Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 490 * 11. април * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

11.4.2021.

МАГАЗИН

2

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

3

4

МАГАЗИН 11.4.2021.

10 18 24 28 32 40 44 48 54 60 68 76 80 82 84 86 88 90

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Из дана у дан На граници могућности Корак ка колективнм имунитету Дужно поштовање страдалим цивилима Државни пројекат уништавања привреде Да градимо здравији свет Инклузија на папиру Бољи дани за ромску популацију Правда за Аницу Човек са стотину лица Краљево град чуда Одлазак шармера Из Мињине кухињице На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Слога - Трајал Времеплов

5

6

МАГАЗИН 11.4.2021.

7

8

МАГАЗИН 11.4.2021.

9

Промена епидемиолошке ситуације

МАГАЗИН

11.4.2021.

ИЗ ДАНА У ДАН

10

- Током последњих седам дана тестирано две хиљаде шест стотина деведесет четири узорка бриса, од тога девет стотина осамдесет два ПЦР методом. - Симптоме болести имало је седамсто осамдесет осам суграђана, а позитивно на присуство вируса мање од четвртине и још седам од сто деведесет четири тестираних по другим индикацијама.

- Антигенским тестом тестирано хиљаду седам стотина дванаест узорака бриса, а вирус потврђен код четири стотине педесет пет особа.

- Број потврђених случајева инфекције достигао шесто шездесет пет, а преминуле двадесет две особе. - Од понедељка до петка на лечење примљено седамдесет три, а отпуштено шездесет осам пацијената.

- У ковид амбуланти обављено девет стотина тридесет прегледа

11

Фото: М. Радовановић

12

МАГАЗИН 11.4.2021.

аговештај да би од понедељка могле да буду релаксиране рестриктивне мере уведене неколико дана раније темељи се на очекивању да најновији подаци током викенда потврде макар и благи тренд смањења броја инфицираних на територији целе земље. Зато је дан раније са нестрпљењем очекиван извештај Завода за јавно здравље Краљево са најновијим подацима о броју инфицираних корона вирусом, уз очекивање да ће смањење са великим задовољством дочекати угоститељи. Да није било превише разлога за оптимизам потврдио је извештај из кога се види да је између првог и другог дана викенда на присуство корона вируса тестирано триста шездесет осам узорака назофарингеалног бриса, а сто седамдесет ПЦР методом. Од укупног броја сто тридесет шест су брисеви особа са симптомима болести, али је присуство вируса потврђено код двадесет шест и још две између четири тестиране по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано сто деведесет осам узорака бриса према индикацијама, а вирус потврђен код седамдесет три особе. Тако је, према информацијама Завода за јавно здравље, на територији града Краљева укупан број новорегистрованих случајева инфекције вирусом на дан 4. априла за један премашио стотину, а укупан број потврђених случајева од почетка епидемије достигао седамнаест хиљада триста деведесет девет. Између два последња извештаја у Општој болници „Студеница“ преминуле су три особе са територије града Краљева чиме је укупан број од почетка епидемије нарастао на двеста деведесет. Иако је извештај од следећег дана наговестио благу стагнацију пад се тумачи податком да се током викенда на присуство вируса тестира мањи број суграђана. И поред тога нова промена епидемиолошке ситуације уследила је након тестирања двеста

Н

деведесет шест узорака бриса, међу њима сто двадесет три ПЦР методом. Симптоме болести имало је равно сто особа, али је присуство вируса потврђено код тридесет четири а ни код једне од двадесет три чији су узорци бриса тестирани по другим индикацијама. Антигенским тестом су тестирана сто седамдесет три узорка, а након што је код деведесет пет потврђено присуство вируса укупан број је за четири стотине деведесет четири премашио седамнаест хиљада. Од последњег извештаја у болници су преминуле четири особе са територије града Краљева, па се укупан број опасно приближио тристотом. Први радни дан у недељи у болници је дочекао деведесет један пацијент, а дванаест на интензивној и полуинтензивној нези, три су интубирана, пет на неинвазивној вентилацији и четири на „high flow“ режиму. Током претходна двадесет четири сата на лечење је примљено тринаест пацијената, исто толико је отпуштено а петоро преминуло. У истом периоду је у ковид амбуланти обављено стопедесет четири прегледа. Извештај од уторка потврђује да су током претходна двадесет четири сата тестирана четири стотине четири узорка бриса, а сто двадесет девет ПЦР методом. Сто петнаест узорака бриса узето је од особа са симптомима болести, али је присуство вируса потврђено код само четрнаест а четрнаест тестираних по другим индикацијама били су негативни. Антигенским тестом је тестирано двеста седамдесет пет узорака бриса, а вирус потврђен код деведесет две особе. Тако је петог дана априла на територији града Краљева укупан број новорегистрованих случајева инфекције заустављен на сто деветнаест, а укупан број од почетка епидемије за шест стотина тринаест премашио седамнаест хиљада. Од последњег извештаја, у Општој болници „Студеница“ је преминула јед-

на особа са територије града Краљева, а надлежна служба Завода за јавно здравље из Клиничко-болничког центра „Др Драгиша Мишовић – Дедиње“ добила пријаву смрти још једне па је укупан број достигао двеста деведесет шест. У односу на претходни дан број пацијената на болничком лечењу повећан је за један, а од деведесет два тринаест је смештено у јединици интензивне и полуинтензивне неге, два су интубирана, шест је на неинвазивној вентилацији а пет на „high flow“ режиму. Током протекла двадесет четири сата на лечење је примљено шеснаест пацијената, четрнаест је отпуштено, један преминуо а у ковид амбуланти обављена двадесет четири прегледа. Много повода за оптимизам није било ни седмог дана априла кад је потврђена нова промена епидемиолошке ситуације након провере четири стотине осам узорака бриса, а сто двадесет три ПЦР методом. Провером осамдесет девет узетих од особа са симптомима болести присуство вируса потврђено је код тридесет три и још две чији су брисеви тестирани по другим индикацијама. Антигенским тестом je тестиранo двеста осамдесет пет узорaка бриса према индикацијама, а вирус потврђен код педесет три особе па је, са осамдесет осам новорегистрованих случајева инфекције укупан број достигао седамнаест хиљада седамсто један. Од последњег извештаја у болници је преминула једна особа са територије Краљева, па је укупан број повећан на двеста деведесет седам. Да се број суграђана са тешком клиничком сликом повећава сведочи деведесет осам хоспитализованих на одељењима Опште болнице „Студеница“, међу њима и четрнаест у јединицама интензивне и полуинтензивне неге, два интубирана, осам лечених применом неинвазивне вентилације а четири на „high flow“ режиму. Током претходна двадесет четири сата на лечење је при-

13

11.4.2021.

МАГАЗИН

14

мљено деветнаест новооболелих, једанаест пацијената је отпуштено а два су преминула. У истом периоду у ковид амбуланти је обављено двеста десет прегледа. Да се ситуација погоршава могло је да се закључи следећег дана након тестирања четири стотине двадесет седам узорака бриса, а сто тридесет осам ПЦР методом. Од укупног броја сто седамнаест је узето од особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено код двадесет девет и још једне од двадесет једне тестиране по другим индикацијама. Повећање је приметно и код антигенски тестираних узорака бриса, а од двеста осамдесет девет вирус је потврђен у педесет шест случајева. Извештај Завода за јавно здравље сведочи да је на дан 8. априла, са осамдесет шест новорегистрованих, укупан број случајева инфекције

корона вирусом за седам стотина осамдесет седам премашио седамнаест хиљада. Од последица болести коју изазива вирус преминуле су две особе са територије града Краљева, па се укупан број приближио на један мање од три стотине. Број пацијената на болничком лечењу је смањен на осамдесет девет од којих је четрнаест захтевало интензивну или полуинтензивну негу, три су интубирана, осам на неинвазивној вентилацији а три на „ high flow“ режиму. Између два извештаја на лечење је примљено дванаест пацијената, деветнаест је отпуштено а два су преминула. Током протекла двадесет четири сата у ковид амбуланти је обављено сто деведесет осам прегледа. Према Извештају Завода за јавно здравље епидемиолошка ситуација на територији града Краљева је још јед-

ном промењена последњег радног дана у недељи. О томе сведоче резултати тестирања на присуство вируса четири стотине двадесет једног бриса, међу њима сто педесет осам ПЦР методом. Од укупног броја сто дванаест су брисеви особа са симптомима болести, а присуство вируса је потврђено код тридесет две особe и још две тестиране по другим индикацијама. Број антигенски тестираних је нешто мањи него претходног дана, а од двеста шездесет три узорка позитивним на присуство вируса оцењено је шездесет. Извештај сведочи да је, са деведесет четири новорегистрована случаја инфекције корона вирусом, укупан број потврђених од почетка инфекције достигао седаманест хиљада осам стотина осамдесет један. Деветог дана у месецу достигнут је неславни рекорд у броју премину-

лих, а њих седам је утицало да укупан број од почетка епидемије за шест премаши три стотине. Викенд је на лечењу дочекао осамдесет један пацијент, међу којима тринаест на интензивној и полуинтензивној нези, три су интубирана, седам је на неинвазивној вентилацији а три на „high flow“ режиму. Током двадесет четири сата на лечење је примљено тринаест новооболелих, једанаест излечених је отпуштено а осам преминуло. У истом периоду у ковид амбуланти је обављено сто педесет четири прегледа. Иако поражавајући подаци из претходног по правилу појачавају стрепњу за стање епидемиолошке ситуације следећег први дан викенда је донео извесно олакшање. Повод су резултати тестирања триста седамдесет узорака бриса међу којима је сто четрдесет је-

дан провераван ПЦР методом. Од укупног броја сто деветнаест је узето од особа са симптомима болести, али је присуство вируса потврђено код само двадесет две док су исто толико узорака бриса тестрираних по другим индикацијама били негативни. Тренд пада бележи и број антигенски тестираних узорака бриса, а од укупно двеста двадесет девет вирус је потврђен код шездесет особа. Извештај Завода за јавно здравље сведочи да је, са осамдесет два новорегистрована случаја инфекције вирусом, укупан број потврђених повећан на седамнаест хиљада девет стотина шездесет три, а смрћу три особе у болници број преминулих од почетка епидемије достигао триста девет. Осврт на минулу недељу показује да је тестирано две хиљаде шест стотина деведесет четири узорка бриса, од тога девет стотина осамдесет два ПЦР

методом. Симптоме болести имало је седамсто осамдесет осам суграђана, али је позитивно на присуство вируса било мање од четвртине и још седам од сто деведесет четири тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано хиљаду седам стотина дванаест узорака, а вирус потврђен код четири стотине педесет пет. Током последњих седам дана број потврђених случајева инфекције достигао је шесто шездесет пет, а преминуле су двадесет две особе. Од понедељка до петка број хоспитализованих варирао је између осамдесет три и деведесет осам, на лечење је примљено седамдесет три, а отпуштено шездесет осам пацијената. У истом периоду преминуло је осамнаест особа, а у ковид амбуланти обављено девет стотина тридесет прегледа. Т- Радовановић

15

Мере заштите од инфекције корона вирусом

МАГАЗИН

11.4.2021.

БУДИМО ОДГОВОРНИ

16

• Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

17

У болници све више тешких случајева

МАГАЗИН

11.4.2021.

НА ГРАНИЦИ М

18

- Највећем броју хоспитализованих неопходна терапија кисеоником.

- Клиничке слике највећег броја хоспитализованих пацијената могу се оценити као тешке и веома тешке, а посебно забрињава повећан број особа којима је неопходно болничко лечење. - У болници читаве породице. - Сваког дана пријем петнаест до двадесет новооболелих.

- На кућно лечење отпуштају се и непотпуно опорављени пацијенти.

- Пет екипа лекара у ковид амбуланти свакога дана прегледају по више од двеста особа код којих постоји сумња на присуство корона вируса. - На одељење интензивне неге крушевачке Ковид болнице отпрема се по пет пацијената са најтежом клиничком сликом.

- Дневна потрошња кисеоника изједначила се са четворомесечном у редовним условима

МОГУЋНОСТИ

19

11.4.2021.

МАГАЗИН

20

одатак да се средином недеље број хоспитализованих на одељењима Опште болнице „Студеница“ примакао стотом озбиљна је потврда да се епидемија корона вируса не стишава упркос бројним назнакама о побољшању стања као услову за релаксирање рестриктивних мера у раду појединих објекта, пре свега угоститељских. Да ситуација није ни мало ружичаста сведочи податак да је истог дана у јединици интензивног лечења било смештено четрнаест пацијената, два су интубирана и на механичкој вентилацији, а остали на неинвазивној оксигеној терапији. О озбиљности ситуације сведоче клиничке слике пацијената на болничком лечењу и податак да је највећем броју неопходна терапија кисеоником. Начелник Инфективног одељења

П

Опште болнице др Милан Парезановић сведочи да се клиничке слике највећег броја хоспитализованих пацијената могу оценити као тешке и веома тешке, посебно забрињава повећан број особа којима је неопходно болничко лечење. У ситуацији кад је сваки кревет у болници драгоцен ни мало оптимистички не делује податак да је од почетка недеље сваког дана примано петнаест до двадесет новооболелих. Потреба да се обезбеди довољан број постеља за њих разлог је да се на кућно лечење отпуштају и непотпуно опорављени пацијенти након потврде могућности да њихово здравствено стање буде поправљено током потребног периода изолације. Великом притиску изложени су и запослени у ковид амбуланти који у две смене, три екипе пре а две у попо-

дневним часовима, свакога дана прегледају по више од двеста особа код којих постоји сумња на присуство корона вируса. Тренутну ситуацију додатно отежава податак да је средином недеље ван строја био двадесет један здравстевни радник, седам у изолацији а четрнаест на лечењу од болести коју изазива корона вирус. Од недеље до среде преминуло је десет пацијената са подручја града Краљева што додатно оптерећује здравствене раднике ангажоване на њиховом лечењу. Иако у болници верују да је тридесетак празних постеља довољно за задовољење тренутних потреба сваког дана се на одељење интензивне неге крушевачке Ковид болнице отпрема по пет пацијената са најтежом клиничком сликом која прети виролошком прогресијом. Разлог се, каже др Паре-

зановић, огледа у неопходности да се очувају кисеонички капацитети краљевачке болнице, а колика је потрошња кисеоника најбоље сведочи податак да се дневна изједначила са четворомесечном у редовним условима. Мало светла у прилично суморну слику уноси податак о доброј сарадњи са произвођачем што је добра основа за константно допуњавање резервоара, а боцама надомести оно што не може инсталираним разводом. Податак да међу хоспитализованима има и пацијената који су примили обе дозе неке од доступних вакцина, пре свега корисника Геронтолошког центра у Матарушкој Бањи, значајним се оцењује то што су клиничке слике лакше у односу на године живота и придружене болести. Од почетка до средине недеље

број хоспитализован је са деведесет један повећан на деведесет осам што је резултат пријема четрдесет осам, а отпуста десет пацијената мање. И поред потврде да у болници има довољно средстава за личну заштиту, лекова и свега што је неопходно за функционисање и у овако отежаним условима, здравствени радници апелују на становништво да приступи вакцинацији како би се што пре достигао потребан степен колективног имунитета и смањио притисак на здравствени систем. Др Парезановић посебно наглашава да је премор присутан код већине ангажованих у лечењу најтежих пацијената мање последица рада а више свакодневног притиска коме су изложени због смрти пацијената којима су сведоци готово сваког дана. Као и претходних недеља видљиво

је да је жариште заразе чешће породично него окружење, а најбоља потврда огледа се у податку о хоспитализацији више чланова исте поородице. Слична ситуација приметна је и у ковид амбуланти где се, и поред рестриктивних мера у једном периоду, још не осећа смањење броја оних који долазе на преглед. У болници са великом опрезношћу прате ток догађаја, без много спремности да као значајније побољшање епидемиолошке ситуације прихвате повремено смањење броја инфицираних. Иако бројне прогнозе указују на могућност пада броја оболелих у блиској будућности здравствени радници су опрезни и спремни за рад као и до сада, јер других могућности нема. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21

22

МАГАЗИН 11.4.2021.

23

11.4.2021.

МАГАЗИН

24

Настављена масовна имунизација становништва

КОРАК КА КОЛЕКТИВНОМ ИМУНИТЕТУ

- Почетком минуле недеље почела масовна имунизација становништва у педесет градова Србије, а повољност пружена и Краљевчанима. - Првог дана стигло око шест хиљада доза вакцина за потребе Рашког управног округа, од којих више од две трећине за Краљево. - Паралелно са масовном вакцинацијом вакцином кинеског произвођача врши се имунизација становништва другим врстама, али само за оне који су се пријавили преко портала еУправе. - Масовна вакцинација у двадесет села са територије града Краљева. - И поред примене више од четрдесет хиљада доза вакцина, није било значајнијих нежељених ефеката. - Међу осамнаест хиљада особа које су примиле другу дозу вакцине није било сто четрдесет од којих се очекивало да то учине

25

д почетка имунизације становништва против ширења инфекције корона вируса у делу становништва су присутне бројне недоумице о ефектима и начинима за примену било које од расположивих вакцина. Иако је вакцинација отпочела још пред крај претходне године у Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи, а настављена већ првих дана ове укључивањем запослених у Општој болници „Студеница“, све до почетка масовне имунизације биле су присутне бројне недоумице, како по питању избора вакцине тако и начину да се до ње дође. Податак да није било довољно пријављених преко еУправе одлучујуће је утицао на стварање услова за имунизацију свих који се јаве на неки од пунктова спортске дворане у Рибници, а онда је напрасно укинута таква могућност. Иако то нико није био спреман званично да потврди једним од разлога сматрана је недовољна количина вакцина. Да се ситуација повремено мења потврђено је почетком минуле недеље најавом да од уторка почиње масовна

МАГАЗИН

11.4.2021.

О

26

Према подацима Дома здравља Краљево до 8. априла аплицирано је четрдесет осам хиљада доза вакцина. Прву дозу је примило 28.155 а другу 19.846 особа. Јуче је почела примена друге дозе вакцина Синофарм, Спутњик и Фајзер, а прве Синофарм без заказивања термина по списку еУправе. У Хали спортова је током целог дана настављена вакцинација запослених у фабрикама Леони и Еуротај кинеском и руском вакцином, а у Ушћу, Врби, Конареву, Милочају и Лађевцима наставља у преподневној смени ревакцинација и примена прве дозе код пунолетних лица без заказивања. Под истим условима вакцинација се спроводи у још осам села. Од 6. до 8. априла вакцином кинеског произвођача Синофарм вакцинисано је 2.403 лица.

имунизација у педесет градова Србије, а да је повољност пружена и локалном становништву сведочи најава из Дома здравља о очекивању око шест хиљада доза вакцина за потребе Рашког управног округа, од којих више од две трећине за Краљево. До тада је у здравственим установама на територији града, и пунктовима у неколико села, аплицирано више од четрдесет две хиљаде доза, прву је примило више од двадесет пет хиљада а другу више од осамнаест хиљада особа. Иако се број вакцинисаних оцењује задовољавајућим није умањена потреба да се вакцинише што већи број становника. Према плану вакцинације највећи број становника, чак и оних који гравитирају према приградским амбулантама Женева, Хигијенски завод и Рибница, оријентисан је на пунктове у спортској дворани а у наредном периоду биће настављена и вакцинација по селима у време рада амбуланти у њима. Потврда великог интересовања грађанства за овај вид заштите основа је очекивања да четири хиљаде и четири стотине доза кинеске вакцине сино-

фарм буде потрошена у кратком року, а динамика вакцинације током недеље један је од основа на којој се темеље планови за снабдевање новим количинама. Паралелно са масовном вакцинацијом вакцином кинеског произвођача врши се имунизација становништва другим врстама, фајзер, спутњик и астра зенека, али само за оне који су жељу за тим изразили преко портала еУправе. У Дому здравља очекују да у наредном периоду, у зависности од динамике обезбеђења довољних количина различитих вакцина, могућност избора буде доступна и онима који на један од пунктова буду дошли без претходне пријаве, а податак да ће свих врста вакцина бити довољно мотив је за апел грађанима да буду стрпљиви. Здравствени радници упозоравају на потребу да буде вакцинисан што већи део радно способног становништва и млађе популације због опасности да, колико год клиничка слика можда буде лакша, пренесу инфекцију на старије укућане.

Масовна вакцинација очекује се у двадесет села са територије града Краљева, а вакцину ће моћи да приме сви који су се том простору определили за изабраног лекара. У Дому здравља значајном оцењују чињеницу да, и поред примене више од четрдесет хиљада доза вакцина, није било значајнијих нежељених ефеката који се манифестују као благи оток или бол на месту апликације, још мање повишена температура, бол у мишићима или малаксалост ограничени на дан или два без употребе било кавих лекова. Увид у документацију која прати вакцинацију сведочи да међу осамнаест хиљада особа које су примиле другу дозу вакцине није било сто четрдесет од којих се очекивало да то учине. Иако разлози таквом понашању нису утврђени вакцине су и за њих обезбеђене и чекају да се, уколико су у међувремену оболели, јаве на пункту месец дана по оздрављењу. У Дому здравља поздрављају иницијативу привредника за вакцинацију запослених у великом броју предузећа. Вакцинација се завршава у фабрикама

Леони, Радијатор, Гир и Еуротај, интересовање су исказале неке установе и јавна предузећа, а међу првима су вакцинисани запослени у школама, Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“, правосуђу, војсци и полицији. Позив је упућен и преосталим фирмама како би се правовремено ускладиле потребе и омогућила вакцинација што већег броја особа. Од почетка недеље у Краљеву је омогућено лечење леком фавипиравил који се, као антивиротик, примењује у првих пет дана од појаве болести коју изазива корона вирус. Одређену дозу лека добила је ковид амбуланта, а примењује се у случајевима где је дијагностикована озбиљнија клиничка слика праћена високом температуром, или код пацијената са придодатим болестима код којих се у наредним данима може очекивати погоршање. Лек који је регистрован после провере националне комисије, примењује се у примарној здрвстевној заштити, а добијен је посредством Републичког фонда здравстевног осигурања. Т. Радовановић

27

Сећање на цивилне жртве ратова

ДУЖНО ПОШТОВАЊЕ СТРАД

МАГАЗИН

11.4.2021.

- Краљево током Другог светског рата бомбардовано више пута, а осим немачких бомбардера у више наврата се нашло и на мети савезничке авијације. - Страдање цивилног становништва настављено је и након окончања ратних дејстава. - Поред више од две хиљаде оних који су стрељани у октобру 1941. године последице Другог светског рата мере се и бројем од 1.600 цивилних инвалида рата у Краљеву и срезу Жичком.

- У 184 напада НАТО авијације на подручје Краљева бачено је више од шест стотина различитих пројектила. - Тешке или лакше повреде задобило је 37 цивилних лица,

28

ДАЛИМ ЦИВИЛИМА

29

дружење цивилних инвалида рата Краљева и Врњачке Бање традиционално обележава Дан цивилних жртава рата парастосом и полагањем венаца на хумке стрељаних на Спомен гробљу стрељаних у октобру 1941. године. Тако је било и у уторак 6. априла када је одата пошта свима који су страдали у ратовима, а нису били директни учесници војних операција. Овај датум меморијално обележава и Савез Удружења цивилних инвалида рата Србије у знак сећања на дан када су, приликом бомбардовања Београда 1941. године у необјављеном рату, пале прве цивилне жртве. Тог дана су авиони Трећег рајха бомбардовали Београд и друге незаштићене градове у Србији, а страдао је до сада неутврђен број цивилног становништва. Шести април се годинама уназад широм земље обележава у знак сећања на цивилне жртве фашистичког терора, а у Краљеву и на све који су страдали у масовном стрељању октобра 1941. године. Председник Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ Др Милан Матијевић подсећа да је Краљево током Другог светског рата бомбардовано више пута, а осим немачких бомбардера у више наврата се нашло и на мети савезничке авијације. Страдање цивилног становништва настављено је и након окончања ратних дејстава, а у ослобођеној земљи су од заосталих експлозивних средстава страдали број-

МАГАЗИН

11.4.2021.

У

30

ни цивили, међу њима највише деца. Поред више од две хиљаде оних који су стрељани у октобру 1941. године последице Другог светског рата мере се и бројем од 1.600 цивилних инвалида рата у Краљеву и срезу Жичком. Агресија на Србију коју су у току Другог светског рата извршиле силе осовине настављена је пред крај века нападом НАТО снага које је предводила војска Сједињених Америчких Држава. Од 24. марта 1999. године, кад су пале прве бомбе на територију Србије, земља је на мети НАТО авијације била пуних 78 дана све док операција „Милосрдни анђео“ 9. јуна није окончана потписивањем Кумановског споразума. Током војне операције која се у Удружењу цивилних инвалида рата сматра злочиначком и геноцидном погинуло је више од хиљаду припадника војске и полиције и две и по хиљаде цивила од којих су 89 била деца, а десет хиљада цивила је рањено и повређено. Једна од првих испаљених

крстарећих ракета пала је првог дана бомбардовања у 19,30 на аеродром Лађевци, а подручје општине Краљево је током агресије на мети НАТО авијације било 54 дана. Од укупно сто осамдесет четири напада ово подручје је бомбардовано деведесет четири пута дању и деведесет ноћу. У 172 напада на ову територију бачено је више од шест стотина различитих пројектила, тешке или лакше повреде задобило је 37 цивилних лица, а оштећено је или уништено 1.750 објеката. На подручју Краљева бомбардоване су тридесет две локације, места Бапско поље, Баре, Берановац, Богутовац и околина, Борча, Витановац, Врба, Гледић, Годачица, Гокчаница, Горње Жарче, Закута, Јарчујак, Ковачи, Лађевци, Лазац, Лешево, Лозно, Лопатница, Милочај, Мланча, Мрсаћ, Обрва, Пекчаница, Ратина, Рибница, Самаила, Станча, Стубал, Тавник, Ушће и Цветке. На пружном правцу Краљево - Рашка - Косовска Митровица оштећено је девет железничких мостова и један тунел, а бомбардовани су

радио и телевизијски предајници. Најчешће су бомбардовани Богутовац, Витановац, Самаила и Берановац, а готово да нема места на подручју града где није пао ни један пројектил. Током НАТО бомбардовања на подручју општине Краљево тешко је повређено 16 грађана од којих троје старих између седам и тринаест година и тринаест одраслих. Одавање дужног поштовања страдалим цивилним жртвама рата отпочело је полагањем венаца и свећа на хумке стрељаних након чега се окупљенима обратио др Милан Матијевић.

- На овом светом месту данас се сећамо невиних жртава које је као таоце масовно стрељала немачка окупатска војска, сто невиних талаца за једног погинулог а педесет за рањеног окупаторског војника. Жртве су били наши дедови, очеви, мајке, браћа, сестре, наши рођаци и пријатељи. Стрељани су били запослени у краљевачким фабрикама, железничари, занатлије, трговци, кафеџије, судије, лекари, професори,

ђаци и шегрти, студенти, земљорадници. Жртве су биле и избеглице које у Краљеву, бежећи од ратног зла, нађоше уточиште. Ратна дејства у Другом светском рату посејала су експлозивна средства од којих је страдао велики број цивилног становништа, нарочито деце на селу и у граду, за време рата и после рата. У Другом светском рату Краљево је бомбардовано више пута. Краљево није бомбардовала само немачка већ нажалост и савезничка авијација 1944. године. Тада је погинуло двадесет девет грађана и већи број је рањено. Агресију на нашу земљу коју су 6. априла 1941. године извршила немачка фашистичка војска наставили су 1999. године НАТО злочинци са америчком војном машинеријом на челу. Након престанка ратних дејстава од заосталих разноврсних експлозивних средстава страдали су бројни цивили, нарочито деца. Поред великог броја стрељаних талаца у Краљеву на овом месту ратне последице Другог светског

рата донеле су хиљаду и шест стотина цивилних инвалида рата у Краљеву и срезу Жичком. Број цивилних инвалида рата се у поратним годинама природно смањивао. Због тога шести април Србија и Краљево обележавају у знак сећања на цивилне жртве рата настале као последица ратних дејстава 1941. 1944 и 1999. године, истакао је др Матијевић. По устаљеној традицији парастос свим цивилним жртвама служили су свештеници Епархије жичке. Као хуманитарна организација социјалне оријентације Удружење цивилних жртава рата Краљева и Врњачке Бање усмерава активности на праћење социјалног, материјалног и здравственог стања и друге потребе цивилних инвалида рата, а помаже им код надлежних органа власти и локалне самоуправе да редовно остварују законска права. Удружење покреће иницијативе и даје предлоге за решавање социјалног и материјалног положаја цивилних инвалида и жртава фашистичког терора, подстиче личне и заједничке активности у унапређењу личности и њихово удруживање у друштвени живот, а све према годишњем програму који доноси скупштина. Уз моралну и скромну материјалну подршку локалне самоуправе рад удружења подржавају Црвени крст и Српска православна црква, а веома успешним га оцењује и Извршни одбор Савеза удружења цивилних инвалида рата Србије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

31

11.4.2021.

МАГАЗИН

32

Зоран Богдановић Гибе

Тековине демократских промена: Зоран Богдановић Гибе (2)

ДРЖАВНИ ПРОЈЕКАТ УНИШТЕЊА СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ - „Радијатор инжењеринг“ инвестирао скоро двеста хиљада евра у „Ливницу“ која није његова. - Интересовање за куповину „Ливнице“ мотивисано жељом да се заокружи производни процес. - Четири месеца закупац трстеничка „Прва петолетка“. - Продаја „Ливнице“ само у оквиру „Фабрике вагона“ од које су остале празне хале. - Заинтересовани за производњу вагона отишли из Краљева са осећањем да су преварени.

- Неостварена жеља једног од заинтересованих за куповину да на простору „Ливнице“ направи отпад. - Термин стечајна мафија не помиње се без разлога. - Жал за интелектуалном својином „Фабрике вагона“, бројним сертификатима које је добила током деценија успешног рада и производним искуством за производњу вагона.

- Производња вагона сведена на ниво радионице

33

а и у предузећу које послује позитивно може да се покрене стечајни поступак сведочи пример краљевачке „Ливнице“ као јединог здравог дела „Фабрике вагона“. У тренутку кад је 2015. године запретила таква могућност направљен је концепт да се понуди на продају као правно лице, а да би се постигла одговарајућа цена било је неопходно да се одржи у радном стању. О томе сведочи инжењер Зоран Богдановић који је током више од четири деценије у овом предузећу радио на различитим позицијама, од најниже за ову стручну спрему до директора. Добро познавање стања у предузећу довољно је за потврду о стечају по политичкој одлуци Министарства привреде, а под притиском градских моћника због страха од реакције дела радника „Фабрике вагона“ на чињеницу да значајан део некадашњег гиганта и даље послује позитивно. Богдановић сведочи да је као разлог за покретање стечаја наведена немогућност плаћања у време кад је „Ливница“ на рачуну имала тридесет милиона динара, што појачава сумњу да се иницијатива покреће супротно Закону о стечају. Да би предупредили покретање стечајног поступка запослени су донели одлуку о давању у закуп предузећу „Радијатор инжењеринг“ што би, по важећем закону, обавезивало стечајног управника да обезбеди наставак производње. Као озбиљна фирма „Радијатор“ је изразио жељу да купи „Ливницу“, јер су турбулентна кретања у ливницама у Гучи и Тополи у знатној мери утицала на повећање цене одливака за уградњу у котлове за грејање. Зато је закуп производних капацитета оцењен као корак ка куповини, а повољним оцењено обећање Агенције за лиценцирање стечајних управника да ће, уз расписивање тендера, цео поступак бити окончан најкасније за шест месеци.

- Због те обмане „Радијатор“ је у то време инвестирао скоро двеста хиљада евра у „Ливницу“ која није његова,

МАГАЗИН

11.4.2021.

Д

34

а то што поступак није окончан како је обећавано последица је неспособности људи из Агенције да спознају реалне чињенице везане за имовинске односе у „Фабрици вагона“. Оно за чим жалим је што би „Радијатор“, према свим потезима које је чинио, био невероватно добар послодавац. Неких милион до милион и по динара месечно профита преко „Ливнице“ њему није значило ништа, јер има други програм који без трзавица доноси већи. Њему је било битно да затворио циклус јер је имао отпадни материјал који је давао за одливке, правио котлове и направио круг који је био мера његове заинтересованости за „Ливницу“. Две године и нешто су га фортали и кад је на крају схватио да од продаје нема ништа дигао је руке и 2018. отказао закуп иако смо, пошто је био озбиљан послодавац, имали много посла јер нисмо радили скупо, прича Богдановић. Да „Ливница“ са добрим референцама може да буде конкурентна на пробирљивом тржишу сведочи заинтересованост трстеничке „Прве петолетке“ за закуп који је прекинут после само четири месеца након потврде како се тешко уклапа у социјалистички модел управљања, врло сличан оном који је постојао у „Фабрици вагона“. Као добар познавалац специфичности рада у „Ливници“ највећи противник таквог начина пословања био је Богдановић који признаје да се и рукама и ногама борио против система у коме сви, без обзира дали раде добро или лоше, треба да имају исто. Интерес „Прве петолетке“ за ливницу у непосредној близини огледа се у потреби да петину производње искористи за своје потребе, остатак за тржиште. Трагање за новим закупцем довео је у „Ливницу“ београдски „Алком промет“ који није био спреман за улагање због жеље да из овог предузећа извуче што више, али и очекивање да кроз промену власничке структуре постане власник.

- Ту долазимо до несрећне одлуке коју су донели Министарство и Агенција, а то је да се „Ливница“ не продаје као самостално правно лице него заједно са „Фабриком вагона“. Поставља се оправдано питање зашто би неко ко хоће да купи „Ливницу“ купио и „Фабрику вагона“ у којој су погони девастирани, а остале само празне хале. О неозбиљности Министарства привреде сведочи позив и најава делагације из Турске заинтересоване за производњу вагона. Пошто нема никог другог затраже да их проведем кроз фабрику и сазнам да су им у Агенцији потврдили како одмах могу да уђу у посед и праве вагоне. Кренемо кроз празне хале, нигде машина а Турци питају шта је ово кад су около само зидови. Како су очекивали да раде отишли су не само разочарани, него са осећањем да су преварени што показује озбиљност са којом се приступало „Фабрици вагона“ и процесу промене власничке структуре, каже Богдановић. Да су око на „Ливницу“ бацали и други сведочи неостварена жеља једног од заинтересованих за куповину да на простору предузећа направи отпад, али и других што појачава сумњу на повезаност са људима који се јављају на јавне позиве. Колико су били озбиљни, и успешни, сведочи податак да су погони „Фабрике вагона“ празни, а иако за то нема довољно чврстих доказа све је извесније да се термин стечајна мафија не помиње без разлога. Све што се у кругу „Фабрике вагона“, где су и погони „Ливнице“, дешавало током последње две деценије указује на политику уништавања земље која се не разликује од једне до друге власти. Ма колико да су бројне критике због таквог понашања усмераване према представницима претходних власти чини се да нема много разлике ни у данашње време сем што, каже Богдановић, „ови то раде увијено у целофан, а иначе много горе, и вероватно по нечијем налогу“. Однос према „Ливници“ на најбо-

35

36

МАГАЗИН 11.4.2021.

37

МАГАЗИН

11.4.2021.

љи начин потврђује колико је коме стало до српске привреде, јер би у супротном добро размислио да ли треба кидати репро ланце. У ситуацији кад се то догоди оправданим се сматра уверење да они којима је поверено управљање не разумеју довољно шта то значи. Потврда би могла да се тражи у жељи државе да развија брзе пруге без фабрике вагона, а пољипривреде без фабрике трактора. У таквим околностима није необичан жал за интелектуалном својином „Фабрике вагона“, бројним сертификатима које је добила током деценија успешног рада и производним искуством за производњу вагона стеченим у том периоду. Оне који то не знају треба подсетити да је производња вагона тренутно сведена на ниво радионице, а страхује се да сличну судбину не доживи „Ливница“ препуштањем високо софистициране опреме за рад у великим серијама људима који, подсећа Богдановић, раде са технологијама из деветнаестог века.

- „Алком“ је изашао из те приче јер не може да купи „Ливницу“ а да не купи „Фабрику вагона“, али и због чињенице

38

да нам је намакнута Инспекција рада. Пошто сам имао увид у документа због којих је вршен ванредни инспекцијски надзор та прича изгледа овако. У „Ливници“ ради човек чији је хоби да се слика са министарком, буде два месеца и не ради ништа. Пошто је уговор био на два месеца ми га откачимо, а он оде код неких људи који напишу писмо директно министру за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. У том писму стоји захтев да се хитно изврши инспекцијски надзор јер радници „Ливнице“ раде на температури од хиљаду степени. Паметни министар то прогута и наложи Главном инспекторату да хитно изврши инспекцијски надзор, јер према томе како радимо бирачи нас неће ценити. До које мере иде незнање сведочи податак да би ми били црнци, или бар печена прасад, да неко ради при температури од хиљаду степени. Дође инспекција и тражи длаку у јајету. Ситуација у „Ливници“ у коју се није улагало четири године не може да буде идеална. Ми их суочимо са простом чињеницом да две године немамо повреду на раду, а то значи да се води

рачуна о безбедности, здрављу и заштити. Док смо били у саставу „Фабрике вагона“ имали смо акт о процени ризика, који смо знатно побољшали кад је дошао „Радијатор“. Дође „Петолетка“ па и они морају да праве исти акт, онда „Алком“ па и он. Ризици топионичара на радном месту су исти без обзира ко је послодавац, али они не разумеју шта је закон у коме пише како је дужан да има акт о процени ризика. То није било довољно па мораш увек да радиш нови, ангажујеш лице за безбедност на раду, повећаваш трошкове а ниси власник фирме. Зашто би неко улагао паре у безбедност ако то није његово? Он је дошао да узме паре, а ми смо били свесне жртве које су све радиле само да би „Ливница“ радила и да би нас неко купио, каже Богдановић. Потреба да „Ливница“ настави са радом огледа се у трагању за новим закупцем који је изразио жељу да ангажује капацитете од 1. априла ове године. Идеја је била да до тог периода све моделе са којима је радио у неколико других ливница пренесе у Краљево и изврши припрему за почетак производ-

ње трогодишње залихе одливака, а након тога донесе одлуку за даље ангажовање. До тада је требало обезбедити плате за тридесетак радника, а да се из текућих прихода подмире трошкови за материјал, електричну енергију и друге обавезе. О односу Министарства привреде према захтеву сведочи одбијање да се одобри финансирање, што се оцењује неразумним у светлу чињенице да ће се из државног буџета потрошити значајна средстава за финансирање три половине личног дохотка запосленима у приватном сектору. Као шлаг на торту дошла је одлука да „Ливница“ не може да се продаје самостално, већ само у оквиру „Фабрике вагона“. Мала је утеха податак да су током последња четири месеца 2000. године остварени рекордни резултати са тадашњим бројем запослених, о чему сведочи податак о 2,3 тоне одливака месечно по једном. У новембру је остварен приход од седамнаест милиона динара, а трошкови нису прелазили седам и по милиона, што доказује да не може бити говора о било каквом губитку.

- Кад смо се разилазили са „Алко-

мом“ вратили смо шездесет тона материјала у вредности од скоро два милиона динара. Закупац није имао мотив да купује „Ливницу“ јер му је, без обзира на добит, на врату била инспекција. У ситуацији кад учествује на тендерима довољно је да му напише пријаву, донесе решење о казни па не може да прође. Осим тога има још ливницу у Лесковцу и ово му виси као Демоклов мач, па није хтео да ризикује. О односу према „Ливници“ најбоље сведочи тврдња инспекторке како је решење о престанку рада морала да напише у интересу радника. Закон мора да се примењује али је присутно несхватање да то није газдино, а шибаш га по џепу зато што није инвестирао, каже Богдановић. Иако интересовање за поновно активирање „Ливнице“ није престало неспорном се оцењује чињеница да је ситуација много тежа него раније, првенствено што су некадашњи купци покупили алате и определили се за рад у срединама у којима је пословање знатно сигурније. Међу некадашњим радницима преовладава уверење да је тренутно лош положај могао да се из-

бегне да је Министарство привреде имало разумевања и улагањем мање од десет милиона динара омогућило какав такав рад током прва три месеца ове године. У ситуацији кад је то изостало свако покретање после толиког застоја подразумева ремонт постројења, а више од тога брине могућност окупљања довољног броја искусних радника за које се верује да су прилику за зараду потражили у другим областима. У овом тренутку нико не може са сигурношћу да потврди каква је даља судбина „Ливнице“. Једно је тачно, упозорава Богдановић, да више никада неће бити као што је била, чак и ако буде сачувана од упада становника оближњег ромског насеља. А о каквој се опасности ради довољно сведочи податак да су мацолама разбијена два поља бетонске ограде како би се омогућио улаз. Све то појачава уверење да они којима је поверено заједничко власништво не маре много за њега, па се појачава сумња да је уништавање српске привреде државни пројекат. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

39

Порука Светског дана здравља

МАГАЗИН

11.4.2021.

ДА ГРАДИМО ЗДРАВИЈИ СВЕТ

40

- Светски дан здравља подсећа на право на здравље за све и позива људе да граде здравији свет. - Пандемија болести ковид-19 додатно нагласила неједнакости у здрављу, продубљујући већ постојећи друштвено-економски јаз међу земљама широм света. - Највећи утицај на заједнице које су већ биле угрожене сиромаштвом и ограниченим приступом здравственим услугама, а тиме и на повећање социјалних и неједнакости у здрављу. - Унапређење здравља могуће је применом здравих стилова живота и смањењем фактора ризика. - Разлика у очекиваном животном веку између земаља са високим и ниским приходима износи читавих осамнаест година. - Право на добро здравље је универзално право свих народа света ветска здравствена организација 7. априла сваке године обележава Светски дан здравља са циљем подстицања активности које треба да омогуће једнаке услове живота и рада и доступност здравствене заштите свима, без обзира на пол, расну или верску припадност, социјално или економско стање или политичко уверење. То је и прилика за подсећање да су превенција фактора ризика и здрави животни стилови основи унапређења здравља, а истовремено се указује на значај финансијски одрживих здравствених система који пружају услуге у складу са потребама корисника, а до-

С

ступни су и приступачни свима. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, уз подршку Министарства здравља Републике Србије и Канцеларије за Србију Светске здравствене организације овај датум, као један од значајних из Календара јавног здравља, обележава под слоганом „Да градимо здравији свет“ за који се везују кључне препоруке, „Здравље је право, а не привилегија“ и „Здравствене услуге свима у свим заједницама“. У Институту посебно истичу податак да је пандемија болести ковид-19 додатно нагласила неједнакости у

здрављу, продубљујући већ постојећи друштвено-економски јаз међу земљама широм света. То је и повод за уверење да је у први план ставила значај доступности и приступачности здравствених услуга и тешкоће у њиховом остваривању са којима се суочавају многе државе широм света. Пандемија је највише утицала на заједнице које су већ биле угрожене сиромаштвом и ограниченим приступом здравственим услугама, а тиме и на повећање социјалних и неједнакости у здрављу. Ове године Светски дан здравља подсећа на право на здравље за све и позива људе да граде здравији свет.

Др Драгана Тендјера Милићевић

41

11.4.2021.

МАГАЗИН

42

Добар начин за то је развијање здравствене политике унутар здравственог система у којој се води рачуна о социјалном, економском и еколошком благостању. Иако неједнакости у здрављу представљају значајан јавноздравствени проблем, а последица су неједнаких животних могућности у породици, локалној заједници или радном месту, неке се могу приписати биолошким разликама или сопственим изборима, а друге околини и спољним факторима који су изван контроле појединаца. Светски дан здравља је прилика за подсећање да неједнакости могу настати као директна последица друштвено-економских фактора као што су сиромаштво, неправилна исхрана, загађена околина и ризично понашање, или индиректно као последица недоступности здравствене заштите. Светска здравствена организација на овај дан посебно истиче податак да је унапређење здравља могуће применом здравих стилова живота и смањењем фактора ризика. Једнако важним оцењује се развијање здравственог система који правично унапређује здравствене исходе, чије услуге одговарају

потребама корисника, који је финансијски одржив а почива на политици и пракси доступности, приступачности и делотворности. Стручњаци оцењују да на здравствено стање утичу бројни социо-економски фактори међу којима се посебно значајним оцењује предвиђање пораста сиромаштва на глобалном нивоу, први пут у последњих двадесет година. Високо место на овој листи заузима смањена могућност остварења дванаест циљева одрживог развоја до 2030. године, у које се убрајају свет без сиромаштва и глади, добро здравље, квалитетно образовање, родна равноправност, чиста вода и санитарни услови, доступна и обновљива енергија, достојанствен рад и економски раст, индустрија иновације и инфраструктура, смањење неједнакости, акција за климу, одрживи градови и заједнице, одговорна потрошња и производња, живот под водом, живот на земљи, мир, правда и снажне институције, партнерством до циљева. Здравствени радници упозоравају да скоро две трећине становништва живи у земљама у којима нису доступ-

не основне здравствене услуге, а више од милијарду људи који живе у сиромаштву и лошим хигијенским условима, суочени су са повећаним ризицима ширења корона вируса, оболевања и умирања. Због тога се процењује да разлика у очекиваном животном веку између земаља са високим и ниским приходима износи читавих осамнаест година. Према подацима Светске здравствене организације из 2016. године, више од петнаест милиона превремених смрти услед незаразних болести догодило се у земљама са ниским и средњим приходима, оболевање од рака је чешће код сиромашнијег становништва а стопа смртности млађих од пет година је осам пута већа у Африци него у Европском региону. Истраживања показују да зарада и социјална заштита, образовање, незапосленост и несигурност посла, услови радног окружења, начин исхране, услови животне средине, рани развој детета, социјална инклузија, недискриминација и приступ здравственим услугама, имају педесет одсто више утицаја на здравље него здравствена заштита или избор начина живота. Због тога се њихов позитивни утицај

сматра кључним за побољшање здравља и смањење неједнакости у здрављу. У таквим околностима партнерство владиног и невладиног сектора, боља информисаност целокупног становништва, удруживање у остваривању права и помоћ невладиних организација у заштити права, могу поставити корисника у центар здравственог система, па се сматрају приоритетним за његов развој и функционисања. Србија се од почетка вакцинације против болести коју изазива корона вирус сврстала у ред првих у Европи и свету у којима је отпочела насовна имунизација становништва, а посебно значајним оцењује се податак да је број вакцинисаних са обе дозе вакцине сваким даном све већи. Посебни напори улажу се у вакцинацију осетљивих група становништва, а обележавања Светског дана здравља је још један мотив за позив становништву да се вакцинише, јер док се не вакцинише довољан број особа не треба очекивати стварање потребног степена колективног имунитета.

- Србија је као средње развијена земља била и пре пандемије суочена са

бројним потешкоћама и покушајима да стално унапређује здравствени систем и чини га доступнијим, приступачнијим и делотворнијим за становништво. Зато у садашњем тренутку, када смо сведоци ограничене доступности здравствене заштите за многобројне захтеве корисника због постојеће епидемије, користимо прилику да подсетимо на значај очувања сопственог здравља применом једноставних и јефтиних поступака који подразумевају неговање здравих стилова живота, а избегавање оних који су ризични по здравље. На Светски дан здравља то, пре свега, значи апел суграђанима да се вакцинишу против ковида 19 и примењују остале мере личне заштите од корона вируса, ношење маски, хигијена руку, поштовање дистанце, неокупљање. Имајмо на уму да само вакцинисањем великог броја људи можемо да створимо колективни имунитет и заштитимо и оне који не могу да се вакцинишу. Такође, неопходно је да се вакцинише већи број здравствених радника, побољша организација служби и на-

чин рада унутар здравствених установа од стране менаџмента, како би се омогућило да здравствени систем несметано функционише за захтеве корисника ван ковида, како би спречили негативне последице по њихово здравље у будућности. Подсећамо суграђане да је увек значајно и актуелно за заштиту здравља да јачају свој имунитет правилном исхраном, конзумацијом више воћа и поврћа, умереном физичком активношћу и рекреацијом, избегавањем стреса, непушењем, редуцирањем алкохола. Посвећеност визији да сваки појединац, ма где живео на овој планети, може да оствари право на добро здравље, јесте линија водиља Светске здравствене организације, али би морала бити недвосмислени императив сваког друштва, сваке заједнице и зашто да не, сваког од нас понаособ, каже координатор за промоцију здравља Завода за јавно здравље Краљево прим. др Драгана Тендјера Милићевић са поруком да је право на добро здравље универзално право свих народа света. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

43

На Светски дан особа са аутизмом

ИНКЛУЗИЈА НА ПАПИРУ

МАГАЗИН

11.4.2021.

- Светски дан особа са аутизмом је један од само седам званичних здравствених дана Уједињених нација. - Проблеми особа са аутизмом не нестају након 2. априла, постоје и даље о чему најбоље сведоче њихови родитељи. - Иако су помаци између два априла незнатни, ма колики да су, по који пут чине огромним. - Неопходно да се сачини национални регистар особа са аутизмом како би држава могла да планира ресурсе и средства за додатну помоћ и подршку. - Према оцени Европског парламента Уједињених нација, особе са аутизмом су једна од социјално најискључивијих група људи

44

45

ветски дан особа са аутизмом се широм света обележава 2. априла сваке године, са циљем да се државе чланице Организације уједињених нација подстакну на предузимање мера за подизање свести о људима са спектар аутистичним поремећајем, укључујући аутизам и aспергеров синдром. Дан који је озваничен одлуком Генералне скупштине Организације уједињених нација већина земаља је усвојила 1. новембра 2007. године, а остали 18. децембра исте године. Светски дан особа са аутизмом је један од само седам званичних здравствених дана Уједињених нација, а намењен је окупљању организација широм света са циљем да помогну истраживању, дијагнози, лечењу и прихватању оних који болују од аутизма. Овогодишња кампања под називом „Могу да учим, могу да радим“, покренута је са циљем да се подигне свест о (не)приступачности образовања и запошљавања особа са аутизмом, што је посебно отежано у тренутним условима пандемије. Кампања је пра-

МАГАЗИН

11.4.2021.

С

46

ћена графичким цртежом руку које држе разне алате за рад, а које треба да демонстрирају разноврсност могућности и начина на које људи са аутизмом могу да се радно укључе у друштво. Чланови удружења особа са аутизмом окупили су се тог дана на Тргу српских ратника како би, у сарадњи са компанијом Еуротај, послали суграђанима низ порука везаних за свакодневни живот, пре свега неадекватно школовање и свођење на минимум шанси за било какво запошљавање. Иако образовни процес у Србији препознаје инклузивни модел образовања за особе са аутизмом подршка таквом начину оспособљавања за самосталан живот и даље се оцењује недовољном. Најбоља потврда је податак да већ дванаест година постоји само на папиру, понајвише због недостатка стручних кадрова оспособљених за пружање подршке, посебно у области средњошколског образовања у оквиру кога би се особе са аутизмом обучавале за специјализоване профиле занимања и касније

запошљавање. Да услова за то има потврђују искуства београдских фирми, које су точак запошљавања покренуле са мртве тачке, и задовољство послодаваца могућностима особа са аутизмом у областима за које показују повећано интересовање. То је и повод за уверење о неопходности примене адекватне стратегије, пре свега раном интервенцијом у школи на утврђивању интересовања и прилагођавању образовних профила. У удружењима особа са аутизмом потврђују да проблеми на које се указује 2. априла не нестају на истеку тог дана и постоје и даље о чему најбоље сведоче њихови родитељи. Иако су помаци између два априла незнатни поручују да се, ма колики да су, по који пут чине огромним. Једним од значајних оцењује се буђење свести грађана о проблемима са којима се срећу особе са аутизмом и њихове породице и неопходности укуљчења различитих сервиса подршке у свакодневни живот. Тренутно једино доступан у Краљеву је сервис личног пратиоца, али

само за децу у школском систему јер код доносилаца одлука још није сазрела свест да се са одрастањем проблеми усложњавају па, иако је то дефинисано важећим законом, изостају помоћ и подршка кроз дневне боравке, дневне центре становања уз подршку и мале домске заједнице. Иако у локалним оквирима разумевање постепено расте и даље није на адекватном нивоу, па чланови удружења очекују да, као што је на њихову иницијативу уведен први, буду активирани и остали сервиси подршке. И поред потврде да су кораци у том смеру ретки, и кратки, не јењава оптимимизам да ће локална самоуправа имати довољно разумевања за проблеме особа са аутизмом и трагати за адекватним решењима.

- Кроз ову кампању желимо да нагласимо колико је битно да се сачини национални регистар особа са аутизмом, јер би знали колико имам мале деце, колико школске а колико одраслих којима је најпотребнија стручна помоћ и подршка. Већ десет година се

помиње да ће бити урађен, а све док не будемо имали тачне бројке држава не може да планира ресурсе и средства за додатну помоћ и подршку. Неке земље из окружења већ су донеле националне стратегије за аутизам који се јавља од најранијег детињства када се успоставља дијагноза. Код нас то много каска, па иако се данас добија доста раније него пре двадесет година и даље имамо случајеве особа високо функционалног аутизма које добију дијагнозу тек у средњој школи или факултету, а то је много касно, каже председник Краљевачког удружења за помоћ особама са аутизмом Иван Маричић. Иако удружење окупља четрдесет четири члана верује се да их у Краљеву има много више, често и због родитеља који нису спремни да се помире са овом чињеницом. Процене о броју особа са аутизмом изводе се на основу података за земље западне Европе у којима, по званичним, има пет милиона регистрованих из овог спектра. Ако се узме у обзир податак да последице

оваквог стања трпе и чланови њихових породица долази се до закључка да је аутизмом погођено двадесет милиона особа. Применом истог принципа, са преваленцом од један посто, долази се до закључка да се број особа са аутизмом у Србији креће између четрдесет и педесет хиљада. Иако су међу њима највидљивији најмлађи поразно делује податак о великом броју старијих који су затворени у својим домовима и тако практично невидљиви за друштво. Порука упућена са Трга српских ратника упућује на неопходност максималног укључивања удружења особа са аутизмом и њихових родитеља у процес доношења одлука које би водиле ка побољшању стања у овој области. У Краљеву до наредног 2. априла очекују бар још једну услугу социјалне заштите више, пре свега због помоћи особама изван школског система којима је преко потребан дневни боравак. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

47

На Светски дан Рома

МАГАЗИН

11.4.2021.

БОЉИ ДАНИ ЗА РОМСКУ ПОПУЛАЦИЈУ

48

- Светски дан Рома обележава се као дан прославе ромске културе и подизања свести о проблемима с којима се суочава ова популација.

- Приоритет трагање за адекватном локацијом за расељавање тридесетак ромских породица и изградњу исто толико станова.

- Услови живота у ромским насељима нису на задовољавајућем нивоу.

- Становницима дела Стадионске улице неопходна улична расвета према школи „Јово Курсула“. - Уместо привремене стална канализација у ромским насељима. - Капацитети канализационе мреже нису довољни ни тамо где постоји. - Због ограниченог капацитета трафостанице искључење са електро мреже и по неколико дана. - Ромско насеље прикључено на индустријску струју

49

ветски дан Рома обележава се 8. априла сваке године у част првог Светског конгреса Рома, једног од најважнијих догађаја у историји ове популације одржаног између 8. и 12. априла 1971. године у Челсфилду код Лондона. На конгресу су усвојене одлуке о ромској химни заснованој на старој песми „Ђелем, ђелем“ и застави зелено плаве боје са великим црвеним точком у средини. Зелена боја у доњем делу симболизује земљу, плава небо, а точак путовања и миграције Рома током историје. Конгрес се сматра значајним јер је на њему ромски језик проглашен службеним, а прихваћен је и назив Ром што значи човек. Тек на четвртом конгресу у Сероцку у Пољској 1990. године одлучено је да се 8. април прогласи за Светски дан Рома и у целом свету сваке године обележава као дан прославе ромске културе и подизања свести о проблемима с којима се суочава ова популација. Иако се на последњем попису становништва у Краљеву, спроведеном 2011. године, 1.255 суграђана изјаснило као припадници ромске популације та-

МАГАЗИН

11.4.2021.

С

50

чан број није никада утврђен због сталних миграција, па се верује да их има и два пута више, према неким предвиђањима и пуне три хиљаде. Податак да се значајан број њих налази у земљама Западне Европе један је од разлога за реализацију пројекта реадмисије, у сарадњи са Лигом за декаду Рома и немачким организацијама ГИЗ и Хелп, са циљем да се задрже у земљи и спречи одлазак у иностранство са жељом да остваре право на политички азил. Значајним за побољшање услова живота оцењује се сарадња са локалном самоуправом и формирање мобилног тима са задатком да ради на унапређењу положаја Рома у локалној средини. На Светски дан Рома сваке године представници локалне самоуправе указују на жељу да створе боље услове живота припадника ромске заједнице, пре свега у области економије, образовања и здравствене заштите. Иако се пред Светски дан Рома интензивирају активности ромских невладиних организације ове године то није случај, првенствено због жеље да се у

потпуности испоштују препоручене мере за заштиту од ширења инфекције корона вирусом. Да се није одустало од свих сведочи пријем код градоначелнка Краљева као прилика да се укаже на проблеме у чијем би решавању могла да помогне локална самоуправа. А да постоји довољан степен сагласности о потреби заједничке сарадње на унаређењу положаја ромске националне мањине сведочи укључивање њених представника у тимове за инклузију Рома, родну равноравност, упис деце у припремно предшколски програм и друге. Председник ромског удружења „Руке пријатељства“ Зоран Петровић на друго место значајних достигнућа ставља податак да представници градске администрације све боље слушају захтеве ромске популације, што је добра основа за уверење да треба наставити са досадашњом праксом. Искуство из последњих неколико година указује на значај сарадње са Школском управом, Центром за социјални рад и филијалом Националне службе за запошљавање, посебно укључивање Рома у јавне радо-

ве. Значајним фактором на овом путу оцењује се ангажовања ромских невладиних организација у циљу сагледавања могућности социјалне подршке породицама којима је неопходна. О напретку у побољшању услова за квалитетнији живот сведочи спремност свих школа са територије града Краљева да прихвате ромске ученике и на најквалитетнији начин одговоре на њихове потребе, а ромске невладине организације обећавају подршку и помоћ у обезбеђењу ресурса мимо институција како би најугроженије породице превазишле посебно тешке периоде у животу. Приоритетним у наредном периоду Петровић оцењује трагање за адекватном локацијом за расељавање тридесетак ромских породица из Улице војводе Путника и изградњу исто толико станова средствима Европске уније. Уз две које су већ добиле смештај очекује се да стамбени проблем реше и други на једној од шест предложених локација. Размештање на више места на периферији града сматра се добрим начином за лак-

шу интеграцију у локалну заједницу, што се у наредном периоду сматра једним од главних приоритета. Иако се сматра једним од најважнијих проблема великог броја припадника ромске популације решавање стамбеног питања није и једини о чему сведочи податак да становника дела Стадионске улице који приоритетним сматрају постављање уличне расвете поред објеката Одреда Жандармерије према Основној школи „Јово Курсула“. Највеће проблеме има тридесетак основаца, посебно након повратка из школе из поподневне смене, а иако бројни захтеви током последњих неколико година још нису довели до решења не јењава уверење да ће то бити ускоро.

- Имамо проблем изградње фекалне канализације за део између два ромска насеља, од Стадионске до Улице Миодрага Миловановића Грчког. У овом делу постоји привремена канализација, а желели би да то буде трајно, нацрт пројекта је направљен а инвестиција би требало да кошта неких једанаест хиљада евра. Решење постоји, па смо замолили

да се то уради и предлагали да се уврсти у буџет за ову годину. Тражили смо то сваке године, а очекујемо да се то догоди у склопу изградње ових станова. До сада смо имали разумевање градске управе и направили привремени одвод финансиран средствима Канцеларије за заштиту животне средине на који је прикључено десетак породица из тог дела ромског насеља, каже Петровић. Стално повећавање броја припадника ромске национланости један је од разлога што капацитети канализационе мреже нису довољни ни тамо где постоји, а посебан проблем становницима Ромског два ствара повремено искључење са електро мреже, по који пут и по неколико дана. Проблем су ограничења постојеће трафостанице због чега се повремено искључује по која фаза. И поред разумевања запослених у Електропривреди Србије проблем је израженији током зимских месеци кад се искључења најнегативније одражавају на стање хране у замрзивачима. У ситуацији кад је почетак радова одлаган због временских услова у насељу верују

51

52

Зоран Петровић

МАГАЗИН 11.4.2021.

да ће до краја овог, или почетком наредног, месеца отпочети реконструкција електро мреже и повећање капацитета трафостанице како би могла да подмири потребе стотинак домаћинстава овог насеља. И поред потврде да већина корисника на време измирује обавезе за утрошену електричну енергију није спорно да одређен број то не чини из различитих разлога, сем ограничених финансијских могућности и због неисправних бројила због чега се очекује скора реакција надлежних служби и замена у што краћем периоду. Да то није једино очекивање сведочи податак да је насеље прикључено на индустријску струју, па се од запослених у Електропривреди Србије очекује да изврши пребацивање на градску мрежу а нередовним платишама омогући да кроз репрограм дуговања измири обавезе за утрошену електричну енергију. Уз редовно снабдевање електричном енергијом једним од основних услова за колико толико нормалан живот сматра се довољна количина здраве пијаће воде. Тренутно је доступна свим домаћинствима у ромским насељима, а сем повремених искључења претходних година због квара на вентилима нема значајнијих поремећаја. Да Светски дан Рома буде обележен нешто свечаније потрудили су се представници удружења родитеља и наставника организацијом приредбе две групе ученика из реадмисије, од првог до четвртог и петог до осмог разреда, из укључених у додатне програме. Деца похађају школе „4. краљевачки батаљон“ и „Димитрије Туцовић“, а допринос ромских удружења у оквиру радионица са ђацима и родитељима огледа се у помоћи при учењу српског језика и изради домаћих задатака. Посебно значајним оцењује се рад са ученицима седмог и осмог разреда основних школа на професионалној оријентацији и избору адекватне школе за наставак образовног процеса.

- Око двадесет пет ученика ромске националности укључени су у средње школе, а тај број се не мења последње три године кад их је било између двадесет пет и тридесет. У основне школе је

укључено до триста педесет ученика, највише у школама „Димитрије Туцовић“, „4. краљевачки батаљон“, „Јово Курсула“ и „Браћа Вилотијевић“, али их има по сеоским, Школи за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“ и припремно предшколском програму. Последњих пет година петоро ромске деце успело је да заврше факултете, а имамо их и на завршној години Медицинског факултета, уметничким факултетима у Новом Саду, Педагошком факултету. Поштујући мере државе Србије, Школска управа, школе, ромска удружења, педагошки асистенти и сви у локалној самоуправи који су током дугог низа година радили на еманципацији и инсклузији Рома у друштвене токове, дали су допринос у подизању нивоа образовања, каже Петровић. Као и за општу популацију једним од највећих проблема Рома сматра се запошљавање, а значајан помак у овој области везује се за погодности које пружају две нове фабрике, Леони и Еуротај, што је резултат добре сарадње ромских организација са филијалом Националне службе за запошљавање. И поред тога преовладава уверење како би резултати, у складу са процентуалним учешћем Рома у укупнј популацији, могли бити и бољи. Као већини становништва током претходне године додатне проблеме припадницима ромске популације донела је пандемија корона вируса, у првом реду због тешког привикавања на самоизолацију и ограничено кретање. Није без значаја ни податак да им првих месеци није омогућено обављање различитих делатности, али је позитивним оцењен одговор државе која није укинула социјална давања а у два наврата помоћ појачала поделом хуманитарних пакета.

- Тридесет породица смо помогли доделом намирница и хигијенских средстава а најважније је да смо, због недостатка других, наручивали памучне маске за шта могу да захвалим Ромском едукативном фонду и Лиги за декаду Рома. Они су нам доставили око хиљаду маски, тако да смо превазишли тај период, а наш допринос огледа се у едукацији становништва о коришћењу

заштитних средстава, поред макси још наочара и рукавица које смо поделили како би били заштићени приликом одласка на сакупљања сировина, до Центра за социјални рад, Дома здравља и других институција. Дански савет за избеглице је обезбедио маске и дезинфекциона средства за расељена лица са Косова и Метохије, која живе у Стадионској 51, тако да смо у прва два три месеца успели да превазиђемо проблеме па није било ниједног прпадника ромске популације који је инфициран. У задња два месеца имамо повећан број инфицираних, али су породице дисциплиноване и остају у карантиину да не би другима пренели инфекцију. Изузетно је важно да наши волонтери приликом сваке посете насељу буду заштићени и едукују сваку породицу, нарочито оне у којима има болесних од ковида, каже Петровић. Значајним за овај период оцењује се допринос Центра за социјални рад и одговор на сваки позив за помоћ оболелима, али и волонтера који су достављали прехрамбене намирнице породицама које су биле принуђене да проведу у изолацији по четрнаест дана. Све то је, каже Петровић, у значајној мери допринело да број инфицираних не буде већи. На препоруку Министарства државне управе и локалне самоуправе покренута је кампања пријављивања за вакцинацију, а допринос волонтера огледа се у обиласку становништва у највећим ромским насељима и успостављању пунктова за пријављивање посредством еУправе. Колико је иницијатива била успешна сведочи податак да се првог дана пријавило више од сто пунолетних особа, а пријављивање је током наредне две недеље омогућено и у просторијама Месне заједнице Центар. Из ромског удружења „Руке пријатељства“ и Канцеларије за ромска питања стиже потврда да ће са локалним институцијама и у наредном периоду, корак по корак, наставити рад на унапређењу положаја ромске мањине. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

53

Синдикат образовања Краљево

МАГАЗИН

11.4.2021.

ПРАВДА ЗА АНИЦУ

54

- Трагање за основним људским правом на рад кроз судске спорове и вишемесечну синдикалну борбу. - До поштовања закона кроз судске спорове које директори школа по правилу губе и тиме наносе директну штету државном буџету. - Истакнут захтев за разрешење директора Основне школе „Петар Николић“ из Самаила. - Прекршени чланови Закона о основима образовања и васпитања и Закона о раду.

- Републичка просветна инспекција и Инспекција рада утврдиле кршење закона. - Без одговора из Школске управе. - Синдикалци нуде предлоге за решење проблема. - На посао примљен кандидат који, једини од пет, није испуњавао услове конкурса

55

одатак да повод за протесте просветних радника нису само захтеви за повећање зарада и побољшање услова рада у школама пре неколико дана је добио потврду испред зграде Градске управе на Тргу Јована Сарића. Ту су се сат иза поднева окупили представници Синдиката образовања Краљево, као део Уније синдиката просветних радника Србије, да би на конференцији за медије названој „Правда за Аницу“ указали на проблем колегинице која је принуђена да основно људско право на рад тражи кроз судске спорове и вишемесечну синдикалну борбу. Била је то прилика за подсећање да се Унија синдиката просветних радника Србије годинама залаже за поштовање права и законитости у случајевима кад се доносиоци одлука не понашају у складу са тим. И у Синдикату образовања Краљево упозоравају на све учесталију потребу борбе за поштовање закона кроз судске спорове које директори школа по правилу губе и тиме наносе директну штету државном буџету. Случај Анице Саковић повод је захтева за разрешење директора Основне школе „Петар Николић“ из Самаила, указивање на борбу Педагошког друштва у одбрани професије и дипломе основних студија, али и предлоге решења у складу са важећим законима. Председник Синдиката образовања Гордан Марковић подсећа да се дан раније председница Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић дописом обратила министру просвете науке и технолошког развоја Бранку Ружићу и навела да су три директора школа у Србији кршили закон. Да случајеви нису усамљени свеочи податак о устаљеном обичају у просветном систему да директори кршењем закона наносе штету школи, систему образовања и васпитања као и ресорном министарству које из свог буџета плаћа високе надокнаде за изгубљене судске спорове. Министру је упућен позив да укаже директорима на незаконито понашање, али и да искористи своје право и донесе одлуку о престанку дужности онима који су одговорни за незаконит

МАГАЗИН

11.4.2021.

П

56

рад. Једна од школа на које се односи примедба за незаконито поступање је Основна школа „Петар Николић“ која је у октобру прошле године расписала конкурс за пријем у радни однос стручног сарадника педагога. На конкурс се пријавило пет кандидата а, иако је имала најбоље референце, није изабрана Аница Саковић са једанаестогодишњим искуством рада у просвети. Након што је конкурсна комисија донела одлуку о пријему, сматрајући да је оштећена, Саковић је у законском року поднела жалбу али директор није био спреман да уважи разлоге засноване на прегледу документације која потврђује да је примљена кандидаткиња завршила основне студије на Учитељском факултету, а мастер на педагогији, што појачава сумњу да су прекршени неки чланови Закона о основима образовања и васпитања.

- Аница је тужила школу а Републичка просветна инспекција утврдила да су прекршени чланови закона који говоре о условима за пријем у радни однос и образовању наставника васпитача педагошког саветника у школи. Након тог записника директор је дао отказ колегиници која је првобитно примљена, али ни то није урађено на прави начин и у складу са Законом о основама система образовања и Законом о раду, па је и она тужила школу. Инспекција рада је утврдила да отказ није у складу са Законом о раду, па је дала своје мишљење о читавом случају, тако да школа има две тужбе. Гледајући мишљења ове две инспекције вероватно ће изгубити оба спора, па ће на терет буџета Србије пасти судски, трошкови адвоката и други. Унија сматра да је крајње време да се министар укључи, јер ћемо добити ситуацију као из детињства кад један разбије прозор а плаћају сви, објаснио је Марковић. У ситуацији кад доносиоцу одлуке о пријему није било јасно због чега педагог школе мора да има завршен Филозофски факултет, на Одсеку за педагогију, у одбрану професије и заштиту колегинице, која је након деценијског рада на месту педагога школе

доказала компетентност и професионални рад, стало је Педагошко друштво Србије. Разлог да Аница Саковић устане у одбрану професије огледа се у потврди да особа са завршеним основним студијама на било ком факултету, и годину дана мастер студија на Одсеку за педагогију Филозофског факултета, не може да обавља послове педагога у установама образовања и васпитања зато што се на основним студијама педагогије изучава систем повезаних научних дисциплина који се не може савладати за само годину дана.

- У конкретном случају неко ко је завршио на Учитељском факултету оспособљен је за рад само са ученицима од првог до четвртог разреда, а педагози се током школовања оспособљавају за рад са свим узрастним категоријама, од најранијег преко основношколског и средњоколског закључно са радом у установма образовања. Они који доносе одлуке о пријему треба да се руководе квалитетом образовања кандидата, али и временом проведеном на одређеним пословима, стеченим искуством и оствареним резултатима у раду које носи са собом, каже Саковић. А да има резултата сведочи објављен научни рад, више стручних радова и примера добре праксе, учешћа у бројним пројектима и радионицама, рад на евалуацији уџбеника, сарадња са Центром за социјални рад у раду са ученицима којима је потребан додатни вид подршке. Аница Саковић је са педесет посто радног времена ангажована у Основној школи „Вук Караџић“, а од једанаест година четири и по на пословима наставника верске наставе а шест и по као стручни сарадник педагог. Податак да је и у овој школи примљен кандидат са много мање радног искуства појачава стрепњу да ће, уколико се одобри такозвана пета фаза, бити расписани конкурси за пријем радника у свим школама сем овој. У таквим околностима већ у јуну би, уколико се захваљујући оствареним резултатима не избори за радно место у образовно васпитном систему, могла да остане без посла.

Гордан Марковић

57

58

Аница Савковић

МАГАЗИН 11.4.2021.

Унија синдиката просветних радника Србије је 19. марта упутила допис руководиоцу Школске управе Бојани Маринковић са захтевом за састанак на коме би се дошло до става о заједничким активностима на обезбеђењу законитог рада установе и решили проблеми. Радној подгрупи којом председава Маринковић допис је упутио Синдикат образовања Краљево како би се проблем оштећене колегинице решио у складу са важећим законима али, до обраћања медијима, није било одговора ни на један од њих. У ситуацији кад Унија нуди предлог адекватног решења све је мање оптимизма о спремности друге стране за договор и отклањање незаконитости.

- Као решење предлажемо да садашњи доректор, чије смо разрешење тражили, поступи по налогу републичке инспекције, поништи незаконито решење које је донео пријемом учитеља на место педагога и у року од петнаест дана заврши започети кокурс, а

Аницу као најбољег кандидата запосли са сто процената радног времена у Самаилима. Пошто је већ одобрен конкурс на сто процената у школи „Вук Караџић“, а с обзиром да синдикат није дао сагласнот за расписивање за учитеља, јер ћемо наредне школске године имати вишка, предлажемо да се преиначи на конкурс од педесет процената за педагога, да их добије Аница за стално, а ово друго ће се решити у наредном периоду, каже члан Председништа Уније синдиката просветних радника Србије Владимир Аџић. Унија синдиката просветних радника Србије је, као и у свим сличним ситуацијама, стала иза члана коме је незаконитим понашањем директора нанета велика штета. Разлог више да то учини у конкретном случају је препорука бившег министра просвете, науке и технолошког развоја Младена Шарчевића да предност при пријему на неодређено време имају они који су дужи период рада провели у статусу запосленог на одређено време. Инсистирање на стриктној примени закона темељи се на захтеву надлежне инспекције да се раскине радни однос са незаконито примљеним радником који уз то једини од пет канидата није испуњавао услове предвиђене законом. Аница Савковић сведочи да се обратила помоћнику министра просвете, науке и технолошког развоја за

инспекцијске послове са захтевом да преиспита законитост рада директора школе у Самаилима и поступи по процедури која предвиђа поништење решења и доношење нове одлуке о избору најбољег кандидата. У ситуацији кад то није учинио све је извесније да је директор, уместо да решава, додатно закомпликовао целу ситуацију. У ситуацији кад велики број младих напушта Краљево нису ретка појава апели највиших представника локалне самоуправе да се по окончању студија врате. Аница је то учинила и радом дужим од деценије потврдила се као стручњак у области за коју се школовала, па се оправдано страхује да проблеми са којима се суочава додатно подгревају сумњу оних који се колебају при доношењу одлуке да остану у Краљеву. У ишчекивању коначне одлуке надлежног суда, а у синдикату верују да ће бити повољна, Аница и даље верује да је, ако ничим другим оно бар досадашњим резултатима у раду, заслужила да у струци којој се посветила буде запослена на неодређено време. У Унији синдиката просветних радника Србије потврђују да су, због пропуста којима је причињена штета појединцима и буџету Србије, затражено још разрешење директора по једне школе у Книћу, Топоници и Крушевцу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Високошколци породице Драгићевић Аница Саковић је најстарије од шесторо деце у породици Драгићевић. Податак да поред ње има још четири студента основа је потребе да поред родитеља финансијски помаже њихово школовање. Сестра Андријана је апсолвент Факултета организационих наука, Анђелка мастер студија Саобраћајног факултета а Ангелина студент друге године машинства. Брат Димитрије се као спортиста одлучио за студије на Високој школи за кошаркашке тренере, а Душан даље школовање подредио светлосним ефектима у позоришту. Проблеми које има најстарија сестра, као један од стубова породице, појачавају стрепњу за проблеме при запошљавању и потајну жељу да прилику за то потраже у некој другој средини.

59

11.4.2021.

МАГАЗИН

60

Миле Цвијовић Нецо

Седам деценија позоришног живота у Краљеву: Миле Цвијовић Нецо (2)

- Рад на позоришној представи, ма како била једноставна, није ни мало лак и укључије рад различитих специјалности, редитеља, глумаца, сценографа, костимографа, сценских радника и мајстора различитих профила. - Путовања по целој земљи додатни мотив за ангажовање у раду позоришне дружине и сатисфакција за труд уложен у припрему представе. - Кад је крајем шездесетих година прошлог века у позориште дошао талентовани редитељ Александар Ковачевић, и један од одличних педагога који је послу научио доста глумаца, почели су да се нижу успеси. - Осамдесетих година Краљевачко позориште доживљава тријумф кад је представа Шовинистичка фарса проглашена за најбољу на смотри у Требињу

Фото: М. Радовановић

ЧОВЕК СА СТОТИНУ ЛИЦА

61

62

МАГАЗИН 11.4.2021.

озоришни живот у Краљеву се деценијама интензивирао с јесени кад су организовани традиционални октобарски Сусрети другарства радника индустрије и рударства који су укључивали стваралаштво у области књижевности, сликарства, драмске и других врста уметности. Да Краљево буде стециште бројних драмских аматера доприносиле су драмске секције које су са успехом функционисале у два највећа колектива, „Магнохрому“ и „Фабрици Вагона“. Чланови једне и друге били су уједно и глумци аматерског позоришта, па су и представе које су припремали биле на редовном репертоару ове установе. Колико је био развијен позоришни живот сведочи податак да је на Сусретима другарства једне године током девет дана приказано чак 18 различитих представа, а гостовање исто толико позоришних дружина повод да краљевачки аматери гостују у њиховим срединама. Последњих деценија у потпуности је нестао аматерски дух и ентузијазам који је везивао стотине стваралаца у различитим областима. Све се свело на познату крилатицу „колико пара толико музике“, што се директно одражава и на понуду Краљевачког позоришта. О свему сведочи Миле Цвијовић Нецо човек који је у позориште долазио свакодневно током пуних пола века. На даскама које живот значе био је познат као признат мајстор светла и дизајнер који је светлима чинио препознатљивим велики број представа. Од тренутка кад је први пут на сцену стао као глумац одиграо је више од шездесет премијера и између две и три хиљаде представа. Нико у историји Краљевачког позоришта није дуже провео у овој установи што га чини довољно валидним хроничарем већег периода постојања ове значајне установе. Од фебруара 1965. године кад је први пут крочио у просторије позоришта, каквих се сећа још само мали број Краљевчана, пратио је развој и трансформацију како саме зграде тако и свега што се током више од пола века дешавало под њеним кровом. Преломним тренутком у развоју по-

П

зоришта, који је требало да постави јасну границу између аматерског приступа организацији рада и ономе што би могло да личи на професионализам, сматра се долазак Петра Говедаровића који је почео да уводи норме какве су владале у озбиљним професионалним позориштима. Са аспекта човека који је задужен за светлосне ефекте на сцени значајним се сматра измештање командног пулта који је годинама био смештен испод позорнице. Сем што није била довољно прегледна сцена опасност је претила од воде која би након обилних киша плавила подрумске просторије.

- Од почетка мог рада позориште је имало добро уређену техничку функци-

оналност саме позорнице. Одмах након ослобођења у Другом светском рату, и формирања аматерског позоришта, „Фабрика вагона“ је направила цугове који и данас раде, само су ојачани у време реновирања позоришне зграде. Као и 1949. године исти цугови и данас преко котураче спуштају до сцене елементе декора и завесе. Много се напредовало и у смислу емитовања музике и звучних ефеката у представама чему је допринео брзи развој технике. Први пут смо 1974. године набавили модерне тиристорске уређаје за контролу светла, са 20 клизача и дуплим програмом, и осам нових рефлектора. До тада смо користили старе, али добре, филмске рефлекторе које су после рата добијала позоришта у унутрашњости. Кад је у питању контрола светла на сцени годинама смо радили из подрума, а сада имамо модеран командни пулт који омогућава да се сними распоред светла за целу представу и ништа не памти. Ма колико је тиме олакшан посао мајстора светла по мени није баш најбоље решење јер у одређеним моментима ограничава креативност – каже после пола века за светлосним пултом Миле Цвијовић. Рад на позоришној представи, ма како била једноставна, није ни мало лак и укључије рад различитих специјалности, редитеља, глумаца, сценографа, костимографа, сценских радника и мајстора различитих профила. Посебним проблемом увек се сматрало недо-

63

64

МАГАЗИН 11.4.2021.

вољно простора за рад, али и за чување костима и делова сценографије. И док су костими увек били везивани за одређену епоху, а они на које се рачунало у будућности чувани у богатом фундусу, знатно веће проблеме је правила сценографија која је током пола века доживљавала знатну трансформацију. Први професионални сценограф је са три кулисе висине по два метра умео да направи осам различитих промена у току једне представе. Прављене су од осликаваног платна затезаног на дрвеним рамовима који су везивани канапом да се не раставе. Много шта је од тог времена напредовало, а користе се различити материјали којима се постиже довољна уверљивост. Доста се користи и метал, посебно у представама са савременом тематиком, што ствара знатне проблеме приликом транспорта и складиштења. Савремене сценографије избегавају кулисе, па се често користе само завесе са различитим детаљима који асоцирају на амбијент у коме се дешава радња позоришне представе. И док у нека давна времена без осликаних кулиса није могла да се замисли представа у новије време је довољно добро затегнути завесу како би се створио утисак зида. Свако од позоришта, а највећи број у земљи су била аматерска, настојало је да достигнућа прикаже на што ширем простору. Зато су путовања по целој земљи била додатни мотив за ангажовање у раду позоришне дружине и сатисфакција за труд уложен у припрему представе. Позоришни аматери су се надметали на бројним квалификационим ракмичењима која су водила према признању за најбољу представу на савезном нивоу. До учешћа на завршном такмичењу стизало се преко општинских, регионалних и републичких смотри, а при доношењу одлуке о проглашењу најбоље представе на било ком нивоу често одлучивале нијансе. Кад је крајем шездесетих година прошлог века у позориште дошао талентовани редитељ Александар Ковачевић, и један од одличних педагога који је послу научио доста глумаца, почели су да се нижу успеси. Већ 1976. го-

дине представа „Недосањани снови Џима Џерија“ пласирала се на републичко такмичење у Кули и освојила симпатије публике која јој је доделила прву награду. Са наградама су се у Краљево вратили и поједини глумци, а стручни жири представу рангирао као пету на фестивалу. Водећу улогу је играо Лазар Кочовић, а у позоришту наступали његов брат Рацо и супруга Жанка. Три године касније за најбољу представу смотре у Смедеревској Паланци проглашен је Ревизор који је на сцену постављен поводом двадесетогодишњице глумачког рада непревазиђеног хумористе Сретена Степића. Представу је режирао један од оснивача аматерског и члан професионалног позоришта у Краљеву Димитрије Говедарица

- Представа побере све симпатије публике, али не заузме одговарајуће место. Главна замерка стручног жирија везана је за сиромашну сценографију и кулисе које су се померале, јер нису добро причвршћене. Касније се ређају награде, а осамдесетих година долази до највећег тријумфа Краљевачког позоришта кад Шовинистичка фарса као најбоља представа у Југославији осваја прво место на смотри у Требињу – прича Цвијовић. Као глумац Нецо је, а и остале колеге из позоришта, прискакао у помоћ и другим драмским дружинама кад год је то било потребно. Кад је 1980. године сликар Бане Јаблановић одлучио да се, у оквиру драмске секције Културноуметничког друштва „Живан Маричић“

65

11.4.2021.

МАГАЗИН

66

из Жиче, опроба као редитељ избор је пао на Нушићеву Госпођу министарку. Припреме су се отегле непланирано дуго, а Александар Ковачевић пристао да помогне како би представа била спремна за Фестивал драмских аматера села Србије ФЕДРАС у Малом Црнићу. Како су припреме трајале скоро годину дана ентузијазам је копнео, а бројни глумци отказивали, па су у помоћ ускочили касније водећи у Краљевачком позоришту Миломир Недељковић, Верољуб Андријанић, Миле Цвијовић и други. Представа је проглашена најбољом на фестивалу, а Нецо као најбољи епизодиста награђен са 300 хиљада тадашњих динара што су у то време биле лепе паре. Сем што ангажовање у овој позоришној дружини памти по награди памти је и по двоје жичких аматера који су касније постали афирмисани глумци Краљевачког позоришта. Душанка Орловић је одмах добила улогу у представи Живот Езопов, а Живорад Гајовић у Лажи и паралажи. Услови за рад у позоришту су се мењали и прилагођавали развоју технологије, али и законским прописима. У време кад је у њега ступио јунак наше приче могло је да прими 390 посетилаца смештених у дрвена седишта на преклапање. За данашње време се невероватним чини податак да је сала редовно била пуна, а изузетна посета позоришту бележена је годинама. На време пре него је постао члан позоришта Цвијовића подсећа чекање у подугачком реду за карте у страху да не буду продате пре него стигне до билетарнице која се налазила на месту где се данас улази у Ресторан „Париз“. Дуги редови су се протезали данима, а на дан одржавања представе није било могуће доћи до улазнице. После реновирања на рачун комфора је за читавих сто седишта смањен капацитет позоришта да би по ступању на снагу новог Закона о противпожарној заштити, и захтева за бржом евакуацијом у ванредним приликама, из сале било одстрањено још тридесет. Број седишта је касније сведен на 226, а тренутно их има 217 без изгледа да се у догледно време даље смањује. Цвијовић сведочи да је шездесетих и седамдесе-

тих година посета позоришту била изузетна. Осамдесетих је, и поред разноврсног и по многима доброг репертоара, почела да опада да би деведесетих почело да се враћа поверење публике. У данашње време варира и зависи од бројних фактора. На простору данашњег позоришта за време немачке окупације, између 1941. и 1944. године, били су магацини и кафана у којој су Немци правили кабаре, а првих година по ослобођењу ту је био смештен Преки суд. Све до 1982. године радило се у непромењеним условима, а у радне просторије улазило директно из Улице Топлице Милана. У великој просторији која је истовремено била клуб, пробна сала, шминкерница и место пресвлачења глумаца током представе одржаван је највећи број активности, а онда је краљевачки архитекта Мики Рашковић допринео да мали простор постане знатно функционалнији. Сем повећаног комфора ништа мање значајна није ни замена свих дотрајалих инсталација које су водиле порекло од пре рата, За овај простор Цвијовића, као и многе друге који су део живота провели у позоришту, везују пријатне успомене и незаборавне улоге. Међу њима се издваја улога Меркуција у представи Ромео и Јулија која је припремана у оквиру Драмског студија. Био је то први сусрет са Шекспиром, а представа се никад није нашла на редовном репертоару.

- Кад сам био млађи прижељкивао сам Ромеа, а касније краља Лира кога још увек могу да играм ако се укаже прилика. Једна од запаженијих, за коју сам добио награду, је улога доктора Стокмана у Ибзеновом Непријатељу народа у режији Михајла Костандинова из Горњег Милановца. Интересантна и актуелна представа била је на репертоару седамдесетих година, а бавила се темом нисправне воде за пиће и борби доктора против политике да се стање поправи. За ту улогу доктора Стокмана на регионалном такмичењу сам добио награду која се састојала у десетодневном боравку у Кули за време одржавања републичког фестивала. Памтим и више верзија Сумњивог лица које су режирали Мија Сарић, Петар Говедаровић, Аца Ковачевић, Нинослав Шћепановић, Раде Мишћевића... Свака понаособ је била интересантна, а играо сам све мушке улоге. Код Ковачевића сам играо Вићу, код Шћепановића Јеротија Пантића, а у осталима иако нисам био у подели играо све улоге сем женских. Водећи светло научим напамет текст и улоге свих глумаца, па кадгод неко не дође на представу, хајде Нецо. Једном не дође Миле Недељковић који је играо Ђоку Проминцлу. Био је ниског раста и здепаст а ја морам да обучем његов костим. Играо сам Ђоку, Милисава и све друге улоге, па и данас знам текстове свих улога – каже Цвијовић. Т. Радовановић

67

68

МАГАЗИН 11.4.2021.

In memoriam: Милорад Којић Шерпа (6)

КРАЉЕВО ГРАД ЧУДА - Док су Американци за туристе, уз солидну надокнаду, отворили и на далеко познати затвор Алкатраз код Сан Франциска, у коме су од тридесетих година прошлог века боравили најозлоглашенији криминалци, у Србији су далеко од очију јавности значајни манастири који сведоче о цивилизацији и култури старијој и од Сједињених Америчких Држава.

- Архитектура коју покушавамо да уништимо Краљево сврстава међу најлепше градове у Србији.

- Леси се враћа кући, али нико не зна када ће

69

70

МАГАЗИН 11.4.2021.

ош једно лето се ближи крају, а са њим и годишњи одмори које Краљевачани који су давно напустили овај град у потрази за бољим животом користе за посету родном крају. Међу таквима је Милорад Којић који се на пут преко океана одлучи тек сваке друге године, некада и ређе. И увек кад се поново нађе у Краљеву пут води до обале Ибра и места која подсећају на дане безбрижног детињства и младости. Шетња градом буди бројне успомене, свака следећа локација увек неку нову. А за годину или две увек се изгради нешто ново што наилази на различите реакције и увек прилику да се упореди са сличним стварима негде у свету. Више од тридесет година прошло је од времена када је, после дуже паузе, са градског гробља у центар града враћен споменик српском ратнику. И увек кад се поново нађе пред њим Којић се сети деде који је на истеку прве декаде двадесетог века кренуо у рат, Први и Други балкански, потом Први светски рат. Борио се са вршањцима из различитих крајева земље да би много година касније био и председник организације која је у Краљеву окупљала учеснике ослободилачких ратова. Још једна годишњица пробоја Солунског фронта, која се обележава сутра, повод је за подсећање на све оне који су поносно бранили отаџбину, али и бројне споменике прошлости који представљају нераскидиву везу са овим крајем ма где се у свету налазио он, али и бројни други Краљевчани. А баш испред споменика војнику на Тргу српских ратника подсећа да у разговорима са онима који мало знају о Србији не пропушта прилику да прича о граду из ког долази, споменицима као сведочанствима бурне историјске прошлости, манастирима из Долине векова. И ма колико да радује богатство историјских споменика јавља се и туга због сазнања да нису на прави начин представљени у земљи, а камоли ван ње. И док су Американци за туристе, уз солидну надокнаду, отворили и на далеко познати затвор Алкатраз код Сан Франциска, у коме су од тридесетих го-

Ј

дина прошлог века боравили најозлоглашенији криминалци, у Србији су далеко од очију јавности значајни манастири који сведоче о цивилизацији и култури старијој и од Сједињених Америчких Држава.

- Моја веза са Краљевом је овај споменик, Ибар, људи који ми у дијаспори дају снагу за живот. Кад се појавио МагазИН било је то једно од најлепших и најјачих светала у мом животу током последњих 20 година колико живим у Канади. И то је нешто што ме веже за овај град коме бих увек могао да се вратим. Краљево има две реке и оно што немају други градови у Србији, па прво вече кад дођем из далека морам да прошетам поред Ибра. Нажалост, ми то не умемо да искористимо, не знам да ли због лоше политике или неких других глупости. Архитектура коју покушавамо да уништимо Краљево сврстава међу најлепше градове у Србији. Неки нови урбанисти са новим идејама не виде лепоту овог града која се, као кровови Париза, одсликава и у мансардама као што је ова Трипка Бандовића на Тргу српских ратника. Пролазим поред музеја, позоришта, хале спортова у центру који су изнедрили бројне уметнике, спортисте, спортске и културне раднике. Свим срцем живим за овај град и долазим увек кад за време годишњег одмора не идем у друге делове света. Дошао сам да обиђем гробља, мало средим стан после земљотреса, кућу у Каменици, обиђем плац на Копаонику на коме, као пасионирани спортиста и скијаш који у Канади скија и по два месеца годишње, пројектујем четири лепа апартмана. Копаоник је за мене једна од најлепших планина на свету, а Гоч моја велика љубав. Пре него сам пошао у Канаду питали су кад ћу да се вратим. Леси се враћа кући, а нико не зна кад ће, баш као ни Ђекна из оне црногорске серије – каже Којић. И што је период између два доласка дужи више се запажају промене, првенствено у архитектури. Зато и нема много хвале за оно што је по многима наружило некада лепа дворишта пуна цвећа и стабала различитог воћа.

А не тако давно само неколико десетина метара од главне улице, која спаја Трг Светог Саве са Тргом краља Петра Првог Ослободиоца ,у двориштима је било још по које стабло шљиве, ораха, кестена и другог воћа. И да се не би помислило како придошлица из развијеног света само критикује позитивним примером се представио мост који је у продужетку Скопљанске улице спојио две речне обале. Сазнање да су мостови одувек спајали људе са различитх страна реке наводи на оптимистичко размишљање да град треба да живи од Матарушке Бање до ушћа Ибра у Западну Мораву. Само окружење у коме ће бити довољно места за индустрију, и различите врсте других бизниса, могу да обезбеде перспективнију будућност читавог краја. Ономе ко после дужег одсуства поново дође у град поред Ибра у очи прво пада високим зградама дуж Улице „4. краљевачки батаљон“ затворен центар града коме прети опасност појаве устајалог ваздуха због чињенице да је заклоњен од реке која је годинама представљала специфични еркондишн и начин за вентилацију. У ситуацији кад нема природног проветравања дешава се да дуж главне улице током топлијег дела године температура буде знатно више него само стотинак метара даље према реци. Док шетамо улицама града при проласку поред појединих објеката, који на најбољи начин одражавају последице транзиције, навиру сећања на времена када су били култна састајалишта младих. Типичан пример је у изванредном амбијенту грађен надалеко чувени Дансинг ресторан поред Ибра, касније познат као Статус, а сада руина у непосредној близини центра града.

- Пролазимо поред дансинга који је ругло, а био је један од најлепших објеката где смо долазили на игранку. Сећа ме на прве шетње по граду и време кад смо желели да се негде са девојчицама сакријемо од погледа старијих одлазећи под обалу или у парк. То ме враћа у време од пре више од четрдесет година кад смо на овом месту зими јели мазалице уз грејано вино и

71

МАГАЗИН

11.4.2021.

кувану ракију. Нешто овако не може да се догоди у свету у коме постоји прави урбанизам и где се поштују правила градње, а у мом граду нестају прелепе старе куће у центру које имају српску архитектуру каква више не постоји нигде на свету. У Швајцарској не смеш да пипнеш урбану фасаду која је стара 150 година и која представља непролазну вредност. Иза можеш да градиш шта год хоћеш, али старо не смеш да дираш, а нови материјали као што су стакло и алуминијум морају са посебном пажњом да се комбинују са старим – каже Којић посебно осетљив на нове дијалекте које примећује у разговору међу становницима. Околни градови су одувек у говору имали нешто што их је разликовало од осталих. Оно што је било својствено само Краљеву а разликовало га од Ужица, Чачка, Крушевца, Крагујевца, потиснуто је неким новим дијалектом који никад раније није био присутан у овој средини. Више од локалног становништва осећају га они који су овде

72

дуго живели, а онда отишли да би се појавили тек повремено. Због тога понекад дођу у ситуацију да, као наш саговорник, помисле како не препознају језик свог града. Скоро четврт века, а то је тек коју годину више од времена када је Милорад Којић напустио Краљево, долазили су у овај град бежећи од ратне опасности људи различитог узраста из готово свих делова бивше Југославије и свако од њих је отуда донео нешто специфично што се у првом реду одразило на језик. У таквој ситуацији прво су најмлађи почели да говоре језиком својих родитеља помешаним са језиком средине у којој сада живе. И ма колико се локално становништво прилагођавало свим променама до мере да их и не примећује чини се да има и оних других којима то у великој мери смета. Ибар је на специфичан начин везивао генерације младих које су се већ са првим пролећним данима селили на обалу реке и ту проводиле све више

времена, поготово током летњег распуста. И баш ту где се налази последњи сплав код надалеко познатог водомера била је мала скакаоница са које се разним стиловима скакало у реку. Они мало старији би већ у нивоу водомера прелазили на другу страну реке и по километар пешачили кроз кукурузишта дуж десне обале да би се у групама спуштали до врбе са које су Рибничани изводили невероватне скокове. Даље према мосту, и острву на коме се налази један његов стуб, готово да и није било купача. А баш на овом месту, стотинак метара низводно од новог моста преко Ибра, требало је да буде сплав „Плава шкољка“ према пројекту старом више од тридесет година. Док гледа у скромне дашчаре на две воде постављене на празним бурићима од нафте Којић не може да се не присети импозантнијег и квалитетнијег објекта какав би, верује, био спектакуларно остварење и понос града. Да је реализован за то време прилично амбициозан пројекат

можда никада не би ни напустио Краљево. И ма колико многима ресторани на сплавовима деловали примамљиво стиче се утисак да се не разликују много од обичне кафане.

- Сви велики градови у свету живе на рекама, Париз, Лондон, Беч, Будимпешта.., али не као ми овде. Ови који су правили сплав оставили су иза себе ругло, али нису једини кривци. Кад је добио све дозволе власник је помислио да је то крај приче, па не чува оно што му је природа дала, а то је највећа грешка овог система и то ме боли. И у Канади има проблема, као и у другим деловима света, али су казне високе. Ако је казна одговарајућа свако ће добро да размисли да ли ће, и где, да баци отпад. Али, треба и да му се омогући да га одложи на прописан начин и то је систем који се примењује у целом свету, не и овде – каже Којић. Дуго шеталиште дуж леве обале Ибра заљубљеник у реку сматра најлепшим остварењем у Краљеву у последњих двадесетак година. Таква би,

верује, требало да буде и друга обала што би у многоме допринело да град пређе на десну страну Ибра. Централно градско језгро се чини и сувише малим за све аутомобиле који се током дана слију у њега, па би једно од могућих решења било каквим се прибегава у свету могло да буде претварање ширег простора у пешачку зону са дозволом за кретање аутомобила само станара овог дела града да би могли да изађу. За све друге само драконске казне, и значајно повећање накнаде за паркирање, могу да допринесу решавање проблема у централној градској зони. Торонто са три милиона становника, и још два из ближе околине, током године инкасира 5 милијарди долара од паркирања аутомобила. За контролу служе релативно јефтини паркинг сатови који користе соларну енергију. Власницима аутомобила који током године нису измирили све обавезе, укључујући и казне за непрописно паркирање, онемогућено је да региструју

аутомобил за вожњу у наредној док не измире све обавезе. Камате за нередовне платише су довољно високе да их стимулишу да обавезу изврше у што краћем року, а сасвим супротна ситуација у Краљеву наводи на размишљање да се они којима би економија требало да буде на првом месту више од свега баве јаловом политиком.

- Ја сам селективан и желим да видим оно што је лепо, а поносан сам на ово што се гради, посебно нови мост изграђен добрим делом средствима човека из близине Нијагариних водопада. Упорним радом је створио империју и учинио паметан потез донацијом милион евра, па направио ћуприју која спаја људи и која ће то чинити увек. Дао је нешто граду што ће на њега да подсећа све оне који деценијама унапред буду прелазили преко овог моста, али и све друге који су за њега само чули – каже Којић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

73

74

МАГАЗИН 11.4.2021.

Предраг Живковић Тозовац 1936 - 2021

У Краљеву је са великом тугом примљена вест да је у Београду, у осамдесет шестој години живота, преминуо прослављени естрадни уметник, певач, хармоникаш, композитор, глумац, телевизијски водитељ, забављач и велики шармер Предраг Живковић Тозовац. Последње недеље живота провео је на лечењу од болести коју изазива корона вирус али, упркос великим напорима лекара да стабилизују његово здравствено стање, није успео да се одупре пошасти која је захватила велики део човечанства. У историји ће остати записано да је популарни Тозовац рођен 22. јануара 1936. године у Краљеву а надимак добио по оцу Светозару, чувеном хармоникашу из тридесетих година прошлог века. Светозара који је до окупације земље у априлу 1941. држао и кафану у Матарушкој Бањи Немци су стрељали са хиљадама других Краљевчана у октобру исте године. Хармоника коју је наследио од оца, и онолико музичког знања које је успео да пренесе на сина, било је довољно да Предраг започне успешну музичку каријеру. Прве професионалне музичке кораке напра-

вио је кад је имао само десет година, а они који су га познавали сведоче да је поред хармонике са успехом свирао трубу и бубњеве. Након завршене основне школе и гимназије у Краљеву Тозовац се уписао на студије економије, а како би обезбедио средства за школовање све време је интензивно наступао по различитим београдским ресторанима. Изузетан таленат није остао незапажен, посебно у круговима издавача грамофонских плоча који су му половином 1965. указали поверење и омогућили да сними први сингл. После непуне две године пажњу шире јавности привукао је песмом „Испод липе, крај потока“, а исте снимио још четири сингла са тада изузетно популарном Силваном Арменулић. Каријера у сталном успону крунисама је 1971. године након победе на фестивалу „Песма лета“ са композицијом „Мирјана“. Оштрицу тадашње власти Тозовац је осетио на сопственој кожи када је годину дана касније испевао „Јеремију“, а сврставање песме међу четничке принудило га да се на извесно време

склони са естраде и проведе две године у својеврсном изгнанству, код пријатеља у Немачкој. Да оно што му је приписивано као негативан став није заборављено било је јасно по повратку кад му је одузет пасош и ускраћена могућност наступа ван граница земље. Иза Предрага Живковића остало је небројано значајних наступа на концертима, у радио и телевизијским програмима, а у сећању бројних познавалаца ове врсте музике остаће наступи са најзначајнијим естрадним именима, Предрагом Гојковићем Цунетом, Мирославом Илићем, Лепом Лукић, Миром Васиљевић и другим. Допринос на промоцији родног краја утицао је на одлуку Скупштине града да му додели Диплому заслужног грађанина Краљева за 2012. годину, а свеукупни рад на пољу естраде да на концерту поводом шездесет година постојања и рада Радио телевизије Србије добије „Златни микрофон“ Радио Београда. Предраг Живковић Тозовац је сахрањен у петак у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.

75

76

МАГАЗИН 11.4.2021.

На вест о смрти Предрага Живковића Тозовца

ОДЛАЗАК ШАРМЕРА - Мало је оних у чијим се животима може наћи одјек најважнијих, често судбоносних, догађаја који су се одиграли у локалној средини. - Међу ретке се убраја Предраг Живковић Тозовац кога ће у наредним деценијама, чак и дуже, бар по песмама подједнако памтити Краљевчани и сви који су чули бар једну од незаборавних песама из богатог репертоара. - Композицијама у које је преточио најтананија осећања Тозовац је побеђивао на највећим домаћим фестивалима народне музике. - Најбољи међу музичарима и изузетан у свему чиме се бавио. - Сви се труде и покушавају да буду као Тозовац, али је то тешко јер је у њему уметник који није само певао, свирао и компоновао.

- Пребогат живот који се не може испричати у неколико реченица

77

11.4.2021.

МАГАЗИН

78

букету наших ђачких успомена Предраг је био цвет који је мирисао другарством и трајним пријатељством. Оно је трајало током нашег живота и дружења на јубиларним сусретима краљевачких гимназијалаца које смо обележавали сваке године. Овако је др Милан Матијевић најавио комеморативни скуп поводом смрти истакнутог естрадног уметника, хармоникаша, певача, композитора, глумца, телевизијског водитеља, а пре свега оданог Краљевчанина Предрага Живковића Тозовца. Комеморативни скуп у Свечаној сали Градске управе, у присуству пред-

У

ставника локалне самоуправе, уметника и поштовалаца Предрага Живковића Тозовца, отпочео је подсећањем на тугу града на Ибру након сазнања да је са животне сцене занавек сишао певач и композитор који му је посветио најлепше стихове, пре свих „Краљево, Краљево мили граде мој, у теби сам ја провео млади живот свој“. Након минута ћутања велико поштовање према изузетном суграђанину одато је Прелудијумом Јохана Себастијана Баха и композицијом Родни град Зубицког, које је извео ученик Музичке школе „Стеван Мокрањац“ Новица Неговановић млађи.

Предраг Живковић Тозовац, кога су Краљевчани од миља звали Драган, још као дечак је почео да пева и свира на хармоници, касније труби и бубњевима, а у свет естрадне музике ушао 1965. године и у њему остао до краја живота. Током богате естрадне каријере снимио је на десетине сингл и лонг плеј плоча, а бројне композиције остале су записане на савременим носачима звука. О богатој естрадној каријери сведочи више стотина концерата, а песме за које писао текстове и ноте сврстане су међу класика српске народне музике, што је допринело да стекне звање народног уметника. Композицијама у које је пре-

ли бар једну од незаборавних песама из богатог репертоара. Да је прича о Тозовцу неисцрпна тема, а животни пут пребогат, посведочио је колега и пријатељ Новица Неговановић.

- Имао сам срећу да га упознам, да се дружим и наступам са њим на концертима широм света. Сада, када смо изгубили најбољег међу нама, са поносом причам о Тозовцу чији се живот не може испричати у неколико реченица. Тоза је непоновљив. Сви се ми трудимо и покушавамо да будемо као он, али је то тешко јер у је њему уметник који није само певао, свирао и компоновао. Он

је био шармер који је био изузетан било чиме да се бавио. Компоновао је небројано лепих песама које многи од нас певају на слављима и весељима, а тако ћемо и наставити, истакао је Неговановић у емотивном обраћању уз подсећање на редовна дружења после бројних наступа и окупљања музичара на Калемегданској тераси у присуству значајних имена народне музике какви су били Звонко Богдан, Тома Здравковић, Недељко Билкић и многи други. Последњи поздрав пријатељу и колеги, строфом из једне његове, песма упутили су Новица Неговановић и Раша Павловић. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

точио најтананија осећања Тозовац је побеђивао на највећим домаћим фестивалима народне музике. На комеморативном скупу се чуло да је историја једног града саткана од важних догађаја у којима су подједнако учествовали људи који настањују то место, али и они који су живели у њему. И поред тога мало је оних у чијим се животима може наћи одјек најважнијих, често судбоносних, догађаја који су се одиграли у локалној средини. Међу ретке се убраја Предраг Живковић Тозовац кога ће у наредим деценијама, чак и дуже, бар по песмама подједнако памтити и Краљевчани и сви који су чу-

79

МАГАЗИН

11.4.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

80

Из Мињине кухињице

УСКРШЊИ CUPCAKES Потребно: 1 кутија Dr. Oetker Cupcakes 1 јаје 70 мл сунцокретовог уља 100 мл воде 200 мл хладног млека 1 банана фондан маса за декорацију у облику јаја и ушију

Припрема Рерну укључите на 180°Ц (доњи и горњи грејач). Поређајте папирнате модле на плех.

Тесто У посуду за мућење додајте садржај кесице за тесто, јаје, уље и воду. Мутите варјачом 2-3 минута док тесто не постане хомогено. Распоредите једнаке количине у модле и пеците 20-25 минута у претходно загрејаној рерни.

Након печења оставите да се охлади 15-20 минута, а затим кашичицом направите отворе на средини колача пречника довољног за колут банане. Део колача који извадите сачувајте у посебној чинији.

Крем У чинију за мућење сипајте 200 мл хладног млека и садржај кесице за крем. Мутите миксером најпре мањом брзином, а потом највећом брзином око 2 минута. Додајте комадиће чоколаде и промешајте кашиком. Банану исеците на колутове и по један колут убаците на дно издубљеног колача, а затим преко додајте једну кашичицу крема. Преко крема поспите мрвице које сте сачували након отварања кашичицом. Декоришите фондан декорацијом у облику јаја и ушију. Сервирајте одмах или након хлађења у фрижидеру.

81

82

МАГАЗИН 11.4.2021.

На репертоару Биоскопа “Кварт”

Мортал комбат

ММА борац Кол Јанг, који је навикао да добија батине за новац, није свестан свог наслеђа. Taчније, зашто је цар Аутворлда Шанг Цунг послао свог најбољег ратника Саб Зироа у лов на њега. У страху за сигурност

своје породице, Кол креће у потрагу за Соњом Блејд, која има истог мистериозног змаја са којим је рођена. Убрзо се нађу у храму лорда Рејдена, старијег Бога и заштитника Земаљског царства, који пружа уточиште онима који носе знак. Док се припрема за борбу са највећим првацима Кол тамо тренира са искусним ратницима Лу Кангом, Канг Лаом и плаћеником Каном. Но, хоће ли Кол бити снажан да откључа неизмерну снагу своје душе аркану на време и спасе не само своју породицу, већ да једном заувек заустави Аутворлд? „Мортал Комбат“ je амерички борилачки научнофантастични акциони филм у режији дебитанта Сајмона Мекуоида, заснован на истоименој видео игри аутора Еда Буна и Џона Тобајаса. Сценарио потписују Грег Русо и Дејв Калахем из филмске приче Орена Узиела и Русоа, док су продуценти филма Џејмс Вон, Тод Гарнер, Сајмон Мекуоид и Е. Бенет Валш. Музику је компоновао Бенџамин Волфиш, а главне улоге тумаче Луис Тан, Џесика Мекнами, Џош Лоусон, Таданобу Асано, Мехкад Брукс, Луди Лин, Чин Хан, Џо Таслим и Хиројуки Санада. Дистрибуиран од стране Warner Bros. Picturesа, светска премијера филма ће бити одржана 23. априла у Сједињеним Америчким Државама и путем стриминг сервиса HBO Max. Филм се у Краљеву приказује до 14. априла, а пројекције почињу у 20 сати.

83

МАГАЗИН

11.4.2021.

Филмови које смо гледали - 1973.

84

85

Немам знања, ал' сам леп к'о слика; Перспектива ми је само – политика!

МАГАЗИН

11.4.2021.

„Произведеш“, на „пут“ изведеш; умно потомство, џабе – извезеш!

86

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Нек' иступи да спасава

и, уман српски кадар; а земљу, да је кадар!

У близини државне касе, све су водеће страначке „дасе“!

87

МАГАЗИН

11.4.2021.

Слога - Трајал 0:0

88

89

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 11. И 17. АПРИЛА

МАГАЗИН

11.4.2021.

11. април

90

217 — Макрин постао римски цар.

491 — Анастасије I изабран за новог источноримског (византијског) цара.

1241 — Монголска војска Бату-кана је поразила угарску војску Беле IV у бици на реци Шајо.

1544 — Француске снаге су поразили удружену шпанско-немачку војску у бици код Черезоле.

1689 — Крунисан енглески краљевски пар Вилијам III Орански и Мери II. За време њихове владавине донето неколико важних одредаба и закона, као што су Закон о правима и Акт толеранције.

1713 — Утрехтским миром окончан Рат за шпанско наслеђе. Низом уговора које су 1713, 1714. и 1715. потписале Енглеска, Француска, Холандија, Савоја, Португалија и Пруска преуређена мапа Европе, а Шпанија принуђена да за владаре прихвати француске Бурбоне.

1814 — Постигнут споразум из Фонтенблоа према којем је Наполеон Бонапарта абдицирао и био прогнан на острво Елба. На престолу га заменио Луј XVIII. 1842 — Браћа Герман, београдски трговци, завршила градњу прве српске лађе „Кнез Михаило“. Мајстори из Цариграда почели градњу 1840. у Брзој Паланци на Дунаву. На броду било места и за 18 топова.

1894 — Уганда постала британски протекторат.

1899 — САД од Шпаније преузеле Филипине.

1919 — Основана Међународна организација рада са седиштем у Женеви.

1921 — Установљен је Емират Тран-

сјордан, аутономни део Британског мандата над Палестином, са емиром Абудлахом I од Јордана.

1945 — Америчке трупе освојиле, у Другом светском рату, немачке градове Есен и Вајмар и ослободиле концентрациони логор Бухенвалд.

1948 — Почела изградња Новог Београда, новог београдског насеља на левој обали Саве.

1952 — Војним пучем власт у Боливији преузео Национални револуционарни покрет.

1961 — У Јерусалиму почело суђење бившем функционеру нацистичке Немачке Адолфу Ајхману за ратне злочине над Јеврејима у Другом светском рату.

1968 — Атентат на Рудија Дучкеа, студентског лидера у Немачкој.

1968 — Амерички председник Линдон Џонсон је потписао Закон о грађанским правима из 1968. којим је забрањена расна дискриминација у продаји, изнамљивању станова.

1973 — Нацистички лидер Мартин Борман званично проглашен мртвим и скинут са листе тражених ратних злочинаца у Немачкој.

1979 — У главни град Уганде, Кампалу, ушле трупе Танзаније и снаге опозиције у егзилу, окончавши осмогодишњу владавину Идија Амина Даде. Иди Амин побегао у Либију.

1984 — Константин Черњенко изабран за председника Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза.

1991 — Савет безбедности Уједињених нација објавио формалан крај Заливског рата уз обећање Ирака да ће платити ратну штету и уништити оружје за масовно уништавање.

1997 — У Београду, у ресторану „Мама миа“, убијен заменик министра унутрашњих послова Србије - генералпуковник Радован Стојичић - Баџа.

Убиство никада није расветљено.

1999 — У Београду убијен новинар Славко Ћурувија, власник листа “Дневни телеграф” и сувласник “Европљанина“. Убиство није разјашњено. Индија успешно испробала ракету дугог домета типа „Агни“, способну да носи и нуклеарне пројектиле.

2001 — Шкотска компанија „ППЛ Терапиетикс Пиелси“, која је 1996. створила првог клонираног сисара, овцу Доли, саопштила да је произвела пет клонираних прасића.

2002 — Бивши министар унутрашњих послова Србије Влајко Стојиљковић извршио самоубиство на улазу у зграду Скупштине СР Југославије. У седишту УН званично основан сталан Међународни суд за ратне зло-

чине пошто је више од 60 земаља ратификовало Римски уговор из 1998. којим је суд успостављен.

2003 — СФОР у Тузли ухапсио ратног злочинца Насера Орића, ратног команданта Армије БиХ, и изручио га Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за ратне злочине над српским цивилима у источној Босни од почетка рата до 1993.

12. април 238 — Гордијан II је поражен и убијен у бици код Картагине од нумидијске војске одане Максимину Трачанину.

467 — Антемије постаје нови западноримски цар.

1204 — Крсташи у Четвртом крсташком рату освојили Цариград.

1782 — Британска флота под командом адмирала Џорџа Роднија је поразила француску флоту под командом грофа де Граса у бици код Ле Сента у Западним Индијама.

1861 — Нападом снага Конфедерације на тврђаву Самтер у Јужној Каро-

лини почео Амерички грађански рат.

1877 — Велика Британија анектирала бурску јужноафричку републику Трансвал.

1890 — Почело је уређивање београдске Ботаничке баште на Палилули.

1911 — Први непрекидни лет на релацији Лондон-Париз трајао је три сата и 56 минута.

1938 — У САД је донет први закон којим се захтева лекарско уверење приликом добијања дозволе за ступање у брак.

1941 — Немачке трупе у Другом светском рату ушле у Београд.

1945 — Југословенска армија је пробила Сремски фронт и отпочела борбе за завршно ослобођење Југославије.

1945 — Хари Труман је положио заклетву као 33. председник САД након смрти Френклина Рузвелта.

1946 — Сирија стиче независност од Француске.

1954 — Били Хели снима хит „Rock Around the Clock“.

1961 — Јуриј Гагарин, совјетски космонаут, постаје први човек који је Земљу облетео у космичком броду сателиту Восток-1.

1961 — Реј Чарлс добија четири награде „Греми“.

1963 — У Уједињеном Краљевству објављен је албум Битлса „From Me to You“.

1966 — Бомбардери Америчког ратног ваздухопловства извели прве ваздушне нападе на Северни Вијетнам у Вијетнамском рату.

1970 — Православна црква у Америци добија аутокефалност од руског патријарха Алексија I. 1970 — Совјетска подморница К-8, која је носила четири нуклеарне бојеве главе, је потонула у Бискајском заливу четири дана након пожара на броду.

1980 — У војном удару под вођством наредника Семјуела Доа убијен председник Либерије Вилијам Толберт. Доу је потом суспендовао Устав, прогласио се председником и наредио стрељање 13 представника бившег режима.

1980 — Олимпијски комитет САД прогласио је бојкот Олимпијских игара

у Москви.

1980 — Тери Фокс је у Сент Џонсу започео свој Маратон наде.

1981 — Свемиски шатл Колумбија је лансиран на своју прву мисију.

1985 — Прва синхронизација Ђердапа II 1987 — Совјетски космонаути Александар Лавејкин и Јуриј Романенко “шетајући” космосом успешно повезали космички модул са орбиталном станицом “Мир”.

1992 — Извођењем представе „Трамвај звани жеља“, отворен је Ethel Barrymore theater на Бродвеју. Забележен је други по реду најнижи резултат утакмица NBA лиге (Detroit Piston-NY Knicks: 72:61). Отворен је европски Дизниленд Париз у Marne-la-Vallee, у Француској.

1993 — Током контроле зоне забрањеног лета изнад Босне и Херцеговине француски авион Мираж срушио се у Јадранско море.

1997 — Бивши албански краљ Лека I вратио се у земљу после 58 година изгнанства.

1999 — Током бомбардовања СРЈ авиони НАТО пакта су погодили путнички воз на мосту у Грделичкој клисури, при чему је погинуло 55 путника и више десетина повређено.

2001 — У месту Лоран, у Француској, деактивирана бомба из Другог светског рата, тешка 250 kg. Бомба нађена у центру града на градилишту једне дворане, између градске скупштине и стадиона. После интервенције председника САД Џорџа Буша, Кина пристала да, после 11 дана, ослободи 24 члана посаде шпијунског авиона САД.

2002 — Председник Венецуеле Уго Чавез поднео оставку под притиском официра, после жестоких сукоба својих присталица и противника у којима је погинуло најмање 17 људи. У року од 48 сати Чавес декретом враћен на место председника.

13. април 1204 — Крсташи су у Четвртом крсташком рату заузели и опљачкали Цариград.

91

11.4.2021.

МАГАЗИН

92

1598 — Француски краљ Анри IV потписао Нантски едикт, којим је завршен Рат тројице Анрија и хугенотима признају иста права као и католицима.

1848 — Сицилија прогласила независност од Напуљске краљевине.

1869 — У Панчеву изашао први број недељника “Панчевац”. У овом листу објављен је први превод на српски језик “Комунистичког манифеста”. Лист је више пута забрањиван и обнављан.

1898 — Марија Кири Склодовска открила нови елемент који је добио назив радијум. Овим открићем постављени су темељи науке о радиоактивности.

1919 — Британске трупе су у Амрицару масакрирале око 380 Индуса, присталица вође покрета за независност Индије Махатме Гандија.

1936 — Петар Ђурковић, српски астроном, открио астероид 1605 Миланковић.

1941 — СССР и Јапан су потписале споразум о неутралности у Другом светском рату.

1945 — Совјетске трупе под маршалом Фјодором Толбухином у Другом светском рату заузеле су Беч. Тешким запаљивим бомбама Америчко ваздухопловство у Другом светском рату уништило је велики део Токија.

1964 — Амерички филмски глумац Сидни Поатје добио је Оскара за филм “Пољски љиљани”, први црнац који је добио ово високо филмско признање.

1966 — У удесу хеликоптера погинуо председник Ирака Абдул Салам Ариф.

1970 — Експлодирао је резервоар са кисеоником на летелици Аполо 13, чиме је угрожен живот посаде која је била на мисији ка Месецу.

1975 — Војним пучем у Чаду збачен је са власти, а потом убијен председник Франсоа Томбалбаје. Власт је преузело Врховно војно веће којим је председавао Феликс Малум. Припадник хришћанске милиције у предграђу Бејрута убио је у аутобусу 22 Палестинца, што се сматра почетком грађанског рата у Либану.

1981 — Новинарка Вашингтон по-

ста Џенет Кук добила је Пулицерову награду за причу о осмогодишњем наркоману. Два дана касније Кук је вратила награду, након признања да је причу измислила.

1990 — Совјетски Савез признао одговорност за масакр више хиљада Пољака 1940. у Катинској шуми.

1995 — Украјина пристала да до 2000. године затвори нуклеарну електрану Чернобиљ, познат по томе што је 1986. године изазвао огромно радиоактивно загађење.

1996 — У Бриселу завршена донаторска конференција за послератну Босну и Херцеговину на којој је обећана 1 милијарда и 230 милиона долара помоћи за обнову земље.

1997 — Након дужег одлагања Папа Јован Павле II посетио Сарајево. Дуж пута којим је требало да прође његова моторизована колона пронађене су свеже постављене мине.

1999 — У држави Мичиген осуђен је доктор Џек Керворкиан на 10 до 25 година затвора за помоћ у самоубиству Томаса Јоука, које је извршено годину дана раније и снимљено на видео-касети.

2002 — Стални Арбитражни суд у Хагу донео је правоснажну одлуку којом је дефинисана 1.000 km дугачка граница између Етиопије и Еритреје, чиме је окончан сукоб који је кулминирао двогодишњим ратом (1998—2000) између те две афричке земље.

2015 —Оснивање Слободне Републике Либерланд.

14. април 43. п. н. е. — Марко Антоније, који је опсео цезаровог атентатора Децима Брута у Мутини, је поразио војску конзула Панса, а одмах затим је поражен од војске другог конзула Хирција.

69 — Вителије, заповедник рајнских легија, односи победу над Отоном у близини Кремоне и наметнуо се за римског цара (Година четири цара).

193 — Војска у Илирику је изабрала Септимија Севера за римског цара.

955 — Након женидбе са хришћанском Дубравком од Чешке, пагански владар Пољана Мјешко I је примио

хришћанство, што се сматра оснивањем Пољске.

1205 — Бугарски цар Калојан је нанео тежак пораз крсташима и заробио латинског цара Балдуина I Фландријског.

1471 — Снаге јоркиста под командом Едварда IV су у бици код Барнета поразили ланкастерску војску, убивши при том Ричард Невила, грофа од Ворика.

1849 — На иницијативу револуционарног лидера Лајоша Кошута Мађарска прогласила независност од Аустрије.

1865 — Председник САД Абрахам Линколн смртно рањен у атентату који је извео Џон Вилкс Бут неколико дана по завршетку грађанског рата.

1900 — Председник Француске

Емил Лубе у Паризу отворио Светску изложбу, највећу те врсте у историји Европе.

1909 — Након војне побуне против владе, руља је започела масакре над Јерменима у вилајету Адана.

1912 — Брод Титаник ударио је у ледену санту и потонуо следеће ноћи, усмртивши 1503 особе.

1912 — Основан бразилски Фудбалски клуб Сантос.

1931 — У Шпанији проглашена република после абдикације и бекства из земље краља Алфонса XIII. 1938 — Полетео је први прототип ловачког авиона Рогожарски ИК-3, а њиме је управљао искусни пилот из Опитне групе капетан Никола Бјелановић.

1945 — Савезничке трупе ухапсиле

немачког дипломату и политичара Франца фон Папена и изручиле га суду за ратне злочине у Нирнбергу.

1958 — Спутњик 2 је пао на Земљу после мисије дуге 162 дана.

1970 — Експлодирао је резервоар са кисеоником на летелици Аполо 13, чиме је угрожен живот посаде која је била на мисији ка Месецу.

1975 — У Сикиму, у североисточној Индији, укинута монархија и проглашена република. Сиким постао 22. држава Индијске Уније.

1986 — Као одговор на подметање бомбе у Западном Берлину, амерички председник Роналд Реган је наредио бомбардовање Либије.

1988 — У Женеви, Авганистан и Пакистан потписали споразум о Авганистану, а СССР и САД дали изјаве о немешању и неинтервенцији. Споразумом предвиђен повратак авганистанских избеглица из Пакистана и повлачење совјетских трупа из Авганистана.

1994 — Два америчка борбена авиона F-15 игл грешком изнад северног Ирака оборила два америчка хеликоптера, усмртивши свих 26 људи у њима.

1995 — Светска здравствена организација саопштила да на простору СФРЈ има око милион људи којима је потребна медицинска помоћ због психолошких траума изазваних ратом.

1999 — Најмање 75 људи погинуло, а 25 тешко рањено у Метохији у две избегличке колоне које су ракетирали авиони НАТО. Пакистан извршио пробу балистичке ракете домета 2.000 km, способну да носи нуклеарне пројектиле.

2000 — Митингом у центру Београда, „Стоп терору, за демократске изборе“, српска опозиција почела координирану акцију за демократске промене у земљи.

2003 — На заседању у Луксембургу шефови дипломатија Европске уније одлучили да забране улазак на територију ЕУ свим особама на Балкану које помажу хашким оптузеницима на слободи. У близини Багдада америчке специјалне снаге ухапсиле бившег лидера палестинског герилског покрета Абуа

Абаса, оптуженог да је организовао отмицу италијанског путничког брода „Акиле Лауро“ 1985. и убиство Американца Леона Клингхофера, баченог у Средоземно море.

15. април 1071 — Бари, последњи византијски посед у јужној Италији, се предао Роберту Гвискару.

1450 — У последњој фази Стогодишњег рата Французи су у бици код Формињија поразили Енглезе, чиме је окончана енглеска доминација у Нормандији.

1755 — Самјуел Џонсон, енглески песник, новинар и лексикограф, објавио „Речник енглеског језика”, први модеран енглески речник.

1909 — Аустријски цар одобрио Статут за аутономну управу у Босни и Херцеговини.

1912 — На првом путовању из Велике Британије у САД потонуо „Титаник”, у то време највећи и најлуксузнији прекоокеански брод. Живот изгубило 1.523 од 2.224 путника.

1923 — Инсулин, који је канадски научник, нобеловац Фредерик Бантинг, открио 1921., ушао у употребу при лечењу дијабетеса.

1925 — Почео шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка.

1941 — Југословенска влада, на челу с председником, генералом Душаном Симовићем, напустила земљу после немачке окупације. Дан раније из земље отишао краљ Петар II Карађорђевић.

1945 — Британске трупе у Другом светском рату ослободиле немачки концентрациони логор “Берген-Белзен”.

1952 — Банка “Френклин” у Њујорку издала прву кредитну картицу у свету.

1968 — Два совјетска сателита без људске посаде, „Космос 212” и „Космос-213”, аутоматски се спојила док су кружила у Земљиној орбити.

1974 — После петнаестогодишње владавине, војним пучем свргнут са власти председник Нигера Диори Ха-

93

11.4.2021.

МАГАЗИН

94

мани.

1979 — У земљотресу на Црногорском приморју погинуло више од 100 особа, око 600 повређено, а више од 80.000 остало без кућа.

1986 — Америчко ваздухопловство је бомбардовало Триполи и Бенгази у операцији Кањон Ел Дорадо.

1989 — На фудбалском стадиону Хилсборо у Шефилду, на препуњеним трибинама погинуло 96, а повређено 200 особа када су на већ пун стадион пуштене нове групе навијача.

1992 — Уједињене нације увеле санкције против Либије због њене умешаности у подметање бомбе у авион компаније “Пан Америкен”, који је експлодирао изнад Локберија у Шкотској 1988. и бомбардовања француског авиона изнад Нигера 1989.

1994 — Министри водећих земаља света потписали ГАТТ, Општи споразум о тарифама и трговини.

1996 — „Комисија за истину” у Јужној Африци, формирана како би испитала злоупотребу власти у време апартхејда, отворила истражни поступак. Од подметнуте експлозивне направе оштећена Бајракли-џамија у Београду. Београдски муфтија Хамдија Јусуфспахић изјавио да је то је био седми напад на ту џамију од 1990.

1999 — НАТО преузео одговорност за бомбардовање конвоја избеглица на Косову, а током којег је, према југословенским изворима, погинуло 75 цивила.

2002 — У несрећи путничког авиона кинеске компаније „Air China“ погинуле најмање 122 особе.

2004 — Osnovan je Folklorni ansambl „Rožaje” 2005 — На магистралном путу Зрењанин - Нови Сад, дошло до тешке саобраћајне несреће када је аутобус фирме „Аутобанат“ пао са Жабаљског моста у реку Тису. Погинуло више од десет особа, а око петнаестак повређено.

2014 — Припадници исламистичке организације Боко Харам су отели ви-

ше од 250 девојчица из средње школе у нигеријском граду Чибок.

16. април 73 — Римљани заузимају тврђаву Масаду чиме је окончан јеврејски устанак (Јудејски рат).

1346 — Српски краљ Душан Стефан Немањић у Скопљу крунисан за цара. Проглашена српска патријаршија с првим српским патријархом Јоаникијем.

1520 — У Шпанији почиње побуне у Кастиљи и Валенци против Карла V, цара Светог римског царства.

1521 — Мартин Лутер, протестантски реформатор, дошао је у град Вормс да би био саслушан пред сабором у Вормсу.

1582 — Шпански конквистадор Хернандо де Лерма основао је насеобину Салта у Аргентини са циљем да буде испостава између Буенос Ајреса и Лиме (Перу).

1746 — Британска војска у бици код Калодена је поразила јакобитске побуњенике, чиме су отклоњене тежње династије Стјуарт на британски престо.

1780 — Основан је универзитет Минстер у Минстеру, Немачка.

1818 — Сенат Сједињених Америчких Држава је ратификовао споразум Рус-Багот и тиме је одређена граница са Канадом.

1854 — Јосиф Панчић добија српско држављанство након дуго очекиваног отпуста из аустроугарског. Тако стиче услов да постане стални професор у Лицеју у Београду.

1856 — Усвојена Париска декларација о поморском праву за време рата.

1910 — По први пут отворена је, најстарија, затворена арена за хокеј на леду која се и данас користи, отоворена је у Бостону и носи име Метјуз Арена.

1912 — Харијет Квимби постаје прва жена која је прелетела авионом преко Ламанша.

1917 — Владимир Лењин се вратио у Петроград после изгнанства у Швајцарској.

1922 — Немачка и Русија су потпи-

сали Рапалски споразум којим је Немачка признала совјетску Русију и којим су обновљени дипломатски и трговински односи.

1944 — Савезничка авијација је бомбардовала Београд у Другом светском рату.

1945 — Црвена армија је започела коначни напад на немачке снаге око Берлина, са скоро милион војника који су се борили у бици за Зеловске висове.

1945 — Америчке трупе у Другом светском рату ушле у немачки град Нирнберг.

1945 — Совјетска подморница је потопила немачки избеглички брод Гоја са 7000-8000 путника, што је преживело 183 особе.

1947 — У граду Тексас у истоименој држави САД погинуло више од 580 људи у експлозији брода са 2100 метричких тона амонијум-нитрата. То је једна од највећих не-нуклеарних експлозија.

1948 — У Паризу основана Органи-

зација за економску сарадњу и развој.

1964 — Девет људи у Британији осуђено на казне затвора од 25 до 30 година због учешћа у великој пљачки воза 1963. Један од главних актера „пљачке века“ Роналд Бигз успео да побегне из затвора и стигне у Бразил, где је живео до маја 2001, када се предао „Скотланд јарду“.

1970 — Под снежном лавином која је затрпала дечји санаторијум у месту Саланш у француским Алпима погинуле 72 особе.

1992 — Кошаркаши Партизана савладали су Хувентуд у финалу Купа европских шампиона са 71:70.

1996 — Бившег премијера Италије Бетина Краксија италијански суд, на основу оптужнице која га је теретила за корупцију, осудио у одсуству на осам година и три месеца затвора. Кракси побегао у Тунис.

2001 — Бивши председник Филипина Џозеф Естрада предао се антикорупцијском суду пошто је тај суд издао

налог за његово хапшење због корупције и лажног сведочења. Естрада се повукао са места председника 20. јануара под притиском уличних демонстрација и војске.

2002 — Влада Холандије и начелник Генералштаба војске те земље поднели оставке због званичног холандског извештаја о Сребреници, у којем је оцењено да холандске мировне трупе и Уједињене нације сносе део одговорности за пад те енклаве, у јулу 1995, у руке Војске Републике Српске и масакр око 7.500 Муслимана.

2003 — У Бечу ухапшен Драган Николић и изручен властима у Србији. Николић у одсуству осуђен на 15 година затвора као саизвршилац у убиству Жељка Ражнатовића.

2012 — Почело је суђење Андерсу Берингу Брејвику у Ослу, Норвешка. Он је осуђен на 21 годину затвора за убиство 69 особа на острву Утоја.

2012 — Добитници Пулицерове награде су објављени и то је први пут да од 1977 године ниједна књига није освојила награду за Фикцију.

2013 — Земљотрес јачине 7,8 је погодио покрајину Систан и Белуџистан у Ирану, најјачи земљотрес у последњих 40 година у Ирану који је убио најмање 35 особа.

17. април 1492 — Кристифор Колумбо добио сагласност и новац од шпанског краља Фернандо II од Арагона и краљице Изабеле, за свој пут до Азије.

1860 — Црна Гора и Турска, после турског пораза на Грахову, потписале протокол о разграничењу којим је Црна Гора фактички призната као самостална држава, иако формално признање није добила.

1895 — Споразумом у Шимоносекију завршен је Први кинеско-јапански рат, по ком је Кина признала независност Кореје, а острво Формозу (Тајван) предала Јапану.

1941 — Поручници бојног брода Краљевске ратне морнарице Југославије Милан Спасић и Сергеј Машера

потопили су у Тиватском заливу разарач Загреб и потонули заједно с њим одбивши да изврше наређење о предаји брода италијанској морнарици након капитулације Југославије. Југословенска ратна флота припала је Италији, изузев једне подморнице и две моторне торпиљерке, које су умакле, и разарача Загреб.

1957 — Кипарски архиепископ Макариос III вратио се у Атину након 13 месеци проведених у егзилу на Сејшелима. Исте године Макариос је са британском владом почео преговоре о независности Кипра, а у децембру 1959. изабран је за председника Републике Кипар.

1961 — Уз подршку САД, кубански десничари у егзилу искрцали су се у „Заливу свиња“ у намери да оборе режим Фидела Кастра. У тродневним борбама убијено је око 100, а заробљено више од хиљаду нападача.

1969 — Лидер Комунистичке партије Чехословачке Александер Дупчек поднео је оставку, после краха реформског курса названог Прашко пролеће.

1975 — Црвени Кмери заузели су главни град Камбоџе Пном Пен и прогласили успостављање Демократске Кампућије, чиме је окончан грађански рат у Камбоџи.

1982 — Краљица Елизабета II и премијер Канаде Пјер Трудо потписали су проглас о Уставном акту из 1982, чиме су формално престале колонијалне везе Канаде са Уједињеним Краљевством.

1993 — У УН усвојена резолуција која предвиђа пооштравање санкција против СР Југославије, уколико босански Срби не потпишу Венс-Овенов мировни план за Босну до 26. априла.

2002 — Југословенска влада позвала је 23 особе које је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине, од којих су 10 југословенски држављани, да се добровољно предају том суду. Позиву југословенских власти одазвали су се: Драгољуб Ојданић, Милан Мартић, Миле Мркшић, Никола Шаиновић, Владимир Ковачевић и Момчило Грубан.

95

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs