Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 512 * 12. септембар 2021. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 512

Хвала што читате

12.9.2021.

Краљевски

МАГАЗИН

12.9.2021.

МАГАЗИН 512

По завршетку пројекта који је помогла локална самоуправа МагазИН и даље открива

12.9.2021.

МАГАЗИН 512

У овом броју: Николајевим жичким стазама Духовни горостас Без почасног грађанина У корак са светом Из дана у дан Узми рачун и победи Опрезно до краја месеца Маске уз ретке изузетке Златне хармонике Краљева У кревету са клавијатуром На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Из Мињине кухињице Приватна прћија рупа без дна Времеплов

14 16 22 26 30 34 36 40 42 50 60 62 64 66 68 74

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 512 12.9.2021.

МАГАЗИН 512

12.9.2021.

Сабрање у Светосавском храму

НИКОЛАЈЕВИМ Ж - Вече у знак прослављања јубилеја 140 година од рођења и 30 година од преноса моштију Светог Владике Николаја, обогаћено првом у низу планираних свечаности. - Након целивање моштију светог Николаја Велимировића духовна радост се пренела у порту храма. - Звуци музичких инструмената и гласова који славе Господа и његовог великог угодника Николаја. - Светониколајвеска беседа архијерејског заменика епископа жичког

Акатисту Исусу Христу Победитељу смрти који је Свети Николај Жички посветио оцу Јустину Поповићу, потписујући се смерно као „монах Николај“, међу многим молитвеним бисерним нискама изведеним вештим поетским захватима, налази се и она која говори да је Господ

Своју победу над смрћу у потпуности пројавио хором светитеља који су му последовали сведочећи својим нетљеним моштима истинитост вере у Васкрсење. У тој вери, вече уочи празника Усековања часне главе Светог Јована Крститеља, око моштију Светог владике Николаја Жичког одвијало се и сабра-

ње у Светосавском храму у Краљеву, месту столовања Епископа жичког Г. Јустина, наследника светосавског и светониколајевског трона жичког. Богожедни људи, богомољна војска Христова, препознали су призив којим их је Свети Владика Николај позвао да дођу и чују предивне речи Акатиста у

којима је пред Господа излио најискреније уздахе и радовања душе своје. Уследило је целивање часних моштију, где река верног народа није престајала да смерно и у молитви притиче Светом храму. Ово вече је у знак прослављања јубилеја 140 година од рођења и 30 година од Преноса моштију Светог Владике Николаја, обогаћено првом у низу планираних свечаности под називом „Николајевим жичким стазама“. Програм који је водила мр Ана Гвозденовић отпочео је обраћањем старешине храма протојереја Радоја Санде који је поздравио Епископа жичког Г. Јустина, свештенство, монаштво и верни народ који су дошли да заједно учествујемо у овој духовној радости. У наставу је хор при нашем храму који

води Драгана Манојловић отпевао тропар Светом Владики Николају, а затим је уследила Светониколајвеска беседа коју је произнео протојереј-ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски заменик Епископа жичког. У њој је поред складно изнете биографије Николајеве, учињен и широк захват у његово дубоко богословско дело. Слушаоци су имали прилику да се упознају са изузетним даровима које је Николај кроз живљење и дела пројављивао. Вокално-инструментални анасамбл „Херувими“ учинили су да струне наших душа дотакне традиционална музика, коју је радо слушао и на разним инструментима свирао и Свети Владика Николај. Они су извели песму Молитва благом Христу (текст Свети Владика Николај, музика Марио Гламазић) и

Пред иконом (текст и музика Биљана Миљковић). Изводе из једног од најлепших дела Владике Николаја – Молитве на језеру, присутни су могли да чују у казивању драмског уметника Небојше Дугалића. Са својственом му посвећеношћу духовном штиву, оживео је пред нама оне побожне изливе српске душе, за које је Свети Јустин Ћелијски рекао да су пре Николаја били само муцања. Након одјаве програма, народ је наставио да у миру целива часне мошти светитељеве, а духовна радост се пренела и у порту храма где су се и даље чули звуци музичких инструмената и гласова који славе Господа и његовог великог угодника Николаја. Протонамесник Александар Р. Јевтић

Фото: М. Радовановић

ЖИЧКИМ СТАЗАМА

12.9.2021.

МАГАЗИН 512

Сто четрдесет година од рођења Николаја Велимировића

duhovni gorostas Слово о Светом Владики Николају о 140. годишњици његовог рођења у храму Светог Саве у Краљеву, 10. септембра 2021. године

Часно свештенство, богољубиво монаштво, браћо и сестре, Шта говорити вечерас о духовном горостасу, о једном од највећих из рода нашег, који Богу угоди и стече венац неувеле славе, и стаде у ред светих у Царству Небеском, о Светом Владики Николају! О њему су говорили најпозванији и сведочили његов лик и дело! Но о 140. годишњици његовог рођења, 65. годи-

шњици блаженог упокојења и 30. годишњици преноса његових Светих моштију, одлична је прилика да се подсетимо опет Светог Владике и мало овим наслонимо и прислонимо на његов свети живот и дело и себе осветимо. Ево како је о 10. годишњем парастосу о њему словио о. Јустин Поповић, потоњи преподобни светитељ наш: „Комарац треба да говори о узлетима и полетима орла. Највећег српског орла у

историји српског народа... Шта комарац може да одзуји? Шта!? Шта свећица да каже о Сунцу? Како ће свећица да хвали Сунце? Опростите, али сви данашњи Срби – ситне смо мале свећице, а Сунце запловило по српскоме небу, друго Сунце је Свети Владика Николај.“ Зањихан је у лелићкој колевци, однегован у духу побожности на чистој вери благочестивих родитеља Драгомира и Катарине, и на богослужењима у мана-

стиру Ћелије. Ту је крштен, добивши име Никола, ту је започео и основно образовање. Затим је уписао гимназију у Ваљеву. У Војну академију није примљен због ситног телесног раста. Но Бог је имао са њим друге планове. Уписао је Богословију у Београду! У своје образовање улагао је велики труд и рад развијајући Богом даровани таленат, који је исказивао од најраније младости. Тада је већ био прочитао дела Његоша, Игоа, Шекспира, Волтера, Толстоја, Достојевског и других. У Богословији је био помоћник на уређењу листа „Хришћански весник“. Кратко време после Богословије, учитељевао је у ваљевским селима Драчићу и Лесковицама. А потом је од стране Цркве као стипендиста послат да се школује у Европи, у Берну. Пропутовао је Енглеску, Швајцарску и Немачку. Касније и Русију. Ревносно и жедно је сабирао знање, стекавши најшире образовање тога доба. Сво сакупљено знање и образовање је сажимао у радионици своје

мисаоне душе и својим оригиналним погледом га на разним предавањима преносио другима. У Берну је одбранио докторат на тему „Вера у васкрсење Христово, као основна догма Апостолске Цркве“. Други докторат из философије је одбранио у Женеви на француском језику на тему „Философија Џорџа Берклија“. По повратку у Београд се тешко разболео. Лечећи се у болници размишљао је да ако је Господу његова служба потрбна, Господ ће га и спасти. Господ га спасава! Убрзо у манастиру Раковици он се монаши и постаје јеромонах Николај 1909. године. И тада целога себе ставља у службу Богу и српском роду. Патријарх Димитрије га шаље у Русију на годину дана. Тада настаје његово дело „Религија Његошева“. Као суплент Богословије Св. Саве у Београду предавао је поред страних језика, философију, психологију, логику и историју. Истовремено беседи у београдским и другим храмовима по

Србији, држи предавања на Коларчевом универзитету, стилом и начином до тада невиђеним и непознатим тадашњој интелектуалниј јавности Србије. Објављује чланке, беседе и студије у црквеним и књижњвним часописима. Снажним религиозно-црквеним и националним духом, и јавним иступањем, Николај је изазивао диљење и поштовање многих, али је тада почео стицати и непријатеље и завиднике. Но, ко је могао ударити на такву громаду!? Зато се није устезао да сведочи Истину. Својим говором у Сарајеву 1912.године, одушевио је и освојио срца босанскохерцеговачке омладине, што се није свидело аустријским властима, те су га скинули са воза у Земуну и извесно време задржали, а следеће године му нису дозволили одлазак у Загреб да говори о прослави Његоша. Дедијер каже да су се над Николајевим Беседама под гором, младобосанци заклињали као над Јеванђељем.

12.9.2021.

МАГАЗИН 512

У току Отаџбинских ратова Србије од 1912-1918. године, млади јеромонах Николај је осведочио своје родољубље сталном бригом за свој народ у ратним страдањима. Српска Влада 1915. године је послала јеромонаха Николаја у Енглеску и Америку, да тамошње народе обавести и упути на истину о Србији и Србима, да позове и упути Србе у свету на помоћ Србији и на одлазак на Солунски фронт. По могућности да утиче на Америку да се прикључи Савезницима у Првом светском рату. Отац Николај је успешно извршио све ове задатке! Говорећи по универзитетским салама и црквеним говорницама, по катедралама (као његов говор у катедрали Св. Ап. Павла у Лондону, који има антологијски карактер), разбио је лажи и клевете о Србима, успео да прикупи новчану помоћ, и да хиљаде српских исељеника као добровољци пођу на Солунски фронт. Из писма Михаила Пупина, упућеног Николи Пашићу 1921. године сазнајемо: „Могу Вам слободно казати, да цео рад свих Срба, које је до данас Србија послала у Америку, не вреди ни стоти

део оног успешног рада, који је Епископ Николај до данас овде извршио“. Зато је свакако оправдана реч енглеског Начелника армије, да је „о.Николај био трећа армија“ Србије. Помагао је ратом пострадале, сиромашне, болесне. Своју плату док рат траје уступио је Држави. После рата, док је боравио у Енглеској, јеромонах Николај је изабран за Епископа жичког 1919. године, а 1920. године је послат на Епархију охридску. Овде почиње нови, преломни перид живота Владике Николаја! Он постаје „нови човек“. Ту му је близу Света Гора у коју је одлазио сваке године, ту је добио могућност да зарони свим бићем у светоотачку литературу. Говорио је да је раније налазио да постоје нерешена и нерешива питања и проблеми људскога живота и духа, али упознавши Свете Оце и Свету Гору, схватио је да су они све те проблеме и тешкоће разрешили, благодарећи Христу Богочовеку, кога су истински доживели. Његово животно гледиште од тада гласи: „Бог изнад свега, а човек пре свега“. Христос је показао свету правог Бога и правог човека. Како

каже блаженопочивши Владика Атанасије, сав живот Владике „Охридског пустињака“ је од охридских дана па надаље, прожет Емануилом. Бог Живи и Оваплоћени у Цркви и са Црквом. Настаје плодоносни рад Владике Николаја са побожним народом. Врело народне побожности, настало између два рата, а оличено у богомољачком покрету или Православној народној хришћанској заједници, Владика усмерава у јеванђелске токове, чувајући чисту веру од духовних застрањивања. Организује мисионарске и проповедничке курсеве, обнавља запуштене храмове и манастире и подиже нове, обнавља гробља и споменике, подиже спомен-чесме, попуњава манастире монаштвом. Нарочити труд исказује, старајући се за сироту децу и сиромашне ђаке. Познат је Декин Богдај у Битољу. Слична сиротишта су била у Краљеву, Крагујевцу и другим местима. Посебно велики значај је имао Владикин рад са побожним људима, које су прозвали богомољцима, зато што су они читали Свето писмо, певали побожне песме, ишли на богослужења по ма-

настирима, исповедали грехе, постили и причешћивали се, ишли путем покајања. Презирали су их многи тог доба, исмевали и хапсили и прогонили. Називали су их лудацима, па и самог Владику Николаја. „Зар тај Николај, који је толико живео у просвећеној Енглеској, да се сад дружи са тим лудацима!“ говорили су. Владика каже: „Они нису знали да је Енглеска појачала у мени богомољство. А кад су ме називали лудаком ја сам се радовао. Дај ми Боже да то народно „лудило“ никад не ослаби у мени до краја мога живота. „Ово је одломак из његових Саборских беседа „Огњиште вере у мраку данашњице“, 1940. године. Године 1934. Владика је поново на жичком трону Владики Николају, значајна улога припада и у рушењу Конкордата наметнутог српском народу и Цркви од стране владе Стојадиновића и Корошеца. По благослову Цркве, Владика Николај из Охрида и Жиче развија плодоносну међуцрквену и свеправославну делатност, учествујући 1930. године на предсаборској конференцији Православних Црка-

ва у Ватопеду, затим учествујући у сусретима и пратећи рад младих хришћана у свету. Радио је на одржавању добрих односа са браћом Бугарима и Грцима. Учествовао је и на многим другим значајним скуповима и конференцијама. Народ га је са великом љубављу пратио, читао и слушао његове речи. Одликовала га је оригиналност мисли и дар лепог говора. Отац Рафаило овчарски је говорио: „Свака му је за Псалтир била“.Стога би га са правом могли назвати српским Псалмопевцом. Узмимо само његову Духовну лиру, или Молитве на језеру! Други светски рат је затекао Владику Николаја у Жичи! Патио је и делио несрећну судбину разорене Жиче и многонапаћеног народа. Немци су га ухапсили, конфинирали у манастир Љубостињу, затим у Војловицу код Панчева, где је био заточен заједно са Патријархом Гаврилом, под строгим надзором немачке страже. Време је провео у сузним молитвама за спас свог мученичког народа и васцелог рода људског.

Из Војловице је са Патријархом и многима одведен у заточеништво у злогласни Дахау. У ратном периоду у Војловици настали су сачувани у једној свесци његов „Молебни канон и молитва Пресветој Богородици Војловачкој“, затим „Кроз тамнички прозор“ поруке српском народу из логора Дахау, и „Три молитве у сенци немачких бајонета“ у Бечу, јануара 1945. године. После ослобођења, 8. маја 1945. године Патријарх Гаврило се вратио у Отаџбину, а Владика Николај се упутио на тешку стазу странствовања у емиграцији. Стигао је у Америку, носећи болове у телу, као последицу тамновања у немачком логору. Путовао је широким просторима америчкоканадског континента, крепећи и бодрећи српски народ, мирио завађене, поучавао и просвећивао јеванђелском вером све гладне и жедне правде Божије. У срцу је носио тугу и носталгију за својом Отаџбином. Помагао је нашим манастирима и многим другима. Повремено је предавао у српској Богословији Светог Саве у Либертивилу, у њујоркшкој академији Св.

МАГАЗИН 512

12.9.2021.

Владимира и руским богословијама Св.Тројице у Џорданвилу и Св.Тихона у Саут Канану у Пенсилванији. Оболелом Владики, наши богати Срби су нудили помоћ у лечењу и најбоље лекаре, нашта је он одговорио: „Имам дивног лекара, али за мене нема ни лекара ни лекова, док се Срби мрзе и прогоне. Кад бих њих могао измирити, и на прави хришћански пут извести, ја бих оздравио и без лекара и без лекова“. Често је Владика своје проповеди почињао молитвом Богу: „Помози Боже, да се Срби обоже сложе и умноже“. На молитви у припреми за служење Св. Литургије, у Саут Канану, мирно је преминуо 1956.године, и душом се винуо у Царство Небеско у загрљај Оцу небеском, кога је свим срцем љубио,на служење вечне Небеске Литургије. Владика се сараспињао са мукама свога народа! Желео је да онебеси, охристови српски народ, да га препороди и као очишћен плод принесе на дар Оцу Небеском. Српски песник у емиграцији Милан Петровић, записао је о дану његове сахране: „Прогањан под крстом

од града до града, на издају тешку, он никад не приста, и кад би му срце отворили сада, видели би у њему Србију и Христа“. Његове Свете Мошти пренете су из Либертивила у његову вољену Домају 1991.године у родни му Лелић, који је данас стециште православних поклоника. А 2003. године наша Црква га је унела у Диптих Светих. Устајали су на њега светог Божијег човека многи из разноразних разлога, спочитавали му некакав национализам, антисемитизам, сарадњу са окупатором, а он трунуо у окупаторској тамници и био против сваког зла и непријатељства. Молио се и за непријатеље: „Благослови непријатеље моје Господе, и ја их благосиљам и не кунем. Непријатељи су ме више гурнули у наручје Твоје, него пријатељи. У току Балканског рата се молио: „Боже. Који си отац Турака и Словена, Господ Азије као и Европе. Ублажи ужасе рата. Учини Боже нека се непријатељи наши са што мање мука и болова повуку са наших земљишта. Дај нам Боже онолико храбрости, колико непријатељ наш

има мржње према нама. И дело ће Твоје бити ускоро свршено“. То је Православни космополитизам. Владика Николај је надишао уске локалне оквире и духом се уздигао изнад овог света. Знао је Владика и за мане и недостатке нашег народа. И како каже блажене успомене Митрополит Амфилохије, није он био народопоклоник већ народољубац и Богољубац, сведок Божији, тајновидац и природовидац. И још један осврт на његов лик и дело! У доохридском периоду живота, Владика Николај је био у извесном смислу занесен спољашњим сјајем и културом Европе. Он, блистави и раскошни говорник, луцидни мислилац европског ранга, каквог га познајемо у његовој мисаоној и философској књизи „Речи о Свечовеку“, уздиже се наједанпут, запљуснут благодатним струјама Христа Богочовека и светоотачке мисли на већу духовну висину и спознају: Омилијама, Мисионарским писмима, Охридским прологом, Молитвама на језеру. Зато сада може одговорно да указује на уски

западни рационализам и индивидуализам, на слабости и мањкавости европског друштва и културе. Посрнулу Европу Маркса ,Ничеа и Дарвина назива “белом демонијом“. Такву Европу позива на преображај. Од свог охридског периода такође увиђа недостатке и празнину далекоисточне мистике и индијског пантеизма. Ево опет Владике Атанасија, који каже: „Кроз његове „Речи о Свечовеку“, „Теодула“ и „Индијска писма“, Николај је до краја преболовао и одболовао сав људски и козмички безизлаз индијске мисли и религиозне философије. „У „Теодулу“ каже Владика Николај: „Коб индијске мисли, коб Индије, у томе је што тамо ничему нема почетка и краја. Нигде поглавља о стварању света и нигде есхатологије. „Тако се Владика Николај на крилима Духа светога дигао изнад „Истока и Запада“. Од „философије по човеку“ (Кол 2,8), Владика Николај се усмерио ка философији по Христу која је за човека заиста „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа“ којим се оглашава и започиње „свака Света Литургија Цркве ево већ близу две хиљаде

година“ (Теодул,14). „Литургија је потврда љубави: Божије љубави према људима, јер је Литургијом Бог потврдио своју љубав према роду човечијем...А од Христа, који је извршио прву Литургију у историји света, Литургија је постала срце свих богослужења Православне Цркве“- срце Цркве и срце света (Теодул, 29). А „Православна Црква“, каже он, „од почетка је једина Христова Црква у свету, која је држала од самог почетка истиниту веру у Евангелије, без обазирања на лево или на десно. Ту истиниту веру су нам предали Свети Оци и Учитељи Цркве...Црква је Мајка“. Богословље Владике Николаја је вера у Јеванђеље, у покајање. Покајање за православне значи „потпун обрт своје душе и свог живота од таме ка светлости, од земље ка небу, од себе ка Богу. „Његова сабрана дела сачињавају огроман књижевни корпус. По мишљењу Владике Атанасија, његово богословље је најсажетије изнето у делима „Касијана“ и „Љубостињски стослов“. Протојреј Димитрије Најдановић ви-

ди у Св.Владики Николају, не само универзално образованог човека, књижевника, философа, већ и узвишени пример родољубља, многосветли свећњак, црквеног Првоначалника, родитеља и препородитеља, верног Богу и народу, светитеља. Преподобни Ава Јустин Ћелијски , у усхићењу га назива Равноапостолним, Другим Светим Савом, српским Светим Еванђелистом, српским Светим Златоустом, новим српским задужбинаром и исповедником. Нема сумње, могли бисмо закључити да је после вишевековног српског робовања, Свети Владика Николај као бесцен дар Бога и Неба, дошао као духовно освежење српском народу и Цркви. Он је направио огроман искорак у српском богословљу и сав свој живот и дело засводио Богочовеком Христом. Свети Оче Николаје Охридски и Жички и свесрпски, у овим тешким и бременитим временима моли Бога за нас! Прот. ставр Љубинко Костић

МАГАЗИН 512

12.9.2021.

Познати кандидати за октобарска признања

БЕЗ ПОЧАСНОГ ГРАЂАНИНА 22

- Заслужни грађани Драгослав Дугалић, др Ивица Маринковић, Градимир Бајовић, Предраг Недељковић и Милисав Вујанац. - Диплома заслужног предузећа и установе Републичком фонду пензијског и инвалидског осигурања - Филијала Краљево, заслужне спортске организације Спортском савезу Краљева, заслужне образовне установе Основној школи „Јован Цвијић“ Сирча а удружења грађана Друштву за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“. - Октобарска награда Александру Вучићу а Специјална награда за подстицај хуманости „Миломир Главчић“ Страхињи Савићу, Давиду Чантраку, Давиду Драгојловићу, Димитрију Јовандерићу, Бојану Драганићу и Стефану Ђурђевићу. - Без кандидата за звање почасног грађанина

омисија за награде и признања Скупштине града Краљева је на седници од 19. јула утврдила текст јавног позива за подношење предлога за доделу октобарских признања и награда и као крајњи рок за пријем одредила 20. август. Позив је упућен грађанима, предузећима, установама, организацијама, месним заједницама, друштвима, стручним и другим удружењима, а предлагачима остављено довољно времена да дефинишу и у писаној форми доставе образложене

предлоге за звање почасног грађанина, дипломе заслужног грађанина, предузећа и установе, спортске организације, образовне установе, удружења грађана, Октобарску награду града Краљева и специјалну награду за подстицај хуманости која носи име Милована Главчића. Диплома заслужног грађанина додељујe се грађанима за учињена хумана дела, за дугогодишњи рад и остварења у области научно-истраживачког рада, здравства, просвете, култу-

ре, уметности, физичке културе, спорта, производног рада и другим областима друштвеног и јавног живота, који су од изузетног значаја и представљају трајну вредност за Краљево. Диплома се може доделити и грађанима који немају пребивалиште на територији града, као и страним држављанима, уколико је њихов допринос од изузетног значаја за Краљево, а комисија је проценила како ово престижно признање заслужују чак пет кандидата. Зато је прихватила предлог Матице исељеника

12.9.2021.

МАГАЗИН 512

Краљево да се диплома додели Драгославу Дугалићу, за допринос развоју села, хумана дела и предан рад у очувању српске традиције. Предлагач Милорад Јоловић сматра да исто признање заслужује Градимир Бајовић, за постигнуте резултате у области угоститељства, а Удружења ратних војних инвалида да је Милисав Вујанац заслужан за дугогодишњи рад на развоју културе сећања, хумана дела и афирмацију града Краљева. Комисија је прихватила предлоге Удружења грађана Стратешки развој Краљева да се исто признање додели др Ивици Маринковићу, за учињена хумана дела и предан рад у области здравства, и Удружења грађана „Пријатељство за нова времена“ Предрагу Недељковићу, за очување српске историје и културе. Диплома заслужног предузећа и установе града Краљева додељује се предузећима и установама за дугогодишњи рад и изузетне успехе у привреди,

науци, здравству, просвети, култури, уметности, физичкој култури, спорту и другим областима, као и за друге успехе, којима се доприноси развоју и афирмацији града. Може се доделити предузећима и установама чије седиште није на територији Краљева, као и страним предузећима и установама, ако је њихов допринос од изузетног значаја за град, а Удружење пензионера општине Врњачка Бања сматра да је заслужује Републички фонд пензијског и инвалидског осигурања - Филијала Краљево, за допринос у раду и развоју шире друштвене заједнице. Комисија је прихватила предлоге управних одбора Карате клуба „Ипон“ из Врбе, Стрељачко стреличарског клуба „Центар“, Женског рукометног клуба „Металац“, Рукометног клуба „Металац“, АМСК „KV Racing Team“, Спортског удружења за атлетски спорт „АК Краљево“, Карате клуба „Са-та-ми“, ФК „Слога“, Управног и Надзорног одбора Спортског савеза Краљева, да се дипло-

ма заслужне спортске организације додели Спортском савезу Краљева, за изузетне успехе, истрајност, посвећеност развоју и унапређењу спорта. Подсећања ради ово признање додељује се спортским организацијама за дугогодишњи рад и изузетне успехе у спорту и физичкој култури којима се доприноси развоју и афирмацији града Краљева а може се доделити и спортским организацијама чије седиште није на територији Краљева,као и страним спортским организацијама, ако је њихов допринос од изузетног значаја за град. Комисија је прихватила предлог Јелене Миленковић да се Диплома заслужне образовне установе додели Основној школи „Јован Цвијић“ Сирча, за дугогодишњи успешан рад у образовању и остварене резултате на републичким такмичењима. Предлог је заснован на процени да је кандидат дугогодишњим радом и изузетним успесима у области просвете допринео развоју и афирмацији града Краљева.

њима и наградама града Краљева Октобарска награда се додељује појединцима или групама аутора за заједничко остварење, за дело које представља највредније достигнуће у науци, култури, уметности, просвети, здравству, физичкој култури, спорту, новинарству, производном раду или у другим областима привредног и друштвеног живота, а које је постало доступно јавности публиковањем, излагањем или доступно на други начин у периоду од 1. августа 2020. године до 31. јула 2021. године, а може се доделити и за целокупно стваралаштво. Комисија је прихватила предлог да се Специјална награда за подстицај хуманости „Миломир Главчић“ за 2021. годину, додели Страхињи Савићу, Давиду Чантраку, Давиду Драгојловићу, Димитрију Јовандерићу, Бојану Драганићу и Стефану Ђурђевићу, за испољену одважност, храброст и пожртвовање у спасавању живота суграђана. Ова награда додељује се

грађанима, предузећима, установама, удружењима, организацијама или месним заједницама за хумана дела и подстицај хуманости у различитим областима друштвеног и јавног живота за период од 1. августа 2020. године до 31. јула 2021. Звање почасног грађанина града Краљева додељује се као највиша лична почаст и израз посебног поштовања грађанима који уживају велики углед у земљи и свету, а може се доделити и страним држављанима. Није познато да ли је таквих било, или потенцијалним предлагачима нису били познати, јер комисији није стигао ниједан предлог за ово признање. Предлози Комисије за награде и признања чекају верификацију на некој од наредних седница Скупштине града, а признање ће добитницима бити уручена на свечаној седници локалног парламента 7. октобра на Дан Краљева Краљевдан. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Заслужним удружењем грађана сматра се оно иза којег стоје хумана дела, дугогодишњи рад и изузетни успеси у привреди, науци, здравству, просвети, култури, уметности, физичкој култури, спорту и другим областима, као други успеси којима се доприноси развоју и афирмацији града. Управни одбор Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ сматра да баш оно озаслужује ово признање, а са предлогом се сложила и комисија за награде и признања процењујући да је за то довољан дугогодишњи рад на развоју културе сећања и афирмацији града Краљева. Шеф Одборничке групе „Александар Вучић - За нашу децу“ у Скупштини града Краљева Снежана Јовановић сматра да за Октобарску награду града Краљева за 2021. годину нема бољег кандидата од председника Србије Александра Вучића, коме је довољан адут допринос у развоју града Краљева и Републике Србије. Одлуком о призна-

12.9.2021.

МАГАЗИН 512

Доступнији иновативни начини лечења

У КОРАК С - Истраживање сазнања о иновативним терапијама, начинима на које пацијенти долазе до информација и коме највише верују спроведено у другој половини августа путем онлајн упитника са триста шеснаест пацијената из седамнаест различитих удружења и особама које блиско сарађују са њима. - Поверење у информације са друштвених мрежа није на високом нивоу па се пацијенти, кад је у питању информисање о иновативним терапијама, држе професионалног мишљења лекара. - Доступоност иновативних лекова и терапија у земљама региона повољнија него у Србији. - Најниже оцењена могућност удружења пацијената да утиче на висину средстава која се за иновативне лекове издвајају из буџета

СА СВЕТОМ П

риметно убрзано мењање и унапређење начина лечења у последњих десет година, и веома брз развој нових лекова и процедура које се користе широм света, основа је којој се темељи потреба континуираног усвајања нових знања како би пацијенти у Србији одржали корак са светским токовима. Здравствени радници упозоравају да за то некада нема довољно времена, а у ситуацији кад неки од тих лекова нису доступни често се занемарује едукација неопходна за њихову употребу. Последица таквог стања је заостајање у односу на европске и земље региона због чега су релевантне институције у последњих

неколико година интензивирале решавање проблема доступности иновативних лекова. Због ванредних околности условљених епидемијом корона вируса активности су последњих осамнаест месеци значајно успорене, па је све видљивија потреба да се фокус интересовања врати на лечење других болести које подједнако утичу на здравље нације. Жеља да се утврди стварно стање, као основа за активности у наредном периоду, повод је за истраживање које је спровело Удружење пацијената Србије, а резултате представило јавности средином минуле недеље. Истраживање везано за проверу сазнања о

иновативним терапијама, начинима на које пацијенти долазе до информација и коме највише верују кад је реч о иновативним начинима лечења спроведено је у другој половини августа путем онлајн упитника са триста шеснаест пацијената из седамнаест различитих удружења и особама које блиско сарађују са њима. Већ на први поглед приметно је готово стопостотно познавање постојања удружења које пацијенти препознају као некога ко може да им помогне у остваривању права и начинима да дођу до информација значајних за лечење. Истраживачи сведоче да висок проценат испитаника потврђује како у значајној

МАГАЗИН 512 12.9.2021.

мери познаје своја права. Осам од десет испитаника схвата шта подразумева терапија која им је преписана, три четвртине познаје могућности лечења у Србији а четири од десет наводи како је упознато са могућностима лечења ван земље. Пројектни менаџер истраживачке куће Бироди Снежана Ђапић указује на податак да доминантно место у пружању информација о правима припада удружењима пацијената која, кроз различите публикације и редовне активности, успевају да ову тематику својим члановима представе на адекватан начин. - Лекари специјалисти су значајан извор информација и у одређеној мери успевају да пацијентима дају информације везане за лечење. Кад говоримо о изворима информација о иноватиним терапијама нешто више од трећине испитаника потврђује да се информише од лекара, а следе удружења пацијената и други пацијенти са којима су у контакту. Поверење у изворе информација о иновативним терпијама значајно изнад свих је у лекаре као некога ко је упознат шта одређена терапија подразумева и како пацијенти улазе у процедуре везане за иновативне терапије. Поверење је значајно и кад се говори о информацијама које долазе из удружења пацијената, односно других пацијената који се виде као саборци, док се седамнаест процената испитаника информише путем интернета и на друштвеним мрежама. То сведочи да поверење у ове информације није на високом нивоу па се пацијенти, кад је у питању информисање о иновативним терапијама, држе професионалног мишљења, каже Ђапић и подсећа да је половина испитаника од лекара добила информације о могућности лечења у Србији а знатно мање за лечење у иностранству. Задатак да оцене ефикасност коришћења иновативних терапија сведочи да је више од половине испитаника имала такво искуство, а више од четвртине позитивно оцењује њихову примену. Жеља да се провери колико су терапије ове врсте доступне у Србији сведочи да још није на нивоу земаља региона где је ситуација повољнија, а само десетак процената испитаника верује да Србија предњачи над њима. Могућност учешћа у клиничким испитивањима и студијама, као начину да се добију лекови који су у експерименталној фази, потврђује да је четвртина испитаника ову информацију добила од свог лекара, а дванаест

процената да је и учестовало у активностима ове врсте. Од проглашења епидемије корона вируса половином марта прошле године приметан је негативан утицај на пацијенте који се лече од различитих болести, последице се огледају у ускраћеним могућностима за путовање у други град због примене терапије, а у знатној мери отежан је и пријем на болничко лечење. Општи утисак за различите сегменте о којима су постављана питања сведочи о високом степену задовољства радом удружења, а најбоља потврда су одговори скоро две трећине испитаника. Високо су оцењене и активности удружења у стварању свести у јавности о постојању иновативних терапија на које пацијенти имају право, а нешто ниже оцене, тек мало изнад половине, сегменти везани за представљање интереса пацијената пред институцијама и комисијама које се баве стављањем лекова на листе. Половина испитаника је потпуно задовољна пружањем подршке у смислу набавке иновативних лекова и позитивно оцењује сарадњу са фармацеутским кућама које се баве њеховом производњом. Нешто ниже, око четрдесет процената испитаника, је задовољно промовисањем клиничких испитивања и пружањем информација које се везују за права пацијената учесника у клиничким истраживањима. Најниже је оцењена могућност удружења пацијената да утичу на висину средстава која се из буџета издвајају за иновативне лекове. Из Републичког фонда здравственог осигурања стиже информација да је у последње три годне на позитивну листу стављено више од педесет иновативних лекова, а од средине прошле године омогућено шеснаест иновативних терапија. Упркос настојањима да се стање у овој области поправи преовладава уверење о довољно простора за даље унапређење, што појачава оптимизам да би Србија у наредном периоду могла да оствари значајније резултате у овој области. Потврда се огледа у податку да је у завршној фази провера лекова за примену у новим иновативним терапијама а како су средства обезбеђена, и струка дала позитивно мишљење, реално је очекивање да се ускоро нађу на листи одобрених за употребу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

12.9.2021.

МАГАЗИН 512

Промена епидемиолошке ситуације

ИЗ ДАНА У ДАН - Након два месеца паузе поново извештаји Завода за јавно здравље о кретањз епидемиолошке ситуације на територији града Краљева. - У међувремену инфицирано скоро хиљаду и по особа. - Без података о смртности од 7. јула ове године. - Укупан број инфицираних од почетка епидемије премашио двадесет хиљада. - Последњих дана троцифрен број инфицираних корона вирусом. - Сваког дана више од шест стотина тестираних

ве до седмог јула ове године Градски штаб за ванредне ситуације је, посредством Кабинета градоначелника Краљева, достављао медијима извшетаје о кретању епидмиолошке ситуације на територији града. О њој се

могло закључивати на основу броја тестираних ПЦР и антигенском методом, укупном броју позитивних на присуство корона вируса и смртних случајева, као и укупном броју од почетка епидемије. Осмог дана јула медијима је упућено

обавештење да у складу са обавештењем Завода за јавно здравље Краљево, који је од почетка епидемије вируса корона извештавао о епидемиолошкој ситуацији на територији града Краљева и општина Врњачка Бања и Рашка, у ко-

осам премашио деветнаест хиљада. Од последњег извештаја, у Општој болници „Студеница“ није било преминулих са територије Краљева, па је укупан број од почетка епидемије остао триста шездесет пет. После пуна два месеца, 7. септембра ове године, поново су почела да стижу саопштења у којима се упозорава на погоршање епидемиолошке ситуације. Прво такво сведочи да је у здравственим установама са подручја града током последња двадесет четири сата тестирано укупно шест стотина педесет узорака бриса, а присуство вируса потврђено код сто тринаест особа. Тако је на територији града Краљева укупан број потврђених случајева од почетка епидемије за пет стотина педесет седам премашио двадесет хиљада. И поред жеље да се јавност правовремено упозори на опасност остаје нејасно по којој динамици је присуство вируса утврђено код хиљаду триста четрдесет девет особа колико износи разлика у

броју инфицираних између 7. јула и 7. септембра, а нема ни података о умрлим у овом периоду иако се зна да их је било. Да број инфицираних није коначан сведочи извештај Завода за јавно здравље од 8. септембра према коме је у последња двадесет четири сата тестирано шест стотина седамдесет пет узорака бриса на присуство новог корона вируса, а инфекција потврђена код сто осам особа чиме је укупан број од почетка епидемије повећан на двадесет хиљада шест стотина шездесет пет. Да се ситуација погоршава сведочи извештај Завода за јавно здравље о епидемиолошкој ситуацији на дан 9. септембра и потврда да је у последња двадесет четири сата тестирано осамсто осамнаест узорака бриса, а присуство вируса потврђено код сто тридесет пет особа, што је укупан број од почетка епидемије повећало на двадесет хиљада и осам стотина. T. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ме се каже да је епидемиолошка ситуација оцењена као повољна па је престала потреба да о томе доставља дневне извештаје. Завод за јавно здравље је преузео обавезу да, у случају погоршања, настави да доставља неопходне информације а грађанима је упућен апел да се, и поред повољне епидемиолошке ситуације на територији града, и даље придржавају превентивних мера како не би дошло до погоршања. Апел укључује и позив на вакцинацију као једином начину заштите како би се спречило даље ширење вируса. Извештај Завода за јавно здравље од претходног дана сведочи да је у последња двадесет четири сата у здравственим установама на територији града тестиранo укупно сто седамдесет пет узоракa назофарингеалног бриса, а присуство вируса потврђено код jeднe особе. Тако је на територији Краљева, на дан 7. јула укупан број потврђених случајева инфекције SARSCoV-2 вирусом од почетка епидемије за двеста

МАГАЗИН 512 12.9.2021.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

МАГАЗИН 512

12.9.2021.

Почео други круг наградне игре

УЗМИ РАЧУН - Плаћање пореза из којих се финансирају здравство, школство и друге јавне услуге у време пандемије корона вируса важније него икад. - Други круг наградне игре ограничен на период од 18. септембра до 23. октобра. - Свим пунолетним грађанима омогућено да шаљу фискалне рачуне и потврде о плаћању картицом како би учествовали у другом кругу наградне игре. - Све коверте пристигле током првог учествују и у извлачењима другог круга наградне игре. - У коверту потребно спаковати десет фискалних рачуна, или десет слипова, појединачне вредности од најмање сто динара, не старијих од 1. априла ове године. - У другом кругу шест извлачења, прво већ 18. септембра „Узми рачун и победи“ је наградна игра са фискалним рачунима и слиповима коју је Влада Србије, у циљу сузбијања сиве економије, покренула у сарадњи са Националном алијансом

за локални економски развој. Акценат је стављен на јачање свести и мотивације грађана да плаћају безготовински и узимају фискалне рачуне приликом сваке куповине, јер једино тада могу

да буду сигурни да трговац послује у складу са законом и плаћа порезе из којих се финансирају здравство, школство и друге јавне услуге. Организатори наградне игре посебно истичу

податак да је то у време пандемије корона вируса важније него икад. Након првог овогодишњег круга наградне игре, од 15. маја до 25. јуна, почиње други чије је трајање ограничено на период између 18. септембра и 23. октобра. На основу закључка Владе Србије од 8. априла, свим пунолетним грађанима је омогућено да од половине априла шаљу фискалне рачуне и потврде о плаћању картицом како би учествовали у првом и другом кругу наградне игре, а све коверте које су пристигле током првог учествују и у извлачењима другог круга наградне игре. Критеријуми су слични као и у претходним издањима, па је у коверту потребно спаковати десет фискалних рачуна или десет слипова појединачне вредности од најмање сто динара, не старијих од 1. априла ове године. За

разлику од прошле године могу су се користити коверте било које боје, величине или облика, докле год стају у поштанско сандуче. Правилима игре је дефинисано да се, приликом адресирања, на предњој страни коверте напише „Узми рачуни победи“, а на полеђини пошиљке име и презиме, адреса пребивалишта или боравишта из личног документа, као и контакт телефон. Слање коверата је бесплатно, а о обавезу њиховог чувања до формалног почетка наградне игре преузела је Пошта Србије. Укупни наградни фонд обухвата шездесет аутомобила и шеснаест станова у Београду а у другом кругу ће, као и првом овогодишњем, бити организовано шест извлачења, прво већ 18. септембра. Имајући у виду позитивна искустава из претходних година организација наградне игре је и ове са-

мо једна од активности предвиђених Националним програмом за сузбијање сиве економије. Учесницима у наградној игри саветује се да воде рачуна о здрављу и поштују све епидемиолошке мере, да коверте припреме код куће а у најближе поштанско сандуче убаце их без задржавања и чекања у реду. Додатни начин да се заштите, али и дуплирају шансе за добитак, је да плаћају безготовински кад год је то могуће, јер тако избегавају директан контакт с продавцем и новчаницама. Најновије информације о наградној игри биће објављиване на сајту w w w . u z m i r a c u n . r s , а за сва додатна питања и подршку грађанима је на располагању и контакт центар путем мејла kontakt@uzmiracun.rs. Т. Радовановић

Фото. М. Радовановић

Н И ПОБЕДИ

Грозница Западног Нила и даље прети

МАГАЗИН 512

12.9.2021.

ОПРЕЗНО ДО К

- До 9. септембра је регистровано дванаест потврђених случајева оболевања од грознице Западног Нила. - Присуство генома вируса Западног Нила потврђено у домаћим комарцима са локација на територији Панчева, Новог Сада, Београда и Палића. - У земљама Европске уније и Европске економске уније пријављен укупно седамдесет један случај оболевања у хуманој популацији. - Два смртна исхода који се могу довести у везу са оболевањем од грознице Западног Нила. - Човек је случајни домаћин са кога се инфекција даље не преноси. - Сезона трансмисије вируса у Србији уобичајено траје од јуна до новембра. - На територији Србије инфекција вирусом Западног Нила први пут званично регистрована крајем јула 2012. године. - Деведесет осам смртних исхода који се могу довести у везу са оболевањем од грознице Западног Нила

КРАЈА МЕСЕЦА Н

а основу података достављених Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, у складу са Препорукама за надзор над грозницом Западног Нила у хуманој популацији у сезони 2021. године, и лабораторијских критеријума према препорукама Европског центра за превенцију и контролу болести на територији Републике Србије, до 9. септембра је регистровано дванаест потврђених случајева оболевања од грознице Западног Нила. Код особа са територија Средњебанатског регистрован је један случај, града Београда, Јужнобанатског и Сремског округа по два а Јужнобачког пет случајева. Извештај Завода за биоциде и медицинску екологију од 6. септембра сведочи о присуству генома вируса Западног Нила у домаћим комарцима са локација

на територији Панчева, Новог Сада, Београда и Палића. Управа за ветерину, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде од 7. септембра сведочи да је присуство генома вируса Западног Нила откривено код две дивље птице се територије Јужнобачког и једне Јужнобанатског округа. До 2. септембра у земљама Европске уније и Европске економске уније у хуманој популацији је пријављен укупно седамдесет један случај оболевања од грознице Западног Нила, у Грчкој тридесет четири, Италији двадесет четири, Румунији четири, Аустрији, Шпанији и Мађарској по три. У истом периоду у државама Европске уније регистрована су два смртна исхода који се могу довести у везу са оболевањем од грознице Западног Нила и то по један у Грчкој и Румунији.

Од почетка сезоне 2021. године до 2. септембра у земљама Европске уније пријављено је седам епидемија изазваних овим вирусом међу коњима, пет у Шпанији и две у Немачкој, а епидемија изазвана тим вирусом није регистрована међу птицама. Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комараца, главни резервоар заразе су различите врсте птица у којима се вирус одржава, док је човек случајни домаћин са кога се инфекција даље не преноси. То је сезонско обољење које је највише заступљено у периоду највеће активности комараца који у нашем географском подручју постају активни у пролеће, а период њихове интензивне активности траје од краја маја до септембра. Сезона трансмисије вируса Западног Нила у Срби-

12.9.2021.

МАГАЗИН 512

ји уобичајено траје од јуна до новембра, интензивни надзор у хуманој популацији спроводи се у сезони трансмисије вируса од јуна до прве половине новембра, а пасивни надзор над тим обољењем у осталом периоду године. Искуства суседних земаља, и домаћа, сведоче да се први оболели најчешће региструју у другој половини јула, а највећи број случајева се пријављује током августа месеца. Институт за јавно здравље Србије је мрежи института и завода још почетком јуна проследио Препоруке за надзор над грозницом Западног Нила у хуманој популацији, а они клиникама за инфективне и тропске болести и инфективним одељењима општих болница, уз напомену да се посебна пажња обрати на неуроинвазивне облике болести. Тако је, у сарадњи са Националном референтном лабораторијом за арбовирусе Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“, омогућена етиолошка дијагностика енцефалитиса или менингитиса. У Институту за јавно здравље Србије потврђују да се наставља прикупљање свих релевантних података о оболелим особама према протоколу којим је дефинисан начин прикупљања и обједињавања информација. Грозница Западног Нила је на појединим подручјима Европе присутна од шездесетих година прошлог века, а спорадични случајеви и мање епидемије у хуманој популацији су у неколико земаља источне и јужне Европе регистровани током последњих петнаест година. Здравствени радници подсећају да се ово обољење јавља првенствено у руралним областима, али је крајем прошлог века епидемијско јављање у хуманој популацији регистровано и у урбаним срединама. Током 2010. године регистровано је нагло повећање броја оболелих, и појава овог обољења у неким земљама Европе где га раније није било, па је у земљама Европске уније и суседним пријављено

укупно триста четрдесет вероватних и потврђених аутохтоних случајева, са четрдесет једним смртним исходом. Највећи број оболелих, двеста шездесет два и тридесет пет умрлих, регистрован је у Грчкој, а аутохтоне случајеве инфекције пријавиле су Македонија, Румунија, Мађарска, Италија, Шпанија. На територији Србије Инфекција вирусом Западног Нила први пут је званично регистрована крајем јула 2012. године, а до 2020. године тај број је за тридесет два премашио хиљаду. У истом периоду забележено је деведесет осам смртних исхода који се могу довести у везу са оболевањем од грознице Западног Нила. Током сезоне надзора 2020. године у земљама Европске уније регистровано је триста шеснаест случајева, а у суседним државама пријављено укупно седамнаест оболелих од грознице Западног Нила. У истом периоду у европским и осталим државама регистровано је тридесет седам леталних исхода изазваних том инфекцијом. Четири петине особа инфицирана вирусом Западног Нила нема никакве симптоме и знаке болести, а само код мањег процента заражених подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом. Код појединих особа, мање од једног процента, долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести, који захтева хоспитализацију. Симптоми неуроинвазивног облика болести су главобоља, укочен врат, тупост, дезоријентисаност, кома, тремори, конвулзије, слабост мишића и парализа. Познато је да након прележане инфекције често долази до развоја дуготрајних последица, као што су умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија, али и да је леталитет већи код ста-

ријих особа, нарочито старијих од седамдесет пет година. Да би случај инфекције вирусом Западног Нила био потврђен код пацијента, уз испољену клиничку слику неуроинвазивног облика болести, неопходно је да се потврди присуство одговарајућих антитела у ликвору оболелог. У циљу смањења ризика од заражавања вирусом Западног Нила, препоручује се примена мера личне заштите од убода комараца које укључују употребу репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном, ношење комотне одеће светлих боја, дугих рукава и ногавица, јер комарци могу да убадају кроз припијену одећу, избегавање боравка на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору, употреба заштитне мреже на прозорима, вратима и око кревета, редукција броја комараца у затвореном простору, по могућству боравак у климатизованим просторима јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен, и избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре. Значајним се оцењује смањење броја комараца на отвореном где се ради, игра или борави, што се постиже исушивањем извора стајаће воде, јер се на тај начин смањује број места на које комарци могу да положе своја јаја. Најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, из канти, буради и лименки, а уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду. У случају путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском и субтропском подручју, неопходно је придржавати се свих наведених мера превенције, а у случају појаве било каквих симптома који су компатибилни са неуроиназивним обликом болести, одмах се јавити изабраном лекару. Т. Радовановић

МАГАЗИН 512

12.9.2021.

Од сутра нова правила у раду школа

МАСКЕ УЗ РЕТ - Комбинована настава за ученике седмог и осмог разреда основних школа на територији четрдесет локалних самоуправа, међу њима и Краљева. - Нови модели организације образовно - васпитног рада примењиваће се од 13. септембра. - У свим осталим основним и средњим школама у Србији примењује се први модел организације образовно - васпитног рада, који подразумева непосредну наставу у школама. - Заштитне маске за све запослене, укључујући особе које су потпуно вакцинисане против коронавируса и особе које су прележале болест коју изазива. - Појачати примену мера заштите, дезинфекцију руку, чишћење, дезинфекцију наставних средстава и простора

инистарство просвете, науке и технолошког развоја саопштило је у петак да ће се други модел организације образовно-васпитног рада, познатији као комбинована настава, примењивати у седмом и

осмом разреду основних школа на територији четрдесет локалних самоуправа, међу њима и Краљева. Одлуку је донео Тим за праћење и координисање примене превентивних мера у раду школа, а на територији свих четр-

десет локалних самоуправа са листе, трећи модел наставе примењиваће се у свим средњим школама на територији централног дела земље а свим са простора Аутономне покрајине Косово и Метохија. У Министарству потвр-

ТКЕ ИЗУЗЕТКЕ ђују да ће се ови модели организације образовно-васпитног рада примењивати од 13. септембра. Други модел наставе подразумева да се образовно-васпитни процес организује комбиновањем непосредне наставе и наставе на даљину, а одељења су подељена у групе. У свим осталим основним и средњим школама у Србији примењује се први модел организације образовно-васпитног рада, који подразумева непосредну наставу у школама. Имајући у виду доминантну трансмисију делта варијанте корона вируса, која може узроковати оболевање од COVID-19 и код особа које су претходно прележале ову болест и код вакцинисаних особа, Тим је донео одлуку о неопходности употребе заштитних маски за све запослене, укључујући особе које су потпуно вакцинисане против коронавируса и особе које су прележале болест коју изазива.

Кладово, Петровац на Млави, Нова Варош, Прибој, Ужице, Ваљево, Деспотовац, Јагодина, Параћин, Свилајнац, Рековац, Ћуприја, Прешево, Нови Пазар, Бојник, Велико Градиште, Жабари, Бољевац, Зајечар, Књажевац, Бајина Башта, Пријепоље, Чајетина, Алибунар, Љиг, Богатић, Ивањица, Лучани, Дољевац, Ниш, Бела Паланка, Врање, Краљево, Рашка, Тутин, Нова Црња, Аранђеловац, Кнић, Крагујевац и Топола. Употреба заштитних маски препоручена је за све ученике, и све време боравка у школи, сем за оне који из здравствених разлога то не могу због контраиндикација, које су потврђене стручним мишљењем лекара специјалисте одговарајуће гране медицине. У

таквим случајевима потребно је организовати рад на начин да ученик борави у школском простору без маске, а повећати физичку дистанцу од других ученика и запослених, и појачати примену мера заштите у какве се убрајају дезинфекција руку, чишћење, дезинфекција наставних средстава и простора. Изузетак је могуће применити на захтев родитеља и искључиво уз приложено мишљење лекара специјалисте одговарајуће гране медицине, по правилу у школама за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом. Одлука о начину организације наставе у основним и средњим школама донета је у складу са одлукама и закључцима Кризног штаба за сузбијање заразне болести COVID-19 и стручним упутствима за организацију образовно-васпитног рада у основној и средњој школи за текућу школску годину. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Корени нове манифестације

МАГАЗИН 512

12.9.2021.

ЗЛАТНЕ ХАРМОН

НИКЕ КРАЉЕВА

- У нешто измењеном облику, концертом на Тргу српских ратника пред више хиљада Краљевчана, реализована идеја Новице Неговановића. - Пошта изузетном инструменталном солисти, певачу и композитору уз звуке виртуоза на хармоници који доказују да је Краљево непресушни извор талената у овој области. - Краљево град музике и хармонике. - Следећих година озбиљан музички фестивал, такмичење младих хармоникаша које ће да изнедри нове виртуозе

МАГАЗИН 512

12.9.2021.

д тренутка кад је изабрано ново руководство Завичајног друштва Краљево, а за председника Новица Неговановић, отпочеле су озбиљне припреме за обележавање три деценије постојања и рада који се, по многим параметрима, оцењује изузетно успешним. Посебно место у програму обележавања значајног јубилеја резервисано је за реализацију идеје Новице Неговановића за манифестацију под радним називом „Четири хармонике“ са циљем да пошаље јасну поруку како је Краљево град врсних инструменталиста и певача, у првом реду хармоникаша. Довољна потврда су имена као што су Предраг Живковић Тозовац, Новица Неговановић, Миша Мијатовић, Влада Пановић, Александар Софронијевић, Саша Аврамовић, Никола Пековић и други који се, иако жанровски потпуно разнородни, сврставају у европски врх. Идеја водиља била је да се окупе на истом месту и током једног дана свирају са ученицима Музичке школе „Стеван Мокрањац“. По замисли идејног творца манифестација би почела скупом на централном градском тргу где би сви заједно одсвирали неколико тактова песме „Стани, стани Ибар водо“ и најавили оно што ће се дешавати током трајања манифестације. Жеља је да постане традиционална, а велики потенцијал основа да се укорени као културна манифестација по којој би Краљево требало да се препознаје и далеко ван граница земље. На путу ка реализацији идеје најављене за другу половину године испречиле су се ванредне околности изазване епидемијом корона вируса, а највећу цену је платио иницијатор идеје о организацији манифестације „Четири хармонике“. Прерана смрт Новице Неговановић мотивисала је његове следбенике да интензивирају активности на реализацији идеје која је, у нешто промењеном облику, реализована концертом на Тргу српских ратника пред више хиљада Краљевчана који су дошли да одају

пошту изузетном инструменталном солисти, певачу и композитору, али и да уживају у звуцима виртуоза на хармоници који доказују да је Краљево непресушни извор талената у овој области. Била је то прилика за подсећање даје Новица Неговановић двоструки освајач престижне награде „Прва хармоника Југославије“, као солиста и у дуету, певач, музички уредник, уметник чије се стваралаштво мери мноштвом прелепих песама и кола. Име Новице Неговановића се у музичком свету изговара са особитим поштовањем заснованим на уверењу да ће се песме које је оставио још дуго певати и памтити. Прође лето тридесето, Јаничар, Једна река у мом крају, Ја не могу мила мајко без њега, Село моје крај Мораве, Тече река тече Гружа, Кад уморан будем пао и многе друге певали су Лепа Лукић, Недељко и Душица Билкић, Предраг Гојковић Цуне, Зорица Брунцлик, Тома Здравковић Гоца Стојићевић и многи други еминентни интерпретатори квалитетне народне песме. Новица је остао запамћен као бескомпромисни борац за очување народне музике који је љубав и умеће на хармоници преносио на младе таленте, баш како је у породици учио

Хармоника Први тонски запис дијатонске хармонике направљен је 1903. године у Сједињеним Америчким Државама. Од тада до данас, захваљајући савременим технолошким могућностима, снимљени су минути и сати различитих извођења који су доступни свима у сваком тренутку, ма где били на планети. Радио Београд под својим кровом има више врхунских ансамбала међу којима су Народни ансамбл, Народни оркестар, Биг бенд, Хор и Хор Колибри.

и научио, јер је музика била и остала део традиције породице Неговановић. О томе сведочи податак да су хармонику свирали отац, стриц и млађи брат Предраг, истим путем је кренуо Новичин син Драган, кћерка Мирјана се бави певањем а породичну традицију и лозу краљевачких хармоникаша наставља најмлађи син Новица Неговановић Млађи. Прилика да отвори концерт пружена је Миши Мијатовићу, једном од најуспешнијих југословенских и српских композитора са више од хиљаду двеста песама и тридесетак инструментала. Мијатовић је апсолутни победник фестивала „Прва хармоника Југославије“ у Сокобањи који је компоновао око тридесет кола и инструментала, као и велике хитове народне музике међу којима су Имена ми мог, Причај ми, причај, Исплачи се, Свађалице моја мала, Манастир, Низ вене ми тихо течеш, Нек’ ми буде задња чаша, Муке моје, Хеј, сузо моја, Теби за љубав, Крај ногу ти мрем и друге. Међу колима се издвајају Моравски поветарац, Гружанка, Милочајка, Губеревчанка, Жилет, Кумино, Срдићево, Кекино и Крлетово коло. - Окупили смо се да свирамо концерт у част наших великана, Предрага Живковића Тозовца и Новице Неговановића, са амбицијом да ово буде почетак фестивала који смо паланирали да се сваке године одржава у Краљеву, а да то буде традиционално такмичење младих хармоникаша и певача посвећено Тозовцу и Новици . Ово је само почетак и наговештај онога што би хтели да урадимо и лепа манифестација да цео свет чује како је Краљево град музике и хармонике, јер је заслужило велики бренд у виду фестивала, истакао је Мијатовић. Док је са четрнаест година свирао школску хармонику купљену у Робној кући „Београд“ Влада Пановић је маштао да постане члан Народног оркестра Радио - телевизије Србије. Кад је 1994. освојио награду „Прва хармо-

12.9.2021.

МАГАЗИН 512

ника Србије“, а две године касније у Сокобањи престижну награду „Прва хармоника Југославије“, талентован и вредан, а предан народној музици, непрекидно се усавршавао са поштовањем према народној музици, националним коренима и идентитету. Доследан у ставовима о неговању правих вредности, оличеним у репертоару, стилу и музичким карактеристикама звучних поднебља о Србији и суседним земљама, несебично је дао себе као инструментални солиста, аранжер, композитор, педагог и шеф Народног оркестра Радио - телевизије Србије. - Ја сам на челу Народног оркестра

више од десет година. То је часна дужност јер чувамо традицију српског народа и не дамо да у нашу музику уђу неке туђе ноте, а желимо да то што чувамо преселимо на ону Србију која зна да се стави на бранике кад је најтеже. Ово је тренутак кад из овог града почињемо велику мисију која ће, сигуран сам, трајати и наредних година, потврдио је Пановић. Иако се у породици Александра Софронијевића нико није професионално бавио музиком редовно су се у оквиру телевизијских програма гледале и посредством радија слушале емисије са изворним српским песмама. После толико година и даље је присут-

на дилема да ли је пресудно да дечак заволи народну музику било то или стара хармоника која се у правом тренутку нашла на правом месту и одредила професионалну каријеру уметнику који је 1993. освојио „Прву хармонику Србије“ у категорији петлића. Са шеснаест година је победио на јуниорском такмичењу младих хармоникаша у Сокобањи а две године касније, као најмлађи у сениорској конкуренцији, понео титулу лауреата. Софронијевић признаје да је још као мали имао велике снове и себе видео као хармоникаша који ће бити примећен, а то се и догодило. О томе сведочи податак да је дипломирани

нове виртуозе, а да се ми бавимо новим нараштајима. Краљево које је толико дало народној музици треба да буде центар нечега што се производи и да одавде крећу неке идеје за производњу нових људи који певају народну музику. Новица је највише инсистирао на свему овоме, а ово је била његова идеја. Хармонике није било дуго времена, а ми смо некако почели да враћамо дух неке прве народне свирке и после 2010. приметили како музика може да се свира на прави начин, поручио је Софронијевић. Основна идеја је била да се представе солисти на хармоници Миша

Мијатовић, Влада Пановић, Александар Софронијевић и Никола Пековић, који дуги низ година представљају највише стандарде у извођењу народне музике. Наступ су обогатили вокални солисти, хармоникаши и оркестри под управом виолинисте Бојана Павловића и Николе Пековића којима је пружена прилика да представе таленат, познавање народне музике, сличности и разлике у начину извођења. Део концерта посвећен је композиторском раду златних хармоникаша чије су песме интерпретирали Даница Крстић, Александар Тирнанић, Новак Станковић, Јован Михаљица и специјална гошћа Снежана Ђуришић.

Т. радовановић Фото: М. Радовановић

професор музичке педагогије, виртуоз на хармоници, аранжер, продуцент, композитор и узор многим младим музичарима. - Ово је једна јако лепа иницијатива да се ми, хармоникаши потекли из Краљева које је дало толико уметника у обасти народне и забавне музике, сећамо људи и који имају значајан утицај на народну музику, да из Краљева почнемо да правимо неке озбиљније музичке програме везане за народну музику. Суштина концерта је да се следећих година претвори у озбиљан музички фестивал, право такмичење хармоникаша које ће да изнедре неке

МАГАЗИН 512 12.9.2021.

Марко Цветковић

МАГАЗИН 512 12.9.2021.

Знаменити Краљевчани: Марко Цветковић (1)

У КРЕВЕТУ СА КЛАВИЈАТУРОМ - Велики помак за ученика другог разреда музичке школе који свира свако вече и зарађује озбиљан новац. - У време кад су ђацима из генерације родитељи плаћали школарину Марко је имао више него што му је било потребно. - Професори нису зарађивали ни приближно колико су од друге врсте музике могли ученици, па нису увек успевали да сакрију љубомору. - Група ученика која се све озбиљније бавила неком другом музиком добијала теже вежбе и слабије оцене у односу на друге. - Свако вече аутобусом до Новог Пазара на свирку, у два по поноћи на аутобус да би ујутру стигао у школу. - Двомесечни ангажман у Будви и наступи сваке вечери пред више од пет стотина особа довољно да се добро испече занат. - Све више озбиљнијих наступа главни разлог за удаљавање од студија и одлагање краја за нека боља времена

МАГАЗИН 512 12.9.2021.

ако је прошло више од годину дана, у Краљеву још није ишчезло сећање на незаборавни концерт Здравка Чолића у препуној спортској дворани у Рибници, а потврда да су готово све улазнице продате у рекордном периоду на најбољи начин потврђује колико су били у праву љубитељи ове врсте музике који су очекивали спектакл. Ма колико да су томе у великој мери допринели извођачи и техничка екипа мало је познато да концерта не би ни било да организацијске способности није показао Краљевчанин Марко Цветковић. Организација догађаја ове врсте само је етапа у богатој каријери врсног музичара започетој много пре него што је крочио у први разред Основне школе „29. новембар“, касније „Свети Сава“. Интересовање за музику јавило се знатно раније, у време коришћења повољности запослења оца Миодрага на железници, што је омогућавало путовања возом широм земље под повољним условима. Нека од њих била су прилика за сусрет са уличним свирачима из целог света који су наступима на јадранској обали покривали трошкове летовања. Из тог периода датира сусрет са црнопутим гитаристом коме није сметало присуство петогодишњака који је широм отворених очију пратио сваки покрет. Додатну повољност пружао је податак да је отац током младости у Словенији научио да свира бас гитару и хармонику и пожелео да љубав према музици пренесе на сина. - Од рођења сам имао инструменте, малу гитару и зелену хармоничицу који су изгледали више као сувенири, а док смо их сви развлачили развијала се љубав према музици. Први бенд за који сам чуо било је Бијело дугме, а слушало се у кући јер је отац волео, па сам и ја био опседнут Гораном Бреговићем. Био сам и на једном њиховом концерту на који ме и данас подсећа фотографија са Бреговићем, а све су то били ситни кораци од којих је сваки био посебно важан. Дошли су први ратови и избеглице, а ја кренуо у први разред и добио пријатеље са неких других простора. Имали смо и комшије из угрожених крајева који су волели традиционалну народну музику, а ја још тада развлачио хармонику. Отац је имао редак примерак професионалне

„Гверини супериор“, и највише утицао да се бавим музиком, а први професор Аца Петровић долазио је од шесте године и упознавао ме са основама музике кроз стандардне нумере које је обрађивао са ђацима. Иако мали, био сам упоран и све брзо савладавао па је предложио родитељима да ме упишу у музичку школу. Било је на том узрасту и других интересовања, али је отац желео да наставим тим путем и на неки начин ме терао да се бавим музиком, сећа се Марко. Живот последње деценије двадесетог века трајно је обележен санкцијама међународне заједнице које су одлучујуће утицале на месечна примања од само неколико немачких марака. Тај период се поклопио са поласком у музичку школу, а иако је нарастало интересовање за све популарнији синтисајзер месечна примања родитеља то нису могла да поднесу, па је Марко морао да се задовољи хармоником. И пре тога отац је плаћао прилично скупе часове и инсистирао на свакодневном упорном раду како средства не би била потрошена узалуд. Колико је била јака жеља да се достигне циљ најбоље сведочи одлучност свих чланова породице, и спремност да гладују ако треба, да обезбеде довољно пара за часове музике. Адекватно покриће за велико улагање огледало се у неуморном вежбању од по неколико сати сваког дана према програму уписаном у прилично излизану свешчицу. На то нису могле да утичу ни провокације другова из комшилука који су током летњих месеци, док је Марко због врућине вежбао у дворишту, шутирали лопту према огради дворишта. Тај период обележен је потоцима суза које су се свакодневно сливале низ лице док се борио, колико са тежином очеве хармонике толико и, све захтевнијим програмом вежби. Први јавни наступ на приредби у препуној сали војничког клуба касарне у Рибници организовала је разредни старешина Вера Стојановић, а до данас нико није демантовао чињеницу како у школи није било конкуренције јер нико од ђака није свирао хармонику. Разлог се огледа у уверењу да у то време није ни била нарочито популаран инструмент, јер су спортске активности биле значајно атрактивније од бављења музиком, глу-

мом или балетом. Због тога се усамљени хармоникаш најчешће осећао помало посрамљеним јер у друштву није било никога ко је показивао било какву склоност ка музици, чак ни према певању. - Слика са Бреговићем данас има већу тежину него тада јер је музика била нешто на шта се није много гледало, а мени је било посебно непријатно у друштву у коме се слушала нека друга музика, гитара, бубњеви и слично. Одатле потиче мој бунт према хармоници која ме је одвојила од друштва и кренула у другом смеру, према рокенролу. Кад се појавила музичка школа прелазим у друго окружење, имам своју екипу и истомишљенике, па се јавља љубав за јавним наступима. Све што се научи у соби, у школи, нико не види нити чује, а ја сам волео да свирам пред публиком Музичари морају да се представе а, и ако постоји, треме се постепено ослобађа па влада сценом и кад није најбоље спреман. На мене је много утицао рад у Културно-уметничком друштву „Магнохром“ где сам у почетку свирао другу хармонику. У време док је земља била у изолацији изостале су европске турнеје, али сам седам пута наступао у Румунији где смо сваке године побеђивали, били велике звезде и освајали значајне награде. Све што смо свирали било је атрактивно, јер је то била музика која се није слушала на радију. У време кад сам са оцем отишао да купимо грамофон, како бих могао да преснимавам на касете, појавио се први компакт диск а кад је човек који нам је презентовао пустио Били Ајдола затресао се цео пијац. Док смо се договарали око цене заборавио је да извади диск који је до данас остао код мене, прича Марко оцењујући овај догађај посебно значајном за љубав према рокенролу. Колико је узимао маха у целом друштву најбоље сведочи податак да је био преовлађујућа музичка подлога приликом путовања чланова културно-уметничког друштва, а уз рејв, техно и оно што су нудиле краљевачке групе главна тема свих журки. Иако су амбициозни планови за будућност у значајној мери угрожени након губитка родитеља на Божић 1998. годи-

МАГАЗИН 512 12.9.2021.

не, на прекретници између основне и средње школе, подршка остатка породице допринела је да се са сестром Марином осећа безбедно. Уз стричеву подршку, и напоран рад током првих четрдесет дана, емоције су усмерене према музици што појачава уверење да је баш то одлучујуће деловало на елиминацију негативних последица. Много година касније Марко признаје да су стабилизацији емотивног стања значајно допринеле свакодневне обавезе у фоклору и стриц који се максимално трудио да не пропусти ни једну пробу. Највећи број становника Србије је са великим задовољством дочекао укидање санкција међународне заједнице, посебно чланови културно уметничких друштава којима је пружена толико очекивана прилика да крену на турнеје по околним а потом и мало удаљенијим европским земљама. Сваки пут кад је требало појачати оркестар у помоћ би прискакао Марко који је, сем матичног, на турнеје путовао са културно-уметничким друштвима „Абрашевић“ и „Железничар“. Оно што није могло у школи усавршавало се код доказаних мајстора хармонике, Владе Пановића и Љубише Павковића, а колико је у томе било успеха најбоље потврђују бројне награде на такмичењима. Од почетка школовања на теоретском одсеку Музичке школе „Стеван Мокрањац“ значајним се показала обавеза свирања клавира, што је појачало жељу да се коначно определи за клавијатуре. Значајном кариком до остварења давнашње жеље потврдио се стриц кад је купио у то време веома популарни „корг“. - Све што нисам могао у детињству кад сам први пут дошао у контакт са рокенролом, и само гледао музичке часописе, успео сам уз помоћ стрица који ми је омогућио да вежбам код куће. Већ сам био музички довољно образован, па ми није требало много да се преоријентишем, а нисам се мучио јер је до прелаза дошло у правом тренутку. Ја сам спавао са том клавијатуром. Имао сам собу, она је била ту све време кад нисам био у школи а и тамо се причало о томе. По седамнаест до осамнаест сати сам се бавио инструментом, а кад нисам слушао сам музику и нешто што ме је у том тренутку

занимало. Кад се појавио џез рок дошли смо до озбиљнијих група које су свирале виртуозно, што је и нама био циљ. Такмичили смо се ко ће боље да скине неку нумеру и свира индивидуално, јер још нисмо имали екипе са којима би то радили. Ја сам од малих ногу свирао брзо, и изводио неке украсе, што ми је било веома лако а другима звучало фасцинантно. Са нама је у школи био Владан Мијатовић Ципи који је рано почео да свира наступе, па је повукао и нас да идемо барабар са њим тако да сам већ пред крај деведесетих са групом свирао на различитим прославама. Све више ме занимала публика, свирка, бина, јер сам волео да покажем све што увежбам. И минимални хонорар је био довољан, а да би био већи морао сам да будем све бољи. Кад је један бенд затражио сталног члана, а Ципи није могао да прихвати, замолио ме да у клупском бенду свирам комерцијалну музику. Био је то велики помак за мене као ученика другог разреда музичке школе који свира свако вече и зарађује озбиљан новац, а у време кад су ђацима из моје генерације родитељи плаћали школарину ја сам имао више него што ми је било потребно, прича Марко. Колико је то било значајно сведочи податак да је за мање од три месеца отплаћен професионални инструмент што је било додатни ветар у леђа и чврсто уверење о неопходности да настави пуним гасом. А да се на том путу по који пут појаве неочекиване препреке било је видљиво већ у школи. Разлог се огледа у потврди да професори нису зарађивали ни приближно колико су од друге врсте музике могли ученици. У таквим околностима нису увек успевали да сакрију љубомору што је било видљиво сваки пут кад је група ученика која се све озбиљније бавила неком другом музиком добијала теже вежбе и слабије оцене у односу на друге. Ситуација се додатно закомпликовала у тренутку кад је требало наступати у другим местима, Новом Саду, Старој Пазови, Крушевцу, Новом Пазару... - Свако вече сам путовао аутобусом до Новог Пазара, завршим свирку у два по поноћи па на аутобус у пола шест да бих стигао у школу. Завршим хор у пола

седам, седам на аутобус, а већ у девет сам на бини у кафићу Цезар. Шест дана радим, пет путујем, а једва чекам да дође викенд. Тако сам издржао можда три месеца, а са седамнаест година испекао занат и уштедео доста за нови инстумент. Ја сам друга година, а у школи никоме није јасно шта се дешава. Било је веома напорно, посебно у четвртој години кад се у Новом Пазару ради сваки дан. Већ ми је мрско да путујем па сам мало запоставио школу, не одем сваки дан али сам већ био при крају па су и професори мало спустили лопту кад су схватили да је то наш пут и да смо успешни у томе што радимо. Они су хтели да будемо мало озбиљнији, јер су знали да кафана, свадба и прослава покваре музичаре, каже Марко. Иако је жеља за музичким усавршавањем водила према Нишу, и Вишој музичкој школи у овом месту, утихнула је током друге године студија након позива за двомесечни ангажман у Будви и наступи сваке вечери пред више од пет стотина особа. То је било довољно да се добро испече занат и додатно утврди следеће године, а све више озбиљнијих наступа главни су разлог за удаљавање од школе и одлагање краја за нека боља времена. Све више озбиљнијих ангажмана утицало је на појаву идеје о организацији музичких догађања различите врсте и предлог да стане на чело бенда састављеног према сопственим афинитетима. Нова улога подразумевала је обезбеђење довољног броја ангажмана до краја године, а чврсто уверење да не познаје довољан број власника ресторана добар повод за итересантну идеју. Она се огледала у организацији својеврсног окупљања неколико ансамбала на једном месту како би двадесетоминутним наступима заинтересованима за ангажовање музичара пружили прилику да изаберу оно што им највише одговара. Колико је потез био оправдан сведочи задовољство и једне и друге стране који су решили проблем радног ангажовања до краја године. Позитивна искустава била су довољна да сличан догађај буде организован и наредне, а једна слична манифестација прилика за познаство са члановима Фолк хаус бенда који је пратио Ацу Лукаса. Т. Радовановић

МАГАЗИН 512 12.9.2021.

На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН 512

12.9.2021.

Мали шеф: Породични бизнис

Браћа Темплетон, Тим и његов мали шеф Тед, постали су одрасли и удаљили се један од другог. Тим је ожењен отац који је углавном код куће, а Тед извршни директор хеџ фонда. Али нова мала шефица, са најсавременијим приступом и способним ставом, поново ће их окупити и инспирисати нови породични посао. Тим и његова

супруга Керол, која издржава породицу, живе у предграђу са супер паметном седмогодишњом ћерком Табитом и преслатком новом бебом Тином. Табита је најбоља у разреду у престижној школи, обожава стрица Теда и жели да постане попут њега. Тим је и даље у контакту са преактивном младалачком маштом, брине да превише ради и да јој недостаје нормално детињство. Када Тина открије да је тајни агент Бејби Корпа на мисији да открије мрачне тајне Табитине школе, и њеног мистериозног оснивача др Ервина Армстронга, поново ће окупити браћу на неочекиван начин, наводећи их да процене значење породице и открију шта је заиста важно. Деведесетоминутну анимирану породичну авантуру у 2Д формату, синхронизовану на српски језик, Том МекГраф је режирао према сопственом сценарију, а у водећим улогма наступају Срђан Тимаров, Милан Антонић, Никола Вујовић, Снежана Јеремић Нешковић, Анђела Џаферовић, Милена Живановић, Марко Марковић, Ивана Кнежевић, Бранислав Платиша, Сергеј Булатовић и Дарија Врачевић. Филм се приказује до 22. септембра у пројекцијама које почињу у 18 сати.

После пада

„После пада“ је наставак серијала о љубави и страсти двоје младих која не признаје границе, снимљеног према бестселеру Ане Тод проглашеног светском сензацијом. Љубав Тесе и Хардина одувек је била компликована, али су сада доспели у фазу у којој се не види излаз. Кад се Теса спрема да доне-

се једну од важнијих одлука у животу све се мења. Хардин још увек не зна да се контролише и све око ње почиње да се распада. Никоме не може да верује, нико није онакав каквим се чини, ни породица, ни пријатељи. Романтичну љубавну драму, чије трајање за осам минута премашује сат и по, Кастил Лендон је режирала према сцеанрију Ане Тод и Шерон Собоил, а главне улоге тумаче Мира Сорвино, Ариел Кебел, Џосефин Ленгфорд, Херо Фајнс Тифин и Роб Естес. До 15. септембра филм се приказује у пројекцијама које почињу у 20 сати а потом, до 22. септембра, сат и по пре поноћи.

Злоћудно Мајстор хорор жанра, редитељ Џејмс Ван, враћа се коренима у новом трилеру од којег се леди крв у жилама - Јако сам узбуђен око овог филма. Не могу то ни да опишем. Хтео сам да направим нешто жанровски оригинално и другачије од претходних радова, а опет да буде у духу хорор-трилера уз које сам одрастао, изјавио је редитељ. Филм који траје девет минута мање од два сата настао је према сценарију који су написали Ингрид Биси, Џејмс

је као девојчица певала у црквеном хору свог оца до момента када је постала интернационална суперзвезда. Биографску драму у 2Д формату, чије је трајање омеђено на пет минута мање од два и по сата, Лисл Томи је режирао према сцеарију који су написали Ингрид Биси, Џејмс Вон и Акела Купер, а водеће улоге тумаче Џенифер Хадсон, Форест Вајтекер, Марлон Вајанс, Одра МекДоналд и Марк Мерон. Филм се приказује до среде 15. септембра у пројекцијама које почињу у 22 сата.

Вон и Акела Купер, а главне улоге тумаче Анабел Волис, Меди Хејсон, Џорџ Јојнг, Михол Бриана Вајт и Џеклин МекКензи. Филм се приказује још вечерас, а последња пројеакција почиње два сата пре поноћи.

Респект „Респект“ је изванредна истинита прича о музичкој икони на путу да пронађе свој глас. Филм прати успон каријере Арете Френклин, од тренутка када

МАГАЗИН 512

12.9.2021.

Филмови које смо гледали

МАГАЗИН 512

12.9.2021.

По делима ал' страначки

Ко каже, да нису патриоте? Граде себи богатство у домовини!

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

погубан, и – подобан. Србин је „слободан паћеник,,? Боље пролази, као плаћеник!

Вођство, нађи времена за гладне, као што нађеш времена за „јавне“!

МАГАЗИН 512

12.9.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

Из Мињине кухињице

КУГЛОФ СА КРЕМ ПУДИНГОМ За куглоф: 4 јајета 180 г шећера 300 г меког брашна Т-400 100 мл млека 150 мл уља 1 кесица Др Еткер Ванилин шећера 1 кашичица Др Еткер Арома ваниле 1 Др Еткер Прашак за пециво 20 г Др Еткер Какао

За фил: 2 кесице Др Еткер Крем пудинг са укусом ваниле и млевеним кексом 500 мл хладног млека За декорацију: 70 г беле чоколаде 2 кашике уља шећер у праху Куглоф: У суд сипајте јаја, шећер и ваниллин шећер. Миксером умутите, па додајте млеко, уље и арому ваниле. Посебно сједините брашно, пра-

шак за пециво и какао прах. Додајте у течне састојке и миксером умутите. Калуп за куглоф пречника 24 цм подмажите путером и поспите брашном. Истресите вишак брашна. Сипајте смесу и пеците 15 минута на 200 °Ц, а онда још 30-40 минута на 180 °Ц. Након тога извадите куглоф из рерне и оставите 30 минута у калупу, а онда га окрените и извадите. Оставите да се охлади. Фил: У суд сипајте млеко и додајте садржај кесица. Масу мутите миксером око пола минута минималном брзином, а затим наставите мућење максималном брзином, око 3 минута. Сипајте у посластичарску кесу са звездастим наставком. Охлађен куглоф хоризонтално пресеците на два места, тако да добијете три дела. Први део ставите на тацну, попрскајте хладним млеком, па декоришите припремљеним филом. Ставите средњи део куглофа и такође попрскајте млеком и декоришите филом. Ставите и последњи део куглофа. Половину горњег дела поспите шећером у праху, а другу половину прелијте белом чоколадом коју сте истопили са уље.

Фудбалско Краљево, између жеља и могућности: Бобан Дмитровић (2)

МАГАЗИН 512

12.9.2021.

ПРИВАТНА ПРЋИЈА РУПА БЕЗ ДНА

- Слаби резултати добар сигнал за оштрији заокрет у раду, у најгорем случају ванредну скупштину клуба и избор новог руководства. - Неопходност да се успостави реалан однос између жеља и могућности. - Нема визије ни концепта како доћи до циља. - Избор људи у управи руши репутацију и имиџ клуба. - Већ на крају јесењег дела првенства могу се проценити шансе за наставак пролећног дела. - Пласман међу првих осам на табели немогућа мисија. - Приватна прћија која нема никакву сарадњу са школама фудбала. - Без подршке политике није могуће обезбедити средства потребна за иоле озбиљнији рад клуба. - Док су се фудбалски радници прегањали где да га поставе терен са вештачком травом завршио у Чачку

осле четири узастопна пораза Слоге у исто толико кола првенства западне групе Српске лиге међу навијачима је све видљивија стрепња од могућности да се негативан тренд настави, а црна серија добије трагичније размере. Иако су на овакву могућност знатно пре почетка првен-

ства упозоравали бројни учесници трагања за узроцима због којих Краљево никад није имало суперлигаша у клубу још нема значајније реакције на тренутна дешавања у овој области. Међу онима који су Слоги подарили добар део спортског живота преовладава уверење да су последњи резултати добар

сигнал за оштрији заокрет, у најгорем случају ванредну скупштину клуба и избор новог руководства, под условом да има јасан план како даље. Овакве ставове заступа фудбалски интернационалац Бобан Дмитровић који је фудбалску каријеру отпочео и завршио у белом дресу, а у периоду који се оце-

Бобан Дмитровић

12.9.2021.

МАГАЗИН 512

њује успешним био члан најужег руководства. Дугогодишње искуство спортисте, спортског учитеља и функционера, довољно је за закључак о неопходности да се успостави реалан однос између жеља и могућности. У Слоги то често није био случај, а негативне последице су видљиве већ у првим етапама последње првенствене трке. - Зато смо ту где јесмо, Слога је у великим проблемима и плашиме да нас не чека ситуација чачанског Борца који је морао да мења име и гаси клуб да би анулирао финансијке проблеме. Из угла неког ко је био интернационалац, репрезентативац, председник Фудбалског савеза Рашког округа, тренер суперлигаша, директор клуба, могу да дам једноставан савет. Први проблем је што ни на једној скупштини, где се бира председник и руководство, нисам чуо план, циљ, визију и стратегију за наредни период. Сви су дизали руке, све је усвајано једногласно, а никад нисам чуо да је неко члановима скупштине са пар реченица изложио било какав концепт. Највећи проблем је што нема визије ни концепта како доћи до циља, па и даље прескачемо редослед потеза. У фудбал је ушло много људи, а муљ какав је у српском фудбалу видимо и овде. Знам да је фудбал најспореднија ствар на свету, и да се овде врти новац, али не и да ли људи улазе у управу клуба због новца или нечег другог. Невероватно је да град даје озбиљна средства ликовима који су тамо, па и председник клуба треба све да стави на вагицу и процени које га квалификације доводе на функцију, јер избор људи руши репутацију и имиџ клуба. Ово је мали град и све се зна, зна се ко је шта јео и да ли се туширао. Да би дошли до циља морамо да функционишемо као једно, и савез, и град, и управа Слоге, да људи осете позитивну енергију. Тренутно осећају да је у Слоги нечији интерес да буде ту, а то није интерес Слоге, каже Дмитровић. У раскораку између жеља и могућности није необично да се направи и по који погрешан корак, што је по правилу везано за утрошак ионако скромних

средстава којима се финансира рад клуба. Оштрији на језику такво понашање сматрају посебно неодговорним, јер је непотребно бацање пара извор нових проблема који додатно угрожавају даљи рад клуба. Бобан Дмитровић се сврстава у ред многобројних чије искуство сведочи да је фудбал најчешће чиста математика. Потврда овог става огледа се у уверењу да се већ на крају јесењег дела првенства могу проценити шансе за наставак пролећног дела, поготово ако остварени резултати не дају довољно оптимизма за опстанак у лиги. У таквим околностима илузорним се оцењује додатно задуживање довођењем нових играча који не гарантују ни минимум могућности за остварење циља. Тренутна ситуација сведочи да у редовима краљевачког лигаша нема више од два искуснија играча, а да недостаје бар још толико које би млађи требало да следе. Бољи познаваоци фудбалских прилика не крију стрепњу за резултате у наставку првенства, а пласман међу првих осам на табели оцењују немогућом мисијом. Иако би са тренутним односом снага у клубу то могло сматрати великим успехом није тајна да ни издалека не задовољава очекивања љубитеља фудбала у граду који још верују у могућност повратка у виши ранг такмичења. У ситуацији кад је пласман на табели добар мотив за одлуку привредника да прискоче у помоћ, и појачаним финансирањем створе услове за безбеднији наставак такмичења, нема довољно основа за наду како би тако нешто могло да се догоди. - Милионе да имам не бих дао жуту банку Слоги зато што видим да то није здрава прича, јер имам утисак да је приватна прћија која нема никакву сарадњу са школама фудбала које морају да раде за Слогу, а да се на то услове. Ако добијају паре из градског буџета не могу да воде децу у Београд, јер Слога мора да буде број један. Сада воде децу у Бродарац, Црвену звезду, Суботицу, Крагујевац, Лучане, а овде остају мање талентована. Не може амбиција родитеља да буде одлазак у Београд детета које није завршило ни основну школу. Сви ми имао амбиције, али су

покретач свега власници школа и тренери који те амбиције треба да приземље, јер је боље да се сачека док сазре пре него крену даље. Фудбал је бизнис, а највећи бизнис у Србији је рад са децом па имамо милион агената, менаџера и скаута који јуре и децу и родитеље, каже Дмитровић код кога, на истеку пете деценије живота, не јењава жеља за окупљањем особа које деле сличне ставове како би направили помак заснован на здравом односу према фудбалу, са стратегијом за период од неколико наредних година која би била предочена челницима локалне самоуправе. Разлог се огледа у потврди да без подршке политике није могуће обезбедити средства потребна за иоле озбиљнији рад клуба, а само таквим се долази до резултата. - Ако су се неки десет година играли са Слогом и краљевачким фудбалом дајте нама две, три, да покажемо како треба да функционише општински савез, а ако је Слога бренд како треба да се ради да се направе резултати. Већ радим на томе са жељом да окупим људе за које мислим да су довољно кадри да нешто ураде и искуством помогну, а таквих има. Наравно, не можемо ништа без града са којим треба да остваримо сарадњу али и да одговарамо ако се сутра нешто деси, јер је несхватљиво да се издваја новац из буџета, неко га троши а не одговара никоме. Својевремено сам се трудио да добијемо терен са вештачком травом који је донирао фудбалски савез Србије и док смо се ми убеђивали да ли да га поставимо на игралишту Магнохрома, Карађорђа или под обалом поред Ибра, завршио је у Чачку. Много је људи сујетно, не воле ме због оштрог става и речи, али не марим много за то. Надам се да ће неко из мог окружења бити председник Фудбалског савеза Западне Србије, па ћу имати пролаз према Београду. Знам да ме цене, поштују, па ћу се са њима ухватити у коштац да направимо нешто за српски фудбал и Краљево. За то је потребно време са људима који неће да клошаре и тврде како раде из љубави.

12.9.2021.

МАГАЗИН 512

Сви као воле фудбал, Слогу помажу, не раде нигде а имају више пара него неко ко ради у фирми, каже Дмитровић. Тек с времена на време актуелизује се питање приватизације клуба као доброг начина за остваривање заједничких интереса власника и локалне заједнице, а колико то има здраву основу најбоље потврђује неколико година током којих је приватни финансијер потврдио интерес за улагање значајних средстава у клуб. Иако у последње време нема адекватних информација наде великог броја особа блиских Слоги полаже се у најављену градњу савременог стадиона капацитета осам хиљада седишта. Искуство из неких претходних времена код опрезнијих појачава стрепњу да ће донети бројне нове проблеме, сем жестоке борбе за место директора новог спортског објекта и опасност да након једне утакмице националног тима у најдужем периоду само скупља прашину. Највећи број разговора о судбини краљевачког фудбала, посебно Слоге, везују се за количину средстава потреб-

них да се опстане до краја последње сезоне. Фудбалски стручњаци упозоравају да буџет клуба зависи од амбиција, а да је за повратак у виши ранг такмичења неопходно између петнаест и двадесет милиона динара, за нижи половина те суме, што није реално очекивати из градске касе према којој пружа руке све више претендената. На евентуалну одлуку о улагању у клуб значајно утичу нагомилани дугови из претходног периода а то, верује Дмитровић, представља значајно ограничење за привреднике који би лакше донели одлуку о инвестирању. - Фудбал је бизнис, хоћу да уложим али да ми се врати. Плашим се да има само један пут, да се нађу огромна средства или уради оно што је урадио Борац, ма колико било болно. Слога се такмичи са екипама из Подунаваца, Ариља, Бајине Башта, Рађевца и ма колико ти клубови напредовали не треба ту да будемо. Десет година гледам са стране задовољавање личних интереса, и не видим да неко размишља о напретку клуба, а овако како се тренутно ради у Краљеву брзо ће да се стави ка-

танац. Слога не би требало да испадне из ове лиге, али је покушај за нешто више само губљење времена. Изгубиће се још једна година и потрошити паре, а следеће ће бити исто. Људи су овде гладни фудбала и здраве приче, па ће пре да гледају Прогорелицу, Карађорђа или Ратину него да размишљају да ли је ово циркус или није. Хајде да поштујемо закон, да управа поднесе финансијски и спортски извештај, јер мора да се направи здрава прича. Овако, кријемо се иза неких ствари, нико неће да се замера људима који финансирају Слогу па чекају од града да се наплати, а све су лични интереси. Мора да се чује глас свих и да се протегнемо онолико колико имамо пара, јер је Слога рупа без дна. Прошло је време деведесетих година прошлог века па мора да функционише као фирма, да Спортски центар води књиговодство и да се зна како се троше паре, каже Дмитровић. Није тајна да се преко фудбала преламају различити интереси, како појединаца тако и бројних групација и институција, па не треба да чуди толи-

ко различитих ставова о тренутном стању у овој области. Генератор највећег броја проблема је новац, а најбоља потврда огледа се у намештању утакмица како би се остварио интерес ове врсте. Намештања је, каже Дмитровић, било одувек али није било новчаног интереса који се сматра рак раном овог спорта. Опасност која прети повод је да синдикат професионалних фудбалера учествује у изради апликације назване „Црвени тастер“ у покушају да код играча пробуди свест и спречи бар неке од негативних појава. Ефекти би били и бољи, каже Дмитровић, кад се не би плашили да пријаве негативности за које знају и кад би за то имали већу подршку државних органа. О стању у фудбалу, како на националном тако и локалном, најбоље сведочи све мање посетилаца на утакмицама. Након увођења нових видова контроле и елиминисања одређеног броја судија стање је унеколико побољшано а велике наде полажу се у нове људе, колико у клубовима толико и у форумима фудбалске организације. Ни ситуација у краљевачком фудбалу,

посебно најбоље рангираном клубу, није ружичаста а промена на боље се не очекује без коренитијих промена у руководству. Тренутни капацитет и начин вођења клуба не пружају превише наде за оптимизам и пласман у виши ранг такмичења, и повратак у прву лигу, сем можда на неки од начина који излазе из оквира спортског. - Кад причамо о Слоги причамо о краљевачком фудбалу, јер желимо да направимо концепт и визију његовог функционисања у наредном периоду. Без обзира да ли ће од тога да изађе неки други клуб, или ће Слога да се препороди, ми мора да нађемо модус да имамо здравог прволигаша који ће да функционише као фирма. У фудбалу имате људе који пливају у жабокречини, и нико их не зна, а морамо да тражимо личности које имају контакте, које нису искомпромитоване и којима људи верују. Људи који воде Слогу не би требало да схвате како имамо нешто против њих, али треба да погледају себе и виде да ли су дорасли да воде клуб тамо где сви желимо да стигне. После свега

што сам прошао у фудбалу, као интернационалац који тридесет година једе тај хлеб, највећи пораз би ми био ако до пензије не бих урадио нешто за краљевачки фудбал. Ја не могу Слогу да мрзим, јер ми је и даље на првом месту, а не идем на утакмице зато што ми не одговара енергија која је тренутно у клубу. Пратим резултате, желим Слоги све најбоље али мислим да је са овим људима значајнији успех немогућа мисија, сигуран је Дмитровић као један од искуснијих спортских радника уверених да до значајнијих резултата води само стратегија за период од најмање пет година. Најмање толико је, верује он, потребно да би клуб стао на здраве ноге, а упоредо била изграђена потребна инфраструктура. Све друго сматра се поновним губљењем времена због краткотрајних успона недовољних за остварење вишедеценијског сна, да краљевачки фудбалери коначно заиграју у највишем рангу такмичења. Т. Радовановић Фото. М. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 12. И 18. СЕПТЕМБРА

МАГАЗИН 512

12.9.2021.

12. септембар

1185 — У побуни у византијском Константинопољу свргнут цар Андроник I Комнин док се на престо попео Исак II Анђео чиме је после нешто више од века владавине свргнута и династија Комнина и замењена новом династијом Анђела. 1683 — Пољски краљ Јан III Собјески потукао турску војску и разбио двомесечну другу опсаду Беча, чиме је спречен продор Турске у средњу Европу. 1772 — Русија освојила персијску област уз Каспијско море, укључујући град Баку. 1801 — Руски цар Александар I Павлович анектирао грузијску краљевину. 1848 — Швајцарска усвојила нов Устав којим је постала федерална унија с јаком централном влашћу. 1878 — Египатски обелиск познат као „Клеопатрина игла“, направљен од мермера из Асуана око 1475. п. н. е., постављен у Лондону. 1890 — Британска Јужноафричка компанија основала град Солзбери који је постао главни град Родезије. 1916 — На Кајмакчалану почела офанзива српске војске против Бугара и Немаца у Првом светском рату. Завршена 3. октобра 1916, као прва победа српске војске после повлачења преко Албаније. 1919 — Италијански паравојни одреди под командом песника Габријела Д’Анунција су заузели Ријеку. 1928 — Почео је шаховски турнир у Бад Кисингену, Немачка. 1940 — Тражећи изгубљеног пса, група тинејџера открила пећину Ласко, код места Монтињак у Дордоњи у

Француској, чувен археолошки локалитет с цртежима из палеолит 1942 — Немачка подморница је торпедовалаа РМС Лаконију код обале западне Африке, усмртивши око 1650 особа од 2725 путника на броду. 1943 — Немачки командоси су ослободили из притвора бившег италијанског диктатора Бенита Мусолинија. 1953 — Никита Хрушчов изабран за првог секретара Централног комитета КП СССР. 1968 — Албанија саопштила да напушта Варшавски пакт. 1970 — Палестински отмичари у Јордану дигли у ваздух три авиона отета шест дана раније, после полетања из Њујорка ка Европи. Претходно ослободили путнике у замену за палестинске затворенике, међу којима отмичара четвртог авиона Лејлу Халид. 1974 — Војним пучем свргнут је са власти етиопски цар Хајле Селасије. 1980 — У војном пучу под вођством генерала Кенана Еврена у Турској оборена влада Сулејмана Демирела. 1989 — У пољском парламенту прихваћена влада једног од лидера покрета Солидарност Тадеуша Мазовјецког, чиме је формално окончана владавина комуниста у Пољској. 1994 — У Пољској одржане прве заједничке војне вежбе снага НАТО и бившег Варшавског пакта. 1999 — Индонезија прихватила распоређивање мировних снага УН у Источном Тимору. 2000 — У експлозији аутомобила који је улетео у подземну гаражу у згради Берзе у Џакарти, 15 људи погинуло, а више десетина повређено. 2001 — НАТО се први пут у својој 52 године дугој историји позвао на члан

5. Повеље НАТО о заједничкој одбрани, чиме је створена могућност колективног војног одговора на нападе у САД. У говору нацији, председник САД Џорџ В. Буш рекао да су САД нападнута и да ће искористити сва своја одбрамбена средства како би тероризам био побеђен. 2020 — Погубљен познати ирански рвач Навид Афкари због сумњиве

смртне пресуде јер је наводно убио полицијскога службеника током антивладиних протеста 2018. године. Помиловање је глобално тражено, а укључио се и председник САД Доналд Трамп и председник УФЦ-а Дејна Вајт.

13. септембар 81 — Након смрти брата Тита, власт над Римским царством преузео је Домицијан. 533 — Византијска војска под командом Велизара победила је вандалску војску под командом краља Гелимера у бици код Ад Децимума (на десетој миљи од Картагине). 1276 — Папа Јован XXI је наследио Адријана V као 187. римски папа. 1759 — Британци су у пресудној бици на Абрахамовој заравни у близини

Квебека победили Французе и осигурали британску супремацију у Канади. 1788 — Њујорк је проглашен првом федералном престоницом САД. 1814 — Британске снаге су током битке за Балтимор напале америчку тврђаву Форт Макхенри, што је касније инспирисало Франсиса Скота Кија да напише Барјак искићен звездама, будућу химну САД. 1882 — Током Египатског устанка британске трупе поразиле су египатску војску код Тел ел Кебира и наставиле освајање Египта и Судана. 1922 — У Ал Азизији у Либији измерена је највиша температура ваздуха у хладу - 58°C. 1923 — Генерал Мигел Примо де Ривера извршио је, уз одобрење краља Алфонса XIII, државни удар у Шпанији и завео војну диктатуру. 1943 — Народноослободилачки одбор за Истру донио је одлуку о прикључењу Истре матици Хрватској. 1955 — СССР и Западна Немачка успоставили су дипломатске односе. 1971 — У њујоршком затвору Атика погинули су 31 затвореник и 11 затворских чувара, када су припадници америчке полиције и Националне гарде интервенисали да смире петодневну побуну у затвору. 1989 — У Кејптауну су одржане дотада највеће демонстрације против апартхејда у Јужној Африци. Демонстранте који су уз песму и игру пролазили кроз центар града предводио је надбискуп Дезмонд Туту. 1991 — СССР и САД су се споразумели да обуставе снабдевање оружјем зараћене стране у Авганистану. 1993 — Израел и Палестинска ослободилачка организација (ПЛО) потписали су у Вашингтону мировни споразум којим је предвиђена палестинска самоуправа на окупираним територијама. 1998 — На другим послератним општим изборима у Босни и Херцеговини поново су победиле националне политичке партије босанских Муслимана, Срба и Хрвата. Трогодишњи рат, који су водили лидери националних група, завршен је у децембру 1995. потписивањем мировног уговора у

Дејтону, у САД, а први послератни избори одржани су 1996. 1999 — У четвртој великој, од серије експлозија које су две недеље потресале Москву, срушена је стамбена зграда, а погинуло 118 људи. 2000 — Натурализовани Американац тајванског порекла Вен Хо Ли, истраживач у влади САД пуштен је из затвора уз извињење судије. Он је у самици провео девет месеци, због оптужби америчке владе да представља претњу за националну безбедност. 2001 — Амерички државни секретар Колин Пауел потврдио да је вођа Ал Каиде Осама бин Ладен, за кога се веровало да се крије у Авганистану, главни осумњичени за терористичке нападе у САД 11. септембра.

14. септембар 81 — Након смрти брата Тита, власт над Римским царством преузео је Домицијан. 1219 — Проглашена аутокефалност Српске православне цркве, са седиштем у манастиру Жича, коју је код никејског цара Теодора I Ласкариса и васељенског патријарха Манојла I Харитопула издејствовао Сава Немањић 1262 — Краљ Кастиље Алфонсо заузео луку Кадиз на обали Атлантског океана, окончавши петовековну маварску окупацију града. 1812 — Француске трупе под Наполеоном Бонапартом ушле у Москву. Постоји легенда да су Руси запалили Москву у повлачењу, али је Москва горела пре свега зато што више није било никог да спречи пожаре. 1829 — Потписан Једренски мировни уговор којим је окончан руско-турски рат. Србија на основу Једренског мира 1830. добила хатишериф о самоуправи, а Грчка независност. 1930 — Национал-социјалистичка партија Адолфа Хитлера постала друга партија по величини у немачком парламенту. 1939 — Хеликоптер „ВС-300“ руског конструктора Игора Сикорског, који је емигрирао у САД, извео први успешан лет. 1959 — Совјетска сонда Луна 2 се

12.9.2021.

МАГАЗИН 512

срушила на Месец и постала први људских руку дело које је стигло до њега. 1960 — У Конгу извршен војни удар под вођством пуковника Жозефа Мобутуа, а премијер Патрис Лумумба стављен у кућни притвор. На састанку представника земаљапроизвођача нафте у Багдаду основана Организација земаља извозница нафте, ОПЕК. 1975 — У Амстердаму један незапослен учитељ ножем исекао „Ноћну стражу“, једну од најцењенијих Рембрантових слика. 1992 — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о повећању броја и проширењу мандата међународних мировних снага у Босни и Херцеговини. 1995 — Победиле три националне странке, Срба, Хрвата и муслимана, чији су лидери били главни виновници трогодишњих ратних сукоба.[појаснити] 1996 — Камбоџански краљ Нородом Сиханук дао опрост једном од лидера Црвених Кмера Јенгу Сарију због његове улоге у периоду „поља смрти“, када је у Камбоџи убијено између милион и два милиона људи. У Босни и Херцеговини одржани први општи избори после потписивања мировног споразума у Дејтону у децембру 1997 — У пожару у рафинерији нафте у Визагапатнаму, на југу Индије, погинуло најмање 56 особа, а истог дана у централном делу те земље погинуо 81 путник када се пет вагона експресног воза сурвало с моста у реку. 2001 — Сенат САД усвојио резолуцију којом се председнику САД Џорџу Бушу одобрава да „предузме све неопходне и одговарајуће мере“ поводом напада 11. септембра. Председник Буш одобрио мобилизацију 50.000 резервиста.

15. септембар 533 — Византијски војсковођа Велизар заузео Картагину, престоницу Вандалске краљевине. 1014 — Вођена је битка на Беласи-

ци у којој је византијска војска потукла трупе цара Самуила. 1776 — Током Америчког рата за независност британске трупе под командом генерала Вилијама Хауа заузеле Њујорк. 1810 — У Мексику почео устанак против шпанске власти који је с прекидима трајао до 1820, када је проглашена независност Мексика од Шпаније. 1822 — Британске трупе заузеле Каиро, а Раби-паша, који се предао Британцима, протеран на Цејлон. Каиро остао под британском контролом до 1922, када је Египат прокламовао независност, а град постао престоница државе. 1864 — Током лова на јаребице несрећним случајем убио се енглески истраживач Џон Ханинг Спик, први Европљанин који је у августу 1858. видео афричко језеро Викторија, тврдећи да је оно извориште Нила. 1903 — У Порто Алегреу, Бразил, основан Фудбалски клуб Гремио Порто Алегре. 1912 — Изграђена Градска кућа у Суботици 1916 — У бици на Соми у Првом светском рату Британци први пут употребили тенкове, направљене према пројекту Ернеста Свинтона. 1918 — Српска војска је пробила Солунски фронт. 1935 — Немачки Рајхстаг на ванредном заседању у Нирнбергу донео закон о одузимању држављанства Немцима јеврејског порекла и закон о заштити немачке крви и части којим је било забрањено склапање бракова између Немаца и Јевреја и запошљавање Немаца код јеврејских послодаваца. 1949 — Конрад Аденауер изабран за првог канцелара Западне Немачке, а Теодор Хојс за првог председника републике. 1972 — Шпанија и Совјетски Савез потписали уговор о трговини, први уговор две земље од окончања Шпанског грађанског рата. 1987 — Немачки хакери, „Хаос клуб“, упали у компјутерски систем НАСА и инсталирали програм назван „Тројански коњ“.

1989 — Почео је шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1995 — Савет безбедности Уједињених нација продужио је за још шест месеци делимичну суспензију санкција против Југославије. 1996 — Вођа италијанске сецесионистичке партије „Северна лига“ Умберто Боси прогласио је север Италије Федералном Републиком Паданијом, што су оштро осудиле остале политичке снаге у земљи. 1999 — Савет безбедности Уједињених нација одобрио формирање међународних снага за Источни Тимор због таласа насиља који су изазвале проиндонежанске снаге после референдума на ком су се становници те индонежанске покрајине изјаснили за независност. 2000 — У француском делу Баскије ухапшен је најтраженији шпански бегунац Ињасио Грасија Арегуи, према званичном Мадриду вођа баскијске терористичке групе ЕТА. У Сиднеју отворене 27. Олимпијске игре. Југословенски спортисти на тим играма освојили три медаље, тј. златну одбојкаши, сребрну Јасна Шекарић у гађању из ваздушног пиштоља, а бронзану ватерполисти. 2001 — Председник Џорџ Буш први пут је рекао да су САД ‘у рату’, означивши вођу исламистичке терористичке мреже Ал Каида Саудијца Осаму бин Ладена као организатора терористичких напада четири дана раније на Њујорк и Вашингтон. 2002 — Јужна и Северна Кореја споразумеле су се да отпочну уклањање мина дуж границе двеју земаља. На парламентарним изборима у Македонији, четвртим од осамостаљења те бивше југословенске републике, победила опозициона коалиција „За Македонију заједно“, предвођена Социјалдемократским савезом Бранка Црвенковског.

16. септембар 681 — У византијској престоници Константинопољу, под покровитељством цара Константина IV, закључен Шести васељенски сабор.

1810 — Мигел Хидалго, парохијски свештеник у Долоресу, Гванахуато, је одржао говор Вапај Долореса својим парохијанима, започевши Мексички рат за независност од Шпаније. 1859 — Шкотски истраживач Дејвид Ливингстон у источној Африци открио велико језеро Њаса, које сада деле Малави, Танзанија и Мозамбик. 1908 — Аустроугарска и Руска Империја се споразумели да се Аустроугарска не противи отварању Босфора за руске бродове, а Русија аустроугарској анексији Босне и Херцеговине, чиме је окончана Анексиона криза. Русија и Србија под притиском Аустроугарске и Немачке у марту 1909. признале анексију. 1920 — Бомба сакривена у кочијама је експлодирала испред седишта банке Џ. П. Морган у Њујорку, усмртивши 38 особа и ранивши око 400. 1941 — Ирански шах Реза Шах Пахлави абдицирао у корист 22-годишњег принца Мохамеда Резе Пахлавија. Абдикацију изнудили Уједињено Краљевство, САД и СССР због шахове пронемачке политике. 1959 — Зирокс је представио Xerox 914, први модерни фотокопир апарат, који је изумео амерички физичар Честер Карлсон. 1963 — Малаја, Сингапур, Северни Борнео (данашњи Сабах) и Саравак су се ујединили у Малезију. 1966 — Извођењем опере Самјуела Барбера „Антоније и Клеопатра“ отворена нова зграда Метрополитен опере у Линколновом центру у Њујорку. 1978 — У Ирану погинуло 25.000 људи у земљотресу јачине између 7,5 и 7,9 степени Рихтерове скале. Град Табас и велик број села потпуно разрушени. 1982 — Либанска хришћанска милиција је започела тродневним масакр у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила у Бејруту у ком је убијено најмање 800 људи. 1987 — Почео је шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1992 — Британска фунта је избачена из Европског механизма курсева валута на Црну среду и претрпела је

велику девалвацију. 2001 — Кина после 15 година преговора примљена у Светску трговинску организацију. Одбојкаши Југославије освојили прво место на Европском шампионату. 2005 — Почело Европско првенство у кошарци 2005. у Србији и Црној Гори.

МАГАЗИН 512

12.9.2021.

17. септембар

1630 — Основан је град Бостон у Масачусетсу. 1631 — У Тридесетогодишњем рату Швеђани и немачки протестанти под командом шведског краља Густава Адолфа код Лајпцига победили царску војску под вођством грофа Тилија. 1665 — У Лондону избила епидемија куге у којој је умрло око 70.000 људи. 1776 — Основан је Пресидио Сан Франциска у Новој Шпанији. 1787 — Делегати 12 од тадашњих 13 држава САД су на Филаделфијској конвенцији потписали Устав САД. 1809 — Миром у Фредриксхаму завршен је Фински рат у ком је Русија освојила Финску. 1814 — Френсис Скот Кеи завршио је своју песму “Одбрана Форт МекХенрија”, она је касније постала предложак за текст “Стар Спанглед Банер”, химне Сједињених Америчких Држава. 1889 — Поводом 500. годишњице Косовске битке у краљевини Србији установљен „Орден кнеза Лазара“, који су могли да носе само владар и пунолетни престолонаследник. 1900 — Британска краљица Викторија I Александрина потписала документ којим је Аустралија ушла у Комонвелт као федерална унија шест бивших британских колонија. 1914 — Српски премијер Никола Пашић са албанским политичарем Есад-пашом потписује у Нишу тајни споразум о савезништву између Србије и Албаније. 1918 — После тродневне офанзиве Прва и Друга српска армија уз помоћ две француске дивизије пробиле Солунски фронт у Првом светском рату.

Немци и Бугари били приморани да се повуку. Пробој Солунског фронта омогућио српској војсци повратак у домовину и, као једна од најуспешнијих операција у Првом светском рату, допринео коначном слому Централних сила. 1931 — Компанија „RCA Victor“ представила прву лонг-плеј грамофонску плочу на 33 обртаја у хотелу „Савој“ у Њујорку. 1939 — Совјетска Црвена армија ушла у Пољску са истока, запосела крајеве западне Белорусије и Украјине и заробила 217.000 Пољака. Немци напали Варшаву из ваздуха и са копна. Носач авиона ХМС Курејџос британске Краљевске морнарице је у Западним прилазима торпедовала и потопила немачка подморница У-29, уз губитак живота 519 чланова посаде. 1944 — Спуштањем англоамеричких падобранаца код градова Арнема, Најмегена и Гравеа у Холандији почела је операција Маркет Гарден у Другом светском рату. 1978 — Потписивањем оквирног плана за мир на Блиском истоку у Кемп Дејвиду завршени разговори председника Египта Анвара ел Садата, премијера Израела Менахема Бегина и председника САД Џимија Картера. 1991 — Прва верзија Линукс кернела (0.01) је објављена на Интернету. 1997 — У близини Фојнице, у централној Босни, срушио се хеликоптер Уједињених нација у ком су погинули 12 представника УН и помоћник представника УН за Босну и Херцеговину Герд Вагнер. 2001 — Њујоршка берза поново је отворена за трговину након напада 11. септембра, најдуже затварање од велике депресије. Окружни суд у Београду обуставио кривични поступак против челника западних земаља и НАТО због агресије на Југославију 1999. Поступак обустављен пошто је јавни тужилац одустао од оптужнице, а Врховни суд Србије укинуо пресуду којом су оптужени осуђени на по 20 година затвора. Македонска влада саопштила да ће

НАТО трупама дозволити да остану у земљи и по завршетку њиховог мандата. 2006 — Покренута ТВ Авала. 2011 — Покренут је покрет Окупирај Вол Стрит у парку Зукоти у Њујорку. 2016 — Две бомбе су експлодирале у Сисајд Парку у Њу Џерсију и Менхетну у Њујорку. 31 особа је повређена у бомбардовању Менхетна.

18. септембар 96 — Након убиства Домицијана, Римски сенат је за новог императора изабрао Нерву, првог од Пет добрих царева. 324 — Константин Велики је нанео одлучан пораз Лицинију у бици код Хризопоља, што је био увод у Константинову самосталну владавину Римским царством и укидање тетрархије. 1502 — Шпански морепловац италијанског порекла Кристифор Колумбо стигао је у Костарику на свом четвртом и последњем путовању у Нови свет. 1739 — Потписивањем Београдског мира окончан је рат између Аустрије и Турске, започет 1736. Аустрија је потиснута са Балкана, а Турска се вратила на Дунав и Саву. Централна Србија је поново постала део Османског царства, а Аустрија је била присиљена да Турцима врати и Малу Влашку и делове Босне које је добила Пожаревачким миром 1718. 1759 — Французи су после војног пораза морали да препусте Енглезима провинцију Квебек у Канади, а у последњој бици су погинула оба команданта - енглески Џејмс Вулф и француски Луј Монкалм. 1810 — У Чилеу је почео устанак против шпанске колонијалне власти под вођством Бернарда О’Хигинса, касније председника Чилеа (1817— 1823). 1822 — Француски египтолог Жан Франсоа Шамполион дешифровао је египатско писмо, (хијероглифе). 1851 — Изашао је први број америчког дневника „Њујорк тајмс“, који је основао Хенри Џервис Рејмонд. 1931 — Јапански војници су подметањем бомбе под пругу изазвали Мук-

денски инцидент, што је Јапан искористио као повод за напад на Манџурију. 1934 — СССР је приступио Лиги народа. 1944 — Након тешких борби, америчке оклопне јединице под командом генерала Џорџа Патона заузеле су у Другом светском рату луку Брест, значајно војно поморско упориште у северозападној Француској. Први пролетерски корпус НОВЈ ослободио Ваљево. 1947 — Ступио је на снагу Акт о државној безбедности, којим је основан Савет за националну безбедност и Агенција ЦИА. Америчко ратно ваздухопловство постало је засебан вид америчких оружаних снага. 1961 — Авион који је превозио генералног секретара Уједињених нација Дага Хамаршелда се срушио код Ндоле у Северној Родезији. 1973 — Генерална скупштина УН акламацијом је примила у чланство обе немачке државе - Источну и Западну Немачку; у чланство УН примљени су и Бахами. 1988 — Током антивладиних демонстрација, у којима је убијено хиљаде људи, војна хунта је оборила председника Бурме Маунга Маунга. 1989 — Након 22 године прекида, Израел и Мађарска су обновили дипломатске односе. Индијска влада одлучила је да обустави војне операције против Тамилских тигрова и да до краја године повуче трупе из Шри Ланке. 1995 — Босна и Херцеговина је примљена у чланство IAEA. 1997 — Исламски терористи су у центру Каира напали туристички аутобус и убили девет немачких туриста и египатског возача. 2001 — Окружни суд у Београду саопштио је да је из масовне гробнице у Батајници код Београда ископано најмање 269 тела за која се сумња да су посмртни остаци косовских Албанаца убијених и погинулих за време рата на Косову 1999. 2003 — Босна и Херцеговина је приступила болоњском процесу.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs