Kraljevski MagazIN

ВОДИ КОЛО

Н

акон оснивања крајем јуна ове годинеуспостављена је инфраструктура Покрета Србија центар у разним деловима Србије у форми иницијативних одбора који су на штандовима покренули акцију представљања грађанима.Само неколико месеци касније, почетком децембра, на изборној скупштини је изабрано руководство и усвојен програм Покрета који је ову асоцијацију грађана, уз залагање за продуктивнију сарадњу опозиције, позиционирао у центар политичког спектра. Гласовима учесника скупштине за председника је изабран

Цвејић, бивши

проф. др Душко Лопандићи

др Бојан Димитријевић.Међу

за чланове председништва нашли су се проф. др Драган Делић, др Тијана Перић, Никола Лазић,Верица Милановић и Бошко Шиндић, за председника Извршног одбора Стефан Станчић а секретара Покрета Стефан Јањић. На скупштини су формирани стручни

политика, здравство, економија, просвета, енергетика, безбедност и одбрана, пољопривреда и други чији су резултати презентирани у оквиру Програма покрета који садржи концепт јавних политика у двадесет две тематске целине. Међу њима су економија, енергетика, образовање, здравство и социјална политика, области културе, медија, спорта, демократије и владавине права, лустрације и антикорупције, спољне политике, Косова и Метохије, дијаспоре, безбедности и одбране и друге.Посебно значајним оцењује се податак да су у изради, поред

Фото: М. Радовановић

генерацију људи који ће водити Србију, јер данас код људи имамо замор од политике,имамо на сцени људе који су дошли гладни власти, имамо нејаку опозицију и циљ који је прилично далек и тежак,али захвалан. Живимо у време када људи немају своје циљеве као некад, у деветнаестом и двадесетом веку. Да ли је циљ Европа, да одбранимо Косово,да скинемо актуелну власт, данаправимо бољу,модернију,демократскију Србију. Можда није битно да ли смо сви политички и професионално остварени,него дали имамо жељу да променимо власт,да истрајемо у тој борби зато што

власт

сваки

- Они који владају све су урадили да би људима огадили политику,да би политику у чинили нечим страним,прљавим,страшним,нечим чиме не треба да се бави поштен човек. Али,као што је давно речено,ако ви нећете да се бавите политиком политика ће се бавити вама. Ми видимо како се владајућа политика бави овом земљом,како је води, како земља, уместо да напредује,назадује. Нама је потребна нова енергија а сваки човек и грађанин,ако види шта се дешава у земљи,мора да се укључи у политику, поручио је он оцењујући Поноша човеком који је показао како може да промени оно што се дешава, сналази се на сваком послу, уравнотежено размишља и брзо доноси одлуке. А он, по сопственом признању, пре само годину дана, после периода пасивизације, није превише размишљао о бављењу политиком. Половином децембра прошле године сугерисано му је како није време да окачи копачке о клин, јер треба још нешто да се ради. И поред значајне дозе неодлучности, и нећкања, председничка кампања уз по-

моћ десетак волонтера, и подршку организација и партија које су подржале његову кандидатуру, успела је да обезбеди седам стотина хиљада гласова бирача на априлским изборима. - Ми смо кренули пре пет месеци, кад смо се регистровали, и од тада формирали иницијативне одборе међу којима је Краљево једно од најјачих. Узрок овој чињеници је да смо почели да радимо на креирању програма,укључујући много људи од којих нису сви ни чланови Покрета, као збирке јавних политика на седамдесет осам страница. Покрили смо двадесет две области и, у некима од њих, врло квалификовано се определили шта у Србији треба да се ради. У некима нисмо толико квалификовани да идемо дубоко. Негде имамо људе који више знају, негде их немамо али очигледно да их привлачимо,па су нам у изради програма помагали људи који не само данису чланови,него чак ни не живе у Србији. Успели смо да изградимо препознатљивост покрета, па смо пажљиво бирали акроним који се лако памти, а има и вредносну димензију. Данас је у Србији, чак и код оних који подржавају ову власт,

доста јасно о чему се ради кад неко каже Срце, каже Понош с освртом на Изборну скуштину и органе као основ за даље ширење инфраструктуре на потенцијалу који окупља а не разједињује. Без претензија за стварање каолиције на скупштину су позвани и представници опозиционих странака различитих идеолошких усмерења. Жеља је да се међусобно поштују и комуницирају и кад не деле исте ставове. - И са тим са којима не делимо исте ставове не доводим у сумњу њихов патриотизам и вољу да уреде Србију најбоље што знају.Искрено говорећи, верујем да и ова власт жели добро,али они једноставно не знају да направе добро. Било би сулудо да желе зло, али то што раде не ваља, каже Понош. Покрету у наредном периоду предстоји изградња инфраструктуре,пре свега у регионалним центрима, а план да у разумној мери буде децентрализован добра основа да се даље шире и помажу подизање одборау мањим срединама. Програму који је у свим областима морао да буде врло ограничен следи даља разрада,а сваком од ресорних одбора

могућност да се до детаља бави питањима из области која му је додељена. Добар пример је ресорни одбор за здравство који се већ озбиљно бави разматрањем бројних питања у овој обасти, од примарне здравствене заштите до бања и војног здравства,што је задатак чланова међу којима преовладавајупрофесори београдског Медицинског факултета који формално нису чланови. Наставак радана видљивости и препознатљивости засниваће се на обраћању јавности остварима које се добро познају,уз припреме заизборе о чијем ће расписивању одлуку донети представници владајуће коалиције. То ће, верује Понош, бити у тренутку кад процене да имају највише шанси за останак на власти. Да би се дочекали спремно неопходно је поставити чврсте темеље политичке организације чију арматуру чине квалитетниљуди а таквих, оцењено је нас скупу, има у краљевачком одбору од кога се очекује да буде пример на који ће се угле-

дати сви остали. Значајним за почетак рада нове организације на политичкој сцени оцењена је порука која се у овом тренутку шаље грађанима, а из Покрета Србија центар потврда да је тооно што је Србији важно. - Ми живимо у компликованом свету. То звучи као велика фраза,али је свет компликованији него прошле године кад сам са колегама разговарао дали да се бавим политиком, или се посветим нечем много релаксиранијем што помало има везе и са годинама које ја носим. Живимо у урушеној Србији, Србији која има пуно разваљених институција,многоразваљеније негопре тридесет година. Ствари су данас горе него што су биле. Горе су него 2000. зато што су тада демократске власти наследиле колико толико виталне институције,идеолошки можда контиминиране али веома функционалне. Сад ништа од тога више немамо. Имамо последице рата у Украјини које се одражавају на све нас, на цео регион,

на целу Европу у сваком смислу, у енергетском,безбедносном,економском,социјалном,вредносном. Код оних које су у стању као што је Србија то је још опасније, а неке последице већ сада видимо јер кад се играју велике игре на малима се озбиљно ломе кола. У тој причи ми мимамо некомпетентну и бахату власт, па горе није могло да нас снађе. Оно што нас је снашло у области енергетике снашло нас у свему и то је доста видљиво. Након година неквалификованог управљања ЕПС-ом сударили смо се са светском енергетском кризом, посебно европском. Питање је у кога и у шта се уздати у таквој ситуацији. Нема ту много избора. Оно што човек помисли то је да сеузда у власт,али то није баш нека узданица. Друга могућност је да се узда у бога, али он имаи друга посла а не само да се бави нама па би му мало требало помоћи. Трећа могућност је да се уздамо у свет, а ни ту ствари не стоје баш сјајно. Штаје овом моћном свету у Србији

најважније, Косово, санкције Русији,демократија или литијум. Нама је све важно зато што живимо овде, а бојим се да је многима литијум важнији што,парадоксално, има и добрих страна. То како ће се завршити прича о литијуму може дабуде само на један од два начина. Или Србија више неће бити оваква,неће моћи здраво да се живи, или ће бити без Вучића који им је нештообећао. Ако им не испоручи нама ће бити боље без копања литијума,и боље без њега,зато што га неће оставити на власти,јер им је нешто обећао а није завршио, објаснио је Понош уз уверење да одлука о захтеву међународне заједнице да Србија увођеде санкција Русији нема много везе са емоцијама већ је више ствар реалности. После толико времена избегавања чини се да више и није толико важна,јер у Европи већ постоји одијум према Србији који је удаљује од остатка света па се чини да санције више немају никакву тежину.

Неизоставна тема су актуелна дешавања на територији Косова и Метохије што је повод за закључак да је она важна само Србима, Албанцимаи осталима који живе на овом простору. Сви остали имају пречих проблема што води ка неопходности да се решење тражи у разговорима са представницима власти у Приштини и онима који могу да утичу на њих. -Не можемо да се договарамо тако што звецкамо оружем, и ми и они, неразумни Курти решава политичку кризу тако што шаљеполицију на север а Вучић на то реагује претњама тако што позива

да се појави у касарнама. Шта ће то

реши? Како ће то да реши? Тако што ће држати конференцију за штампу, тако што је сазвао Савет за националну безбедност или тако што дежура у тренерци са министром одбране и начелником Генералштаба али уз фоторепортере,јер иначе то не би имало смисла. Ништа то неће да реши сем да се

звецка оружјем а војна сила неће да буде употребљена,и не може. Сад га Курти на неки начин зачикава,знајући да је пречесто претио и да то не сме да употреби, и практично понижава а то јемогуће зато што имамо овакву власт. Са војском се не прети на тај начин. Џаба то, поручује Понош закључком да се резултат десетогодишње владавине напредњака најбоље види у поверењу које се Србима на простору јужне покрајине улива неразумном политиком која је земљу довела у ћорсокак. Порука послата са скупа сведочи да наставак власти коалиције окупљене око напредњака значи удаљавање од решавања косовског питања исто толико колико и решавање проблема енергије, односа Европом и других егзистенцијалних, а то је један од главних разлога за окупљање око Покрета Србија центар ка о би сепомогло да се што пре дође до решења. Т. Радовановић

-Протест одборника опозиције прети да угрози даљи рад локалног парламента у време кад се очекује усвајање буџета града за наредну годину. - Увреда од стране чланице Градског већа изречена током расправе о новчаној помоћи мајкама за прворођено дете. - Изостало извињење које није морало да буде

О

сврт на функционисање локалне самоуправе сведочи да седнице Скупштине града по правилу не трају предуго. Разлог се огледа у убедљивој већини владајуће коалиције и недовољне жеље њених одборника да учествују у расправи, али и немоћи малобројних представника опозиције да значајније утичу како на ток седнице тако и на одлучивање. Да су могућа и изненађења сведочи последња седница локалног парламента која се протегла од преподневних часова једног до раних јутарњих наредног дана,а највећи део времена обележен ћутањем. Право на то искористили су малобројни чланови опозиције у знак протеста против увредљивог обраћања једном њеном члану од стране чланице Градског већа и одсуства спремности да му поводом тога упути извињење. Понашање одборника опозиције и различите интерпретације догађаја на седници Скупштине града повод су за разговор са шефом Одборничке групе Здрава Србија Мирољубом Баковићем као иницијатором идеје да протест изрази ћутањем у времену које му за сваку од тачака дневног реда омогућава пословник о раду. Кад се почетком јула на седници Скупштине града расправљало о новчаној помоћи мајкама за прворођено дете мало ко је могао претпоставити да ће то бити иницијална каписла за протест који прети да угрози даљи рад локалног парламента у време кад се очекује усвајање буџета града за наредну годину. - Као шеф одборничке групе учествовао сам у расправи и критиковао предлог владајуће већине о висини новчаних средстава сматрајући да је предложених тринаест хиљада динара мало. Кад сам силазио са говорнице чланица Градског већа задужена за социјална питања и бригу о породици Ивана Базић, ресорно задужена за уводно излагање, вероватно револтирана мојом дискусијом рекла је како о томе могу да причам кад будем имао своју децу. То је чуо велики број људи, а да је заиста рекла сведочи колега Бојан Оташевић из Одборничке групе

Староседеоци Краљева и околине који је седео иза ње, одмах затражио реч по пословнику и цитирао одредбе устава о праву човека на достојанство. Кад ми је то рекла затражио сам заштиту од скупштинског руководиоца, јер је седница замене као одборника и шефаодборничке групе радно место. У сали су били председник и секретар Скупштине града са заменицима, али су се сви правиликао да ништа нису чули иако би, да је правде и поштења, одмах била избачена са седнице. У поподневном делу седнице,када је на дневном реду била тачка о повећању цене воде,изашао сам за говорницу и упутио јавно извињење свима ако сам можда мало бурније реаговао током преподнева. Извинио сам се присутнима и гледаоцима директног телевизијског преноса и предложио градоначелнику да убудуће пази кога бира у Градско веће, каже Баковић уз подсећање да су му у паузи колегинице из Српске напредне странке потврдиле да је исправно поступио. Иако је то изричито тражио Баковићу током наредне две седнице Скупштине града није упућено извињење особе која је изрекла увреду, нити представника странке којој припада, што је било повод да 3. октобра изрази протест чије су размере почеле да добијају обликкакав је мало ко очекивао. А извињење, каже он, није морало да буде јавно на седници парламента већ и ван присуства јавности, на ходнику, приватно, чак и телефоном. Понашање чланице Градског већа оцењено је непримереним чак и у односу на претходне седнице Скупштине града на којима је током бурних расправа изречено много тешких речи, али ниједан од одборника није прешао границу пристојности и нормалне политичке комуникације. Баковић признаје да је дуго чекао на реакцију, а како је изостала 3. октобра је на седници Скупштине града обавестио присутне о намери да протест због увреде која није примерена ни на улици, а камоли у парламенту, изрази ћутањем у времену које му за сваку од тачака дневног реда омогућава пословник о раду. Изузетак је била

расправа о предлозима за доделу октобарских награда и признања,из поштовања према кандидатима због одсуства жеље да такво понашање буде искоришћено у дневнополитичке сврхе. -На свим осталим тачкама сам ћутао а она је била присутна у сали и игнорантски се односила на протест и опаску колеге Ивана Матовића да је изостанак спремности на извињење горе него раније изречена увреда. Нијеми јасно да ли је то наступ са позиција бахатости и силе, или уверења да је све дозвољено, јер њен однос према читавој причи може да се види на четрдесет шестом минуту снимка седнице од 3. октобра када седи у првом реду и жваће жвакаћу гуму док се прича о моралу,етици,буџету,небитно о чему. Нисам добио извињење од Иване Базић,нисам добио извињење од СНС, нисам добио скупштинску заштиту па сам одлучио да протествујем ћутањем јер нико није заслужио увреду таквог типа,нарочито ми који дајемо допринос да све прођеу пристојним границама нормалне људске комуникације. Сматрао сам да је то нека врста реакције,јер нешто оваконе сме да прође незабележено.

Нигде у Пословнику о раду Скупштине града не пише да сам дужан да говорим за говорницом, него да имам право на пет минута по тачкама дневног реда,као шеф одборничке групе десет, осим за расправу о буџету кад имам право да користим три пута по десет минута. На мој протест председник Скупштине је реаговао добацивањем, а осталима је у почетку било смешно што сам у просеку двадесетпута излазио заговорницу где се води жестока, али коректна, класична животна дебата. То што је неко изашао двадесет пута за говорницу да ћути није им било лако схватљиво, па су почела добацивања, али је касније кренула мало озбиљнија прича, каже Баковић уверен да је протест вид личне борбе која на то не обавезује никог другог. Упркос томе жељу да се солидаришу са њим исказали су други чланови

Растуће

следњој седници Скупштине града седам одборника две одборничке групе појавили су се у мајицама са натписима који експлицитно указују на њихове захтеве. - Људи из Српске напредне странке то нису могли лако да прихвате, јер су знали да ће седница да се отегне јако дуго,па су кренуле провокације због којих смо морали да реплицирамо. Знали смо да ће Ивана Базић да се обрати јер смо неколико дана пре седнице сазнали да јој је, због великог медијског и политичког притиска,написан говор. Више би вредела једна реченица извињења него говор у коме је наше ћутање оценила каонапад на Александра Вучића. За време говора ми устајемо и окрећемо јој леђа да искажемо политички став којим потврђујемо непоштовање,јер је њено присуство у скупштинском дому су-

протно етици, каже Баковић и наглашава да је седница изазвала велику медијску пажњу у Србији након прилога на програмима РТС и Нова С, директног укључења у Дневник на Н1, телевизијама Краљево и Мелос и неким порталима. И поред тога што је дневни ред скраћен седница се одужила до петнаестак минута пре истека трећег сата наредног дана а трајала би до пет, каже Баковић, да опозициони одборници нису пропустили две тачке у периоду док су давали

изјаве за медије.Опозициони одборници су одлучни у принципијелном ставу да не одустану од протеста уверени

кад на дневном реду буде разматрање одлуке о буџету за наредну годину. - Седница може да потраје неколико дана и више јер нећемо да дозволимо да нас на подмукао и покварен начин преваре. Сигурно ћемо добро да се припремимо за седницу која ће јако дуго да траје,мада није искључена могућност да на дневни ред ставе мањи број тачака. Поента је што у нормалној демократској процедури не могу да нас спрече, па ће вероватно ићи на промену пословника без сагласности опозиције јер не могу да обезбеде нормалан скупштински рад као што је то било годинама уназад. Председник скупштине је незванично најавио како ћемо по групама да добијемо време према броју одборника, а шта год да ураде није реално очекивати да спрече две одборничке групе да ураде оно што су на-

умиле. Као друго,то не могу да ураде тако брзо зато што промена пословниказахтева извесну демократску процедуру,па мора сигурно да прође пар седница док се не усвоји. Покушавају силом да наметну демократију, а пословниккоји ће то да спречи био би једнинствен у Србији. Они имају у перцепцији даје ово злоупотреба пословника,што није тачно него је злоупотреба извршне властикоја не жели да смени са функције једну особу. Све је могло да се заврши да су упутили извињење, алипослушницине смеју ништа да ураде док се не консултују са оним ко их је ту поставио, каже Баковић уверен да би испуњење захтева било потврда још једне аферекоја би напредњацима, после смене заме-

градоначелника и изненадне

једног члана Градског већа, на-

велику штету а то је значајан раз-

лог да свим силама бране припадника своје странке чак и каддубоко греши. Мирољуб Баковић нема дилему око тога да међу напредњацима има часних људи, али и да они који одлучују често немају праве информације. Да имају, верује, особа која му је упутила речи увреде одавно не би била на месту које има у највишем извршном органу града. Неспорно је да ни припадници владајуће већине у Скупштини града ни опозициони одборници нису очекивали тако велику медијску пажњу какву је изазвала одлука да се боре за истину која је, верују, на њиховој страни. Упркос свему не очекују ни смену ни оставку, јер извињење више није опција, што је довољан разлог за наставак протеста ћутањем до истека мандата без обзира на бројне притиске и захтеве за прекидом. Т. Радовановић

Ч

ланови Националне алијансе за локални економски развој су пред крај минуле недеље представили премијерки Ани Брнабић и министрима Владе Србије предлоге тридесет пет мера за унапређење услова пословања. Предност је дата онима које сматрају приоритетним за убрзање економског раста, развој привреде и привлачење инвестиција, већу ефикасност јавне управе, отварање радних места и бољи стандард грађана.

Представници свих шест савеза ове асоцијације и Клуба градова са повољним пословним окружењем посебном оцењују потребу да се у мандату нове Владе спроведе дигитализација процедура у здравству како би се грађанима омогућио лакши приступ здравственој заштити. Посебним циљем оцењена ја потреба да се креирањем мобилне апликације еУправа и једноставнијом процедуром пријаве на портале институција олакша приступ и другим јавним услугама.

Предлагачи процењују да је развојем примарне селекције потребно омогућити грађанима да раздвајају посебне врсте отпада у домаћинствима, а пољопривредницима обезбедити ефикасније добијање подстицаја успостављањем еАграра. Додатне повољности требало би да омогуће доношење новог програма за сузбијање сиве економије, завршетак процеса легализације бесправно изграђених објеката и решавање

ОРАКА ДО ЦИЉА

довима и општинама олакшало привлачење улагања. Да многе реформе, које су спроведене или су у току, не би биле успешне без помоћи подршке и иницијативе Националне алијансе за локални економски развој оцењује и председница Владе Србије што је добар основ жеље за заједнички рад и током овог мандата. Акценат ће бити стављен на приоритетне области каквим су оцењене конверзија земљишта, легализација, правосуђе, нови сервиси електронске управе, дигитализација привреде, вештачка интелигенција и образовање. Састанак са представницима Националне алијансе и Клуба градова са повољним пословним окружењем оцењен је као добра прилика да се заједно сагледајуобласти у којима постоји потенцијал за даље реформе које ће допринети континуираном расту привреде у изазовним временима. Председник Управног одбора Националне алијансе Владислав Цветковић је уручио премијерки Повељу о заједничком раду са пописом тридесет

фраструктуре за прикупљање стакленог и другог амбалажног отпада, батерија и сијалица и отпада од хране. Међу предложеним приоритетним мерама су и даље смањење пореског оптерећења зарада, решавање питања парафискалних намета и оптимизација радног законодавства, пре свега кроз регулисање флексибилног рада и проширење реформе сезонског запошљавања на нове делатности. На листи су и предлози за унапређење енергетске ефикасности, увођење система еПростор, смањење папирне документације у комуникацији државе, грађана и привреде, путем развоја електронске писарнице и еДоставе. Листи су додати заштита ваздуха и воде кроз промену политике накнада за загађиваче и јачање инспекцијског надзора, веће повезивање приватног и државног здравства и поједностављење процедуре стављања нових лекова на тржиште, а предложено је и да се поједностави донирање хране пред истек рока употребе. Т. Радовановић

скупштинска процедура за измене Закона о здравственом осигурању који ће, уколико буде усвојен, омогућити предузетницама

Б

ројна искуства сведоче о спремности грађана да раздвајају отпад у домаћинствима, али само кад у њиховом насељу за то постоје посебни контејнери. Потврда се огледа у податку да је постављање хиљаду и четири стотине рециклажних звона у четрнаест пилот градова и општина у Србији, Босни и Херцеговини и Северној Македонији, које су учествовале у пројекту „Управљање стакленом амбалажом на Западном

Балкану, повећало сакупљање отпада од стакла за чак деведесет одсто. Да је обезбеђивање инфраструктуре кључни корак потврђује истраживање спроведено у ове три земље које показује да шездесет одсто грађана не одвајају отпад јер за то немају услова, а само петина нема навику да рециклира. Истраживања представљено на конференцији под називом „Звоно те зове –рециклирај стакло“на најбољи начин

сведочи о признању грађана како би их на то додатно мотивисала већа близина контејнера за прикупљање различитих врста отпада и увођење подстицаја за повраћај амбалаже. Завршна конференција пројекта била је прилика да се истакне како је тренутно највећа препрека финансијска неодрживост успостављања система рециклаже стакла. Због

ЊЕЊЕ ТРОШКОВА

постоје ни у једној од три земље укључене у пројекат овај вредан ресурс се извози. У ситуацији кад је примарна селекција на нивоу општина тек у повоју исплативије је амбалажу послати на депонију, поготово кад су таксе за одлагање ниске или их нема, што је разлог више за њихово повећање. У Националној алијанси за локални економски развој великим изазовом оцењују циљ Европске уније да се до 2030. рециклира три четвртине стаклене амбалаже. Да је Србија још далеко од испуњења амбициозног циљасведочи податак да рециклира око две петине количина стакла стављених на тржиште, у Македонији је то испод трећине а у Босни и Херцеговини тек дванаест процената. То је и разлог за предлог да се на државном и локалном нивоу пропишу циљане количине за рециклажу и пенали за неиспуњење, уз јачање инспекцијског надзора над управљањем отпадом како би се одлагање на депоније учинило најмање повољном опцијом.

Пројекат „Управљање стакленом амбалажом на Западном Балкану“ покренула је Немачка развојна сарадња, спроводи ГИЗ са оператерима амбалажног отпада,компанијама Секопак, Пакомак и Екопак, а имплементирали Национална алијанса за локални економски развој, Регионална развојна агенција Херцеговине и Заједница јединица локалних самоуправа из Северне Македоније. Директорка ГИЗ-а у Србији Даниела Функе посебно наглашава да Немачка развојна сарадња путем бројних иницијатива, које спроводи са приватним и цивилним сектором, подржава земље у региону да унапреде управљање отпадом, подстичу развој циркуларне економије и економију која је климатски неутрална,како би достигли амбициозне циљеве Европске уније. У том циљу пројектом „Управљање стакленом амбалажом на Западном Балкану“ постављени су темељи за смањење трошкова рециклаже, обраде и поновне употребе

стакленог отпада у региону. Рециклажна звона добили су скопске градске општине Аеродром и Гази Баба, потом градови Илинден, Битољ, Тетово, Ђевђелија и Штип, Нови Травник, Коњиц, Илиџа и Бихаћ у Босни и Херцеговини а Сомбор, Ниш, Крагујевац и Варварин у Србији. О резултатима пројекта најбоље сведочи податак да је током годину дана од постављања звона, у овим градовима и општинама прикупљено готово хиљаду и триста тона стакла, а рециклажна звона су стигла и у Нови Сад и Београд.Првих четири стотине педесет добили су Сомбор и Ниш, а пројекту су се убрзо придружили Крагујевац где је постављено сто двадесет и Варварин са тридесет. У овим местима је прикупљено пет стотина деведесет тона стаклене амбалаже, што је допринело да на депонијама заврши шездесет одсто стакла мање него пре почетка пројекта. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

хиљаде шест стотина случајева од којих око хиљаду са смртним исходом. Одпочетка овегодине закључно са 5. децембромСветској здравственој организацији је прија-

вљено шестслучајева инфекције, три у Саудијској Арабији, два у Катаруиједан у Оману, а сви су осим једног као путзаражавања имају контакте са камилама. Према подацима Светске здравствене организације, у Катарусуумартуи априлурегистрована два случаја оболевања а пре ових, последњирегистрованислучајевипријављенису уфебруару2020. и 2019.Како је број нових случајева детектованипријављену оквирусистема надзора најнижиу односуна 2014. према проценама Европскогцентра за превенцијуи контролу болести, ризик од одрживогинтерху-

маногпреношења у Европи остаје веома низак. УВеликој Британији је до 12. децембра овегодине укупно регистровано петслучајева од којихсутриимпортована, а два секундарна случаја међучлановима породице. МЕРС-ЦоВ је акутна болест која се манифестује повишеном температуром, грозницом, кашљем ипроблема садисањем, а клиничка слика може да варира одблаге и асимптоматске инфекције до тешке форме болести, смогућимсмртнимисходом.Најчешћи

УС МЕРС-ЦоВ

ституту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ упозоравају на тешкуформуболестикоја може узроковатиреспираторнуинсуфицијенцију сазахтевом замеханичкувентилацијуиподршкуу јединици интензивне неге. Повећаном ризику од развоја тешке форме болестиизложене су особе са хроничнимпоремећајима плућногсистема, метаболичким поремећајима, бубрежноминсуфицијенцијом ималигнимтуморима, старије и особе са ослабљеним имунолошкимсистемом. Бројнидоказипотврђују да су извор инфекције једногрбе камиле које имајуважнуулогуу одржавањуциркулације вируса којисе путемблиског контактаможе пренетиса особе на особу. Преношење међуљудима је ограничено, првенствено на оне које живе синфицираном особом, негују илилече оболеле уздравственимустановамабезспровођења адекватних мера превенције и контроле инфекције. Светска здравствена организација процењује да ће се случајеви инфекци-

је иубудуће регистроватиуземљама Блискогистока итамогде вирусциркулише међу камилама, а да ће импортованислучајевиудругимземљама бити особе које субиле удиректном контактуса камилама, конзумирале сирово илитермичкинеобрађено камиље месо.То јеи разлог да се не препоручује посебанскринингна тачкама уласка у земљу на граничнимпрелазима, нити било каква ограничења увезиса путовањемитрговином. У Институтуза јавно здравље Србије потврђују да се, преко мреже Светске здравствене организације о надзорунад јавноздравственимдогађајима којимогупредстављатипретњу по јавно здравље, редовно прати епидемиолошкаситуацијареспираторног синдрома на БлискомИстоку, у Европи исвету. Здравствени радници упозоравају да је за време боравка уподручјима са инфекцијомнеопходно придржавати се општихздравственихмера предострожности које ће смањитиризик од инфекције. Оне укључују често прање руке сапуномиводомуз коришћење

антибактеријскоггелана бази алкохола, одржавање високог степеналичне хигијене, придржавањеправила употребе безбеднехране које укључујуизбегавањенедовољно печеног или куваногмесаилихрануприпремљенуу нехигијенскимусловима, а пре јела прање воћа иповрћа ухигијенско исправној води. Списку мерапридружује се избегавање конзумирањанекуваног меса инепастеризираногмлека, додира очију, носаиуста неопранимрукама, контакатаса болеснимљудима и животињама, фармама домаћихидивљихживотиња, контакатаса животињама и каквимживотињском излучевинама, поготово од камила. По повратку са путовања из подручја са повећаним ризиком од инфекције потребно је пратитиздравствено стање у периоду не краћем од две недеље, а онима којисе разболе идобијутемпературу,кашаљ илиимајузначајно акутно респираторно обољење које ремети обављање свакодневних активности, да се одмах јавездравственој служби. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

прескочити. Податак да се славска трпеза састоји од јаке хране базиране на месу, ролатима, јаким салатама, колачима, најчешће би требало размишљати како бити умерен, шта чини славску трпезу и без чега се не може. У таквим околностима мање количине неколико јела су добар начин да се не увреди домаћин и не наштети здрављу. У ситуацији кад

и они са воћем, а славска трпеза учини мало здравијом. Здравствени радници подсећају да се, уз по-

славског ручка, или вечере, добра је прилика за подсећање на потребу да се вишаккалорија потроши шетњом,јер блага физичка активнест те врсте у знатној мери помаже да се лакше свари храна и створе услови за бољи сан. Негативни ефекти обилне славске трпезе сутрадан се најбоље елиминишу доручком који може да се састоји од житарица, парчета хлеба са намазом, младим сиром и салатом, уз шољу чаја или јогурта. Током дана треба правилно распоредити остале оброке уз обавезан унос довољне количине воде. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

у којима нема предела који се не зове Виногради. То упућује на закључак да воде порекло из времена када су на овим

сет

по повратку са школовања у Аустрији, Немачкој и Чешкој, основао прву винарску институцију у Србији, Вински завод који је радио на простору данашње Улице цара Душана где се налазе куће Новаковића и Аџића. Организатори признају да, у ситуацији кад винари током године организују велики број различитих сајмова и манифестација, није било лако органи-

еуфорије настао у време закључења списка на коме се нашло њих дванаест. Још више радује податак да нико од позваних није имао дилему да ли да се појави на манифестацији на којој је посетиоцима пружена прилика да пробају

оцењује као изузетан успех. Задовољство организатора деле учесници и посетиоци ове несвакидашње манифестације,што појачава оптимизам да се следећа организује са већим бројем произвођача, а сва дешавања везана за њу изместе на централни градски трг.Није без значаја ни податак да су терет манифестације на својим леђима изнела четири ентузијаста који не крију жељу да у наредном периоду допринесе култури коришћења вина и гајења винове лозе. T. Радовановић

ЕСПОРНОГ ТАЛЕНТА

Школе за дизајн текстила и коже. Према гласовима публике и стручног жирија оне су најбоље одговориле на тему такмичења, док је Уметничка школа из Ниша проглашена за најбољу на основу ангажовања и преданости приликом припрема школског такмичења. На страницама календара програма ЕУ ПРО Плус за предстојећу годину наћи ће се и радови Страхиње Симоновића из Ниша, Тине Грљановић из Јагодине, Нине Поповић из Крагујевца, Мирсаде Арифовићиз Новог Пазара, Марине Ћипријановић из Врања, Саре Глукчевић из Краљева, Наташе Филиповић из Параћина, Бојане Поповић из Чачка и Станисаве Свичевић из Пријепоља. Аутори ових радова добили су као награде лаптоп и таблет рачунаре и мобилне телефоне, Уметничка школа Ниш лаптоп и пројектор, а пригодне награде добили су наставници ЈеленаНешићиз Сурдулице, и ЕмирЧоковићи ЕдинМалићевићиз Новог Пазара. Т. Радовановић

локалних самоуправа које покрива ЕУ ПРО Плус програм. Жири такмичења потврђује да су, поред уметничког дара и креативности, аутори три најбоља рада потврдила племените намере да друштво у коме живе учине бољим местом за живот планирајући да се баве образовањем, науком и заштитом животне средине. Оне су само три од много талентованих који су се јавили на конкурс показујући да прате збивања у земљи и планирају да се у будућности баве професијама које чине друштво бољим, друштво које као део Европске уније живи европске вредности. Ово је и порука која стиже из Министарства за европске интеграције уз честитке учесницима конкурса и професорима који су их подстакли да се пријаве и развијају своје таленте. У веома јакој конкуренцији прво место је припало ученици Гимназије „Светозар Марковић“ из Сурдулице Марти Стојановић, а друго и треће Аиши Кркушић и Нејли Богућанин из новопазарске 35

се говори српским језиком. - Након двадесет наслова у првој и за половину више у другој укупан број објављених наслова достигао седамдесет пет наслова, углавном поезије. - Краљево се и далеко ван локалних оквира препознаје као врло

штвене мреже, а део заслуга приписује се епидемији корона вируса која је допринела да значајан број песника остане у изолацији а време прекраћује писањем. У периоду кад није било других активности многи афирмисани аутори су написали романе што је, због сазнања о постојању значајног броја необјављених рукописа на српском језику, интензивирало напоре за покретање издавачке делатности. На позив онима који желе да објаве књигу јавио се значајан број аутора па је већ прве године објављено двадесет наслова. У другој години број је повећан за половину да би укупан достигао седамдесет пет наслова, углавном поезије. - Функционишемо као мала редакција, кад добијемо рукопис прочитамо, дамо оцене,предложимо неке ствари а онда, преко спонзора и донација,прикупимо средства за штампање књиге. Нисмоинституција која има неки буџет

па се са ауторима снађемо за средства која нису претерано велика,јер ни тиражи од сто до сто педесет књига за почетак, нису претерано велики. Остварили

сведочи неочекивано велики број захтева за издавање књиге, посебно након потврде да аутори од других у деведесет пет одсто случајева не добију никакав одговор. - Неки су на званичном сајту написали „не шаљите рукописе,не можемо да читамо“,што значи да се књиге штампају по позиву или препоруци. У таквим околностима не постоји начин,нити иснтрумент, за откривања неког аутора као што смо ми отворили причу. Сад смообјавили књигу Рада Шупића који има двадесет година, а врло је зрео и већ се пробија за неке награде. Насупрот другима ми се рудимо да одговоримо одмах,а да одговор буде конкретан и директан. Прве реакције потврђују да су аутори углавном задовољни, па кад објаве књигу одмах објаве на свом профилу.У ситуацији кад не можемо да стигнемо у све градове промоције иду преко наше Фејсбук странице која,као својеврстан вид комуникације,доноси информације о новим књигама, промоцијама и текстовима објављеним о њима. Раније је

само уредник био веза,а сад постоји наша страница коју прати већина аутора који повезују међу собом. По својој вокацији,по томе шта пишу и колико се слажу,и кроз односе и гостовања и они који се нису познавали друже се и имају неке односе.Песници стварају из своје душе, пишу из туге и трагедије а не добију никакав одговор, каже Марић који се сврстава у ред оних чије је узрастање у поезији максимално подржано у локалној средини, како од стране појединаца тако и установа културе. Непосредно по објављивању прве књиге примљен је у чланство Књижевног клуба Краљево, који је издао следеће две, а посебно стимулативном оцењује награду Књижевног клуба из фонда др Хранислав Милошевић. Бројна су искуства која сведочеда се Краљево и далеко ван локалних оквира препознаје као врло стимулативна,а у књижевном и уметничком смислу инспиративна, средина у којој се негују песници. Да високо одскаче у односу на друге потврђују бројни аутори који су се већ сврстали у главни ток, али и други

који му се приближавају освајањем награда на књижевним смотрама. Најбоља потврда огледа се у податку да су награду која носи име Владана Тодоровић добила четири аутора из Краљева, а награду Матице спрпске и Црне Горе још два што се сматра врло инспиративним за оне који су спремни да грађење своје позиције. Да за књижевника није потребно посебно образовање сведочи податак да су међу њима особе из веома шароликог спектра занимања, машиновођа, психијатар,рачуновођа,учитељ, пекар, запослену вешерају... Сви они потврђују да су домети песника који немају високо образовање често веома високи а друштво и заједница најчешће немају ни довољно слуха ни довољно могућности да им помогну. То је и повод за потребу да им се посвети више пажње и подрже различито стваралштво,јер у том процесу немају времена да се баве другим пословима,а не могу сви да буду запослени у институцијама које им то омогућавају. Т. Радовановић

Мачак у чизмама: Последња жеља На велико платно враћа се омиљени, шашави, неустрашиви мачак који обожава млеко а, после више од деценије, Dream Works Anima on представља нову авантуру из Шрековог универзума. Одважни одметник, Мачак у чизмама, откриће да су његова страст према опасности и занемаривање безбедности дошли по своје. Искористио је осам од девет живота, али успут се забројао,паће

Филм се приказује до 21. децембра, а пројекције почињу у 18 сати. Аватар: Пут воде Наставак култног филма из 2009. године поново осликава свет планете Пандора, враћајући нас На’ви народу, а главне ликове и овај пут тумаче Сем Вортингтон и Зои Салдана.

пут воде“

Сали, коју

поро-

и Нејтири чине

прати невоље са којима се сусрећу и путеве којима пролазе како би сачували једни друге, осврће се на битке које воде у нади како би преживели и на трагедије које су их задесиле. Акциону научно-фантастичну авантуру у 2Д формату, која траје десет минута дуже од три сата, Џејмс Камерон је режирао према сценарију који је написао са Риком Џефом и Амандом Силвер. Поред Ворингтона и Салдане водеће улоге тумаче Сигурни Вивер, Стивен Ленг и Клиф Кертис. Филм се приказује до среде 21. децембра, а пројекције почињу у 20 сати.

Децембармеувекинспирише, посебноукухињи. Данасјетоизгледало овако, правопредновогодишњеиздање, амојидегустаторисубилизадовољни. Штавикажете? .

Потребно: 250 млмлека 1 кесицасувогквасца 1 кашичицашећера 80 млуља 2 јајета 1 кашикасирћета 550 гбрашна, мекоТ400 1 пунакашичицасоли сусамилан путер Кока-Кола

Усудсипајтетопломлеко, суви квасац, шећер, умућенојаје, уљеи сирће. Промешајтепадодајтесои брашномзамеситетесто. Оставите30 минута.

Надошлотестоподелитена32 комадаиликаоштосамја, првоначетири, пасвакијошна8.

Свакидеоравуцитенаоко20 цм дужине. Засеците, уролајтеисавијте какојеприказаноувидеу.

Слажитенаплех, премажитеумућенимјајетом, папоспитесусамиланом. Ставитепарчићепутераипеците на200 °Ц18-20 минутаилизависноод вашерерне, докнепорумени.

и најраши-

коју

обухвата

дисци-

назива

вежбама стиче физичка снага, издржљивост, брзина и окретност а учвршћују својства воље као што су храброст, одлучност и упорност. Дисциплине атлетике одликују се моторичким кретањима, које се успешно могу примењивати у току образовног процеса или кроз друге облике вежбања, помоћу којих се значајно утиче на подиза-

нас „Краљево“. У присуству великог броја бивших и садашњих чланова пригодна свечаност у просторијама клуба била је добра прилика за подсећање да је после ослобођења Краљева од окупације немачке војскекрајем

новембра 1944. године, полако почео да се обнавља друштвени, са њим и спортски, живот. О томе сведочи податак да је већ 1947. основано Градско фискулурно друштво „Слобода“ са спортским секцијама које је имало задатак да покрене масовну активност омладине у бављењу фискултурним активностима. Акције оснивања фискултурних друштава покретане су и у радним колективима који су у већем обиму запошљавали млађу радну снагу, па је у оквиру железничког чвора основано Спортско друштво „Железничар“ са бројним спортским секцијама. Половином јуна 1949.основанаје Лакоатлеска секција „Железничар“ која се укључује у систем такмичења Лакоатлетског савеза Србије. Као добар познавалац прилика у

овој области др Милан Матијевић подсећа да је Државна железничка радионица исте године добила заначајну улогу у обнови и развоју привреде земље што је повод да,према одлуци савезне владе,из привредног сектора сабраћаја буде разврстана у привредну делатност тешке металне индустрије. За извршење радних задатака колективје запошљавао претежно млађе раднике који су основалифискултурно друштво под називом „Металац“ са секцијама за стрељаштво, стони тенис, одбојку, фудбал и лаку атлетику. - Након изградње фудбалског стадиона у индустријском кругу Фабрике вагона, у оквиру кога је била атлетска кружна стаза дужине четири стотине метара са подлогом од црвене шљаке,

обезбеђују се услови за трениге и такмичења, а лакоатлетска секција Фабрике вагона се 1952. године пререгиструје у Атлетски клуб „Металац“ и укључује у систем такмичења Лакоатлетског савеза Србије. Стварањем бољих услова за тренинге и такмичења на новоизграђеном стадиону, алетичари из атлетских секција фискултирних друштава „Слога“ и „Железничар“ и Атлетског клуба „Омладинац“ прелазе у новорегистровани Атлетски клуб „Металац“ коме се, ради учешћа у такмичењу, прикључује лакоатлетска секција питомаца Војно ваздухопловне школе. После ових промена „Металац“ учествује утакмичењима у организацији Атлетског савеза Србије и Југославије и постиже све боље резултате.

Током 1959. године, тадашњи председик клуба Душан Поповић, судија Среског суда у Краљеву,и тренер волонтер Бојан Половина добијају премештај за Београд после чега нови органи управљања нису били у стању да успешно организују рад, па атлетичари прелазе у клубове Чачка, Крагујевца и Београда, каже дипломирани економиста и ранији атлетичар др Милан Матијевић који је већ од септембра 1963. године,по повратку са одслужења војног рока,обновио клуб у коме је био председник, тренер и активни такмичар. Први резултати новог руковдства огледају се у окупљању великог броја спортских аматера и повећаном интересовању за учешће на такмичењима, како међу мушким тако и женским де-

лом омладине, а о све бољим појединачним и екипним резултатима сведочи велики број трофеја, златних, сребрних и бронзаних медаља и пехара. Др Матијевић подсећа да су атлетичари „Металца“ на Првенству Србије у кросу 1966. године у Врњачкој Бањи били најбољи у јуниорској конкуренцији, а на Првенству Југославије у у Осијеку окитили се титулом вицешампиона. Исте године атлетичари су изборили место у јуниорском погону репрезентације Југославије за учешће на Балканском кросу. - У наредним годинама наши атлетичари постижу све боље резултате на првенствима Србије и Југославије и освајају све више трофејних местана кросевима, појединачним и екипним првенствима, а повећава се број учешћа у атлетској репрезентацији. Краљевчани освајају златне медаље на Балканским првенствима и поставља-

ју националне рекорде у тркачким дисциплинама у јуниорској конкуренцији,а за постигнуте успехе у земљи и иностранству, Краљево их проглашава за најуспешније спортисте и спортске раднике, каже др Матијевић. Већ 1966. други на ранглисти најбољих спортиста је атлетичар Милан Бајић, а пет година касније Милован Вукомановић проглашен за најуспешнијег спортисту Краљева.Бора Станковић је заузео шесто место, а Атлетски клуб „Металац“ прво на ранг листи најбољих спортских организација. Успеси се настављају и следеће године коју је Вукомановић завршио као други на листи најбољих краљевачких спортиста, а Дрина Петровић рангирана као девета. На ранг листи најбољих спортиста 1974. Милован Божић је пети, а Металац рангиран као шести у општинским оквирима. Избор најбољег спортисте наредне године донео је Кости Коларевићу признање за освојено

друго место, а „Металац“ се попео три степенице више. Јуниорски рекорд Југославије у дисциплини скок увис био је повод да Радунка Букумира 1976. буде проглашена за најбољег спортисту Краљева, а успеси атлетичара настављени су и наредних година. - Током 1990. године долази до промена услова финансирања од стране општинских органа, а Фабрика вагона показује све мање интересовање за рад Атлетког клуба „Металац“. Због последица на рад покренута је иницијатива за промену назива клуба, па је од надлежног општинског органа добијена сагласност да Атлетски клуб „Металац“ од 1991. носи назив Атлетски клуб „Краљево“. После 1991. године, настављају се успеси оличени у бројним спортским трофејима освојеним на такмичењима савезног и републичког ранга, повећава се број чланова клуба у освајању трофејних места на државним првен-

ствима и све већем броју места у државним јуниорским и сениорским селекцијама, а на Балканским првенствима и другим такмичењима освајају се међународни спортски трофеји. Наши атлетичари суу свевећем броју на ранг листама за науспешније спортисте у току такмичарске године. Међу њима су Лака Терзић, Андријана Нешић, Никола Јевтић, Стефан Маринковић, Александра Маринковић, Милица Арсић, Јована Миладиновић, уз њих и тренери и спортски радници, каже др Матијевић уз потврду да се атлетски клуб годинама успешно бавио организовањем разних атлетских такмичења, кросева спомен и уличних трка, такмичења у јуниорској и сениорској конкуренцији, државних и међународних атлетских првенстава, новогодишњих атлетских трка. При Атлетском клубу „Краљево“ годинама ради Збор атлетских судија ко-

ји је организовао бројна армијска атлетска такмичења, првенства Србије и Југославије, и међународна такмичења. Из његових редова судија Драган Стефановић Крки биран је 1998. годинеза председника Збора атлетских судија при Атлетском савезу Југославије, а касније и председника Збора атлетских судија Србије. О угледу који уживају краљевачки атлетски радници најбоље сведочи податак да су годинама бирани у органе управљања атлетских савеза. Милан Матијевић је као председник клуба 1980. биран за председника Атлетског свеза Србије, а 1991. године, на Скуштини у Сарајеву, за председника Атлетског савеза Југославије. Спортски радници Атлетског клуба „Краљево“ годинама волонтерски раде на унапређењу атлетског спорта у Краљеву зашта су им се Атлетски савез Југославије, Српски атлетски савез и Градска управа Града Краљева одужили адекватним признањима.

Атлетски клуб се сматра заслужним за изградњу Атлетског стадиона 1974. године, и удруживање значајног спортског објекта у Спортски центар „Ибар“ како би се уредно одржавао и био на услузи бројним другим спортскиморганизацијама.Заслугом спортских радника, уз подршку Градске управе, Министарства омладине и спорта и Српским атлетским савезомпрошле године је завршена реконструкција, опремање и модрнизација атлетског стадиона. Пригодна свечаност у просторијама клуба била је прилика да се истакну заслуге на неговању атлетске традиције која ових дана навршава седамдесет година, а обележавање значајног јубилеја за подсећање на све чланове, атлетичаре, тренере и спортске раднике уз захвалност за неговање клупске традиције, на понос Атлетског клуба „Краљево“, Српског атлетског савеза и града Краљева. Т. Радовановић

218. п. н. е. —У бици код Требије у Другом пунском рату картагински војсковођа Ханибал је нанео тежак пораз римској војсци. 1271 —Кублај-кан је променио назив свог царства у Јуан, означивши званични почетак династије Јуан у Кини и Монголији. 1398 —Монголски војсковођа Тимур Ленк заузео је индијски град Делхи.

1499 —Муслимани у Гранади су се побунили против својих владара због присилне конверзије на католицизам.

1642 —Абел Тасман је постао први Европљанин који је допловио до Новог Зеланда.

1777 —У САД је прослављен први Дан захвалности, чиме је прослављена недавна америчка победа над британским генералом Џоном Бергојном у бици код Саратоге у октобру.

1787 —Њу Џерзи је постао трећа америчка држава која је ратификовала устав САД. 1865 —Амерички државни секретар Вилијам Сјуард је објавио да су три четвртине америчких савезних држава ратификовале Тринаести амандман на Устав САД, чиме је он ступио на снагу. 1903 —Америчко-панамским уговором зона Панамског канала је стављена под контролу САД уз годишњу ренту.

1916 —Победом Француза завршена је десетомесечна битка код Вердена у Првом светском рату, у којој су обе стране имале огромне губитке - погинуло је 543.000 Француза и 434.000 Немаца.

1935 —Едвард Бенеш је изабран за председника Чехословачке, четири да-

на после оставке првог шефа те државе Томаша Масарика.

1940 —Вођа нацистичке Немачке Адолф Хитлер наредио је у Другом светском рату Врховној команди Вермахта да припреми инвазију на СССР према тајном плану под шифром “Операција Барбароса”.

1966 —Амерички астроном Ричард Вокер је открио Сатурнов сателит Епиметеј.

1970 —У Италији је ступио на снагу закон о разводу брака, упркос противљењу Римокатоличке цркве. 1972 —САД су у Вијетнамском рату почеле масовно бомбардовање Ханоја које је трајало непрекидно 12 дана и ноћи. 1972 —Стенли Берет је пробио звучни зид на земљи, возећи аутомобил на ракетни погон брзином већом од 1000 km/h на писти у Калифорнији. 1989 —Европска економска заједница и Совјетски Савез су потписали споразум о трговини и економској сарадњи. 1993 —У Загребу обновљен рад Српског привредног друштва Привредник укинутог 1946. године. 1999 —Председница Шри Ланке Чандрика Кумаратунга повређена је у експлозији бомбе у којој је погинуло 33 и рањено 137 људи. Власти у Коломбу оптужиле тамилске сепаратисте за подметање бомбе. 2000 —У Бриселу су обновљени преговори о сукцесији бивше СФР Југославије, након што су нове југословенске власти одустале од става да је СР Југославија једини наследник бивше државе, који је тврдо заступао бивши председник СРЈ Слободан Милошевић. Преговори су успешно завршени у мају 2001.

2003 — Скупштина Косова усвојила је у начелу Закон о сарадњи са Трибуналом у Хагу. Хашки трибунал осудио је босанског Србина Драгана Николића, званог Јенки, на 23 године затвора. Он је признао кривицу за ратне злочине почињене над муслиманским заробљеницима у логору Сушица код Власенице, чији је командант био у лето 1992. 2006 —У Уједињеним Арапским Емиратима одржани су први избори од оснивања те земље.

19. децембар

1154 —Хенри II је крунисан у Вестминстерској опатији, као први енглески краљ из династије Плантагенет. 1793 —Наполеон Бонапарта добио је прву значајну битку када је окончао британску опсаду Тулона. 1842 —САД су признале независност Хаваја, али амерички утицај остао је доминантан. Хавајска острва су анектирана 1898, а 31. августа 1959. постала су 50. држава САД. 1863 —Енглески проналазач Фредерик Волтон патентирао је у Лондону подни прекривач - линолеум. 1905 —Кнез Никола Петровић-Његош је донео Никољдански устав, први устав Црне Горе, којим је држава конституисана као уставна монархија. 1920 —Константин I се вратио на престо Грчке након смрти свог сина Александра I и референдума. 1941 —Тројица ронилаца на људским торпедима Италијанске морнари-

це су детонирали магнетне мине на британским бродовима у Александрији, онеспособивши два бојна брода. 1941 —После неуспеле офанзиве на Москву, Адолф Хитлер сменио команданта немачких копнених трупа фелдмаршала Валтера фон Браухича и лично преузео команду над армијом.

1944 — Ослобођена је Подгорица у Другом светском рату.

1946 —Почео је Први индокинески рат када су припадници Вијетмина напали француске колонијалне трупе у Ханоју.

1950 —Савет НАТО-а именовао америчког генерала Двајта Ајзенхауера врховним командантом снага НАТО у Европи.

1958 —Председник САД Двајт Ајзенхауер упутио, први пут у свету, божићне честитке преко сателита.

1965 —Са 54,5 процената гласова бирача Шарл де Гол је победио на председничким изборима у Француској Франсоа Митерана. 1971 —Филм Паклена поморанџа, редитеља Стенлија Кјубрика, премијерно приказан у Лондону. 1972 — Јужнокорејски танкер „Јужна звезда“ испустио више од сто хиљада тона нафте поред Омана. Капсула васионског брода „Аполо 17“ спустила се у Тихи океан. Тиме је окончан амерички програм „Аполо“ летова на Месец са људском посадом. 1984 —Британски и кинески премијери Маргарет Тачер и Џао Цијанг потписали су у Пекингу споразум према којем Хонгконг од 1. јула 1997, после 99 година британске управе, прелази под суверенитет Кине.

1986 —Совјетски вођа Михаил Горбачов је ослободио Андреја Сахарова након четири године унутрашњег прогонства у Горком. 1991 —Република Српска Крајина прогласила Книн за главни град, а Милан Бабић, дотадашњи председник владе, преузео је функцију председника Републике. Тиме су уједињене две територијално неповезане јединице у Хрватској под контролом Срба - Крајина и Српска област Славонија, Барања и Западни Срем. РСК је престала да постоји у августу 1995, када су хрватске

снаге заузеле те територије, а око 250.000 Срба избегло је у Босну и СР Југославију.

1995 —Први војници из Русије стигли у Босну где ће се укључити у мисију очувања мира (ИФОР), која је по одлуци Савета безбедности УН поверена снагама НАТО.

1997 —Сингапурски путнички авион „Боинг 737-300” срушио се близу индонежанског града Палембангаре, што није преживео нико од 104 путника и чланова посаде.

1998 —Представнички дом САД је покренуо процедуру опозива председника Била Клинтона након афере Левински.

2001 —У социјалним немирима који су захватили Аргентину на хиљаде људи широм земље опљачкало је око 100 самопослуга. Протести у којима је погинуло више од 20, а рањено преко 100 људи, избили су када је влада најавила да ће увести строже економске мере како би отплатила страни дуг од 132 милијарде долара. 2002 — Хрватска влада усвојила је Резолуцију о приступању ЕУ. Словенија добила нову владу чији је премијер Антон Роп. 2004 —Почела је да емитује програм Телевизија Српске Православне Епархије жичке „Логос“. Телевизија Логос, је прва телевизијска станица Српске православне цркве.

2016 —Руски амбасадор Андреј Карлов је убијен пред новинарима у уметничкој галерији у Анкари.

20. децембар

69 —Војска одана римском војсковођи Веспазијану је ушла у Рим и збацила цара Вителија.

1192 —Аустријски војвода Леополд V је заробио енглеског краља Ричарда Лављег Срца приликом његовог повратка у Енглеску након склапања мира са Саладином.

1522 —Сулејман Величанствени је у опсади Родоса прихватио предају преосталих Витезова са Родоса, којима је дозволио да се евакуишу.

1582 —У Француској прихваћен Грегоријански календар.

1860 —Јужна Каролина је постала прва савезна држава која је покушала да се отцепи од САД. 1912 —У Лондону почела мировна конференција Турске и балканских земаља, после победе балканских савезника и освајања готово свих турских поседа у Европи. Конференција завршена потписивањем Лондонског мировног уговора 30. маја 1913, којим се Турска одрекла европских провинција до линије Енос-Мидија, али су сукоби балканских савезника око разграничења водили у нови рат.

1915 —Последње аустралијске трупе су евакуисане са Галипоља.

1917 —Основана је Чека, прва совјетска тајна полиција.

1924 —Адолф Хитлер је пуштен из затвора Ландсберг.

1945 —Карл Ренер изабран за првог председника аустријске Друге републике.

1951 —У Ајдаху је почела с радом прва експериментална нуклеарна електрана која је производила електричну енергију.

1960 —Основан Фронт националног ослобођења Јужног Вијетнама, комунистичко политичко крило антиамеричких герилских снага Вијетконг.

1970 —Под притиском радничких немира и штрајкова у Пољској, оставку поднео шеф владајуће Пољске уједињене радничке партије Владислав Гомулка. Наследио га Едвард Гјерек. 1971 —Председник Пакистана Ага Мохамед Јаја Кан поднео оставку после пораза пакистанских трупа у рату са Индијом у Источном Пакистану и предао власт Зулфикару Али Бутуу. 1986 —У највећим демонстрацијама од почетка Културне револуције у Кини, преко 30.000 студената протестовало у Шангају тражећи демократске слободе.

1987 —У судару филипинског ферибота Доња Паз и једног танкера, најтежој мирнодопској несрећи на мору, преживело је 24 од 4.397 путника и чланова посаде ферибота.

1989 —САД почеле инвазију на Панаму с 12.000 војника, којима се придружило још толико америчких

војника стационираних у Панами, ради збацивања бившег америчког штићеника, премијера Мануела Антонија Норијеге.

1990 —Шеф совјетске дипломатије Едуард Шеварнадзе, кључна личност совјетских реформи које су довеле до окончања Хладног рата, поднео оставку упозоривши Парламент на опасност успостављања диктаторског поретка у земљи. 1991 —Председник реформске владе СФРЈ Анте Марковић поднео оставку због опструкције реформског програма Савезне владе коју су спроводили републички политички лидери. Марковић није хтео да прихвати савезни буџет који је назвао ратним буџетом. После његове оставке реформе заустављене, а Југославија се убрзо распала. 1992 —У Југославији одржани превремени савезни, републички и локални избори. На изборима за председника Србије Слободан Милошевић у првом кругу победио Милана Панића. Представници опозиције указали на бројне неправилности и манипулације током избора.

1995 —Амерички авион “боинг 757” са 164 путника и члана посаде, који је летео од Мајамија ка колумбијском граду Кали, срушио се у планинама југозападне Колумбије. Несрећу преживело четворо људи и један пас.

1996 —У Београд допутовала комисија ОЕБС на челу с бившим премијером Шпаније Фелипеом Гонзалезом како би испитала регуларност локалних избора у Србији пошто је, под притиском иностране јавности и свакодневних протеста широм Србије, председник Слободан Милошевић био присиљен да прихвати арбитражу ОЕБС. 1998 —Американка нигеријског порекла Нкем Чукву родила осморке, што је био први такав познат случај. Најмања беба умрла седам дана касније.

1999 —Португалија је вратила Макао Кини.

1999 —На основу оптужнице Међународног суда за ратне злочине,

СФОР ухапсио генерал-потпуковника Војске Републике Српске Станислава Галића, команданта Сарајевско-романијског корпуса од октобра 1992. до маја 1994. Галића 5. децембра 2003. Хашки трибунал осудио на 20 година затвора због злочина против човечности над цивилима у Сарајеву од 1992. до 1994.

2001 —Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о слању Међународних безбедносних снага за помоћ Авганистану под командом Велике Британије, као подршку привременој антиталибанској влади.

2002 —У Немачкој, на основу потернице Интерпола, ухапшена власница пропале пирамидалне „Дафимент банке“ Дафина Милановић и изручена Београду, где је оптужена за проневеру око 19 милиона марака.

21. децембар

69 —Веспазијан прихваћен за римског цара чиме је окончана политичка криза започета уклањањем Нерона 68. године (Година четири цара). 1124 —Ламберто Сканабеки је постао папа под именом Хонорије II. 1781 —Аустријски цар Јосиф II Едиктом о толеранцији признао слободу вероисповести и одузео католичкој цркви положај државне цркве. 1881 —У Београду основано Друштво новинара Србије, једно од најстаријих у Европи. У Београду тада излазила 22 листа и часописа. Председник првог Управног одбора Друштва био српски писац Лаза Костић, тада уредник “Српске независности“. 1920 —Рудари рудника Крека код Тузле се придружују генералном штрајку рудара Словеније. Штрајк ће

да прерасте у крвави оружани сукоб, познатији као „Хусинска буна“. 1937 —У Холивуду одржана премијера филма Волта Дизнија “Снежана и седам патуљака”, првог целовечерњег цртаног филма у филмској историји.

1941 —Формирана I пролетерска НОУ бригада у Рудом.

1948 —У Ирској потписан закон о конституисању Ирске Републике. Ирска 1949. прогласила пуну независност од Уједињеног Краљевства и иступила из Комонвелта.

1958 —Генерал Шарл де Гол изабран за првог председника Пете републике.

1967 —Луј Вашкански, први човек којем је пресађено срце, умро у јужноафричком граду Кејптауну 18 дана после операције.

1968 —Лансирана је мисије Аполо 8 из свемирског центра Кенеди, која је одвела своју посаду по први пут у Месечеву орбиту. 1972 —Источна и Западна Немачка потписале уговор о добросуседским односима и успоставиле дипломатске везе, формално окончавши непријатељство које је трајало више од две деценије. Тиме отворен пут и за међународно признање Источне Немачке.

1973 —У Женеви отворена прва мировна конференција посвећена Израелу и његовим арапским суседима. У раду конференције учествовали Јордан, Израел, Египат, САД, СССР и Уједињене нације.

1979 —У Уједињеном Краљевству потписан мировни уговор којим су окончани седмогодишњи герилски рат у Родезији и 15-годишња побуна против британске круне. 1988 —Авион америчке компаније “Пан Ам” на линији Лондон-Њујорк експлодирао изнад шкотског места Локерби. У несрећи погинуло свих 259 људи у “боингу 747” и 11 на земљи. Либија касније оптужена да је одговорна за тај терористички акт. 1990 —Влада Албаније наредила уклањање свих Стаљинових статуа и свих симбола који носе његово име. 1993 —Председник Русије Борис

Јељцин распустио Министарство безбедности, бивши КГБ, јер га није благовремено упозорило на опасан развој догађаја у земљи и рекао да институцију која је деценијама застрашивала грађане није могуће реформисати. 1997 —У другом кругу председничких избора у Србији, на које је изашло 50,98% бирача, победио, с 59,23% гласова, Милан Милутиновић, кандидат коалиције Социјалистичке партије Србије, Југословенске левице и Нове демократије. Његов ривал Војислав Шешељ добио 37,57% гласова. 2001 —Председник Аргентине Фернандо де ла Руа поднео оставку после жестоких сукоба демонстраната и полиције у највећим социјалним немирима у историји Аргентине и пошто је перонистичка опозиција одбила да му да подршку.

2007 —Естонија, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словачка, Словенија и Чешка почеле да примењују одредбе Шенгенског споразума на копненим и поморским границама.

22. децембар

640 —Арапи муслимани заузели Александрију, две године после почетка инвазије на византијски Египат.

1790 —Руске трупе под командом Александра Суворова од Турака преузеле град Исмаил, важну луку у делти Дунава.

1894 —Француски артиљеријски капетан Алфред Драјфус осуђен на доживотну робију на основу лажне оптужбе да је Немцима продавао војне тајне и послат у затвор на Ђаволска острва у Француској Гијани. Под притиском јавног мњења рехабилитован 1906.

1917 —У Брест-Литовску у Првом светском рату почели мировни преговори сила Осовине и нове руске владе, успостављене Октобарском револуцијом. 1942 —Амерички бомбардери напали главни град Бурме Рангун, који су у Другом светском рату окупирали Јапанци.

1956 —Последњи британски и

француски војници напустили египатски лучки град Порт Саид по завршетку Суецког рата.

1968 —Северна Кореја, после 11 месеци заробљеништва, ослободила 82 члана посаде америчког шпијунског брода „Пуебло“.

1975 —После двадесеточасовне опсаде седишта ОПЕЦ у Бечу, палестински терористи с таоцима одлетели авионом, који им је уступила Влада Аустрије, у правцу Блиског истока. 1988 —Јужна Африка, Куба и Ангола у Уједињеним нацијама потписали споразум којим је Намибија, последња колонија у Африци, добила независност. Та бивша немачка колонија од Првог светског рата била под управом Јужне Африке. 1989 —У страху од побуњеног народа, председник Румуније Николае Чаушеску са супругом Еленом хеликоптером побегао из Букурешта, чиме је окончана његова 24-годишња диктаторска владавина. Брачни пар ухваћен и три дана касније стрељан у месту Трговиште.

1990 — Лидер синдикалног покрета „Солидарност“ Лех Валенса преузео, после изборне победе, дужност председника Пољске. Сабор Хрватске усвојио нови Устав којим је Република Хрватска проглашена за националну државу хрватског народа.

1993 — Јужноафрички парламент састављен од белаца окончао еру апартхејда, изгласавши већином од 237 према 45 Прелазни устав земље, што је омогућило одржавање првих сверасних избора у Јужној Африци. Алина Фернандес Ревуелта, кћерка председника Кубе Фидела Кастра, напустила Кубу и добила политички азил у САД.

1994 —Премијер Италије Силвио Берлускони, због оптужби за корупцију, поднео оставку седам месеци пошто је дошао на чело коалиционе конзервативне владе, 53. од Другог светског рата.

1996 —Герилци перуанског леви-

чарског покрета „Тупак Амару“ ослободили 225 талаца у јапанској амбасади у Лими, а задржали 140.

2000 —Светска здравствена организација упозорила на могућност ширења болести „лудих крава“ ван Европе. Болест која се сматра вероватним узроком нове варијанте смртоносне Кројцфелт-Јакобове болести мозга код људи, откривена 1986. у Великој Британији.

2002 —На неуспелим председничким изборима у Црној Гори највише гласова, преко 80 одсто, освојио кандидат Демократске партије социјалиста Филип Вујановић.

2009 —Србија је поднела кандидатуру за чланство у Европској унији. 2016 —Завршена Битка за Алеп након 4 године,5 месеци и 3 дана.

23. децембар

1588 —Током заседања Скупштине сталежа у дворцу Блоа, по налогу француског краља Анрија III, убијене су вође Католичке лиге Анри од Гиза и његов брат Луј II, кардинал од Гиза. 1832 —Француска је заузела Антверпен и присилила Холандију да призна независност Белгије. 1861 —Турска је прихватила уједињење Влашке и Молдавије, Дунавских кнежевина под њеним суверенитетом, у једну државу под називом Румунија. 1876 —Почела је Цариградска конференција о стању у Османском царству након избијања Херцеговачког и Априлског устанка. 1920 —Француска и Велика Британија су одобриле конвенцију којом су утврђене границе Сирије и Палестине. 1938 —Јужноафрички рибари су у Индијском океану уловили први живи примерак целеканта, за који се веровало да је изумро током креде. 1943 —Врховна команда савезничких снага за Средоземље и Национални комитет ослобођења Југославије постигли су у Другом светском рату споразум о прихватању југословенских избеглица и њиховом пребацивању у

северну Африку.

1947 — 1948 —У Токију су погубљени бивши јапански премијер Хидеки Тоџо и још шесторица бивших високих функционера, које је Међународни војни суд осудио на смрт због злочина против човечности у Другом светском рату.

1949 —Донето је Упутство о оснивању и раду радничких савета

1963 —На грчком путничком броду “Лаконија”, захваћеном пожаром после експлозије у северном Атлантику, погинуло је 128 људи, а 908 је спашено пре потонућа брода 29. децембра.

1964 —Веома снажан циклон на Цејлону (Шри Ланка) проузроковао је смрт најмање 2.000 људи.

1972 —У земљотресу који је пого-

дио главни град Никарагве Манагву погинуло је 7.000 људи.

1989 —САД су ојачале своје трупе од 24.000 војника у Панами са још 2.000 да би савладале неочекивано јак отпор присталица бившег панамског премијера генерала Мануела Антонија Норијеге.

1990 —Словенци су се на плебисциту изјаснили за издвајање из СФР Југославије.

1994 —Република Српска и босанска влада у Сарајеву, уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера, потписале су четворомесечно примирје које ће ступити на снагу 1. јануара 1995.

1995 —У индијском граду Дабали, северно од Њу Делхија, у пожару који је избио у свечаној сали за време

школске забаве живот је изгубило 538 људи, међу којима највећи број деце између пет и 14 година. 2000 —На првим парламентарним изборима у Србији након одласка са власти Слободана Милошевића почетком октобра, убедљиву победу однела је Демократска опозиција Србије.

2001 —Нигеријски државни тужилац, Бола Иге, убијен је у својој кући у месту Ибадан у југозападној Нигерији.

2003 —У експлозији на налазишту природног гаса, на југозападу Кине, погинула је најмање 191 особа, а око 16.000 људи је евакуисано.

2008 —У војном удару збачена је влада Гвинеје неколико сати након смрти дугогодишњег председника Лансане Контеа.

24. децембар

1777 —Џејмс Кук је открио Божићно острво, данашње Киритимати. 1814 —САД и Велика Британија потписале мир у Генту у Белгији, окончавши рат из 1812. 1838 —Под притиском Русије и политичких противника у Србији кнез Милош Обреновић прихватио “Турски устав” којим је ограничена апсолутна кнежева власт. 1865 —У месту Пуласки у америчкој држави Тенеси основана расистичка организација белаца “Кју-клукс-клан”. 1871 —Премијера Вердијеве опере “Аида” одржана у Каиру, месту где се и одиграва радња драме.

1914 —Немачки авион бацио једну бомбу на Довер, у Првом светском рату, што је био први напад из ваздуха у историји Велике Британије.

1914 —Почело је Божићно примирје у Првом светском рату.

1924 —Албанија је постала република.

1942 —На немачком експерименталном полигону у месту Пенеминде извршена успешна проба нове ракете „земља-земља“ „ФЗГ76”, касније познате као “V-1”.

1943 —Амерички генерал Двајт Д. Ајзенхауер у Другом светском рату именован за команданта Врховног штаба савезничких експедиционих снага за инвазију на окупирану Француску.

1944 —У Новом Саду изашао први број дневног листа на мађарском језику „Сабад Вајдашаг“, који је у септембру 1945. променио назив у “Мађар со”.

1951 —Проглашено Уједињено Краљевство Либија са емиром елИдризом као сувереном. У септембру 1969. краљ Идриз свргнут у војном удару под вођством Муамера Гадафија, који је потом прогласио републику. 1989 —Свргнути премијер Панаме, генерал Мануел Норијега, склонио се пред америчким окупационим трупама у дипломатско представништво Ватикана у Панама Ситију и затражио политички азил. 1994 —Исламски терористи приликом отмице француског путничког авиона у Алжиру убили две особе и узели за таоце њих 239.

1995 —На парламентарним изборима у Турској највише гласова освојила исламистичка Партија просперитета, што је била прва изборна победа исламиста у 72-годишњој историји секуларне Турске. 1996 —Током грађанског протеста у Србији због фалсификовања резултата локалних избора јаке полицијске снаге интервенисале у центру Београда да би раздвојиле присталице председника Србије Слободана Милошевића и опозиционе коалиције „Заједно“. Пред почетак митинга из пиштоља тешко рањен Ивица Лазовић, члан Српског покрета обнове.

1997 —Муслимански фундаменталисти у два масакра убили 59 цивила у Алжиру.

1999 —„Мали принц“, дело Антоана де Сент Егзиперија проглашено за књигу века у Француској.

2000 —Током четвородневне побуне у затворима у Турској убијено 28 људи.

Мачак у чизмама: Последња жеља

На велико платно враћа се омиљени, шашави, неустрашиви мачак који обожава млеко а, после више од деценије, Dream Works Anima on представља нову авантуру из Шрековог универзума. Одважни одметник, Мачак у чизмама, откриће да су његова страст према опасности и занемаривање безбедности дошли по своје. Искористио је осам од девет живота, али успут се забројао,паће га враћање живота одвести у највећу потрагу икада. Анимирану породичну авантуру у 2Д формату, и трајању од сто једног минута, Џоел Крафорд и Џенјуел Меркадо су режирали према сценарију који су написали Томи Свердлоу, Том Вилер и Пол Фишер. Анимираним јунацима гласове су позајмили Антонио Бандерас, Салма Хајек и Харви Гилиен, а у верзијина српском језику Александар Глигорић, Душица Новаковић, Милан Антонић, Бранислав Јевтић, Ања Мит и Огњен Дрењанин.

Филм се приказује до 21. децембра, а пројекције почињу у 18 сати.

Аватар: Пут воде

Наставак култног филма из 2009. године поново осликава свет планете Пандора, враћајући нас На’ви народу, а главне ликове и овај пут тумаче Сем Вортингтон и Зои Салдана.

„Аватар: пут воде“ приказује породицу Сали, коју уз Џејка и Нејтири чине и њихова деца, прати невоље са којима се сусрећу и путеве којима пролазе како би сачували једни друге, осврће се на битке које воде у нади како би преживели и на трагедије које су их задесиле. Акциону научно-фантастичну авантуру у 2Д формату, која траје десет минута дуже од три сата, Џејмс Камерон је режирао према сценарију који је написао са Риком Џефом и Амандом Силвер. Поред Ворингтона и Салдане водеће улоге тумаче Сигурни Вивер, Стивен Ленг и Клиф Кертис.

Филм се приказује до среде 21. децембра, а пројекције почињу у 20 сати.