Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 496 * 23. мај * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

23.5.2021.

МАГАЗИН

2

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

3

23.5.2021.

МАГАЗИН

4

У оквиру истоименог пројекта МагазИН открива

Град Краљево подржава Садржаји изне

реализацију пројекта „Непознато Краљево“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања ети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

5

МАГАЗИН

23.5.2021.

У овом броју: Из дана у дан Будимо одговорни Стратешки документ до септембра Елита града Краљева Свежина и непосредност маште Краљевчани бриљирали у Београду Говор маски Позориште као лек

6

12 16 18 22 26 32 38 44

52 60 62 64 66 68 70 72 74

Фото: М. Радовановић

Путујући циркус 4М Из Мињине кухињице На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Спорт у полицији ИМТ - Слога ТСЦ - Кикер Времеплов

7

8

МАГАЗИН 23.5.2021.

9

10

МАГАЗИН 23.5.2021.

11

МАГАЗИН

23.5.2021.

Промена епидемиолошке ситуације

12

ИЗ ДАНА У ДАН - После више месеци први пут није регистрован ниједан нови случај инфекције корона вирусом током једног дана. - У Општој болници „Студеница“ укинута јединица интензивне и полуинтензивне неге.

- Пацијенти са појачаном потребом за потпору кисеоником пребачени у крушевачку и батајничку болницу, а код преосталих се примењује режим стандардне неге. - Уколико не буде значајнијих поремећаја од 1. јуне стандардни режим рада болнице. - Томом минуле недеље тестирано хиљаду четири стотине петнаест узорака бриса, а присуство вируса потврђено код четрдесет три особе. - Од последица болести коју изазива корона вирус преминуло пет особа

13

Фото: М. Радовановић

И

МАГАЗИН

23.5.2021.

ако је месецима уназад промена епидемиолошке ситуације на територији Краљева била редовна појава последњих дана је видљиво знатно побољшање о чему сведоче извештаји Завода за јавно здравље. Последњи објављен првог дана викенда потврђује да, после више месеци, током двадесет четири сата није регистрован ниједан нови случај инфекције корона вирусом. Минула недеља је отпочела потврдом да су током викенда на нови корона вирус тестирана двеста осамдесет два узорка назофарингеалног бриса, а да је позитивним оцењено двадесет. Тако је првог радног дана у недељи, према информацијама Завода за јавно здравље, укупан број потврђених случајева инфекције вирусом од почетка епидемије за осамдесет пет премашио деветнаест хиљада. Од претходног извештаја у Општој болници „Студеница“ су преминуле три особе са територије града Краљева, па је укупан број повећан на триста шездесет две. Да се инфекција смирује могло се наслутити и на основу броја хоспитализованих на одељењима Опште болнице где је почетак недеље дочекало десет пацијената оболелих од болести

14

коју изазива корона вирус. Од укупног броја у јединици интензивне и полуинтензивне неге смештена су четири пацијента, један је интубиран а три на „high flow“ режиму. Током претходна двадесет четири сата са лечења је отпуштен један пацијент, новопримљених није било а два су преминула. У истом периоду у ковид амбуланти је обављено десет прегледа. Извештај од наредног дана сведочи о смањењу броја тестираних, а од њих двеста педесет шест присуство вируса је потврђено код осам особа, па је укупан број случајева инфекције од почетка епидемије нарастао на деведесет три више од деветнаест хиљада. На лечењу у Општој болници „Студеница“ задржано је девет особа оболелих од болести коју изазива корона вирус, а од укупног броја четири су захтевале интензивну и полуинтензивну негу. Пацијент са најтежом клиничком сликом је интубиран, а код три преостала дисање олакшано применом „high flow“ режима. Између два извештаја из болнице на лечење је примљена једна новооболела особа, три опорављене су отпуштене кућама а у ковид амбуланти обављено два пута више прегледа него претходног дана.

О новој промени епидемиолошке ситуације сведочи извештај Завода за јавно здравље од среде и податак да је анализом двеста педесет једног узорка бриса присуство вируса потврђено код седам особа, што је допринело да се укупан број инфицираних од почетка епидемије повећа на сто више од деветнаест хиљада. Од последица боелсти у болници је преминула још једна особа чиме је укупан број повећан на триста шездесет три. Након пријема једног, отпуста четири и једног преминулог број пацијената на болничком лечењу је преполовљен у односу на претходни дан, а у ковид амбуланти обављена тридесет два прегледа. Према Извештају Завода за јавно здравље епидемиолошка ситуација на територији града Краљева промењена је и двадесетог дана маја. О томе сведочи податак да је од двеста двадесет тестираних узорака бриса присуство вируса потврђено код четири особе чиме је број укупно потврђених случајева повећан на деветнаест хиљада сто четири. О даљем смањењу броја пацијената на болничком лечењу сведочи податак да су у болници хоспитализована само два. Током претходна двадесет четири

сата три су отпуштена на кућно лечење, није примљен ни један новооболели а у ковид амбулатни је обављен двадесет један преглед. Према подацима објављеним последњег радног дана у недељи између два извештаја Завода за јавно здравље тестирано је сто деведесет седам узорака бриса, а присуство вируса потврђено код четири особе, па је укупан број инфицираних дстигао деветнаест хиљада сто осам. После дужег периода није било пријема новоболелих, али ни отпуста из болнице где су на лечењу од болести коју изазива корона вирус остала само још два пацијента. О даљем смањењу притиска на ковид амбуланту сведочи податак да је током дана обављено свега петнаест прегледа. Извештај објављен првог дана викенда указује да после дужег периода није било услова за промену епидемиолошке ситуације, а закључак је изведен на основу податка да међу двеста девет узорака бриса ни у једном случају није потврђено присуство корона вируса. Да опасност није прошла може се закључити након потврде да је од последица болести изазване вирусом преминула још једна особа па је укупан

број повећан на триста шездесет четири. Начелник Инфективног одељења Опште болнице „Студеница“ др Милан Парезановић сведочи да је после дужег периода укинута јединица интензивне и полуинтензивне неге, јер су пацијенти са појачаном потребом за потпору кисеоником пребачени у крушевачку и батајничку болницу, па се код преосталих примењује режим стандардне.

- Разлог за укидање је знатно смањен број оболелих и број болесника који имају потребу за хоспитализацијом, а желимо и да мало одморимо особље, не рачунајући особље Инфективног одељења, да би могли да наставе нон ковид систем рада. Ми смо једна по ретких болница у Србији која је све време трајања епидемије радила хитне и неодложне интервенције, поготово за малигнитете. Кроз ових годину дана смо сагледали да има много тешких болесника којима треба помоћ и лечење, па настојимо да што пре вратимо целу болницу у нон ковид систем рада. Ковид болница на Инфективном одељењу има седамнаест постеља које ћемо задржати док буде требало, а уколико буде потребе за хоспитализацијом већег броја болесника вратићемо се

устаљеном систему. Што се тиче ковид амбуланте знатно је мањи број болесника који се прегледају, двадесет до тридесет дневно, па радимо у једној смени и све постижемо без већег чекања, каже др Парезановић уз потврду да више нема запослених у Општој болници који одсутвују са посла због инфекције корона вирусом, или сумње на њу. Повољнија епидемиолошка ситуација појачава жељу запослених у болници о враћању на стандардни режим рада, а потреба за одмором оних који су поднели највећи терет рада у ковид болници добра је прилика да се у редовне радне активности укључују постепено. У таквим околностима, уколико не буде значајнијих поремећаја, очекује се да болница од 1. јуна функционише као и пре проглашења епидемије половином марта претходне године. Осврт на минулу недељу сведочи да је тестирано хиљаду четири стотине петнаест узорака бриса, а присуство вируса потврђено код четрдесет три особе. Здравствени билтен допуњава податак да је од последица болести коју изазива корона вирус преминуло пет особа. Т. Радовановић

15

16

МАГАЗИН 23.5.2021.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

17

Нови Национални програм за сузбијање сиве економије

МАГАЗИН

23.5.2021.

СТРАТЕШКИ ДОКУМ

18

- Од Националног програма за сузбијање сиве економије очекује се да, смањењем рада на црно, нелегалне трговине и избегавања плаћања пореза, пружи значајан подстицај унапређењу инспекцијског надзора и стварању фер пословног окружења. - Четири циља програма јачање надзора над сивом економијом и процесуирања, унапређење поступака пореског надзора, фискално и административно растерећење одговорне привреде и едукација и промоција легалног пословања. - Доношењем око сто педесет правних аката унапређен и хармонизован инспекцијски надзор.

- Европска банка за обнову и развој помогла усвајање плана за запошљавање 1.272 инспектора. - На почетку пандемије корона вируса успостављен Контакт центар републичких инспекција за пријављивање сиве економије који је примио више од двадесет две хиљаде представки грађана и привреде

МЕНТ ДО СЕПТЕМБРА

19

С

МАГАЗИН

23.5.2021.

тручна група Владе Србије почела је израду новог Националног програма за сузбијање сиве економије који ће се, као стратешки документ, пред министрима наћи до септембра ове године. Од његовог усвајање очекује се да, смањењем рада на црно, нелегалне трговине и избегавања плаћања пореза, пружи значајан подстицај унапређењу инспекцијског надзора и стварању фер пословног окружења. На седници Стручне групе за сузбијање сиве економије, која окупља представнике седам министарстава и других ресорних институција, Националне алијансе за локални економски развој и привреде окупљене у Савезу

20

за фер конкуренцију, представљен је концепт новог програма који ће имати четири циља, јачање надзора над сивом економијом и процесуирања, унапређење поступака пореског надзора, фискално и административно растерећење одговорне привреде и едукација и промоција легалног пословања. Директорка за регулаторну реформу у Националној алијанси Јелена Бојовић подсећа да су сва министарства, инспекције и привреда допринели да се у потпуности, или делимично, спроведе више од две трећине мера претходног Националног програма, што потврђује да је један од програма са највећим степеном реализације. У међувремену, значајно се одмакло са

увођењем дигиталне фискализације и еФактура, и проширењем електронске процедуре пријаве повремених радника на нове делатности. То је добра основа за очекивање да до краја године буду реализоване додатне мере из претходног акционог плана и уверење да нови буде још боље имплементиран. У Европској банци за обнову и развој у Србији, која више од четири године подржава реформу инспекцијског надзора у земљи, веома значајним оцењују мере за унапређење ефикасности инспекцијских органа као важан део Националног програма. Главна саветница банке Јелена Ћирковић инспекције сматра једним од глав-

них алата за сузбијање сиве економије што је повод да Европска банка подржи низ активности да се помогне успостављању система еИнспектор који је умрежио тридесет седам републичких инспекција. Резултат се огледа у доношењу око сто педесет правних аката који су унапредили и хармонизовали инспекцијски надзор и више од осам стотина контролних листи по којима инспектори контролишу привреду. Банка је током три године помогла усвајање плана за запошљавање 1.272 инспектора, а податак да је више од осам стотина њих прешло у више звање појачава оптимизам да ће то побољшати њихов материјални положај и мотивацију за рад. Није без значаја

ни податак да је на почетку пандемије корона вируса успостављен Контакт центар републичких инспекција за пријављивање сиве економије који је примио више од двадесет две хиљаде представки грађана и привреде. Од новог Националног програма очекује се да обухвати мере као што су даљи развој система еИнспектор, унапређење ефикасности прекршајних поступака, формирање канцеларије за инспекције и обједињавање сродних инспекција, унапређење поступка легализације објеката и унапређење поступка утврђивања пореза на пренос апсолутних права код куповине половних возила. Осим овога ту су и важне подстицајне мере у какве се убрајају

даље смањење пореског оптерећења рада, израда јавног регистра непореских намета, стимулисање безготовинских плаћања, проширење система за пријаву сезонских и повремених радника на грађевинарство, туризам и угоститељство и послове у кући, регулисање нестандардних облика рада, пореске олакшице као што су ослобођење у првој години пословања, посебно за приоритетне категорије као што су паушалци или одређене делатности, регулисање области занатства, дигитализација административних процедура и низ едукативних кампања. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

21

Потписани уговори за стипендирање студената

МАГАЗИН

23.5.2021.

ЕЛИТА ГРАДА КРАЉЕВА

22

- На конкурс за доделу стипендија јавило се осамдесет студената првог или другог степена, почев од друге године основних студија, који из претходних година имају просечну оцену већу од 8,50 а ниједну нису обновили. - Десет месечних рата од по десет хиљада динара за првих педесет са листе студената, са просечном оценом између 10 и 8,82.

- Помоћ најбољим студентима и у наредним годинама. - Краљево је град који напредује што се најбоље огледа у податку о отварању две нове фабрике којима ће у перспективи требати велики број радника.

- Највећа нада једне земље лежи у образовању

23

24

МАГАЗИН 23.5.2021.

С

ве израженија појава да се мали број академских грађана по завршетку студија враћа у Краљево повод је трагања за начинима да се, различитим стимулативним мерама, овај тренд сведе на најмању могућу меру. Једним од начина оцењена је додела стипендија најбољим студентима чији је износ, у складу са могућностима градског буџета, лимитиран на десет хиљада месечно током трајања школске године. На основу Одлуке о стипендирању студената, Одлуке градоначелника и његовог решења о образовању комисије за доделу стипендија расписан је конкурс за избор педесет најбољих који током текуће школске године имају право на ову врсту помоћи. На конкурс се јавило осамдесет студената првог или другог степена, почев од друге године основних студија, који из претходних година имају просечну оцену већу од 8,50 а ниједну нису обновили. На пригодној свечаности у Свечаној сали зграде Градске управе, градоначелник је потписао уговоре о стипендирању за ову школску годину са педесет најбоље рангираних уз подсећање на значај ове вресте помоћи и жељу да се најбољи, по завршеном школовању, врате у Краљево. У каквој је конкуренцији остварено право на износ од сто хиљада динара најбоље сведочи податак да се распон просечних оцена креће између десет и 8,82 а о разноврсности стручњака које Краљево очекује у наредним годинама да студирају на Економском, Фармацеутском, Правном, Медицинском, Биолошком, Православно богословском, Електротехничком, Филолошком, Филолошко-уметничком, Филозофском, Природно-математичком факултету, Факултету примењених уметности односно организационих наука, Академији струковних студија, Факултету за хотелијерство и туризам, Факултету за машинство и грађевинарство, Факултету безбедности, музичке уметности и техничких наука, Стоматолошком факултету, Високој здравственој школи и другим у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, али и у свом граду. Подстакнути уверењем да највећа нада једне земље лежи у образовању, у локалној самоуправи потврђују да ће и у

наредним годинама помагати најбоље студенте. Најбољим начином да се средини из које су потекли одуже за помоћ како би лакше пребродили бар једну фазу у школовању оцењена је потреба да се по окончању студија врате и ту започну успешну професионалну каријеру.

- Надам се да ће се студенти враћати у Краљево, да неће куповати карту у једном смеру као што је то годинама, па и деценијама уназад, био обичај. Наши најбољи студенти су одлазили у Нови Сад, Београд, Крагујевац, тамо после завршених студија остајали да живе и веома мали број њих се враћао у Краљево. Мислим да ће данас, када смо отворили нове фабрике, када се у Краљеву отварају нове фирме, у њима наћи место и да ће наши најбољи студенти у свом граду градити своју каријеру. Ви сте елита града Краљева, па би било лепо да бар један део остане у граду у којем је рођен, поручио је градоначелник и подсетио на податак да је Краљево град који напредује што се најбоље огледа у податку о отварању две нове фабрике којима ће у песрпективи требати велики број радника. Списак студената који су остварили право на стипендију града Краљева биће достављен Министарству просвете, науке и технолошког развоја, сагласно Закону о ученичком и студентском стандарду којим је прописано да је корисник студентског кредита дужан да једнократно врати цео износ исплаћеног кредита ако истовремено користи кредит, или стипендију другог даваоца. Законом је прописано да право на студентску стипендију нема студент који је то право остварио у складу са одлуком надлежног органа јединице локалне самоуправе, а да ће онај за кога се утврди да је злоупотребом остварио право на студентску стипендију трајно изгубити право на њу. Прописано је и да право на стипендију за изузетно надарене студенте нема студент који је право на студентску стипендију, или кредит, остварио у складу са одлуком надлежног органа из буџета јединице локалне самоуправе, односно из буџета Републике Србије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

25

Дечји мајски ликовни салон

МАГАЗИН

23.5.2021.

СВЕЖИНА И НЕПОС

26

СРЕДНОСТ МАШТЕ

- Главна награда „Милорад Михајловић“ ученици петог разреда Основне школе „Светозар Марковић“ Маши Продановић за рад који се издвојио као најуспешнији аутентични ликовни доживљај приказаног мотива.

- Девет равноправних награда ученицама исте школе Милици Јевтић и Наталији Лучић, школе „4. краљевачки батаљон“ Ањи Сворцан, Александри Гојковић и Ини Зечевић, а Луки Ђорђевићу и Андрији Зубаку из школе „Димитрије Туцовић“, Матеји Радовићу „Свети Сава“ и Богдану Златићу из школе „Ђура Јакшић“ у Конареву. - Награда за најбољу селекцију ученичких радова додељена ликовном педагогу Душици Радосављевић Јованчевић, а за најуспешнију у области ликовног образовања Основној школи „Светозар Марковић“

27

Д

МАГАЗИН

23.5.2021.

ечји мајски ликовни салон представља најзначајнију и најстарију изложбу дечјег ликовног стваралаштва у Краљеву, а ове године се одржава четрдесет шести пут. Традиција је прошле године на кратко прекинута због пандемије корона вируса, баш као и у пролеће 1999. због агресије ваздушних снага северноатланске алијансе на Савезну Републику Југославију. Салон подразумева учешће ученика од петог до осмог разреда основих школа са територије града Краљева и такмичарског је карактера а награде се, сем ауторима, додељују и ликовним педагозима који су пратили њихов рад. Примарна селекција радова поверена је њима, а избор радова за излагање стручном жирију Народног музеја Краљево који

28

додељује награде за најбољу селекцију и најуспешнију школу у области ликовног образовања. Поред девет равноправних ауторима најкреативнијих и технички најуспешније изведених радова, посебно се додељује главна која, у част историчара уметности оснивача Дечјег мајског ликовног салона, носи име „Милорад Михаиловић“. У Народном музеју посебно истичу податак да значај Дечјег мајског ликовног салона није утемељен само у традицији, већ и у мисији ове установе у којој је један од најважнијих задатака неговање слободе изражавања, мишљења и креативности. Због тога се изложбе Салона приређују увек са истим циљем, да се укаже на значај ликовног образовања и истакне кључна улога коју тај наставни предмет има у

развоју деце. Дечји мајски ликовни салон је замишљен као манифестација која треба да афирмише резултате ноовоустановљених облика наставе, омогући продор савремених искустава и њихово прихватање и проверавање у школској пракси са циљем да се, јавним представљањем најуспешнијих радова насталих на школским часовима, адекватно вреднује ангажман и труд појединих ликовних педагога и препознају креативни потенцијали њихових ученика. Жири за избор и доделу награда састављен од историчара уметности, музејских педагога Јасмине Дражовић и Надице Лишанин и музејског саветника Сузане Новчић, није имао нимало лак задатак да, од двеста четрнаест

пристиглих радова из седам школа, за излагање изабере сто четрдесет девет. Приликом селекције радова за излагање и награде, осим идејног и креативног решења, одлука жирија је подразумевала оцену квалитета ликовних и формално техничких елемената. Главна награда припала је ученици петог разреда Основне школе „Светозар Марковић“ Маши Продановић за рад који се издвојио као најуспешнији аутентични ликовни доживљај приказаног мотива. У образложењу награде подсећа се да представа птице, композиционо и колористички уравнотежена, зрачи свежином и непосредношћу дечје маште а ликовни језик и елементи у потпуности задовољавају формално - техничке и естетске критеријуме.

29

30

МАГАЗИН 23.5.2021.

Девет равноправних награда додељено је ученицима исте школе Милици Јевтић и Наталији Лучић, Ањи Сворцан, Александри Гојковић и Ини Зечевићиз школе „4. краљевачки батаљон“, Луки Ђорђевићу и Андрији Зубаку из школе „Димитрије Туцовић“, Матеји Радовићу „Свети Сава“ и Богдану Златићу из школе „Ђура Јакшић“ у Конареву. Награда за најбољу селекцију ученичких радова додељена је ликовном педагогу Душици Радосављевић Јованчевић, а за најуспешнију у области ликовног образовања Основној школи „Светозар Марковић“. Ванредне околности условљене појавом епидемије корона вируса удаљиле су основце из школа и у значајној мери утицале на поремећај у реализацији наставих планова и програма, а то је основни разлог за одлуку да тема овогодишњег салона буде слободна. Упркос томе квалитет радова је, по уверењу чланова жирија, задржао висок ниво што сведочи да су се наставници, при одабиру за учешће на конкурсу, водили жељом да пошаљу ликовна остварења талентоване деце која имају одређену врсту жеље и воље да се озбиљније баве овом врстом изражавања па су ликовну технику вежбали на приватним часовима. Сличне тенденције присутне су последњих неколико година, а сведоче да се полазници приватних школа цртања и сликања значајно издвајају од деце која овај вид образовања савладавају у оквиру редовне наставе.

- Будући да се пропозицијама и концептом салона вреднује рад и труд наставника ликовне културе у оквиру школског плана и програма, активности које су имали да обрађују на часовима основа је на којој процењујемо колико су то на први начин успели да пренесу деци а да она, у техничком и ликовном смислу, остваре одређене успехе. Водимо рачуна да не одабирамо само природно талентовану децу која се едукују у приватној режији, већ да издвојимо и наградимо децу која су похађала искључиво часове у оквиру својих школа, али и наставнике који су

се потрудили да им пренесу више него други. Када ј у питању одређена тема у оквиру ње је лако одредити успешније радове јер, поред технике, гледамо креативност и аутентичан лични израз детета, да рад не буде копија или утицај који је понекад можда лош. У времену мултимедије и интернета десе се лоше ствари, па се трудимо да издвојимо радове који немају контакт са тим већ припадају искључиво унутрашњем свету детета, каже Надица Лишанин која се са Јасмином Дражовић потписује као аутор изложбе. Иако је тема слободна у радовима се уочавају сличности, јер потичу из онога што је током школске године предвиђено планом и програмом наставе, о чему сведоче теме које се обрађују у свим школама што пружа могућност да се упореде без обзира о ком се жанру ради. Карактеристично за овогодишњи Дечји мајски ликовни салон је нешто мањи број учесника него претходних година, па су до истека рока за слање пристигли радови из само седам основних школа са територије града Краљева. Разлог се, каже Лишанин, огледа у податку да је настава за ученике виших разреда основних школа организована на даљину што ограничава уметничку слободу, а ни сам мануелни поступак није могуће изводити у он-лајн формату. Као и сваке од претходних година награде су комплети прибора за сликање и цртање који се током школске године користе у настави на часовима ликовне културе. Ванредне околности утицале су да на отварању изложбе најбољих радова буде присутан ограничен број ђака из сваке од школа, па је места било само за ауторе награђених радова и њихове наставнике. Прилика да се увере у квалитет остварења са овогодишњег Дечјег мајског ликовног салона свима осталима пружа се до 10. јуна колико ће у просторијама Народног музеја бити постављена изложба. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

31

32

МАГАЗИН 23.5.2021.

Познати добитници престижних признања

КРАЉЕВЧАНИ БРИЉИРАЛИ У БЕОГРАДУ

- Четрнаеста по реду церемонија доделе признања „Дама и џентлмен 2021. године“ у ексклузивном простору Епик евент центра. - За разлику од претходних манифестација ове године, у складу са ограничењима које је наметнула епидемија корона вируса, организована у присуству знатно мањег броја званица. - Гламур видљив у сваком сегменту организације. - Краљевачки продуцент Дејан Пантић годинама уназад на високом професионалном нивоу окупља најистакнутије личности из свих сфера живота. - Промоција туристичке понуде Краљева и околине

33

МАГАЗИН

23.5.2021.

У

34

дружење грађана „Дете у срцу“ одавно је постало једно од најпознатијих у земљи о чему сведочи податак да је ове године још једном стало иза доделе признања истакнутим женама и мушкарцима из јавног, привредног и друштвеног живота под називом „Дама и џентлмен 2021. године“. Све популарнији краљевачки продуцент Дејан Пантић, успео је још једном да задиви посетиоце и медије на четрнаестој по реду церемонији доделе признања у ексклузивном простору Епик евент центра на отвореном. Манифестација на којој је годинама уназад знао да угости и по пет стотина званица са простора Балкана и једног дела Европе ове године је, у складу са ограничењима које је наметнула епидемија корона вируса, организована у присуству знатно мањег броја званица. Упркос томе одржан је висок ниво о чему сведочи гламур који је био видљив у сваком сегменту организације, а додатни импулс дале су му даме у елегантним тоалетама и фризурама креираним спевијално за ово вече. Посебан штимунг манифестацији су дали поп певачица Ивана Јордан и словеначки оперски певач Дамиано Рои који су присутнима поклонили избор најлепших песама из свог репертоара. Једна од добитница престижног признања „Дама године“ глумица Лидија Вукићевић, која је гледаоцима са простора бивше Југославије позната по улози Виолете Попадић у телевизијској серији „Бољи живот“, појавом и шармом је засениле све присутне на церемонији доделе коју је оценила чистом десетком. Уз захвалност организатору подсетила је да Пантић годинама уназад на високом професионалном нивоу окупља најистакнутије личности из свих сфера живота. Ретки су догађаји где смо уважени на начин како то Дејан као домаћин зна да покаже, па сам једва чекала тренутак да, због значаја догађаја, обучем ову предивну хаљину. Изузетно сам захвална на признању које ми је до-

дељено, истакла је Вукићевић и подсетила да жена која сама за себе каже да је дама, није ни близу даме. Похвалама организатору придружио се тренер фудбалера Црвене звезде, фудбалски интернационалац Дејан Станковић, који није крио задовољство што се нашао међу лауретима признања „Џентлмен године“. У обраћању присутнима више пута је имењака Пантића оценио једним од врхунских организатора дешавања који на посебан начин спаја људе и шири позитивну енергију. Награду му је уручила директорка Туристичке организације Краљево Ана Миросављевић која је искористила догађај да, у присуству представника туристичких организација из других градова, промовише туристичку понуду града и околине. Међу награђенима су министар без портфеља у Влади Републике Србије задужен за унапређење развоја недовољно развијених општина Новица Тончев, телевизијска водитељка Сања Маринковић, председник Мађарско-српске привредне коморе и компаније „Елзет“ Терек Ђерђ, писац бестселера „Грабљивица“ Симонида

Милојковић, певачица етно и духовне музике из Црне Горе Даница Црногорчевић, заменица директора Јавног предузећа „Србијагас“ Блаженка Мандић, сликарка етно мотива Оливера Лола Аџић, писац књиге Српско срце Јоханово, по којој се снима филм у холивудској продукцији, Веселин Џелетовић и члан Ротари клуба и хуманитарац Самир Ал Шалаби. Продуценти Данијел Ђокић и Никола Буровац добитници су посебног признања за најгледанију хумористичку серију „Три мушкарца и тетка“, која се тренутно емитује на ТВ Прва са плејадом глумаца попут Секе Сабљић, Петра Божовића, Милана Васића, Светлане Бојковић и других. Водитељи програма били су Вања Булић и Катарина Корша, а међу званицама су се и овога пута нашле многе личности из јавног, политичког и друштвеног живота Србије и региона. Општи утисак који су понели учесници догађаја сведочи да су Краљевчани бриљирали на догађају који је испратио велики број медија и који од 2019. године са правом носи титулу Бренд догађаја Србије. Т. Радовановић

35

36

МАГАЗИН 23.5.2021.

Хаџи Милена Ковачевић 1955 - 2021 У Краљеву је у шесдесет шестој години, после дуге и тешке болести, преминула сликарка и модна креаторка Хаџи Милена Марија Магдалена Ковачевић. Опроштај са њом прилика је за подсећање на реченицу изговорену у тренутку кад је прошле године схватила да ће, први пут после више од деценије, бити одложено великом броју Краљевчана познато дружење са пријатељима и креативцима свих врста из различитих области стваралаштва познато под именом „Масхарат“.

- Свима нама је само једно познато - извесност омеђености овоземаљског трајања“, изговорила је Милена и са сетом нагласила како је епидемија корона вируса обележила време маски које никада није (по)желела. Иако је суочавање са стварношћу, и свим што се под тим подразумева, за многе болан процес, Милена је била свесна тог у људима присутног погрешног схватања да ће све животне изазове „маскирани“ лакше поднети. Милена је рођена у Лазаревцу, одрасла у Краљеву, а у младости често походила постојбину свог оца Јужну Србију чију је мистику чврсто урезала у себе. Са седамнаест година је отпутовала у Немачку како би наставила школовање, али ју је жеља за усавршавањем одвела у Париз где је завршила приватну Академију „АБЦ“. Љубав према сликарству била је окидач да се упусти у посао галеристе и отвори сопствену галерију у немачком граду Гелзенкирхену. Амбијент галерије био јој је инспирација да настави дружење са светом моде, па је ту отворила школу моделинга. Током боравка у Немачкој дружила се са Ури Гелером, Давидом Коперфилдом и другим светски познатим илузионистима, што јој је омогућило да отвори врата многих европских аристократских породица. Дом у коме је живела у складном браку, пуном узајамног разумевања и уважавања, са супругом Браном, који су заједно звали „Магдала“, дванаест година заредом је био место одржавања „Масхарата“, дружења уметника и креативаца свих врста, као и љубитеља уметности. Милена је сахрањена у петак на Гробљу у Јарчујку.

37

38

МАГАЗИН 23.5.2021.

In memoriam: Хаџи Милена Ковачевић

- На више од тридесет шест експоната, и исто толико уметничких прича као психолошке студије лица са којим уметница разговара и тера посматраче на дијалог, преовладава својеврсни конгломерат материјала, боја и лица са којим ће током наредних месец дана бити у ситуацији да комуницирају они који сврате до Дома Војске Србије. - Немирни уметнички дух уметнице у слободном лутању помера границе реалног и виртуелног и сведочи да ни једном ни другоме нема граница. - Маска је тражење пута до слободе, да неко каже шта мисли, а да се сакрије. - Маске од гипса, порецелана, керамике на оригиналним материјалима из модних кућа Диор и Шанел, свили, другој тканини или тапети, као украсном елементу украшено цветним мотивима, чипкама и перлама. - Миленине маске сијају златом и сребром, а она поручује да је живот само један и да га треба одиграти у што више различитих улога

Фото: М. Радовановић

ГОВОР МАСКИ

39

23.5.2021.

МАГАЗИН

40

Л

иковни живот у Краљеву од ове недеље има нову димензију коју му даје најновија изложба Хаџи Милене Марије Магдалене Ковачевић названа „Говор маски“. Необична по садржају, уметнице у чијем је опусу дуго доминирао лирски замах на платнима и топлим акварелима, изложба доноси различите креације лица и маски. Више него бег из света који је окружује, и који импресијом треба да улепша тешке тренутке у животу, или тежња да се крене у тражењу новог лица у ружном наличју, то је уметничка загледаност која тражи дијалог са лицима у стварном и замишљеном уверењу и покушај да се дочара истинска лепота лица и неба које се нико никада није нагледао. Уметница је задржала све што је показала на претходној изложби, и није ништа изгубила од лиричности и уметности која ју је до сада одликовала. Загонетање са лицима која је окру-

жују посматрача доводи у дилему при комуникацији са лицима рађеним у необичној форми и материјалима необичним и неочекиваним за ову врсту уметности. Милена доноси уметничку енергију и уметничи немир који су врхунили под светлима европских велеграда, па се довољним чини покушај несвакидашњег у њеном сагледавању лица, покушај да у тим лицима свако огледне, открије наличје или проба да одгонетне трагање за правим лицем које може да мотивише, подржи, покрене у времену које је више невреме и које по некада тражи забрану читања или прочитавања лица.

- Можда је то стварна потреба за маском, да не бисмо били прочитани, а да је маска давни израз уметници то открива и каже да су народи били познати по маскенбалима, по томе што су маску ставили на себе да би сазнали оно што желе да кажу у такозваној сло-

боди. Ако не можемо рећи истину посегнимо за маском. Истина је важнија од свега, па нека извориште буде из душе, а нека је покрије маска само да допре до друге душе – изговорио је Радослав Премовић отварајући изложбу у холу испред велике сале Дома Војске Србије. На више од тридесет шест експоната, и исто толико уметничких прича као психолошке студије лица са којим уметница разговара и тера посматраче на дијалог, преовладава својеврсни конгломерат материјала, боја и лица са којим ће током наредних месец дана бити у ситуацији да комуницирају они који сврате до овог здања на Тргу Светог Саве. Немирни уметнички дух уметнице у слободном лутању помера границе реалног и виртуелног и сведочи да ни једном ни другоме нема граница. То је резултат духа донетог из далеког света транспонованог у уметничку запита-

ност куда и зашто баш туда иде. Зна она да су лица огледала душе, да све говоре и да је први комуникативни трен управо говор лица. Али, зна да и оно што би лице рекло у неком тренутку не сме увек да буде прочитано. Зато је маска тражење пута до слободе, да неко каже шта мисли, а да се сакрије. Колективна потреба да се нешто поручи прерасла је у максенбалове по којима се препознају многи народи, а маске користе да се нешто каже кроз различите форме.

- Уметница је загледана у људско лице као извор пројекције и самопројекције, а у простору и односима нуди своју студију о њему на различитим материјалима откривајући препознатљив уметнички рукопис, мајсторско умеће, савршену композицију, ликовност, загледаност у лепоту лица, у лиричност женског сензибилитета. Она је увек на путу трагања ка савршеној сфери лепоте и зна да је лепота свуда око

нас, у оку које гледа, али и пре свега у нама самима. Изложба је најмање заједнички садржалац загледаности у људско лице замењено уметничком транспозицијом у маске, из простог разлога да посетилац може свевремено да комуницира са лицем у његовом одгонетању. А маске су од гипса, порцелана, керамике на оригиналним материјалима из модних кућа Диор и Шанел, свили, другој тканини или тапети, као украсном елементу украшено цветним мотивима, чипкама и перлама – записао је Премовић у каталогу који прати ову по много чему необичну изложбу. Оно што је уметница хтела да поручи само се наслућује, а потврђује како у временском невремену ни лица не откључавају појединца до краја. Нису то само љуштуре преко којих се препознају и именују и под којима сакривени чекају некога или нешто да свет учине хуманијим, слободнијим и леп-

шим местом за живот. Због тога се изложба и сагледава као својеврсна иронија уметнице која је многе величне прочитала и као одраз у огледалу сместила у бајковиту шарену лажу коју живе далеко од разума. Милена се пажљиво кретала од лица до лица и из њиховог односа студиозно правила отиске у различитим материјалима заустављајући тренутке за вечност. Смена лепог и гротескног, топлог и хладног, ведрог и сетног у доживљају, запитаност, страх и зачуђеност на маскама, откривају сензибилитет душе уметнице, али и позивају на комуникацију у отуђеном свету.

- Маске показују мене, моју околину и наш град, све што смо преживљавали и преживљавамо, али у тим маскама има и много лепога. Ове тамне боје нису сурове, јер у митологији црна боја ипак значи неку заштиту. Ако смо црним платнима покривени лоша енергија не допире до нас, нити из нас

41

42

МАГАЗИН 23.5.2021.

може изаћи ни добра ни лоша. Тако је и са маскама, па то нису црна сурова лица, него неко ко је свео заштиту – каже Милена која ни овом приликом није успела да сакрије узбуђење и обузда емоције док извиру из ње као и из сваког од изложених експоната. Бројни су примери маски које, као уметничко надахнуће, примењено сликарство, креација ванвременске и ванпросторне имагинације, традиција у многим светским културама, представља туђе лице које се навлачи са жељом да се задржи одређена доза тајанствености. Осврт на историју потврђује да маске постоје од најдавнијих времена, а појављује се у многим древним културама. Појавни облици се разликују па се јављају као божанство, демон, или хералдички симбол. Маске су у старогрчком театру носили глумци, у неким конфесијама верници, носи се на карневалима и маскембаловима, док у уметничким правцима прошлог века постају интригантне и добијају нова филозофска и психолошка значења. Стручњаци оцењују да Миленине маске нису само потреба за скривањем или забавом јер говоре о игри која чини живот, слободи која пружа нови идентитет, извору и циљу креативности, тајанственим световима који се налазе иза огледала. У њима се измаштано и стварно преплићу у новим односима, а право лице и одраз у огледалу врло често мењају места и чине сирови свет подношљивим и мање сивим. Миленине маске сијају златом и сребром, а она поручује да је живот само један и да га треба одиграти у што више различитих улога. Уметница се потврђује као противник маскирања ради прикривања истине, јер њене маске говоре о немогућности скривања порока, оне не желе да се претворе у људе са хиљаду лица. Иако је у Краљево доспела непосредно по рођењу Милена је ту провела пуних седамнаест година пре него се запутила према Немачкој где наставља школовање и показује несумњиви таленат за сликарство. Најпре ради као фото лаборант, потом фотограф у вели-

ким лабораторијама Рабе и Ханза, а затим одлази у Париз на Уметничку АБЦ академију где стиче звање академског сликара које јој касније отвара свет моде и прилику да једно време ради као креатор. Љубав према сликарству била је одлучујућа за отварање сопствене галерије чији је амбијент био инспирација за наставак дружења са светом моде, јер је у галерији отворила и школу моделинга. Поред ових активности Милена постаје један од првих регистрованих екстра сеанса и регресотерапеута у Немачкој, а деловање у овој области развија у оквиру Академије за езотерију „Друга реалност“ где су њене технике медитације и регресивног вођења кроз време постале познате у светским круговима езотерије. Милена се среће и дружи са Ури Гелером, Давидом Коперфилдом и другим светским илузионистима, а то јој отвара врата многих европских аристократских породица. За сликарство је увек налазила довољно времена, снаге и инспирације, па је за тридесет три године активног бављења приредила двадесет самосталних хуманитарних изложби, а њена дела се налазе у преко тридесетак земаља широм света. За рад на овом пољу добила је бројна признања међу

којима посебно место заузимају државна признања Палестине и Руске Федерације. Њене слике настале у Гелзенкирхену красе домове многих познатих људи, бившег председника Савезне Републике Немачке Јоханеса Рауа, чувеног немачког глумца Саше Хена, илузиониста светског гласа из Лас Вегаса Зигфрида и Роја, видовњака и чаробњака Дејвида Коперфилда и Урија Гелера. Милена је излагала и на светским конгресима езотерије, којима присуствују и доказани научници и доктори медицине, одржала бројна предавања у више немачких градова. Излагала је у Гелзенкирхену, чији је музеј откупио једну њену слику, Франкфурту, Бохуму, Есену, Диселдорфу, Минхену, Берлину, Дортмунду, али и у Лас Вегасу, Луксембургу, Цириху, а ликовна публика је била у прилици да види њене слике и у Србији, у Краљеву, Пожеги, Матарушкој Бањи, Ковину… Члан је удружења ликовних уметника Владислав Маржик у Краљеву и Кунствереин Гелзенкирхен, а модне креације успешно је приказивала на ревијама у Европи и у Србији, највише у Краљеву. Т. Радовановић

43

23.5.2021.

МАГАЗИН

44

Милена Јовашевић

Седам деценија позоришног живота у Краљеву: Милена Јовашевић (1)

ПОЗОРИШТЕ КАО ЛЕК - Средња музичка школа добар начин да цео живот прође у весељу. - Популарност је само награда за рад у који мора да се уложи много труда. – После друге године прва улога у „Последња пловидба Риге од Фере“. - Све препреке током неколико кругова елиминација за избор глумаца у представи „Опомена - Зоран Ђинђић десет година касније“ успешно пребродиле две Краљевчанке, Милена Јовашевић и Лидија Цветић. – Мали број позоришта основни разлог за недовољно посла. - „Вина и пингвина“ прва представа на сцени Краљевачког позоришта. – Значајан наступ у представи „Пиџама за шесторо“ настале у копродукцији са Књажевско-српским театром из Крагујевца

45

МАГАЗИН

23.5.2021.

О

46

предељење за занимања која подразумевају појављивање пред публиком, а то је основа глумачког, најчешће су резултат жеље да се задовољи потреба која укључује напоре да се привуче што већа пажња. Највећи број оних који су учествовали у истраживању са циљем да се баци мало више светла на дешавања у оквиру краљевачке позоришне сцене потврђује да се та жеља јавља врло рано, најчешће у најранијем детињству. Да има и супротних примера доказује Милена Јовашевић која, након дипломирања на одсеку глуме Академије лепих уметности, потврђује да у детињству и није имала посебну жељу да буде у центру пажње. На период који многи оцењујући одлучујућим за будућу професионалну каријеру подсећају још повремени покушаји да се неко имитира, најчешће мајка која је за то пружала прилику кад се уморна врати са посла и омогући коришћење по којег детаља, ташне или минђуша. Интерсантним се чини сазнање да ни у таквим ситуацијама није било битно да ли то неко посматра или не. И ма колико такво понашање у појединим ситуацијама изазивало смех присутних обележило је период живота у коме је посебна пажња према окружењу подстакнута интересовањем и за најситније детаље. Шест година ниже музичке школе на одсеку за клавир резултат је жеље да крене стопама три године старије сестре Александре која је већ увелико савладала добар део нотног материјала писаног за флауту. У време кад је требало изабрати инструмент, а да то не буде флаута, највише проблема стварао је страх како ће, кад је тако велики и тежак, да носи клавир у школуи враћа га назад. Велики пех свих добрих ђака, а Милена је као вуковац важила за једног од најбољих у Основној школи „Ђура Јакшић“ у Конареву, по правилу представљају велике обавезе које поред њих стављају просветни радници. Једна од њих била је улога водитеља школских приредби што се из визуре младе глумице, иза које стоји низ значајних улога, не чини посебно значај-

ним. Значајнијим за даљу професионалну каријеру чини се интересовање за историјске филмове који су пленили пажњу богатством костима, иако нису подстицали жељу за бављење глумачким послом. Основношколски период је време кад се формирају интересовања, а велики број будућих глумаца прави прве кораке у овој области у оквиру различитих аматерских гупа или школа глуме каквих је све више и у Краљеву. Интересантним се чини податак да у Миленином случају ни овај вид ангажовања није привлачио посебну пажњу.

- Више сам се оријентисала на музичку школу, мада нисам желела да наставим средњу и поред очеве опаске како је то добар начин да ми цео живот прође у весељу. Нисам се нашла у томе, па сам све мање вежбала клавир за који и сада седнем тек по који пут. У трећој години друштвено-језичког смера Гимназије питали смо се шта би даље како бих на време почела да се спремам за факултет. Сестра је већ студирала права, па сам мислила да бих можда могла и ја, а уверење да целог живота нешто глумим, и да ми то добро иде, водило ка препоруци да упишем глуму. Чула сам је како разговара са татом и каже како треба да ме подржи у томе, а он се сложио. Већ сам чула да за упис треба веза, да су многи покушавали а нису успели што је изазивало тешку депресију, а ја нисам желела да у тим годинама доживим такав пораз. Иако су ми предлагали да покушам после треће године желела сам да завршим школу, да са друговима идем на екскурзију и матурско вече. Сматрала сам да је за мене још рано, али не и да пробам – сећа се Милена. Пријемни испит је прилика за потврду да је највећи број кандидата већ имао мање или веће глумачко искуство изграђивано у различитим позоришним дружинама и приватним школама глуме. У релативно кратком временском периоду пред пријемни испит Милена се одлучила за припреме током којих су значајне улоге оди-

грале редитељка Краљевачког позоришта Александра Ковачевић и глумица Ана Јеротијевић којој је био познат систем рада на Академији лепих уметности. Интересовање за позориште постојало је и раније, посебно током честих боравака у Београду и посета различитим представама које су остављале снажан у тисак и, каже Милена, деловале као лек. Иако је негде дубоко у малом мозгу постојала информација о глуми као интересантном занимању није било посебне жеље да она буде трајно опредељење. Тек по који пут појавила би се дилема како глумци успеју да савладају тако дуге и компликоване текстове, шта се дешава у случајевима кад погреше. Податак да нову класу на Академији лепих уметности узима Небојша Брадић, код кога је студије глуме већ завршила суграђанка Лидија Цветић, био је довољан за одлуку да покуша и поред уверења да би хендикеп могло да буде то што никада није била члан било какве позоришне дружине, нити узимала часове глуме. Први уписни рок је већ био завршен, а прилику за пријем на акдемију у другом месец дана касније тражило је десетак нових кандидата. Монолог Соње из „Ујка Вање“ Антона Павловича Чехова, сељанке из дечје представе „Ружно паче“ Дејана Алексића и „Доручак“ Жака Превера, уз неколио имитација различитих особа, заинтригирало је чланове жирија до мере да су истакли још неколико захтева.

- Иако је Брадић у то време био министар културе то код мене није изазивало никакав страх. Напротив, улио ми је поверење и сваки пут тако смирен позитивно деловао на мене. Без икакве треме сам урадила све што су тражили, а кад је све било завршено нисам могла да чекам сутрашњи дан и званичну објаву, па позовема академију да питам за резултате. Кад су ме обавестили да сам прошла била сам пресрећна као и сви моји код куће за које не знам ни да ли су очекивали тако нешто. Иако сам била одлучна да покушам без обзира на крајњи исход било би ми криво да нисам успела, ма-

47

48

МАГАЗИН 23.5.2021.

49

50

МАГАЗИН 23.5.2021.

да бих наставила школовање четвртом годином или пробала на некој другој академији. У сваком случају нисам желела да доживим пораз – одлучна је Милена. Иако је у јавности уврежен став како је Факултет драмских уметности најбољи ове врсте у земљи бројни примери потврђују да су за савлавање потребних вештина значајније личности које воде одређену класу. Податак да на овом факултету такву већ следеће преузима Влада Јевтовић ставио је пред Милену дилему да ли да после прве године студија крене из почетка, посебно након сазнања да је тип особе према каквима овај педагог гаји посебне симаптије. Уверење да би сигурно била примљена додатно је учвршћивано ни мао безначајним ставом да би студијама на терет државног у многоме растеретила породични буџет. При доношењу коначне одлуке, на коју родитељи нису желели да утичу, одлучујуће је деловало током године стечено искуство и одушевљење радом на Академији лепих уметности. Почетна ратоборност и нетрпељивост, без и мало толерантности према пропустима у раду колега, полако је попуштала док класа није постала права породица која је, сем оних из струке, усмеравана и на решавање значајних питања у животу. Посебно значајним у овом периоду чини се упознавање са комплетним током стварања позоришне представе у коме сваки од чинилаца, макар на први поглед мање важан и невидљив, доприноси коначом успеху. Искуство се стиче радом у позоришту, ток студија присуством на пробама других за шта се, поред Београдског драмског позоришта, посебно погодним показао Мадленијанум у коме је Небојша Брадић у то време режирао мјузикл Ребека.

- Позориште је моја највећа љубав, више него филм иако су нам од прве године говорили како је тешко време за младе глумце. Никад нисам замишљала себе као неку познату

глумицу, нити то тако доживљавала, зато што сам била свесна колико је тешко да нађем било какав посао и кад завршим академију. Професор нам је увек причао да је популарност само награда за рад у који треба да се уложи много труда, а да је оно што се види само врх леденог брега. Како се ближавао крај студија морали смо да размишљамо о томе да полако улазимо у посао, а прву улогу сам имала већ после друге године. Било је то више статирање у представи „Последња пловидба Риге од Фере“ у којој се појавило доста младих глумаца – каже Милена. Четврту годину студија обележио је кастинг за представу „Опомена Зоран Ђинђић десет година касније“ коју је припремао Бранислав Лечић. Све препреке током неколико кругова елиминација успешно су пребродиле две Краљевчанке, поред Милене и Лидија Цветић које су после месец и по дана припрема изашле на велику сцену Сава центра пред око три и по хиљаде посетилаца. Ма колико грандиозна чинила се мањом од оне у Краљевачком позоришту можда и због велике одговорности у настојању да се не изневери указано поверење. Као особа која је најбоље познавала могућности студената Небојша Брадић је за дипломску представу предложио текст Бертолда Брехта „Господар Пунтила и његов слуга Мати“ која је, и поред проблема током припрема, изведена на сцени Народног позоришта у јуну 2013. године кад је окончана једна фаза стварања нове генерације глумаца. Друга укључује мастер студије, а Милена се одлучила за Управљање у култури и медијима на Факултету за културу и медије као увод у докторске студије о којима, као начину за додатно усавршавање, и даље само размишља. Завшетак студија поклопио се са паузом у Краљевачком позоришту након знатних оштећења које је проузроковао земљотрес у новембру 2010. године кад је зграда затворена за употребу, јер није могла да обезебди довољан степен безбедности

за извођаче и посетиоце. Представе су у том периоду извођене на различитим сценама у земљи, а гостовања на београдским била прилика да се још за време студија погледапо која од њих. Ма колико да се завршетком студија стварају услови за почетак плодне каријере код највећегброја оних који је прижељкују присутан је страх од опасности да неће бити довољно посла. И док је међу онима који прате стање у овој обасти присутно уверење да је то последица хипепродукције глумаца Милена је уверена да је разлог премали број позоришта. Недовољно прилике да оно што су научили покажу на било којој од сцена повод је за покушај самоорганизовања у настојању да се направи представа, а кад једно такво при Студентском граду није дало очекиване резултате позив Александре Ковачевић за учешће у представи „Вина и пингвина“ био је одлучујући за повратак у Краљево. Улога није била претерано захтевна, а прилика се указала у тренутку кад Ана Јеротијевић више није била у могућности да учествује у тој представи.

- Добила сам улогу анђела у хору поред Биљане Талић и Горице Динуловић. Било је то више статирање него права глума, али сам поверном задатку приступила крајње озбиљно. Био је то мој први прави позоришни ангажман у Карљеву иако сам претходне године прихватила учешће у програму који је, под називом „Они људи“, припреман за извођење на Спомен гробљу поводом 14. октобра. Касније сам добила позив да дођем на кастинг за представу „Пиџама за шесторо“ коју је у копродукцији са Књажевско-српским театром из Крагујевца режирао Ненад Гвозденовић. Следећег дана су ми јавили да сам добила улогу старлете у представи по тексту који је за ову прилику адаптирала Горана Баланчевић – каже Милена. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

51

In memoriam: Миро Матовић (5)

МАГАЗИН

23.5.2021.

ПУТУЈУЋИ Ц

52

- Нова школска зграда у Богутовцу изграђена за само два месеца.

- Свечаност поводом почетка градње без знања мештана. - Изостала градња привредног објекта који би задржао младе у овом месту.

- Градња започела на месту некадашњег дома који није био оштећен до мере да, уз мала улагања, не би могао бити обновљен. - Због школске зграде мештани Богутовца остали без ветеринарске станице.

- Изненађење на дан планиран за свечаност поводом завршетка радова. - На свечаност без припремљене торте. - Председник Месне заједнице није сматрао потребним да се појави на свечаности зато што је школска зграда грађена уз подршку Социјалистичке партије Србије и Југословенске левице. - Није важно да ли је крава црна или бела, важно је да даје млеко

ЦИРКУС 4М

53

МАГАЗИН

23.5.2021.

Н

54

ајтеже последице континуиране активности авијације северноатланске алијансе на подручју краљевачке општине преживели су мештани Богутовца у коме је, поред привредне инфраструктуре и стамбених објеката, страдала и зграда основне школе. Престанак опасности од бомбардовања, након потписивања Кумановског споразума, добра је прилика да се отпочну радови на обнови земље након што се утврде размере катастрофе коју је доживела. У таквим околностима уобичајено је да места која су претрпела највећа разарања посете високи државни званичници, а на челу бројне делагације која је свратила и до Богутовца био је и председник владе Мирко Марјановић. Обичај је да се у оваквим ситуацијама приреди пригодан дочек, а да би први долазак високе делегације у ову средину прошао како доликује побринуо се председник општине др Љубиша Јовашевић. То је разлог због кога је, непосредно пред долазак високих званичника, стигао у

Богутовац како би проверио да није промакло нешто што би могло да изазове негативну реакцију. У друштву начелника Рашког округа Мила Корићанца, министра грађевине Драгослава Шумарца, директорке Дирекције за обнову земље Иванке Лалић и других високих личности Марјановић је стигао са жељом да се на лицу места увери у размере разарања. Као што то увек бива кад стигне делегација овог формата свако се труди да је прво одведе у своје двориште. Најжешћи противник да то буде стовариште Беопетрола и железничка станица и овом приликом је био богутовачки кафеџија Миро Матовић уверен да предност треба дати стамбеним објектима и, један по један, обићи сваки од њих.

- Долази Зоран Вукадиновић и каже понеси флашу ракије, долази Влада. Помислим да је то неки његов пријатељ, па му дам флашу ракије старе преко двадесет година. Одем доле а кад дође шеф полиције Раша Милијановић кажем, Рашо немојте да нас продате.

Био је ту начелник Секретаријата за унутрашње послове Мирко Рајичић и многи други, а из оних срушених кућа фаце као крапински људи. Обишли смо врло мали део подручја, уверили се какве су страхоте људи преживели и потврдили да се, ако се не испоштује договор који смо постигли, приступи тоталној блокади пута кроз Богутовац. Кажем председниче, ништа нисте видели ако не видите стару школу у којој налазимо сат чије су се казаљке зауставиле кад је зграду погодио пројектил. Испричам да је имала осам учионица и четири стотине ученика кад је Богутовац имао 1.750 становника. Он иде преко дворишта, тамо зјапи отвор, и док они људи гледају кажем да је једини кривац што је школа била оволика Миро Матовић. Мирко Марјановић каже, хоћу одмах ујутру извештај и једно сто радника и тако се направи школа - сећа се Матовић. Радови су почели изненађујуће брзо, нова школска зграда завршена за само два месеца, а дан почетка радова

био посебна прилика за свечаност на којој се очекивало присуство бројних званица са републичке и локалне политичке сцене. Две деценије касније Матовић сведочи да за то нису знали једино мештани Богутовца, чак ни он чија је кућа најближе месту одређеном за градњу објекта. Као и данас и тада је било уобичајено да на градилишту буде постављен велики билборд са сликом новог објекта који, каже Матовић, није одговарао стању на терену.

- Стиже путујући циркус 4М, Мирко Марјановић и Милутин Мркоњић, а пре њих један пано на коме су нацртане школа и ветеринарска станица. Људи стоје около, сви су дошли аутобусом и довезли ученике из Конарева а овде нико не зна да почињу радови и да то треба да се обележи. Кажем, господине Мркоњићу ово је фарса, ово је превара, лаж, пљачка, отимачина. Ово је последња локација коју смо чували да се направи неки погон како бисмо задржали младе људе у селу - била је Матовићева реакција на потврду Ми-

лутина Мркоњића да је коцка већ бачена и све одлучено. Незадовољство мештана Богутовца испровоцирано је сазнањем да ће нова школска зграда бити изграђена на локацији дома у овом месту који током НАТО бомбардовања и није претрпео оштећења која не би могла да се санирају мањим улагањима. Зграда им је била значајна због чињенице да је служила за окупљања мештана различитим поводима, било да су то зборови мештана, гостовања естрадних уметника или други. Значајним је оцењен и податак да је ту била и ветеринарска станица толико потребна сточарима овог краја. Да ће остати без ње било је јасно у тренутку потврде да за то нема довољно места јер је неко при пројектовању направио погрешну процену. У време док зграда сеоског дома још није била срушена истакнут је захтев да се у новој школској гради обезбеди простор за неке од потреба мештана које су овде задовољаване деценијама уназад, ако ништа друго

бар велика сала за скупове различите врсте. Да представници власти никад нису шкртарили кад су у питању обећања потврдило се и овога пута, а због искуства из многих других ситуација које је утицало на приличну дозу неповерења провејавала је нада да неће бити изиграни након толико патњи које су претрпели током НАТО агресије. Рушење сеоског дома посебно емотивно доживео је Миро Матовић, понајвише због сећања на време изградње кад је као пионир носио цреп којим је покриван. Чврсто уверење да су још једном преварени није могла значајније да ублажи ни чињеница да је нова школска зграда направљена у кратком року, а ново изненађење уследило је на дан планиран за свечаност каква приличи оваквом догађају. Да не може да протекне без помоћи успешног предузетникак каквим се безброј пута показао Матовић потвдило се у тренутку кад му је поручено да донесе нешто на свечаност.

- Отвара се школа, ја се договорим

55

56

МАГАЗИН 23.5.2021.

57

МАГАЗИН

23.5.2021.

са женом, обучем се свечано и пођем. Тамо гомила света, а не познајем никог. Нисам ни знао колико их је из државне безбедности и полиције док нису упитали има ли некога ко би правио проблеме. Кад сам поменуо како знам једног који ће сигурно са терасе да гађа камењем на питање ко је потврдим да сам ја. Жена се обукла свечано, понесемо гибаницу и торту, а кад видим који смрад пристиже схватим да ми ту није место и вратим се - признаје Матовић. Уобичајено је да свечаности овог типа буду обогаћене пригодним уметничким програмом, а организаторима се овом приликом учинило како би најпогоднији могла да буду у то време истакнути члан Југословенске левице, популарни глумац Десимир Станојевић и пас Сима из телевизијске серије „Срећни људи“. И док је део присутних био задовољан због прилике да уживо види популарно лице са телевизијских екрана Матовићу је то прилика да у своје списе уврсти цртицу о „пасјој представи“, Сими који је побрао апла-

58

узе а глумац дневнице. Колико су односи међу политичким странкама били заоштрени најбоље потврђује понашање њихових најистакнутијих представника у локалниј средини, овом приликом председника Месне заједнице Богутовац који, као члан Српског покрета обнове, није сматрао потребним да се појави на свечаности само због тога што је школска зграда грађена уз подршку Социјалистичке партије Србије и Југословенске левице. Понашање није наишло на одобравање мештана, али је било добро да га заједљиви Матовић осуди потврдом како није важно да ли је крава црна или бела, важно је да даје млеко. Колико год да је тема страховитих разарања била присутна у јавности током седамдесетосмодневних активности снага северноатланске алијансе интересовање за дешавања у овом делу света није могло у потпунсоти да престане након окончања ратних дејстава. О томе сведочи податак да су и у Богутовцу боравили чланови различитих тимова из Аустрије, Грчке, Руске Фе-

дерације, Швајцарске... Ниједан од њих није заобишао „Кафану код Мира“ чији је власник помно бележио бројне детаље значајне за новију историју овог краја. Као вредни хроничар, и добар познавалац дешавања у овом крају, био је добар водич многима од њих. Интересовали су се гости за различите ствари, а посебно интересовање привукао је мост на Пивници који се данима одупирао покушајима авијације да га онеспособи за саобраћај. Преживео је пет налета НАТО авијације док су у непосредној близини уништавани други објекти, а онда попустио пред шестим. Поред њега срушен је немачки бункер заостао из Другог светског рата, заједно са њим кућа једног од мештана запосленог на железници. Колико је агресор био киван на стотинак метара дугу металну конструкцију потрђује податак да напади нису престали ни кад је непобитно утврђено како је саобраћај преко њега немогућ.

- Ако су горе имали шта да ураде ово је чиста ратна перверзија, иживљавање. Један бомба којом је гађан про-

смртности у овим крајевима, а колико су и мештани у одређеним ситуацијама били неопрезни најбоље сведочи пример Мира Матовића који је обилазио сва места погођена различитим пројектилима и на њима сакупљао делове мотора на које је наилазио. Доказ да опасност од радијације није прошла мештани виде у огромној количини земље која је довучена од некуда и истоварена на простору складишта Беопетрола између магистралног пута и пруге. Ту је провела пуне две године током којих су долазиле различите комисије и на том простору вршиле различита мерења. Сва места на која су падале бомбе обишли су и запослени у Институту Винча, а податак да сумња у постојање радијације није отклоњена главни је разлог огорчености поступцима представника тадашњих власти. Највећа неправда је ипак, подсећа Матовић, учињена према корисницима два стана у згради порушене школске зграде којима штета никад није надокнађена, као ни запосленима на железници. Нису помогле ни молбе ни

интервенције Мира Матовића који верује да ни многе друге ствари не би биле урађене да се није толико залагао. Са осамдесет година више нема превелике жеље, ни са ким, да се бори са ветрењачама а добра потврда бесперспективности овог краја огледа се у ставу да нема млађих који би са истим жаром наставили оно што је чинио годинама. Нису то ни његови унуци чију перспективу види далеко од земље у којој, каже, и даље владају пљачка и отимачина. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

машила је циљ, прешла преко каменог моста и пре него што се забила у земљу прелетела преко дрвореда дугог сто педесет метара који је у горњем делу потпуно изгорео. У иностраним делегацијама које су долазиле било је највише шпијуна који су посебну пажњу посвећивали детаљима, а чак и на порушеном мосту пажљиво загледали све делове да би видели чиме је то учињено. Једна међународна комисија утврдила је како у Богутовцу недостаје 565 тона нафте о чему сведочи записник који је саставила. Истраживање је финанисирала Швајцарска а нико никада није објавио резултате, тако да су подаци скривени од јавности - прича Матовић. Више од нафте мештане Богутовца је интересовало које су врсте пројектила коришћене и да ли је околина места озрачена. И то су проверавале различите комисије, а како никада нису објављени резултати и даље је присутна сумња у коришћење убојних средстава са осиромашеним уранијумом. Додатно их подгревају подаци о повећаној

59

МАГАЗИН

23.5.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

60

Из Мињине кухињице

СУЛТАН ТОРТИЦЕ Потребно: За пуслице: Др Еткер Пуслица 75 мл воде

За подлогу од кекса: 250 г млевеног кекса 100 г путера 100 г шећера у праху 120 мл сока од поморанџе (цеђеног) За фил: 1 кесица Др Етекер Фила за торту укуса чоколада 300 мл млека За декорацију: 30 г чоколаде рибизле

Припрема: Пуслице: У суд сипајте 75 мл воде и додајте садржај из кесице за припрему пуслица. Миксером мутите пола минута минималном брзином, а затим наставите мућење око 3 минута максималном брзином. Загрејте рерну на 150°Ц. Одговарајући плех обложите папи-

ром за печење. Од припремљене смесе помоћу посластичарске кесе са Султан наставком обликујте пуслице. Плех ставите у доњу трећину рерне, смањите температуру на 100°Ц, сушите 60 минута. Након тога рерну искључите, врата делимично отворите и након 15 минута плех извадите из рерне.

Подлога од кекса: У суд сипајте путер и шећер у праху. Миксером умутите. Додајте млевени кекс, промешајте и додајте сок од поморанџе. Све промешајте да се смеса уједначи. Сипајте на папир за печење и изравнајте на 1 цм дебљине. Округлим секачем, пречника као Султан пуслице, вадите кругове. Ставите на тацну и пребаците у фрижидер да се охладе док припремате фил.

Фил: У суд сипајте 300 мл хладног млека из фрижидера и додајте садржај кесице фила за торту са укусом чоколаде. Миксером мутите пола минута минималном брзином, а затим наставите мућење око 3 минута максималном брзином. Уз помоћ посластичарске кесе и звездастог наставка нанесите фил преко подлоге од кекса. Преко фила ставите Султан пуслицу, прелијте истопљеном чоколадом и украсите рибизлама.

61

На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН

23.5.2021.

Жив човек

62

„Жив човек“ је емотивна прича о животу који живимо и животу који смо желели да живимо, о последицама грешака које сваки живот са собом носи, прича о слободи, љубави, породици и спокоју. Београдски рокер, и некадашњи члан култног бенда „Синови“, Игор Ђелић-Ђела живи са супругом Сунчицом и доста проблема, али и много година проведених заједно. У хаосу свакодневнице, услед жениног узнемирујућег признања и новости које му приређује кћерка тинејџерка, Ђела схвата како жели да промени живот па одлучује да почне све испочетка, можда и покуша да исправи неке грешке из прошлости. Међутим, нижу се непредвиђени догађаји који га одводе у другом правцу. Комедију у 2Д формату, чије трајање за два минута премашује сат и по, Олег Новковић је режирао по сценарију Милене Марковић а водеће улоге тумаче Никола Ђуричко, Јана Бјелица и Марта Бјелица. Филм се приказује до 26. маја у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Крудс: Ново доба Свету је 2013. године представљена прва породица праисторије, Крудси. Ова комедија, номинована за Оскара, прича о суочавању једног клана са светом који се мења. Био је то ванвременски подсетник на важност породице и то колико смо мало еволуирали. Николас Кејџ, Ема Стоун, Рајан Рејнолдс, Кетрин Кинир, Кларк Дјук, уз Лесли Ман и Питера Динклиџа, придружују се породици Крудс како би се суочили с највећом претњом откад су напустили пећину, а то је друга породица. Породична авантура у 2Д формату, синхронизована на српски језик, траје деведесет пет минута а настала је према сценарију Кевина и Дега Хејгмена. Режију потписује Џоел Крафорд, а у верзији на српском језику улоге тумаче Срђан Тимаров, Паулина Манов, Ђурђина Радић и Сергеј Булатовић. Филм се приказује од 27. маја до 2. јула, а пројекције почињу у 18 сати.

Лихвар

Мундир је зеленаш, бивши боксер који се увек држи кодекса: нико му никада не остаје дужан и никоме није дужан. Један дан у животу зеленаша у малом граду у Србији, коме се живот окреће наглавачке због глупости у тренутку када је био на корак до сна, и једна несмотреност доводе га у проблем са полицијом и криминалцима. Мундир успева да постигне скоро све ствари које је планирао тога дана, али да ли је можда нешто пропустио? Да ли је оставио неки траг? Крими драма у 2Д формату траје тачно сат и по, настала је по сценарију Страхиње Маџаревића и режији Немање Ћеранића, а главне улоге тумаче Младен Андрејевић, Страхиња Блажић и Стефан Бундало. Филм је на репертоару биоскопа од 27. маја до 2. јула, а пројекције почињу у 20 сати.

63

МАГАЗИН

23.5.2021.

Филмови које смо гледали - 1965.

64

65

Наставља се српска халабука! Вођство срећно, народ нека – кука!

МАГАЗИН

23.5.2021.

Европа, не прекраја само историју; Србима кроји – злу судбину!

66

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Никада нам в обогатиле с

вође, овакве нису биле; се, па још и осилиле!

„Србијицу” неће моћи спасти, било која коалиција власти!

67

23.5.2021.

МАГАЗИН

68

Акција Спортског савеза Србије и МУП-а

СПОРТ У ПОЛИЦИЈИ - До 1. јуна квакификациона такмичења у фудбалу, кошарци, одбојци, атлетским дисциплинама и рвању. - На спортским теренима припадници полиције и ватрогасно спасилачких јединица из Краљева, Врњачке Бање и Рашке. - Регионално такмичење 3. јула у Краљеву, државно првенство половином септембра у Врњачкој Бањи

С

портски савеза Србије је, у сарадњи са Министарством унутрашњих послова, осмислио акцију која има за циљ покретање спорта у полицији. Акција је покренута на ини-

цијативу министра унутрашњих послова који је проценио значај пројекта чији је циљ да полиција буде више заступљена у спорту. У оквиру пилот пројекта квалификациона такмичења

ће се до 1. јуна одвијати у више дисциплина, фудбалу, кошарци, одбојци, атлетским дисциплинама и рвању. Након два дана надметања прве полицијске игре у оквиру манифеста-

ције назване „Спорт у полицији“ окончане су и у Краљеву где су се надметале екипе и појединци са територије коју обухвата подручна Полицијска управа Краљево, а на више борилишта спортско умеће настојали су да покажу припадници полиције из Краљева, Врњачке Бање, Рашке и са Копаоника, али Одреда Жандармерије и Ватрогасно - спасилачке јединице. Иако су припадници полиције показало веће интересовање за колективне спортове значајни резултати су остварени у више атлетских дисциплина, али и рвању у тежинским категоријама до седамдесет, осамдесет, деведесет и сто килограма. Колико је фудбал популаран међу припадницима полиције најбоље сведочи податак да се за турнир пријавило чак десет екипа, а квалитет показане игре поја-

чава уверење о потреби промене система такмичења наредних година. Елиминациони систем показао је све своје мане, а због жеље да турнир потраје дуже повод је за размишљање о разврставању екипа у две групе и такмичење по бод систему до финала у коме би одмериле снаге првопласиране екипе. Иако и учесници и организатори потврђују задовољство да такмичење не буде масовније одлучујуће су утицале пропозиције по коме је свако од учесника могао да се пријави за наступ у само једном спорту. Након елиминационих такмичења победнике у појединим спортовима очекује регионално такмичење које ће за припаднике полицијских управа из суседних градова бити одржано у Краљеву. За почетак је одређен 3. јул, а организатори наја-

вљују посебно интересантна атлетска такмичења на реновираном стадиону поред Ибра. Након што буду окончана регионална такмичења екипе које се буду квалификовале за национално првенство одмериће снаге у Врњачкој Бањи средином септембра. О сарадњи са припадницима полиције сведочи период једномесечних припрема за такмичње на теренима Спортског центра „Ибар“, које су потврдиле жељу чувара реда за дружење кроз спорт. У Полицијској управи Краљево сведоче да је прва година такмичења показала извесне недостатке, а организатори обећавају да до наредне отклоне што више њих како би игре биле атрактивније и квалитетније. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

69

70

МАГАЗИН 23.5.2021.

ИМТ - Слога 6:1

71

МАГАЗИН

23.5.2021.

ТСЦ - Кикер 3:3

72

73

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 23. ДО 29. МАЈА

МАГАЗИН

23.5.2021.

23. мај

74

1430 — Јованка Орлеанка заробљена и предата Енглезима, који су је потом извели на црквени суд и 1431. осудили на смрт и спалили на ломачи.

1498 — На ломачи спаљен италијански доминикански калуђер Ђироламо Савонарола, политички и верски реформатор у Фиренци.

1514 — У Мађарској почела сељачка буна под вођством племића Ђерђа Доже. Четири месеца касније устанак угушен, Дожа убијен.

1526 — Папа Климент VII приступио Светој лиги Француске, Венеције и Милана против римско-немачког цара Карла V. 1533 — Кентерберијски надбискуп Томас Кренмер објавио да је поништен брак краља Хенрија VIII с Катарином Арагонском и да је његово венчање са Аном Болен легално.

1618 — Чешки протестанти су избацили кроз прозор Прашке градске већнице намеснике хабзбуршког цара Фердинанда II. 1706 — Битка код Рамија током Рата за шпанско наслеђе.

1915 — Италија објавила рат Аустроугарској, напуштајући неутралност у Првом светском рату.

1920 — Основана Комунистичка партија Индонезије, прва таква политичка организација у Азији.

1934 — У Луизијани у окршају с полицијом убијени су Бони Паркер и Клајд Бароу.

1939 — Парламент Велике Британије усвојио план о стварању независне палестинске државе до 1949, а у којој би заједно живели Арапи и Јевреји.

1945 — Немачки нацистички лидер и шеф СС-а Хајнрих Химлер извршио

самоубиство дан пошто су га Британци заробили. Ухапшен Хитлеров наследник, адмирал Карл Дениц.

1949 — Основана Савезна Република Немачка, с Боном као главним градом.

1967 — Египат је затворио Тирански теснац и блокирао луку Еилат на северном крају Акапског залива за израелске бродове.

1971 — У земљотресу који је разорио град Бингол у источној Турској погинуло најмање 1.000 људи.

1977 — Отворен Музеј афричке уметности (Београд) 1994 — Кандидат демохришћана Роман Херцог постао председник Немачке.

1997 — Председничке изборе у Ирану добио предводник умерене политичке струје Мохамад Хатами.

1999 — Кандидат Социјалдемократске партије Јоханес Рау изабран за председника Немачке. Авиони НАТО „графитним“ бомбама изазвали нестанак струје у готово целој Србији.

2002 — У таласу врућина у Индији умрло 1.030 људи, највише у јужној држави Андра Прадеш. Температура достигла рекордних 51 степен Целзијуса.

2007 — Оливер Дулић из Демократске странке изабран за председника Народне скупштине Србије.

2008 — У Бразилији је, договором 12 држава Јужне Америке, успостављена Унија јужноамеричких нација.

24. мај 1689 — Ступио је на снагу акт о толеранцији у Енглеској, којим је под извесним условима гарантована слобода исповедања вере нонконформистима, али су католици намерно изоставље-

ни.

1822 — Трупе под командом Антонија Хосеа де Сукреа потукле Шпанце у бици код Пичинче.

1844 — Проналазач телеграфа Семјуел Морзе послао прву телеграфску поруку на удаљеност од 65 km, из Вашингтона у Балтимор. Порука гласила: „Шта је то Бог урадио?“.

1883 — Отворен Бруклински мост који је повезао Менхетн с Бруклином у Њујорку.

1926 — Отворена Универзитетска библиотека у Београду. Прва зграда у Србији направљена наменски за библиотеку, изграђена уз помоћ Карне-

гијеве задужбине. Назив Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ добила 1946.

1941 — Немачки ратни брод „Бизмарк“ у Другом светском рату потопио британску крстарицу „Худ“ при чему је од 1.422 морнара су преживела три.

1964 — У тучи на фудбалској утакмици у престоници Перуа, Лими, изазваној одлуком судије да поништи гол домаће екипе, погинуло више од 300 људи.

1968 — Током студентских демонстрација у Француској председник Шарл де Гол предложио референдум. Побуњени студенти запалили Париску берзу.

1970 — На полуострву Кола почело је бушење Колске супердубоке бушотине, која је са крајњом дубином од 12.262 m постала најдубља рупа икада избушена и најнижа вештачка тачка на Зељми.

1981 — Председник Еквадора Хаи-

ме Ролдос Агилера и седам људи погинуло када је у авиону експлодирала подметнута бомба.

1982 — У Иранско-ирачком рату иранске трупе вратиле контролу над Корамшаром, који су Ирачани држали 20 месеци.

1992 — Кандидат конзервативаца Томас Клестил изабран за председника Аустрије уместо Курта Валдхајма. Косовски Албанци одржали прве паралелне опште изборе. Власти у Србији изборе прогласиле нелегалним, али их нису ометале.

1993 — Еритреја је стекла независност од Етиопије после 30 година рата. На Тибету избиле жестоке демонстрације против кинеских власти.

1994 — У јурњави муслиманских ходочасника у Меки у Саудијској Арабији погинуло 270 људи.

2000 — Израел после 22 године повукао трупе из окупационе зоне од 15 km у граничном подручју с Либаном. Мировне трупе Уједињених нација ушле у то подручје 28. јула. Хрватска постала 26. чланица Партнерства за мир. Апелациони суд у Сантјагу укинуо имунитет бившем чилеанском диктатору, генералу Аугусту Пиночеу, чиме је омогућено да му се суди за кршење људских права за време његове владавине.

2001 — Двадесет троје људи погинуло и више од 300 повређено када се урушила свадбена сала у Јерусалиму.

2002 — Председници САД и Русије Џорџ Буш и Владимир Путин потписали уговор о смањењу нуклеарног наоружања за две трећине у наредних 10 година.

2004 — Ђаци из Крагујевца допутовали у Сарајево, у Босни и Херцеговини, у прву екскурзију из Србије после 14 година.

25. мај 1787 — Под председништвом Џорџа Вашингтона, у Филаделфији је почела с радом уставна конвенција. Нацрт устава прве модерне демократске државе у свету, САД, усвојен је 17. сеп-

тембра, након готово четири месеца расправљања.

1810 — У Рио де ла Плати у Аргентини почела побуна против шпанског колонијалног режима, а власт је преузела привремена влада. Тај дан се прославља као Дан независности Аргентине, мада је независност формално проглашена у јулу 1816.

1840 — У Србији уведен јавни поштански саобраћај отварањем прве поште у Београду, у згради на Калемегдану. Пошта је из Београда у друга места у земљи отпремана средом и суботом.

1895 — Британски писац Оскар Вајлд осуђен на две године робије због хомосексуалности.

1911 — Председник Мексика Порфирио Дијаз поднео је оставку после победе револуционарних снага над трупама владе у грађанском рату.

1915 — Завршена битка за град Ипр у Првом светском рату у којој је било 105.000 погинулих и рањених, а током које су Немци први пут употребили отровни гас који је по том граду добио назив иперит.

1923 — Велика Британија признала независност Трансјорданије под емиром Абдулахом. Истог дана 1946. новим споразумом је признат суверенитет те блискоисточне државе назване Јордан са Абдулахом као краљем.

1929 — У Народном позоришту у Београду изведена је премијера „Госпође министарке“ Бранислава Нушића. Редитељ је био Витомир Богић, а сценограф Ананије Вербицки. Насловну улогу тумачила је Жанка Стокић, којој је Нушић унапред наменио улогу.

1944 — Немци су у Другом светском рату почели ваздушни десант на Дрвар где је био смештен Врховни штаб југословенских партизана.

1960 — Током кинеско-непалских препирки око границе на Монт Евересту, Кинези су стигли на северну страну врха и поставили кинеску заставу и бисту Мао Цедунга.

1961 — Британски адвокат Питер Бененсон основао у Лондону Организацију за људска права Амнести интернешенел.

75

23.5.2021.

МАГАЗИН

76

1963 — Самит афричких држава у Адис Абеби је окончан споразумом о оснивању Организације афричког јединства.

1969 — У Судану је државним ударом власт преузео пуковник Џафар Мохамед ел Нумејри.

1979 — Одмах након полетања са чикашког аеродрома, срушио се амерички авион “DC-10” пошто му је претходно отпао један мотор. Погинуло је свих 273 путника и чланова посаде.

1983 — У пожарима који су захватили три брода на реци Нил у јужном Египту погинуло је више од 300 људи.

1991 — Завршена је дводневна акција током које су Израелци „ваздушним мостом“ пребацили 15.000 етиопских Јевреја из Адис Абебе у Израел.

1992 — Оскар Луиђи Скалфаро постао председник Италије.

1993 — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију 827 о оснивању Међународног суда за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије са седиштем у Хагу. То је био први такав суд после судова у Нирнбергу (1945— 46) и Токију (1946—48). Године 1994. основан је и Међународни кривични суд за Руанду са седиштем у танзанијском граду Аруши.

1994 — Руски књижевник Александар Солжењицин вратио се у Русију након 20 година изгнанства.

1995 — Авијација НАТО-а, у рату у БиХ, бомбардовала је складиште муниције Војске Републике Српске код Пала. Срби су одговорили узимањем за таоце 377 припадника мировних снага УН. Последњи таоци пуштени су 18. јуна. Масакр на Тузланској капији. У експлозији гранате на централном тргу у Тузли 71 особа је погинула, а 108 рањено.

1996 — Бивши бугарски цар Симеон II вратио се у земљу након 50-огодишњег егзила.

1997 — Војним ударом збачена је цивилна влада у Сијера Леонеу, а председник Ахмад Теџан Кабах принуђен је да напусти земљу.

2001 — Десет година након распада СФР Југославије, представници но-

вонасталих држава парафирали су у Бечу Споразум о подели имовине бивше заједничке земље. Американац Ерик Вајхенмајер прва је слепа особа која је освојила Монт Еверст, на који се попео заједно са Шерманом Булом, 64-годишњим лекаром, који је тако постао најстарија особа која је освојила овај врх.

2002 — У паду авиона кинеске авио-компаније „Чајна ерлајнс“ у море у тајванском заливу, погинуло је 225 путника и чланова посаде.

2004 — Шеф УНМИК-а Хари Холкери поднео је оставку из здравствених разлога, три месеца пре истека мандата.

26. мај 1521 — Римско-немачки цар Карло V, као извршилац папске екскомуникације, донео је Вормски едикт којим су Мартин Лутер, оснивач протестантизма у Немачкој и његови следбеници прогнани из земље.

1659 — Аурангзеб, велики могул Индије званично је ступио на престо који је узурпирао збацивши оца и смакнувши браћу.

1805 — Наполеон Бонапарта крунисан за краља Италије у Миланској катедрали.

1851 — У Лондону почео први модерни међународни шаховски турнир, који је 15. јула, у конкуренцији 16 играча, завршен тријумфом немачког мајстора Адолфа Андерсена.

1865 — Предајом генерала Кирбија Смита у Шривпорту у Луизијани, престао је последњи оружани отпор јужњачке војске у Америчком грађанском рату, месец и по дана пошто је Конфедерација потписала капитулацију.

1868 — Обешен ирски националиста Мајкл Барет због бомбашког напада у Лондону. То је било последње јавно смакнуће у Енглеској.

1896 — Николај II Романов крунисан је за цара Русије.

1905 — Основано Удружење књижевника Србије 1923 — Одржана је прва мотоциклистичка трка „24 часа Ле Мана“.

1940 — Почела Операција Динамо, масовна евакуација снага Британског експедиционог корпуса и француских јединица преко Ламанша, за време битке за Денкерк током Другог светског рата.

1942 — У Лондону потписан британско-совјетски споразум о пуној сарадњи двеју земаља у Другом светском рату и после окончања рата.

1955 — У Београд допутовала делегација Совјетског Савеза на челу са првим секретаром ЦК КПСС Никитом Хрушчовим. Након 1948. била је то пр-

ва званична посета представника Совјетског Савеза Југославији. На крају разговора потписана је Београдска декларација, којом су нормализовани међудржавни односи.

1966 — Британска Гијана је постала независна држава у оквиру Британског комонвелта.

1972 — У Москви је потписан први споразум СССР и САД о ограничењу стратегијског нуклеарног наоружања (САЛТ 1).

1986 — Европска заједница је усвојила европску заставу.

1991 — Звијад Гамсахурдија је изабран за председника Грузије. Аустријски путнички авион „Боинг 767“, компаније бившег аутомобилског аса Никија Лауде, пао је око 160 km северно од Бангкока. Погинуло је свих 223 путника и чланова посаде. Међу погинулим су била и тројица Југословена.

1997 — Аустралијски премијер Џон Хауард извинио се десетинама хиљада Абориџина који су у прошлости, због спровођења политике асимилације на силу узети од њихов родитеља.

1998 — Упркос противљењу професора и студената, Скупштина Србије усвојила је Закон о универзитету којим је влада Србије овлашћена да поставља ректора, декане, универзитетске и факултетске управне и надзорне одборе. Полиција је брутално растерала студенте и професоре који су због тога протестовали испред зграде Скупштине. У наредне две године 180 професора напустило је Београдски универзитет.

2001 — Организацију афричког јединства (ОАЈ) је након 38 година постојања заменила Афричка унија. Промена је извршена у циљу политичке и економске интеграције 53 афричке државе чланице, а по угледу на Европску унију.

2002 — Француско-пољски режисер, Роман Полански, освојио је Златну палму на филмском фестивалу у Кану за филм „Пијаниста“.

2003 — У авионској несрећи украјинског авиона типа Јак-42 у близини Црног мора, код града Трабзона, погинула су 62 припадника шпанских мировних трупа, који су се враћали из Авганистана и 13 чланова посаде.

2011 — Ухапшен Ратко Младић у Лазареву, у близини Зрењанина.

27. мај 1358 — Угарски краљ Лудовик I уручио је граду Дубровнику Вишеградску повељу којом је Дубровачка комуна добила самоуправу, уз обавезу плаћања годишњег данка и пружања поморске помоћи новом господару.

1679 — Енглески парламент усво-

јио је „Habeas corpus“, закон који штити грађане од незаконитог хапшења и утамничења. Основни принципи тог закона уграђени су касније у устав САД.

1703 — Руски цар Петар Велики основао је нову престоницу Русије на ушћу реке Неве у Балтичко море, Санкт Петербург (од 1924. Лењинград, од 1991. поново Санкт Петербург). Главни град Русије био је до 1918.

1806 — Француска војска је ушла у Дубровник, чиме је Дубровачка република изгубила вишевековну независност.

1860 — Ђузепе Гарибалди, у походу за уједињење Италије, заузео је Палермо на Сицилији.

1905 — У Руско-јапанском рату, руска флота доживела је тежак пораз у бици код Цушиме изгубивши 26 од 45 бродова.

1937 — У Сан Франциску је пуштен у саобраћај „Голден гејт“, један од највећих мостова у свету.

1941 — Британска морнарица је потопила у Другом светском рату немачки бојни брод “Бизмарк”, при чему је погинуло је 2.300 људи.

1942 — У окупираној Чешкој смртно је рањен шеф Рајхсзихерхајтсхауптамтa Рајнхард Хајдрих.

1960 — У Турској је војним ударом оборена влада Аднана Мендереса, а власт је преузео Комитет националног јединства са генералом Кемалом Гирселом на челу.

1988 — Сиријске трупе ушле су у јужна предграђа Бејрута и окончале тронедељене уличне борбе између ривалских муслиманских шиитских милиција.

1992 — У реду за хлеб у центру Сарајева од експлозије гранате 16 особа је погинуло, а 144 су рањене. Види Масакри на Маркалама Основано Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске 1993 — У експлозији аутомобилабомбе испред галерије Уфици у Фиренци петоро људи је погинуло, а колекција галерије озбиљно је оштећена.

1997 — НАТО и Русија потписали су

77

23.5.2021.

„Оснивачки акт о међусобној сарадњи“, којим је формиран заједнички Стални савет НАТО-Русија за консултације о европској безбедности. Шефови дипломатија Хрватске и СР Југославије Мате Гранић и Милан Милутиновић потписали су у Загребу конзуларну конвенцију којом се уређује статус дипломатских представништва.

1999 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио је председника СР Југославије Слободана Милошевића и још четворицу највиших функционера Југославије и Србије за злочине против човечности и ратне злочине почињене на Косову.

2000.. - ВК Бечеј постао клупски првак Европе у ватерполу победом над ХАВК Младости са 11:8 на Фајнал фору у Бечеју 2001 — У Јапану је одржан први референдум на тему енергетике. Становници села Карива, у коме се налази највећа нуклеарна електрана на свету, изјаснили су се против коришћења рециклираног плутонијума у њеним постројењима.

2003 — Председник Перуа Алехандро Толедо увео је 30-дневно ванредно стање, због серије штрајкова и демонстрација широм земље, које је покренуо синдикат учитеља штрајком 12. маја.

2004 — Српски бизнисмен Богољуб Карић регистровао је у Београду странку Покрет „Снага Србије“ и постао њен председник.

МАГАЗИН

28. мај

78

585. п. н. е. — Помрачење Сунца је прекинуло битку код Халиса између лидијског краља Алијата II и медијског краља Кијаксара.

1522 — Турци заузели утврђени град Книн и прогласили га седиштем Личког санџака.

1812 — Османско царство и Руска Империја потписале су Букурешки мир којим је окончан Руско-турски рат.

1834 — У Кнежевини Србији уведен српски језик као службени у преписци с турским властима, која је дотад вођена искључиво на турском језику.

1905 — Окончана је битка код Цу-

шиме у којој је Јапанска царска морнарица адмирала Хејхачира Тогоа уништила руску Балтичку флоту.

1934 — Канађанка Олива Дион је у Календеру у канадској држави Онтарио родила пет девојчица, названих „Дионове петорке“, прве петорке у свету за које се зна да су преживеле.

1937 — Невил Чемберлен је после повлачења Стенлија Болдвина постао премијер Велике Британије.

1940 — Белгијски краљ Леополд III је у Другом светском рату потписао капитулацију; истог дана почела је евакуација поражених савезничих снага из француске луке Денкерк у Другом светском рату којом је до 2. јуна спашено 224.585 британских и 112.546 француских и белгијских војника.

1961 — Укинут „Оријент-експрес“, воз који је 78 година саобраћао на линији Париз-Истанбул.

1971 — СССР лансирао космички брод у правцу Марса.

1976 — СССР и САД потписали су уговор о ограничењу подземних нуклеарних проба. Пуштена у редован саобраћај железничка пруга Београд-Бар, која је, с прекидима, грађена 24 године.

1982 — Папа Јован Павле II стигао у Велику Британију, у прву посету римокатоличког папе тој земљи од 1531. године.

1986 — Двојица совјетских космонаута изашли су из орбиталне станице „Саљут 7“ и провела око четири часа у „космичкој шетњи“.

1987 — Деветнаестогодишњи Западни Немац Матијас Руст прелетео је спортским авионом “Цесна” од Хелсинкија до Москве и спустио се на централни Црвени трг у главном граду СССР, прошавши непримећено кроз совјетски ваздушни простор.

1991 — Снаге Етиопског народног револуционарног демократског фронта ушле су у Адис Абебу, окончавши владавину Дерга и Етиопски грађански рат.

1995 — У земљотресу који је погодио руски град Нефтегорск на полуострву Сахалин погинуло је најмање 2.000 људи.

Погинуо босански министар иностраних послова Ирфан Љубјанкић када је хеликоптер у којем се налазио оборен ракетом у близини Бихаћа. На филмском фестивалу у Кану југословенски редитељ Емир Кустурица добио је „Златну палму“ за филм „Подземље - била једном једна земља“. Десет година раније Кустурица је добио ову награду за филм „Отац на службеном путу“.

1997 — Русија и Украјина потписале уговор којим је руској Црноморској флоти омогућено да 20 година користи поморску базу у луци Севастопољ на полуострву Крим.

1998 — Извршивши пету нуклеарну пробу Пакистан је званично постао нуклеарна сила.

1999 — Након што је авијација НАТО појачала нападе на СР Југославију (740 полетања авиона у 24 сата), југословенски председник Слободан Милошевић је, после разговора са специјалним представником руског председника Виктором Черномирдином, прихватио услове западних земаља за прекид бомбардовања.

2001 — У Каиру одржана прва Дечја конференција афричких нација.

2002 — Британски оператер мобилне телефоније Водафон пријавио је губитак од 13,5 милијарди фунти (19,6 милијарди долара), што је највећи забележени губитак неке велике британске корпорације.

2004 — Директор и главни уредник подгоричког листа „Дан“ Душко Јова-

новић преминуо је у Клиничком центру Црне Горе у Подгорици, од последица тешког рањавања у атентату претходне ноћи испред редакције листа. Суђење једином осумњиченом за то убиство Дамиру Мандићу почело је 22. новембра у Подгорици.

2008 — На првом заседању конститутивне скупштине Непал је званично проглашен републиком, окончавши тиме 240-годишњу владавину династије Шах.

29. мај 1167 — Војска удружених италијанских градова Ломбардијске лиге поразила је у бици код Лењана трупе немачког цара Фридриха I Барбаросе.

1453 — Пад Цариграда у турске руке након дуге опсаде и погибија Константина Драгаша, последњег византијског цара.

1500 — Португалски морепловац Бартоломео Дијаз, који је открио Рт добре наде, утопио се у бродолому на олујном мору.

1780 — Војска састављена претежно од лојалиста је поразила Континенталну војску у бици код Ваксхоа.

1839 — Успостављени дипломатски односи Србије и Велике Британије.

1867 — Угарски парламент је ратификовао Аустро-угарску нагодбу чиме је Аустријско царство преображено у Аустроугарску.

1868 — Кнез Михаило Обреновић убијен у атентату у Кошутњаку.

1914 — У судару британског путничког брода „Царица Ирске“ и норвешког теретњака „Сторстат“ на реци Сен Лорен у Канади погинуло је најмање 1.012 људи.

1929 — Први звучни филм у колору „On with the show“ приказан је у Њујорку.

1953 — Новозеланђанин Едмунд Хилари и Непалац Тензинг Норгај, освојили су, први у свету, Монт Еверест, највиши планински врх на свету.

1968 — Савет безбедности УН увео санкције Родезији због расне дикриминације режима Ијана Смита.

1972 — Генерални секретар Централног комитета Комунистичке парти-

је и председник Президијума Врховног Совјета СССР Леонид Брежњев и председник САД Ричард Никсон потписали у Москви декларацију којом је отворена ера бољих, мирољубивих односа две светске силе.

1985 — На стадиону „Хејсел“ у Бриселу, у нередима пред финални меч европског Купа шампиона између италијанског првака „Јувентуса“ и енглеског „Ливерпула“, погинуло је 39 и повређено више од 400 људи, углавном италијанских навијача.

1990 — Борис Јељцин изабран за првог председника Руске Федерације. У децембру 1999. поднео је оставку и именовао премијера Владимира Путина за вршиоца дужности. Путин је 26. марта 2002. изабран за новог председника Русије.

1991 — Фудбалски клуб Црвена звезда је у Барију освојио титулу првака Европе.

1997 — Лоран Кабила преузео је дужност председника Демократске Републике Конго (бивши Заир), 12 дана након што су његове снаге, у седмомесечном грађанском рату, поразиле армију лојалну диктатору Мобутуу Сесе Секоу.

1999 — Хрватска одбила захтев Међународног суда за ратне злочине у Хагу за покретање истраге о злочинима почињеним над српским цивилима у операцији „Олуја“ у августу 1995.

2001 — Четворица следбеника Осаме Бин Ладена, шефа терористичке мреже Ал Каида осуђена у Америци за планирање убистава Американаца у иностранству и постављање бомби у две америчке амбасаде у Африци.

2002 — У Великој Британији, црнац Пол Ботенг именован за генералног секретара Трезора и он је први црнац у владином кабинету који је заузео високи положај.

2003 — Амерички председник Џорџ Буш повукао наредбе од пре 11 година које су омогућиле увођење санкција бившој Југославији. На снази су остале санкције које се односе на бившег југословенског председника Слободана Милошевића и његову породицу.

79

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs