Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 511 * 4. септембар 2021. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 511

Хвала што читате

4.9.2021.

Краљевски

МАГАЗИН

3

4.9.2021.

МАГАЗИН 511

4

По завршетку пројекта који је помогла локална самоуправа МагазИН и даље открива

5

4.9.2021.

МАГАЗИН 511

6

У овом броју: Краљево ближе Египту Право на чистији ваздух Гледамо вас! Године наде и безнађа Знањем до посла Најбољи српски чувари реда Нови прилози за цензуру историје и поез. На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Из Мињине кухињице Плава чигра из Слогиног јата Времеплов

12 16 20 26 30 36 52 58 60 62 64 66 72

7

Фото: М. Радовановић

8

МАГАЗИН 511 4.9.2021.

9

10

МАГАЗИН 511 4.9.2021.

11

Постављен темељ будуће сарадње

МАГАЗИН 511

4.9.2021.

КРАЉЕВО БЛ

12

- У претходна четири месеца четири изузетно високе делегације Србије посетиле Египат како би побољшали иначе добре односе између две државе. - Разговори о сарадњи у области спорта и могућности да египатски млади спортисти део припрема за наредну такмичарску сезону проведу у неком од одбојкашких или кошаркашких кампова на територији града Краљева. - У издањима „Повеље“ преводи дела египатских писаца. - Очекивање да Краљево угости представнике египатских библиотека, позоришта, сликаре и друге ствараоце из ове далеке земље. - Након формирања афричке уније, српским привредницима се, сем Египта, отвара тржиште са око милијарду и две стотине милиона становника

Фото: М. Радовановић

ЛИЖЕ ЕГИПТУ

13

еђународно такмичење јединица војне полиције „Чувар реда“, које се реализује као једна од дисциплина Међународних војних игара, први пут се организује у Србији а поред тима Војске Србије прилику да покажу колико су савладали вештине потребне за заштиту становништва својих земаља добиле су екипе Казахстана, Катара, Кипра, Ирана и Руске Федерације. Податак да су у Краљеву, у својству посматрача, поред Белорусије, Грчке, Мађарске и Босне и Херцеговине боравили представници Египта повод је за долазак амбасадора ове земље у Србији Амрија Алгувејлија на свечано отварање такмичења. Амбасадор пријатељске земље је боравак у Краљеву искористио да се састане са представницима локалне самоуправе у покушају да пружи први корак ка евентуалној сарадњи у наредном периоду. Није познато ко је амбасадора обавестио да је Краљево организатор међународног такмичења јединица војне полиције, али нико од градских званичника није покушао да то демантује у тренутку кад им је, из куртоазије или необавештености, честитао на томе. Кратак разговор са градским челницима прилика је за подсећање да су у претходна четири месеца чак четири изузетно високе делегације Србије посетиле Египат како би побољшали иначе добре односе између две државе. На локалном нивоу значајним се оцењују разговори о сарадњи у области спорта и могућности да египатски млади спортисти део припрема за наредну такмичарску сезону проведу у неком од одбојкашких или кошаркашких кампова на територији града Краљева. Да се прилика за зарадом тражи у туризму потврђује очекивање да ће, након приватизације Природног лечилишта и одмаралишта Матарушка и Богутовачка Бања, бити изграђени нови смештајни капацитети за пријем великог броја гостију из земље и иностранства, међу њима и из Египта. Као и у бројним другим случајевима кад су гости Краљева били амбасадори различитих земља део разговора посвећен је сарадњи у области културе, а први корак огледа се у потврди да су се у издањима „Повеље“ и раније појављивали преводи дела египатских писаца. Да је то само један сегмент сведочи очекивање да се сарадња прошири на друге области за шта се потврда огледа у очекивању да Краљево угости представнике египатских библиотека, позоришта, сликаре и ствараоце из ове далеке земље, а иницијални

МАГАЗИН 511

4.9.2021.

М

14

састанак је прилика за интензивирање сарадње засноване на чврстом пријатељству египатског и српског народа.

- Драго ми је да град Краљево веома добро напредује у скоро свим областима, а посебно у области економије и културе за које смо се договорили да успоставимо сарадњу. Већ смо размотрили опције сарадње у областима које би приближила наша два народа, о чему сведочи споразум о сарадњи са највећом националном издавачком кућом Египта која би преводила књиге са српског на арапски, али и са арапског на српски, што би допринело зближавању културних идентитета наших земаља. Било би нам драго ако бисмо угостили представнике позоришне и филмске уметности, али и из разних других области културе. Драго ми је што сам од градоначелника чуо о страним инвестицијама, али и домаћој производњи у области челика и челичних конструкција, нагласио је амбасадор Египта и обећао да већ наредне недеље састанку представника две земље присуствују и представници Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког округа, О потенцијалима сарадње у области економије и трговине сведочи податак да се, након формирања афричке уније, српским привредницима сем Египта отвара тржиште са око милијарду и две стотине милиона становника. Богати ресурси у области туризма основа су за очекивање великог броја египатских туриста, а амбасадор најављује могућност доласка више десетина хиљада, под условом да се за њих обезбеде квалитетни смештајни капацитети. Обе стране се слажу да је краљевачки састанак добар начин за успостављање чвршће сарадње две земље, посебно након најаве амбасадора о жељи да се спусти на регионални ниво за шта се добра шанса види у братимљењу градова. Краљеву је остављена могућност да изабере један у Египту и бројним активностима на различитим пољима унапреди сарадњу за коју се очекује како би могла да траје дуго у будућности. Да ли ће очекивања бити испуњена могло би да се види у периоду који предстоји, мада искуство сличних разговора у последњих неколико година сведочи да се није много одмакло од почетне иницијативе. Контакт са амбасадором Арапске републике Египат успостављен је захваљујући Краљевчанину Драгану Бисенићу који је као амбасадор Србије у Египту у значајној мери допринео јачању односа две пријатељске земље. Т. Радовановић

Амри Алугвели

15

У периоду приближавања грејне сезоне

МАГАЗИН 511

4.9.2021.

ПРАВО НА ЧИС С

16

СТИЈИ ВАЗДУХ - Краљевачки развојни центар, уз помоћ Београдске отворене школе, од почетка јуна реализује пројекат „Mоје право на чистији ваздух“ са циљем да се у Kраљеву побољша квалитет ваздуха, првенствено у току грејне сезоне. - Заједничким rделовањем свих актера у локалној заједници може се очекивати побољшање стања које се огледа у смањењу загађења и броја дана када је оно присутно.

- Последица неефикасног коришћења скромних кадровских, организационих и материјалних ресурса града огледа се у недовољној заинтересованости грађана за замену ложишта

17

18

МАГАЗИН 511 4.9.2021.

валитет ваздуха је стално присутна тема у локалној средини, а сем месечних извештаја Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље о праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата нема много прилике да се разговара на ову тему. Због тога се значајном оцењује презентација пројекта Удружења грађана Краљевачки развојни центар „Моје право на чистији ваздух“ представницима јавног, цивилног, привредног и медијског сектора у граду. Сем што дуже време упозорава на опасности које прете из ваздуха, посебно током грејне сезоне која се неминовно приближава, Краљевачки развојни центар указује локалној самоуправи на могућа решења са циљем да се спрече негативне последице повећане концентрације штетних материја у ваздуху. Удружење од почетка јуна, уз помоћ Београдске отворене школе, реализује пројекат „Mоје право на чистији ваздух“ са циљем да се у Краљеву побољша квалитет ваздуха, првенствено у току грејне сезоне. Исцрпна анализа која је претходила почетку реализације сведочи да се циљ не може остварити у кратком временском периоду јер изискује озбиљан, мултисекторски и мултидисциплинарни рад, али и значајна финансијска средства. Анализа упућује на закључак да се само заједничким деловањем свих актера у локалној заједници може очекивати побољшање стања које се огледа у смањењу загађења и броја дана када је оно присутно. Пројекат за који се верује да ће значајно допринети побољшању квалитета ваздуха темељи се на два специфична циља. Први подразумева успостављање заједничког деловања кључних актера на локалном нивоу усмереног ка бољем сагледавању проблема загађења ваздуха и могућности његовог решавања, а други допринос реализацији конкретних пројеката у области квалитета ваздуха на промени јавних политика у граду, а уз подршку грађана. У фокусу пажње дискусија након презентације циљева и планираних активности тима за реализацију пројекта нашла су се бројна питања и предлози модела за унапређење јавне политике града у делу заштите животне средине који се односи на квалитет ваздуха током грејне сезоне. На првом месту је потреба да локална самоуправа спроводи активности и предузима мере у циљу унапређења квалитета ваздуха током грејне сезоне јер их карактерише неповезаност активности и про-

К

јеката које је потребно завршити у дугорочном периоду са роковима за њихову реализацију. Закључено је да до сада предузете мере нису биле усмерене на највеће загађиваче ваздуха у Краљеву током грејне сезоне, каквим се сматрају индивидуална ложишта и објекти, али и да је током ове године приметна промена под утицајем Министарства за заштиту животне средине и Министарство рударства и енергетике. Са скупа је послата порука о важности предложених мера које треба да садрже анализу ефеката и очекивано смањење загађења ваздуха у односу на постојеће стање и упозорење да односе међу актерима планирања и спровођења јавних политика у области заштите животне средине карактерише неадекватна комуникација. Последица таквог стања је неефикасно коришћење ионако скромних кадровских, организационих и материјалних ресурса града као што су конкурс за замену ложишта за који се у овој години пријавио мали број заинтересованих домаћинстава. Константовано је како локална самоуправа и цивилни сектор треба да наступе заједно, код институција на националном нивоу и међународних организација, као и дела организација цивилног друштва какав је Београдска отворена школа са капацитетима и искуствима којима могу допринети унапређењу комуникације међу актерима планирања и спровођења јавних политика у области заштите животне средине, првенствено у сектору загађења ваздуха. Пројекте ове врсте подржава Европска унија која је од 2000. године донирала Србији више до три милијарде и шест стотина милиона динара. Средства су коришћена за подршку развоја, квалитета живота и реформи у сфери цивилне заштите, заштите од поплава и помоћи поплављеним подручјима, образовању, повезаности, заштити околине, здравственој и заштити потрошача, културе, владавине права, локалног развоја, послова и привредног раста, јавне администрације, миграције, управљања јавним средствима, цивилног друштва и медија, социјалне инклузије, омладине и спорта. Подршка Европске уније имплементирана је кроз сарадњу са Владом Републике Србије. Европска унија је донирала Србији више развојних средстава него сви други интернационални донатори заједно. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19

У Краљеву обележен Међународни дан несталих лица

МАГАЗИН 511

4.9.2021.

ГЛЕДАЈУ НАС

20

Фото: М. Радовановић

- Решавања судбине несталих лица је хуманитарно и цивилизацијско питање. - Двадесет шест година након рата у Хрватској и даље постоје познате гробнице и гробна места са десетинама жртава српске националности која нису ексхумирана. - На територији Косова и Метохије влада „завера ћутања“ кад је реч о откривању посмртних остатака киднапованих Срба и неалбанаца. - Питања везана за нестанке у оружаним сукобима у дубокој сенци политичких преговора, без изгледа да из ње изађе пре окончања. - Пропуштена прилика да се питање принудних нестанака интернационализује на Савету безбедности Уједињених нација

21

оординација српских удружења породица несталих лица са простора бивше Југославије 30. августа сваке године обележава Међународни дан несталих. Чланови породица несталих су се и ове године окупили у више места на територији Србије како би подсетили на проблем који је присутан више од три деценије. Скупове са овом поруком Координација српских удружења породица несталих лица организовала је у Београду, Краљеву, Нишу, Косовској Митровици, Великој Хочи и Грачаници. Комеморативна академија је прилика да председник Координације Душко Челић подсети на низ проблема који спречавају ексхумацију посмртних остатака несталих лица из бројних

МАГАЗИН 511

4.9.2021.

К

22

гробница на територији бивше државе. Повод за то је чврсто уверење да је решавања судбине несталих лица пре свега хуманитарно и цивилизацијско питање. Да ни изблиза није учињено оно што се очекивало потврђује податак како, упркос најавама представника власти и декларативним ставовима „да је питање несталих лица приоритет у нормализацији односа између Србије и Хрватске“, и даље недостају конкретни резултати. У том смислу недопустивим се оцењује податак да двадесет шест година након рата у Хрватској и даље постоје познате гробнице и гробна места са десетинама жртава српске националности која нису ексхумирана. То, каже Челић, сведочи о демонстрацији неједнаког

третмана према свим жртвама, без обзира које су националности, и дискриминацији жртава. Судбина српских жртава није боља ни на простору Босне и Херцеговине где се дискриминишу, а промовишу јавне политике на основу монопола једног народа на жртву. У таквим околностима масовне жртве и ратни злочини сагледавају се у политичком, а не у чињеничном и хуманитарном наративу у коме страдају истина и права породица да сазнају судбину несталих. Челић подсећа да је ситуација са несталим лицима, питање идентификације, истине, правде и сатисфакције жртава, још горе на територији Косова и Метохије где још увек влада „завера ћутања“ кад је реч о откривању по-

смртних остатака киднапованих Срба и неалбанаца. Отуда констатација да су питања везана за нестанке у оружаним сукобима на Косову и Метохији у дубокој сенци политичких преговора представника Србије и власти у Приштини без изгледа да из ње изађе пре окончања. То је и повод за жаљење што је пропуштена прилика да се питање принудних нестанака на овим просторима интернационализује на Савету безбедности Уједињених нација. Проналажења несталих, и одговорности за ратне злочине, на простору бивше Југославије сматра се не само правним већ моралним и цивилизацијским питањем које претходи свим другим „јер ништа не може бити часно чему недостаје правда“, као што је го-

ворио антички беседник Цицерон. Обележавање Међународног дана несталих лица је прилика да се укаже на кључна питања и проблеме друштва везаних за наслеђе ратова на простору бивше Југославије. Пре свих то је унапређење процеса проналажења и идентификације принудно несталих и страдалих лица, процесуирање ратних злочина пред надлежнним органима Републике Србије, правног, чињеничног и научно-истраживачког односа према „правном наслеђу“ домаћих, страних и међународних правосудних институција према одговорности за ратне злочине почињене над свим жртвама. Листи нерешених проблема додато је унапређења сарадње релевантних ин-

ституција власти са Координацијом и удружењима породица несталих лица и жртава ратова, успостављање јединствене евиденције несталих и израда мапе страдања жртава у вези којих Србија има јавни интерес. Неопходном се оцењују унапређење достојне меморијализације жртава, покретање друштвене солидарности са њима и њиховим породицама, унапређења образовне, културне и медијске политике у односу на проблематику „наслеђа“ ратова деведесетих, објективно сагледавања историјских и чињеничних околности у којима су страдале. У Координацији постављају питање правног оквира везаног за процес тражења несталих лица и остваривање права породица

23

24

МАГАЗИН 511 4.9.2021.

жртава, укључујући и право на сатисфакцију након што је на највишем државном врху исказан позитиван став и подршка за доношење закона о принудно несталим лицима, и питање унапређења институционалне подршке и сарадње са Координацијом и удружењима породица жртава у остваривању њихове мисије. Присутнима на комеморативној академији у Краљеву, али и другим организованим поводом Међународног дана несталих под називом „Гледају нас“, прочитано је писмо председника Координације Душка Челића.

- Наши нестали, како их међународно право немушто и еуфемистички назива, а заправо наши киднаповани, отети или барем принудно нестали, нас гледају. Иако следом трагичних догађаја на простору бивше Југославије, као резултат ратних злочина које су починили над њима, више нису физички са нама наши нестали су у нашим мислима, успоменама, у нашем сећању, и зато нас они свих ових година гледају као што нас гледају и на данашњи дан, Међународни дан несталих лица. Гледају нас очекујући истину и правду поводом ратних злочина почињених над њима, гледају нас и питају да ли се још увек сећамо и да ли памтимо њихово страдање, шта и колико о страдању нашег народа знају генерације младих. Гледају нас и питају има ли достојног спомен обележја и да ли ко, сем породица несталих, зна где је споменик несталим у ратовима на простору бивше Југославије? Гледају нас и питају шта смо као појединци и друштва учинили да се расветле њихове трагичне судбине, да се њихови посмртни остаци без гроба, а многи и без укопа, пронађу и достојно сахране? Гледају нас и питају нас као појединце друштва, и државе на простору бивше Југославије, шта смо учинили да злочинце стигне рука правде, посебно шта смо у Србији учинили да осветлимо питање нестанка и страдања свих жртава, па тако и нестанка и страдања свих Срба широм Југославије, и нетачног историјског и чињеничког контекста према коме су Срби одговорни за отпочиња-

ње и вођење ратова на простору бивше Југославије и да су, у том погледу, српске жртве другоразредног значаја које не заслужују, или барем мање од жртава других националности, одговоре на сва питања поводом њихових нестанака и страдања? Гледају нас и питају да ли је друштво пружило макар симболичну сатисфакцију породицама жртава? Гледају нас наши нестали и питају колико је Србија солидарна са породицама жртава? Гледају нас и питају колико је питање несталих и убијених у ратовима деведесетих година на простору бивше Југославије заступљено у српским медијима који, трчећи за комерцијалним садржајима, повлађују неукусу најнижим људским поривима загађујући не само медијски већ и друштвени простор генерално? Гледају нас наши нестали и питају колико је, или како је, питање нестанака и ратних злочина заступљено у школским програмима и шта о томе знају генерације младих? Гледају нас наши нестали и питају се, бринући се за нас који смо у овоземљаском животу, неће ли затрпавање истине и правде пепелом заборава довести до понављања истих, или сличних, злочина почињених током деведесетих година на простору бивше Југославије, само су нека од питања која је, у име породица несталих, поставио председник Координације српских удружења породица несталих лица др Душко Челић на комеморативној академији поводом Међународног дана несталих лица. Присуство државног секретара у Министарству за рад запошљавање борачка и социјална питања комеморативној академији представља охрабрење за породице жртава, а за Координацију симболичну и суштинску поруку да ће решавање најтежих питања везаних за наслеђе из ратова деведесетих на простору бивше Југославије бити на високом месту Владе и надлежних органа у Републици Србији. То је и прилика за уверење о продубљивању сарадње у циљу решавања питања везаних за права породица жртава и завршетка заједничког рада на изради нацрта Закона по несталим лицима. Т. Радовановић

25

МАГАЗИН 511

4.9.2021.

Више од две деценије без резултата

26

ГОДИНЕ НАДЕ И БЕЗНАЂА

- Двадесет две године након завршетка оружаних сукоба на простору Косова и Метохије, на интегрисаној листи несталих су још увек имена 1.630 особa, чија судбина није разрешена, не зна се да ли су живи, нити им се знају гробови. - На испиту хумнаости пале међународне и домаће институције којима се на терет ставља одговорност што се питање киднапованих и несталих лица није нашло за преговарачким столом Београда и Приштине у Бриселу. - Без разрешења судбине и последњег лица киднапованог, или несталог, на Косову и Метохији, нема напретка, помирења ни мира у региону. - У последњих пет година на прстима једне руке се могу избројати ексхумирана и идентификована тела.

- Сваке године све мање оних који очекују одговоре на бројна питања

дружење породица косметских страдалника, у сарадњи са Ресурсним центром за нестала лица у Приштини, годинама уназад организује заједничке конференције за медије поводом Међународног дана несталих лица. Директни учесници су представници српских и албанских породица несталих на Косову и Метохији, а конференције се са истим учесницима и истим садржајима одржавају у Приштини и Београду. Тако је било и ове године уз подсећање да заједничка борба и настојање дела српских и албанских породица несталих да подстакну званичнике, међународне и домаће институције и организације, да се озбиљно и одговорно почну бавити питањем свих несталих на овим просторима. Двадесет две године након завршетка оружаних сукоба на простору Косова и Метохије, на интегрисаној листи несталих су још увек имена 1.630 особa, чија судбина није разрешена, не зна се да ли су живи, нити им се зна-

У

ју гробови. Иако у лабораторијама за ДНК анализу уместо њихових имена стоји број и шифра свако од њих је био нечији син, отац, брат, мајка, сестра... Чланови њихових породица сведоче да су током протекле две деценије исплакали све сузе али се, у борби за истину о најрођенијима, нису уморили и неће. Све мање ексхумација и идентификација посмртних остатака продужава агонију за коју се значајним сматра податак да су на испиту хуманости пре свих пале међународне и домаће институције којима се на терет ставља одговорност што се питање киднапованих и несталих лица, свих претходних година, није нашло за преговарачким столом Београда и Приштине у Бриселу. Незадовољство се темељи на уверењу да је питање несталих једно од најважнијих не само за њихове породице већ и за друштво у целини, јер без разрешења судбине и последњег лица киднапованог, или несталог, на Косову и Метохији, нема на-

претка, помирења ни мира у региону. Податак да званичници Београда и Приштине истичу како им је то најважније добра је прилика за позив да и докажу. Пут према томе је договор две стране, отварање архива и размена информација које би потврдиле, ако нису живи, где су им гробови. Представници породица несталих лица свесни су чињенице како не могу сами да реше проблем који их оптерећује више од две деценије, а скупови ове врсте прилика су за потврду да се, у последњих пет година, на прстима једне руке могу избројати ексхумирана и идентификована тела. Задовољство појачава сазнање да проблем на исти начин третирају и српске и албанске породице несталих лица уверене да ће заједничким порукама властима у Приштини и Београду, институцијама и међународној заједници, пре стићи до одмрзавања предуго залеђеног проблема.

- Наше заједничко деловање на власти у Приштини и Београду почело

27

4.9.2021.

МАГАЗИН 511

28

је много раније. Жеља нам је, и поред потешкоћа и опструкција са обе стране, да заједничким снагама, снажније и енергичније, утичемо на све релевантне факторе као би дошли до истине и пронашли присилно отета лица. Желимо да скренемо пажњу властима, и међународној заједници, да нема напретка и изградње демократског друштва, ни будућности и просперитета, све док у нашој близини постоје неископане кости и неидентификовани посмртни остаци наших ближњих. И док политичари одмеравају снаге и вуку потезе као на шаховској табли, где нема победника, трпимо ми, породице жртава. У двадесет првом веку европске културе и цивилизације прикривају се и уништавају кости и гробови да би се избегла одговорност, а одговорни су и Београд, и Приштина, и представници међународне заједнице, и све земље чији су контигенти КФОР-а били на тим просторима. Зато им поручујемо, седите за истим столом, договорите се и испоштујте договор. Изнесите све информације и архиву које имате, пронађите нестала лица. Нису они брали цвеће па нестали, него су организовано и плански отимани и киднаповани из својих домова, са кућних прагова, радних места, са улица, са њива, и за њихове судбине нема информација. Нема их ни међу живима ни међу мртвима. Не желимо да овај процес још дуго траје. Не желимо мешање политике у процесу проналаска несталих лица и продужетак наше агоније и безнађа. Тражимо цивилизацијски и хумани однос према нашим жртвама и њиховим породицама, а не желимо да будемо заробљеници ни таоци туђих интереса. Желимо да верујемо да нико нормалан не жели да живи са теретом прошлости, ни у чијој близини да се налазе неидентификовани посмртни остаци. Учините да после више од две деценије ми, породице жртава, будемо макар један дан спокојни. Можете ли мислити, макар на тренутак, да не знате где вам је дете. А наше мајке не знају за судбину своје деце више од две деценије. Крајње је време да се одупрете којекаквим интересима, да се ослободите политике која, као хоботница са отровним пипцима, скрива информације и не дозвољава да се истина обелодани и расветли. И зато молимо и преклињемо, отворите фиоке и архиве, дајте информације и извештаје са лица места за које знамо да их имате. Дајте нам одговоре на наша питања где су нестала лица. Ако немате снаге, препустите тај посао експертским и независним тимовима, покажите људскост, храброст и смелост. Будите

одговорни према себи и својој деци, уклоните терет из прошлости и не заборавите, невине очи и душе наших присилно отетих лица свуда нас прате и моле да их достојно сахранимо да не буду НН лица, поручила је председница Удружења Наташа Шћепановић. Отац Маринка Ђурића је, са још четири грађанина Истока, изгорео у кући где су по договору и са налогом КФОР-а чекали груписани да буду пребачени у централни до Србије. Кућа је запаљена, нико од припадника КФОР-а није био присутан, па нико није успео да изађе. Нестале чланове породице траже Ђида Харири из Косовске Митровице, Бајрам Ћерћинај трећу деценију тражи сина, а сваке године је све мање оних који очекују одговоре на бројна питања. Између два Међународна дана несталих лица нестало је на десетине оних који су очекивали да им се каже шта се десило са њиховим најмилијима, јер то неко сигурно зна. Зато се оправдано страхује да, уколико прође превише времена до ексхумације и идентификације неће имати ко да преузме посмртне остатке. Маринко Ђурић сведочи да је шпански КФОР вршио истрагу и испитивао комшије, а информације се чувају у архивама у Приштини, Београду и НАТО, Бајрам Ћеринај да гробница има у околини Приштине, Рашке, Новог Пазара и Тутина.

- Кад критикујемо наше власти, и обраћамо се Комисији за нестлаа лица, добијемо одговор да сваки задатак који се постави Влада одради и заврши, а кад то тражимо од Приштине видимо да се не ради на прави начин и не проверавају се гробнице. Знамо за Жиливоде, где је настао пожар, а никакво објашњење нисмо добили шта је са киднапованим рударима. Знамо за Кошаре, да има пуно неидентификованих војника, Лугово, Будисавце и друге гробницр које нису истражене, а постоје поуздане информације да се тамо налазе посмртни остаци. У двадесет првом веку европске културе и цивилизације, уз напредну технологију и могућности за откривање посмртних остатака, постоје разне технике и методологије, а поуздано знамо како међународна заједница жели да помогне јер рад изискује велика финансијска средства, каже Шћепановић. Упркос свему рад се опструише што је повод за захтев да се повери независним тимовима, јер досадашњи нису професионално приступили повереним задацима, а резултат се огледа у заташкавању како би се избегла одговорност. Т. Радовановић Фото: Медија центар

Наташа Шћепановић

29

4.9.2021.

Потписан споразум о сарадњи на спровођењу пројекта

МАГАЗИН 511

ЗНАЊЕМ ДО ПОСЛА 30

Фото: М. Радовановић

- Споразумoм о сарадњи са Краљевом предвиђена заједничка подршка подизању запошљивости младих кроз организацију обука на радном месту код послодаваца са територије града. - Објављен јавни позив за послодавце са циљем да се кроз јавно-приватно партнерство са компанијама организују обуке на радном месту за младе који траже запослење. - За спровођење позива на територији Краљева опредељено двадесет милиона динара намењених обуци највише две стотине младих до краја 2023. године. - Обавеза локалне самоуправе да обезбеди десет одсто средстава. - Наставак пројекта посебно значајан за младе од стицања пунолетства до истека треће деценије живота, који још нису имали прилику да добију посао или су радили на местима којима нису били задовољни

31

32

МАГАЗИН 511 4.9.2021.

„Знањем до посла“ је осмогодишњи партнерски пројекат влада Швајцарске и Србије осмишљен да створи предуслове за брже запошљавање младих, а недавно потписаним споразумoм о сарадњи са Краљевом предвиђена је заједничка подршка подизању запошљивости младих кроз организацију обука на радном месту код послодаваца са територије града. Споразум се оцењује добрим знаком да обуке младих људи постају одржива трајна решења у којима заједнички учествују компаније и локална самоуправа. Модел који је пројекат „Знањем до посла“ пилотирао, као сарадњу приватног и јавног сектора уз подршку цивилног друштва, има потенцијал да заживи широм земље. Пројекат је објавио јавни позив за послодавце са циљем да се кроз јавно-приватно партнерство са компанијама из циљних подручја Србије, међу којима је и Краљево, организују обуке на радном месту за младе који траже запослење. Од програма подршке очекује се да послодавцима олакша процес избора, обуке и запошљавања нових запослених. За спровођење позива на територији Краљева опредељено је двадесет милиона динара намењених обуци највише две стотине младих до краја 2023. код локалних послодаваца, а обавеза локалне самоуправе је да обезбеди десет одсто средстава. Поред овог износа обавеза послодаваца је да из сопствених извора обезбеде додатна средства неопходна за организовање обука на радном месту у својим просторијама. У локалној самоуправи потписивање споразума оцењују значајним за младе суграђане који ће, захваљујуди Влади Швајцарске и изузетном пројекту невладиног сектора, добити шансу да, кроз обуку у изузетно јаким и озбиљним локалним компанијама, стекну драгоцена знања, вештине и искуства која ће

им олакшати пут до посла. Искуство из претходног периода сведочи да је деведесет одсто младих полазника сличних обука у оквиру овог програма дошло до посла убрзо по окончању процеса стицања потребних знања и вештина. Због тога се наставак пројекта у наредним годинама оцењује посебно значајним за младе од стицања пунолетства до истека треће деценије живота, који још нису имали прилику да добију посао или су радили на местима којима нису били задовољни. Пројекти слични овом оцењују се добрим начином за подстицање запошљавања у локалној средини што појачава жељу градских челника да након окончаног процеса обуке добију запослење и остану у граду. Задовољство дели и директор канцеларије за сарадњу швајцарске конфедерације у Србији Дерек Џорџ уверен да ће кроз реализацију пројекта „Знањем до посла“ млади из Краљева и околине добити прилику да стекну нова сазнања и искуства и лакше дођу до посла.

- Велико нам је задовољство што се и Краљево одлучило да определи одређена финансијска средства и учествује у пројекту, што сматрамо потврдом успешности до сада имплементираних активности програма које Швајцарска подржава. Град Краљево је препознао потребу да учествује у једној оваквој активности и тиме помогне младима са своје територије на путу до квалитетног запослења. Досадашња искуства пројекта у компанијама Електромонтажа, Леони, Радијатор и Помак показала су да је овакав модел користан и да се јача локална економија кроз све активније ангажовање младих људи који будудност граде у својим локалним заједницама – рекао је Џорџ. Циљем пројекта „Знањем до

посла“ оцењено је повећање запошљивости и запошљавања младих и посредно бржи, одрживи и инклузивни економски развој Србије. Идеја је да се подстакне, подржи и понуди модел трајне сарадње локалних самоуправа, школа, организација цивилног друштва и привредних субјеката како би се младима пружила могућност да савладају вештине које се траже на тржишту рада и тако лакше дођу до посла. Ово је трећи позив објављен у оквиру осмогодишњег пројекта, подржаног од стране Швајцарске чија је вредност процењена на четрнаест милиона и триста хиљада евра. Током прве фазе кроз шездесет један програм обуке на радном месту, за који је издвојено милион и двеста хиљада евра, прошло је хиљаду шездесет младих, а помоћ од сто осамдесет хиљада евра на путу до посла добило још триста педесет из теже запошљивих група. У спровођењу обука на радном месту учествовало је сто двадесет осам компанија, које су суфинансирале обуке са половином вредности, и тридесет партнера из јавног сектора и цивилног друштва, а до посла је дошло скоро две трећине учесника. Пројектом је предвиђена подршка младима на школовању, и онима који траже запослење, кроз услуге каријерног вођења и саветовања, за шта је Швајцарска у другој фази издвојила милион евра. Влада Швајцарске је са седам и по а Влада Србије са четири и по милиона евра помогла реализацију друге фазе пројекта. Укупна вредност средстава за програме обука на радном месту у Краљеву до сада мери се износом од сто двадесет хиљада евра, на шта су компаније са територије града додале још сто шеснаест хиљада како би обуку на радном месту завршила сто шездесет једна особа из категорије младих. Т. Радовановић

33

34

МАГАЗИН 511 4.9.2021.

35

Завршено такмичење припадника војне полиције

МАГАЗИН 511

4.9.2021.

НАЈБОЉИ СРПСК К

36

- Такмичење јединица војне полиције „Чувар реда“ завршено церемонијом на полигону „Берановац“ и доделом пехара и медаља најуспешнијим екипама и такмичарима. - Свеукупни победник Војска Србије испред Руске Федерације и Казахстана.

- Такмичење отворио министар одбране др Небојша Стефановић, у присуству начелника Генералштаба Војске Србије, високих званичника Министарства унутрашњих послова, представника дипломатског кора, локалне самоуправе и јавних предузећа и заменице министра одбране Руске Федерације.

- Надметање припадника војне полиције у четири фазе, гађање, гађање патрола војне полиције, патролна стаза војне полиције и трка хероја. - Србија је ове године први пут била један од домаћина Међународних војних игара

Фото: Г. Шљивић

КИ ЧУВАРИ РЕДА

37

38

МАГАЗИН 511 4.9.2021.

осле збрајања бодова након четири фазе такмичења екипи Војске Србије је припала златна медаља у укупном пласману међународног такмичења јединица војне полиције под називом „Чувар реда“. Такмичење је у недељу на Тргу српских ратника отворио потпредседник Владе Србије и министар одбране др Небојша Стефановић, у присуству начелника Генералштаба Војске Србије генерала Милана Мојсиловића, високих званичника Министарства унутрашњих послова, представника дипломатског кора, локалне самоуправе и јавних предузећа, заменице министра одбране Руске Федерације Татјане Шевцове, бројних гостију и грађана Краљева. У оквиру церемоније свечаног отварања такмичења, уз богат културно-уметнички програм, гости и публика су били у прилици да упознају све екипе које ће се такмичити за титулу најбоље јединице војне полиције. Србија је ове године први пут била један од домаћина Међународних војних игара у оквиру којих су се до 3. септембра, на полигонима „Берановац“ и „Жича“, поред домаћина надметале екипе Казахстана, Катара, Кипра, Ирана и Руске Федерације, а у својству посматрача учествовали представници Белорусије, Грчке, Египта и Мађарске. Такмичење у дисциплини „Чувар реда“, једне од тридесет четири у оквиру Међународних спортских игара које се одржавају на територији Руске Федерације и десет држава суорганизатора, састоји се од четири фазе, гађање, гађање патрола војне полиције, патролна стаза војне полиције и трка хероја, а последње две на војном полигону „Берановац“ уз присуство публике. Учесници такичења су стигли у Краљево неколико дана раније како би обавили потребне припреме за почетак надметања у веома атрактивним дисциплинама провере знања и способности војне полиције да

П

на ефикасан начин допринесу одбрани слободе земље. Војни полицајци из шест земаља прошли су кроз процес ригорозне селекције и такмичења на националном нивоу, како би стeкли право да бране боје својих држава на финалном надметању. Прве две фазе такмичења у којима су се тимови надметали у гађању различитих мета у симулираном урбаном борбеном окружењу одржане су у понедељак и уторак на простору војног комплекса „Жича“, док су се на полигону „Берановац“ војни полицајци такмичили у решавању задатака из различитих сегмената војнополицијске обуке. Трећа фаза названа „Патролна стаза војног полицајца“ на војном комплексу „Берановац“ представља сложени тест вештина које су тимови морали да покажу приликом решавања тактичких задатака својствених њиховој служби. На истом месту, последњег дана такмичења, одржана је завршна фаза названа „Трка хероја“ у оквиру које је комплетан тим сваке земље од пет припадника полиције морао да, за што краће време, претрчи стазу дугу дванаест километара, савлада тридесет препрека и потврди физичку припремљеност и тимски дух. О регуларности такмичења, строгом поштовању пропозиција и евидентирању резултата бринула је Главна судијска комисија састављена од представника свих земаља учесница. Свеукупни победник одлучен је након последње фазе такмичења у којој је екипа Војске Србије успешно савладала све препреке на стази дужине дванаест километара и сачувала прву позицију испред екипа Руске Федерације и Казахстана. Такмичење јединица војне полиције „Чувар реда“ завршено је церемонијом на полигону „Берановац“ и доделом пехара и медаља најуспешнијим екипама и такмичарима. Т. Радовановић

39

40

МАГАЗИН 511 4.9.2021.

41

42

МАГАЗИН 511 4.9.2021.

43

44

МАГАЗИН 511 4.9.2021.

45

46

МАГАЗИН 511 4.9.2021.

47

48

МАГАЗИН 511 4.9.2021.

49

50

МАГАЗИН 511 4.9.2021.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

51

52

МАГАЗИН 511 4.9.2021.

Отворено писмо јавности поводом припреме програма за 80-годишњицу нацистичког стрељања талаца у Краљеву

НОВИ ПРИЛОГ ЗА ЦЕНЗУРУ ИСТОРИЈЕ И ПОЕЗИЈЕ Поема „Присутни грађани“ написана као предложак за драмско извођење на краљевачком стратишту из 1941. године, поводом 80-годишњице трагичног догађаја. - Наруџбина помоћника градоначелника. - Текст, у основи завршен, још средином априла послат наручиоцу и прихваћен без примедаба. - Тематика злочина „У име народа“ последњих деценија предмет озбиљних истраживања, чији су резултати представљени и на изложби која је обишла већину музеја у Србији – укључујући и краљевачки Народни музеј . - Актуелни политички чиниоци Краљева, крајем врелог јула, одлучили да се стихови цензуришу, да не сметају и не изазивају реакције СУБНОР-а и левих коалиционих партнера

53

во обраћање јавности мање је мотивисано личним разлозима а више уверењем да је његов повод симптом нечега недопустивог у савременој јавној свести и поступању. Нисам могао ни помислити да негдашње идеолошке забране, давно голим чињеницама збачене, и даље владају у склоповима културних и јавних актера који хрле у будућност. Тематски циклус или поему „Присутни грађани“ написао сам као предложак за драмско извођење на краљевачком стратишту из 1941. године, поводом 80-годишњице трагичног догађаја. Наруџбину помоћника градоначеника Краљева, песника Милоша Милишића, прихватио сам радо и безусловно, крајем јануара текуће године, јер сам од раније писао о тој великој, тешкој, али и довољно личној теми. Основна ауторска намера током писања поеме „у спомен краљевачких жртава рата 1941–1945“ била је да ма-

МАГАЗИН 511

4.9.2021.

О

54

совно октобарско стрељање не посматрам као изоловани догађај, него да га повежем са другим страшним траговима окупације и грађанског рата у нашој земљи и раздора међу нашим народом. Текст сам, у основи завршен, још средином априла послао наручиоцу и тада је прихваћен без примедаба. Затим, рукопис је предат редитељу Миодрагу Динуловићу на сценску адаптацију, са којом сам се сагласио, уз мање корекције. Договорили смо и штампање поеме „Присутни грађани“ у целини, у оквиру посебних издања „Повеље“ о значајној годишњици за нашу укупну културу сећања. Тек је крајем јуна, аутор адаптације, у присуству наручиоца текста, изрекао благу резерву према могућим реакцијама на стихове чији је предложак сведочење поратног шефа Озне за Краљево, Ратка Дражевића. Остарели револуционар је, наиме, пред свој жи-

вотни крај, јавно признао да је у подруму старе зграде у улици Цара Душана остала ручним бомбама затрпана гомила лешева, већином невиних људи и да је на том месту доцније подигнута вишеспратница. А у тој новоградњи, на том месту, живео сам четврт века. Окидач за настанак песме „Тајна краљевачког Белог двора“, уграђене у поему „Присутни грађани“, био је управо коментар поменутог актера ликвидације: „Дан-данас у тој згради живи 500-600 људи, а нико не зна колико је невиних, искрених демократа, уграђено у њене темеље, само зато што нису били по укусу нас комуниста...“ Ни ја сâм то нисам знао, све до читања докумената и сведочења у монографији Време зла у краљевачком крају 1941. и после ослобођења 1944. године (2020), чији је аутор историчар Драган Драшковић (стр. 49–50). Отад се напросто нисам могао оглушити о те

мучне факте из ширег контекста теме краљевачког страдања у Другом светском рату, чија се прва и најцрња епизода збила средином октобра 1941. године. Објаснио сам да је тематика злочина „У име народа“ последњих деценија предмет озбиљних истраживања, чији су резултати представљени и на изложби др Срђана Цветковића која је обишла већину музеја у Србији – укључујући и краљевачки Народни музеј (2015). Размере револуционарног терора, за време и после Другог светског рата, више нико озбиљан и честит не доводи у питање. Очито, објашњења нису вредела. Поред свега тога, актуелни политички чиниоци Краљева, крајем врелог јула, одлучују да се ови стихови цензуришу, да не сметају и не изазивају – према речима мојих саговорника – реакције Субнора и левих коалиционих партнера. Добронамерно сам, изнова,

скренуо пажњу да је таква обазривост посве излишна, будући да је у јавности давно успостављена реална слика о реченом периоду и скинути табуи епохе титоизма. И нисам пристао на накнадна условљавања и скраћења текста, нарочито она окоштале идеолошке врсте. Ова тема значи ми много више од сваке политичке или материјалне калкулације. Нису, значи, били спорни стихови као стихови, нити њихова документованост у историји – него је одједном постало спорно помињање теме револуционарног терора – уочи очекиваних избора! О коначној одлуци надлежних да одбаце наручен па прихваћен текст, уколико таква одлука формално и постоји, дознао сам посредно. Обавестио ме је познати глумац који је одустао од учешћа у комеморативном програму у измењеним околностима, тј. према песничком предлошку од пре четрдесе-

так лета, у више наврата извођеном. Остаје да видимо да ли ће отпасти и други део договора – не папиром формализованог, него договора на реч и на образ – о издавању збирке „Присутни грађани“, како би читаоци могли да просуде о поеми и о песми „Тајна краљевачког Белог двора“. Спорна песма је, иначе, засебно и објављена у часопису „Повеља“ (3/2020). Поема ће свакако доспети до читалаца, макар и малобројних. До шире, телевизијске публике и учесника комеморације, неће. Али ће остати запис, као и ово сведочење. Овакав случај не сме да остане између четири зида и нешто више пари ушију. На Бежанијској коси, 30. августа 2021. године Драган Хамовић, књижевник и научни саветник Института за књижевност и уметност у Београду

55

56

МАГАЗИН 511 4.9.2021.

57

На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН 511

4.9.2021.

Патролне шапе

58

узбудљивим уређајима и опремом, Патролне шапе се боре да спасу становнике Града пустоловина! Анимирана породична авантура у 2Д формату,синхронизован на српски језик, трае два минута мање од сат и по а Кал Бранкер је режираопрема сценарију који јенаписао са Бобом Барлином. Анимираним јунацима гласове су позајмили Марија Стокић, Милена Живановић, Бојан Хлишћ, Драган Вујић, Ања Орељ, Јована Цавнић, Марко Марковић, Милан Антонић, Милена Моравчевић, Бранислава Јевтић, Милан Тубић, Ивана Тењовић, Матеја Вукашновић, Никола Тодоровић, а филм се приказује до првог дана септембра у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Нечиста крв: Грех предака Када њихов највећи ривал Хамдингер постане градоначелник оближњег Града пустоловина и почне да га пустоши, Рајдер и остале омиљене херојске куце крећу се највећом брзином како би се суочили са изазовом који је пред њима. Иако једна од куца мора да се помири са својом прошлошћу у Граду пустоловина, тим проналази помоћ новог савезника, паметне јазавичарке Либерти. Заједно, наоружани новим

Филм прати причу о угледном српском трговцу Хаџи Трифуну, који покушава да очува мир са турским властима а одржи свој углед и утицај у Врању, важној варошици у близини границе са ослобођеном Србијом. Док припрема два сина да га наследе на позицији вође међу српским народом, муке му стварају не само моћни турски бегови него и његова породица. Трифун зато

доноси низ тешких одлука које ће касније утицати на његове потомке, јунаке романа „Нечиста крв“. Драму у 2Д формату, чије трајање за тринаест минута премашује сат и по, Милутин Петровић је режирао према сценарију који су, по роману Борисава Станковића, написали Милена Марковић и Војислав Нановић. Главне улоге тумаче Драган Бјелогрлић, Анђела Јовановић, Катарина Радивојевић, Феђа Штукан и Нела Михаиловић, а филм се приказује до 1. септембра у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Кендимен Добитник Оскара Џордан Пил ће ове јесени ослободити потпуно освежену урбану легенду о Кендимену која леди крв у жилама. Докле год досеже сећање мештана, мирно чикашко насеље терорише прича о духу убици, који уместо руке има куку, а кога врло лако могу призвати они који су довољно смели да пет пута за редом, гледајући се у огледало, понове његово име. Деценију након што су куле у насељу срушене, визуелни уметник Ентони Мекој

и његова девојка, директорка галерије Бријана Картрајт, усељавају се у до непрепознатљивости преуређен луксузни стан. Ентони ће открити застрашујућу истиниту причу која стоји иза Кендимена па, нестрпљив да одржи уметнички статус у чикашким круговима, почиње да истражује језиве детаље не слутећи да отвара врата у прошлост, раскринкава властити ум и покреће незаустављив талас насиља који га судара са током властите судбине. Савремену реинкарнацију култног

класика, чије трајање за минут премашује сат и по, млада редитељка у успону Ниа Дакоста режирала је према сценарију који је написала са Џорданом Пилом. а водеће улоге тумаче Тони Тод, Јахиа Абдул-Матин II, Нејтан Стјуарт-Џерет, Тејона Перис и Колмен Доминго. Филм се приказује још вечерас, а последња пројекција почиње два сата пре поноћи.

Плаћеница Од аутора великих биоскопских хитова Џон Вик и редитеља филма Казино Ројал долази женска верзија Џона Вика. Ана је највештији плаћени убица на свету, а као дете спасио ју је легендарни Муди и полако учио „породичном послу“. Када брутално убију човека који јој је био попут оца, а научио је свему што треба да зна о поверењу и преживљавању, Ана се заветује на освету. Акциони трилер у 2Д формату траје једанаест минута мање од два сата, Мартин Кемпбел га је режирао према сценарију Ричарда Венка, а водеће улоге тумаче Мајкл Китон, Меги Кју и Семјуел Л. Џексон. Филм се приказује до среде 1. септембра, а пројекције почињу у 22 сата.

59

МАГАЗИН 511

4.9.2021.

Филмови које смо гледали 1957.

60

61

МАГАЗИН 511

4.9.2021.

Политичари нам се к' када нас „убеде” он

62

Србија, није никада без банди!? Банде, само мењају страначке боје.

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

о „фукси“ удварају; нда нас - „карају“! Приватизација привреде је погубна! Приватизација државе је – погубнија!

Не може се све „преко ноћи“! У Србији – ни преко дана, само, преко клана!

63

МАГАЗИН 511

4.9.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

64

Из Мињине кухињице

ДОМАЋА ГРАНОЛА За љубитеље домаћег муслија са мешавином семенки и сувог воћа, а из календара за август 2021. год који сам радила у сарадњи са Др Eткер

Састојци: • 250 г Др Еткер Овсених пахуљица • 50 г уситњеног лешника • 75 г уситњеног бадема • 50 г семенки сунцокрета • 25 г листица кокоса • 2 кашике млевеног лана • 2 кашике цхиа семенки • 3 кашике меда • 2 кашике кокосовог уља • 1 кашицица Др Еткер Арома ваниле • 2 кашике воде • 1 кашицица цимета • 50 г брусница

• 50 г папаје • 50 г сувих кајсија

Припрема: У дубљи суд сипајте овсене пахуљице, лешник, бадем, семенке сунцокрета, листице кокоса, млевени лан и цхиа семенке. У другом суду сједините и отопите мед, кокосово уље, арому ваниле и воду. Прелијте преко сувих састојака и добро промешајте. Сипајте у дубљи плех обложен папиром за пецење. Пеците на 160 °Ц, око 25-30 минута. У току пецења 2-3 пута промешајте. Оставите да се охлади, а онда додајте цимет, бруснице, папају и кајсије. Промешајте и сипајте у теглу. Од ове количине намирница доија се око 650 г домаће граноле.

65

66

Бобан Дмитровић

МАГАЗИН 511 4.9.2021.

Фудбалско Краљево, између жеља и могућности: Бобан Дмитровић (1)

ПЛАВА ЧИГРА ИЗ СЛОГИНОГ ЈАТА

- Са лоптом у једној и транзисторским радио пријемником у другој руци ка игралишту у намери да на терену примени оно што је репортер настојао да дочара током преноса. - Значајнијом од материјалне накнаде за трансфер прилика да се докаже на међународној сцени.

- Од Купа УЕФА и квалификација за Лигу шампиона до места у националном тиму. - Дебитант у репрезентацији са двадесет девет година. - Тринаест утакмица у репрезентацији. - Збод сукоба са Дмитровићем отказ тренеру Љупку Петровићу. - Пропуштена прилика да се обезбеди одлазак на Светско првенство у Јапану. - „Пензионер“ у дресу чачанског Борца пет и по година са капитенском траком

67

68

МАГАЗИН 511 4.9.2021.

ри пораза у прва три првенствена кола западне групе Српске лиге доделили су Слоги место фењераша на табели и потврдили сумње бројних бивших фудбалера и спортских радника како полако, али сигурно, све дубље клизи у провалију. Слична уверења дели Бобан Дмитровић који је пре много година интернационалну фудбалску каријеру отпочео у редовима краљевачког лигаша, а пред крај се вратио у матично јато да би ту окачио копачке о клин. Деценије проведене у клубу на различитим позицијама, једно време и као потпредседник, дају довољно аргумената за добро сагледавање и оцену фаза кроз које је Слога пролазила у том периоду. До тада узлазном линијом се кретала каријера отпочела у млађим категоријама Слоге у коју је дошао из Конарева где је направио прве фудбалске кораке. Да се определи за фудбал одлучујуће је утицало што се породична кућа налазила на само педесетак метара од игралишта Будућности, али и податак да је у то време, док још није било мобилних телефона и уређаја који данас окупирају пажњу најмлађих, лопта била једини начин да се амортизује нагомилана енергија тинејџера. Расположење правих заљубљеника додатно су подгревали радио преноси утакмица, па није било необично видети Дмитровића како са лоптом у једној и транзисторским радио пријемником у другој руци хита ка игралишту у намери да на терену примени оно што је репортер настојао да дочара током преноса. Несвакидашњи таленат први су препознали тренер Борис Буњак и председник Божо Златојевић што је било довољно да са деветнаест година ступи у редове великог клуба какав је била Слога. Најјачи утисак на принову од првог дана оставио је секретар клуба Томовић, можда и због тога што је његова канцеларија била место на коме је примио прву стипендију. Иако није била велика први

Т

новац зарађен од фудбала био је довољан за учвршћивање уверења како ће квалитетно семе дати добре плодове. Слога је те године била стандардни члан лиге коју су, сем централног дела Србије, попуњавали тимови дела Црне Горе и територије Косова и Метохије. Период адаптације на нове услове, јаке тренинге и озбиљну игру, потрајао је дуже него што се очекивало јер је Буњак, као шеф стручног штаба, имао визију у коју се нови играч није уклапао на најбољи начин, па је изостала прилика да пружи значајнији допринос остваривању бољих резултата. Смене на челу стручног штаба уобичајена су појава у фудбалу, а сваки нови тренер конципира стратегију тима на расположивом играчком кадру. Оно што није видео претходни тренер уочио је Милоња Каличанин и Дмитровићу пружио шансу која је у значајној мери утицала на обрт у каријери.

- Сећам се те среде и пријатељске утакмице са ОФК Београдом, јер сам у последњих петнаестак минута добио шансу да изађем на терен и постигао гол. Већ следеће суботе путовали смо у Прибој, а ноћ пре утакмице провели у карантину на Златибору. То је било ново за мене, а посебно задовољство осетио сам кад ме је тренер позвао у собу и рекао како ћу сутра да играм. Од тада па док нисам напустио активно играње био сам стандардни играч првог тима, сем у периодима кад сам паузирао због повреда. Слога је имала добар тим, остваривала добре резултате и као другопласирана на табели ушла у Другу лигу, сећа се Дмитровић. Пред крај сезоне почело је да се шушка како је интересовање за перспективног играча показао београдски Рад, а да гласине нису без основа било је јасно кад је директор клуба потврдио жељу да разговара са Дмитровићем коме се смешио одлазак у војску. Ма колико шанса да заигра у великом клубу изгледала примамљи-

во, и појачавала дилему да ли одложити одлазак у војску, чинила се много значајнијом него услови које је клуб могао да понуди. Упркос великој жељи две стране да постигну задовољавајући договор јаче аргументе је имала Југословенска народна армија, па се перспективни играч обрео у Београду где је касарна у Топчидеру фудбалерима пружала могућност да тренирају три пута дневно. Ма колико очекивао подједнак третман Дмитровићу је ускраћена та могућност, јер су претпостављени оценили како није дошао да игра фудбал. Последицу слабијег кретања већ на првом тренингу по повратку из војске уочио је тренер Тоша Манојловић, а потврду нашао на ваги која је посведочила о повећању тежине од петнаестак кила.

- Летње време, напољу четрдесет степени, а ја се мучим у шушкавцу. Одлазимо у Врњачку Бању, фудбалер који није могао да поднесе оптерећење одлучи да напусти клуб а у мени се нешто преломи и одлучим да истрајем. Иако ми је требало времена да се адаптирам на месту левог бека одиграо сам добро неколико утакмица и, мало по мало, усталио се у тиму. Редовно сам примао плату, а на крају полусезоне бонус у виду значајне количине зелених новчаница. Раније сам фиксиро свој пут и остварио све циљеве које сам имао. Кад сам играо у Конареву имао сам циљ да дођем у Слогу, па одем у Београд. Кад сам успео као циљ сам поставио иностранство, првенствено Швајцарску или Аустрију, потом да заиграм у Купу УЕФА и Лиги шампиона, и на крају бар једну утакмицу у репрезентацији. После ми је био сан Борац из Чачка, а крајњи циљ да професионалну каријеру завршим у Слоги. На крају сам се вратио у Конарево да мало играм, а због свега што сам доживео током каријере деци коју тренирам кажем како треба да имају циљ испред себе, а ако искрено верују он ће да се оствари, каже Дмитровић.

69

4.9.2021.

МАГАЗИН 511

70

И поред примамљиве понуде на путу преласка у Обилић испречио се председник Рада Света Бабић а добре игре током 1996. године, и допринос победи над Партизаном, били су довољни да Дмитровић, као најбољи појединац на утакмици, понесе назив Плава чигра са Бањице. Пауза између два првенства је увек добра прилика за размишљање о промени средине, а одмор на Копаонику након тешке сезоне заталасао је позив Љупка Петровића који је, након пласмана у прву аустријску лигу, преузео ГАК из Граца. Много година касније Дмитровић освежава сећање на период кад му је значајнијом од материјалне накнаде за трансфер била прилика да се докаже на међународној сцени. А да на путу према њој по који пут стоји по нешто што баца сенку на фудбалску игру сведочи податак да је седам година касније сазнао како је Рад на име трансфера инкасирао седам пута више неко што је пријавио. Пуних седам година клуб је на крају сваке сезоне успео да се избори за учешће у Купу УЕФА или квалификацијама за Лигу шампиона.

- Љупков систем рада је био изузетно тежак. Креће првенство, ми ни после четири нерешене утакмице не можемо да победимо а онда долази фамозна утакмица Купа УЕФА против белгијског Екерена. На полувремену водимо са један према нула, ја пред крај добијем жути картон а почетком другог још један па изгубимо јер смо до краја примили три гола. Љупко долази у свлачионицу, мени није добро, он псује нас југовиће и у једном моменту ме удара у главу. Аустријанци скачу да ме одбране, створи се хаос а вест процури па је објави и Си-Ен-Ен. Председник клуба ме зове јер мора да одлучи како да поступи, а ја кажем како је код нас нормално да неки пут добијеш чвргу. Сутрадан је саопштена одлука да Љупко Петровић одлази из клуба а ја остајем. Играмо Куп УЕФА против Монака па је Монако заинтересован, имао сам шансу да пређем у Рапид, Локомотиву и Спартак из Москве, Удинезе, Штурм, а после једне утакмице у репрезента-

цији и још неколико клубова од којих су неки одустали након сазнања да сам у националном тиму дебитовао са двадесет девет година, прича Дмитровић. Сан сваког фудбалера је да заигра у националном тиму па је разумљиво одушевљење кад је Дејан Савићевић, након повреда Крстајића и Драгутиновића, схватио да пред гостовање у Москви нема адекватну замену на позицији левог бека. Позив је упућен после повреде недовољно опорављеном Дмитровићу који је пристао да изађе на терен и поред препоруке лекара да то, због фрактуре мишића, не чини. Од тринаест у националном дресу из сећања још није избледело оно на утакмицу против Словеније на којој је после безброј шанси пропуштена прилика да се обезбеди одлазак на Светско првенство у Јапану. Кад је половином прве деценије новог миленијума аустријски Штурм запао у финансијске проблеме Дмитровић је прихватио позив Чачана да извесно време проведе у дресу Борца, а први наступ у новој средини, и пријатељска утакмица против Будућности, остао је у сећању због критика са трибина због одлуке управе клуба да ангажује „пензионера“. Да примедбе нису биле основане најбоље потврђује податак да је Дмитровић пет и по година носио капитенску траку а Борац 2008. успео да се пласира за наступ у Купу УЕФА. После две победе, против Дачије и Локомотиве из Софије, на путу према трону испречио му се холандски Ајакс. Жеља да искуство стави у службу матичног клуба манифестује се у пристанку да, као потпредседник клуба а уз подршку Рада Тодоровића, помогне председнику Милану Туфегџићу у још једном покушају да консолидује екипу и крене према циљу до кога Слога никад раније није дошла.

- То је била немогућа мисија. Слога је малтене испала из Српске лиге и дави се, а ја се ујључујем са стратегијом која је обезбедила опстанак у лиги. Успели смо да консолидујемо тим и са буџетом од двеста тридесет хиљада динара месечно завршимо сезону на другом месту Српске лиге. У тиму су

била наша деца, и играла као Спартанци, гледало се како се троши сваки динар, а прва категорија играча примала је дванаест и по хиљада динара што је вишеструко мање од данашњих четрдесет или педесет. То постаје занимљиво Зорану Милашиновићу који се укључује у клуб, а ми се повлачимо у интересу Слоге. Амбиције су биле, направљене су квалитетне млађе категорије и доведено неколико добрих играча, али је нешто прескакано иако смо морали да створимо услове и градимо кућу од темеља. Краљеву требају услови, јер не могу сви да тренирају на једном терену, или иза гола. Смењивали су се тренери, Слога је напредовала, ушли смо у озбиљну причу и били конкурентни, али је увек недостајало само још мало. Кад је недостајало то мало, а боримо др за улазак у суперлигу, требало нам је неко квалитетније име. У том моменту ми се јавља идеја али Зоран одбија, а неколико кола пре краја првенства долази прекретница и фамозна утакмица овде са Инђијом. Раднички из Ниша је већ сигуран на челу табеле, а ми још можемо да стигнемо Доњи Срем. Играли смо нерешено а Срем победи и бежи нам четири бода. То је била прекретница, јер би сигурно ушли у суперлигу да смо победили. Остао је жал што те године нисам успео да уведемо Слогу у суперлигу, каже Дмитровић који је 2012. године, након одласка из Борца, још једном обукао бели дрес да би у Краљеву завршио са активним играњем. Да једна несрећа никад не долази сама потврђује податак да је Слога, оптерећена финансијским проблемима и недостатком квалитетних играча, пала још једну степеницу ниже и завршила у зони. Дмитровић признаје да се дистанцирао од клуба и са стране посматрао као пада све ниже. Једино што је преостало су приче о пропуштеним шансама и уверење да би Слога тог времена, са правим људима и данас играла суперлигу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

71

72

МАГАЗИН 511 4.9.2021.

73

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 5. И 11. СЕПТЕМБРА

МАГАЗИН 511

4.9.2021.

5. септембар

74

1514 — Турски султан Селим I ушао је у Табриз у Персији.

1600 — Повељом енглеске краљице Елизабете основана је „Источноиндијска компанија“ која је добила монопол на трговину са Истоком, чиме је почела британска трговачка, а потом и колонијална експанзија на индијском потконтиненту.

1774 — У Филаделфији је почео Први континентални конгрес на којем су се представници 13 америчких колонија успротивили британском утицају у Северној Америци, што је био увод у Амерички рат за независност у априлу 1775.

1800 — Британци под командом адмирала Нелсона преузели су од Француза Малту. Париским миром 1814. Британија је и званично добила Малту која је постала важна британска база на путу према Индији.

1864 — Флоте Велике Британије, Француске и Холандије напале су Јапанце у теснацу Шимоносеки, за одмазду због одлуке Јапана да затвори своје луке и истера странце.

1905 — Миром у Портсмуту (Њу Хемпшир), уз посредовање америчког председника Теодора Рузвелта завршен је Руско-јапански рат. Русија је предала Јапану Порт Артур и признала јапанске интересе у Кореји.

1939 — САД су прогласиле неутралност у Другом светском рату, али су касније законима Плати па носи и О зајму и најму помагали оружјем савезничке снаге. Американци су ушли у

рат 7. децембра 1941. када су јапанске трупе напале америчку поморску базу Перл Харбур.

1960 — Председник Конга (Заира) Жозеф Касавубу сменио је вођу национално-ослободилачког покрета и првог конгоанског премијера Патриса Лумумбу.

1972 — Минхенски масакр - припадници палестинске терористичке организације „Црни септембар“ киднаповали су, а потом убили 11 израелских спортиста, учесника Олимпијских игара у Минхену. У 24-часовној пуцњави на аеродрому, погинула су и четворица терориста и један западнонемачки полицајац.

1977 — Западнонемачки терористи су отели председника Федерације западнонемачке индустрије Ханса Мартина Шлејера, чије је тело пронађено 19. октобра 1977. у Француској.

1990 — Премијери Северне и Јужне Кореје сусрели су се у Сеулу, на првим званичним разговорима на високом нивоу између двеју земаља подељених после Корејског рата 1953.

1995 — Француска је извела прву у серији атомских проба на пацифичком острву Муруроа, што је изазвало осуду широм света и масовне протесте, посебно у Аустралији и на Тахитију.

2001 — Државни тужилац Перуа подигао је оптужницу против бившег председника Алберта Фуџиморија због умешаности у два масакра које су извршили парамилитарни одреди раних деведесетих.

2008 — Томислав Николић поднео оставку на дужност заменика председ-

ника Српске радикалне странке и шефа посланичке групе СРС у Скупштини Србије, након што је Председнички колегијум странке одлучио да СРС гласа против Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом.

6. септембар 394 — Битка на Фригиду: Римски цар Теодосије I поразио западног узурпатора Еугенија. Победа хришћанског цара над паганским ривалом означила је и дефинитивну победу хришћанства над традиционалистичким римским религијама.

1522 — Шпански морепловац Хуан Себастијан Елкано завршио прво путовање око света, које је започео Фернандо Магелан 1519 са пет бродова и 270 морнара. Елкано је преузео команду када су 1521. Магелана убили филипински урођеници и вратио се у Шпанију са једним бродом и 18 морнара.

1688 — Аустријска војска под командом баварског кнеза Максимилијана II Емануела, уз помоћ српских

добровољаца, је заузела Београд од Турака.

1885 — Источна Румелија је прогласила своје уједињење са Бугарском.

1898 — Холандска краљица Вилхелмина ступила је на престо.

1901 — У Буфалу је анархиста Леон Чолгос извршио атентат на председника САД Вилијема Мекинлија. Мекинли је од задобијених рана умро недељу дана касније, а 14. септембра нови председник САД постао је Теодор Рузвелт.

1914 — Француске трупе су уз помоћ Британског експедиционог корпуса кренуле у контраофанзиву на фронту широком 500 километара, чиме је почела прва велика битка на реци Марни у Француској у Првом светском рату, у којој је за четири дана немачка војска претрпела тежак пораз. На захтев савезника да после победе на Церу у Првом светском рату предузме офанзиву преко границе, српска војска је почела операције против Аустријанаца у Срему и источној Босни, познате као Сремска операција и Битка на Дрини. Борбе су трајале до 11. новембра, када је српска војска била присиљена да се повуче.

1940 — Румунски краљ Карол II Хоенцолерн је у Другом светском рату под притиском Сила Осовине абдицирао у корист сина Михајла.

1948 — Холандска краљица Вилхелмина је абдицирала у корист кћерке принцезе Јулијане.

1955 — У нередима, оркестрираним од турске владе, побеснела руља извршила је погром над преосталим грчким становништвом Цариграда.

1965 — Нападом индијске авијације на пакистански град Лахор почео је рат између Индије и Пакистана због Кашмира. Сукоб је окончан 25. септембра посредством УН.

1970 — Палестински терористи су отели четири авиона која су летела из Европе у Њујорк. Наредног дана у Каиру је запаљен „Боинг 747“ компаније „Пан америкен“, а два „Боинга 707“ дигнута су у ваздух 12. септембра у Јордану. Четврти авион се спустио у Лондон, а отмичарка Лејла Халид је ухапшена.

1975 — У земљотресу у источној Турској 2.350 људи је погинуло, а рањено око 3.000.

1988 — Једанаестогодишњи дечак Томас Грегори постао је најмлађа особа која је препливала Ламанш. Пливање је трајало 11 сати и 54 минута.

1988 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.

1991 — СССР је признао независност Литваније, Летоније и Естоније; Лењинграду је враћено име Санкт Петербург.

1994 — Премијер Ирске Алберт Рејнолдс први пут се састао са вођом Шин Фејна, политичког крила ИРА-е Џеријем Адамсом и разговарао о политичком решењу дугогодишње кризе и сукоба католика и протестаната у Северној Ирској.

1997 — Британска принцеза Дајана, која је погинула 31. августа у саобраћајној несрећи у Паризу, сахрањена је на породичном имању, после погребне церемоније коју је посредством ТВ преноса пратило више од 2 милијарде људи широм света.

2000 — У седишту ОУН у Њујорку отворен је „Миленијумски самит ОУН“, највећи скуп светских лидера у историји на којем је учествовало 150 краљева, председника и премијера. Од светских лидера самиту нису присуствовали само председници Ирака Садам Хусеин, СР Југославије Слободан Милошевић и Либије Муамер ел Гадафи.

2001 — Врховни суд Казахстана осудио је бившег премијера Акезана Казегелдина на десет година затвора због корупције, илегалног поседовања оружја и злоупотребе положаја.

7. септембар 1191 — У Трећем крсташком рату Енглези су под командом Ричарда Лављег срца поразили ајубидске снаге под Саладином код Арсуфа, у данашњем Израелу.

1701 — У Хагу је потписан споразум Енглеске, Аустрије и Холандије против Француске, познат као „Друга велика алијанса“.

1714 — Цар Карло VI потписао је у

75

4.9.2021.

МАГАЗИН 511

76

Рахстату са Французима Баденски мир којим је окончан Рат за шпанско наслеђе, а Французима су припали Алзас и Стразбур.

1764 — За краља Пољске крунисан је руски штићеник Стањислав II Поњатовски, последњи пољски монарх.

1778 — Француска је напала острво Доминика и заузеле тамошњу британску тврђаву пре него што су Британци сазнали да је Француска ушла у Амерички рат за независност као савезник побуњених америчких колониста.

1812 — Бородинска битка, на 125 километара од Москве, једна од најкрвавијих битака у Наполеоновим ратовима, у којој су и Руси, под командом Кутузова, и Наполеон имали велике губитке. Недељу дана касније Наполеон је ушао у Москву. Ова пирова победа Наполеона једна је од преломних тачака захваљујући којима је Света алијанса успела да победи Наполеонову „Велику армију“.

1813 — Први пут је употребљен назив „Ујка Сем“ за САД, у уводнику њујоршког листа „Трој Пост“.

1822 — Гувернер Бразила, принц Педро, прогласио је независност од Португалије и прогласио се за цара. Португал је признао независност Бразила 1828.

1860 — Италијански револуционар Ђузепе Гарибалди је са својим „црвенокошуљашима“ заузео Напуљ, у рату за ослобођење земље од Аустријанаца и уједињење Италије.

1901 — Потписан је Пекиншки протокол којим је окончан Боксерски устанак у Кини. Побуну против странаца угушиле су европске силе, Јапан и САД, а Кина је приморана да плати одштету за њихову имовину уништену током устанка.

1913 — Краљ Петар I Карађорђевић потписао је Прокламацију о присаједињењу ослобођених области Краљевини Србији у Рибарској Бањи код Крушевца.

1936 — У Хобартском зоолошком врту угинуо последњи торбарски вук, познат као „Бенџамин“. С њим је изумрла ова врста.

1940 — Немачка авијација под ко-

мандом Хермана Геринга почела је бомбардовање Лондона. Првог дана погинуло је више од 300 људи.

1944 — Јединице НОВЈ ушле су у Врање, који је су Бугари претходно напустили.

1962 — Тајван је прекинуо дипломатске односе с Лаосом, након што је Лаос успоставио дипломатске односе с Кином и Северним Вијетнамом.

1964 — У месту Сип на југословенској и у Гура Ваји на румунској обали Дунава, уз присуство председника Југославије и Румуније Јосипа Броза Тита и Георгеа Георгију-Дежа, постављен је камен темељац на градилишту хидроелектране Ђердап.

1975 — Завршено је пресељавање Турака на Кипру. Под надзором УН, око 9.000 људи пребачено је са југа на север земље.

1986 — Бискуп Дезмонд Туту постао је надбискуп Кејптауна у Јужној Африци као први црнац поглавар јужноафричких англиканаца.

1990 — Као одговор на ревизију Устава Србије 1989. којом је значајно смањена аутономна власт у покрајинама Војводини и Косову, 144 албанска делегата Скупштине Косова прогласили су у Качанику Устав Републике Косово.

1990 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.

1991 — У Хагу је почела са радом Међународна мировна конференција о Југославији. У раду конференције учествовали су сви чланови Председништва СФР Југославије, председник савезне владе и шесторица председника југословенских република. Председавајући Конференције, на којој је усвојена Декларација о мирном решењу југословенске кризе, био је лорд Карингтон.

1994 — У команди америчке војске у Берлину последњи пут је спуштена америчка застава, чиме је, након скоро пола века, формално окончано америчко војно присуство у Берлину.

1999 — У земљотресу у близини Атине, једном од најјачих у Грчкој у последњих преко 40 година, погинуло је 101 лице.

2001 — У нигеријском граду Џос из-

били су хришћанско-муслимански сукоби током којих су запаљене цркве и џамије. Према подацима Црвеног крста, за непуних недељу дана насиља, убијено је најмање 500 људи, а стотине повређено.

2011 — У авионској несрећи код Јарослављa у Русији погинуло је 44 особа, међу којима и хокејаши Локомотиве Јарославље.

8. септембар 1331 — На државном сабору у Сврчину (Косово) архиепископ Данило II крунисао је 23-годишњег Душана Стефана Немањића за краља српских и поморских земаља.

1380 — Велики московски кнез Дмитриј Донски је у бици код Куликова потукао татарску војску. То је била прва победа Руса над Татарима који су

у 13. веку загосподарили већим делом Русије.

1565 — Шпански досељеници основали су на Флориди, на месту данашњег Сент Огастин, прво европско насеље у Америци.

1664 — Предвођени пуковником Ричардом Николсом, Енглези су заузели холандско насеље на америчком континенту Нови Амстердам, названо потом Њујорк, у част војводе од Јорка, будућег енглеског краља Џејмса II. 1760 — У Седмогодишњем рату, који се из Европе проширио и на Северну Америку, Британци под командом Џефрија Амхерста поразили су Французе и заузели Монтреал.

1831 — Русија је угушила Новембарски устанак када је њена војска поразила устанике под командом Хенрика Дембињског у заузела Варшаву.

1856 — Мировним уговором у Паризу завршен је Кримски рат између Русије и Османског царства и њених савезника Велике Британије, Француске и Краљевине Сардиније.

1900 — Ураган је у тексашком граду Галвестон разрушио више од 2.500 кућа, а погинуло је најмање 8.000 људи.

1934 — Путнички брод Моро Касл изгорео је 1934. на обали Њу Џерзија на свом путовању до Њујорка из Хаване на Куби при којом приликом је погинуло 137 путника.

1926 — Друштво народа је једногласно примило Немачку у чланство.

1941 — Немци су у Другом светском рату почели опсаду Лењинграда и одсекли га од остатка земље.

1943 — Објављена је безусловна капитулација Италије у Другом светском рату.

1944 — Прва немачка ракета V-2 испаљена из Хага, у Другом светском рату пала је на Лондон.

1951 — У Сан Франциску је потписан мировни уговор између Јапана и 49 земаља којим су Јапану одузете све територије освојене за последњих 80 година.

1954 — У Манили су САД, Филипини, Аустралија, Нови Зеланд, Тајланд, Пакистан, Уједињено Краљевство и Француска, основали СЕАТО пакт, замишљен као карика у америчкој глобалној стратегији окруживања Совјетског Савеза. Престанком Хладног рата тај пакт је изгубио значај.

1995 — Министри иностраних послова СР Југославије, Хрватске и Босне и Херцеговине прихватили су у Женеви мировни план за Босну, што је био увод у окончање најтежег сукоба на тлу Европе од Другог светског рата.

1997 — Најмање 150 људи погинуло је у близини западне обале Хаитија кад је потонуо претрпани ферибот „La Fierte Gonavienne“ (Понос Гонаве) који је пловио ка острву Гонава.

1999 — У експлозији подметнуте бомбе у стамбеној згради у Москви погинуле су 94 особе. У серији експлозија које су уследиле наредних дана у више градова у Русији погинуло је око 300 људи.

2001 — Преко хиљаду људи, укљу-

чујући и Нелсона Манделу, окупило се на сахрани оца јужноафричког председника Табоа Мбекија. Гован Мбеки (91) је сахрањен међу обичним људима.

2002 — На светском првенству у кошарци у Индијанополису (САД) Југославија је по други пут постала првак света.

9. септембар 9 — Битка у Теутобуршкој шуми: германски поглавар Арминије наноси тежак пораз римском војсковођи Вару и уништава римску војску од три легије.

337 — После вишемесечног интерегнума синови римског цара Константина Великог Константин II, Констанције II и Констанс I су се прогласили за августе.

1776 — Амерички Континентални конгрес увео званичан назив државе Сједињене Америчке Државе, уместо Уједињене колоније.

1850 — Калифорнија је примљена у Унију као 31. америчка савезна држава. Компромисом из 1850. трећина територије на које је Тексас полагао право (данас делови Колорада, Канзаса, Новог Мексика, Оклахоме и Вајоминга) је прешло под федералну управу у замену за преузимање дуга од 10 милиона долара тексашког дуга пре његове анексије.

1855 — Окончана је опсада Севастопоља када се руска војска повукла из града.

1894 — Кинески револуционар Сун Јат Сен је основао Друштво за препород Кине и почео да организује устанак у Кантону, после пораза Кине у рату с Јапаном. Устанак није успео, а учесници ухваћени и погубљени. Сун Јат Сен успео да побегне из земље и до револуције 1911. живео у иностранству.

1907 — Завршен шаховски турнир у Карлсбаду (Карлове Вари), Чешка победом Акибе Рубинштајна.

1914 — У Првом светском рату окончана прва велика битка на Марни у Француској. У јулу 1918. вођена дру-

77

4.9.2021.

МАГАЗИН 511

78

га битка на Марни, последња немачка офанзива у Првом светском рату.

1944 — Дан по уласку совјетских трупа у Бугарску бугарски комунисти преузели власт у земљи.

1945 — Трупе САД искрцале се на крају Другог светског рата у Јужној Кореји, совјетске од Јапана преузеле Северну Кореју, а 38. паралела постала линија поделе две корејске државе.

1952 — У Београду, на ушћу Саве у Дунав због невремена потонуо брод „Ниш“ који је превозио путнике на линији до Земуна, удавиле се 104 особе 1987 — Ирачко ратно ваздухопловство почело серију удара на иранске електричне централе и нафтна постројења.

1993 — Израел и Палестинска ослободилачка организација споразумели се о међусобном признању, отварајући пут ка окончању сукоба Арапа и Јевреја.

1996 — У тајфуну који је погодио приобална подручја кинеске провинције Гуангдунг погинуло више од 130 људи, на хиљаде повређено.

2001 — На председничким изборима у Белорусији победио Александар Лукашенко.

2002 — Виши суд у Бијелом Пољу осудио Небојшу Ранисављевића из Деспотовца на 15 година затвора због учешћа у отмици и ликвидацији путника, претежно муслимана, из воза на прузи Београд-Бар у станици Штрпци у фебруару 1993.

10. септембар 1509 — Око 10.000 људи (по процени) је погинуло у Истанбулу због јакок земљотреса који је постао познат као мали Судњи дан.

1526 — Турски султан Сулејман Величанствени је, после победе над Мађарима на Мохачком пољу, ушао у небрањени Будим.

1721 — Шведска и Русија су миром у Нистаду у Финској окончале Велики северни рат, започет 1700, у којем је руски цар Петар Велики потукао Швеђане и добио излаз на Балтичко море. Русији је припала територија од Финског до Ришког залива и градови Рига,

Ревел и Нарва.

1813 — У Рату из 1812. америчке снаге предвођене Оливером Хазардом Перијем су поразили Британце код језера Ири, код данашњег Пут ин Беја.

1906 — Изашао је први број хумористичко-сатиричног листа „Шабачка чивија“. Лист је излазио до 1909.

1919 — Аустрија и Савезници су потписали мир из Сен Жермена, којим је Аустрија признала независност Пољске, Мађарске, Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

1939 — Канада је објавила рат Немачкој. Канадске јединице су се у Другом светском рату бориле у саставу британске армије.

1942 — Краљевско ратно ваздухопловство је у Другом светском рату напало Диселдорф са 476 авиона, који су избацили 100.000 бомби на тај немачки град.

1942 — У Подгори основана Морнарица НОВЈ (после рата прерасла у Југословенску ратну морнарицу).

1943 — После капитулације Италије у Другом светском рату, Немци су окупирали Рим и ставили под протекторат Ватикан.

1945 — Видкун Квислинг, шеф марионетске норвешке владе (1942—45) проглашен је кривим за издају и осуђен на смрт због сарадње са нацистичком Немачком у Другом светском рату.

1967 — Грађани Гибралтара одбацили су на референдуму припајање Гибралтара Шпанији и определили се да остану под британском управом.

1976 — У судару путничких авиона „Трајдент“ британске компаније „Бритиш ервејз“ и „Даглас DC-9“ југословенске компаније Инекс Адрија северно од Загреба, погинуло је свих 176 људи у оба авиона.

1981 — Слика „Герника“ Пабла Пикаса враћена је у Шпанију. Насликана 1937, после нацистичког бомбардовања баскијског места Герника у Шпанском грађанском рату, „Герника“ је од 1939. била у Њујорку. Према Пикасовом завету, слика није могла бити враћена док се у Шпанији поново не успостави демократска држава.

1989 — Мађарска је отворила границу према Западу и допустила одла-

зак око 7.000 избеглица из Источне Немачке у Западну Немачку. Тај масовни егзодус довео је до пада Берлинског зида.

1994 — Папа Јован Павле II стигао је у Хрватску, у прву посету поглавара римокатоличке цркве региону бивше Југославије. Папа се заложио за мир на Балкану. Почео шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.

1995 — Током ваздушне операције против Републике Српске, НАТО је, са америчког брода „Нормандија“ у Јадранском мору, крстарећим ракетама „томахавк“ почео да гађа противваздушне положаје у околини Бање Луке.

1995 — Почео егзодус српског становништва на простору Озрена и Возуће.

2000 — У сукобима присталица различитих политичких опција током локалних избора у Македонији рањено је неколико десетина људи. Напетост између Албанаца и Македонаца ескалирала је у пролеће 2001. у сукобе који су земљу довели на ивицу грађанског рата.

2001 — Савет безбедности УН укинуо је ембарго на продају оружја СР Југославији. Ембарго је уведен 31. марта 1998. због, како је образложено, насиља који режим Слободана Милошевића спроводи на Косову.

2002 — Швајцарска је после референдума, постала чланица Уједињене нације.

11. септембар 1297 — Шкоти под командом Ендруа Марија и Вилијама Валаса су поразили енглеску војску у бици на Стерлиншком мосту.

1697 — Хабсбуршка војска под командом принца Еугена Савојског је поразила османску војску у бици код Сенте, чиме се практично завршио Велики турски рат.

1709 — Англо-холандско-аустријске трупе под командом војводе од Марлбороа и принца Еугена Савојског оствариле Пирову победу против Француза у бици код Малплака, великој бици у Рату за шпанско наслеђе и најкрвави-

јој бици 18. века.

1714 — Након 14 месеци опсаде, бурбонска војска је заузела Барселону у Рату за шпанско наслеђе.

1870 — Краљ Сардиније Виктор Емануел II напао Папску државу у Риму, а 1871. преселио своју престоницу у Рим и уселио се у палату Квиринал. Папа се повукао у Ватикан и од тада његов суверенитет ограничен само на ватиканске палате.

1922 — Лига народа, упркос протестима Арапа, потврдила британски мандат над Палестином.

1944 — Југословенски партизани су ослободили Мљет.

1950 — У Дубровнику (ФНРЈ) је затворена 9. шаховска олимпијада. Златну медаљу освојила је екипа домаћина — Југославија, сребро је освојила Аргентина, док је бронза припала репрезентативцима Западне Немачке. Иначе, то је било прво спортско такмичење на којем се појавила репрезентација Западне Немачке.

1962 — Британска група „Битлс“ снимила први сингл „Love me do“.

1973 — Војним пучем у Чилеу оборен је председник Салвадор Аљенде и на власт је дошла војна хунта на челу са генералом Аугустом Пиночеом.

1974 — У Гилфорду основан британски састав Стренглерси.

1995 — На хиљаде људи демонстрирало улицама Париза у знак протеста због обнављања француских нуклеарних проба у јужном Пацифику.

1997 — Шкоти на референдуму прихватили план британске лабуристичке владе за успостављање парламента Шкотске, први пут после готово 300 година.

2000 — Руски и амерички космонаути Јуриј Маленченко и Едвард Лу успешно окончали шесточасован излазак у отворен космос на Међународној космичкој станици.

2001 — У самоубилачком нападу отетим авионима на Светски трговински центар у Њујорку и зграду Пентагона у Вашингтону, погинуло око 3.000 људи.

2013 — Више од милион Каталонаца је направило људски ланац као знак подршке независности Каталоније.

79

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs