Kraljevski MagazIN

А СЕЋАЊА

д почетка октобра сваке године, један за другим, нижу се значајни датуми из историје Краљева, а последњи у низу је Дан ослобођења Краљева у Другом светском рату као сећање на 29. новембар 1944. године када су, након вишедневних борби, у град умарширале партизанске и јединице совјетске Црвене армије. И ове године су се на истом месту, испред Споменика ослободиоцима Краљева у парку Пљакин шанац, на те дане подсетили малобројни грађани, претежно чланови организација које чувају традицију ослободилачких ратова. По устаљеном обичају обележавање дана кад су у јесен 1944. године из града протерани и последњи немачки војници отпочело је интонирањем химне Боже правде и венцима које су испред споменика положили пред-

ставници локалне самоуправе, Рашког управног округа, Војске Србије, Полиције, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јован Курсула“, удружења бораца и њихових породица, организација цивилног друштва и политичких организација. Обележавање Дана ослобођења је прилика за подсећање на период кад је утихнуло оружје бојовника Другог светског рата и напокон уништено највеће зло тог доба, нацизам и војска немачког Вермахта. Борбе за ослобођење трајале су пуних четрдесет пет дана, а због стратешке важности Краљева за војнике Вермахта биле најобимније и најтеже у оквиру завршних битака за ослобођење Србије. Свакодневне борбе трајале су од 16. октобра 1944. године, када су се код Чукојевца снаге 3. српске бригаде На-

родослободилачке војске Југославије, у садејсту са јединицама 65. корпуса Црвене армије,сукобиле са немачком дивизијом Принц Еуген. У ноћи између 28. и 29. новембра јединице 4. црногорске бригаде, у садејству са осталим партизанским јединицама, прешле су Ибар на месту где је касније подигнут споменик и заузеле делове града око порушеног моста. Уследиле су жестоке борбе у готово свим градским улицама, а дневни извештај који је командант Друге пролетерске бригаде,пуковник Средоје Урошевић,29. новембра упутио Главном штабу потврђује да су, освојивши у току претходног дана све прилазе граду, партизанске јединице у садејству Руса у току ноћи на јуриш заузеле Краљево. При нападу на град посебно су се истакли борци 4. пролетерске и 3. српске

бригаде који су,јуришајући прешли Ибар источно и западно од града,у снажном налету наставили уличне борбе до потпуног уништења непријатеља. У борбама за ослобођење Краљева погинуло је 357 Црвеноармејаца и 45 партизанских бораца, а 106 их је рањено. Краљевачки хроничар др Милан Матијевић подсећа да је у другој половини октобрабила ослобођена готово цела Србија, укључујући и Београд, а да су Краљево и западноморавски саобраћајни правац и даље браниле јаке немачке војне снаге. Разлог се огледа у податку да је одступање немачким војним снагама према северу било онемогућено због уништених пруга и путева на правцу Скопље - Лесковац - Ниш - Лапово - Београд, због чега је штабгрупе немачких дивизија

Е отпочео са преформирањем јединица за повлачење пругом кроз долину Ибра. Ради обезбеђења повлачења групе армија из Грчке немачке војне снаге су, по наредби Врховне команде, успоставиле јак мостобран у Краљеву који је бранио 34. корпус Вермахта. Тежиште одбране прихватила је7. СС брдска дивизија Принц Еуген јачине четрдесет седам батаљона,од којих двадесет девет борбених,осам батаљона родова и служби и тринаести артиљеријскидивизион са противтенковским и противавионским дивизионом. Процењује се да су немачке војне снаге бројале двадесетпет до тридесет хиљада војника са већим бројем моторних возила па су, због великеконцентрације војне силе,завршне борбе за ослобођење Краљева биле изузетно тешке.

- Немачке трупе воде жестоке борбе са 3. српском бигадом Народноослободилачке војске у реону села Витановца, Шумарица, Сирча, Борча и Угљарево. Шеста српска бригада јаким ударима против немачких снага дејствује у Драгосињцима, јединице 4. црногорске бригаде, уз садејство Црвене армије, на подручју Ратине и Врбе а у дејство ступа 223. пешадијска дивизија Црвене армије.Крајем октобраи целог новембра скоро сваки дан је падала киша па је, због нараслог нивоа воде за више од једног и по метра, Ибар био тежак за форсирање. У форсирање је из правца ушћа Рибнице у Ибар прво кренуо 1. батаљон. Повезани у живи ланац борци су прешли на леву обалу и формирали мостобран, а одмах за њима, преко порушеног ибарског моста, пребацивање је вр-

3. батаљон.У ноћи између 28.и 29. новембра, у пет сати ујутру,из правца Кованлука и Рибнице у Краљево су ушле јединице 2. пролетерске дивизије у чијем саставу су биле 4. црногорска и 3. српска ударна бригада, прелазе реку и заузимају делове око порушеног гвозденог моста.Услед великог офанзивног притиска јединица, штаб 34. армијског корпуса је наредио хитно повлачење немачких јединица из долине Ибра и из Краљева, каже др Матијевић. У борбама за ослобођење Краљева учествовао је и обновљени партизански одред „Јово Курсула“, под командом Гојка Остојића и комесара Ранка Пешића, и са другим јединицама Народоослободилачке војске истог дана ушао у град. У борбама за ослобођење Краљева и шире околине немачка војска је имала значајне губитке у живој сили, четири стотине деведесет пет мртвих, двеста шездесет пет рањених и триста заробљених војника и официра. Заробљено је шест стотина железничких вагона из којих је вршен претовар оружаних снага у вагоне узаног колосека који су одвожени према Чачку, Ужицу, Вишеграду, Сарајеву и даље према Аустрији. Председник Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“ др Милан Матијевић подсећа да су заробљени немачки војници наредних дана ангажовани на рашчишћавању рушевина насталих као последица бомбардовања у октобру исте године кад су Американци, у намери да униште композиције вагона на железничкој станици, изручили товаре бомби на улице војводе Путника, Обилићеву, Југ Богданову и друге у ужем центру града. Губици 4. црногорске и 3. српске бригаде и партизанских једи-

ница мере се са четрдесет пет погинулих и сто шест рањених, а у борбама за ослобођење Краљева погинуло је триста педесет седам бораца Црвене армије. У Новом селу су сахрањена педесет два, у Доњем Грачацу осам, Подунавцима једанаест, Врби сто педесет шест, Ратини тридесет шест, Ковачима два, Сирчи четири, Трговишту деветнаест, Витановцу педесет девет, Витковцу седам и Чукојевцу три.

Поред Споменика српским ратницима у центру града 30. новембра је одржан митинг после кога су припадници војске са Краљевчанима отишли на гробље стрељаних у Лагеру Железничке радионице,и положили цвеће на хумке жртава страдалих у масовном стрељању талаца октобра 1941. где им се обратио командант 4. црногорске бригаде потпуковник Блажо Јанковић.У знак сећања на јунаштво испољено током борби за ослобађање града подигнут је Споменик ослободиоцима Краљева по пројекту архитекте Александра Васиљевића. Они који су током четрдесет пет дана жестоких борбиизгубили животе и после толико деценија подсећају колико је висока цена слободе и обавезују на неговање културе сећања, посебно у периоду када из различитих центара моћи стижу информације о настојањима да се изврши ревизија историје. Увредљиво звучи податак да су најагилнији европски народи чији су припадници у СС формацијама,плавим дивизијама и разним добровољачким корпусима крварили за Хитлеров рачун па им, чуло се на пригодном скупу, смета што српски народ није

у истом строју. Ово је разлог више за потребу неговања културе сећања која је овог 29. новембра ове године билана последњој проби. Да је на испиту добила најнижу оцену потврђују

неки од старијих суграђана који оправдано изражавају стрепњу да ће овај датум ускоро бити заборављен. О томе сведочи све мање присуство представника локалне самоуправе и све сиромашнији програм обележавања Дана ослобођења Краљева који се, за разлику од ранијих времена кад је био знатно богатији, свео само на полагање венаца и цвећа на Споменик ослободиоцима Краљева. Мала је утеха порука представникалокалне самоуправе да једном народу и држави не може ништа горе да се деси него да буде окупирана. - Ко год се на окупатора барем и каменом бацио заслужује незаборав и вечни пијетет. Србија је у Други светски рат ушла са два устаничка покрета,идеолошки веома различита. Један од њих је проглашен издајничким, иако се многи историчари са тим не слажу, а нанама је да ту неправду исправљамо колико можемо. На овим просторима је тих година вођен не само рат против окупатора већ и грађански и братоубилачки. Овај нас датум упозорава да више никада брат на брата, а комшија на комшију, поручио је он. А како је било подсећа историчарка Мирјана Савић потврдом да је у деценијама након Другог светског рата Дан ослобођења Краљева био у сенци Дана Републике. О значају датума сведочи податак да је основна школа у Рибници добила назив „29.новембар“, а већина привредних успеха и културних дешавања у граду планирана да буде обележена тог дана. Кад је 29. новембар 2001. престао да се обележава као државни празник овај датум је спуштен на локални ниво као врло значајан у културној и историјској баштини и градској топонимији. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

БУДУЋНОСТИ

Д

невне новине Борба и Политика су 30. новембра 1944. године објавиле ратни извештај Врховног штаба НОВ и ПОЈ за претходни дан у коме се наводи да је ослобођено Краљево, а јединице југословенске војске чисте долину Западне Мораве и приближавају се Чачку. Да језаробљен велики ратни плен а важна ибарска пруга прешла у руке ослободилаца сведочи Зборник са Научног скупа „Борбе са главнином немачке групе армија „Е“ на ибарско –западноморавском правцу у ослобађању Западне Србије 1944. године“, одржаног 1986. године и председник Друштва за неговање традицијеослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ др Милан Матијевић.

У другој половини октобра исте године скоро цела Србија, укључујући иБеоград, била је ослобођена, али су Краљево и западно-моравски саобраћајни правац и даље браниле јаке немачке војне снаге штитећи повлачење значајних војних капацитета из Грчке.Како је због уништених пруга и путева на правцу Скопље –Београд било онемогућеноодступање према северу, штаб немачких армија „Е“ отпочео је са преформирањем јединица због успешнијег повлачења долином Ибра. Ради обезбеђења повлачења групе армија из Грчке немачке војне снаге су, по наредби Врховне команде Вермахта, успоставиле јак мостобран у Краљеву у коме је вршен претовар живе силе и нао-

ружања из вагона нормалног у вагоне узаног колосека. Др Матијевић потврђује да је мостобран бранио 34. корпус Вермахта са тежишном одбраном са 7. СС брдском дивизијом „Принц Еуген“, чије су јединице биле распоређене на начин да је на јужном делу, од Ковача до Милочаја,лоциран 13. СС пук 7. СС брдске дивизије, на источном делу,од Ковача до Врбе,14. СС пук 7. СС брдске дивизије, од Врбе до Витановца 749. пук 117. дивизије а на југоисточним падинама Котленика борбена група „Бургермајстер“. На мостобрану Краљево почетком новембра било је распоређено 47 батаљона немачких оружаних снага од којих 29 борбених,осам батаљона родова и служби,

одржавање реда, осигурања, осматрања и обавештавања, један батаљон „Фелд жандармерије“, 3 „Ландесшицен“ батаљона и трианест артиљеријских дивизиона, са противтенковским и противавионским дивизионом.Процењује се да су немачке војне снаге у одбрани мостобрана у Краљеву бројале између двадесет пет и тридесет хиљада војника са великим бројем моторних возила. Концентрација немачке војне силе, нарочито на линији Врпска ада –Метикоши –Трешњари –Крушевица –Лојаник на коти 335 условили су да завршне борбе за ослобођење Краљева буду тешке, непрекидне и исцрпљујуће за ослободиоцеу сталном додиру са непријатељским јединицама. - Од 16. октобра, када су се код Чукојевца сукобиле снаге 3. српске бригаде НОВ уз садејство јединица 65. корпуса Црвене армије са СС дивизијом „Принц Еуген“, борбе постају свакодневне. Истовремено, воде се жестоке борбе са 3. српском бригадом НОВ у реону села Витановац, Шумарице, Сирча, Борча, Угљарево, док 6. српска бригада јаким

нирајући путеве.У ноћи између 28. и 29. новембра, на десну обалу Ибра, испред града, избијају јединице 4. црногорске бригаде у садејству са осталим јединицама НОВ и Црвене армије, прелазе Ибар и заузимају делове око порушеног гвозденог моста.Услед великог офанзивног притиска једница НОВ и снага Црвене армије, штаб 34. немачког армијског корпуса је у ноћи између 28. и 29. новембранаредио хитно повлачење, након чега је отпочело интензивно извлачење немачких

јединица

реке Рибнице у Ибар, а повезани у живи ланац борци су прешли на леву обалу реке и формирали мостобран. Одмах за њима,преко порушеног ибарског моста, пребацивање је вршио 3. батаљон а борбе у граду вођене су до поноћи 29.новембра. У борбама за ослобођење Краљева учествовао је и обновљени Партизански одред „Јово Курсула“, под командом Гојка Остојића и комесара Ранка Пешића, који је истог дана ушао у град, а неколико данакасније преформиран у посадни батаљон Команде места. У дневном извештају 2. пролетерске дивизије, упућеног 29. новембра Главном штабу Србије, командант потпуковник Средоје Урошевић наводи: „Освојивши у току јучерашњег дана све прилазе граду наше јединице су, уз садејство Руса, у току прошле ноћи на јуриш заузеле Краљево. При судару источно и западно од Краљева прешли Ибар. У овим борбама нарочито су се истакли борци 4. пролетерске и 3. српске бригаде и у снажном налету јуришајући прешли Ибар, наставили уличне борбе све до потпуног уништења непријатеља.“

Завршне борбе за ослобођење града интензивно су вођене четрдесет два дана. Немачки мостобран Краљево је био вешто замишљен и ослоњен на тактички јаке висове ојачаним јаким немачким снагама, минским пољима и бункерима због чега је на сектору Краљева створен веома тежак фронт. У борбама око Врбе и до Краљева немачка војска је изгубила 495 војника,265 је рањено а300 заробљено. У Краљеву је заробљено око шест стотина вагона које је немачка војска користила за претовар оружаних снага у вагоне узаног колосека који су у композицијама одвожени према Чачку, Ужицу, Вишеграду, Сарајеву и даље према Аустрији. Губици 4. пролетерске црногорске бригаде, 3. српске ударне бригаде и партизанских једница мере се са четрдесет пет погинулих и стошест рањених бораца, а у борбама за ослобађање Краљева погинуло је 357 бораца Црвене армије. Њих педесет два сахрањени су у Новом Селу, осам у Доњем Грачацу, једанаест у Подунавцима и стопедесет шест у Врби. У Витановцу је сахрањено педесет девет

Црвеноармејаца, у Ратини тридесет шест, Трговишту деветнаест, Витковцу седам, Сирчи четири, Чукојевцу три и Ковачима два. Народ је дочекао ослободиоце са цвећем и сузама радосницама, а већ следећег дана ујутрупоред споменика српским ратницима у центру града одржан је митинг после кога су војска и народ отишли на гробље стрељаних у Лагеру Железничке радионице. Након што су положили цвеће на хумке жртава страдалих у масовном стрељању талаца у октобру 1941. године на гробљу је говорио командант 4. пролетерске црногорске бригаде потпуковник Блажо Јанковић. За сећање на показано јунаштво у ослобађању града подигнут је „Споменик ослободиоцима Краљева“, краљевачког архитекте Александра Васиљевића, пред који су и овог 29.новембра бити положени венци и цвеће и тако изражена захвалност ослободоцима уз поруку да садашњим и будућим генерацијам предстоји да трајно памте јунаштво ослободилаца и преносе га својим потомцима. Т. Радовановић

Изборна скупштина Покрета Србија центар ПОЛИТИКА СА ЉУ

и ширења мреже иницијативних одбора широм земље сазрело је време за Изборну скупштину Покрета - На данашњој Изборној скупштини Покрета Србија центар биће изабрани председник и органи ове политичке организације. - Предстоје изборне скупштине градских и општинских одбора у срединама у којима постоје иницијативни одбори. - Прва у недељу 11. децембра у Краљеву. - Деловање партија на власти усмерено ка обесмишљавању било каквог организовања и политичког деловања

ја базирана на другачијем принципу деловања овој иницијативи су се прикључили бројни појединци који су већ остварили успешне каријере у областима којима се баве,пре свега у дипломатији, економији, праву, науци, уметности, спорту, екологији, безбедности и другим. Непуних шест месеци по оснивању Србија центар на којој ће данас бити изабрани председник и органи ове политичке организације. У наредним данима предстоје изборне скупштине градских и општинских одборау срединама у којима постоје иницијативни одбори а

и

поруке су

која по-

плаши се бу-

- Доста нам је корупције на сваком кораку,константног задуживања уз причу да смо економски тигар, закључења спорних штетних уговора који се одмах после тога стављају као дражавна тајна. Доста нам је бахаћења представника власти док се инфлација мери двоцифреним бројем,а грађани једва преживљавају, поручују из иницијативног одбора уверени да се у Србији може боље живети, али се за то морамо борити новом политиком са људским ликом.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ОСТ У ЉУДИМА

В

ојни аеродром у Лађевцима је у понедељак 28. новембра још једном био место одржавања свечаности поводом обележавања Дана 98. ваздухопловне бригаде,којој су присуствовали командант Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране генерал-потпуковник Душко Жарковић, представници јединица Војске Србије, Српске православне цркве, органа локалне самоуправе и институција са којима бригада сарађује. Након поздрава застави командант бригаде бригадни пуковникДраган Мр-

дак је постројене припаднике јединице подсетио на богато историјско наслеђе и остварене резултате од оснивања до данас уз потврду да је, у време кад је формиран 198. ваздухопловни ловачки пук чије светле традиције наставља ова бригада, Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана добила убојиту ваздухопловну формацију. Обележавање дана јединице је прилика за подсећање да су на застави 98. ваздухопловне бригаде записане и славне традиције 423. јуришног пука, хероја ослобађања Југославије од нацистичког

окупатора,као и 4. и 7. бомбардерског пука хероје априлског рата 1941. године. Јединицукоја је увек имала савременуваздухоловну технику и високе борбене могућности красила је висока стручно борбена оспособљеност, снажан колективни дух и несаломив борбени морал, подједнако у миру и годинама великих искушења. Бригада је формирана 13. јуна 2007. од четири јединице ранга пука, бригада и једне ескадриле, а за дан јединице узет дан формирања 98. ловачко авијацијског пука која има најдужу традици-

ју од свих јединица које су ушле у њен састав. То је 28. новембар давне 1949. откад у континуитету тече историјат јединице,формиране на старом аеродрому у Скопљу, наоружане руским авионима ЈАК 3 и ЈАК 9, која је предњачила по заједништву и прегалаштву људи и увек била у врху опремљености у оквиру тадашњег ваздухопловства. Од 1952. године у наоружање се уводе авиони типа „тандерболт“, две године касније први млазни „тандерџет“,а од 1963. „сејброви“. Јединица је 1971. опремљена авионима типа „јастреб“, а од 1986. „орао“ који су и данас у употреби. - Обележавајући свој дан ми припадници 98. ваздухоловне бригаде подсећамо се богатог историјског наслеђа и сумирамо резултате рада. Пре седамдесет три године формиран је 198. ваздухопловни ловачки пук чије светле тардиције достојно настављамо. Такође, историја 98. ваздухопловне бригаде ве-

зана је за славне традиције 423. јуришног пука, јединице која је везана учествовала у ослобађању Југославије од нацистичкогокупатора. Јединица је током историје поседовала савремену ваздухопловну технику и високе борбенемогућности. Бригаду је увек користила висока стручно борбена осособљеност, снажанколективни дух и несаломив борбени морал, како у миру тако и у рату и годинама искушења. Током агресије 1999. године у одбрани земље значајну улогу понео је и 98. лобачко бомбардерски авијацијски пук. Професионализам пилота, техничара и целокупног састава јединице су дали свој резултат у извођењу највећег броја борбених летова. Поштујући традиције богата историја ове јединице је обавезујућа и представља путоказ за будућност. Данас јединицаима прилике да се убрзано опрема савременим наоружањем и војном опремом, унапређујући своје од-

брамбене способности. Пожртвованим радом и напрезањем људства јединица има висок степен исправности, красе је здрав духи висок морал. За овакве резултате сте заслужни ви који данас стојите у овом свечаном строју,ви који сте, не штедећи ни себени време,достојанствено обављали своје сдужности. Испуњен поносом што сам део овог строја позивам вас да у будућем раду наставимо да своје задатке обављамо напрофесионалан начин и на понос, истакао је пуковник Мрдак уз подсећање да је највећа вредност у људима и њиховом знању, одговорном и професиналном приступу свим задацима, чиме се даје најснажнији допринос у подизању укупне моћи ратног ваздухопловства и Војске Србије у целини. У оквиру свечаности, уприличени су дефиле јединица бригаде и тактичкотехнички збор средстава авијације, уручене су награде најистакнутијим појединицима и положени венци на

спомен-обележје на аеродрому. Деведесет осма ваздухопловна бригада формирана је са циљем да пружа ватрену подршку јединицама Копнене војске, превожење ваздушним путем, извиђање из ваздуха, као и за борбено и логистичко обезбеђење сопствених и придодатих авијацијских јединица. У њеном саставу су 241. ловачко-бомбардерска авијацијска ескадрила, 714. противоклопна хеликоптерска ескадрила, 119. мешовита хеликоптерска ескадрила, 98. ваздухопловно-технички базаљон, 98. батаљон за обезбеђење аеродрома, 161. батаљон за обезбеђење аеродрома и 98. артиљеријско-ракетни дивизион за противваздухопловна дејства. Ватрену подршку јединица Копнене војске у току извођења операција врше снаге ловачко-бомбардерске авијације и борбених хеликоптера, артиљеријскоракетне јединице за противваздухопловна дејства реализују непосредну

одбрану аеродрома, док је за реализацију превожења ваздушним путем намењена мешовита хеликоптерска авијацијска ескадрила, која у свом саставу има транспортне хеликоптере. Извиђање визуелним извиђањем и аеро-фото снимањем задатак је извиђачке авијације, јединице за ваздухопловно-техничко и техничко одржавање намењене су за опслуживање авиона и хеликоптера у првом и другом степену, а за логистичко обезбеђење јединица које базирају на аеродромима Лађевци и Ниш и придодатих јединица намењени су батаљони за обезбеђење аеродрома. Бригада учествује у мировним операцијама и међународној војној сарадњи, пружа подршку органима цивилне власти у случају природних непогода, индустријских, других несрећа и епидемија као и у супротстављању тероризму и организованом криминалу.У наоружању 98. ваздухопловне бригаде су ави-

они типа Ј/НЈ-22 и ИЈ/ИНЈ-22, хеликоптери типа газела,авиони типа АН-2ТД,хеликоптери ХТ-40, ХН-42/45М и ХО-42/45, противавионски топови 40мм Л–70 бофорс и преносни ракетни системи 9К38М шило. Бригада је настала интеграцијом јединица Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране базираних на аеродромима Лађевци и Ниш, 161. и 285. ваздухопловне базе, 98. ловачкобомбардерског и 119. хеликоптерског пука и једног одељења 353. извиђачке авијацијске ескадриле. За дан јединице изабран је 28. новембар, датум када је 1949. године формиран 98. јуришни пук, чији је наследник 98. ловачко-бомбардерски авијацијски пук, који има најдужу традицију од свих јединица у саставу садашње бригаде. То је била и најстарија формирана јединица у некадашњем Ратном ваздухопловству и противваздушној одбрани. Т. Радовановић. Фото: М. Радовановић

У ШКОЛАМА!

Н

епознати нападач ударио наставника шипком по нози. Пијани ученик кренуо да бије професора и полицајца. Родитељ давио наставника. Ученик закључао професорку и није јој дао да изађе. Гимназијалац професорку ударио ногом и сломио јој кук због јединице из математике. Професорка трпела увреде, па добила и батине. Родитељ напао наставника у Бачком Петровцу после поправног испита свог детета. Масовна туча ученика, родитеља и наставника у нишкој Гимназији „9. мај“. Сремска Митровица: ученик осмог разреда напао директора у учионици. Ову су само неки од новинских наслова на које указује Унија синдиката просветних радника пред

најављено протестно окупљање и штрајк у четрдесет седам градова Србије. Протестним окупљањима је претходио проглас којим се чланови синдиката позивају на избор да ли да просветни радници, као носиоци образовања и васпитања, треба да дозволе постојање образовног система у коме ученици и запослени трпе насиље, да ћуте и затварају очи пред немилим сценама вршњачког и насиља. Чврсто уверени да не треба подсећају на тренутну ситуацију која по многим показатељима подсећа на последњу деценију прошлог века и појачава утисак да су се вратиле деведесете године. Унија синдиката просветних радника оцењује образова-

ње у Србији катастрофалним и пореди га са деведесетим годинама обележеним санкцијама међународне заједнице и изолацијом земље. Данашње проблеме види као последицу реформи образовања преузетих и преписаних из белосветских образовних система земаља које су Србији уводиле санкције и репресивне мере. Јединствен утисак синидкалаца упућује на закључак да таква образовна политика има за циљ смањење интелектуалног нивоа ученика, како би њихове будуће ставове и свест о животу креирали медији и корпорације. - У реформи образовања важну улогу има и начин финансирања. Под девизом да је образовање у Србији

бесплатно, трошкови општег образовања финансирају се једним делом од стране родитеља ученика, да би се држава ослободила ,,сувишних“ трошкова, а у ствари наше ученике лишавала квалитетног образовања. Потенцирање дечјих права,уз обесправљивање наставника и васпитача, један је од кључних аспеката реформе школства која за крајњи циљ има укидање васпитања у духу традиционалних и моралних вредности и националног образовања. Школа је постала институција којој је, парадоксално, потребан неуспех да би функционисала. Функционално и дисфункционално образовање спојено је у једно, као две стране исте медаље. Без дисквалификације једних, нема квалификације других. Лош образовни систем ствара проблеме, а онда осмишљава и развија разне механизме којима се бори против њих. Ти механизми су неефикасни, а проблеми које школа треба да отклони и даље

њем које се налази под великим знаком питања. Оцена да је стање у школама одраз стања у друштву темељи се на уверењу да је недостатак финансирања једна од значајних разлога за недостатак мотивације јер држава не улаже у образовање, обесмишљава просветну струку и деградира положај просветних радника у друштву. Последица таквог стања огледа се у оцени да ученици нису мотивисани да нешто науче, а наставници да им пренесу знање, па је створена клима у којој образовање постаје роба којом се тргује. - Робујемо систему који тежи да од наше деце направи робове.Немогуће

је борити се против програмираног неуспеха уграђеног у школски систем. Разни видови школске праксе служе

ције. Са скупова широм земље послата је порука да је непослушност неизбежна, ако не и једина опција у борби за школу која ће формирати етичке ставове код ученика и стварати мислеће генерације, школу у којој ће најбољи друштвени појединци бити учитељи и наставници а родитељи поуздани сарадници. Просветни рдници се жестоко противе либералном концепту да образовање буде привилегија богатих, а залажу за националне и моралне традиционалне вредности у образовању као последње упориште одбране културног и националног идентитета. Чланови Уније сидиката су се првог дана децембра тачно у подне окупили на Тргу Светог Саве, како би подржали борбу за достојанство професије и будућност Србије,са захтевом да се насиље над наставницима, како вербално тако физичко, карактерише као насиље над лицима које обављају свој посао а да просветни радници добију статус

службеноглица. Од тридесет једне школе на територији града Краљева у којима има чланова Уније синдиката просветних радника настава је потпуно обустављена у двадесет, а у преосталих једанаест радили су само они који нису чланови ове асоцијације. О величини проблема сведочи неколико стотина просветних радника одлучних у ставу да их је на овакву реакцију натерао актуелни министар просвете. У Унији синдиката позитивним оцењују подршку родитеља и податак да су се просветни радници коначно ујединили о чему сведочи масовност скупа у Краљеву као једном од пет градова у којима је настава у потпуности обустављена. - Опште је познато да насиље над наставницима не може да се посматра као изоловани проблем,јер отвара врата за све друге облике насилништва у школама. Ученици који мирно посматрају насиље у школама могу да постану и наставници и жртве, да ћуте, погну

главу и трпе то насиље, порука је коју са протестног скупа у Краљеву шаље портпарол Уније синдиката просветних радника Марија Стошић уз упозорење да се ученици који врше насиље над наставницима неће устручавати да то учине и над својим друговима. Слични скупови одржани су у Александровцу,Алексинцу, Аранђеловцу, Бајиној Башти, Бачкој Паланци, Бегаљици, Београду, Бољевцу, Бору, Брусу, Ваљеву, Великој Плани, Врњачкој Бањи, Вршцу, Врању, Горњем Милановцу, Димитровграду, Зрењанину, Иригу, Крагујевцу, Крушевцу, Књажевцу, Лазаревцу, Нишу, Новој Вароши, Новом Кнежевцу, Новом Саду, Новом Пазару, Панчеву, Параћину, Петровцу на Млави, Пироту, Пожеги, Прибоју, Прокупљу, Рашки, Симбору, Сусеку, Смедеревској Паланци, Србобрану, Сремској, Сокобањи, Тутину, Ћуприји, Ужицу и Чачку.

Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Р

азматрање извештаја Завода за јавно здравље Краљево о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења по правилу су прва тема седница Градског већа једном у месецу. Тако је било и на сто деветој по реду од конституисања актуелног савеза на којој су чланови

упознати са резултатима провере квалитета воде и ваздуха у октобру ове године. Последњи извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље потврђује да је током месеца за основни микробиолошки и физичко-хемијски преглед узето сто осамдесет седамузорака воде из система градског водовода. Провером је

утврђено да су свих шездесет седам из мреже водовода и двадесет узорака сирових вода са црпних станица, у односу на контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, били бактериолошки и физичко хемијски исправни.

ДИНА СТАБИЛНА

је

проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним пет пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току октобру била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиокси да и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Извештај Завода за јавно здравље потврђују да су средње двадесетчетворочасовне вредности

сумпордиоксида биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида изнад граничних током једног дана на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду средње двадесетчетворочасовне вредности индекса црног дима биле су испод максимално дозвољених на мерним местима Завод за јавно здравље, Скупштина града и Рибница, а изнад на мерном месту Пљакин шанац током седам дана. Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 су мерене на мерном месту Полицијска управа, а резултати мерења потврђују да су дванаест дана биле изнад граничних.Мерењем је утврђено да су испод граничних билевредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла,а испод максимално дозвољених четири стотине педесет милиграма по кубном ме-

тру и вредности таложних материја На основу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, мониторинг параметара суспендованих честица ПМ2,5 врши се током најмање једне календарске године при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са граничном и толерантном. Тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изложености овим суспендованим честицама у урбаном подручју. Према истој уредби дефинисан је просечан индикатор изложености, изражен у микрограмима по кубном метру, који се оцењује као просечна годишња концентрација заснована на резултату мерења из три узастопне календарске године, који служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популације суспендованим честицама ПМ2,5. Т. Радовановић

вогодишње истраживање ставова грађана, понуђача и наручилаца сведочи да је здравство приоритетна област у коју би кроз јавне набавке уложили највише новца. Друго на листи приоритета је образовање,а следе инфраструктура и заштита животне средине. Истраживање показује да више од две трећине испитаника сматра да би у јавним набавкама предност требало дати квалитету, а не цени. Упркос томе, званични подаци показују да је током прошле године на јавне набавке потрошено рекордних пет стотина шездесет милијарди динара, а да у деведесет пет одсто случајева није бирано најквалитетније него најјефтиније. Иако су могли да захтевају да понуда испуњава еколошке или социјалне критеријуме, наручиоци су од стоосамдесет три хиљаде тендера спровели само шест стотина педесет зелених набавки и још осамдесет шест социјалних.Разлог се огледа у сагласности понуђача и наручилаца да су разлози за мању примену других критеријума то што су та-

кве набавке ризичније, немају модел по којем би креирали критеријуме или нису довољно обучени за њихову примену. Због тога је унапређење знања понуђача и наручилаца у фокусу пројекта „Ефективне јавне набавке у служби економског раста“, који је Национална алијанса за локални економски развој спровела у сарадњи са Шведском агенцијом за међународну развојну сарадњу Сида. У Националној алијанси посебно наглашавају да су нови закон и увођење електронске процедуре посредством портала евидентно променили систем јавних набавки набоље, што потврђује две терћине понуђача и више од деведесет одсто наручилаца. И поред тога, као велики изазови,и даље је упитна транспарентност поступака и порозности на корупцију, као и ниска конкуренција са просечно две и по понуде по тендеру. Шеф Делегације Европске уније у Србији Емануеле Жиофре акценат ставља на правни и институционални оквир у области јавних набавки који су

у великој мери усклађени са правним тековинама Европске уније. - Тако је Србија генерално умерено припремљена у области јавних набавки, али без напретка у последњем го-

дишњем извештају Европске комисије и са ризиком од назадовања у случају да се забрињавајући трендови наставе. Забрињавајућа су изузећа од примене закона о јавним набавкама и велики број неправилности у уговорима које је ревидирала Државна ревизорска институција. Србија треба да укине закон о посебним процедурама за линеарне инфраструктурне пројекте, обезбеди да међудржавни споразуми закључени са трећим земљама неоправдано не ограничавају конкуренцију и да поштују основне принципе јавних набавки, у складу са националним законодавством и правним тековинама Европске уније, оцењује Жиофре. У оквиру пројекта спроведено је више од седамдесет обука које је похађало око хиљаду и по представника понуђача, наручилаца, судија и тужилаца, Канцеларије за јавне набавке, Републичке комисије за заштиту права и организација цивилног друштва и медија. Више од шест стотина понуђача прошло је тренинге за коришћење

Портала јавних набавки, а за наручиоце је припремљен водич за примену критеријума квалитета у набавкама архитектонских, програмерских и консултантских услуга и водичи за примену зелених критеријума у набавкама изградње јавних зграда, еколошких возила за јавни превоз, асфалтирања улица и путева, постављања јавне расвете и обезбеђивања канцеларијског материјала. Пројекат је у последње две године помогао развоју транспарентнијег и одговорнијег система јавних набавки, а посебна пажња посвећена је увођењу еколошких критеријума уз потврду да транспарентан, одговоран и ефикасан систем јавних набавки штеди новац и помаже у успостављању услова

који убрзавају раст приватног сектора. У оквиру пројекта је развијена платформа која заинтересованима омогућава да се бесплатно информишу, обнове или стекну нова знања о свим аспектима јавних набавки, од регулативе до припреме поступка или понуде. Пројекат је подржао и унапређење Регистра понуђача у Агенцији за привредне регистре па ће,од следеће године, процедура уписа у регистар бити потпуно електронска а понуђачи неће морати да прибављају и достављају податке које органи већ поседују. У Канцеларији за јавне набавке потврђују да је задатак те институције континуирани рад на унапређењу система јавних набавки због чега ће у наредном периоду фокус бити стављен на подстицање конкуренције, јачање капацитета понуђача, са посебним акцентом на мала и средња предузећа и оснаживање наручилаца за примену зелених и социјалних критеријума. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ски да поднесу захтеве за субвенције, због чега је увођење овог дигиталног решења главни приоритет који за нову Владу Србије номинује Савез за храну и пољопривреду Националне алијансе за локални економски развој. У овој

трошак за увознике који је кочио пласман на тржиште. У Савезу за храну и пољопривреду подсећају да је са овим мерама уско повезано смањење административних трговинских препрека, рационализација трошкова и процедура у сектору хране и пољопривреде, у циљу побољшања пословања привредних субјеката. Једним од важнијих циљева оцењено је усклађивање националног законодавства са европским стандардима, што би требало да осигура боље и сигурније

године предстоји интензивнији рад на развоју еАграра, а већ у фебруару очекује се постављање базе података. Буџет Министарства је већ прешао пет одсто укупних пореских прихода, очекује се да ће тако бити и следеће године, а највећи део је усмерен на субвенције и подстицаје у пољопривреди. Сем тога најављује се увођење јаснијих критеријума како би се подстакло повећање квалитета производа и конкурентност на иностраном тржишту. Највећим резултатом

П

осетомВрбасаиБача, каопоследњихунизуодпетнаестградоваукојимајегостовала покретнаординација, последњег дана новембра пут је заокружио пројекат „Прва дијабетолошка ординација на точковима“. Пројекатсуподржалелокалнесамоуправеградоваукојимаje гостовала ординација, великуподршку су пружила друштвазаборбупротив дијабетесаиДијабетолошкисавезаСрбије, а специјализовановозилодониралааустријскакомпанијаМедТруст. Колико су активности пројекта значајне најбоље сведочи податак да је нивошећераукрвииконсултацијеса здравственимрадницимаопревенцији, контролиилечењудијабетесаизмерило близушестхиљада особа од којих су код већине констатованеповишене вредности. Специјализовановозилопокретне ординацијепосетилојеБеоград, Зрењанин, Ужице, Краљево, Крушевац, Сомбор, СремскаМитровицуидруге

градове и у свакомодњих током једног дана било постављенонацентралномтргу. Највишемерењазабележено јеуБеограду, Крушевцу, Смедеревуи Ужицу где се позиву за контролу нивоа у крви одазивало у просеку по четири стотине особа. Акција је покренута са циљем да се грађанима упути апел и помогне како дијабетес не би био оптерећење већ саставни део свакодневног живота, болест са којом може да се живи дуго, квалитетно и без компликација. Организована је у циљу превенције дијабетеса и још једном се показала као оправдана, а најбоља потврда огледа се у податку о великом броју оболелих који нису ни знали да имају шећерну болест.Здравствени радници подсећају да дијабетеснеболи, да је самоброј напапирукојиљудинесхватају озбиљно без обзира што може да изазове веома велике компликације,јер шећерпогађакрвнесудове, атимеи цеоорганизам.

Поредконсултација, којесусуграђанимоглидаобавеуспецијализованомвозилу, оникод којих јемерењем утврђенодаимајуповишен нивошећера у крви добили су на поклон апаратзамерењекакобисами моглида пратесвојестање, делујупревентивно испречемогућекомпликациједијабетеса. Позиву за бесплатномерење нивоа шећераукрвинајвишесусеодазвали старијисуграђани међу којима су веће интересовање за контролу здравственог стања показале жене. Организато-

Е ЗА ЖИВОТ

О

рањивост на ХИВ инфекције често изазов јер је до краја 2021. године однела више од четрдесет милиона живота, што је скоро половина укупно инфицираних. Процењено је да

је на крају прошле године са овом инфекцијом живело више од тридесет осам милиона људи, а шесто педесет хиљада умрло од узрока повезаних са инфекцијом. Податак да је то за нешто више од половине мање него 2010. године, када је умрло милион и четири стотине хиљада особа, мала је утеха ако се зна да је током прошле године откривено милион и по новоинфицираних. Пози-

инфекција које се јављају услед нарушеног имунолошког система, инфекција постала хронично здравствено стање

какоби ефекти терапије били добробит за инфициране, а редукован пренос на друге. У 2021. години три четвртине одраслих и нешто више од половине деце која живе са инфекцијом примало је доживотну антиретровирусну терапију, а велика већина трудница и дојиља на лечењу које штити здравље и обезбеђује спречавање преноса на њихове бебе. Статистика сведочи да је, у односу на општу популацију, ризик од инфицирања хуманим имунодефицијентнимвирусом тридесет пет пута међу особама које инјектирају дроге, тридесет пута за жене које се баве сексуалним радом, двадесет осам међу мушкарцима који имају секс са мушкарцима и четрнаест пута за трансродне особе. У региону Европе и Северне Америке крајем прошле године је са инфекцијом живело више од четири милиона особа, откривено је двеста двадесет три

првих једанаест месецидијагностиковане су и пријављене сто педесет две инфициране особе, што је за четвртину више него у истом периоду прошле године, а за тринаест одсто мање у поређењу са истим периодом 2019. Као и ранијих година доминантан је сексуални пут преноса, посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима, како међу новооткривеним особама инфицираним тако и оболелима. Међу пријављеним дијагностикованим случајевима осамнаест пута је више мушкараца него жена, а највећи број је узраста између двадесет и четрдесет девет година. У Институту за јавно здравље потврђују да се међу новодијагностикованим случајевима региструје веће учешће младих узраста петнаест до двадесет девет година. Према званично доступним подацима у Србији је крајем прошле године живело нешто више од три хиљаде особа којима је дијагностикована инфекција, а процењује се да петсто педесет није знало да је инфицирано. У ситуацији кад инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, јединим

П

и обезбеди адекватна роботичку опрему за ученике специјалних школа. - Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ покреће радионицу „Програмерска почетница“ која ће омогућити полазницима да у веома кратком року, кроз једноставан програмски језик,усвоје основе програмирања и програмског размишљања.- Радионица се састоји од пет часова, а намењена је деци нижег основношколског узраста. - Позив за пријављивање отворен је до 8. децембра

рограм Фонда Б92 под називом Битка за знање покренут је почетком јануара 2017.са идејом да се у основне и средње школе,као образовни алати, уведу нове технологије, а деца и млади усмере ка усвајању основа програмирања и кодирања.Значај дигиталног описмењавања и упознавања са новим начином учења, примене знања и новим трендовима у образовању који представљају основ будуће конкурентности на тржишту рада,препознат је и од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства трговине, туризма и телекомуникација и бројних домаћих и страних компанија које су дале допринос да се у оквиру пројекта за четири стотине тридесет једну школу у Србији обезбеди више од две хиљаде робота. У оквиру програма покренута је акција КОДиграње чији је основни циљ опремање

циљ је да свака Програмерска почетница у библиотеци БИТКА ЗА ЗНАЊЕ

области. Ученичким тимовима и њихови

и „Браћа Вилотијевић“.

д оснивања пре више од две деценије Удружење ликовних уметника „Владислав Маржик“ је,поред најзначајнијих ликовних стваралаца у граду,годинама уназад окупљало и бројне сликаре из других средина. Удружење је све време било иницијатор значајних ликовних дешавања у које се убрајају Годишња изложба чланова, Новембарски салон и Међународни салон графике, а није тајна да је од чланства потекла иницијатива за отварање Уметничке школе.Године рада обележене су бројним значајним изложбама, ван конкурса и традиционалних,које се уклапају у постојеће термине, средства и галеријски простор у центру града са потенцијалом за разноврстан мултимедијални програм, визуелне уметности, видео пројекције, књижевне промоције, концерте мањег обима и слично. Помањкање средстава, сукоби чланства, лични интереси, судски процеси, дугови и много шта другог утицали су да рад удружења полако јењава, онда сасвим замре, а најтеже последице доживи галеријски простор који је после пожара током прошле године постао сасвим неупотребљив. Изгорео је и уништен већи део кровне конструкције, оштећена електрична инсталација и паркет, а простор постао неуслован за било какву врсту активности. Иако званично постоји, статус удружења није довољно јасан ни његовим члановима од којих већина жали за временима кад је галерија била центар ликовних дешавања у граду. Уверење да је локалној средини потребно оживљавање ликовног живота, који је претходних година у мањој мери дислоциран у просторије Културног центра „Рибница“, мотивисало је љубитеље уметности и чланове Удружења ,,Краљевачки Форум“ да покрену иницијативу за реконструкцију руинираног галеријског простора у центру града, а првим начином за прикупљање потребних средстава оцењена је продајна изложба

О

цивилног друштва. - Идеја је да сликари који хоће да учествују насликају,или дају,слике и помогну адаптацију галерије која је страдала, па млади више од годину

дана немају где да излажу. „Краљевачки форум“ има бонитет у вези писања пројеката из сфере културе,највећи број из области књижевности и ликовне уметности, па је велики број наших члановаразмишљало о овој идеји, посебно они који се баве ликовним стваралаштвом, да свако да мали допринос који ће на крају бити велики. Удружење ликовних уметника „Владислав Маржик“ нема неких активности, неколико последњих година нису добијали средства за реалиазцију пројеката, па смо искористили бонитет, преузели одговорност и упутили позив заинтересованима да узму учешће у акцији прикупљања средстава за адаптацију градске галерије, каже заступник „Краљевачког Форума“ Иван Поповић. Аутори педесет изложених радова су академски сликари, факултетски професори, студенти сликарства и други ствараоци, а први поглед на њих сведочи о високом квалитету који даје довољно повода за оптимизам да ће бити сакупљена очекивана средства. Значајним се оцењује и податак да је ово по броју изложених радова једна од највећих изложби овог типа, а да су цене које је одредила посебна комисија далеко испод тржишних. То је разлог више за позив љубитељима сликарства, и поштоваоцима Удружења „Владислав Маржик“,да се одазову позиву и куповином неке од слика помогну обнову галеријског просторија. За депоновање средстава, и евентуалних донација грађана, отворен је наменски текући рачун уз обећање да ће све што буде прикупљено бити потрошено како би галерија што пре поново постала место окупљања уметника. Први утисци о интересовању грађана појачавају оптимизам да ће прикупљена средства додатно мотивисати градске челнике да помогну и омогуће младим уметницима да прикажу јавности резултате свог рада. Значајним се оцењује и податак да се активности захуктавају пред крај године и усвајање градског буџета за народну у коме се очекују и средства за обнову галерије. Износ потребан за грађевинске радове још није коначно утврђен,па сеочекује да то учини неко од стручњака грађевинске струке. Изложба је отворена до 9. децембра кад ће бити јасније колико су активности „Краљевачког Форума“ биле успешне и каква би могла бити даља судбина девастираних просторија Удружења ликовних уметника „Владислав Маржик“. Ликовни уметници верују да,ако не они, обнову заслужује велики сликар чије име носи удружење. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

-Кустурица се не мири са концептом света који се залаже за одрицање од моралних вредности, устаје против антиуметничке доктрине коју најављује, и делимично остварује, геополитичка архитектура, буни се против контроле ума, види да наука постаје баланс а да се цензура премешта у дубоке слојеве аутоцензуре. - Структура књиге потврђује да је оригинална, као и језик, јер је писана у пасажима, у виду понорнице

-

свету који живимо долазимо до врхунца радње у овој књизи, додељивања Нобелове награде Петеру Хандкеу. А Хандке и Кустурица срећу се у стваралаштву,срећу се у животу,срећу се свако у своминдивидуализму, срећу се и у овој књизи. Они ремете пројектовани свет,не пристају на потчињену уметност, довикују се својим делима и животним ставовима. Ни један ни други не стварају непријатеље, али се они сами проналазе и јављају, приметио је др Перишић. Ма колико књижевник и књижевни критичар Желидраг Никчевић, историчар др Мирослав Перишић и књижевник Милан Ружић настојали да укажу на разлога због којих треба прочитати

чини се да је највећи број присутних у просторије Библиотеке ипак дошао како би видео, и чуо, Кустурицу одлучног у ставу да је Петер Хандке један од стваралаца чија вредностможе да се пореди само са највећимписцима каквих у једној генерацији нема

животу суидеја бога, религије и уметност, а ми присуствујемо дуготрајном покушају да се уметност сахрани. Ми мислимо нема писаца,нема редитеља,нема филмова, а одједном се сваке године појави једнак број добрих филмова, добрих књигаи,што је најважније,у књижевности се то дешава најчешће зато што је заштићена од комерцијалног ефекта који уметничко дело треба да произведе. Ако се тврди,или ако неко има идеју,даје Енди Ворхол већи од Микеланђела то није мишљење којеможе да се поткрепи неком озбиљном теоријом, књижевном претпоставком, уметничком или историјском претпоставком. То је заправо концепт, а ми живимо у том концепту који, нажалост, заузима све више простора у нашим социјалним заједницама. Ми живимо живот посматраних људи. Камере само што још нису ушле у људске унутрашње органе да покажу како то изнутра изгледа. То се ради да би се човечанство и људска заједница осећала као код куће кад се камера по-

јави и кад се једноставно једнанова животна платформа усвоји као потпуно могућа, каже Кустурица уверен да је Хандке добио Нобелову награду захваљујући односу према Србима. Требало је да добије раније, али је много пута изигран иако су га пркос и немирни дух водили ка награди,без обзира што је подржао један народ који је био први на тесту новог светског поретка.Подсећање наидејеиз Првог светског рата,кад је Бизмарк тражио даМоравско вардарском долином изађе на топла мора, и Хитлера који је написао како жели да уништи све Словене, Јевреје и друге и освоји Совјетски Савез,недвосмислено потврђује да су сви народи уоквирени у Трећи Рајх данас у Европској унији. - Можемо да говоримо даквантативно нису баш нацисти,али морамо даприметимо да се територијално крећу на простору којег је дефинисао Хитлер. А шта је био његов циљ? Од 1934. до 1938. потписао је мировне уговоре са свим земљама које данас

видимо у Европској унији, а које су спремне, као он 1941. кад је кренуо на Русију, да крену у истом правцу. Неко ко товиди а неће да види одлаже сусрет са истином. Ако направимо ширу синтетичку слику света доћи ћемо до тога да јеово отприлике период између 1934. и 1939. По чему? По томе што је Стаљин нудио Французимаи Енглезима да направе савез и сруше Хитлера, а данас имамо довољно података који говоре да они то нису хтели да ураде. То су те голе животне истине које не би биле толико опасне да немамо податке да су амерички председник Труман и Черчил припремали уништење Русије и њено потпунопоравнавање атомском бомбом. Кад се не бисмо окренули ка тим подацима, које гледамо упоредно са овим што се сад дешава,не бисмо се ни зачудили одакле сада Хандкеу идеја да се, испитујући претходно историју, прикључи или приђе нама јер смо у то време били једина територија уЕвропи која је имала два аутентична антифашистичка по-

крета. Ако ово не назовемо Четвртим Рајхом, него слободним светом у коме не можеш да изговориш ниједну од ових речи, онда је природно да се један необуздани Петер Хандке приближи идејама једног народа ипешкекроз Србију скупља податке. У књизи Петер стиже у Бајину Башту и тамо измишљени пензионисани бивши директор гимназије подсећа на исказ поручника Павловића који је 1912. прошао балкански,касније и Први светски,рат. Он у свом дневнику пише „Не вреди се нама борити. Ми истерујемо Турке,а нашенам аге и бегови заседну за врат. Победимо Швабе,Немце и Бугаре, а наше нам улизице слободу опогане. Ништа нама не вреди кад ми сами себи душмане рађамо. Не треба нама непријатељ са стране,на крају ће све упропастити и опоганити. Ко нас је клео,није дангубио“. Ово је податак који говори шта све у једном народу може да буде, каже Кустурица уверен да ће у компликованим међународним околностима

опстати они који верују макар у неку идеју. Оне нису довољно јасно дефинисане у свету пуном напетости којом се апсорбује страх и појачава жеља да се ратна дејства започета почетком године не прошире и на њихове ноге не излије лава која прети да уништи све пред собом. Изнад свега је, каже Кустурица, безидејна идеологијакоја влада светом а његова књига преусмеравање на богатство које човек има у себи, и препознавање тог богатства,јер иако је свет у коме живимо дизајниран боље него раније само је упута на бездан. Зато се преусмеравања погледа у себе, и скидање са телефона и телевизора, види као једини могући пут спаса.У таквим околностима писменост се, као главна карактеристика човека који треба да буде признату свом социјалном окружењу, избацује са дневног реда. - Ово није само књигао Петеру Хандкеу,није самопохвала и посвета Петеру Хандкеу,већ много више од то-

га. Пуна је универзалних значења,покреће питање истине,времена,пролазности. Одговор је уметност, на који начин уметност превазилази време, на који начин јеуметност божанска искра и на који начин ви то доживљавате. У периоду одрастања ја сам откривао живот непосредно,на лицу места, на улици на падини. Ја сам морао да дајем голове иза окуке,да уопште не видим где је гол,а онда сам, после четири пет година шутирања, морао да научим да та лопта лети путем за који нико не очекује да је могућ. Ја нисам био највећи фудбалер,али самзнао како се даје гол под сто осамдесет степени зато што сам наулици проводио толико много времена и био тврдоглавији од моје мајке,а она је била позната као тврдоглава. Из те две особине могу да кажем да је препознавање животних токоваишлопотпуно одвојено од школовања, а школовање је врло важно у животу човека. Ја сам одрастао на једној падини тражењем смисла већ у раној доби

због сиротиње којом сам био окружен, и великог пада које је уследио пре успона. И док су сви позавршавали што по затворима што попоправним домовима, ја ту цртунисам смео дапређем захваљујући строгости мајке и оца али и неке вулканске енергије, ове коју свети Јустин приписује Достојевском. Какосам доспео до прве књиге. Тако што сам натеран да читам, не због тога што сам имао стрпљења него ме је тадашњи велики редитељ Шиба Крвавац одвео на Јахорину,понео десет књига и рекао „не силазимо у Сарајево док ово не прочиташ“. Ја сам се патио са тим,али самморао да му препричавам. Водио ме на пријемни испиту Праг где сам направионеки фото стрип. Било је ту неке динамике,наравно не превише смисла,али је то динамички билопоређано и тај стрипје имао неки садржај. Био је прихваћен колико толико добро, а на испиту су ме питали разна питања из општег образовања међу којима је главно било да ли је социјалистички реализам довољ-

но заступљен у социјалистичким земљама, сећа се Кустурица. А да је Кустурица много више од аутора књиге „Видиш ли да не видим“ сведочи интересовање за његову непоколебљиву веру у снагу критичке мисли, изговорену или написану реч, коју се не устручава да изговори или напише. Због тога се од филмског аутора светског реномеа,музичара, књижевника, и једног од ретких интелектуалаца који се веома радо оглашавају у вези са веома тешким питањима на начин који не подразумева подилажење укусу или очекивањима јавности, очекивало да проговори и коју реч о актуелним збивањима у свету, пре свега опаснности од атомског рата. - Нисам сигуран да ће тако лако атомски рат. Постоје стратешко нуклеарно и тактичко нуклеарно наоружање, а ја мислим да стратешко неће бити употребљено још дужи период. Што се тиче шљама он је константан и тек по неки од политичара са визијом

успева да уоквири оно што му историја налаже. Имамо тенденцију у којој историографија и историја постају својство многих који тиме не би требало да се баве и који врло често тумаче нашу историју из перспективе која јеу најмању руку чудна,а у којој не баратају истраживачким радом и немају ту врсту искуства да би могли да створе чврсту слику света на коју можемо да сеослонимо. Неће тако лако бити великог рата, а уколико се рат у Украјини не заврши до пролећа он ће бити као некад стогодишњи рат. Од почетка Другог светског рата два и по милиона Кинеза је убијено, а ми смо рачунали само оно што се дешава у Европи. Сад је свет мало шира ливада,а све што се нама дешава нема само узроке у европској концентричности. У игру је ушла Кина, ушла је читава Азија,Индија, па постоји много комплекснији проблем започети трећи светски рат. Сваки други интелектуалац у Србији покушава да нам објасни да смо ми већ дубоко у

трећем светском рату. Ми јесмо у прилици да се он развије,али онјош увек није реалан и мислим да сигурно неће бити атомски, каже Кустурица. Општи утисак са представљања књиге сведочи да су присутни били више него задовољни оним што им је пружила Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, ако ништа друго бар да виде Кустурицу и поставе неко питање, а храбрији за успомену на несвакидашњи догађај понесу кући фотографију са човеком који осваја светску кинематографију,управља хеликоптером, враћа глумце по ко зна колико десетина пута за једну сцену,зида градове, поставља паркет,теше камен, чува краве,сади воће,свира на свим континентима пред стотинама хиљада људи,пише док лети авионом а чита док вози ауто,полемише у светским новинама,одмерава се у великом свету, једном речју игра на великом терену. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

време кад се до посла у добро стојећем државном предузећу долази само уз подршку значајнијег политичког фактора готово нестварно делује податак да је првих деценија по окончању Другог светског рата поверење да врши избор радника било указано једном човеку. Такав је у „Магнохрому“ био Васа Туцаковић са овлашћењима правног референта коме је, поред избора адекватног кадра за свако од радних места,поверена процена поштовања радне дисциплине, у складу са њом доношење решења о умањењу зараде а код тежих случајева и отпуштања сапосла. У време кад је Магнохром доживљавао снажну експанзију, и пружао прилику за сигуран посао уз добру зараду, нису били необични покушаји бројних појединаца да се што пре домогну радног места. Да су за то бирали различите начине сведочи податак о покушају да се, не познајући добро карактер Василија Туцаковића, утиче на кадровика. - Рано ујутру човек испод балкона истоварио више од пола товара дрва. Моја супруга изађе и пита шта то радите аон, истоварам дрва за Васа Туцаковића. Пробуди ме и каже за дрва, а ја изађем и питам откуд ви. Каже, хтео сам да вас замолим да ме запослите. Овог момента узми та дрва,зваћу милицију, кажем да га мало уплашим, а сутрадан се заинтересујем ко је и зашто то ради. Сазнам да је дошао из Годачице па у СУП-у узмем џип и одем у месну заједницу да питам ко је тај човек. Знају да је дошљак, да има само жену,па решим да одем до два километра удаљене страћаре и уверим се да је сиротиња и надничар. То ме узбуди па се вратим и обавестим генералног директора и директора општих послова, кажем својемишљење и да сам га позвао јер смо имали потребе за радницима. Они се сложе, ја пошаљем писмо а он после три дана долази у кадровско одељење. Није ме познао јер сам онда био у пиџами па кажем да сам тај коме је донео дрва. То није начин да се запошљава, ово је због твоје ситуације, а он стао и реч не може да проговори. Кад сам му рекао да ће би-

ти примљен почео је да плаче, а ја се и сад јежим кад помислим на то, прича узбуђено Васа уз подсећање да су у неким фирмама и тада давали паре за запошљавање. А да је после редовних радних обавеза било довољно времена и за волонтерски рад сведочи формирање Културно-уметничког друштва „Магнохром“ и радничког позоришта у овом предузећу из кога су потекли касније значајни глумци Аматерског позоришта „14. октобар“ Рацо Кочовић, Бане Балшић, Нада Радуловић, Даница Сеничић и други. Иницијатор оснивања је у оба случаја био Васа Туцаковић који сведочи да је за прве представе ангажован професионални редитељ Јован Булајић под чијим руководством су припремане представе за Сусрете другарства радника индустрије и другарства који су се одржавали сваке године. Фолкорна секција, певачка група и глумачка дружина постали су препознатњиви и далеко изван локалне средине а све што је у овој области урадио Васо Туцаковић нису могле да игноришу ни значајне личности политичког живота у Краљеву који су на време схватили све предности рада у области културе. Било је то у време кад се размишљало о формирању установе под чијим би се окриљем одвијале најзначајније културне манифестације, а Васа Туцаковић процењен као најбољи кандидат за професионалног управника Културно-пропагандног центра „Сутјеска“. - Душко Јанићијевић и Миша Рудњанин су ме позавали у Општински комитет Савеза комуниста и саопштили како су одлучили да будемпрофесионални управник Културно-пропагандо центра, а ја кажем да то не долази у обзир. Већ сам се уходао у „Магнохрому“,волим предузеће у коме сам развио културни живот и синдикалне активноасти,иврло ми је непријатно да одем. Миша каже,слушај ти,тако неможе да се разговара, треба да пређеш тамо и будеш директор. Имаш седам дана рок да дођеш овде и саопштиш коначну одлуку, а овај разговор смо завршили.

Дан пре истека рока зове ме секретарица комитета и пита знам ли за састанак који је заказан. Долазим сутрадан, Миша пита шта сам одлучио а ја кажем да не идем. Каже,Васо узми оловку и пиши Скупштини општине то, то и то. Ја напишем што ми је издиктирао, да будем постављен за директора Културно-пропагандног центра. Био сам дрчан,повисио сам тон да се зна да се нисам сложио са тим и одем а Скупштина усвоји да будем директор, прича са смешком Туцаковић са посебним нагласком на то да је формирао први оркестар у коме је, као музички уредник у Културно-пропагандном центру, засвирао Новица Неговановић. Много година касније са поносом истиче како је каснију легенду инфицирао народном музиком, а чланицу ансамбла „Коло“ Лепу Поповић ангажовао да припреми програм краљевачке фолклорне групе која је освојила прво место на фестивалу у Зеленој Гори.

Први задатак новоименованог директора био је да организује филмске представе по селима. На располагању је имао шеснаестмилиметарски пројектор марке „Искра“ са оскудним избором домаћих и страних филмова. Колико је нови ниво забаве био атрактиван најбоље сведочи податак да су сале у којима су се приказивали филмови биле испуњене до последњег места, а није било необично да мало спретнији посматрају и кроз отворене прозоре. Никоме од њих није сметало што су после сваке ролне филма морали да чекају по који пут и до пола сата, посебно у ситуацијама кад се трака прекине. Незадовољство је било нешто очигледније једино у случајевима

није било необично да посетиоци препешаче два до три километра како би на време стигли на пројекцију. У време кад још није било телевизије једини начин да се сазна нешто више о дешавањима у земљи и свету биле су Филмске новости, петнаестоминутни журнал који се приказивао пре филма. У Краљево је стизали редовно, приказивач није био у обавези даплаћа било какву надокнаду, а цене улазница за филмске представе биле су приступачне, тек толико да покрију трошкове пројекције уз минималну зараду.Поред приказивања филмова, и организације различитих културних догађаја једна од значајнијих делатности Културно-пропагандног центра било је исписивање реклама и декорисање града поводом различитих манифестација. - Центар је у то време био доминантан у односу на друге културне институције, професионалне или аматерске, па су сви знали Центар а мало ко за Музеј и Библиотеку. Кад су писали књигу о Краљеву позову ме из ССРН да питају,јер сам водио културни живот у граду. Био је то повод за сусрет са председником и потврда одлуке о именовању на професионалну функцију секретара Културно-просветне заједнице оштине Краљево чији је председник био директор гимназије Страхиња Војиновић. Кад сам дошао није билопрофесионално запослених, па сам запослио Драгану Типсаревић, Митра Митровића који је водио Повељу, Мирка Станковића и Верослава Стефановића,а онда купио један ауто. Имали смо доста пара од концерата које смо организовали,

избор представа смо препуштали редитељу. У почетку је то био Петар Говедаревић, потом Аца Ковачевић као најпесрспективнији редитељ у Југославији, па Јован Булајић. Аца је био феноменалан редитељ, пун елана за ствралаштво а добричина увек спремна да помогне. У позоришту је било осамнаест глумаца међу којима Миша Марић, Јелена Бартуловић Ксенија Миловановић,Сретен Степић, Лазар Кочовић, Душан Тодоровић,Бане Балшић,Жикица Гајовић, Велибор Андријанић, мало касније Миле Недељковић, Миле Цвијовић и други од којих су неколицина били толико добри да су могли да заиграју у било ком од београдских позоришта. Ја сам основао школу глуме коју је водио у Југославији познат редитељ, директор гимназија а касније Стеријиног позорја,Радослав Веснић, прича Васа са видљивим задовољством. На репертоару аматерског позоришта преовладавала су дела домаћих аутора, Коштана, Сумњиво лице, Ожалошћена породица, Др и друга сакојима су Краљевчани редовно учествовали на Смотри аматерских позоришта у Кули, а једном освојили прво место. Интересовање за посету позоришту било је изнад свих очекивања, краљевачка предузећа су за запослене потраживала по неколико стотина улазница,а сала је по правилу била испуњена до последњег места. Посебно интересовање показано је за представу Коштана позоришта из Врања,о чему сведочи ред за улазнице од билетарнице до улаза у Хотел „Париз“. Да се мислило на подмладак сведочи пионирска драмска секција коју је

Степановић а онда су глумци, један по један, почели да се враћају. Помирењу је допринео и стимулативни првилник о награђивању са прецизно дефинисаним бројем бодова за сваку пробу и представу, а било је и казнених. Колико је име Василија Туцаковића било познато и далеко од Краљева најбоље сведочи податак да се сматра једним од оснивача Културно-просветне заједнице Србије. - Делегати из Краљева били су још директор гимназије Драгутин Јововић Фирга, окружни јавни тужилац Аца Вукадиновић,Радован Срећковић и Харитон Миљковић. Вече пред оснивачку скупштину у Београду одемо у Лотос бар да се проведемо, потрошимо паре на пиће а ујутру седнемо у последњи ред да спавамо ако нам се приспава. Неиспаван нисам ни чуо да сам изабран у радно председништво, Срећковић ме дрма у препуној сали Коларчевог универзитета а ја бунован кренем према месту где већ седе Десанка Максимовић,Мира Алечковић и Дража Марковић. Председавамо оснивању, на другој скупштини ме изаберу за члана а после сам био у органима Културнопросветне заједнице Србије и Културно-просветне заједнице Југославије, Одбора и Секретаријата Такмичења села Србије, Одбора за музичку уметност, Савета дечјих хорова Србије, каже Туцаковић поносан што је уз помоћ композитора др Михајла Вукдраговића успео да,за нижу музичку школу којој је претило укидање, преко Концертне пословнице Србије купи клавир чувеног композитора Станислава Винавера. Одлуци челника локалне самоуправе да издвоји потребна средства претходила је жестока критика Михајла Вукдраговића на седници Одбора за музичку уметност Културно-просветне заједнице Србије у Плавој сали Хотела „Турист“, а нижа музичка школа је убрзо прерасла у средњу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

родичноимање, узимајућисвеприсутнезатаоце, нисуприпремљенизаизненаднеборце. ДедаМраза јена теренуипоказаћезаштонијесветац. Акциону комедију у 2Д формату, и трајању које за једанаест минута премашује сат и по, Томи Виркола је режирао према сценарију који су написали Пет Кејси и Џош Милер. Водеће улоге тумаче Дејвид Харбур, Џон Легуизамо, Еди Патерсон, Кем Џиганде и Алекс Хесел, а филм се приказује до 7. децембра у пројекцијама које почињу у 20 сати.

НајбољиПолов пријатељму афроамеричкидечак ЏонКрокер а након што, после инцидента,двојица нераздвојнихисклонихнесташлуцимаподеле „чајкојизасмејава“, Половиродитељи одлучујудагапребацеуприватнушколукојупохађањеговстаријибратТед. Студентисускороискључивопривилегованибелципунипредрасуда, па младићисмишљајуризичанпланда умакнуживотнојситуацијиипобегну наФлориду… Драма у 2Д формату траје пет минута краће

Потребно: 100 млтоплогмлека 50 гистопљеногпутера 250 брашна, мекоТ400 1 кашичицасувогквасца 1/2 кашичицешећера 1 кашичицасоли наврхкашичицебикарбонесоде 40 гмладогцрноглука, зеленидео 10 гсусама 10 гцрногсусам Усудсипајтетопломлеко, истопљенпутер, квасацишећер. Промешајтепадодајтемалобрашна, со, содуиперцалука. Брашномзамесите тесто. Оставите15 минутадаодмори. Наконтогвременатестоподелите

сусам, аудругидеоцрнисусам.

Оставите15 минутадатестоодморипасвакидеопосебноразвуцитеизмеђуизмеђупапиразапечење.

Цикцакножемисецитекрекерена жељенувеличину. Пребацитенапапирзапечење. Избоцкајтекрекереи пецитена180°Цоко20-25 минутаили зависноодвашерерне, требадаблагопоруменеибудукрцкавикадасе охладе.

Ускоропочињепост, аовепралинемогубитиипосне, самојепотребнокориститипоснучоколаду, а пуњењевећсвакакојесте

1110 —Крсташи су освојили Сидон. 1154 —Николас Брекспир, први и једини Енглез који је биран за папу, устоличен за поглавара римокатоличке цркве као Хадријан IV.

1639 —Енглески астроном Џеремаја Хорокс обавио прво посматрање проласка Венере.

1563 —Одржано је последње заседање Тридентског концила. 1791 —Изашао први број британског „Обзервера“, најстаријег недељног листа у свету. 1829 —Британци у Индији забранили обичај спаљивања удовица приликом спаљивања њихових мужева на посмртној церемонији. 1841 —Представом „Смрт Стефана Дечанског“ Јована Стерије Поповића у бившем складишту царинарнице на Сави у Београду отворено “Позориште на Ђумруку“. Штампан први позоришни плакат и наплаћиване улазнице. Организатори позоришта били глумац и редитељ Атанасије Николић и драмски писац Јован Стерија Поповић. 1936 - Освећен Дом студенткиња у Београду.[1]

1943 —Председник САД Теодор Рузвелт, британски премијер Винстон Черчил и турски председник Мустафа Исмет Инени у Каиру разматрали заједничке акције у оквиру антихитлеровске коалиције. Турска, међутим, одбила да објави рат Немачкој. 1944 —Динарска четничка дивизија под командом Момчила Ђујића рано ујутру успешно извршила пробој из партизанског обруча, поразивши на препад многобројније и боље наоружане партизане код села Пађене и наставила пробој према западним

савезницима у Италији. До циља је стигло преко 10,000 бораца и цивила чиме је динарска дивизија остала једина непоражена формација Југословенске војске у отаџбини. 1974 —У близини главног града Шри Ланке Коломба срушио се холандски авион „DC-8“. Погинули сви путници и чланови посаде, њих 191. 1977 —Отмичари преузели лет 653 малезијске авиокомпаније и авион се срушио у Тањонг Купанг-у, Јохор, усмртивши 100.

Диктатор Жан-Бедел Бокаса крунисао се за цара Централноафричког царства. Трошкови церемоније крунисања износили колико и четвртина националног производа земље.

1980 —У авионској несрећи близу Лисабона, за коју се сумња да је последица саботаже, погинуо премијер Португалије Франсиско Са Карнеиро. 1991 —Отмичари ослободили последњег Американца, новинара Терија Андерсона, који је као талац у Либану провео 2.454 дана. Припадници исламског џихада киднаповали Андерсона 16. марта 1985. 1995 —

Министри иностраних послова Европске уније на састанку у Бриселу суспендовали санкције Југославији, уведене 1992. због умешаности Владе Југословије у рат у Босни и Херцеговини. Први војници НАТО, претходница трупа за примену Дејтонског мировног споразума, слетели у два авиона на сарајевски аеродром. 1998 —Последњи борци Црвених Кмера“ предали се армији Камбоџе, чиме је после две деценије окончана

кућа „Кристи“ одржала је прву аукцију. 1917 —Делегације Совјетске Русије и сила Осовине потписале су примирје у месту Брест-Литовску у Белорусији. Мировни уговор, којим је Русија била присиљена да се повуче из Финске, Летоније, Естоније, Литваније, Пољске и неких подручја Турске и да Немачкој плати ратну одштету од шест

милијарди златних марака, потписан је

3. марта 1918.

1931 —Храм Христа Спаситеља у Москви је уништен по налогу Јосиф Стаљина.

1933 —Конгрес САД ратификовао је амандман 21. Устава САД којим је укинута прохибиција, уведена у јануару 1920. на основу 18. уставног амандмана.

1934 —Жене су у Турској добиле право гласа.

1945 —Ескадрила од 5 торпедних бомбардера TBF авенџер Америчке морнарице је нестало током вежбе у области данас позната као Бермудски троугао.

1946 —национализован САРТИД и преименован у Државна железара у Смедереву

1952 —Густа магла која је Лондон прекривала наредна четири дана узроковала смрт тровањем сумпор-диоксидом великог броја људи. 1952 —Основан Музеј Николе Тесле у Београду 1962 —САД и СССР су постигли договор о сарадњи у космичким истра-

живањима у мирољубиве сврхе. 1977 —Египат је прекинуо односе са Сиријом, Либијом, Алжиром, Ираком и Јужним Јеменом, арапским земљама које су се успротивиле започетом мировном процесу између Египта и Израела.

1978 —У Ирану је избио талас протеста, који су против шаха Резе Пахлавија подстакле исламске верске вође. Производња нафте је, због штрајкова, смањена готово на половину.

1993 —Градоначелник Беча Хелмут Цилк рањен је у својој кући у експлозији писма-бомбе. То је било пето писмо-бомба послато у току три дана новинарима, свештеницима и другим особама које су имале неку везу са имигрантском групацијом у Аустрији. 1995 — Чланице НАТО-а одобриле су упућивање 60.000 војника у Босну ради очувања мира постигнутог Дејтонским споразумом. Највећа операција савеза од његовог оснивања 1949. спроведена је под називом „Заједнички подухват“. Армија Шри Ланке заузела је Џафну, град на истоименом полуострву, који је пет година био главно упориште тамилских побуњеника. 2001 —Авганистанске вође договориле су се о формирању пост-талибанске владе, коју ће предводити Паштун Хамид Карзај. 2006 —Телеком Србија купио 65% државног капитала Телекома Српске за 646 милиона евра, чиме

Едукативни статут Јохана фон Фелбигера, први државни образовни систем у свету.

1792 —Вође жирондинаца у Француској револуцији донеле одлуку да изведу на суд краља Луја XVI. Револуционарни суд га потом осудио на смрт и краљ 1793. погубљен на гиљотини. 1865 —Робовласништво у САД је званично укинуто када је ратификован Тринаести амандман на Устав САД. 1877 —Амерички проналазач Томас Едисон у Вест Оринџу у Њу Џерсију демонстрирао први звучни снимак, песму „Mary Had a Little Lamb“.

1907 —У једној од најтежих несрећа у рудницима САД погинуо 361 рудар у руднику угља код места Монона у Западној Вирџинији.

1916 —Немачке трупе у Првом светском рату ушле у румунску престоницу Букурешт.

1917 — Фински парламент у Хелсинкију прогласио независност Финске, коју је признала совјетска Русија. Финска је од времена руског цара Александра I губила територије, а после Наполеонових ратова 1809. постала руско велико војводство. У судару француског брода „Мон Блан“ натовареног експлозивом, укључујући 5.000 тона тринитротолуола, с белгијским бродом „Имо“, у луци града Халифакс у Канади, погинуло више од 1.500 људи, око 8.000 повређено и велики део града разорен. 1921 —Велика Британија потписала мировни споразум са Ирском, према којем је успостављена Ирска Слободна Држава као чланица Британског комонвелта.

1938 —Француска и Немачка потписале споразум о неповредивости међусобних граница, који су Немци поништили у Другом светском рату.

на снагу ступио

1941 —Други светски рат: У Бици за Москву почела противофанзива Црвене армије против Немаца, који су стигли на 25 km од Москве. До краја фебруара 1942. немачке трупе померене на 200 km од Москве. 1957 —Први покушај САД да лансира вештачки сателит је пропао након експлозије ракете Вангард TV3 на лансираној рампи у Кејп Канавералу.

1961 —У конгоанској провинцији Катанга избиле тешке борбе снага Уједињених нација и Катанге.

1970 —Пољски лидер Владислав Гомулка и немачки канцелар Вили Брант у Варшави потписали споразум о нормализацији пољско-немачких односа. Брант том приликом на коленима пред спомеником погинулим херојима устанка у Варшавском гету одао пошту жртвама немачког нацизма.

1971 —Индија признала Бангладеш, бивши Источни Пакистан, а Пакистан узвратио прекидом дипломатских односа са Индијом.

1978 —Шпанци на референдуму изгласали нов Устав, према којем је Шпанија дефинисана као уставна монархија с парламентарном демократијом.

1989 — Слободан Милошевић на седници Скупштине Србије проглашен за председника Председништва Србије, после референдума на којем је добио 86% гласова. У најгорем масовном убиству у историји Канаде убица усмртио 14 студенткиња и ранио још 13 особа на Универзитету у Монтреалу и потом се убио.

1991 —Почеле са радом Оружане снаге Украјине.

1992 —Хинду екстремисти уништили џамију у Ајођи на северу Индије, коју су, како се верује, муслимански освајачи изградили у средњем веку на згаришту великог хинду храма. У једномесечним сукобима хиндуса и муслимана погинуло око 2.000 људи.

1997 —Руски транспортни авион „Антонов Ан-124“ који је носио два борбена авиона, срушио се на стамбено насеље близу Иркутска. Погинуло је 85 људи.

1999 —Суд Уједињених нација за ратне злочине у Руанди осудио на доживотни затвор Џорџа Рутаганду, лидера наоружаних група Хутуа, за геноцид почињен 1994. у Руанди. 2000 —Београдски центар Института друштвених наука за економска истраживања објавио анализу према којој 60% становника у Србији спада у категорију сиромашних, док је богатих

пет одсто.

2001 —Услед раскола у тадашњој владајућој коалицији ДОС, председник Скупштине Србије и функционер ДСС-а Драган Маршићанин поднео оставку, а за новог председника изабрана Наташа Мићић, посланик тада владајућег ДОС-а.

7. децембар

574 —У Цариграду је Тиберије II Константин проглашен за савладара психички болесног цара Јустина II. 1787 —Делавер је постао прва америчка држава која је ратификовала Устав САД. 1869 —Амерички одметник Џеси Џејмс је извршио прву потврђену пљачку банке у Галатину у Мисурију. 1877 —Избила је Тополска буна када су два батаљона народне војске одбила да положе заклетву кнезу Милану Обреновићу. 1914 —Народна скупштина Краљевине Србије усвојила је у Нишку декларацију о уједињењу Јужних Словена у заједничку државу. 1917 —САД су у Првом светском рату објавили рат Аустроугарској. 1941 — Други светски рат: Јапански авиони напали су америчку поморску базу у Перл Харбуру на Хавајима и уништили велики број авиона и бродова, што је убрзало одлуку САД да се укључе у Други светски рат. Други светски рат: Уједињено Краљевство је у Другом светском рату објавило рат Мађарској, Румунији и Финској, земљама које су као чланице Тројног пакта учествовале у агресији на

1965 —Васељенски патријарх Атинагора и папа Павле VI укинули су међусобну екскомуникацију две цркве којом је 1054. почео раскол двеју хришћанских цркава.

1970 —Убедљива победа на изборима у Источном Пакистану Авами лиге, поборника аутономије Бенгала (касније Бангладеш), довела је до дубоке кризе између Источног и Западног Пакистана, која је наредне године ескалирала у грађански рат.

1971 —Совјетска васионска капсула почела је да шаље радио и телевизијске сигнале са Марса.

1974 —Кипарски председник архиепископ Макариос III тријумфално је дочекан на Кипру који је напустио 15. јула 1974. после државног удара. Преврат на Кипру организовали су грчки официри, али нису успели да задрже

своје војске побегао након пораза од Народноослободилачке војске Кине, прогласио државу и установио владу.

власт.

1975 —Индонежанска армија је ушла у Источни Тимор где је, након укидања тровековне португалске колонијалне власти, избио грађански рат.

1988 — Совјетски председник Михаил Горбачов објавио је у УН унилатерално смањење совјетских трупа, тенкова, борбених авиона и артиљерије.

У земљотресу у Јерменији погинуло је више од 25.000 људи, 12.000 је повређено, а пола милиона остало без домова. Уништено је десет одсто јерменске индустрије. 1992 —Влада Индије забранила је фундаменталистичке покрете после нереда у којима је погинуло најмање 400 Хиндуса и Муслимана. Током нереда разорена је џамија у Ајођи. 1995 —Сонда с америчког васион-

ског брода Галилео је ушла у атмосферу Јупитера и 75 минута слала податке пре него што се распала.

1996 —Председник Алжира Лиамин Зеруал озаконио је својим потписом уставне реформе којима се забрањују политичке партије засноване на религији.

1997 —Након неуспелих избора у септембру, у Србији су поновљени избори за председника Републике на којима поново ниједан кандидат није добио потребну већину гласова. У други круг су ушли кандидати Социјалистичке партије Србије Милан Милутиновић и Српске радикалне странке Војислав Шешељ, а за председника је 21. децембра изабран Милан Милутиновић. 1999 —Америчко удружење дискографских кућа је поднело тужбу против Напстера, мреже за размену података због кршења ауторских права. 2001 —У грађанском рату у Авганистану Талибани су предали своје последње упориште Кандахар.

8. децембар

1524 —Франциско Ернандез де Кордоба је основао град Гранаду, најстарији хиспански град на копну западне хемисфере.

1854 —Папа Пије IX прогласио догму о безгрешном зачећу Богородице. 1863 —Британски боксер Том Кинг постао Први светски шампион у тешкој категорији победом над Американцем Џоном Хинаном.

1914 —Британска флота је поразила немачку флоту у бици код Фокландских острва.

1922 —Парламент Северне Ирске изгласао одвајање од Ирске Слободне Државе и останак унутар Уједињеног Краљевства.

1925 —Објављена књига Адолфа Хитлера „Мајн кампф“, у којој је изложена концепција „Новог поретка“ и расне супремације Немаца. 1941 —САД и Уједињено Краљевство објавиле рат Јапану, дан после јапанског напада на америчку базу у Перл Харбору на Хавајима. Немачка и Италија, у складу са обавезама из Трој-

ног пакта, објавиле рат САД.

::: Јапан је истовремено извршио инвазију на Малају, Тајланд, Хонгконг, Филипине и Холандску источну Индију. ::: Почетак интернирања београдских Јевреја у новоосновани логор Сајмиште.

1949 —Генерална скупштина Уједињених нација од светских сила тражила да признају независност Кине после бекства Чанг Кај Шека на Тајван.

1966 —Споразум о забрани нуклеарног оружја у свемиру потписало 28 земаља, укључујући СССР и САД.

1966 —Приликом хаварије грчког трајекта „Ираклион“, који је потонуо током невремена код острва Милос, погинула 234 путника и чланова посаде.

1974 —Грађани Грчке на референдуму великом већином гласали за републику, против рестаурације монархије.

1980 —Ментално поремећени обожавалац Марк Дејвид Чапман је убио бившег члан Битлса Џона Ленона испред његовог стана у Њујорку.

1991 —Лидери Русије, Белорусије и Украјине Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевич у Минску потписали споразум о формирању Заједнице Независних Држава. Тиме престао да постоји СССР.

1991 —ФК Црвена звезда је савладала Коло Коло са 3:0 у финалу Интерконтиненталног купа.

1995 —У Лондону почела дводневна конференција на којој је, уместо женевске мировне конференције за СФРЈ, основан Савет за спровођење мира. У раду конференције учествовали министри иностраних послова 40 земаља и представници бројних међународних организација. Шведски дипломата Карл Билт именован за представника међународне заједнице у Босни. 2000 —У Отави одржан Први светски самит посвећен култури и

Демократске странке Србије и председник Југославије Војислав Коштуница, 57,66%.

9. децембар

536 —У Готском рату источноримски војсковођа Велизар освојио Рим од Острогота. 1824 —У Перуанском рату за независност снаге јужноамеричког револуционара Симона Боливара поразиле шпанску армију у бици код Ајакуча што је било пресудно за стицање независности Перуа.

1905 —У Дрездену изведена премијера опере једночинке „Салома“ Рихарда Штрауса, компоноване према причи Оскара Вајлда. Публика се згражавала над скаредношћу представе.

1905 —Представнички дом Француске је усвојио закон о одвајању државе од цркве.

1917 —Турске трупе у Првом светском рату Британцима предале Јерусалим.

1941 —Кина у Другом светском рату објавила рат Јапану, Немачкој и Италији.

1948 —Генерална скупштина Уједињених нација је усвојила конвенцију о геноциду, која правно дефинише геноцид и саветује својим потписницима да спрече и казне таква дела.

1961 —Тангањика је стекла независност у оквиру Британског комонвелта, с премијером Џулијусом Њеререом.

1967 —Николаје Чаушеску постао је председник Румуније.

1978 —Одиграна је прва утакмица женске професионалне кошаркашке лиге (WBL). Играла је екипа Chicago Hustle против Milwaukee Does-а.

1979 —Научна комисија Светске здравствене организације је потврдила да је вирус великих богиња искорењен међу људима.

1985 —Бивши председник Аргентине, генерал Хорхе Рафаел Видела, и његов следбеник, члан војне хунте, адмирал Емилио Масера, осуђени на доживотну робију због учешћа у рату

против градске гериле и политичких противника, током којег је нестало

9.000 људи.

1985 —Генерална скупштина Уједињених нација једногласно прихватила резолуцију којом се сви акти тероризма осуђују као криминал.

1990 —Лех Валенса, бивши лидер синдиката Солидарност, је победио на првим председничким изборима у Пољској.

1990 —На првим вишестраначким изборима у Србији након 45 година владавине комуниста, победила Социјалистичка партија Србије, бивши комунисти, а за председника Србије изабран лидер те партије Слободан Милошевић.

1992 —Поштујући санкције УН против Југославије, Светска фудбалска федерација забранила југословенској репрезентацији да учествује у квалификацијама за Светско првенство у САД 1994. 1994 —Партија Шин Фејн, политичко крило Ирске републиканске армије, први пут после више од 70 година почела мировне разговоре с Владом Велике Британије.

1995 —Врховни суд Пољске потврдио победу Александра Квасњевског на новембарским председничким изборима и одбацио жалбу присталица његовог пораженог ривала Леха Валенсе.

1996 —УН одобриле примену дуго одлаганог споразума са Ираком о продаји ограничених количина нафте за храну, чиме се Ирак вратио на светско тржиште нафте први пут од инвазије на Кувајт 1990.

1999 —Власти Србије осудиле председницу Лиге албанских жена, песникињу Фљору Бровину, на 12 година затвора. Фљора Бровина пуштена на слободу 2000, по одласку Слободана Милошевића са власти.

2000 —Југославија и бивша југословенска република Словенија успоставиле дипломатске односе.

2002 —Америчка авионска компанија Јунајтед ерлајнс поднела захтев за

банкрот, највећи у историји авио-индустрије.

2016 —Председница Јужне Кореје Парк Гун Хеј је смењена након корупционашког скандала.

10. децембар

1508 —Формирана Камбрејска лига, савез против Венеције који су склопили папа Јулије II, француски краљ Луј XII, арагонски краљ Фердинанд II и римско-немачки цар Максимилијан I. 1520 —Немачки црквени реформатор Мартин Лутер у Витенбергу јавно спалио булу у којој му је папа Лав X запретио проклетством ако се у року од 60 дана не одрекне јереси. У јануару 1521. Лутер екскомунициран из римокатоличке цркве.

1708 —Савезничке снаге су почеле опсаду француског град Лил током Рата за шпанско наслеђе.

1768 —У Лондону је основана Краљевска академија, а за првог председ-

ника је постављен Џошуа Рејнолдс.

1810 —Наполеон Бонапарта Француској прикључио немачке градове Хановер, Бремен, Хамбург, Лауенбург и Либек.

1845 —Енглески грађевински инжењер Роберт Томпсон патентирао прве пнеуматске гуме.

1848 —Луј Наполеон надмоћном већином од преко четири милиона гласова добио изборе за председника Француске. Четири године касније извео државни удар и прогласио се царем Наполеоном III.

1868 —Први семафори за регулисање саобраћаја у свету почели да раде у Лондону, на тргу испред зграде парламента Велике Британије. 1895 —Основано Друштво за унапређење и улепшавање Сокобање, што се сматра зачетком туризма у Србији. Сокобања, у којој су често на одмору боравили кнезови Милош и Михаило Обреновић, помиње се као лечилиште још у старом Риму и раној

Византији.

1898 —Потписан Париски мировни уговор којим је окончан америчкошпански рат. Шпанија се одрекла Кубе и Порторика, а за 20 милиона долара уступила Американцима Филипине и Гвам.

1902 —Завршена је изградња Асуанске бране у Египту, којом је регулисан ток Нила.

1936 —Абдицирао британски краљ Едвард VIII јер није желео да се одрекне женидбе са Американком Волис Симпсон, како је то од њега тражио премијер Стенли Болдвин. После абдикације добио титулу војводе од Виндзора. Наследио га Џорџ VI. 1941 —Јапански авиони у Другом светском рату у Јужнокинеском мору потопили британске ратне бродове „Рипалс“ и „Принц од Велса“, на којима је погинуло око 800 људи. 1948 —Генерална скупштина Уједињених нација усвојила Универзалну декларацију о правима човека. Тај датум обележава се као Дан људских права.

1954 —Српски и хрватски писци и лингвисти постигли Новосадски договор о српскохрватском књижевном језику, који је потписало 25 угледних стручњака за језик.

1963 —Занзибар, британски протекторат од 1890, стекао независност у оквиру Британског комонвелта. Наредне године постао република и с Тангањиком створио нову државу која је добила назив Танзанија.

1964 —Нобелову награду за мир добио Американац Мартин Лутер Кинг, борац за грађанска права црнаца.

1967 —Прва комерцијална термонуклеарна експлозија извршена у Новом Мексику у САД ради вађења природног гаса. 1980 —Милтон Оботе проглашен за председника Уганде, као први афрички шеф државе који се вратио на власт после збацивања војним ударом. Војска га 1985. други пут збацила са власти.

1991 —Југословенска народна армија се повукла из Загреба и Хрватске, али су борбе Срба и хрватских снага настављене.

1996 —Председник Јужне Африке Нелсон Мандела потписао Устав којим су сви грађани, без обзира на расу, изједначени пред законом, као завршни чин у демонтирању система апартхејда у тој земљи.

1998 —Хашки трибунал осудио босанског Хрвата Анту Фурунџију на 10 година затвора због мучења и силовања заточеника у босанском рату. То је била прва пресуда којом је силовање означено као ратни злочин.

2001 — У Приштини конституисана Скупштина Космета, прва од доласка међународних снага у Покрајину, у јулу 1999. За председника изабран Албанац Неџат Даци, а представници Срба Оливер Ивановић и Гојко Савић постали чланови петочланог Председништва Скупштине.

Генерални секретар УН Кофи Анан добио Нобелову награду за мир. 2003 — Шеф УНМИК-а Хари Холкери у Приштини представио документ „Стандарди за Косово“ чија ће примена бити од значаја код оцењивања да ли је Космет достигло стандарде демократског друштва које међународна заједница тражи пре почетка решавања статуса Космета. Документ прихватио и Савет безбедности УН. Хашки трибунал осудио бившег официра Војске Републике Српске Драгана Обреновића, који је признао кривицу, на 17 година затвора због ратних злочина над муслиманима у Сребреници у јулу 1995. 2021 —Народна скупштина Републике Српске усвојила је Декларацију о уставним принципима којом је предвиђено да Влада, у сарадњи са председницом Републике, припреми текст Устава Републике Српске којим ће се потврдити све надлежности Српске, осим оних које по Уставу Босне и Херцеговине припадају БиХ.