обавестио је одборнике да

је примио писмо одборника Бранимира Јовановића који је иступио из одборничке групе „За боље Краљево“ и да ће убудуће наступати као самостални одборник. Тако је некада најбројнија одборничка група, после приступања три одборника Демократске странке Либерално демократској партији, са 12 сведена на само осам одборника у локалном парламенту. Након усвојеног извода из записника са претходне седнице одборници су се појединачно изјашњавали о бројним предлозима за допуну предложеног дневног реда који су пристигли од одборника Покрета за Краљево. Од присутних одборника затра-

Дванаеста седница Скуштине града

жено је да се позитивно изјасне о предлозима за разматрање извештаја о раду Градске управе, заштитника грађана и повереника за пружање информација од јавног значаја. Предлози нису добили довољну подршку присутних одборника, па нису ни могли да буду уврштени у предлог дневног реда дванаесте седнице Скупштине града. Од одборника Покрета за Краљево стигао је предлог да се у предложени дневни ред уврсте предлози одлука о разрешењу чланова управних одбора јавних и јавних комуналних предузећа Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“, „Путеви“, „Чистоћа“, „Топлана“, „Водовод“ и „Општинска стамбена агенција“. У тренутку када је постало извесно да ни ови предлози

неће добити довољну подршку одборника представници предлагача су их повукли. Одбијен је и предлог да се упути захтев Центру за социјални рад да социјалну стратегију града усагласи са републичком, као и предлог за разматрање извештаја о приливу буџетских средстава. Након што је већином гласова одбијен предлог да се разматра о пословању Дечјег одмаралишта „Гоч“ представници предлагача Покрета за Краљево повукли су и предлоге за разматрање пословања осталих установа чији је оснивач град Краљево, Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, Туристичке организације Краљево, Дома културе „Студеница“ из Ушћа, Култур-

ног центра „Рибница“ и Историјског архива. Након обраћања бившег градоначелника Симовића о политичким хапшењима која су обележила претходни месец дана у Краљеву и емотивног наступа одборника Зорана Вукадиновића уследио је низ одборничких питања која су додатно подгрејали атмосферу у градском парламенту. Одборничко питање др Љубише Јовашевића, које је упућивало на одређене злоупотребе, и одсуство спремности председника скупштине да дозволи заменику шефа одборничке групе Српске напредне странке Бошку Ракићу да одговори додатно је довело до усијања које је претило да прерасте у физички обрачун. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ДНЕВНОГ РЕДА

МАГАЗИН 16.6.2013.

Тешке оптужбе одборника Социјалистичке партије Србије

РАСКОЛ МЕЂУ СОЦИЈАЛИСТИМ

МАГАЗИН

16.6.2013.

- На буран аплауз, већ заборављен у локалном парламенту, наишао је емотиван наступ одборника Социјалистичке партије Србије Зорана Вукадиновића који је обиловао тешким речима

Фото: М. Радовановић

МА ?

Зоран Вукадиновић

укоби мишљења представника опозиционих и странака на власти нормални су у политичком животу свих земаља. Није необично да постоје и неслагања у оквиру појединих коалиција, али се толеришу све док то не угрози њен опстанак. Политички живот Краљева, посебно током ове године, обележила су унутарстраначка неслагања која су утицала и на састав одборничких група. И док су превирања на политичкој сцени углавном пролазила без велике буке иступање одборника Зорана Вукадиновића на последњој седници Скупштине града указује на поремећене односе у оквиру коалиције СПС, ПУПС, Јединствена Србија. Незадовољство статусом у оквиру коалиције и до сада су повремено, али не тако јавно, исказивали представници две мање партије. Последњи емотивни наступ Вукадиновића за скупштинском говорницом

пажљивом посматрачу пружа неке нове сигнале на основу којих могу да се изводе различити закључци. Готово невероватно делује податак да је одборник са најдужим стажом у локалном парламенту за одржавање последње седнице сазнао тек кад је почео телевизијски пренос, јер од одборничког клуба коме припада није ни добио материјале уз позив за седницу. Био је то повод да видно узбуђен затражи од председника Скупштине да прекине заседање док не добије тражене материјале, а наставак одложи за сутрадан, уз захтев да му се позив убудуће доставља на кућну адресу. На буран аплауз, већ заборављен у локалном парламенту, наишо је емотиван наступ који је обиловао тешким речима. - Нећу да више будем са вама, са људима у Социјалистичкој партији који су лажови, преваранти и хохштаплери.

Тај који вас предводи се зове Вулић Станимир звани Цане. Он је мене довео у ситуацију да црвеним пред породицом војника који је положио живот у одбрани отаџбине Србије на Косову и Метохији, а он се зове Ивица Драгањац Буцко. Једина улица у Ратини која носи нечије име је та улица. Молио сам, писао сам Социјалиститичкој партији, коалицији и свим родољубивим људима да та улица ове године буде уврштена у доделу средстава које овај град даје, јер их чекамо две године уз комплетну пројектну и другу документацију. Више нећу гласати за партију, односно за Станимира Цана Вулића. Гласаћу за оно што каже председник партије господин Балтић, шеф одборничке групе господин Вуксановић и председник Социјалистичке партије господин Ивица Дачић – истакао је Вукадиновић. Т. Радовановић

ОДБОРНИЧКА ПИТАЊА

МАГАЗИН

16.6.2013.

дборник Социјалистичке партије Србије у Скупштини града Зоран Вукадиновић упутио је председнику Скупштине у писаном облику сет одборничких питања која су се првенствено односила на начин расподеле средстава месним заједницама. Захтев да му се у року од седам дана одговори на бројна питања садржао је и оно које се односи на расписивање конкурса за доделу средстава месним заједницама намењених асвалтирању локалних путева. Сумња да су средства дељена и без конкурса повод је за питање да ли је исти, и када, расписан и дали се паре могу делити ван конкурса. Колико је средстава одобрено месним заједницама, ко их је добио и у ком износу, да ли су дељена само месним заједницама које имају прописану пројектну документацију и грађевинску дозволу, или и неким другим, само су нека од питања која су изазвала буру у парламенту. Вукадиновић тражи и да му се омогући

увид у документацију која прати доделу средстава из градског буџета. Бројни проблеми у градским, приградским и сеоским месним заједницама настали су након земљотреса у новембру 2010. године, а веома битни везани су за смањење, или потпуни нестанак, воде у бунарима. То је и био повод захтеву да се о трошку буџета свима омогући снабдевање водом како би се избегла катастрофа. На подручјима где то није могуће неопходно је копање артерских бунара, а носилац активности на извођењу радова било би ЈКП „Водовод“ или неко ново предузеће. Пријатељи манастира Жиче затражили су преко Вукадиновића дозволу да поред кружног пута у близини манастира поставе статуе Светог Саве и Стефана Првовенчаног. Грађани су спремни да све финанисрају сами, а од градске власи се тражи само одобрење за то. На велико узбуђење у јавности наишле су информације да је још

пре неколико месеци непознато лице извршило покољ дивљих коња који су лутали падинама Столова, а веома квалитетно суво коњско месо продавано. Како се нико о томе није јавно оглашавао од Скупштине града се очекује потврда или негирање информације како би се избегле различите спекулације. Лева обала Ибра постала је, после изградње атрактивног шеталишта, веома примамљива локација за постављање различитих угоститељских објеката. Чињеница да је прошле недеље расписан конкурс за доделу локација на којима би били постављени плажни барови повод је за питање шта је учињено како би њихов рад био усклађен са законским прописима. Посебна одборничка питања односе са на проблем транспорта расутих терета који угрожавају саобраћај, нелегални такси превоз и почетак примене Одлуке о систематизацији радних места у Градској управи. Т. Радовановић

Реаговања на последњу седницу Скупштине града

МАГАЗИН

16.6.2013.

ОЗБИЉНЕ ОПТ

Вукомир Митровић, Драган Весовић и Љубиша Јовашевић

ТУЖБЕ ВЛАСТИ

- Према Пословнику о раду Скупштине града на следеће две седнице не могу да се разматрају важни проблеми везани за статус управних одбора јавних предузећа и установа чији је оснивач град. - Локални избори у октобру?

МАГАЗИН

16.6.2013.

ефови одборничких група опозиционих странака у Скупштини града нису изненађени током последње седнице, пре би се могло рећи да су га и очекивали. Очекиване су и реакције које су уследиле након седнице, а које су имале за циљ да оправдају захтев за заказивањем и сваљивљање кривице за неодржавање на владајућу већину. Мало више светла на оно што се дешавало од заказивања до окончања седнице бацио је први човек Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић. Након што је, у складу са Пословником о раду Скупштине града, 24 одборника опозиције затражило одржавање седнице уследио је састанак са председником Скупштине и представницима странака које чине већину у парламенту. У настојању да се дође до компромиса, и смање трошкови одржавања две засебне седнице Скупштине, предложено је да захтеви опозиције, као допуна дневног реда, буду разматрани на седници која би била заказана са другим дневним редом. У страху да не доживе судбину са ранијих седница, када су сви њихови предлози за допуну дневног реда

одбијани, представници опозиције су тражили да проблеми о којима желе да разговарају представници власти буду допуна дневног реда седнице коју тражи опозиција. Компромис није могао да буде постигнут, а резултати су познати. Представници Покрета за Краљево приступили су малом трику, па на 12. седници Скупштине предложили да се, као допуна, уз четири тачке дневног реда које су предложили уврсте и све које су биле приоритет власти за одржавање редовне седнице. Својеврсни парадокс представља чињеница да већина није била спремна да прихвати ни оно што би глат прошло да су њени одборници предложили. Поновило се оно што је на једној од претходних седница устврдио председник Скупштине града Сретен Јовановић: „Ми нећемо кад ви хоћете, него кад ми хоћемо“. - Тражили смо да нам се положе рачуни и каже шта је за протеклих годину дана урађено, шта су радили поједини чланови Градског већа сем што су гласали и за то примали по 40 и више хиљада динара. Тражимо да се зна шта је злоупотреба функције и положаја кад је неко у позицији, о чему се ту ради,

шта ради господин Угреновић који ради са месним заједницама, ко је и када делио паре, зашто нико до одборника опозиције није знао шта се и како ради? Очигледно је да је ова власт осиона, да је некомпетентна, нестручна да горећа питања елиминишу са списка који смо понудили. Ми нашу борбу настављамо, јер су једино јавност и грађани, који могу да виде шта радимо и како хоћемо да их заштитимо, они који ће бити коначни судија на изборима који ће ићи у октобру – рекао је непосредно после седнице, на заједничкој конференцији шефова опозиционих одборничких група, др Љубиша Јовашевић. Циљ опозиције био је и да се грађанима, који преко телевизије прате дешавања у Скупштини града, укаже како власт не поштује ни оно што је било основ за добијање поверења на изборима. Шеф одборничке групе коалиције „За боље Краљево“ Вукомир Митровић истиче да је циљ опозиције да у највишем представничком дому разговара пре свега о веома тешкој економској ситуацији у којој се град налази. Повод за то је чињеница да је

финансијско стање јавних предузећа, у односу на исти период прошле године, за целих петнаестак одсто лошије. - Државна предузећа „Магнохром“, „Аутотранспорт“ и „Фабрика вагона“ су препуштени радницима који се боре до последњег атома снаге пре него што се тамо стави катанац, а видим да се нико други не бави тим проблемима. Приватна предузећа су већ ушла у дужничку кризу, почеле су компензације робе. После компензације иде смањење производње и отпуштање радника, а овај град живи од приватног сектора. Мислим да је то најважнија тема којом треба да се бави Скупштина, а ми смо хтели да грађани сазнају у каквој се ситуацији налазимо – каже Митровић. Потврда бесперспективности живота у Краљеву је чињеница да се од сто оних који одлазе на студије врати тек њих петнаестак, а да је надлежним органима, у односу на исти период прошле године, поднето 35 одсто мање захтева за издавање грађевинских дозвола. Грађевинска индустрија, као покретач бројних других области, је у све већој кризи, а и на тендеру за

реконструкцију Интернистичке болнице посао је, каже Митровић, добила фирма чије је седиште ван Краљева. Тако је пропуштена још једна прилика да 80 милиона динара остане у граду. Злокобно делује најава да би ускоро одборницима опозиције у парламенту врло брзо могли да се придруже грађани. Најоштрији у критици понашања одборника владајуће већине је шеф одборничке групе Двери Драган Весовић који разлоге за негативан учинак два последња заседања Скупштине града види у политичком неискуству, жељи за елитизмом, политичкој препредености, незнању, осионости и некомпетентности за руковођење градом. Основа за овакво размишљање је чињеница да 30 одборника опозиције нико за годину дана није позвао на договор о раду. - Прича о џентлменским споразумима, који су нуђени пред ову седницу, је празна прича која обилује гомилом фраза. Џентлменски би било да се село и лепо разговарало и да се неке ствари, које можда некоме изгледају непријатно, не стављају под тепих. Оно што покушавају да раде одређени

делови власти је да заштите своје људе – каже Весовић. Резултат понашања и једних и других је нови парадокс. Састоји се у томе да тачке дневног реда које су представници власти желели да разматрају на „својој“ седници, а што су на дванаестој одбили, неће моћи бити разматране на наредне две. Како су последњих неколико седница одржаване на свака три месеца може се десити да до последњег квартала ове године не буде разматрано питање статуса управних одбора јавних предузећа и установа чији је оснивач град, а који су према постојећем закону од 1. јуна престали да постоје. Опозиција не одустаје од намере да ускоро затражи заказивање нове седнице уз захтев да одборници ове године, зато што то нису заслужили, не иду на годишњи одмор. Уједно разлог за неодржавње последње седнице виде у чињеници да власт није могла да обезбеди кворум за гласање баш зато што су бројни одборници већ отишли на годишњи одмор. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Органи месних заједница и даље нелегитимни

МАГАЗИН

16.6.2013.

СЛОБОДАН ПРОСТОР ЗА МАНИПУЛАЦИЈУ?

- Мандат члановима савета месних заједница истекао још пре три године. -Поједине одредбе Одлуке о месним заједницма нису у складу са Уставом Србије и Законом о локалној самоуправи. - Савети месних заједница као месни одбори политичких странака. - У предизборним кампањама странке добију поверење бирача због централистички устројеног система финансирања месних заједница. - Председници месних заједница блиски странкама на власти добијају средства којима купују поверење бирача

Владимир Пајовић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

16.6.2013.

ош пре три године истекао је мандат члановима савета месних заједница на подручју града Краљева, а ни нова власт, конституисана пре скоро годину дана, још није нашла за сходно да организује нове изборе. Примедбе опозиционих странка током мандата претходне власти указивале су на могућност различитих манипулација везаних за овај проблем, а у последњој години усмерене су према онима који су преузели одговорност за организацију живота у граду. Избори су, додуше, били расписани у време мандата претходне власти, али је одлука о томе врло брзо повучена па у месним заједницама и даље функционишу органи за које опозиција тврди да су одавно изгубили легалитет. Због тога се и инсистира на доношењу нове Одлуке о месним заједницама, или бар измена и допуна постојеће, како би се дефинисао нов начин избора чланова савета месних заједница и изабрали легитимни представници народа. Најжешћи критичар политике коју је водила претходна, а и ова, власт у вези легитимности рада месних заједница је Покрет за Краљево. Одборник ове странке у Скупштини града Владимир Пајовић подсећа да је у више наврата доказано да је поменута Одлука о месним заједницама у директној колизији са Законом о локалној самоуправи, али и са Уставом Републике Србије. С тим у вези из Покрета за Краљево стижу и конкретни предлози како и шта променити у постојећој Од-

луци како би она била у складу са демократском процедуром, Законом о локалној самоуправи и Уставом Републике Србије. Прва примедба односи се на начин избора чланова савета месних заједница. Постојећа Одлука предвиђа да се они бирају на збору грађана што по Пајовићу није прихватљиво, јер није у складу са демократским начелима. Према постојећој одлуци органи месне заједнице бирају се на збору грађана, а избори су легитимни ако на зборове изађе најмање десет посто грађана са бирачким правом. Уколико збору у заказано време не присуствује предвиђен број грађана одређује се накнадни рок од 30 минута, а након истека тог рока сматра се да су избори легитимни са присутним бројем грађана. Тако се дешава да десетак присутних може да одлучи у име комплетног бирачког тела са подручја месне заједнице. У Покрету за Краљево инсистирају да се избори врше тајним гласањем као и на републичким и локалним изборима, а да се у зависности од величине месне заједнице обаве на једном или више бирачких места, да постоје контролори, изборна комисија, гласачка кутија, параван. Повод за овакав предлог темељи се на искуствима неких локалних заједница у Србији које су већ примениле овакав начин избора. Постојећи став према избору органа месне заједнице у Покрету за Краљево, осим неукости и неспремности, сматрају и настојањем представника власти да обезбеде одговарајући

маневарски простор за манипулацију грађанима. Уједно сматрају да је постојећа Одлука о месним заједницама, која између осталог дефинише и начин избора њених органа, у колизији са законом из разлога што се локална самоуправа меша у интерне ствари месне заједнице. - Месна заједница је интересна заједница грађана и није у систему општинских органа и организација, а није ни ториторијална јединица, нити елемент територијалне организације. Према томе следи да је Статут њихов правни акт који све то прописује, а локална самоуправа не треба да се бави ограничавањем броја и опозивом чланова савета. Покрет за Краљево предлаже и промену начина финансирања месних заједница. Досадашњи се показао апсолутно несврсисходним јер функицонише по систему ако си близак са странкама на власти добићеш средства, ако ниси ништа од тога. Наш предлог је да грађани покрену иницијативу да се распише референдум и на њему одлучује о увођењу самодоприноса као што су то увеле бројне месне заједнице широм Србије. Тај модел финансирања се показао као врло успешан, а представља корак даље ка остваривању финансијске и сваке друге децентрализације, јер се смањује утицај политичких странака на савете месних заједница – објашњава Пајовић. Покрет за Краљево се залаже и за

ревизију броја од 68 месних заједница, колико тренутно постоји на територији града Краљева. Након исцрпне анализе, која треба да покаже које месне заједнице могу саме да се издржавају и имају капацитет да саме решавају своје проблеме, оне нефункционалне треба припојити већим месним заједницама. И ма колико да су сви предлози Покрета за Краљево прихваћени на састанку који је, у првом кварталу ове године, са представницима релевантних политичких странака одржао председник Скупштине града прошло је више од три месеца а ништа од тога није примењено. - Већина наших предлога је прихваћена, а сада видимо да је то било само декларативно, па нам није јасно због чега пролонгирају доношење нове одлуке. Ако не знају да је направе ми смо ту да им помгнемо, а можда је у томе нека скривена намера, па им ово стање одговара. Због накарадности ове одлуке чланови савета месних зеједница којима је прошао мадат остају у некој врсти латентног мандата све док се не изаберу нови – каже Пајовић. Позивајући се на одлуку Уставног суда Србије, на основу захтева за оцену уставности појединих одредби одлука потеклих из неколико градова, Пајовић подсећа да она недвосмислено показује шта је неуставно и противзаконито. По њој не може локална самоуправа, градска скупштина или градоначелник да одређују број чланова савета месне заједнице, јер то

прописује искључиво статут месне заједнице. Други парадокс истог члана Одлуке о месним заједницама каже да се статутом утврђује избор чланова савета на период од четири године, односно до избора новог савета. - То значи да јесте истекао мандат члановима савета на подручју града Краљева и они су и даље легални, али је питање је да ли су легитимни. Иако их члан 16 одржава да буду легални, легитимност треба проверити на изборима – каже Пајовић уверен да су и у Скупштини града схватили неуставност и противзаконитост појединих чланова Одлуке. Обећање да ће о променама, после консултације са Министарством за државну управу и локалну самоуправу, бити обавештени и представници опозиције није испуњено па се изводи закључак да се по овом питању ништа није ни урадило. У Покрету за Краљево верују да начин на који је конципирана одлука за избор органа месну заједницу претвара у месни одбор неке политичке странке која има афинитета према одређеном подручју. У појединим градовима Србије већ је прихваћено тајно гласање за избор чланова савета месних заједница, а грчевита борба свих политичких субјеката да прошире утицај на становништво преко њих сведочи о значају територијалних јединица у процесу избора народних представника у вишим органима одлучивања. Показало се да у изборним кампа-

њама поједине странке добију велики број гласова због централистички устројеног система финансирања месних заједница, јер председници месних заједницама блиски странкама на власти добијају, верују у Покрету за Краљево, средства којима купују поверење бирача. То се манифестује најчешће улагањем у инфраструктуру, асвалтирање улица, постављање расвете, електрификацију... - Људи су превртљиви и све ће урадити да задрже ту функцију, па није ретко да пливају у сваком систему и сарађују са сваком новом гарнитуром власти, буду њихови људи тако да мислим да се зато и пролонгира нови избор. Ако бих хтео да будем ироничан ово може да траје доживотно, јер ако неко никада не распише изборе ови који су се затекли могу до краја живота да буду у тим саветима – тврди Пајовић уверен да грађани и нису баш најбоље упознати шта је то месна заједница. То је, по њему, само вид удруживања сличан сваком другом удруживању грађана с тим да јединица локалне самоуправе одређује само подручје месне заједнице. Неприменљивост одређених одредби спорне одлуке, њихова анахроност и неусклађеност са законом захтева неопходне промене чија се оправданост не доводи у питање. Али, спорна је једино политичка воља оних који одлучују да то и ураде. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 16.6.2013.

Нови инструменти планирања

СТРАТЕГИЈА ИНТЕГРАЛНОГ УРБАНОГ РАЗВОЈА - Краљево међу три града у Србији у којима је почела реализација друге фазе пројекта „Унапређење управљања земљиштем на нивоу локалних самоуправа у Србији“. - До коначне верзије Стратегије интегралног развоја могу се очекивати промене граница централне градске зоне у оквиру које морају бити прожете различите гране важне за становништво ширег подручја. - Основни циљ будуће стратегије је одрживост, а када она као таква буде усвојена у скупштини може да се рачуна на средства из фондова Европске уније

раљево је уз подршку немачког конзорцијума Амберо Икон укључено у израду Плана генералне регулације „Индустријска зона – Стари аеродром“ у оквиру пројекта „Унапређење управљања земљиштем на нивоу локалних самоуправа у Србији“. Прва фаза пројекта, која је реализована између 2010. и 2012. године на територији 13 градова Србије, подразумевала је увођење нових инструмената планирања,

односно управљања земљиштем у оквиру будуће индустријске зоне, а поступак усвајања Плана генералне регулације у Скупштини града је у току. Пре десетак дана почела је реализација друге фазе увођењем Стратегије урбаног планирања као новог инструмента планирања који по први пут подразумева координацију свих релевантних институција у граду. На основу решења градоначелника

16.6.2013.

МАГАЗИН

Марица Мијаиловић

града, па је у том смислу веома битан мост у Скопљанској улици. План центра града инистира на отварању Милутинове улице и продужетак Улице Вељка Влаховића на Пљакину, па ће овај део Улице Милоша Великог постати пешачка зона. Нешто умиренији саобраћај планира се у Улици 4 краљевачки батаљон и Милутиновој – објашњава Мијаиловић. Прва планска документација у Краљеву датира још из прве године двадесетог века, а урбанисти су је до краја претходног, и у првој декади овог, века само надограђивали. Проблема има, првенствено кад је у питању решавање имовинско-правних односа, али нису нерешиви. Најновија стратегија није пројекат већ процес интегрисаног урбаног развоја, а све време рада на њеној изради уносе се нови подаци тако да у сваком моменту може да дође до корекције граница и убацивања нових пројеката. За годину дана, колико траје друга фаза пројекта, биће организовано десет радионица након чега ће се приступити реализацији следеће фазе о којој у овом тренутку још нема довољно података. Стратегијом интегралног урбаног развоја обухваћена је површина од 163 хектара која од моста у Скопљанкој улици преко Трга Светог Саве иде до Трга српских ратника, а потом обухватајући Трг Јована Сарића испред зграде Градске управе, низ Улицу Милоша Великог наставља преко Трга краља Петра првог до пијаце. У равни нове хале спортова у Рибници прелази на десну страну реке и обухвата део Рибнице око зграде Културног центра „Рибница“ и Основне школе „Свети Сава“. Четвртом црногорском наставља до Жичке, а затим око „Чистоће“ узводно до моста Скопљанској. Осим садашњих велике парковске површине планирају се на простору садашње пијаце и Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“. Израда планске документације често касни за ситуацијом на терену, па су урбанисти суочени са бројним проблемима уклапања новонастале ситуације у коначне планове. Марица Мијаиловић потврђује да су бројне полемике вођене приликом утврђивања граница централне градске зоне, а опречна мишљења посебно су била везана за територију Рибнице која је доскора третирана као приградско насеље. - Док смо ми планирали превођење града преко пешачког моста на градску терасу и нови градски центар илегално је ницало насеље Црквине на седам и по хектара у правцу будућег пешачког моста. Уместо да добијемо нови градски центар добили смо насеље које је никло без контроле урбаниста. Иако спровођење плана врши Одељење за урбанизам, грађевинарство и

Фото: М. Радовановић

Краљева у радну групу су ушли представници 24 институције, а када након прихватања Градског већа буде усвојена у Скупштини града Стратегија интегралног урбаног развоја ће бити основ за потраживање средстава из европских фондова. Након прве радионице у коју су били укључени представници Градске управе, јавних предузећа, социјалног старања, здравства, институција културе... очекују се предлози грађана о пројектима који би требало да буду саставни део стратегије, а тичу се туризма, социјалног старања, становања, спорта, инфраструктуре, културе, рада јавних предузећа. Никада се за протеклих тринаест година, колико се Марица Мијаиловић налази на челу Сектора за урбанизам и геодезију у Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“, на једном месту није нашло толико представника институција које се баве овом проблематиком и никада у тако кратком времену није изнедрено толико нових идеја које треба да допринесу побољшању квалитета живота у граду. И немачки партнер је задовољан сарадњом што је допринело да Краљево остане у групи од само три града у којима се наставља друга фаза реализације пројекта. Досадашњи планови су били више садржајни него просторни, а предвиђали да се на одређеној локацији нађу објекти културе, градски тргови, обале реке, густо градско језгро са једне и потенцијално са друге стране реке, спортски центар, делови који могу да се садржајно уклопе у туризам, здравство, социјално старање, школство, становање... Краљево је, признали су то и немачки консултанти, изузетно жив град на две реке и великим потенцијалима који нису искоришћени, а у многоме се разликује од великих европских градова чији је живот пресељен у велике тржне центре са богатим садржајима који на дуже време привлаче велики број становника. Носилац пројекта је Дирекција за планирање и изградњу која ради планску документацију и реализује Програм уређења градског земљишта за ову годину. На основу анкетних листића до наредне радионице очекује се систематизација података који се односе на број и структуру стамбених јединица, становништва и насеља, природни прираштај, демографски развој, заштиту споменика, и зелених површина. - Имамо податке из економског дела, тржишта рада, културе, образовања, дела друштва у смислу куповне моћи, установа за социјалну заштиту, здравствене заштите, саобраћаја. Планирали смо да се саобраћај измести из центра

16.6.2013.

МАГАЗИН

стамбено комуналне делатности Градске управе, а контролу инспекцијске службе неко је заказао – каже Мијаиловић уз напомену да је задатак нове стратегије интегралног урбаног развоја да у будућности спречи оваква дешавања. Основни циљ будуће стратегије је одрживост, а када она као таква буде усвојена у скупштини може да се рачуна на средства из фондова Европске уније, али само за пројектом дефинисане радове. Саставни део будуће стратегије је и финансијска способност локалне самоуправе да средствима буџета исфинансира оно што је плани-

рано. До почетка израде чекају се и коначни подаци последњег пописа становништва са овог простора, а проблем представља чињеница да се пописни кругови не поклапају са границама зоне за коју се ради стратегија развоја. До 18. јуна већ би требало да пристигну први подаци, а следећи састанак чланова радне групе треба да оцени који су од њих меродавни и употребљиви. Стратегија интегралног урбаног развоја обухвата планове за овај део града до 2030. године, а треба да сажме низ стратегија за поједине об-

ласти. Колико је постојање таквих стратегија важно потврђује податак да о урбаној ревитализацији зграда за колективно становање у Доситејевој улици не би могло ни да се разговара да није било стамбене стратегије. Слична је ситуација и са становима за социјално становање на Берановцу и Рибници и другим објектима у чију је изградњу укључена Општинска стамбена агенција. Када се на основу упитника, какви постоје и за појединачне пројекте, утврди општи, а затим и посебни циљеви треба да се дефинише оквир и изврши тријажа свих предложених

пројеката. Уз одрживост неопходно је утврдити техничке услове и временске рокове, коме ће се предати на газдовање и ко ће имати обавезу да одржава изграђене објекте. - За годину дана имаћемо стратегију и списак пројеката, а о конкретнијим плановима можемо да причамо тек после друге радионице следећег месеца. У јулу и августу следи анализа па стручни састанци и коначно тријажа пројеката. Након тога следи спот анализа која треба да обухвати препреке и проблеме пре утврђивања шта је могуће реализовати, а после рангирања и

утврђивања приоритета стратегија ће у децембру бити приказани јавности. Кад буде готова финална верзија очекује се усвајање на скупштини, а потом њена примена – каже Марица Мијаиловић. До коначне верзије могу се очекивати промене граница централне градске зоне у оквиру које морају бити прожете различите гране важне за становништво ширег подручја. Без њих стратегија не би имала карактер интегралног урбаног развоја већ појединих области као што су социјално становање, социјална заштита, спорт и рекреација, или неке друге појединачне

гране. У овом случају, за разлику од некадашњих, садржај дефинише простор, а не обратно. Израда планске документације почиње од концепта који усваја скупштина, а корекције граница одређене зоне могуће је мењати све док траје поступак усвајања. Након јавног увида више нема корекција, па је због тога у читавом процесу од необичне важности улога оних који су преузели одговорност за организацију живота у граду. Зато су политичари по први пут од почетка део радних група које раде на Стратегији интегралног урбаног развоја. Т. Радовановић

Фантомски аеродром

МАГАЗИН

16.6.2013.

ИЗГРАЂЕН ПА

- Иако поред обећања да ће у пролеће 2012. године са Аеродрома „Морава“ кренути први комерцијални летови на њега још није слетео ни један авион. – Изостала донација турске владе од десет милиона евра за проширење и продужење полетно слетне стазе. – У земљи у којој је четвртина становника без посла, и просечном зарадом од 350 евра месечно, тешко да се може говорити о значајнијем коришћењу ваздушне луке

ЗАБОРАВЉЕН

16.6.2013.

МАГАЗИН

и скоро годину дана након завршетка грађевинских радова на Аеродрому „Морава“ кроз пристанишну зграду од 3.000 квадратних метара, која стоји сама и заборављена, није прошао ни један путник. Упркос плановима Јат Ервејза да још од прошлог лета обавља два лета недељно између Краљева и Истамбула до реализације никад није дошло, иако је терминал добио дозволу за рад која му омогућава да прими прве авионе и путнике. Према Влади Србије мало је вероватно да ће са Аеродрома „Морава“, који тренутно може да прихвати само мале авионе, у догледно време полетети први путници. Иако је планирано продужење полетно слетне стазе требало да отпочне још прошле године пројекат је заустављен, јер никада није пристигло десет милиона евра које је за ту сврху обећала турска влада. Са

друге стране потпредседник Владе Србије Расим Љајић, који је недавно посетио Турску, тврди да је властима ове земље достављена сва документација потребна за донацију, а да ће тендер за извођење радова на продужењу писте бити ускоро окончан. Љајић је истакао да ће новац бити употребљен за изградњу ограде око аеродрома, како би били испуњени међународни безбедносни захтеви, а верује да ће након продужетка полетно слетне стазе Краљево дочекати прве комерцијалне летове. Уз све то додаје да турска авио компанија и даље показује интерес за коришћење услуга овог аеродрома. Влада Србије је уложила 22 милиона евра у конверзију војног у цивилни аеродром у нади да ће стимулисати пословање и интензивирати инвестирања у овој области. Чињеница да се аеродром налази у

близини неколико индустријских градова наводи на размишљање да би његове услуге могао да користи велики број становника овог дела земље. У аеродромској згради је, поред комерцијално пословног простора, предвиђен и простор за дјути фри шоп, мењачницу, затвор, клинику и теретни депо, а изграђен је и нови торањ за контролу лета. И поред свега широко је присутан скептицизам да је уложен новац добро утрошен, јер ни нишки Аеродром „Константин Велики“, који је отворен 2004. године, није остварио значајније пословне резултате. И док аеродром одавно функционише само у главама политичара, који о њему интензивније говоре једино у време избора, у расправи о оправданости једног оваквог пројекта води се оштра полемика у оквиру различитих интернет форума. Проблем је тврди се и то што

Србије нема одговарајуће авионе, а ЈАТ нема интерес да лети са аеродрома ван Београда. Један авион типа АТР72 био би више него довољан да задовољи потребе Краљева, али као ни за много других ствари у земљи мало се води рачуна о онима који живе ван главног града. Насупрот томе влада и уверење да не треба чекати само да неко са врха решава проблеме градова у унутрашњости, а да би и они сами могли нешто да ураде склапањем контаката са лоу кост компанијама које свакако имају интерес да лете и према мањим срединама. Трошење знатних средстава на пропале инвестиције није ништа необично за Србију упркос чињенице да су многи склони тврдњи да овај аеродром нема потенцијала. Чак и кад би турска компанија летела три, четири пута недељно, уз одређен број чартер летова, то би и даље било премало за

профитабилан рад, а сав терет би пао на леђа пореских обвезника у дугом временском периоду. Поред ставова да је конверзија војног у цивилни аеродром сјајна идеја Демократске странке која је покушала да покупи гласове у Поморављу има и оних који се залажу за давање у закуп страним инвеститорима који би аеродром, уз чињеницу да му гравитира око два милиона становника, могли у кратком временском периоду ставити у функцију. Насупрот жељи бројних градова да имају аеродром лежи чињеница да у Србији нема довољно путника који би могли да користе услуге ваздушних лука. У земљи у којој је четвртина становнка без посла, и просечном платом од 350 евра, тешко да се може говорити о могућности да већи број путника користи услуге авио саобраћаја. Све наводи на размишљање, а о томе

су током претходне године веома жустро говорили представници краљевачких опозиционих странака, да је улагање у конверзију аеродрома само још једно непотребно трошење тешко зарађеног новца. Најављено проширење и продужење писте како би могла да прихвати и веће авионе чини се још још једном непотребном инвестицијом кад се има у виду њихова носивост и број путника које могу да превезу. Чак и кад би Врњачка Бања постала нешто као Карлове Вари тешко да би у њу долазило толико путника који могу да напуне велике авионе. Индикативно је и размишљање оних који верују да се од локалних политичара, који су осумњичени за злоупотребу трошења новца у време санације последица земљотреса, и не може очекивати ништа више. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 16.6.2013. Фото: М. Радовановић

СУМОРНА СЛИКА С

Објављени резултати пословања у претходној години

СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ

- Предузећа у Србији су 2012. године исказала губитак од укупно 63 милијарде динара. – Губитак јавних предузећа од 45 милијарди динара седам пута већи него годину дана раније. - Пословни добитак привредних друштава у 2012. од 364 милијарде динара четири пута већи него претходне године. – Број запослених у привреди смањен за 14.381

16.6.2013.

МАГАЗИН

Ружица Стаменковић

ним годинама. У 2010. години губитак је био 101 милијарда динара, у 2009. 102, а у 2008. 44 милијарде. Позитиван резултат имамо у преткризној 2007. и 2011. години када смо имали мали помак. У 2012. години позитивно је пословало 53.296, са губитком 31.498, а резултат нису исказала 7.263 предузећа – истакла је Стаменковић. Највећи износи губитака долазе из неразменљивих сектора. Они су, за разлику од 2011. у којој је остварен позитиван пословни резултат од 55 милијарди, 2012. годину завршили са губитком који је достигао 97 милијарди динара. Позитивно су пословали разменљиви сектори и исказали добитак од 34 милијарде динара што је четири пута више него годину дана раније. Највећи губици од 55 милијарди динара исказани су у Сектору саобраћај и складиштење који је само годину дана раније остварио добит од 15 милијарди, а највећи губиташ са 35 милијарди је „Србијагас“. На другом месту је Сектор грађевинарства које је исказао губитак од 37 милијарди динара што је осам пута више него годину дана раније, а највећи губиташ у овој групи су „Путеви Србије“ са осам милијарди динара. Делатности осигурања и пословање са некретнинама исказале су губитак од по 14 милијарди, а Сектор снабдевање електричном енергијом, гасом и паром са 13 милијарди динара. Највећи позитиван резултат од 40 милијарди исказао је Сектор рударство, а највећу добит од 49 милијарди динара остварио НИС. На другом месту по успешности је, са 16 милијарди динара добити, Сектор информисање и комуникације, а најуспешнији „Телеком Србије“ са 11 милијарди, с тим што је добит упола мања него годину дана раније. На трећем месту налази се сектор трговине који је остварио добит од 11 милијарди. На резултате пословања у претходној години утицала је и величина привредних друштава тако да су она најмања вишеструко увећала губитке који су достигли 45 милијарди динара.

Велика предузећа, која су претходне године исказала добит од 58 милијарди, из сфере позитивних прешла су у губиташе са негативним резултатом од 26 милијарди динара. Позитивно су пословала јединио предузећа средње величине, а добит од осам милијарди за 15 процената је већа од прошлогодишње. Финансијске извештаје доставило је 490 јавних предузећа која су исказала губитак већи од 54 милијарде динара што је чак седам пута више него годину дана раније. Губитак јавних предузећа представља 87 посто губитака свих привредних друштава у Србији, а од укупног броја 280 је пословало позитивно, 198 са губитком, док 12 није приказало пословне резултате. За разлику од пословања привреде, која је у претходној години исказала пословни добитак, јавна предузећа су исказала пословни губитак од 3 милијарде динара, тако да уз финансијски од 17 милијарди, и остале од 34 милијарде, бележе укупан губитак од 54 милијарде динара. На прилично суморну слику пословања привреде значајно је утицало неповољно и нестабилно макроекономско окружење које карактерише раст потрошачких цена, односно инфлација, од 12,2% и пад вредности динара од 8,7%. Уз пад индустријске производње од 2,9 процената и смањења раста бруто домаћег производа од 1,7 посто привредна друштва су повећала обим активности за 7,2 посто и остварила укупан приход од 8.693 милијарде динара. Српска привреда располаже са билансном активом од 12.997 милијарди што је више за 7,6 посто и са 5.502 милијарде динара капитала што је више за 3,5 % у односу на претходну годину. Раст основних показатеља у привреди је мањи од раста инфлације што указује на погоршање унутрашњих резултата који се исказују у привреди. Задуженост у привреди се и даље погоршава, а на то указује са 36,8 на 34,6 процената опадање сопственог капитала у укупним изворима финансирања, али и даље погоршање од-

Фото: Мефија центар

уморну слику о стању српске привреде, која преживљава све дубљу кризу, није могла битније да поправи констатација изречена почетком године да се полако креће напред. Била је то, само у једном тренутку, мала утеха становницима Србије који терет кризе најбоље осећају по паду животног стандарда. Реалнија слика о пословању српске привреде може да се стекне на основу анализе збирно обрађених података из редовних финансијских извештаја за прошлу годину коју је објавила Агенција за привредне регистре. Регистратор у Регистру финансијских извештаја и података о бонитету Ружица Стаменковић о пословању привреде сведочи на основу 92.157 извештаја привредних друштава која су у 2012. години запошљавала милион 4.336 радника, што је за 1,4 %, или 14.381 радник, мање у односу на претходну годину. Након благих позитивних помака у 2011. години, исказивањем позитивног резултата од 64 милијарде динара, у 2012. је остварен губитком од 63 милијарде. У делу обављања пословне делатности привредна друштва су исказала пословни добитак од 364 милијарде динара. Оптерећења на задуженост привреде, финансијски губитци, камате и курсне разлике које су доспеле на наплату у претходној години произвела су финансијски губитак од 253 милијарде динара, док остали губици, који подразумевају различите видове отписа потраживања средстава и имовине, повећавају овај износ за додатних 165 милијарди. Позитиван резултат редовног пословања који је остварила српска привреда није био довољан да финансира расходе, курсне разлике и разне отписе, па даље позајмљивање у оваквим условима више не производи позитиван ефекат. Зато привреда из позајмљених средстава више није у могућности да направи пословни резултат већи од трошкова који се односе на позајмљена средства. - Вест која значи да губитак није изразито велики је вест да је он мањи од губитака који су остваривани у криз-

16.6.2013.

МАГАЗИН

носа позајмљених и сопствених средстава у финансирању. Сваки динар позајмљеног капитала покривен је са само 60 пара сопственог што је мање од 66 пара у прошлој години. На задуженост утиче и повећање укупних обавеза од 10,5 посто, али и даље повећање кредита од 10,4 посто. Кредитна активност је била живља јер привредна друштва нису имала друге могућности да обезбеде средства потребна за пословање. Дугорочни кредити су расли брже од краткорочних, а посебну неповољност представља чињеница да у коначном билансу више од половине

кредита чине управо краткорочни. То су скупљи кредити из којих се кредитирају дугорочна средства што директнио утиче на угрожавање ликвидности привредних друштава.

Губици Губици из претходних година у текућој су нарасли за нових 8,3 посто што износи 2.463 милијарде динара. Они не могу да се покрију из остварених резултата па нагомилавањем утичу на топљење сопственог капитала на шта указује стопа изгубљеног капитала која је у претходној години додатно са 19,9

повећана на 20,6 процената. Неравнотежа у структури финансирања годинама је главни проблем српске привреде, а односи се на разлику средстава и извора из којих се финансирају. На то указује нагативан нето обртни капитал који је годинама негативан, а у протеклој је достигао 280 милијарди динара што значи да се стална имовина финансира из краткотрочних извора, кредита и текућих средстава привреде. - То даље значи да уколико краткорочна средства употребите за финансирање трајне имовине онда настаје трајни недостатак текућих средстава за

измиривање текућих обавеза и тако почиње настајање проблема у њиховом измиривању, односно у појави неликвидности која је достигла висок ниво. Општи рацио ликвидности износи 0,95 одсто што је мање од половине референтне вредности од 2 одсто – каже Стаменковић.

Носиоци привреде Од укупног броја бонитетно је способно 38,3 одсто, односно 35.030 привредних друштава која су добили оцене одличан, врло добар и добар. Она представљају здрави део српске

економије и могу да користе позајмљена средства из којих ће производити нове приходе и обезбеђивати профитабилност у пословању. Ових 35 хиљада друштава остварило је три четвртине укупног прихода привреде, 80 посто исказаних добитака, 57 посто укупних средстава и 73 посто капитала, а запошљавали су 63 одсто од укупног броја радника у Србији. Нешто више од трећине привредних друштава остварило је више од две трећине резултата српске приоврде, па се с правом сматрају њеним носиоцима. У Сектору трговине и прерађивачке индустрије бонитетно

је способно 20.388 привредних друштава, међу малима је способно за даље задуживање 37 одсто, средњим 71, а великим 65 одсто предузећа. Међу јавним предузећима бонитетно је способно је 59 посто или 291 предузеће. Од укупног броја привредних друштава у Србији 13 хиљада су новооснована, па се њихов бонитет не оцењује током прве три године пословања. Преосталих тридесетак хиљада немају довољне, или никакве, податке у финансијским извештајима што потврђује да се ради о микропредузећима.

16.6.2013.

Током целе године било је ликвидно 71.155 предузећа која ни једног дана нису била у блокади у каквој је у дужем, или краћем, периоду било њих 20.267.

МАГАЗИН

Најуспешнији

Првих сто са листе најуспешнијих српских предузећа, која запошљавају тек 8,1 одсто од укупног броја запослених, остварили су 43 посто добити српске привреде. Скоро половина долази из прерађивачке индустрије, а на листи је 80 великих и 12 средњих предузећа. Место на листи 100 најуспешнијих успело је да обезбеди и осам малих предузећа, а на овој листи налазе се тек три јавна предузећа. Најуспешнији по добитку је НИС

са 49,5 милијарди динара, а следе Телеком са 11,3, Теленор са 10,6, Таркет 9,8 и Суноко са 6 милијарди нето добитка. Од сто првих 76 је бонитетно способно, а само 4 имају проблема у пословању. Чак 64 од сто најбољих су се и претходне године налазила на листи најуспешнијих.

Најнеуспешнији Међу онима који се не могу похвалити резултатима пословања је 100 предузећа која учествују у половини губитака целокупне привреде, а запошљавају око десет посто свих радника у Србији. Трећина њих долази из прерађивачке индустрије, а међу 68 великих, 11 средњих и 21 мало је и 9 јавних предузећа.

На првом месту је Србијагас са 35,1 милијардом губитака, а следе Железнице Србије са 16, 6, Петрохемија са 12,4, ВИП мобајл са 8,3, и ЈП „Путеви Србије“ са 7,8 милијарди динара. Постојани статус на листи задржало је 39 предузећа што показује да нека излазе из ове зоне, а међу њима је само 18 која су бонитетно способна и могу да се задужују у овој години. Чињеница да се бонитет утврђује на основу петогодишње серије података указује да сваком предузећу које у последњој години искаже губитак не мора да падне бонитетна способност. Међу губиташима је и 37 привредних друштава која су оцењена као ризична и са њима није препоручено сарађивати, нарочито не финансирати их. Т. Радовановић

Фото. М. Радовановић

Краљевачка привреда На 17. месту листе сто привредних друштава са најбољим резултатима налази се краљевачка „Електросрбија“ која је остварила пословни приход од скоро 39 милијарди динара. Са 3.384 запослена радника, укупним средствима која премашују 112 милијарди динара и око 83 милијарди капитала остварен је нето губитак од скоро 818 милиона динара. „Електросрбија“ се налази на 11. месту привредних друштава по вредности капитала, а на 89. по оствареном нето губитку у претходној години. По вредности укупних средстава ово предузеће је сврстано на 13. место листе 100

најбољих. На 23. месту листе привредних друштава које су исказала кумулирани губитак у 2012. години налази се „Магнохром“ у реструктурирању. Кумулирани губитак премашује 13 милијарди динара, а 354 запослена остварило је нешто преко 451 милиона динара. Према подацима Агенције за привредне регистре, уз вредност укупних средстава нешто мањој од 3,5 милијарде динара, остварен је нето губитак од 229 милиона. Губитак изнад вредности капитала премашује 900 милиона, а губитак до висине капитала 12 милијарди динара. Т.Р.

16.6.2013.

МАГАЗИН

Улога потрошача у очувању животне средине

НЕ БАЦАЈ ХРАНУ – БАЦИ ЛОШУ НАВИКУ

- Сваке године се баци скоро половина од четири милијарде тона хране колико се произведе на планети. - Сваки седми човек на планети оде на спавање гладан, а од глади сваког дана умре 20 хиљада деце млађе од пет година. - Од хране која се баци у Европи могло би да се нахрани 200 милиона људи, а од оне која се изгуби у Латинској Америци чак 300 милиона. - Они који имају претерано бацају, а они који немају умиру од глади

МАГАЗИН

16.6.2013.

редставници Асоцијације потрошача Србије, заједно са амбасадорима одрживог развоја и животне средине, искористили су прилику да на Светски дан животне средине подсете на бацање велике количине хране и поред чињенице да су животне намирнице све скупље, а да има све више сиромашних. На светском скупу о одрживом развоју, који је прошле године одржан у Рио де Жанеиру, пред све земље света стављена је обавеза да направе десетогодишњи план за одрживу производњу и потрошњу хране. Недавно објављени резултати истраживања Програма за развој Уједињених нација показали су да је највећи број од 10 хиљада анкетираних грађана Србије приоритетном истакло животну средину. У процесу изградње нових одрживих циљева развоја грађани Србије виде животну средину као област која се прожима кроз све остале секторе политике. Али, показало се и да животна средина није међу приоритетима код доносиоца одлука што може представљати веома тешке тегове у процесу приближавању Европској

унији. Замрзавајући процесе у области очувања животне средине проблем се нерешава већ нагомилава, па ће бити потребно много више ресурса свих врста да се приближимо стандардима Европске уније у овој области. Иако се у начину исхране на први поглед не види много утицаја на добробит планете он има итекако важан утицај на одрживо управљање природним ресурсима. Доказано је да се навике у конзумирању хране тешко мењају, па се Србија и даље налази на средини лествице земаља по количини калорија које се уносе у организам. Анализе показују да би просечан грађанин Србије, бирајући шта и колико једе, могао за трећину да смањи унос килокалорија у организам. Председница Амбасадора одрживог развоја и животне средине Анђелка Михајлов истиче да водећи рачуна о личном водимо рачуна и о здрављу планете, али и о економији и новцу, а тек када му због неплаћања буде искључен неки ресурс, вода или струја, просечни грађанин схвата да треба одрживо да их користи. Бројна истраживања показују да се у Србији

много расипа у различитим ресурсима, између осталих и саобраћају. У исто време и знатно богатије земље су прешле на одрживе видове транспорта у много значајнијој мери. Истраживања показују да сваки становник планете у просеку поједе 37,5 килограма меса годишње. У Сједињеним Америчким Државама овај износ достиже 125 килограма, у Шпанији 122, Италији око 100. Иако не постоје поуздани показатељи, на основу оних који важе за регион, може се закључити да се и у Србији троши три пута више меса од просечне вредности. Да би килограм било које врсте меса стигао до трпезе неопходно је да се потроше бројни ресурски о којима потрошачи и не размишљају. Анђелка Михајлов истиче фрапантан податак да је за килограм меса на трпези потребно 16 хиљада литара воде која се троши за појење стоке током одрастања, одржавање хигијене, узгој сточне хране, у кланичној индустрији... У исто време за припремање једне пљескавице, или хамбургера, потроши се 2.400 литара воде, што је много мање од количине која протиче кроз

славине било ког домаћинства. У таквој ситуацији поставља се логично питање шта и колико јести да би се допринело добробити планете кад се зна да је за производњу килограма брашна потребно утрошити 100, исте количине сира 500, а чаше сока око 190 литара воде. Али, не троши се само вода, већ и енергија, хемикалије, улаже у превоз, а све то утиче и на климатске промене. - Климатске дијете препоручују да се месо не једе више од два пута недељно, јер ако се једе више пута јако негативно утиче на климатске промене због коришћења неодрживих ресурса током којих се емитују неки гасови са ефектом стаклене баште. Зато, мисли колико и шта једеш, а један до два дана недељно без еса учиниће добро и вама и планети. Ово није промоција вегетеријанске исхране већ одрживог коришћења природних ресурса који се раубују кроз храну коју једемо – каже Михајлов. Показало се да грађани широм света купују много више намирница од оних које могу да поједу. Када је током ове године седишту Уједињених на-

ција за животну средину у Најробију промовисана порука којом се указује на прекомерност трошења хране генерални секретар је организовао показну вежбу са 1.000 људи. Конобари су имали задатак да сву храну која преостане ставе на једну гомилу, а присутни били изненађени постигнутим ефектом. Узимање веће количине хране од потребне везује се за потрошачке навике без свести о томе да се бацањем хране расипају, поред новца, и природни ресурси. Доказано је да се сваке године у свету баци 1,3 милијарди тона хране, што значи да се једна трећина укупне производње баци или изгуби. Сваки седми човек на планети оде на спавање гладан, а према подацима Уједињених нација сваког дана од глади умре 20 хиљада деце млађе од пет година. Од хране која се баци у Европи могло би да се нахрани 200 милиона људи, а од оне која се изгуби у Латинској Америци чак 300 милиона. Тако се показује да они који имају претерано бацају, а они који немају умиру од глади. Огромне количине хране губе се

због неодговарајућих стандарда у процесуирању, транспорту, трговини, па се баца она која није произведена по строгим стандардима, а количина бачене хране у директној је сразмери са хигијеном током процеса производње. Све указује на неопходност да се ка врху лествице приоритета помери обезбеђење услова за спровођење стратегије управљања отпадом.

Безбедно је укусније Светски дан животне средине је и дан када Асоцијација потрошача Србије завршава пројекат под називом „Безбедно је укусније“ чији је циљ да потрошачима укаже на умереније трошење хране. Иако је једно од осам основних права потрошача право на здраву животну средину они обично очекују да проблеме средине, као што су загађен ваздух и вода, реши неко други. У процесу заштите и потрошачи имају значајну улогу која се састоји у одрживој потрошњи а на њу се, доказано је у различитим ситуацијама, може утицати планирањем оброка и куповине животних намирница. Из

16.6.2013.

МАГАЗИН

Асоцијације потрошача поручују да се у куповину одлази са списком потребних производа и да се он поштује без обзира на примамљива обавештења о акцијама трговинских кућа. Штедњи треба да допринесу и честе провере залиха у фрижидерима које се односе на контролу исправности и рока трајања. И док до куповине о безбедности производа брину произвођач и продавац од тог тренутка обавезу преузима купац. Необично важну улогу целом процесу има едукација најмлађих којима као будућим потрошачима, уз стварање добрих навика, треба оставити здраву планету. Реалне потребе за количином хране очекују се и од вртића, школа, болница, затвора, ресторана, пекара... Па иако су цене прехрамбених производа све више и даље се готово сваког дана баца велика количина хране, највише хлеб.

У таквој ситуацији неки домаћи привредници су направили уговоре са појединим ресторанима и установама да преузму неупотребљену преосталу храну и добро упаковану у безбедну амбалажу доставе онима којима је потребна. Добровољне иницијативе које представљају друштвено одговорно пословање добре су за почетак, али не обезбеђују континуитет, па се од државе очекује да поједностављењем административних процедура и давањем олакшица омогуће лакшу реализацију ове хуманитарне акције. Добра сарадња градске управе, установа социјалне и здравствене заштите и других субјеката у многоме може стимулативно да делује на велике компаније да ову активност укључе у друштвено одговорно пословање што ће, уз поштовање законских норми, у многоме допринети маркетиншком наступу на тржишту.

Солидарна клопица „Солидарна клопица“ је хуманитарна акција везана за храну и представља баланс између претеране потрошње и куповине са једне стране и огромне глади која влада на територији Балкана са друге стране. Организована је по угледну на Италијане који су бескућницима кували кафу, а када се дошло до закључка да је великом броју сиромашних у Србији потребна храна ангажоване су пре свега пекаре, а потом и друге фирме, да непродате вишкове прехрамбених производа уступе онима који немају могућност да их купе. Акција је наишла на неочекивано велики одјек, а интензивирана је великом солидарношћу и позитивном енергијом оних који су се у њу укључили. Проширењем на Македонију акција је добила међународни карактер,

а велика количина хране је, уместо да буде бачена, дошла у праве руке. Начини прикупљања у оквиру акције били су различити. И док су у једној организатору предавани вишкови у другој су солидарни грађани куповали храну и остављали у посебне корпе у пекарама како би они којима је потребна могли да је узму. Од пекара акција се проширила на ресторане, млекаре, пицерије и пијаце на којима се јавља вишак непродатих производа, а само у Београду, Новом Саду, Суботици, Нишу и Пироту укључено је 40 пекара. Све ово допринело је да „Солидарна клопица“ доспе међу десет најпопуларнијих акција поред „Битка за бебе“, „Ноле за децу“, „Динар за све“ ... Иако је сиромаштво све присутније храна се и даље немилице баца у контејнере, а у ресторанима остаје у тањирима. Тако постаје све ограниченији

ресурс, па се поставља питање колико ће у будућности моћи да задовољи потребе човечанства. Просечно домаћинство у Србији током године ствара око хиљаду килограма разног отпада, а колико је то алармантно доказује све већи притисак на депоније и друга места на којима се одлаже отпад. Поразно делује чињеница да у ономе што се одбацује има све више хране и тако, поред загађења животне средине, ниподаштава њен значај и све мање води рачуна колико је других ресурса потребно да би се произвела и дошла до потрошача. Са друге стране ни потрошачи немају довољно свести о значају хране, па иако имају право на здраву, безбедну и контролисану храну након куповине не размишљају о томе да су након куповине одговорни за њу. И поред тога купују превише, нагомилавају непотребне залихе, плаћају скупо,

а велики део заврши на депонији. Просечно домаћинство ствара око 1000 килограма отпада годишње од чега је трећина органског порекла. Готово целокупан биоотпад једног домаћинства најчешће завршава на депонијама иако његовом разградњом у контролисаним условима може да настане компост, органско ђубриво богато хранљивим материјама толико потребним земљишту и биљкама. Компостирати може свако ко има органске отпатке и мало простора, а добробит је вишеструка. Њиме се обезбеђује природно кружење материја у природи као важан корак у контролисању отпада и очувању животне средине, јер се елиминише употреба вештачких ђубрива а природа враћа природи. Т. Радовановић

Краљевачка медијска сцена

МАГАЗИН

16.6.2013.

ОД ПРОФЕСИЈЕ ПОНОСА ДО ПРОФЕСИЈЕ ПОНОРА

- У приватизацију медија ушло се стихијски, без прецизно утврђених критеријума и провере ко може, а ко не може, да постане власник неке медијске куће. - Никад Краљево није поштовало људе који су овде рођени и увек су у моди били они који су дошли са стране, са Косова и из Санџака. - Поплава медија свих врста, од телевизије и радија до новина, није добра за новинарство јер се показало да је после приватизације новим власницима било важније да рекламирају себе него средину у којој се налазе

овинарска професија се до колена заглибила у дубоко блато, а новинари поражени, понижени и деградирани до границе издржљивости. Још поразније делује чињеница да се суноврату не види крај. Није неуобичајено да и новинар пред сам крај радног века остане без посла, а да аутор до јуче запажених рубрика у локалним новинама чека да му неко плати кафу. Они који су дуги

низ година присутни на медијској сцени тешко могу да схвате да доскора угледни новинари стопирају поред коловоза у нади да ће се неко смиловати да их повезе до куће. Марко Марковић верује да су муке почеле деведесетих година прошлог века када су, у вртлогу југословенске кризе, новинари у Србији дељени на подобне и неподобне, послушне и непослушне. Подобни су преко ноћи

аванзовали на уредничка и директорска места, а неподобнима чак забрањивано да се појављују у јавности. - Чини се да је то било веће једноумље него у време Јосипа Броз Тита кога сам пратио пет пута на овим просторима. Познавао сам много таквих трагичара у Радио-телевизији Београд који су буквално били уклоњени са радних места. Довољно је навести име Омера Карабега који је био главни

Марко Марковић

Фото: М. Радовановић

16.6.2013.

МАГАЗИН

уредник Информативног програма Телевизије Београд, а након смене потражио, и нашао, уточиште у Радију „Слободна Европа“ у Прагу – сведочи Марко Марковић. У приватизацију медија ушло се стихијски, без прецизно утврђених критеријума и провере ко може, а ко не може, да постане власник неке медијске куће. Показало се да је оно што се ради стихијски, и без јасно дефинисане законске регулативе, осуђено на пропаст. Кад се на то надовеже дубока економска криза, која не јењава већ пет година, долази се до одговора зашто је новинарство у Србији доживело крах. Подсећајући на давно изречено упозорење да професија поноса може постати професија понора Марковић верује да нису све лађе потонуле. Нада умире последња, а то је једино што на каквом таквом нивоу одржава краљевачку медијску сцену. Нада оних који су у медијској сфери потражили услове за егзистенцију упрте су у најављену законску регулативу од које се очекује да доведе до сређивања стања у овој области. Више

од бриге оних који су преузели одговорност за организацију државе очекује се од захтева Европске уније за регулисање свих спорних питања као услов за приближавање Србије европским интеграцијама. Ако буде усвојен предлог да два одсто локалног буџета буде одвојено за финансирање локалних медија то би много помогло да се изађе из зачараног круга који се зове безнађе. На квалитет информисања у највећој мери утичу они који стварају медијску слику, а помањкање финансија не може увек да буде оправдање за скроман и недовољно квалитетан рад. Уверен да има новинара који гледају а ништа не виде, али и оних који кад нешто виде почну да размишљају, тврди да је као извор информација често користио и локалне медије у којима се могла наћи добра идеја. Главно оружје ипак су били контакти са људима. Новинарство се учило и у кафанама, у којима се могло чути и лепо и ружно, и добро и лоше, а од људи за кафанским столом могла је да потекне добра идеја о ономе о чему је могло

да се пише. Информације су долазиле и од људи са којима се сретао на улици, а телефоном посебно од оних који су имали шта да кажу и покажу. Ову повољност највише су користили руководиоци краљевачких радних колектива када су им у посету долазили политичари, а свака посета била је и прилика да се шире сагледа стање у колективу и накнадно направи емисија из тог предузећа. О начину како је реаговао новинар сведочи и податак о сасвим случајно добијеној информацији да ће на Копаонику, који је у то време био пуста планина, боравити високи функционер Драгослав Дража Марковић. Не часећи ни тренутка кренуо је Марковић пут Копаоника и сазнао за жељу да се највећа српска планина претвори у велики туристички центар. Кренуло се тог јутра, а на предивну планину почели су да пристижу капитал и материјали за градњу нових хотела и смучарских терена. Међу бројним значајним личностима чији је боравак на територији Краљевачког региона пратио свакако је најзначајнији дугогодишњи пред-

седник Југославије Јосип Броз Тито. Jош није избледело сећање да је од бројних новинара баш њему Служба безбедности допуштала да дође до самог председника и слушаоцима Радио Београда пренесе шта је говорио. - Од бројних сусрета посебно се сећам оног у Вили „Копаоничанка“ у Врњачкој Бањи где је Тито седео са председником општине, а Служба безбедности ме пропустила тако да сам могао да слушам разговор. Врњачка Бања је у то време била број један туристички центар континенталног туризма у Југославији, а после бања Виши и Карлових Вари имала третман треће у Европи. Интересовао се Тито како напредује туризам, па пита шта има од дивљачи на Гочу, а председник општине каже да има свих врста, од зечева и вукова до бизона. Аустроугарски каплар је посумњао и у шали добацио председнику да ће ипак допремити неколико бизона са Бриона – прича Марко Марковић. Посетио је Тито тада први пут краљевачки Спомен парк и врло вешто по-

казивао да не зна ништа о октобарским догађајима 1941. године. Када му је објашњено да је на том месту стрељано 6.000 грађана међу којима су били Хрвати и Словенци, а тада се оперисало са овом цифром, закључио је да се према свим жртвама треба односити са дужним поштовањем, а Спомен парк, уз помоћ целе Југославије, уредити да изгледа што боље. Посетио је, сећа се Марко Марковић, и „Магнохром“ и био пријатно изненађен када је сазнао шта је све градио и радио краљевачки гигант. Највише га је обрадовала информација да „Магнохром“ чак 95 одсто производње извози у европске земље, а купује само хромит из Албаније. - Био је коректан и према новинарима, а кад год су привредници износили нешто што не ваља окретао се нама и питао зашто не критикујемо. Кад је касније у Краљево долазио председник Србије Слободан Милошевић ја сам био лево оријентисани новинар и члан Савеза комуниста. Чак сам говорио да је у Краљево после Тита дошао највећи син српског на-

рода. Показало се да је време Милошевића било другачије, време у коме су новинари етикетирани до те мере да би га требало што пре заборавити – каже Марковић. После 2000. године када је након распада Југославије тржиште сужено, а привредна моћ почела да слаби, партијски лидери су почели да се размећу гледајући више локалне него националне интересе. Добар познавалац политичких и привредних кретања склон је веровању да Краљево никад није имало способног председника који би могао значајније да покрене процес привредног развоја. Да је у претходним годинама постојало способно руководство свакако град не би био у тако тешкој, готово безизлазној, ситуацији у каквој се данас налази. - Никад Краљево није поштовало људе који су овде рођени и увек су у моди били они који су дошли са стране, са Косова и из Санџака. Знамо да је легендарни председник општине Миодраг Јанић започео велике ствари, али је прошао неславно. Моје запажање своди се на то да Краљево никад

16.6.2013.

МАГАЗИН

није имало великог и јаког председника оппштине који би могао да покрене ствари са мртве тачке, не само привреду. Ослањало се на људе са стране којима је била важнија каријера него шта ће град да постигне тако да се стагнација, која је и данас присутна, темељи на лошем руковођењу града – каже Марко. И поред чињенице да је готово читав радни век провео у најјачој медијској кући на простору Балкана, и да је обишао више од тридесет земаља са свих континената, тешко може да на прави начин прихвати сазнање да у Краљеву има толико приватних медија. Поплава медија свих врста, од телевизије и радија до новина, није добра за новинарство јер се показало да је после приватизације новим власницима било важније да рекламирају себе него средину у којој се налазе. То

је и један од разлога зашто се доспело до парадокса, а медији доспели у поражавајуће неповољну ситуацију из које нема излаза. Један од начина да се извуку из блата које све више угрожава њихов опстанак је реорганизација уз субвенције из градског буџета након анализе колико је којих врста медија потребно локалној заједници, да ли имају гледаоце, слушаоце и читаоце, какав је њихов утицај на формирање јавног мњења и какву слику о Краљеву шаљу у свет. Као једна од могућих варијанти помиње се и удруживање. Прекаљеног новинара ужасава и поражава сазнање да запослени у медијима не примају плате, а да се не плаћају ни доприноси за здравствено, пензијско и инвалидско осигурање. Кад се све има у виду, и упореди са ранијим временима, долази се до болног

сазнања да су медији доспели у погрешне руке. Показало се да није било довољно да неко само има паре и купи телевизијску и радио станицу или новине. Поред капитала било је неопходно и да поседује одређена знања и познавање рада медија, а како је то изостало после промене власничке структуре није ни могло да се очекује више од ћорсокака. - Неки медији не заслужују да се налазе у приватним рукама, јер у њима изазивају контраефекте. Друго, локална самоуправа мора тачно да предвиди колико пара даје за поједине медије. То није лако, али нешто мора да се предвиди. Од реклама не могу да живе, ни да опстану, ни комерцијалне телевизије у Београду, а у Нишу су већ угашене две које нису могле да поднесу услове које је наметало тржиште. Треба испитати ко-

лико која телевизије има гледалаца, али и законитост у њиховом раду, а законском регулативом треба тачно да се уреди ко, шта и како ради и коју и какву финансијску подршку треба да има од државе или локалне заједнице, а та борба ће бити и тешка и неизвесна – верује Марковић. Још 1997. године је као председник краљевачке подружнице на Скупштини савеза новинара на Златибору Марко Марковић указивао на претећи суноврат професије у коју се укључују и они који немају ни смисла ни образовања. Као илустрацију навео је молбу познаника који је тражио помоћ при запошљавању сина, ако не може било где нека бар буде новинар. Још тада је, потврђује данас, покушавао да укаже да се над професијом надвијају црни облаци. - У Краљеву смо имали људе са дак-

тилокурсом који су водили телевизију, а и сами новинари су делимично допринели да дође од овакве конфузије. Пожељно је да новинари буду образовани људи, јер је то фундаментална ствар да, уз одређен таленат и смисао, могу успешно да се баве тим послом. Да имају образовање верујем да би се и газде који су приватизовали медије, кад виде образованог човека упућеног у проблематику новинарства, понашале другачије. И новинарска професија је сама себе почела да деградира, а приватизација без критеријума и јасних циљева, по систему дај шта даш, је стихија која је новинарству задала коначан ударац – закључује Марковић. Без радикалних промена и радикалног реза тешко је надати се бољем, а без суштинског заокрета у информисању нема начина да проблем буде решен.

Након 42 године радног стажа Марко Марковић се посветио књижевности. Аутор је пет књига које су нашле место у многим библиотекама широм Србије. То су „Времеплов о умирању Југославије“, „Отписани великани од Лењина до Милошевића“, „Српске заблуде и страдања“, „Од љубави до мржње“ и „Бекство од самоће“. Посебно му је драга захвалница која је стигла из Београда од Народне библиотеке Србије. У новинарству је, каже још, добио све оно што је пожелео и сањао, укључујући и највеће признање Савеза новинара, награду за животно дело 1999. године. Кад би се поново родио опет би пожелео да буде оно што је био, новинар и ништа друго. Т. Радовановић

16.6.2013.

МАГАЗИН

Милорад Петровић Кими

Краљевачке рок легенде: Милорад Петровић Кими

„КРАЉЕВИ РИТМА“ ПИОНИРИ РОКА (2)

рећних година радило се доста, зарађивало добро, али и доста трошило. За разлику од данашњег времена радило се легално преко удружења естрадних уметника која су обезбеђивала посао, склапала уговоре с извођачима и вршила исплату. Све је било регуларно, а уговори су гарантовали ангажман и турнеје које су трајале и по пола године. Био је то најлепши период живота једног од првих краљевачких рокера. Иако је Београд био центар свих музичких збивања у тада великој земљи највише музичара окупљала је

нишка естрадна сцена. На нешто вишем нивоу била је новосадска, а печат јој је све више давало Сарајево. Када је после „Индекса“ југословенском музичком сценом почињало да влада „Бијело дугме“ Кими Петровић се, у оквиру различитих хотелских бендова, већ добро преоријентисао на евергрин. Дружење са млађим рокерима није изостало, а настављено је кроз посету концерата и на игранкама. Трајало је то све до краја осамдесетих година када је све више ортодоксних рокера полако попуштало под све већим притиском народњака који

су још једино могли да обезбеде колико толико пристојан живот. Када се почетком деведесетих година прошлог века из основа променила ситуација на приморју, тржиште сузило, престале да раде естраде, а мењали власници и директори хотела, почело је прилагођавање новим условима пословања који су наметнули повратак у Краљево. Још у време када је Београд био музичка Мека, а Кими у квартету Дарка Валчића почињао нову етапу у каријери, поред певања почео је да свира клавијатуре. Али, и за певање је било потребно нешто више од

Фото: М. Радовановић

У Краљево се полако враћа рокенрол. Има још момака, додуше мало старијих, који добро свирају и враћају рокенрол на краљевачку музичку сцену. Ту су познати „Гама зрак“, „Гудвил“ „Дечја радост“ и чувени чувар краљевачког рокенрола Дон Карели

16.6.2013.

МАГАЗИН

онога шо је имао. - Похађао сам у музичкој школи предмет соло певање код Милице Поповић која је у то време била најбоља у овој области, а упоредни предмет био ми је клавир. У класи самном биле су Мерима Куртиш, касније Његомир, и Јасна Злокић, као и неколицина других који су каријеру наставили као оперски певачи. Школа је редовно организовала концерте на којима смо наступали, а ја сам се својски трудио да што боље савладам знања која су ми нуђена како бих што лакше и брже ишао према врху – прича Кими. Повратак у Краљево заувек ће га одвести у неке друге воде и музику која нема неки посебан значај. Са већ доказаним краљевачким музичарима бас гитаристима Белим и Срђаном Симовићем, хармоникашем Милом Врндићем и бубњарем Драганом Јањићем, кренуће новим путем само се повремено враћајући првој љубави, рок музици. Популаризацији различитих састава у којима је наступао у мно-

гоме је, признаје Кими, допринела Бојана Тербо која је живела у Њујорку, а изврсно певала изворне народне песме. Почетак новог миленијума додатно је погоршао стање на краљевачкој музичкој сцени. Музички састави су постајали све мањи и сводили се на само два или три члана, а таква је ситуација и данас када Кими изводи углавном забавну музику, понекад и по неку старију народну песму. Полако сустижу и године па, признаје, није у ситуацији да испрати музику коју на програмима Телевизије Пинк промовишу млађи извођачи. По много чему Милорад Петровић Кими представља изузетну појаву на краљевачком музичкој сцени. Када је као седамнаестогодишњак 7. јуна 1967. године у подруму београдског Дома омладине присуствовао првом значајнијем концерту родила се љубав на први поглед која га и данас води ка различитим дестинацијама у свету. Тога дана је у Београду са бендом на-

ступио најбољи флаутиста на светској џез сцени Херби Мен у то време познат по незаборавном хиту „Мемфис андерграунд“. Ни пола века касније из сећања нису избледели ликови енглеског пијанисте Гордона Бека, француског бубњара Данијела Лимера и соло гитаристе Американца Сонија Шерока. - Ја сам тада имао само 17 година, а наступ је оставио тако дубок утисак да сам у Београду следећег месеца сачекао концерт алт саксофонисте Фил Вудса који је после Чарли Паркера био највећи и најпознатији на планети – прича Кими. Почетком седамдесетих година прошлог века Београд је био центар музичких збивања у овом делу Европе, а концерти најеминентнијих светских музичара одржавани су у великој Сали Дома синдиката која је 1971. године угостила учеснике Њупорт џез фестивала. - Њупорт је градић у Америци у коме се одржавао чувени џез фестивал, а продуцент из Беча Џорџ Бенг је

правио европску репризу. На нашу срећу у турнеју је укључио и Београд тако да сам још те године слушао оркестар Мајлса Дејвиса у коме је у то време свирао чувени пијаниста Херби Хенкок. Био је то врхунски бенд у коме су још наступали пијаниста Кит Џерет на акустичном „Стенвеју“, Мајкл Хендерсон на басу, Дејвид Лајмен на сопран саксофону, најопзнатији тенор саксофониста Двејн Шортер, бубњар Ал Фостер и гитариста Мек Лафлин. Две године касније Мајлс Дејвис је дошао поново са мало измењеним саставом, али је и то био незаборавни концерт. Седео сам у првом реду кад је, после неколико тонова, сишао са бине, дошао испред нас и клекнувши слушао бенд који је свирао без њега. Пружио ми је руку, поздравили смо се и он се после пола сата вратио да свира – прича са одушевљењем Кими. У Београд је стигла комплетна елита светског џеза и гиганти какав је био бубњар Арт Блеки. Након концерата у Дому синдиката поноћни џем

сешни у Дому омладине били су прилика за познанство са Чарлсом Дингерсом, док је Кимију „на уво“ флауту свирао Џејмс Муди, који је на светској сцени заменио Херби Мена. Све то утицало је на толику љубав према џезу да није било препреке посетама било ком од важнијих концерата широм света. Већ четрдесет година Кими редовно из Чикага добија култни џез часопис „Даун бит“ који му омогућава да до најситнијих детаља буде информисан о збивањима у овој области музике. Дугогишњи наступи по ноћним баровима резултирали су бројним пријатељствима захваљујући којима је био у ситуацији да, као гост, прати музичка збивања у свету. Ређала су се путовања и посете концертима у Чикагу и Њујорку, посебно осамдесетих и деведесетих година прошлог века док је у овом граду постојао Вилиџ гејт, најпознатији клуб у свету џеза, који је престао да ради 1995. године. Могао је да прими до 200 посетилаца, а са-

ставни део клуба био је и студио у коме су настајали живи снимци наступа познатих музичара. - На углу Треће улице и Шесте авеније је „Бум аут“ клуб у коме сам био много пута и дружио се са светским музичарима . У то време сам као члан „Балтик блуз бенда“ четири месеца свирао у Чикагу са краљевачким музичарима саксофонистом Драшком, Врндом и Горданом Штављанином. Док смо ми наступали у Торонту наша колегиница Бојана из Њујорка позвала нас је у посету. Једва сам дочекао и први пут, захваљујући њој, угледао светлост Њујорка и кренуо по џез клубовима – прича Кими. У друштву пријатеља посетио је бројна интересантна места, између осталих први, и тада једини, у свету „Хард рок кафе“ кафе у Њујорку. Њакон њега ницали су слични у Атлантик Ситију и Лас Вегасу, а данас их има и у Бангкоку, Амстердаму, Паризу, Лондону. Искуством посебне врсте наш саговорник сматра посету местима на

16.6.2013.

МАГАЗИН

којима наступају само црнци, као што је „Аполо театар“, и онима на којима се изводи госпел музика, а у једној од цркава је и сам свирао на оргуљама. Сасвим уобичајене биле су посете концертима у европским земљама, а у најсвежијем сећању је недавни боравак у најчувенијем лондонском џез клубу „Торонис корт“ на концерту најбољег оргуљаша на Хемонд оргуљама Лонија Смита. - После сам био у Манчестеру на концерту бенда Ален Прајса који је давно свирао оргуље у мени омиљеној групи „Енималс“. Скокнуо сам и до Ливерпула на концерт Ринга Стара који још пева и свира. Сви ови концерти су и даље изузетно добро посећени, само је публика мало старија него раније – каже Кими. Седамдесетих година прошлог века најпознатији клуб „Филмор вест“ налазио се на броју 1600 у истоименој улици. У њему су одржавни најзначајнији концерти соул, блуз, џез и рок музике, а преко пута, на броју 1601, налазио се „Бум-бум“ Џони Хукера. Четири пута је Кими у изузетном расположењу слушао бендове који су уз усну хармонику изводили добар ритам и блуз и буги. Готово да нема светски познатог имена о чијем концерту Петровић не може да прича са толико детаља који фасцинирају. Међу значајне концерте спада и онај Ерика Клептона, у највећој хали Београдског сајма крајем осамдесетих година, када је наступио са Стивом Винвудом, оргуљашем надалеко познате Групе Спенсера Дејвиса. Гостовали су у Београду Би Би Кинг, „Темптејшнс“, Џое Кокер, а већ 7. јула поново долази Џорџ Бенсон. Само осам дана касније пети пут ће у Београду, овога пута у „Арени“, наступити Ерик Бардон. - Ерика Бардона сам први пут видео осамдесетих година кад је имао турнеју са новим „Енималсима“. Био је то бенд из Америке који се за турнеју припремао у сали за физичко једне основне школе у Новом Саду. Већ сам купио карту за концерт у београдском „Пиониру“ кад ме је пријатељ позвао да дођем у Нови Сад у коме се последње вечери припрема у малој сали одржавао концерт за стотинак људи. Наступ је на мене оставио много јачи утисак него сутрашњи у „Пиониру“ пред 6.000 посетилаца. Да га нисам видео у тој школи много слабији утисак бих понео са концерта. Трећи пут сам га видео у Калифорнији на једном блуз фестивалу код Сан Дијега. Седео сам са њим и пио пиво, а Мејзи Стејпл на концерту специјално за мене, поводом рођендана који је био тог дана, отпевала песму „Риспект јорселф“. Четврти пут је Бардон гостовао пре четири године у Дому синдиката. Врхунски је одрадио концерт уз изузетног оргуљаша који је отпратио неколико песама са албума снимљеном са групом Вор док је наступао у Лос Анђелесу.

Ту су настале песме „Тобако Роуд“ и „Циско Кид“, а програм који је одсвирао у Дому синдиката одушевио ме је. Не знам да ли ће следећи наступ у „Арени“ бити са биг бендом, или мањим, али свакако идем да гледам – каже Кими. И у Краљево се, каже, полако враћа рокенрол. Има још момака, додуше мало старијих, који добро свирају и враћају рокенрол на краљевачку музичку сцену. Ту су познати „Гама зрак“, „Гудвил“ „Дечја радост“ и чувени чувар краљевачког рокенрола Дон Карели који изводи програме у клубу „Голуб“. Последњих година има много младих који играју уз рокенрол и точено пиво, а недостају припадници средње генерације који су одрасли уз рокенрол. - Друго је време, лакше се долази до снимака, инструменти су моћнији и лако може да се произведе квалитетан звук. Ми смо почињали са „Меаци“ појачалом од највише сто вати и малим металним кутијама. Нови миленијум је донео нову технологију, лакше се свира и прати музика, могу да се нађу текстови свих песама, снимци и ноте тако да је лакше кренути у целу ту причу. Угледао сам се на иностране музичаре са запада који наступају док су живи. И Арета Френклин, која је била доста болесна и имала проблема са гојазношћу, 18. јуна наступа у Монтреалу. Да је било где у Европи отишао бих да је видим, Монтреал је ипак сувише далеко – каже Кими уз подсећање да му је рок музика ушла под кожу кад је шездесетих година први пут чуо Литл Ричарда и његове „Лусил“ и „Тути фрути“. Кад човек од најраније младости почне да функционише тако то остаје до краја живота. Поред џез музике Кими има још три хобија. Први је професионални бокс који 40 година прати уз помоћ чаосписа „Ринг“. Посећивао је и мечеве професионалних боксера широм света, четири пута у њујоршком Медисон Сквер Гардену, петнаестак пута у Атлантик Ситију, затим у Паризу и Лондону. Са сваког путовања за успомену понесе по један камен, а велика колекција налази се у његовом студију који популарно зове „Бејби“. Има ту примерака камена из Сан Франциска, Атлантик ситија, са гроба Че Геваре на Куби, из Африке, Дубаија, Бангкока, Лењинграда, Москве, Копенхгена, лондонског Хајд парка ... Последњи хоби су интернационална пића, а у малом бару студија „Б“ је мала апотека за прву помоћ са 1200 боца, међу њима и оне са коњаком који је направљен у подрумима покрајине Жарњак у време када је Немачка, за време Другог светског рата, бомбардовала Француску. Т. Радовановић

МАГАЗИН 16.6.2013.

КОНЦЕРТ

Фото: М. Радовановић

АЛЕКСАНДРА РАДОВИЋ

Најављен почетак Жичког духовног сабора

МАГАЗИН

16.6.2013.

УСКОРО НОВИ КОНЦЕПТ

- Због све мањих средстава и настојања да се одржи високи ниво манифестације већ од следеће године Жички духовни сабор као бијенале. – Двадесет други добитник Жичке хрисовуље београдски песник Петар Цветковић за поезију која спреже незнатне појаве из живота са слојевитим знаковима културе

ао и сваке године на Спасовдан тако је и ове жири за доделу Жичке хрисовуље обелоданио име добитника као увод у Жички духовни сабор који се одржава већ двадесет други пут, углавном у Краљеву, док се највише признање славодобитнику додељује у трпезарији манастира Жиче. Овогодишњи жири у саставу Дејан Алексић, Милош Милишић, Живорад Недељковић, Горан Петровић и Драган Хамовић донео је одлуку да Жичка хри-

совуља за 2013. годину припадне Петру Цветковићу, песнику из Београда за поезију која спреже незнатне појаве из живота са слојевитим знаковима културе. Признање које садржи уникатну златнопечатну повељу и икону Преображења, биће уручена добитнику у Жичи на дан Преображења 19. августа, а делу добитника биће посвећен зборник радова са скупа који се одржава на манифестацији Жички духовни сабор Преображење 2013.

Председник жирија др Драган Хамовић подсећа да се већ неколико година уназад очекује преиспитивање концепта једне од најзначајнијих манифестација у земљи како би у наредном периоду био задржан висок степен њене преистижности у трагању за добитницима који се оствареношћу уклапају у симболички контекст који оличава манастир Жича. - Поведена је реч да се свакогодишњи ритам промени у бијенални

Добитници

како бисмо осигурали да у времену које долази та награда одржи реноме који је од сада имала. Не треба посебно говорити да се високоостварени поједници, а ово је пре свега награда за животно дело, не продукују тако брзо и лако, поготово у овим неприликма у којима наша књижевност и поезија обитавају већ довољно дуго. Сигуран сам да ће се наћи концепцијски искорак промене који ће омогућити да се оно на шта смо навикли

потврди, а да се нове ствари поведу кад је реч о неким другим признањима везаним за делокруг интересовања Жичког духовног сабора – каже др Хамовић уверен да ће се већ од наредне године кренути са новим концептом. Више од деценије је Жички духовни сабор финансиран углавном средствима локалне самоуправе да би пре неколико година био потпомогнут значајним средствима Министарства културе. Комисија која је ове година

одлучивала о додели средстава организацији Жичког духовног сабора доделила је свега 100 хиљада динара што је приближно износу потребном за израду Жичке хрисовуље. Локална самоуправа је и до сада имала разумевање за одржавање ове изузетно значајне манифестације, па организатори верују да подршка ни ове године неће изостати. У супротвном даље одржавање ће озбиљно бити доведено у питање. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Први добитник Жичке хрисовуље је песник Добрица Ерић. После њега добили су је Милутин Петровић, Миодраг Павловић, Љубомир Симовић, Иван В. Лалић, Милосав Тешић, Бранислав Петровић, Стеван Раичковић, Алек Вукадиновић, Матија Бећковић, Борислав Радовић, Рајко Петров Ного, Милован Данојлић, Мирослав Максимовић, Злата Коцић, Ђорђо Сладоје, Новица Тадић, Братислав Р. Милановић, Петар Пајић, Иван Негришорац и Гојко Ђого.

МАГАЗИН

16.6.2013.

О ПОЕЗИЈИ ПЕТРА ЦВЕТКОВИЋА

рпска поезија је тек у протеклом веку, пре свега у његовој другој половини, задобила песнике дугог трајања, ауторе поступне еволуције, који мање певају а више пишу, или још тачније, помно истражују своје изражајне могућности и стрпљиво продубљују и шире запоседнуте лирске просторе. Петар Цветковић је управо такав, промишљен и постојан песник, који од свих песничких вештина понајвише држи до развијања и очувања посматрачког умећа, до издвајања знаковитих појединости из пренасељене стварности коју може видети, чути, опипати, али и читањем студирати, па онда те садржаје националног и општег памћења културе посвојити као елементе личног искуства. И када опажа јато гусака у зимском лету, и када говори о гашењу креча, и кад призива живе гласове спског средњовековља или збивања из повесница других народа, када региструје призоре током туристичких ходочашћа по местима прошлости или духовних подвига, Цветковићево тежиште је на прецизности необично и вишестрано сачињеног описа, или искоса захваћене мале приче или нечије исповести. Мрежа бираних конкретности унетих у причу песме, али и множина отворених, тек наговештених значењских путања – ето једног од одређења уобичајене песничке стратегије Петра Цветковића. Мада, по правилу, никада не творе неку прозирнију, једносмерну метафоричку схему, свет описаних видљивих реалија почива на разноврсној асоцијативној подлози и дискретном призивању других текстова, као и сазнања разне врсте, и тако усложњавају смисаоно деловање песама. Најбоље песме Петра Цветковића представљају сажете лирске студије, у њих су положена

разна подразумевана знања, као и филигрански језички рад. И када читалац, у први мах, до краја не разабира одређујуће значењске аспекте неке песме, ипак разуме да је реч о озбиљном, посвећеном напору именовања и градње смисла, изазовном за продуктивно читалачко раскривање. Већина српских песника, након Миљковићеве силовите „патетике уме“,одустаје од повишеног тона, смирује се и повлачи у себе. Тако и Цветковић патосу редовно противставља иронију, оруђе песничке позиције са које треба да хладније главе осмотри и искаже оно што мора да каже. Али иронија овде неутралише површински патос, који је обично и најгласнији, а помаже да базични ступњеви језика дају од себе гласа. Неутрални, подробни опис испосничког боравишта монаха Гаврила у песми „Ластавичје гнездо“, рецимо, знатнији је лирски духовни искорак савремене поезије него много чије, макар колико искрено, декларативно потврђивање вере. Цветковић је, сасвим сигурно, делатни приврженик језгровите Лалићеве песничке поруке: „Суочавати неизговорено као срж“. Мистично језгро властите стварности, речима уобличене, овај песник обавија непобитним чињеницама селектованим из тврде свакидашњице. Тајну проосети, другим речима, у свему што је доступно погледу и чулном апарату. И тајна, жуђена стварност, осваја тако нов прилив уверљивости, јер је опитована у доживљају и језичком творењу. Из низа малих лирских прича изнова помаља велика спасоносна прича. У томе је, сматрамо, главно исходиште упорне, полувековне песничке аскезе Петра Цветковића. Др Драган Хамовић

Двадесет седма републичка Смотра народног стваралаштва деце Србије

НАЈВЕСЕЛИЈИ ГРАД СУ СРБИЈИ

МАГАЗИН

16.6.2013.

- Око седам стотина деце узраста од 7 до 15 година, из деветнаест ансамбала који су право да учествују на републичкој смотри изборили победом на општинским, међуопштинским и окружним такмичењима, у заједничкој мисији очувања аутентичних националних вредности из домена духа традиционалне културе

Краљево је протекле недеље поново постало један од највеселијих градова у земљи, јер се у њему скупила читава младост Србије. По двадесет седми пут на Смотри народног стваралаштва деце Србије, коју организују Савез аматера Србије, Културно просветна заједница града Краљева и Месна заједница Ратина, окупила су се деца од 7 до 15 година у деветнаест ансамбала из приближно толико места. Право за учешће на републичкој смотри, која се годинама традиционално одржава у Ратини, дечји ансамбли изборили су у јакој конкуренција на општинским, међуопштинским и окружним такмичењима. У најшаренији и највеселији град у земљи деца су прошле недеље донела посебан код, поруку наслеђа српског народа и других националности које живе у Србији. У ручно везеним оригиналним народним ношњама својих бака и дедова, прво улицама Краљева а потом на позорници испред зграде основне школе у Ратини, играли су игре и певали песме својих предака. Пре свечаног дефилеа улицама града представнике свих друштава, жирија и организатора манифестације примио је градоначелник Краљева Драган

Јовановић. Краљево се још једном доказало као град отвореног срца у коме се у само једном дану сакупило око 700 малишана из градова од Суботице до Штрпца. Још једном се показало да је град као домаћин увек спреман да подржи и угости све учеснике ове значајне манифестације у којој су, и поред такмичарског карактера, сви победници. - У времену глобализације која притиска са свих страна Србија не може, и не сме, да подлегне и изгуби национални иднетитет, а најлепши и најбољи начин да се сачува су песма и игра по којима смо препознатљиви у целом свету. Деца су амбасадори Србије, амбасадори културе и културне баштине који продужавају традицију српског народа по чему ћемо се увек разликовати од осталих. Сачувати своје, а поштовати туђе, то је оно што је наш циљ – потврдио је градоначелник Јовановић. Да Ратина има и неку чудну поетику потврдио је и секретар Савеза аматера Србије Стојан Бошков подсећајући на заједничку мисију организатора, чувању аутентичних националних вредности из домена духа традиционалне културе, костима, песме, свирке

српског народа, као већинског, и националних мањина које са њим чине заједништво, широку лепезу и лепоту Србије. Учесници овогодишње смотре су, и поред тешкоћа које прате културу, приказали део традиционалних вредности и велику различитост богатства које има Србија. Шаренило на улицама града није само шаренило костима већ и шаренило духа и традиционалног стваралаштва које, упркос свему што доноси Европа и 21. век, треба пажљиво, зналачки и умешно неговати. Организатори смотре обећавају да ће уложити додатни напор да следеће године у ово време најбољи у Краљево дођу поново, овога пута још богатији и спремнији. После дефилеа улицама града и поздрава домаћина и организатора са бине у центру града, сви учесници смотре формирали су велико народно коло на Тргу српских ратника у центру Краљева, а такмичарски део смотре наставили у Ратини. У жирију овогодишње смотре поред Стојана Бошкова били су Богданка Ђурић, која важи за најбољег кореографа за децу у Србији и Мира Дробац, уредник Радио-Београда. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 16.6.2013.

Шесто Лето код „Абрашевића“

КИША ПРОТИВ „АБРАШЕВИЋА“ - Током четири вечери бројним Краљевчанима представили су се чланови свих секција Културно-уметничког друштва „Абрашевић“. – Ни киша није могла да спречи бројне посетиоце да присуствују традиционалној манифестацији. – Највеће симпатије посетилаца припале најмлађим извођачима

анифестацијa под називом „Лето код Абрашевића“, у организацији истоименог културно-уметничког друштва, одржава се у Краљеву шести пут заредом. У четири дана посетиоцима су се се представиле све секције друштва које ове године први пут пред Краљевчане излази само са сопственим снагама. Тешка економска ситуација утицала је да из године у годину „Лето код Абрашевића“ траје све краће, па је после седам и пет у протекле две године ове сведено на четири дана у којима су пред публику изашле све секције „Абрашевића“. Осим финансија „Абрашевићу“ ове године на руку нису ишле ни временске прилике, па је због обилних падавина одложено гостовање Плесног клуба „Спектар“, планирано за отварање манифестације. Иако су ентузијасти „Абрашевића“ сопственим снагама данима сами монтирали довољно велику позорницу испред просторија друштва, како би могла да прими хорове и фолклорне ансамбле, у среду су ипак гостовали у великој сали оближњег Дома Војске

Србије. У сали која је била исувише мала да прими све који су желели да виде првенствено први наступ најмлађих чланова наступили су сви дечји ансамбли, припремни и ансамбл ветерана. Две последње уписане групе најмлађих чланова, од којих се очекује да у долазећим годинама буду носиоци програма овог друштва, добиле су прилику да покажу шта су научиле од октобра прошле године. Умешност најмлађих учесника, ученика прва четири разреда основних школа, у извођењу игара из Србије, Груже, Ниша, Лесковца и Метохије, добро је загрејала дланове посетилаца и била увод у друго вече на коме се целовечерњим програмом представио први извођачки ансамбл. Трећег дана са петнаестак песама пред публику су изашле две узрастне групе хора краљевачког „Абрашевића“ од којих је старија прошлог месеца, концертом у Краљевачком позоришту, обележила пету годишњицу постојања. Манифестација је завршена раније одложеним наступом Плесног клуба „Спектар“. Овогодишње „Вече код Абраше-

вића“ увод је у богату летњу сезону током које чланове друштва очекују бројна гостовања. Била је то и добра припрема за дечји ансамбл који већ следеће недеље путује на гостовање у Бањалуку. Први извођачки ансамбл следећег месеца учествује на Међународном фестивалу фолклора у главном граду Пољске Варшави, а припремни и дечји крајем јула и почетком августа путују у Зелену Гору. Од 170 ансамбала из целог света, који су пријављени за учешће на овом фестивалу, међу пет изабраних нашао се и краљевачки „Абрашевић“. Септембар је месец када ће фолклорци „Абрашевића“ наступити на фестивалу у македонском граду Истибањи на коме су учествовали и неколико претходних година. Помоћ у организацији овогодишњег „Лета код Абрашевића“ пружили су „Топлана“, „Електромонтажа“, „Копаоник“ и Дом Војске Србије, а прилику да уживају у песми и игри чланова свих секција друштва, обећавају у „Абрашевићу“, Краљевчани ће имати и наредних година. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

16.6.2013.

Ново у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“

ЗВУЧНЕ КЊИГЕ - Слепим и слабовидим особама у Краљеву доступна капитална дела домаће и иностране књижевности. – Звучна књига је начин да се скрати време и побегне од сурове стварности

сано Брајевим писмом. Како је штампање ових књига било веома скупо и тиражи су били мали, па нису могли да задовоље потребе свих којима је био отежан пут до жељене литературе. Напредак технологије и унапређење говорног софтвера на рачунару умногоме су писану реч приближили особама са оштећеним видом, а краљевачка библиотека је међу првима у Србији која је увела ову услугу. - Не могу да опишем колико је ово значајно за нас који смо ускраћени за неке друге медије, стране филмове, серије и слично. Овај начин приступа књижевности је наишао на добар пријем код наших чланова који су због хендикепа везани за простор и не могу самостално да се крећу – каже Вуковић. Свим слепим и слабовидим особама у Краљеву Народна библиотека је понудила бесплатно учлањење и тако још више допринела ширењу круга оних који воле писану реч. Звучне књиге су Краљевчани до сада добијали из Београда, али је комуникација са библиотеком била прилично компликована и спора. Каталог издања је неприступачан, а дешавало се да на адресу поручиоца стигне погрешна књига. Могућност да уз пратиоца дођу у

библиотеку и уз помоћ стручног лица одаберу праву књигу добар је начин да побегну од стварности и колико толико скрате време током кога су везани за ограничени простор породичног дома. Међу слепим и слабовидим особама, али и онима са добрим видом, звучне књиге су све популарније јер могу да се прате и уз помоћ преносивих уређаја. - Док су књиге биле на касетама гледали су нас као чудо које носи вокмен. Сада је то већ уобичајено и све више људи то ради, али треба проширити број издања као и књига потребних за инклузивно основно и средњошколско образовање – каже Вуковић. Од свих активности слепи и слабовиди највише су заинтересовани за звучне књиге упркос чињеници да су им напредни говорни програми за рачунаре доступним учинили и интернет. У краљевачком удружењу, које окупља 130 слепих и слабовидих чланова са подручја Краљева и Врњачке Бање, од којих највише њих има оштећење вида више од 90 посто, посебно истичу погодност бесплатног коришћења звучних књига што у кризним временима представља изузетну повољност. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

настојању да књигу приближи што ширем кругу љубитеља писане речи краљевачка Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ је од скора увела нову услугу популарно названу звучном књигом. Иако је првенствено намењена слепим и слабовидим особама могу да је користе и сви други чланови којима је овај начин комуницирања са књигама ближи. На компакт дисковима се већ налази велики број капиталних дела домаће и иностране књижевности које су ишчитали еминентни глумци, а корисници ове услуге моћи ће да их користе у складу са потребама. Међу звучним књигама су дела Иве Андрића, Бранка Ћопића, Николаја Велимировића, као и друга која изазивају највећу пажњу корисника услуга бибилиотеке. Иако је књига највише обрадовала слепе и слабовиде интересовање за њу показали су и други корисници којима је пружена прилика да „читају“ и док путују, или обављају неке друге послове. Председник краљевачког Удружења слепих и слабовидих Ранко Вуковић потврђује да је нова услуга највише обрадовала баш овај део читалачке популације којима је до сада књижевност била тешко доступна, а оно мало што је постојало било је пи-

Девета вежба спасавања на води

„ИБАР 2013.“

МАГАЗИН

16.6.2013.

- Око 350 учесника из управа и организационих јединица Сектора за ванредне ситуације, Горске службе спасавања Србије, краљевачког Црвеног крста, Добровољног ватрогасног друштва, Полицијске управе, Кајак клуба „Ибар“ и представници Одељења за здравствену и психолошку превенцију Сектора за ванредне ситуације учествоваће 22. јуна на здруженој вежби спасавања на води. - Циљ вежбе је стицање нових знања и вештина приликом спасавања на води, као и увежбавање и координација специјалистичких тимова који учествују у ванредним ситуацијама спасавања на води

Половином јуна сваке године, у подножју средњовековног града Маглича, на Ибру се одржава здружена вежба спасавања на води коју организује Сектор за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Циљ вежбе је стицање нових знања и вештина приликом спасавања на води, као и увежбавање и координација свих специјалистичких тимова који учествују у ванредним ситуацијама спасавања на води. Током сваке од осам претходних година демонстрацију спремност тимова за спасавање угрожених на води и координацију активности са другим јединицама показало је више стотина припадника различитих служби. Овогодишњој, деветој по реду здруженој вежби, чије је одржавање планирано за 22. јуни, претходио је припремни састанак коме су присуствовале вође тимова из свих управа и организационих јединица Сектора за ванредне ситуације, Горске службе спасавања Србије, као и краљевачког Црвеног крста, Добровољног ватрогас-

ног друштва, Полицијске управе, Кајак клуба „Ибар“ и представници Одељења за здравствену и психолошку превенцију Сектора за ванредне ситуације. На састанку који су водили начелници Управе за ватрогасно-спасилачке јединице Горан Николић, Националног тренинг центра Александар Лазаревић, Управе цивилне заштите Живко Бабовић, Одељења за ванредне ситуације, командант штаба Радоица Кочовић и командант вежбе Иван Радивојевић извршена је детаљна анализа претходне вежбе „Ибар 2012.“ и формулисани циљеви овогодишње стицање нових знања и вештина приликом спасавања на води, као и увежбавање и кооридинација свих специјалистичких тимова који учествују у ванредним ситуацијама спасавања на води. Пре одржавања овогодишње вежбе, закључено је на састанку, вође тимова су у обавези да одрже припремне састанке са својим тимовима ради предузимања свих мера безбедности. Учесницима при-

премног састанка приказан је и двадесетоминутни документарни филм „Тврђава“, снимљен током извођења прошлогодишње вежбе, који је режирао и снимио Славољуб Пешић из врањског Клуба за екстремне спортове, у организацији команданта Ватрогасно – спасилачке јединице Врање Ведрана Ташковића. Као и претходне године, дан уочи вежбе, у подножју средњевековног града Маглича, биће формиран камп за смештај учесника у коме ће бити извршена припрема чамаца и опреме потребне за вежбу. Пре почетка вежбе „Ибар 2013.“, на којој се очекује око 350 учесника, након постројавања биће одржан низ едукација о понашању на реци, управљању пловилом и мерама безбедности, обука у пружању прве помоћи дављенику, вежба специјалистичких регионалних тимова за спасавање на води, спасавање из рушевина и Горске службе спасавања, прелазак преко реке и спасавање из воде. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Агенција за визуелне комуникације „АРТ“, 36000 Краљево, Пионирска 19 Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs