МАГАЗИН Година XI * Број 588 * 5. март 2023. * Излази недељом
www.art.rs * magazin@art.rs
ISSN 2334-7678 (Online)
Краљевски
МАГАЗИН 588
5.3.2023.
Градски одбор Покрета Србија центар
2
КАЗНЕ УМЕСТО - У фабрици Леони много тога не функционише како треба, а бројни проблеми се не решавају него заташкавају. - Радници под великим притиском испуњавања норми и прековременог рада који се не исплаћује, чиме је створена негативна, врло лоша, атмосфера у фабрици. - Прекршен Закон о раду. - Неспособност и незнање се прикривају психичким злостављањем и притиском на раднике. - Радници Леонија су таоци лошег руководства, као што су грађани Србије таоци лоше власти која се темељи на застрашивању, угњетавању и злостављању. - Менаџмент предузећа баласнира на ивици закона
исти разлога који опозиционим странкама служе као повод за жестоку критику власти ових дана је придодат још један везан за не тако давну повреду раднице у фабрици Леони са трагичним епилогом. Незгода која је неколико дана била главна тема разговора међу различитим групацијама у граду иницирала је чланство Градског одбора Покрета Србија центар да укаже на низ проблема у овом предузећу и стрепњу да трагични догађај
Л
није посебно изненађење, пре би се рекло нешто што се могло и очекивати. Према информацијама којима располаже председник Градског одбора Владимир Савић у овом предузећу већ дуже време много тога не функционише како треба, а бројни проблеми се не решавају него заташкавају. -Ово што се десило са радницом која је пала, а након тога и преминула, је само последица катастрофалног стања у коме су
радници под великим притиском испуњавања норми и прековременог рада који се не исплаћује, него се анулира науштрб радног времена, чиме је створена негативна, врло лоша,атмосфера у фабрици. Одговорно тврдим да су радници у претходном периоду радили и суботама и недељама,и по десет сати дневно, чиме је прекршен Закон о раду, јер су прековремено радили више него што је законом дозвољено. Према ономе што смо сазнали од радника главни
О МОТИВАЦИЈЕ проблем је у лошој организацији посла због лошег кадра у редовима руководства, а сва неспособност и незнање се прикривају психичким злостављањем и притиском на раднике, терањем на мукотрпан рад који је нажалост однео и прве жртве. За овакво стање нису криви Немци, него наши људи који организују посао у фабрици, јер да су услови као у Немачкој далеко би боље било и радници не би сваког дана падали у несвест, каже Савић. Тренутна ситуација у фабрици која запошљава највише радника у Краљеву повод је за захтев о покретању одговорности руководства, али и државе која је дужна да заштити раднике. Листи захтева придружује се и потреба да се истраже све околности под којима се догодио несрећни случај и учини све што је могуће да би се предупредиле сличне ситуације у будућности. У Покрету Србија центар верују да су заказале и инспекцијске службе, посебно након што је довољно јасно да ситуација у фабрици није онаква каква би требало да буде. О томе сведочи недавна посета делегације из немачке централе фирме и потврда како је
радницима забрањено да им укажу на проблеме са којима се срећу. - Ко се и усудио да то уради следећи уговор му није био продужен, али постоје и друге неправилности, па мислим да је руководство Леонија хтело да тој делегацији прикаже лажну слику, јер ко зна шта би се десило да су стварно ушли у погоне, разговарали са радницима и створили праву слику о стању. Није проблем у радницима него у руководству, нарочито средњем делу који чине страначки доведени људи са сумњивим дипломама, људи који раде без искуства, које карактерише неспособност да се изборе са тако великим системом. Такви су спремни на све,да крше закон и газе преко мртвих, само да сачувају обојене мантиле и не тако мале плате. Радници Леонија су таоци лошег руководства, као што су грађани Србије таоци лоше власти која се темељи на застрашивању, угњетавању и злостављању. Мени је жао што нико од њих до сада није имао храбрости да изађе у јавност, али се надам да је ово начин даих мотивишемо и охрабри-
мо, а сигуран сам да ћемо ускоро заједно да израдимо нов Закон о раду који ће бити у корист радника, каже Савић скептичан по питању могућности за реакцију локалне самоуправе. У моменту кад се еветуална реакција сматра закаснелом пажња је усмерена према држави и њеним органима, јер је Влада Србије потписник уговора са немачким послодавцем. Наговештај синдикалних првака да Леони ради по закону, али да закон није добар, у значајној мери појачава уверење да менаџмент предузећа баласнира на ивици закона. Доказ се налази у потврди да време проведено на прековременом раду вишеструко премашује законом дефинисне оквире, још више да се не плаћа увећањем дневнице за нешто више од четвртине, него се анулира прерасподелом радног времена. То се сматра главним генератором незадовољства због потврде да се, уместо на мотивацији, радни процес одвија у складу са казненом политиком. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
3
5.3.2023.
МАГАЗИН 588
4
Градски одбор Српске странке Заветници
ПРИВАТНИ ИНТЕРЕС П - Заветници подједнако заступају интересе свих грађана, без обзира да ли су гласали за њих или нису. - Један део куће јавни интерес. - Оснивање градске општине Ушће пут ка лакшем решавању нагомиланих проблема овог краја. - Сто километара до специјалисте. - Поред четири реке, без здраве пијаће воде. - Иако Јавно комунално предузеће „Водовод“ располаже техничким капацитетима посао поверен чачанској фирми. - Једанаест година без жеље да се изграде две зграде у Доситејевој улици. - Данас трибина четири странке државотворне опозиције под називом Не капитулацији
ПРОГЛАШЕН ЗА ЈАВНИ дговорну улогу да буду контролор готово свих потеза власти у Краљеву су најозбиљније схватили Заветници о чему сведочи податак да су у последњих неколико месеци више пута упозоравали на неке од кључних проблема, између осталих изградњу затвореног базена и северне обилазнице, одсуство лифтова у згради Опште болнице „Студеница“ и водоснабдевања у Ушћу. Члан Извршног одбора странке Марко Петровић подсећа на обећања из периода прошлогодишње предизборне
О
кампање да ће се свим тим темама бавити у локалном парламенту, али и Народној скупштини посредством свог представника, и јединог опозиционог посланика, Страхиње Ерца. Колико су били доследни сведоче иступања за скупштинском говорницом и потврда да Заветници подједнако заступају интересе свих грађана, без обзира да ли су гласали за њих или нису. Повод последњег обраћања јавности је реакција на недомаћинско, и крајње лоше, понашање градског руководства, пре свега чланице Градског
већа из редова водеће странке коалиције на власти којој се на терет ставља жеља да, како каже Петровић, комшији сруши трећину куће и у урбанистичке планове накнадно уцрта до тада непостојећу улицу. Проблем је настао након њене иницијативе који је владајућа већина прихватила на седници Скупштине града, што је било довољно за промену планских докумената и препарцелизацију као основ за експропријацију. Након што су геометри обавили обележавање било је јасно да прети рушење дела ограде и породич-
5
МАГАЗИН 588
5.3.2023.
не куће. У локалној самоуправи је децембра 2021. утврђена потреба за експропријацијом две катастарске парцеле, а Одељење за урбанизам, грађевинарсто и стамбено-комуналне делатности у даљем поступку издало информацију о локацији. Влади Србије је то било довољно да утврди јавни интерес као основ за експропријацију, одлука о томе објављена је у Службеном гласнику а да о томе нико пре тога није обавестио власнике приватног поседа. - Они су случајно пронашли податак да је објављено у Службеном гласнику, а двадесет деветог дана од објављивања сазнали да рок за жалбу истиче следећег. У последњем тренутку успели су да поднесу жалбу Управном суду са захтевом да се обуставе даље активности на градњи дела слепе улице због сумње да је намењен паркирању возила и одлагању огрева.
6
Ушће
Пошто је то образац како се ради у целој Србиј имали смо жељу да се чује, јер није нормално да због улице коју хоћете да изградите срушите човеку трећину куће. Да ли је могуће да је један део куће јавни интерес Републике, да се то руши а са друге стране имамо градоначелника који, на намештеној лицитацији, купује стан од седамдесет три квадрата за осамнаест хиљада евра. Добили смо комплетну документацију и проблем изнели на Народној скупштини, а незванично могу да кажем да су после тога одустали од градње спорне саобраћајнице, каже Петровић. Нагомилани проблеми становника ушћанског краја још једном су појачали интересовање за више пута иницирано оснивање градске општине Ушће. Разлог више огледа с у податку да је на овој територији, као посебна јединица
локалне самоуправе, постојала све до 1967. кад је спуштена на ниво месне заједнице. Заветници подсећају на обећање мештанима овог краја да се свим демократским средствима боре за враћање некадашњег статуса, јер већина од око хиљаду триста становника верује како би то допринело лакшем решавању нагомиланих проблема. Један од њих везује се за јавни превоз и изостанак спремности власти да обезбеди једну линију дневно нискоходним аутобусом како би особе са колицима и на штакама могли да дођу до града. Посебно погођени су мештани Рудна и околних села удаљених од Краљева пуних сто километара, па су због специјалистичких и других прегледа принуђени да путују у нешто ближу Рашку. Да ово није једини проблем сведоче вишегодишња настојања да се обез-
беди здрава пијаћа вода за основне животне потребе, не само у летњем периоду него током целе године. Проблем добија на тежини ако се зна да се место налази на обалама река Ибра и Студенице, а недалеко од извора надалеко чувене одмењске воде. Сумњу у жељу да проблем буде решен на адекватан начин подгрева податак да је, иако локално Јавно комунално предузеће „Водовод“ располаже техничким капцитетима посао поверен чачанској фирми, али се није далеко одмакло од постављања дела цеви. Заветници верују да би проблеми били решавани знатно брже кад би мештанима овог краја било омогућено да то чине у оквиру сопствене локалне самоуправе, понајвише због уверења да најбоље знају који су им приоритети. - Говорили смо о проблему урбане регенерације Доситејеве улице и обра-
ћали се министарствима, али нисмо добили одговоре што показује да једанаест година уназад немају жељу да изграде две зграде. Не знам да ли чекају неки нови потрес, или неки сценарио као што је био у Сирији и Турској. Колико су незаинтересовани сведочи податак да смо о томе говорили 6. октобра на седници Народне скупштине, а град се тек почетком фебруара обратио министарству са дописом у вези урбане регенерације. После нашег говора чекали су три месеца да пошаљу само један папир, а сада се поново одлаже у недоглед и изговора на министарства финансија и државне управе и локалне самоуправе, тако да је питање да ли ће грађани икада добити те зграде. Иако им не верујем ништа позивам их да се у што краћем року обрате грађанима и крену са рушењем старих зграда, а онда са изградњом других које нису из-
градили, каже Петровић. Уверење да апослутна цензура не пружа довољно могућности да грађани чују другачије мишљење повод је да четири странке државотворне опозиције покрену серију трибина под називом Не капитулацији. Једна таква ће данас бити одржана у Краљеву као прилика да се чују аргументи о којима се ћути на програмима електронских медија са националном покривеношћу. О француско немачком предлогу за решавање спора који годинама уназад оптерећују односе Србије и њене јужне покрајине говориће највиши представници Српске странке Заветници, Српског покрета Двери, Нове демократске странка Србије и Покрета обнове Краљевине Србије, што је повод за позив грађанима да та учешће на скупу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
7
5.3.2023.
МАГАЗИН 588
8
Кључеви власницима нових станова
ПОШТОВАЊЕ И ЗАХ - На локацији Воћареве ливаде девет стотина четрдесет седам станова распоређених у три стамбена блока са укупно десет објеката. - У оквиру прве А фазе пројекта припадницима снага безбедности, по цени од четири стотине евра по квадрату, понуђено двеста стамбених јединица у два стамбена објекта. - У првој Б фази два стамбена блока са осам стамбених објеката и седам стотина четрдесет седам стамбених јединица. - Решено стамбено питање једна од основних људских потреба. - Цена квадратног метра стана од четири стотине евра најнижа у Краљеву
ХВАЛНОСТ ДРЖАВЕ олитика националне безбедности оцењује се као део укупне државне политике, а спроводи кроз усклађен програм мера и активности које држава предузима ради достизања циљева у овој области. Имајући у виду значај и одговорност посла који обављају за безбедност државе, а полазећи од тога да је највећи број нерешених стамбених потреба запослених у државним органима међу припадницима снага безбедности, одлучено је да се то питање реши системски. То је основа на којој је Комисија за
П
припрему Предлога програма изградње станова за припаднике Војске Србије, Полиције, Управе за извршење кривичних санкција и Безбедносно-информативне агенције закључила како је, ради брже и ефикасније реализације, потребно израдити посебан закон којим ће се уредити услови, критеријуми, начин и поступак за реализацију пројекта. Њиме је требало утврдити низ значајних фактора као што су јавни интерес, поступак експропријације, обавезе учесника у поступку доношења или измене планских докумената, начин за уређивање
обавеза за уређивање грађевинског земљишта и инвеститора изградње, поступак прибављања недостајућег грађевинског земљишта, решавање имовинско правних односа и многе друге. Законом о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике Министарства одбране, Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције и Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде, као и за припаднике снага безбедности који су право на пензију остварили у једном
9
МАГАЗИН 588
5.3.2023.
од ових државних органа, уређени су услови, критеријуми, начин и поступак за реализацију пројекта. У зградама за колективно становање почела је градња гарсоњера површине до тридесет два квадратна метра, једнособних станова до тридесет шест, једноипособних десет квадрата више, двособних до педесет четири, трособних до седамдесет, троипособних до осамдесет три и четворособних до деведесет два квадратна метра. Припадницима снага безбедности пружена је могућност да, на сопствени захтев, остваре право на куповину стана било које површине или структуре, уз испуњење услова прописаних законом, подзаконским актима донетим на основу њега и актима овлашћеног лица. Приоритет је додељен лицима која немају трајно решену стамбену потребу, а припадницима снага безбедности који немају одговарајући стан, омогућено право на куповину под повољнијим условима. Цена изградње одређена је на најви-
10
ше пет стотина евра по квадратном метру стана, у динарској противвредности на дан закључења уговора са изабраним понуђачем, без пореза на додату вредност. Битни елементи уговора о извођењу радова, поред прописаних законом којим се уређују облигациони односи, јесу цена, изградња по систему „кључ у руке“, рок изградње, одрицање од измене цене и рока, као и накнадних и допунских радова, осим у случају више силе. Пројекат станоградње се реализује у две фазе, а у првој је изграђено скоро седам хиљада станова у Врању, Нишу, Краљеву, Крагујевцу, Новом Саду, Сремској Митровици и Београду. На локацији Воћареве ливаде у Рибници планирана је градња девет стотина четрдесет седам станова распоређених у три стамбена блока са укупно десет објеката. У оквиру прве А фазе пројекта припадницима снага безбедности је, по цени од четири стотине евра по квадрату, понуђено двеста стамбених јединица у два стамбена објекта. У њима су триде-
сет четири једнособна, сто осам једноипособних и двособних, четрдесет шест двоипособних и трособних и дванаест троипособних станова. У оквиру прве Б фазе пројекта у продаји су два стамбена блока са осам стамбених објеката и седам стотина четрдесет седам стамбених јединица, сто двадесет пет једнособних, двеста двадесет пет једноипособних, сто осамдесет двособних, осамдесет две двоипособне, деведесет трособних и четрдесет осам троипособних стамбених јединица. Објекати су пројектовани као скуп функционалних стамбених јединица урађених у складу са Правилником о условима и нормативима за пројектовање стамбених зграда и станова и правилником о енергетској ефикасности зграда. Сходно Закону о посебним условима за реализацију пројеката изградње станова за припаднике снага безбедности обавеза локалне самоуправе била је да, уз спољне саобраћајнице, обезбеди потребан број паркинг места. Почетком минуле недеље уприличе-
на је свечана церемонија доделе кључева власницима новоиграђених станова којој су присуствовали министар унутрашњих послова, државни секретар у Министарству одбране, представници Министарства правде, Министарства за рад запошљавање борачка и социјална питања, локалне самоуправе, Безбедносно-информативне агенције, Грађевинске дирекције Србије и власници новоизграђених станова. - Решено стамбено питање је једна од основних људских потреба и зато је ово један од најважнијих дана за сваког од вас. Овим пројектом нити почиње нити
се завршава одговорна политика државног врха усмерена ка подизању угледа економског статуса и достојанства и стварање бољих услова за живот и рад свих вас. Србија је земља вођена оговорном политиком социјалне правде, мира и економског развоја, земља која крупним корацима иде напред ка просперитетној будућности о којој су генерације сањале. Доказали смо да се можемо ослонити на своју државу Србију јер државу чине пре свега људи, а онда и њене институције. На овај начин држава жели да искаже дубоко поштовање и захвалност за сваки
напор, за непроспавану ноћ, неизвесност, па и ризик по сопствени живот у снажној борби против свих видова криминала, поручио је присутнима министар унутрашњих послова Братислав Гашић. Цена квадратног метра стана од четири стотине евра у динарској противвредности, без пореза на додату вредност, најнижа је у Краљеву и Врању, у Сремској Митровици и Крагујевцу виша за тридесет, Нишу педесет а Новом Саду и Београду сто евра. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
11
12
МАГАЗИН 588 5.3.2023.
Из Министарства унутрашњих послова
МИЛИОНИ ЗА ЛАЖНЕ ПОВРЕДЕ - У пет градова ухапшено тридесет пет особа за које се сумња да су, као чланови криминалних група, извршили кривична дела удруживање ради вршења кривичних дела и превара у осигурању. - Међу осумњиченим највише Краљевчана. - За наводне повреде учесника у дванаест намерно изазваних саобраћајних незгода у шест случајева наплаћено осигурање од осигуравајућих друштава. - Остварена противправна корист премашује пет и по милиона динара
рипадници Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције Службе за сузбијање криминала и Полицијске управе у Краљеву, у сарадњи са Посебним одељењем за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у граду, ухапсили су тридесет пет особа за које се сумња да су, као чланови криминалних група, извршили кривична дела удруживање ради вршења кривичних дела и превара у осигурању. У координисаној акцији припадника полиције на територији пет градова ухапшени су тридесетпетогодишњи В.М. из Чачка, и двадесетшестогодишњи М.М. из Рашке, Н.Б. из Старе Пазове, Ж.О. из Горњег Милановца и А.Р. (1996) из Јагодине. Међу ухапшенима је највише Краљевчана, С.М. рођен 1991. године, четири године млађи С.Ј, двадесетпетогодишњи М.Д. и двадесетдвогодишњи Н.К, потом В.Р. рођен
П
1995. године, петнаест година старији Н.Р, С.П. рођен 1983. и Д.П. 1984. године. Листу ухапшених допуњавају четрдесетдвогодишњи М.А, осамнаест година старији М.М, С.А. рођен 2000. године и пет година старији Д.Д. Ухапшени Д.Т. је рођен 2002, М.П. једну а Н.Ф. две године раније, а исто кривично дело ставља се терет двадесетједногодишњацима М.Т. и Л.П, Н.Б. рођеном 1979, А.Б. 1987. а С.М. и М.П. 1977. године. Члановима криминалне групе окарактерисани су тридесетједногодишњи А.Ш. и С.Д, четрдесетшестогодишњи С.М, дванаест година млађи А.В, Б.М. рођен 1983, годину дана млађи Д.Д. те двадесеттрогодишњи М.С, четрдесетпетогодишњи Б.К. и С.Н. рођен 2001. године. Поред њих, полиција ће против седам особа осумњичених за иста кривична дела, које се налазе на издржавању затворских казни, поднети кривичну пријаву у редовном по-
ступку, док је за шест особа расписана потрага. Они се сумњиче да су, у периоду од 2020. до 2022. године, као припадници криминалних група, по претходном договору, набављали половне аутомобиле мање вредности, са којима су намерно изазвали дванаест саобраћајних незгода. Потом су од осигуравајућих друштава, за наводне повреде учесника, у шест случајева наплатили осигурање. У саопштењу упућеном медијима припадници полиције потврђују сумњу да су овај начин оштетили осигуравајућа друштва за око пет и по милиона динара, за колико су себи прибавили противправну имовинску корист. Осумњичени су, уз кривичну пријаву, приведени Посебном одељењу за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Краљеву. Т. Радовановић
13
14
МАГАЗИН 588 5.3.2023.
На Међународни дан цивилне заштите
ПРЕВЕНТИВА КАО ОДГОВОР - Поводом обележавања Светског дана цивилне заштите, Одељење за послове цивилне заштите Градске управе града Краљева организовало вежбу постављања мобилних противплавних система на локацији ушћа реке Студенице у реку Ибар, у Ушћу. - Акција изведена уз подршку Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова и Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе“ ивилна заштита се дефинише као организовани одговор државе на различите врсте опасности које угрожавају људе, животиње, имовину, културна добра, животну средину и друго. Организује се, спроводи и припрема у мирнодопским и ратним условима, а обухвата планирање и спровођење мера и активности, њихов надзор и финансирање, обучавање и оспособљавање људства, међународну сарадњу и друге. Заједнички циљ је спасавање од елементарних непогода геолошког и метеоролошког карактера, техничко-технолошких катастрофа, последица терористичких напада, ратних и других великих несрећа а спроводи се у складу са националним и међународним законима, начелима хуманитарног права и ратификованим конвенцијама и декларацијама. Најважнијим за систем цивилне заштите и организацију друштвене заједнице оцењена је масовност и учешће свих институција, организација и ста-
Ц
новништва, добрим начином да се припреми и одговори на изазове и ризике оцењују се обуке и опремање, а најбитнијом свест о значају и ризицима који прете у датом тренутку. Прилика да се подсети на значај опасности од елементарних непогода је и Међународни дан цивилне заштите који се обележава од 1. марта 1990. године, када је одлуку о томе донела Међународна организација цивилне заштите на Генералној скупштини. Светски дан цивилне заштите је у Србији обележен низом манифестација, са циљем да се укаже на значај и улогу служби цивилне заштите у случају свих типова несрећа и катастрофа и суочавању са њима, као и да им се ода признање за све напоре, жртве и подвиге. Овај дан је прилика за подсећање да Сектор за ванредне ситуације Министрарства унутрашњих послова интензивно ради на јачању цивилне заштите, а најбоља потврда огледа се у податку да је формирано сто једанаест специјализованих јединица. Основну
обуку прошло је скоро три хиљаде припадника који су распоређени у специјализоване јединице за гашење пожара, спасавање на води и под водом, пружање прве помоћи, радиолошкохемијско-биолошку заштиту, спасавање из рушевина, збрињавање и слично. За специјализоване јединице цивилне заштите које су прошле основну обуку, сваке године се одржавају тренинзи где се увежбавају и обнављају стечена знања. Поводом обележавања Светског дана цивилне заштите, Одељење за послове цивилне заштите Градске управе града Краљева организовало је вежбу постављања мобилних противплавних система на локацији ушћа реке Студенице у реку Ибар, у Ушћу. Акција је изведена у среду 1. марта, уз подршку Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова и Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
15
5.3.2023.
МАГАЗИН 588
16
Конкурс за грантове до сто хиљада долара
ТРЕЋА СРЕЋА З - Пет милиона долара неформалним тимовима, стартаповима, микро, малим и средњим предузећима. - Конкурс отворен до 3. маја, а резултати у октобру. - Иноватори могу да аплицирају за грантове од петнаест до сто хиљада долара, а осим новца да рачунају и на хиљаду сати менторске подршке за регистрацију патената, подршку изласку на нова тржишта, правне савете и друго
д пре два дана домаћи иноватори могу да се пријаве за бесповратна средства у износу до сто хиљада долара након што је StarTech програм отворио трећи годишњи конкурс намењен неформалним тимовима, стартаповима, микро, малим и средњим предузећима. Средства су намењена онима који желе да уложе новац у развој
О
иновативног производа, излазак на домаће и инострано тржиште или трансформацију пословања увођењем нових технологија. Конкурс је отворен до 3. маја, а заинтересовани у наредних месец дана могу да затраже подршку у припреми бизнис плана и пријаве, пре него што у октобру буду познати добитници. Као пројекат
компаније Филип Морис, вредан пет милиона долара, програм уз подршку Владе Србије спроводи Национална алијанса за локални економски развој. У Министарству за информисање и телекомуникације не крију задовољство због чињенице да је дигитална транформација оцењена једним од кључних приоритета Владе Србије, а потврду налазе
ЗА ИНОВАТОРЕ у податку да тренутно раде четири научно-технолошка парка у којима послује две стотине стартапова. У ситуацији кад су капацитети попуњени неопходним се сматра проширење обухвата које се очекује од реализације пројекта научно-технолошког парка у Крушевцу и иновационог дистрикта у Крагујевцу. Зато се иницијативе приватног сектора оцењују као значајна подршка за реализацију овог циља. У компанији Филип Морис подсећају да су наратив и приоритети Владе Србије комплементарни са њиховим стратешким опредељењем, али и да Србија има амбицију да трансформише економију а ка том циљу је већ направила значајне помаке. Центар за четврту индустријску револуцију који је Влада Србије основала пре
годину дана, ради на повезивању, умрежавању и излагању страном тржишту а да, уз помоћ гранта, пласирају производ на америчко тржиште и добију све дозволе, већ је пошло за руком компанији ХербЕлиxа, која производи препарат против хеликобактерије. Путем иностраног тржишта ускоро ће кренути и производи компаније Golden Bee која производи кошницу за кућне услове. Према пропозицијама конкурса иноватори могу да аплицирају за грантове од петнаест до сто хиљада долара, а осим новца да рачунају и на хиљаду сати менторске подршке за регистрацију патената, подршку изласку на нова тржишта, правне савете и друго. У оквиру дела намењеног стартаповима и бизнисима основаним пре 2021. године могуће је добити грантове у изно-
су између петнаест и двадесет пет хиљада долара за развој иновативне идеје, уз сопствено учешће од десет процената вредности пројекта. Микро, мала и средња предузећа основана најкасније до краја 2020. могу да рачунају на помоћ у износу од двадесет пет до педесет хиљада долара, уз суфинансирање од петине вредности пројекта, за пласирање производа на тржиште или дигиталну трансформацију пословања. Уколико планирају нова запошљавања и излазак на инострано тржиште фирме из сектора малих, микро и средњих предузећа могу да аплицирају за бесповратна средства од педесет до сто хиљада долара, уз услов да уложе тридесет одсто сопствених. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД
17
Биро за друштвена истраживања
МАГАЗИН 588
5.3.2023.
ЈАВНО МНЕЊЕ И МЕДИЈИ
18
- Идеја да се провери како јавно мнење реагује на теме које тренутно заокупљују највећу пажњу јавности, пре свега рат у Украјини, а провере ставови везани за међународне актере, Европску унију и европске интеграције. - Увид у тренутно стање друштвеног амбијента сведочи о свеприсутном осећању бесперспективности. - Србија друштво у коме се не бирају средства да би се остварили циљеви. - Морал се не види као што је вредно, али ни колико толико извесна сопствена перспективност. - Неред у медијима у коме се не зна ко говори истину. - Уверење о недостатку реда и поретка у друштву. - Процес транзиције ка демократији и владавини права није окончан, јер нису изграђене све значајне институције
Зоран Гавриловић
19
Фото: Медија центар
5.3.2023.
МАГАЗИН 588
20
авно мнење се дефинише као мишљење о неком значајном друштвеном питању, политичком, економском, правном, спортском и слично, које је у одређеном тренутку доминантно у јавности веће социјалне групе. Чине га тренутна уверења, ставови и афективно обојени судови, а као флуидно, подложно је променама, контроли и манипулацијама политичких и економских центара моћи. Податак да у формирању јавног мнења посебно важну улогу имају масовни медији повод је да Биро за друштевна истраживања спроведе истраживање у Србији како би се на најбољи начин сагледала тренутна медијска ситуација. Извршни директор Бироа, и национални координатор Светске
Ј
асоцијације за истраживање јавног мнења, Зоран Гавриловић подсећа на основну идеју да се види како јавно мнење реагује на теме које тренутно заокупљују највећу пажњу јавности, пре свега на рат у Украјини, а провере ставови везани за међународне актере, Европску унију и европске интеграције. Резултати су први пут представљени у складу са међународнм стандардима, а у Бироу наглашавају да намећу потребу измене правилника о заштити људских права у области пружања медијских услуга, како би домаћи нормативни оквир био у складу са међународним. Представљање резултата истраживања је прилика за потврду да увид у тренутно стање друштвеног амбијента
сведочи о свеприсутном осећању бесперспективности. Налази истраживање спроведеног током последњег месеца прошле године показују да близу две трећине грађана је анемично па тренутну ситуацију у Србији оцењују као друштво у коме се не бирају средства да би се остварили циљеви, не виде морал као нешто што је вредно али ни колико толико извесну сопствену перспективност. Осврт на стање у медијима сведочи о својеврсном нереду у коме се не зна ко говори истину, а овакво уверење три четвртине испитаника на најбољи начин сведочи да је поуздан индикатор генералног друштвеног неповерења. Посебно забрињава податак да је ситуација лошија него
претходних година, што сведочи поређење са подацима истраживања из 2016. Настојање да се утврде тренутни приоритети становника Србије указује како су подељени на материјалне и посматеријалне, а резултати да ситуација није ни мало ружичаста. О томе сведочи податак о доминацији приоритета у које су укључени запошљавање, лечење и школовање, владавина права и постојање правне државе и, што није ни мало похвално, уверење о недостатку реда и поретка у друштву. На основу прва три доминантна приоритета изводи се закључак да је у Србији присутан проблем задовољавања егзистенцијалних потреба, па више демократије и поштовање различитости
не заузимају значајније место на листи приоритета. Између слободарски и егзистенцијалних приоритета налазе се развијање солидарности међу грађанима и смањење разлика између богатих и сиромашних, што сведочи о друштву у коме процес транзиције ка демократији и владавини права није окончан, јер још нису изграђене све значајне институције. Истраживање сведочи да грађани доживљавају медије као средство информисања о дешавањима у земљи и свету, а на листи приоритета следе образовање и културно уздизање, забава, провођење слободног времена и заговарање добрих идеја. На зачељу су анализирање и критички однос према власти, иако би контрола власти треба-
ло да буде једна од главних функција медија. Мониторинг медија који су се нашли у жижи интересовања Бироа за друштвена истраживања сведочи да у првом реду служе промоцији онога што ради власт о чему сведочи податак да је председнику Србије, као њеном најистакнутијем представнику, посвећено више од деведесет одсто позитивног времена. Истраживање потврђује како су грађани свесни да улога медија није да се баве промоцијом власти, али су средство за то постали захваљујући неефикасном систему регулације. Добра потврда огледа се у осврту на листу кабловских оператера на којој високо место, са више од половине корисника, заузима МТС. Ма-
21
5.3.2023.
МАГАЗИН 588
22
ње од четвртине укупног броја су корисници услуга СББ, дванаест одсто неког другог док шест процената испитаника ни не зна. Према одговорима испитаника може се закључити да је главни извор информација РТС, дупло мање Прва телевизија, па Пинк, Хепи, Б92, Н1 и Нова С. - Укрстили смо два питања, једно су главни извори инфомисања у политици а друго за кога би гласали на изборима. Странке су подељене у оне које су власт, грађанска опозиција, национална опозиција и остали, а види се неколико тенденција. Прва је да власт гро гласова добија од оних који се ин-
формишу од телевизија са националном покривеношћу. Значајан део колача у гласовима добија национална опозиција, мислим на Двери, Заветнике, Нову ДСС и оно што је у парламенту десница. Грађанска опозиција и неопредељени јако мало гласова добијају од оних који се информишу са телевизија са националном покривеношћу, највише од бирача који се информишу преко Н1 и Нове С, а значајан део њихових гласова добија и национална опозиција. Теза да смо конфедерација два медијска простора добија емпиријску потврду зато што имате власт која добија гласове од телевизи-
ја са националним покривањем и грађанску опозицију која највећи број гласова добија од телевизија у власништву две кабловске телевизије, а индикативно је да неопредељених највише има на Н1 и Новој С, каже Гавриловић. Увек интересантно питање како би избори изгледали кад би били посматрани према утицају кабловских оператера налази одговор у ставу да би бирачи усмерени на програме емитоване посредством МТС значајно више гласали за власт, а корисници СББ за опозицију, што потврђује став о постојању две реалности. Уверење о неоп-
ходности да се однос измени упућује на потребу реакције Регулаторног тела за електронске медије како би се избегло стварање информативно подељеног друштва које може створити додатне проблеме у свакодневном животу. Због жеље да се провери генерални став гарађана Србије према рату, пре питања о рату у Украјини, за потербе истраживања је конструисана скала милитаризма подељена у две групе ставова, дефанзивне и офанзивне. Налази показују спремност групе грађана који оправдавају рат учешће у рату ако је изазван споља, што је сврстано под
одбрамбени милитаризам. Код више од трећине испитаника присутан је став о оправданости рата уколико ће се на тај начин исправити историјске неправде према народу и држави и ако је то начин да се народ уједини у једну државу. - То смо хтели да укрстимо са одговором према рату у Украјини, па смо укрстили изворе информисања и ставове који јасно показују да је милитаризам најприсутнији код публике Хепија, Пинка, Б92 и РТС, а све што је преко педесет посто је нешто за шта можемо рећи да имамо ратоборну публику. Имамо значајан део медијских
садржаја који промотивно говоре о Русији, и ономе што она ради у Украјини, који се емитује преко Хепи телевизије па због тога вероватно долази до дизања рејтинга и опстанка емисије Актуелности. Код штампаних медија на првом месту је Српски телеграф, па Информер и Курир, а кад је у питању НИН и Време тај индекс је значајно мањи. По налазима до којих смо дошли у истраживању седамдесет један посто грађана се противи санкцијама Русији, а они који подржавају оправданост, било да су везани за офанзивни или одбрамбени милитаризам, у већинској
23
МАГАЗИН 588
5.3.2023.
мери га оправдавају. То значи да и они који оправдавају рат, уколико је одбрамбен, подржавају агресију Русије на Украјину, што говори да став о агресији није последица само генерално рата него и неких других ствари. Кад је у питању медијски диверзитет види се да публика Хепија, Б92 пре свега, затим Пинк и донекле Нова С, оправдава рат док публика Н1 и донекле Нова С не оправдава, каже Гавриловић. Настојање да се провери перцепција грађана о кривцима за рат указује да су међу главним сви осим Русије, међу најистакнутијим НАТО, Сједињене Америчке Државе, Украјина и Европска унија. Највећи број испитаника сматра како би Србија требало да задржи неутралан став према ситуацији у Украјини, а интересантним се чине и ставови о кршењу међународног права па се, по процентима који су из-
24
узетно ниски, поштовање пре свега везује за Европску унију, Русију и Кину. Кад је у питању економска експлоатација Србије међународни експлоататори се виде у Европској унији, Сједињеним Америчким Државама и Великој Британији, а најмање Кини и Русији док подршку актуелној власти највећи број испитаника види углавном из Русије, а опозицији из Сједињених Америчких Држава. Грађани Србије верују да успостављању владавине права у највише доприноси Русија, потом Европска унија па Сједињене Америчке Државе чије улагање у ову област препознаје само тек нешто више од шест одсто испитаника. - Економском напредовању Србије доприносе пре свега Русија и Европска унија, док у заштити интереса на међународном нивоу доминирају Кина и Русија подршком по питању Косова и
Републике Српске. Бавили смо се и емоционалним односима. Кад је у питању Европска унија грађани Србије су пре свега показали равнодушност и поштоавање, а према Сједињеним Америчким Државама мржњу, страх и презир. Према Великој Британији су показали равнодушност, односно поштовање помешано са мржњом, а кад су у питању Русија и Кина поштовање, љубав, дивљење и равнодушност. Само нешто више од двадесет шест посто испитаника у нашем мини квизу је погодило у којој фази преговора са Европском унијом је Србија, док остали или не знају или су дали погрешне одговоре. Да је током децембра организован референдум у Србији за приступ Европској унији 39,7 посто грађана би гласао за, скоро исто толико против, а 21,2 је неодлучно, каже Гавриловић.
Резултати мониторинга медија из 2020. године сведоче да је од укупног посматраног времена мање од десет одсто посвећено актерима као што су Сједињене Америчке Државе, Кина, Русија и Европска унија, која је доминантно неутрално представљена углавном изношењем само чињеница без посебне анализе. Сједињене Америчке Државе су биле неутрално негативно представљене, Русија доминантно позитивно а Кина позитивно, али у мањој мери. Истраживање стања две године касније сведочи о медијском несврставању и утиску о политици незамерања, па скоро годину дана од почетка рата у Украјини има медија који покушавају да буду неутрални, што се види као објашњење за позицију Србије која треба да заузме став спрам агресије. Више него резултати истраживања присутне је интересовала си-
туација у јавном сервису Србије, након бројних оптужби за неадекватно понашање и неоправдано трошење средстава пореских обвезника. У Бироу за друштвена истраживања сматрају да је РТС пример заробљеног медија, због поступања власти која није дозволила да се бави пословима који су јој поверени, па је делу запослених дозвољено да „радуцкају, неки и да краду, не буду санкционисани а за узврат власти испоруче пропаганду“. У таквим околностима, каже Гавриловић, нормално би било да тужилаштво провери све наводе упућене на адресу јавног сервиса, а Државна ревизорска институција, у складу са законом, обави ванредну контролу пословања. - Било би нормално да Агенција за спречавање корупције уђе у РТС и провери примену плана интегритета, да се
РЕМ бави оваквим РТС-ом, јер не остварује оно што пише у Уставу Србије који гарантује право на благовремено, истинито и тачно информисање. Овако сведочи о урушавању јавног сервиса, да се од јавног сервиса направи средство пропаганде и промоције власти. Очигледно су одговорни Управни одбор, директор и РЕМ који бира чланове Управног одбора, а то је клика која омогућава да се Србија као држава зароби, каже Гавриловић уз подсећање како свако има право да се понаша незаконито али је обавеза државних органа да то санкционише, а док се та тема не разреши неће бити ни слободних медија, ни слободне јавности, ни демократских избора, ни владавине права. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
25
Ефекти примене вакцинације против ХПВ вируса
МАГАЗИН 588
5.3.2023.
ВИШЕ ОДГОВОРНОСТИ
26
- У Србији сваке године од карцинома повезаних са инфекцијом хуманим папилома вирусом оболи око две стотине мушкараца, а око осамдесет изгуби живот. - Вакцина спречава инфекцију одређеним типовима вируса и настанак рака грлића материце, а високо је ефикасна у заштити од добијања гениталних кондилома и других карцинома аногениталне регије. - Организована имунизација најефикаснији начин заштите становништва од инфекције. - Од јуна прошле године вакцина може да се добије у свим домовима здравља. - Деветовалентна вакцина која штити од девет типова вируса, међу њима и оних који најчешће изазивају малигна обољења. - Србија међу сто четрдесет земаља у којима овај програм живи. - У Рашком округу вакцинисано око четири стотине деце
ПРЕМА ЗДРАВЉУ ДЕЦЕ
27
5.3.2023.
МАГАЗИН 588
28
умани папилома вируси су група вируса са више различитих типова, који могу да проузрокују разна обољења, а како се инфекција јавља веома често већина мушкараца и жена током живота дође у контакт са бар једним. Вирус се лако преноси контактом преко коже или слузокоже заражене особе, па већина људи и не зна да га има у организму. Колико инфекција може да буде озбиљна најбоље сведочи податак да постоји у чак 99,7 % случајева рака грлића материце, а представља и најчешћи узрок појаве рака усне дупље и ждрела. Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, у Србији је током 2020. године од рака грлића материце оболело хиљаду осамдесет седам жена, од којих су четири стотине педесет три умрле. Здравствени радници упозоравају да у Србији сваке године од карцинома повезаних са инфекцијом хуманим папилома вирусом оболи око две стотине мушкараца, а око осамдесет изгуби живот, што указује на потребу озбиљ-
Х
нијег приступа решавању овог проблема. Најпоузданијим се оцењује вакцина која спречава инфекцију одређеним типовима вируса, у деведесет одсто случајева настанак рака грлића материце, а истраживања су показала и високу ефикасност у заштити од добијања гениталних кондилома и других карцинома аногениталне регије. Вакцина је први пут примењена 2006. године, а од тада је спроведено више од сто студија са више од милион учесника које су потврдиле њену безбедност и ефикасност. Широм света је дато више од пет стотина милиона доза вакцина којима је потврђено да је организована имунизација најефикаснији начин заштите становништва од инфекције. Вакцинација са две дозе вакцине, са размаком од шест месеци, препоручује се девојчицама и дечацима од навршених девет до навршених четрнаест година живота, а бесплатна је и од јуна прошле године и може да се добије у свим домовима здравља широм земље. Сем што се вакцинацијом ствара бољи имунитет у детињству,
који ће се супротставити инфекцији насталој касније током живота, вакцина помаже у превенцији инфекције која код мушкараца може довести до рака завршног дела дебелог црева, ждрела, пениса и гениталних кондилома. Значај вакцинације препознало је Удружење „Родитељ“ и, у сарадњи са Министарством здравља, Институтом за јавно здравље Србије и подршку Министарства просвете, започело активности на спровођењу кампање од значаја за будућа покољења. Кампања се спроводи под називом ХПВ вакцинација и превенција рака грлића материце и других обољења изазваних ХП вирусом - ХПВ НЕ, а покренута је са циљем обавештавања становника о важности информације да је вакцина доступна бесплатно. У оквиру кампање одржано је неколико конференција у градовима Србије, после Новог Сада, Шапца и Чачка и у Краљеву где се трибина на ову тему потврдила као идеална прилика директорима школа да чују све што је потребно да знају родитељи и деца како би могли да имају једнаке
услове као и у суседним државама. У Удружењу „Родитељ“ мотивом за покретање кампање оцењују значај репродуктивног здравља и жељу да буду посредник за пружање информација између родитеља и стручњака који се баве овом темом. О ефектима кампање сведочи податак о све већем броју заинтересованих за пријем вакцине што потврђује да прича о значају долази до родитеља и деце. Познато је да хумани папилом вирус има више од сто различитих типова од којих тринаест изазивају малигне болести. У таквим околностима значајном се оцењује деветовалентна вакцина која штити од девет типова вируса, међу њима и оних који најчешће изазивају малигна обољења, због чега је постала стандард у великом броју држава. Од почетка примене у Србији је примењено више од двадесет осам хиљада вакцина код око седамнаест и по хиљада деце оба пола, међу њима три и по хиљаде дечака који су заштићени од обољевања и преноса малигних бо-
лести органа гениталних регија. Почетком вакцинације Србија се сврстала међу сто четрдесет земаља света у којима овај програм живи. Највише вакцинисаних је у великим градовима као што су Београд, Нови Сад и Ниш, али и неким другим попут Панчева и Шапца, а у Рашком округу је, бар првом дозом, око четири стотине деце, из млађе старосне категорије сто педесет троје деце, а код старијих од петнаест година двеста троје. Процена да је обухват скроман упућује на потребу едукације родитеља уз подсећање да се обрате изабраном педијатру и потраже потребне информације. Вакцина је стављена на листу двадесет шест иновативних лекова, што на најбољи начин показује колики се значај придаје превенцији, поготово кад се зна у ком проценту овај вирус изазива рак грлића материце и друга малигна обољења. Са трибине је упућен апел родитељима да покажу више одговорности према здрављу своје деце, а стручној јавности да у директном контакту дају праве информације о вакци-
ни што се сматра посебно значајним у ситуацији кад се пласира велика количина лажних вести. Вакцинација која се већ петнаест година примењује у свим најразвијенијим земљама пропраћена је екстремно безбедном вакцином која даје локалне нежељене ефекте који су уобичајене за сваку другу у педијатријском узрасту. Интензивирањем здравствено промотивних активности кроз мрежу института и завода за јавно здравље од јуна прошле године је широм земље едуковано око хиљаду здравствених радника. Наредним изазовом оцењена је едукација родитеља, а значајним у ланцу ширења потребних информација и овом приликом означени су директори школа и просветни радници. Удружење „Родитељ“ је покренуло сајт hpvinfo.rs на коме родитељи, сем што имају прилику да прочитају све што је потребно о хуманом папилома вирусу, могу да постављају питања и добију одговоре од релевантних стручњака који се баве овом темом. Т. Радовановић
29
Међународни дан ретких болести
ЗА БОЉИ ЖИВ - Природни ток многих ретких болести и даље непознат, многе се касно дијагностикују или остају недијагностиковане, што додатно отежава идентификацију и евиденцију. - Ретке болести укључују групу од преко шест хиљада различитих обољења, стања и синдрома. - У свету три до пет одсто становника живи са дијагнозом неке болести која се сврстава у ред ретких. - За свега пет одсто ретких болести постоји регистрована терапија оследњег дана фебруара се, на иницијативу Европске асоцијације удружења оболелих од ретких болести, обележава Међународни дан ретких болести, ове године шеснаести пут. То је прилика да се још једном пружи подршка за триста милиона оболелих колико се процењује да их има у свету, а упознавања јавности са проблемима и изазовима са којима се срећу оболели и чланови њихових породица, повод је за интензивирање активности којима се указује да се, уз адекватну здравствену и социјалну подршку, може омогућити бољи квалитет живота особа са овим болестима. Да за то има основа потврђује податак да се оболели од ретких болести свакодневно сре-
МАГАЗИН 588
5.3.2023.
П
30
ћу са низом заједничких тешкоћа, међу њима недостатком информација о самој болести, као и коме и где да се обрате за медицинску, правну и психосоцијалну помоћ. У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ указују на чињеницу да је природни ток многих ретких болести и даље непознат, многе се касно дијагностикују или остају недијагностиковане, што додатно отежава њихову идентификацију и евиденцију. У таквим околностима отежавајаћом се оцењује околност да се ради о вишесистемским болестима за које је потребан мултидисциплинаран приступ у дијагностици, лечењу и нези пацијената. Ретке болести укључују групу од преко шест
хиљада различитих обољења, стања и синдрома којима је основна заједничка карактеристика ниска преваленција, па Европска комисија процењује да у свету од три до пет одсто становника живи са дијагнозом неке болести која се сврстава у ред ретких. Како за већину нису познате етиологија и патогенеза, до сада је развијен мали број лекова о чему сведочи податак Европске агенције за лекове да за свега пет одсто ретких болести постоји регистрована терапија, а како су лекови углавном веома скупи, и теже доступни, оболели приступају неком од алтернативних видова лечења у какве се сврставају симптоматска терапија, витамини, суплементи, лечење терапијама ван ин-
ОТ ОБОЛЕЛИХ дикационог подручја, физикална терапија, медицинско-техничка помагала, палијативно збрињавање и други. Међународном класификацијом болести обухваћено је мање од десет процената дијагноза ретких болести, па многе често остају „невидљиве“ у здравственом информационом систему, статистичким извештајима и другим изворима података. У таквим околностима значајним се оцењује податак да орфанет класификација даје јединствене шифре за више од шест хиљада ретких болести и на адекватан начин омогућава њихово праћење кроз здравствени систем. Србија је прихватила дефиницију Европске комисије, према којој се ретким сматрају болести које се јављају код мање од пет особа на десет хиљада становника. Здравствени радници подсећају да више од седамдесет одсто ретких болести, из хетерогене групе обољења коју карактерише прогресиван ток и често рани смртни исход, има генетско порекло. Остале су резултат инфекција, дејства алергена, имунолошких поремећаја или утицаја фактора животне средине, а посебно се истиче проце-
на да постоји око две стотине ретких облика малигних болести. Кроз информациони систем „Сервис јавног здравља“, Институт за јавно здравље Србије је од септембра 2021. омогућио унос података о пацијентима са ретким болестима који се, одмах по успостављању дијагнозе, региструју у референтним универзитетским центрима. Према Закону о здравственој заштити, послове референтних Центара за одређене врсте ретких болести обавља шест универзитетских здравствених установа на терцијарном нивоу здравствене заштите. До истека јануара ове године у бази података Регистра лица са дијагнозом ретких болести евидентирано је укупно 2.176 особа, а у току је континуирано прикупљање података о њима. Анализом података из установа са секундарног и терцијарног нивоа здравствене заштите, током 2021. године болнички је лечено више од шеснаест хиљада особа са дијагнозом неке од ретких болести. Подаци се односе на издвојене болести класификоване по дијагнозама и припадајућим групама обољења, које су најзаступљеније у болничком морбидитету у Србији. Резултати анализе по-
казују да су најзаступљеније болести нервног система, жлезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма, доброћудни и тумори непознате етиологије. Највећи удео хоспитализација, од скоро трећине, уочен је код болести нервног система, моторног неурона и мишићних дистрофија, потом болестима жлезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма. Међу овима најучесталија су стања где је смањена функција хипофизе, али и велики број синдрома и дијагноза са ниском преваленцом метаболичких болести. За нешто више од девет хиљада оболелих, током 2021. обезбеђена је терапија са Листе лекова, а у установама секундарног и терцијарног нивоа здравствене заштите и ван ње за скоро три стотине оболелих од болести међу којима су урођене болести метаболизма и ретки тумори лица. Лекови су обезбеђени и за оболеле од плућне артеријске хипертензије, хередитарног ангиоедема и спиналне мишићне атрофије, а лекови ван листе за оболела од Дравет синдрома, хередитарне амилоидне полинеуропатије типа ТТР и неуробластома. Т. Радовановић
31
32
МАГАЗИН 588 5.3.2023.
На репертоарау Биоскопа “Кварт”
Баш супер
Једанаестогодишња девојчица Хедвига, заљубљеник у игрице, открива да јој се живот окреће наглавачке кад је приморана да замени свога оца као суперхероја града и то много пре него што је очекивала. Изазови пред којима се нашла много су већи него што је могла и да претпостави а кад се, услед неспретних потеза, отац као будућег хероја одлучи за рођака Адирана Хедвига мора брзо да реагује! Анимирана породична авантура у 2Д формату, и трајању од седамдесет два минута, настала је по сценарију Камиле Кронгсвен и режији Сасмуса А. Сајверстена, а главне улоге тумаче Хеника Хусе, Тобиас Сентелман и Кари Симонсен. Филм се приказује до 8. марта, а пројакције почњу у 18 сати.
Не дај боже брак
Мишел и Ален су у вези а кад одлуче да позову своје родитеље, да се коначно сретну како би се упознали пре брака, испостави се да се већ добро познају, што доводи до различитих мишљења о браку. Романтична љубавна комедија у 2Д формату траје епет минута дуже од сат и по, а настала је према сценарију који је написао редитељ Мајкл Џејкобс. Водеће улоге тумаче Ема Робертс, Сузан Сарандон, Дајана Китон, Ричард Гир и Вилијем Х. Мејси, а филм се приказује до среде 8. марта у пројекцијама које почињу у 20 сати.
Крид 3
Након што је доминирао боксерским светом, Адонис Крид је напредовао у каријери и породичном животу. Када је пријатељ из детињства, и бивше боксерско чудо, Дамиан поново у јавности након што је одслужио дугу казну у затвору, нестрпљив је да докаже како заслужује свој ударац у рингу. Сукоб бивших пријатеља је више од туче, а да поравна рачун Адонис мора да стави на коцку своју будућност у борби против борца који нема шта да изгуби. Акциона драма у 2Д формату траје четири минута краће од два сата, а Мајкл Б. Џордан је режирао према сцеарију који су написали Кинан Куглер, Зек Бејлин и Рајан Куглер. Главне улоге тумаче Теса Томпсон, Џонатан Мејџорс, Мајкл Б. Џордан , Флориан Мунтеану и Вод Херис, а филм је на репертоару до среде 8. марта у пројекцијама које почињу два сата пре поноћи.
33
МАГАЗИН 588
5.3.2023.
Умес вид
34
После сваке изборне побед вреба, ко ће кога да „поједе
Добрица Кобрица
ЧАКАНОВИЋ
то конкуренције способности, дљива је – беда послушности!
де; е”!
Да Србију сместе, где никад није била; стално јој треба „подсецати крила”!
Од „доброте,, владања, мрачи ми се ум; не могу поднети, „демократски зулум”!
35
МАГАЗИН 588
5.3.2023.
www.minjina-kuhinjica.com
36
Из Мињине кухињице
ПОГАЧА РУЖА Савршена погача ружа, кад је једном будете направили, правићете је сваке недеље. Потребно: 7 г сувог квасца 2 кашичице шећера 250 мл топлог млека 2 јајета 100 мл уља 1 кашика алкохолног сирћета 1 и по кашичица соли 650 г брашна, меко Т-400 100 г путера или маргарина сусам У суд сипајте квасац, шећер и топло млеко. Промешајте па додајте два беланцета, жуманце, уље, сирће, со и бра-
шном замесите тесто. Ставите у науљену посуду и оставите на топлом месту 30 минута. Надошло тесто изручите на науљену радну масу. Развуците у форму багет хлеба, што дуже можете. Исеците га на три траје како је приказано у видеу, па направите плетеницу. На 10 цм ставите по парче путера,а онда уролајте као пужа. Пребаците у плех или калуп величине 22 цм и оставите да нараста док се рерна загрева. Преосталом жуманцету додајте мало уља па њиме премажите погачу. Поспите сусамом и пеците на 210 °Ц око 25-30 минута или зависно од ваше рерне.
37
38
МАГАЗИН 588 5.3.2023.
39
МАГАЗИН 588
5.3.2023.
Слога - ЖКК Краљево 60:86
40
41
МАГАЗИН 588
5.3.2023.
Младост - Слога 87:89
42
43
ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 5. И 11. МАРТА
МАГАЗИН 588
5.3.2023.
5. март
44
1496 — Енглески краљ Хенри VII примио у службу италијанске поморце Ђованија и Себастијана Кабота како би за енглеску круну открили нове земље. Њих двојица 1497. стигла до Северне Америке. 1684 — Аустрија, Пољска и Венеција у Линцу формирале Свету лигу против Турске. 1770 — Британске трупе у Бостону, центру отпора против британске колонијалне власти, убиле пет демонстраната, тај догађај, “Бостонски масакр”, убрзао избијање Америчког рата за независност. 1832 — У Београду почела да ради прва штампарија у Србији, прва штампан књига била “Сабор истине и науке” Јована Стејића. Штампарија купљена у Русији и допремљена у Београд у мају 1831. 1856 — Лондонско позориште “Ковент гарден” уништено у пожару. 1916 — Шпански прекоокеански путнички брод “Принц од Асторије” потонуо за неколико минута пошто је ударио у стену близу обале Бразила. Од 588 путника и чланова посаде 455 изгубило живот. 1933 — Националсоцијалистичка немачка радничка партија Адолфа Хитлера освојила већину у немачком Рајхстагу. 1936 — Полетео је први прототип чувеног британског ловачког авиона Спитфајер. 1945 — Америчке трупе у Другом светском рату ушле у Келн. 1966 — Сви путници и чланови посаде, њих 124, погинули када је британски путнички авион ударио у јапанску планину Фуџи.
1970 — Ступио на снагу уговор о неширењу нуклеарног оружја који је потписало 45 земаља. 1975 — Кувајт национализовао нафтну индустрију, укључујући имовину британских нафтних компанија. 1983 — На изборима у Аустралији лабуристи Боба Хоука победили либерале Малкома Фрејзера. 1993 — Минут после полетања са скопског аеродрома срушио се македонски путнички авион “Фокер 100”. Погинуло 77 од 97 путника и чланова посаде. 1998 — У нападу тамилских побуњеника, који су у главном граду Шри Ланке, Коломбу, активирали експлозив у једном аутобусу, погинуло 37, повређено око 250 људи. 1998 — У нападу српске полиције на кућу Адема Јашарија у селу Доње Преказе погинуло је око 60 особа. 1999 — Одлуком Међународног арбитражног трибунала, град Брчко добио је статус дистрикта под суверенитетом Босне и Херцеговине, што је изазвало оштре протесте у Републици Српској, српском ентитету у БиХ. 2001 — Председници Југославије и Републике Српске Војислав Коштуница и Мирко Шаровић у Бањалуци потписали Споразум о успостављању специјалних и паралелних веза Југославије и РС. 2003 — Представнички дом Конгреса САД усвојио је Закон о нормализацији трговинских односа САД са Србијом и Црном Гором. 2006 — Бивши председник РС Крајине Милан Бабић починио самоубиство у притворској јединици Хашког трибунала.
6. март 1480 — У Толеду потписан споразум којим је Шпанија признала португалско освајање Марока, а Португал се одрекао претензија према Канарским острвима. 1629 — Цар Светог римског царства Фердинанд II Хабзбуршки, издао Едикт о реституцији којим је протестантским кнезовима наложено да врате католичкој цркви све поседе заплењене од 1552. Фердинанд III опозвао је тај едикт Вестфалским мировним уговором 1648.
1836 — Мексиканци, под командом генерала Антонија Лопеза де Санта Ане, су заузели тврђаву Аламо у Тексасу. 1882 — Кнез Милан Обреновић прогласио Србију краљевином, а себе краљем. 1912 — Италијанска војска је прва употребила ваздухоплове у борби, пошто су два цепелина бомбардовала турске војнике улогорене у Јанзуру. 1914 — У Новом Саду основан Фудбалски клуб Војводина. 1941 — Дворски савет Краљевине Југославије, у Другом светском рату донео одлуку да Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије. 1944 — Полетевши из ваздухопловних база у Уједињеном Краљевству, 658 америчких бомбардера започели су у Другом светском рату даноноћно бомбардовање Берлина. 1946 — Француска признала Ви-
јетнам као независну државу у оквиру Индокинеске федерације. 1949 — Радио Београд први пут емитовао хумористичку емисију „Весело вече“, која је одмах постала једна од најпопуларнијих радио емисија. 1953 — Георгиј Маљенков је после смрти Јосифа Стаљина постао совјетски премијер и први секретар Комунистичке партије. 1957 — Бивше британске колоније Златна Обала и Тоголанд уједињене су у државу под називом Гана, која је стекла независност у оквиру Комонвелта, чиме је почео талас деколонизације у Африци. 1980 — Француска књижевница белгијског порекла Маргерит Јурсенар постала прва жена члан Француске академије. 1992 — „Микеланђело“, један од најопаснијих рачунарских вируса, напао је хиљаде рачунара широм света. 1993 — Припадници анголског побуњеничког покрета УНИТА заузели су Хуамбо, други по величини град у Анголи, након двомесечних борби с владиним снагама. 1998 — У сукобима са српским снагама безбедности на Косову је убијен Адем Јашари, један од главних вођа илегалне Ослободилачке војске Косова. 1999 — На северу Камбоџе, уз границу с Тајландом, ухапшен Та Мок, последњи од вођа маоистичког герилског покрета Црвени Кмери, током чијег је режима у другој половини седамдесетих убијено или умрло од глади и болести око милион и по људи. 2001 — Током ходочашћа у Меку, у јурњави верника су погинула 34 муслиманска ходочасника. 2002 — Власти у Индији успоставиле контролу над западном индијском државом Гуџарат, након једнонедељних сукоба Индуса и Муслимана у коме је погинуло 803 особе, укључујући и 58 Индуса који су живи изгорели у возу којег је запалила једна муслиманска банда, што је и био узрок сукоба. 2003 — У удесу алжирског путничког авиона „Ер Алжир“ одмах по
полетању са аеродрома Таманрасет (Алжир), погинуле су 102 особе. 2006 — Бивши председник РС Крајине Милан Бабић починио самоубиство у притворској јединици Хашког трибунала. Владика врањски Пахомије ослобођен оптужбе за противприродни блуд над малолетним дечацима. На 78. додели Оскара награду Најбољи филм добио филм Фатална несрећа (Crash).
7. март 321 — Цар Константин Велики је прогласио да ће недеља, дан посвећен богу Сунца Солу Инвиктусу, бити дан одмора за Римљане. 1573 — Потписивањем мира у Цариграду завршен Кипарски рат Османског царства и Млетачке републике, у којем су Турци преузели Кипар од Млетака. 1793 — Француска револуционарна скупштина објавила рат Шпанији. 1814 — Француска војска под командом Наполеона Бонапарте је поразила удружену пруско-руску војску у бици код Краона. 1876 — Први разговор телефоном обавили су изумитељ телефона Александер Грејам Бел и његов сарадник Томас Вотсон. 1914 — Принц Вилхелм од Вида је стигао у Албанију и започео своју владавину. 1936 — Уласком војске у демилитаризовану Рајнску област Немачка је демонстративно прекршила споразуме из Локарна и Версајски мир закључене после Првог светског рата. 1945 — Трупе САД су током битке за Ремаген у Другом светском рату заузеле стратешки важан Лудендорфов мост преко Рајне, што им је омогућило да успоставе и прошире мостобран на тлу Немачке. Потиснувши јапанске снаге у Другом светском рату, британска 14. армија ушла у Мандалеј, други по величини град у Бурми. 1945 — После оставке краљевске владе Јосип Броз Тито формирао нову
45
5.3.2023.
МАГАЗИН 588
46
југословенску владу у коју су ушли и шеф Демократске странке Милан Грол, као први потпредседник, и Иван Шубашић, као министар иностраних послова. 1951 — Један верски фанатик убио премијера Ирана Алија Размару у џамији у Техерану. 1965 — Државна и локална полиција у Селми су претукле групу од око 600 активиста за грађанска права током марша на Монтгомери. 1983 — У експлозији гаса у руднику угља близу турског града Ерели погинуло 96 рудара. 1989 — Иран прекинуо дипломатске односе с Уједињеним Краљевством због објављивања књиге британског писца индијског порекла Салмана Руждија „Сатански стихови“, у којој је ислам, према оцени иранских верских вођа, извргнут порузи. 1998 — Италијански војни суд прогласио кривим бившег немачког СС- капетана Ериха Прибкеа за масакр у Адреатинским пећинама у близини Рима у Другом светском рату и осудио га на доживотну робију. 2002 — Аријел Шарон постао премијер Израела. На референдуму у Ирској гласачи се изјаснили против измене строгих закона о забрани абортуса. 2003 — За председника Државне Заједнице Србија и Црна Гора изабран потпредседник Демократске партије социјалиста Црне Горе Светозар Маровић. 2022 — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабораторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабораторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе.
8. март 1507 — Португалски морепловац Педро Алварес Кабрал кренуо из Лисабона на пут у Португалски. Променивши дотад познату руту, удаљио се од афричке обале у правцу запада, према
Јужној Америци и тако открио данашњи Бразил, прогласивши га португалском колонијом. Исте године бразилску обалу открио Шпанац Висенте Пинсон. 1702 — Енглеска краљица Ана I крунисана је за краљицу Енглеске, Шкотске и Ирске. 1846 — У Београду отворена прва читаоница у Србији, названа Српско читалиште, касније Читалиште београдско. 1857 — Жене запослене у текстилној индустрији Њујорка демонстрирале због нељудских услова рада. 1908 — У Њујорку 15.000 жена марширало кроз град тражећи краће радно време, бољу плату и услове за рад. 1917 — Немирима и штрајковима у Петрограду почела Фебруарска револуција у Русији. 1921 — Француске трупе ушле у Диселдорф и друге градове у Руру пошто Немачка није исплатила ратну штету, што је била обавезна према Версајском мировном уговору, потписаном после Првог светског рата. 1922 — У Загребу обешен Алија Алијагић, који је 1921. у Делницама извршио атентат на министра унутрашњих послова Југославије Милорада Драшковића, творца Обзнане, Владине уредбе којом је забрањен рад Комунистичке партије Југославије. 1942 — Јапанске трупе у Другом светском рату заузеле главни град Бурме Рангун, дан пошто су град напустили Британци. 1949 — Председник Француске Венсан Ориол и бивши цар Бао Дај су потписали Јелисејске одредбе, чиме је Вијетнаму дата независност од Француске и створена је Држава Вијетнам као противтежа Демократској Републици Вијетнам предвођеној Вијетмином. 1950 — Совјетски маршал Климент Ворошилов објавио да је СССР у септембру 1949. испробао атомску бомбу, у време када се сматрало да су САД једина држава која поседује нуклеарно наоружање. 1963 — Баас партија је дошла на власт у Сирији након државног удара
који су извели официри сиријске војске. 1965 — У Јужни Вијетнам се искрцало 3.500 америчких маринаца, чиме је почело масовно укључење копнених трупа САД у Вијетнамски рат. Почетком 1968. број америчких трупа у Јужном Вијетнаму попео се на 525.000. 1971 — У Медисон сквер гардену Џо Фрејзер је савладао Мохамеда Алија у борби која ће бити названа борба века. 1973 — У експлозији аутомобилабомбе, коју су подметнули припадници ИРА-е испред зграде главног лондонског суда и седишта Скотланд јарда у Лондону, погинула једна особа, рањено 238. 1993 — Уз посредовање Међународног комитета Црвеног крста из логора у Босни и Херцеговини пуштено 5.540 заробљеника заточених током босанског рата. Према сазнањима те организације, остало заточено 3.100
заробљеника у српским, хрватским и муслиманским логорима. 1994 — Више од 100 интелектуалаца из целог света потписало Апел свим европским владама и Уједињеним нацијама захтевајући да спрече масакре у Босни и територији СФРЈ и да Југославија преда тешко наоружање УН. Затражено да, ако власти Југославије то одбију, њено наоружање буде уништено бомбардовањем из ваздуха, максимално штедећи људске животе. 1999 — Војска Шри Ланке, у брзој операцији, заузела више од 500 km² територије на северу земље, која је била под контролом сепаратистичке герилске групе Тамилски тигрови. У сукобима сепаратиста и Владиних снага од 1983. погинуло око 57.000 људи. 2001 — НАТО одобрио улазак југословенских војно-полицијских снага у први сектор Копнене зоне безбедности на административној граници Србије и Косова. Копнена тона
безбедности успостављена на основу Кумановског споразума, који су у јуну 1999. потписали НАТО и Војска Југославије по завршетку ваздушних удара НАТО на Југославију. Југословенске снаге ушле у први сектор 14. марта. Међународни суд за ратне злочине у Хагу формирао посебан тим за истрагу злочина Ослободилачке војске Косова. Прве оптужнице против Албанаца са Косова подигнуте у фебруару 2003. 2004 — Трибунал у Хагу отпечатио оптужнице против хрватских генерала Младена Маркача и Ивана Чермака, које их терете за злочине над српским цивилима у Книнској крајини током војне акције „Олуја“, у августу 1995. и измењену оптужницу против хашког оптуженика генерала Анте Готовине. Три дана касније Маркач и Чермак се предали суду. 2014 — Боинг 777 компаније Малејша ерлајнс са 239 особа је нестао изнад Тајландског залива. 2021 — Догодила се експлозија у војној касарни у Екваторијалној Гвинеји, где је најмање 31 особа погинула, а повређено је приближно 600 људи.
9. март 1074 — Борећи се против кршења целибата, папа Гргур III наредио екскомуникацију свих ожењених римокатоличких свештеника. 1230 — Битка код Клокотнице: Бугарски цар Јован Асен II наноси тежак пораз солунском цару Теодору Анђелу. Бугарска постаје водећа сила на Балкану, а у Србији 1234. епирског зета Стефана Радослава смењује бугарски зет Стефан Владислав. 1495 — Током опсаде Напуља, у војсци француског краља Шарла VIII појавила се епидемија сифилиса која се брзо проширила по целој Европи. Сматра се да су, дотад непознату болест, донели Колумбови морепловци с Новог континента. 1796 — Наполеон Бонапарта је оженио Жозефину де Боарне, удовицу бившег француског официра који је гиљотиниран за време Француске револуције.
1831 — Краљ Луј-Филип I основа Француску Легију странаца са седиштем у Алжиру. 1862 — Током Америчког грађанског рата догодио се први сукоб оклопних бродова између Монитора, брода армије Уније и брода Конфедералне војске Меримак. У четворочасовној бици ниједан брод није оштећен. 1905 — Сима Лозанић постаје први ректор Београдског универзитета. 1908 — Побуњени играчи АЦ МИЛАН оснивају Фудбалски клуб ИНТЕРНАЦИОНАЛЕ 1908 ФЦ. 1924 — Италија анектирала Ријеку, која је од потписивања југословенско-италијанског уговора у Рапалу, новембра 1920. имала статус независног града. 1942 — Јапанске инвазионе снаге су у Другом светском рату окончале заузимање индонежанског острва Јава, тада под холандском колонијалном влашћу. 1945 — Оружане снаге САД су касно увече отпочеле неселективно бомбардовање Токија запаљивим бомбама у коме је током ноћи побијено око 100.000 цивила[1] 1989 — Власти у Варшави и званично оптужиле совјетске службе безбедности за ликвидацију више од 4.200 пољских официра у Катинској шуми у пролеће 1940. 1991 — У Београду су избиле демонстрације против режима Слободана Милошевића који је организовао Српски покрет обнове. 1994 — Терористи Ирске републиканске армије извели први у серији минобацачких напада на лондонски аеродром Хитроу. 1999 — Ирански председник Мохамад Хатами допутовао је у Италију, што је била прва посета шефа иранске државе једној западној земљи од исламске револуције 1979. 2001 — У нападима албанских сепаратиста на село Лучане на југу Србије, погинуо један припадник српских снага безбедности, а двојица су рањена. 2002 — Поново отворен тунел Мон Блан у Алпима, након великог пожара у њему 1999. када је погинуло 39
47
особа. 2002 — У самоубилачкој експлозији у препуном кафићу Момент у Јерусалиму, у близини резиденције израелског премијера Аријела Шарона, погинуло је 13 а повређено више од 50 особа. 2022 — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске.
МАГАЗИН 588
5.3.2023.
10. март
48
241. п. н. е. — Римска република је поразила Картагину у пресудној поморској бици код Егатских острва. 1528 — У Бечу као јеретик на ломачи спаљен Балтазар Хубмајер, један од вођа аустријских баптиста. 1629 — Енглески краљ Чарлс I распушта парламент чиме почиње једанаестогодишњи период током кога се енглески парламент није састајао (Тринаестогодишња тиранија). 1813 — Први пут је додељено немачко војно одликовање Гвоздени крст. 1834 — У околини Дервенте избила је Поп-Јовичина буна против турске власти. 1876 — Александер Грејам Бел је остварио први двосмерни телефонски позив. 1915 — У Чикагу одржан Први југословенски народни сабор, с представницима 486 разних исељеничких организација из САД и Канаде, као прва велика јавна манифестација у свету у корист идеје о ослобађању и уједињењу јужнословенских народа у једну државу. 1922 — Британске власти ухапсиле Махатму Гандија и оптужиле га за побуну. 1948 — Шеф дипломатије Чехословачке Јан Гариг Масарик, син првог
председника Чехословачке Томаша Масарика, извршио самоубиство искочивши кроз прозор зграде Министарства у Прагу. 1952 — Суочен са могућим изборним поразом, бивши председник Кубе Фулгенсио Батиста је извршио државни удар и преузео власт. 1959 — У Ласи, главном граду Тибета, избила побуна против кинеске власти. После вишедневних уличних борби Кинези угушили побуну, далај лама избегао у Индију. 1968 — У фериботу који се преврнуо у луци града Велингтон на Новом Зеланду погинуло најмање 200 људи. 1969 — Џејмс Ерл Реј, оптужен за убиство црначког лидера Мартина Лутера Кинга 4. априла 1968, осуђен на 99 година затвора. 1974 — Јапански поручник Хиро Онаде предао се, после 29 година скривања у џунгли, филипинским властима, објаснивши да није добио наређење о повлачењу и престанку рата САД и Јапана. 1975 — Снаге Северног Вијетнама су напале град Буон Ма Туот, чиме је започела офанзива која је довела до пада Јужног Вијетнама. 1978 — Полетео први прототип авиона Мираж 2000. 1990 — Суд у Ираку осудио на смрт британског новинара Фарзада Базофта због шпијунаже. Упркос таласу протеста у иностранству и апела ирачким властима да му поштеде живот, погубљен 15. марта. 1991 — У Београду почеле студентске демонстрације познате и као „Плишана револуција“. 1993 — Сухарто шести пут изабран за председника Индонезије. 1995 — У експлозији испред џамије у пакистанском граду Карачију и пуцњави једног терористе на људе који су потрчали да помогну повређенима, погинуло 12 људи, укључујући петоро деце, а 26 повређено. 1997 — Ватикан успоставио дипломатске односе с Либијом.
2000 — Асоцијација независних електронских медија протестовала код власти Србије због затварања независних радио и телевизијских станица у Србији, оцењујући да та акција власти поприма алармантне размере. 2001 — САД условиле економску помоћ Југославији сарадњом с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, захтевајући изручење оптужених за ратне злочине, пре свега бившег председника Слободана Милошевића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића до 31. марта. После хапшења Слободана Милошевића 1. априла исте године САД одобриле помоћ Југославији од 50 милиона долара. 2002 — У одмазди за погибију 11 Израелаца у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста у Јерусалиму, израелски хеликоптери разорили седиште палестинског вође Јасера Арафата у Гази. 2006 — Агим Чеку је нови преми-
јер Косова и Метохије. У близини Подгорице заустављен шлепер са 1000 калашњикова На Беовизији 2006. победили Фламингоси и Луис.
11. март 1851 — У Венецији је први пут је изведена Вердијева опера Риголето . 1913 — Велика Британија и Немачка постигле споразум о границама афричких колонија Нигерије и Камеруна. 1917 — Британски војници под командом Стенлија Мода су заузели Багдад. 1920 — Емир Фејсал проглашен за краља независне Сирије. 1938 — Артур Зајс-Инкварт постао канцелар Аустрије уместо Курта фон Шушнига. Наредног дана Хитлерове трупе ушле у Аустрију. 1941 — Конгрес САД је изгласао
Закон о зајму и најму, којим је Уједињено Краљевство добила неопходну војну помоћ у Другом светском рату, седам милијарди долара. 1943 — У Македонији су бугарски фашисти ухапсили све Јевреје из Штипа, Битоља и Скопља и пребацили их у сабирни логор у Скопљу. Одатле је 7215 лица, после неколико дана депортовано у логор уништења Треблинку. 1945 — Јапанци су успоставили марионетско Вијетнамско царство на челу са царем Бао Дајем. 1973 — Хектор Кампора победио на првим председничким изборима у Аргентини од 1965. 1975 — У Лисабону угушена побуна падобранских јединица против левичарске војне владе, а бивши председник, генерал Антонио Рибеиро де Спинола, с групом официра побегао у Шпанију. 1976 — Завршен Дофарски рат, најдуготрајнији војни сукоб на полуострву. 1981 — Под паролом „Косово република“ у Приштини избиле студентске демонстрације косметских Албанаца, које су у наредним недељама захватиле цео Космет. 1985 — Михаил Горбачов изабран за генералног секретара Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза. На тој функцији наследио преминулог Константина Черњенка. Египћани, браћа Ал Фајед, постали већински власници чувене лондонске робне куће “Хародс“. 1990 — Парламент Литваније прогласио независност те земље од Совјетског Савеза. То је била прва совјетска република која се издвојила из Совјетског Савеза. Чилеански диктатор, генерал Аугусто Пиноче, после више од 16 година препустио председнички положај Патрисију Елвину, али задржао команду над оружаним снагама. 1991 — Југословенска тенисерка Моника Селеш први пут се пење на пр-
во место на WTA листи најбољих тенисерки света. 1998 — И поред снажних протеста студената, који су тражили политичке и привредне реформе, генерал Сухарто почео свој седми мандат председника Индонезије. 1999 — Пошто је један београдски суд осудио три новинара листа “Дневни телеграф” на по пет месеци затвора, међународна организација за заштиту људских права “Хјуман рајтс воч” оценила да су напади југословенских власти на слободу медија попримили алармантне размере. 2000 — У експлозији метана у руднику угља “Баракови” у Украјини погинуо 81 радник угљенокопа. Академик и адвокат Рикардо Лагос инаугурисан за председника Чилеа, као други социјалиста на челу те државе, после Салвадора Аљендеа, убијеног у државном удару 1973. 2002 — У нападу израелских тенкова на избеглички логор у Гази погинуло најмање 17 Палестинаца. 2003 — Канадски судија Филип Кирш изабран за председника првог сталног Међународног кривичног суда у Хагу, који ће бити надлежан за злочине почињене било где у свету. Врховни суд Јапана одбио захтев 42 Кинеза за обештећење за време које су провели на присилном раду у Јапану, током Другог светског рата, уз образложење да је то било давно. 2004 — У терористичким нападима на три железничке станице у Мадриду 192 људи погинуло, а више од 1.400 повређено. Трибунал у Хагу осудио босанског Србина Ранка Чешића на 18 година затвора због ратних злочина над муслиманским заробљеницима у граду Брчко, у пролеће 1992. 2006 — У Схевенингену, у својој 64. години, преминуо бивши председник Југославије Слободан Милошевић. 2011 — Снажан земљотрес, јачине око 9 рихтера, је погодио север Јапана и изазвао цунами.
49
Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs