Kraljevski MagazIN

У овом броју

Чврст ослонац члановима

Брже до нових лекова

Пут ка превазилажењу неједнакости

Празник свих земаља

Ревија најлепших

Камен темељац Музеју музике

На репертоару Биоскопа “Кварт”

Наличја српског лица

Из Мињине кухињице

На корак од злата

Почаст куглашком великану

Градска организације војних пензионера Краљево ЧВРСТ ОСЛОНА

ЧЛАНОВИМА

-Годишњи извештај о раду организације корисника војних пензија

сведочи да су планирани задаци извршени квалитетно и у складу са

плановима усвојеним на претходној скупштини. - Главне теме

остваривање права и решавање проблема у области пензијског,

инвалидског и здравственог осигурања, стамбеног обезбеђења

и пружања социјално-хуманитарне помоћи у складу са уставом

и законима. - Покренута иницијатива за формирање стручних тимова

са задатком да,након увида у ситуацију на терену,конзилијарна

мишљења на време достављају пацијентима Фото: М. Радовановић

ао добровољна,невладина,недобитна,интересна, социјално-хуманитарна,патриотска и нестраначка организација Удружење војних пензионера Србије је основано ради остваривања и унапређења статусних прва и интереса корисника војних пензија. Формирана је 1993. године а организација у Краљеву,која је недавно обележила двадесет девету годишњицу постојања,само неколико месеци касније већ наредне.Акценат је од почетка стављен на помоћ при остваривању права и решавање проблема у области пензијског, инвалидског и здравственог осигурања, стамбеног обезбеђења и пружања социјално-хуманитарне помоћи у складу са уставом и законима Србије. Исправност таквог опредељења потврђена је кроз решавање веома значајних статусних права и животних потреба војних пензионера.

Градска организација удружења војних пензионера Краљево окупља кори-

снике војних пензија са територије Рашког округа, из градова Краљево и Нови Пазар и општина Врњачка Бања, Рашка и Тутин, а недавно одржана годишња скупштина била прилика за осврт на једногодишње активности и сумирање резултата остварених у том периоду.

Извештај који јеподнео председник Радоје Томашевић сведочи о активностима у једанаест целина међу којима се најзначајнијим оцењује шест седница Градског одбора на којима су разматрана најважнија питања од значаја за чланове у остваривању њихових права. Присуство седницама Главног одбора Удружења војних пензионера Србије било је прилика за указивање на осипање чланова као једна од значајних проблема локалне организације, уз предлоге како да се он превазиђе.Најважнијим у претходном периоду оцењене су активностиусмерене на остваривање права из области стамбе-

ног обезбеђења, здравствене заштите и пружања хуманитарне помоћи најугроженијим члановима.

Извештај сведочи о настојањима да се, у разговорима са командантом Друге бригаде Копнене војске, обезбеде адекватни услови за рад удружења. Таквим су оцењене активности усмерене ка коришћењу канцеларије, фискултурне сале, велике сале, као и канцеларије за рад месног одбора у Рашки. Разговори са градоначелником Краљева и представницима појединих служби Градске управе усмерени су на остваривање права на бесплани превоз у градском и приградском саобраћају, изградњу надстрешнице на аутобуској станици у Матарушкој Бањи, али и неке од локалних манифестација и уређење спомен обележја погинулим пилотима и радницима Фабрике вагона током Другог светског рата. Сарадња са удружењем цивилних пензионера огледа се настојању за заједничко уче-

шће на Олимпијади трећег доба,али и другим активностима.

Једна од зачајних активности између две скупштине била је праћење промена и тумачење прописа из области пензијског и инвлаидског осигурања војних пензионера. О сарадњи удружења са Главним одбором закључује се на основу редовног достављања упутстава за примену прописа из области стамбеног обезбеђења, здравственог збрињавања и пружања хуманитарне помоћи угроженим члановима Удружења војних пензионера.

Ажурирање података о заинтересованим за решавање стамбених проблема сведочи о најтежем положају значајног броја оних који нису решили стамбено питање,а због година старости нису у ситуацији да средства за куповину обезбеде кредитом.

Анализа квалитетне здравствене заштите је и током претходног једногодишњег периода била једна од

најзначајнијих

активности Градског одбора па је, на седници Главног одбора, покренута иницијатива за формирање стручних тимова са задатком да,након увида у ситуацију на терену,конзилијарна мишљења на време достављају пацијентима. Велики број војних пензионерана здравственом обезбеђењу повод је да се Команди Друге бригаде упути предлог за пријем једног лекара у Гарнизоној амбуланти, а посебан нагласак стављен је на податак да је обилазак старих и теже оболелих вршен у складу са раније усвојеним планом. Значајним за кориснике војних пензија оцењено је информисање о дешавањима у локалној средини, земљи и свету путем средстава информисања, телефоном и у канцеларији удружења, а о рату у Украјини и утицају на Србију у оквиру предавања које је одржао генерал Лука Кастратовић. Посебан акценат стављен је на предавање под називом Краљево у Великом рату које је одржао

артиљеријски мајор Раде Вукосављевић.

Представници корисника војних пензија присуствовали су свим значајнијим манифестацијама у локалној средини организованим поводом значајних догађаја из историје и Олимпијади треће доба, а у сарадњи са Јавним комуналним предузећем „Чистоћа“ и Одељењем за послове цивилне заштите организовали уређење парковског простора код спомен обележја погинулим пилотима и радницима Фабрике вагона. Планирано је да се током наредног месеца обиђе Мали Зејтинлик на Соколцу,као једно од највећих стратишта српског народа у новијој историји,а у другој половини септембра и острво Видо. Годишњи извештај сведочи да су планирани задаци извршени квалитетно и у складу са плановима усвојеним на претходној скупштини.

Т. Радовановић

БРЖЕ ДО НОВ

иразменаинформација,сматра посебно значајном да се путзначајно скрати. -Трикључнакорака до нових лекова добаррегулаторниоквир иполитичкавоља, обезбеђивањеинфраструктурепотребненаучницима заистраживања

иподстицањеразвојакомпанијакојеће

комерцијализоватиоткрићанаучнезаједнице

игитализованиздравствениподацисунеопходнизаклиничка истраживања, откривањенових лековаилечењереткихитешкихболести, а пандемијакоронавирусаје билапозивзабуђењецеломсветуда сарађујеиразмењујеинформације. АкоСрбијаутоменебудеучествовала, пацијентинећеиматипунокористи, порука је коју су упутили британски експерти након посете у оквирупројекта„UK Excellence Biotech

Hub“, којиНационална алијанса за локални економски развој спроводи уз подршкуБританскеамбасадеуБеоградуиВладеУједињеногКраљевства. Тимексператасесастаосминистарком науке, технолошкогразвојаииновацијаЈеленомБеговић, стручњацимаЦентразачетвртуиндустријску револуцију, посетиоИнститутзамолекуларнугенетикуигенетскиинжењеринг илокацијунакојојћебити изграђенБИО4 кампус, аразговараоса

домаћимстручњацимаоразвојубиотехнолошкогекосистемауСрбији. ВеликаБританијаимаједаноднајбољихекосистемазаразвојбиотехнологијеибројнаискуствакојаможеда преузмеСрбија, а тримакључнимкорацимазауспехоцењују седобаррегулаторниоквириполитичкавоља, обезбеђивањеинфраструктурепотребненаучницимазаистраживања и подстицањеразвојакомпанијакојеће комерцијализоватиоткрићанаучнеза-

Дигитализација податакаизздравства

ВИХ ЛЕКОВА

једнице.

Саветникзагеномикуибиоетику МаркБејл истиче да је БританијаразвојнаукаоживотуунелауИндустријскустратегију2010. одкадапочиње интензивнији развојбиотекекосистема. У периоду који је уследио повезане сусверелевантнеинституције, Националназдравственаслужба, регулаторнатела, универзитетиипривреда, а покренутпројекатсеквенцирањасто хиљада генома, спосебнимфокусом наоткривањелековазареткеболести иодређеневрстерака. Важнимтемељимаформирањаекосистемаоцењени сутранспарентностипоштовање етичкихстандарда, асвејепратилаподршкаполитичара, којисуиизличног искуствазнализаштојебиотехнологијаважна, понајвише премијерДејвид Камероннакон што је изгубиодете којејеболовалоодреткеболести.

Заменикгенералногдиректора Европскелабораторијезамолекулар-

нубиологијуЕванБерниподсећа да је оваинституцијадобарпримеруразвојуинфраструктурезанаучникеистуденте јер истраживачииздвадесет осам земаља, којесуосновалеову институцију, могудараденанајсавременијиминајмоћнијимрендгенимаили микроскопима, користеподаткеиз свихдоступнихстудија, истражујуиповезујусескомпанијамауциљукомерцијализацијепроизвода. Приступ подацимаЕвропскелабораторијеза молекуларнубиологију имамилиони научника којисвакогданаупросеку пошаљусто седаммилионаупита. Досадашња искуства сведоче дајезаразвојједноглеказареткеболести потребновишеоддесетгодина,ивишемилионеевра, због чега севезанаукеипривреде, иразмена информација, сматра посебно значајном да се путдолеказначајноскрати.

НаучникНиколаНовчићкојиради закомпанијуКвелТерапеутиксиАлес-

дерТонг, оснивачСелвиџкепиталфонда, појаснилисудаприступфинансирањуразвојабиотехнолошких компанијаможедаидеизчетири правца– дановацобезбедидржава крозсвојепрограме, улагањемпојединаца, развијањемстартаповауоквиру акцелератораилипривлачењемулагањавеликихинституционалнихинвеститора. Инвестирањеуразвој биотехнолошкекомпанијетрајенешто дуженегокоддругихиможедаузме две до тригодине, али суоненеопходнезаразвојновихлековаимајућиувидупредвиђањадаћедо2050. популацијанарастинадевет милијарди и седам стотина милионаљуди, до 2030. бројсмртиодракаповећатиза скорополовину, а кардиоваскуларне болестикоје су тренутноодговорнеза 31% преранихсмрти, идаљебитидоминантанразлогсмртности.

Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

Недеља имунизације у Европском региону

ПУТ КА

ПРЕВАЗИЛАЖЕЊУ

НЕЈЕДНАКОСТИ

-У сарадњи са земљама чланицама и партнерима, у Европском региону Светске здравстевне организације Недеља имунизације се обележава у последњој недељи априла, ове године осамнаести путпод слоганом „Превазиђимо неједнакости“ са циљем да се свима, у циљу спречавања болести и компликација, омогући подједнака доступност вакцина. - Вакцине дуже од два века доприносе безбеднијем свету. - Вакцинација једна од најуспешнијих јавноздравствених иницијатива. - Имунизацијом

се превенирају болести, компликације и смртни исходи од вакцинама

превентабилних болести. - До 2030. имунизацијом ће бити превениран

педесет један милион смртних исхода, вакцинацијом против морбила спашено близу деветнаест, а против хепатитиса В четрнаест милиона живота

едеља имунизације је годишњи догађај чији је циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних вулнерабилних и маргинализованих група. Догађај је у октобру 2005. иницирала Светска здравствена организација, а Србија се укључила у обележавање од почетка. У циљу повећања обухвата и изградње позитивних ставова о неопходности имунизације, у сарадњи са земљама чланицама и партнерима.

У Европском региону Светске здравстевне организације обележава се у последњој недељи априла, ове године осамнаести путпод слоганом „Превазиђимо неједнакости“ са циљем да се свима, у циљу спречавања болести и компликација, омогући подједнака доступност вакцина.

У Институту за јавно здравље Србије

„Др Милан Јовановић Батут“ подсећају да вакцине дуже од два века доприносе безбеднијем свету, од прве против великих богиња до најновијих које се користе у превенцији тешких облика ЦОВИД-19. Здравствени радници упозоравају да одржавање континуитета у спровођењу националних програма имунизације има приоритет, а да посебну пажњу треба обратити на ризичне групе и болести које се могу спречити вакцинацијом која се сматра једном од најуспешнијих јавноздравствених иницијатива. Разлог се огледа у потврди да се имунизацијом превенирају болести, компликације и смртни исходи од вакцинама превентабилних болести међу којима су дечија парализа, дифтерија, тетанус, велики кашаљ, хепатитис Б, морбили, заушке, рубела, неке врсте запаљења плућа, проливи изазвани ротавирусом и рак грлића материце.

Статистички подаци сведоче да је на глобалном нивоу просечан обухват вак-

цинама против једанаест болести у 2011. годинипремашио седамдесет одсто, што је значајно повећање у односу на 1980. кад је износио осампроцената. Значајан пораст је основа на којој се темељи процена да ће до 2030. имунизацијом бити превениран педесет један милион смртних исхода, вакцинацијом против морбила спашено близу деветнаест, а против хепатитиса В четрнаест милиона живота.

Сем што је имунизација допринела искорењивању великих богиња,и доприноси искорењивању дечије парализе, прошле године се у Европском региону Светске здравствене организације навршило двадесет четири године од последњег регистрованог аутохтоног случаја ове болести изазване дивљим полиовирусом.

Према подацима Светске здравствене организације и Европског центра за превенцију и контролу болести,закључно са децембром прошле године,у два-

десет седам земаља Европе регистровано је више од девет стотина случајева морбила, а 2019. године више од сто четири хиљаде. Међу оболелима нису регистровани смртни случајеви, највиша стопа инциденције забележена је у узрасту испод једне године живота,а више од три четвртине су невакцинисани или случајеви са непознатим вакциналним статусом.

За време пандемије корона вирусом у скоро четвртини земаља света прекидана је, или одлагана,имунизација ММР вакцином, а у великом броју дошло до значајног пада обухвата. На основу података Европске верификационе комисије за, и достављене документације из четрдесет три земље,у двадесет девет земаља Европског региона трансмисија је до краја 2020. прекинута дуже од тридесет шест месеци, а рубеле у четрдесет једној.Од педесет три земље двадесет девет имају статус елиминације и морбила и рубеле, а у

шест које су претходно елиминисале морбиле током епидемија 2018. и 2019. дошло је до поновног успостављања трансмисије вируса. Према истом извору Србија се од успостављања извештавања 2013. године налази у групи земаља у којој се морбиле одржавају ендемски а редукција броја оболелих, као и потпријављивање, може се објаснити применом медицинских и немедицинских мера у превенцији ширења корона вируса.

Средином јануара ове године у Србији је, пет година од последње, пријављена епидемија морбила, а до 20. априла регистровано је четрдесет осам случајева. Половина оболелих је из категорије децемлађе од две године од којих је две петине било хоспитализовано, нешто мање од тог броја са утврђеним извором инфекције,а више од три четвртине невакцинисано. То је и повод за подсећање на неопходност континуираног спровођења основне стратегије

према плану активности елиминације морбила које се односе на достизање и одржавање обухвата преко деведесет пет одсто,достизање и одржавање индикатора квалитета у активном надзору,те допунске имунизације невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица.

Добро функционисање имунизационог система сматра се једним од кључних елемената за снажан здравствени систем и припрему земље за будуће јавноздравствене изазове. У таквим околностима обухват имунизацијом се оцењује као један од индикатора доступности примарне здравствене заштите и процене капацитета здравственог система,што је повод за инсистирање на континуираном спровођењу обавезне имунизације јер сваки пад обухвата повећава ризик од појаве вакцинама превентабилних болести и избијања епидемија.

Т. Радовановић

Пред Међународни празник рада

- Штрајкашки покрети доживели су највећи замах у Сједињеним

Америчким Државама, а 1. маја 1886. године у Чикагу је протествовало

око 40 хиљада радника који су истицали захтеве симболизоване у три осмице: 8 сати рада, 8 сати одмора и 8 сати културног образовања.

- Прво у Сједињеним Америчким Државама а касније и у свим земљама света, Међународни празник рада обележавао се великим парадама и демонстрацијама, које су најчешће организовали социјалистички, комунистички, анархистички и други лево оријентисани покрети.- Након комунистичке владавине, током које је 1. мај слављен као велики државни празник у СФРЈ, становништво ових простора и даље није у потпуности упознато шта овај празник представља

ПРАЗНИК СВИХ ЗЕМАЉА

П

рви мај,или Међународни празник рада,је празник којим припадници и симпатизери радничког покрета обележавају сећање на достигнућа, односно жртве које су њихови припадници поднели како би се изборили за већа права.Празник има корен у догађањима који су започели 1. маја 1886. кад су водећи амерички синдикати,инспирисани победом канадских другова две године раније,захтевали доношење закона којим би се установило максимално осам сати рада дневно. Повод за изражавање протеста је податак да је закон требало донети до 1. маја,али се то није догодило.

Цели19. век обележен је искоришћавањем радника које је манифестовано ниским надницама и вишесатним дневним радом од 12, чак и 18 сати за одрасле па и децу. То је исцрпљивало запослене који су,у свим земљама развијеног капитализма,штрајковима зах-

тевали достојније услове рада и живота. Штрајкашки покрети доживели су највећи замах у Сједињеним Америчким Државама, а 1. маја 1886. године у Чикагу је протествовало око 40 хиљада радника који су истицали захтеве симболизоване у три осмице: 8 сати рада, 8 сати одмора и 8 сати културног образовања. Полиција је интервенисала оружјем и убила шест,а ранила око 50 радника, док је велики број демонстраната ухапшен, а вође штрајка изведене су пред суд. Страх од насилних класних сукоба обузео је Чикаго. Насиља није било у суботу и недељу, 1. и 2. маја, али је у понедељак 3. мајау Мек Кормик Риперу избила туча. У њој су учествовале стотине радника чланова синдиката који су спречени да дођу на посао и оних који нису припадали синдикату а Мек Кормик их је запослио као замену. Многобројна и добро наоружана полиција брзо се умешала како би палицама и

ватреним оружјем повратила ред, а током интервенције су убијена четири члана синдиката, док је велики број повређен.

Након инцидента, група анархиста, предвођена Августом Спајсом и Албертом Парсонсом, позвала је раднике да се и наоружају и у уторак увече 4. маја учествују у масовним демонстрацијама на Тргу Хејмаркет на коме су се појавиле хиљаде радника сазахтевом за опште прихватање осмочасовног радног дана.

Чикаго је у то време био центар радничког покрета. Радници су тамо месецима агитовали за осмочасовно радно време а по неким подацима уочи 1. маја њих 50 хиљада је већ било у штрајку. Нових 30 хиљада придружило им се следећег дана што је довело до застоја већег дела чикашке производње.Демонстрације су почеле као мирно окупљање у знак подршке радницима у штрајкуи као реакција на погибију не-

30.4.2023.

колико радника које је полиција убила

дан раније.

У уторак 4. маја у Чикагу је падала кишица, а процењује се да је у поворци која се кретала улицама града било до три хиљаде мирних демонстраната.

Маса је била огорчена јер је полиција, дан раније,пуцала на раднике окупљене око чикашке фабрике пољопривред-

них машина МекКормик, кад је убијено

најмање двоје, а према неким тврдњама и шест демонстраната. Вође протеста позивале су на очување прибраности и ненасиље, а тако је и било кад се поворка приближила Тргу житне берзе. Градночелник Чикага Картер Харисон Старији слободно је стајао

уз поворку која је мирно пролазила и на тренутке се заустављала да би им вође упутиле кратке говоре. У време десетоминутног говора британског социјалисте Семјуела Фиелденаповорка се полако разилазилакад је полиција око 10,30, уз упозорење да се демонстранти разиђу, на масу извела напад у формацији којом је желела да разјури скуп.

У том тренутку је неко према полицајцима бацио свежањ динамита са упаљеним фитиљем након чега су они узвратили паљбом. Већ при првој салви убијено је четворо демонстраната, а након петоминутне пуцњаве преостали су се разбежали остављајући педесетак убијених. Каснији подаци сведоче о више од седамдесет рањених, а новине су извештавале о шездесет рањених полицајаца. Леци које је полиција запленила у рацији на редакцију социјалистичког радничког листа Арбајтер-Цајтунгбили су повод за хапшење седморице активиста.

У судском поступку који је привукао међународну пажњу, осам анархиста је било осуђено за заверу, а доказ је био да је један од оптужених можда направио бомбу, али је утврђено да је нико од оптужених није бацио. Седморо је осуђено на смрт, а једна особа на 15 година затвора. Смртне казне двојици оптужених је гувернер Илиноиса Ричард Џ. Оглзби преиначио у доживотни затвор, а један је извршио самоубиство

да не би био изведен на вешала. Преостала четворица су обешена 11. новембра 1887. а нови гувернер Илиноса Џон Питер Олтгелд је 1893. критиковао је суђење и помиловао преостале осуђенике.

Четворица, укључујући Парсонса и Спајса, погубљени су 11. новембра 1887. јер су заговарали оружану борбу и насиље као револуционарне методе, иако њихови тужиоци нису нашли никакве доказе да је ико од њих стварно бацио бомбу.Док је Парсонова погребна поворка пролазила градом, 250.000 људи постројило се дуж улица Чикага како би изразили солидарност са погубљеним радницима.Истраживања историчара потврђују да је бомбаш био РудолфШнаубелт кога је полиција два пута хапсила и пуштала након чега је побегао из земље, а показало се да је био провокатор у интересу оних који су желели да разбију раднички покрет. Хејмаркет је постао симбол потпуне неједнакости и неправде капиталистичког друштва, а афера везана за ово ме-

сто сматра се поводом за обележавање Празника рада. Поприште инцидента је 1929. проглашено за знаменитост Чикага, а 2004. тамо је постављена скулптура. Пред тога, Споменик хејмаркетским мученицима на гробовима осуђеника у оближњем Форест Парку је 1997. проглашен за Националну историјску знаменитост.

На стоту годишњицу Француске револуције на првом конгресу Друге радничке интернационале у Паризу1889. једногласно је одлучено да Први мајбуде заједнички празник свих земаља на којима радничка класа треба да манифестује јединство захтева и класну солидарност. Од тада се сваке године обележава трагични Хејмаркетовски догађај као дан међународне радничке солидарности у виду демонстрација, а као знак мучеништва убијених у Чикагу каранфил је прихваћен као симбол радничког бунта. Прво у Сједињеним Америчким Државама а касније и у свим земљама света, Међународни празник рада обележавао се великим парадама

и демонстрацијама, које су најчешће организовали социјалистички, комунистички, анархистички и други лево оријентисани покрети.

Након Октобарске револуције, Први мај је постао државни празник у Совјетском Савезу, а потом и у другим комунистичким државама па се, због комунистичких конотација, раднички покрет у Сједињеним Америчким Државама одрекао Првог маја, па као Празник рада слави први понедељак у септембру.

Радници су у западним земљама, уз посредовање синдиката и споразумевање с послодавцима односно државом, постигли запажене успехе у борби за своја права, па су с временом социјалне тензије смирене. У источним земљама радничке покрете су надзирале комунистичке партијекоје су формално заговарале социјалну правду иако су радници били више искоришћавани него на Западу. Ниске наднице, присилни и продужен рад због наводних државних интереса, уз строго дириговане син-

дикате, биле су основне карактеристике демократије и сваког радничког самоорганизирања у тим земљама. Прославе празника рада временом су претворене у државне приредбе и параде којима је требало показати свету како радничка класа даје пуну подршку државно-партијским бирократизованим структурама, а тежње за променом и бољим социјалним статусом сузбијане су државном присилом,чак и тенковима. Потпуну деградацију празник рада доживио је укључењем војних парада у прославе чиме се и у тој пригоди изражавала моћ социјалистичке државе,док су радничке поворке служиле као декорација режиму. Упркос свему, 1. мај и данас остаје светла традиција међународног радничког покрета.

Након 50 година комунистичке владавине, током које је 1. мај слављен као велики државни празник у СФРЈ, становништво ових простора и даље није у потпуности упознато шта овај празник представља. Т. Радовановић

Национална изложба паса свих раса

Р Е В И Ј А Н А Ј Л Е П Ш И Х

- У парку код железничке станице сто тридесет паса припадника осамдесет раса. - Поред учесника из окружења пси из Бугарске, Грчке, Румуније, Црне Горе, Северне Македоније, Пољске, Сједињених Америчких Држава и других земаља. - Судије из Ирске, Шведске, Италије, Словеније и Хрватске. - У знак захвалности за све што је урадио за краљевачку кинологију, и промоцију у ширем окружењу, изложба другу годину заредом има карактер меморијала посвећеног почасном председнику Кинолошког друштва Краљево

Душану Мицићу

оком вишедеценијске историје, дуже од пола века, Кинолошки клуб Краљево је организово велики број међународних и специјализованих изложби паса, ове године двадесет другу по реду Националну изложба паса свих раса. О угледу који ужива ово престижно такмичење најбоље сведочи податак да је пријављено око триста седамдесет паса припадника безмало осамдесет раса из великог броја земаља. Сем оних из најближег окружења, Бугарске, Грчке, Румуније, Црне Горе и Северне Македоније међу учесницима су, поред домаћих, и пси одгајивача из Пољске, Сједињених Америчких Држава и других земаља. О настојању да се одржи деценијама грађен углед сведочи настојање организатора да обезбеди довољан број еминентних судија које су допутовале из Ирске, Шведске, Италије, Словеније и Хрватске.

У знак захвалности за све што је урадио за краљевачку кинологију, и промоцију у ширем окружењу изложба

другу годину заредом има карактер меморијала посвећеног почасном председнику Кинолошког друштва Краљево Душану Мицићу.

Неколико дана пре изложбе парк поред железничке станице посебно је припремљен за ову манифестацију,а већ од раних јутарњих сати у суботу почели су да пристижу аутомобили различитих регистарских таблица. Пажљивом посматрачу нијеогао да промакне податак да су са великом пажњом припремали кућне љубимце како би спремно изашли пред судије и заслужили једну од оцена у складу са критеријумима за овакву врсту манифестације.

Строга правила за одржавање манифестација овог типаналажу да се оцена одличан доделипсуза кога се процени да се веомаблизуприближио идеалномстандардурасе, усавршеномје стању, одајеутисакхармоничне целине,испољавауравнотежентемперамент иимасјајнодржање, а иако су-

периорностњеговихквалитетауодносунарасуможедадопустимањенесавршености мораиматитипичнеодлике свогапола.Врло добрим се оцењује пас којиимасавршенеодликерасе којој припада, уравнотеженје упогледу пропорцијаиудобројје кондицији а могу му се толерисатимањинедостаци, неиониморфолошкеприроде.Ако пас имаодликерасеалиивиднемане, подусловомданисудисквалификационе, може понети највишу оцену добар, а довољан самоакоудовољној мериимаодликесвојерасеалињегово оптималностањенепоказујеочите, илинеочите, квалитете.Судијемогу донети одлуку о дисквалификацији ако паснеодговаратипукојисезахтева премастандардурасе, ако му јепонашањеочевидносупротноодстандарда илијеагресиван,имааномалијетестиса, недостатакзубаилинеправилнучељуст,бојањеговедлакеиликожеје несавршена, илипоказујезнакеалбинизма. Овако се квалификује пас који

показујетоликомалоодликасвојераседаздрављеможедамусенаруши, али и пас саелиминационимнедостацимаупогледурасе.

Председник Кинолошког друштва Краљево Душан Белчевић подсећа да су зауспешну организацију изложбе заслужни локална самоуправа и Кинолошки савез Србије,а да су за најуспешије учеснике припремљене вредне награде, поред пехараи значајне количине

хране за најбоље у свакој раси и групи, најлепши пар, бебу, штене или ветерана, власницима викенди на Залтибору, Мокрој Гори и Врњачкој Бањи.

И летимични поглед на учеснике сведочи оприсуству највише ловних паса, међу њима тридесетак тробојних гонича што се сматра великим успехом организатора да их окупи на једном месту. Организатори изложбе сведоче о жељи да током године, у складу са финансијским могућностима, приреде што више сличних манифестација,баш као што је била недавна специјализо-

вана изложба ротвајлера на спортским теренима Магнохрома са више од сто паса ове расе које су оцењивале судије из далеких земаља, чак Кине и Шведске.

Међу тридесетак чланова Кинолошког клуба Краљево само неколицина су одгајивачи који припремају псе за учешће на изложбама. Белчевић подсећа како вишегодишње искуство кинолошког судије сведочи да је Србија добро позиционирана међу светским одгајивачима, што потврђује значајан број вредних награда на европским и светским такмичењима. Припрема за њих по који пут траје и по неколико месеци, понајвише због тога што је Србија окарактерисана као земља у којој је регистровано беснило,па је поступак доказивања здравственог статуса пса дужи него код других. Упркос свим проблемима у припреми за учешће на изложбама и краљевачки одгајивачи су остваривали значајне резултате на међународној сцени. Један је ове године

победио на светским изложбама у Мадриду и Бразилу, као први у разреду младих и првак класе, што је мотив више за учешће на такмичењима која предстоје. Белчевић некрије жељу да се појави на европској изложби у Мађарској и светској која се одржава у Швајцарској како би проверио одгајивачке квалитете међу десет до петнаест хиљада учесника.

Учешће на међународним изложбама паса сведочи да се значајан део њих одржава у затвореном простору,па организатори нису принуђени да данима пре заказаног рока гледају у небо и прате кретање метеоролошких прилика. И док Краљевчани прижељкују да нешто тако обезбеде у својој средини не јењава оптимизам да већ следеће године, у паркукод железничке станице, организују нову изложбу као прилику да се провери колико су одгајивачи паса напредовали. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Документарни филм о једном од оснивача групе „Смак”

-Документарни филм о једном од оснивача групе „Смак“ Слободану

Стојановићу Кепу снимљен у сарадњи са часописом Сиџа у настојању да се сакупи што више грађе о суграђанима који су се истакли својим радом у разним областима. - Први корак у прикупљању грађе за формирање Музеја музике иницираног од стране Завичајног друштва Краљево и Народног музеја. - Филм о носиоцу Дипломе заслужног грађанина Краљева виртуелна електронска прича настала из жеље да се сачувају Краљевчани који су дали посебан допринос развоју музике. - Сем што сведочи о сећању на Краљево и почетке групе „Смак“ филм подсећа и на знамените краљевачке музичаре који су прерано напустили овај свет

ола века од првих корака на југословенској рок сцени било је повод за ретроспективну изложбу

архивске грађе о раду рок групе „Смак“

која обухвата период од формирања

бенда 4. децембра 1971. до последњег концерта на Ушћу у Београду 2015. године. Акценат је стављен на историјат и значај групе, као својеврсном рок феномену потеклом из срца Шумадије са

циљем да се истакне значај једне од највећих и најбољих југословенских рок група на овимпросторима. Прилика за то је породична архива једног од оснивача Слободана Стојановића Кепа

КАМЕН ТЕМЕЉАЦ

МУЗЕЈА МУЗИКЕ

сакупљана од самог настанка до данас. Архива се састоји од новинских чланака из југословенских новина, Џубокса, Еуреке, ТВ ревије и многих других, које су писали еминентни рок критичари, и експоната попут прве гитаре Радомора Михајловића Точка, чинела, палица и гардеробе Слободана Стојановића, даира певача Бориса Аранђеловића, плаката и карти са концерата.

Као плод седмомесечног рада изложба је настала у сарадњи са крагујевачким Домом омладине и Удружењем „Смаковци“,а уз финансијску помоћ локалне самоуправе од које се очекује да препозна досадашњи рад и обезбеди просторије за рад. На изложби је приказан кратки документарни филм са инсертима са великих концерата, снимцима са турнеје у Америци седамдесетих година прошлог века, изјавама чланова бенда и њихово сећа-

ње на певача Бориса Аранђеловића. Била је то прилика за најаву новог документарног филма о легендарном бубњару групе „Смак“ Слободану Стојановићу који је средином минуле недеље приказан у просторијама краљевачког Народног музеја где се окупио велики број поштовалаца свега чиме је допринео формирању специфичног изгледа југословенске рок сцене.

Филм је снимљен у сарадњи са часописом Сиџа у настојању да се сакупи што више грађе о суграђанима који су се истакли својим радом у разним областима. Народни музеј Краљево и Сиџа су се још једном потврдили као компатибилни у настојању, да сваки на свој начин, дају допринос очувању специфичног духа Краљева и његових становника. Филм се оцењује првим кораком у прикупљању грађе за фор-

мирање Музеја музике иницираног од стране Завичајног друштва Краљево и Народног музеја. У том контексту се филм о носиoцу Дипломе заслужног грађанина Краљева Слободану Стојановићу оцењује као виртуелна електронска прича настала из жеље да се сачувају Краљевчани који су дали посебан допринос развоју музике. Сем што сведочи о сећању на Краљево и почетке групе „Смак“ филм подсећа и на знамените краљевачке музичаре који су прерано напустили овај свет. Пројекција педесетоминутног филма пропраћена је бурним аплаузом присутних којима је пружена прилика да протагонисти поставе низ интересантних питања. Била је то посебна прилика за подсећање на људе и догађаје за које није било места у филму. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Принцеза Лате и чаробни

водени камен

Сушаје приморалашумскудружинуда чуваводупажљивијенегоиначе, а једининачиндаје шумапоновнодобијеједавратимагичниводеникамен којијеукраоКраљмедведа. Принцеза Лате преузиманасебетуодговорност, упркоспрепрекама одбијадасеврати

безоногапоштаједошла, атаупорностихрабростједоводедоразних догодовштина.

Анимирану породичну авантуру у 2Д формату, и трајању девет минута краћег од сат и по, Реџина Вокер и Нина Велс су режирале према сценарију

који су написали Мартин Бенке, Андреа Деперт и Марина Мартинс. Водеће улоге тумаче СофиаиМиа Трифуновић, ПредрагДамњановић, ЈугославаДрашковић, ЈованаЦавнић, СандраЈанковић, БраниславПлатиша, АлекРодић, МаркоЈокић, Миомира Драгићевић, СтрахињаБајчета иСузанаФлоран, а филм се приказује до 3. маја у пројекцијама које почињу у 17,00 сати.

Мачке у музеју Докпокушавадапобегнеоднадолазећепоплаве, младимачакВинсент ињеговновипријатељмишМориссакривајусеустаромклавиру. Кадаинструментизненадазавршиумузеју Винсентупознајеелитнитиммачака којигодинама чуваремек-делаодглодараидругихштеточина. Иакосањада пронађеправумачијупородицу,ижудизаосећањемприпадности, нежели даизгубипријатељакојимујеспасао живот, тејеприморандага скрива. Међутим, мишићимаслабостдагризенајпознатијамузејскаремек-дела, а свепостајекомпликованијекада, у склопугостујућепоставке, умузејстижеМона Лиза, једнооднајвећихсветскихремек-дела исансвакогмишада га сажваће.

Анимирана породична авантура у 2Д формату траје седам минута краће од сат и по, а Васили Ровенски је режирао према сценарију који је написао са ЕлвиромБуштетс и Федором Деревјанским. Гласове анимираним јунацима позајмили су СтефанБузуровић, Антон Елдаров, ПолинаГагарина иАлександрГаврилин,а филм се приказује до 3.маја у пројекцијама које почињу у 18,30.

Ренфилд

Умодернојпричио чудовиштимаи Дракулиномоданомслуги, Николас Холттумачи улогуњеговог намученог помоћникаРенфилдакоји је приморан даобезбедипленгосподаруиодговоринасвакињеговизазов, коликогод гатопонижавало. Наконвековасервилности, Ренфилдјеспремандаоткриједалипостојиживотизвансенке Принцатаме, кадбисамомогаода смисликакодаокончазависност. Хорор комедију у 2Д формату, и трајању које за три минута премашује сат и по, Крис МекКеј је режирао према сценарију који сунаписали Рајан Ридли и Роберт Киркмен. Улоге главних јунака тумаче НиколасКејџ, НиколасХолт, Аквафина, БенШварц и Ејдријен Мартинез,а филм се приказује до среде 3.маја у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Кајмак

ФилмјесмештенумодерноСкопљеиместогдесеновастаклена зграданадвиланадтрошномкућомитако бесрамноприближиладваразличита

На репертоарау Биоскопа “Кварт”

света. Уновојзградиживибогати брачнипарбездецекојисмислиначиндапроширипородицу. Устарој, маленојкући, живидругипар, наизгледбезљубави,а иједнеидругепут водидотрећеособе. Осимштогледајуједнидругимаупрозореиудвориште, непостојиништазначајноштоих

повезујесем судбине која то чини на бизаранначин. Комедију у 2Д формату,и трајању које за седам минута премашује сат и по,Милко Манчевски је режирао према сопственом сценарију а главне улоге тумаче СараКлимоска, Камка Точиновски, АлександарМикић, СимонаСпировска, АнаСтојановска, Филип Трајковић, ПетарМирчевски, Сашка Димитровска, ДејанЛилић иСоњаМихајлова. Филм је на репертоару још вечерас, а последња пројекција почиње два сата пре поноћи.

Мафија мама

ТониКолетглуминесрећног, усамљеногстановникапредграђа, која неочекиванопостајевођаједнеоднајстрашнијихкриминалнихорганизација насвету којој,као менторка,помаже МоникаБелучи. Американкаизпредграђакојанаслеђујемафијашкоцарствосвогдедепутуједоруралне Италије, јер јеодабранадапостанено-

вивођаједнеоднајстрашнијихкриминалнихфамилијауземљи. Сем што се упуштаупосаокојинеможедаразуме, никадпренијекрочилауЕвропуа већинањенихсазнањаомафијипотичеизлошихТВемисијаифилмова. Зато ће брзо морати да научи све, ако заистажелидајетретирајукаонемилосрдногмафијашкогшефа. Акциону крими комедију у трајању од сто једног минута Кетрин Хардвик је режирала према сценарију који сунаписаи Аманда Стерс, Џ. Мајкл Фелдман и Деби Јхун, а водеће улоге тумаче још СофиаНомвет, АлесандроБресанело, ЕдуардоСкарпета иТомиРоџер. Филм је на репертоару до среде,а пројекције почињу у 22,00 сата.

ропи: „Младима свет остаје“!

ји: „Балканска крчма“ и дугови! птужио; ништавање”!

Шта је данас у Србији ургентно? Принудна управа!

Пастапилетинасапразилукомје идеаланрецепткадажелитеданаправитеукусанручакзамањеод30 минута. Већупрвојреченициимате некенамирницекојесупотребне, алипостојијошједанглавни, атајни састојак, којијелимадајеукуснуи кремастуструктуру. Додајтесавршенумлечнупавлакузакување, Моја Кравица, исвакојелопостајеомиљено.

Потребно:

300-350 млМојаКравицапавлакезакување

2 пилећафилеа

50-60 гпразилука

5 черипарадајза

2 ченабелоглука

биберисо

20 гбебиспанаћа

першун

200 гпасте

50 гИмлекполутврдогсира

Усудсипајтеуље, додајтеситно исецканипразилукималопропржи-

те. Ондадодајтеполуткечерипарадајза, исецканбелилукинаставите сапржењем. Зачинитемлевенимбиберомисољу.

Кадасеповрћеупржило, додајте павлакузакувањеималопрокрчкајте. Накрајусипајтебебиспанаћи претходнообаренупасту. Поспите ренданимсиромијошмалопрокрчкајтедасесиротопи.

Послужитеузпилетинуспремљенунаследећиначин:

Пилећифилеочистите, оперитеи осушитеубрусом, аондаисецитена двешницле. Месоставитеизмедју папиразапечењеичекићемзамесо излупајте. Зачинитесувимзачиноми бибером.

Утрисудаприпремитебрашно, јајаипрезле. Свакушницлупрвоуваљајтеубрашно, паујаја, аондау презле. Пржитесвакустранупо2-3 минута.

Из Мињине кухињице

ПАСТАПИЛЕТИНА САПРАЗИЛУКОМ

Највећи успех краљевачког спорта са лоптом

НА КОРАК ОД ЗЛАТА

навијачима буде ускраћено присуство утакмици. - О уједначености екипа сведочи нерешен резултат на крају треће четвртине. - Шест поена до тријумфа. - Највећи успех који је неки од краљевачких

клубова остварио у игри са лоптом. - После осамнаест година о прваку

одлучивала пета утакмица финалног такмичења. - Од почетка сезоне краљевачке кошаркашице три пута победиле Црвену звезду.

- Свечани дочек на Тргу српских ратника прилика да се изрази захвалност свима који су допринели развоју женске кошарке.

- У табоду Краљевчанки оптимизам пред наредну сезону такмичења

олико је овогодишње првенство

Србије у кошарци за жене било

неизвесно до последњег звиждука судије најбоље сведочи податак да је,после осамнаест година,о прваку одлучивала пета утакмица плеј-офа. То је најбољи показатељ о уједначености

квалитета вишеструког државног шампиона Црвене звезде и Женског кошаркашког клуба Краљево који је после

двадесет три године од оснивања успео

да обезбеди учешће у финалној утак-

мици. Иако је од титуле делило само

шест поена краљевачке кошаркашице у

тиму ипак преовладава задовољство

због највећег успеха који је неки од ло-

калних клубова остварио у игри са лоптом. То је и повод да првог дана минуле

недеље на Тргу српских ратника буде

организован свечани дочек вицешампионки и изрази захвалност свима који

су допринели развоју женске кошарке. Одлучујућом у финалној утакмици

потврдила се предност домаћег терена

и одлука да краљевачким навијачима буде ускраћено присуство утакмици, а

о уједначености екипа податак да је, и поред повремених успона и падова, резултат на крају треће четвртине био изједначен.

После по једне победе на домаћем терену и пораза у гостима екипе Црвене звезде и Краљева завршиле су лигашки део такмичења на самом врху табеле. Београђанке су у полуфиналу лако савладале Војводину а Краљевчанке Арт баскет,па се са великим нестрпљењем очекивао коначни расплет. Предност Црвене звезде после две узастопне победе, на домаћем терену и у гостима,није обесхрабрила Краљевчанке које су узвратиле истом мером да

би шансу за пут до трона потражиле у одлучујућем петом сусрету. Предност домаћина од тринаест кошева после прве четвртине Краљевчанке су током друге смањиле за само два, а у трећој за још једанаест поена што је устарту наговештавало изузетно узбудљиву завршницу. Значај утакмице, умор, одсуство подршке навијача, неки кажу и судије, одлучили су коначни исход који се сматра највећим успехом краљевачког спорта са лоптом. То, верују у клубу, појачава оптимизам пред наредну сезону такмичења због уверења да овогодишњи резултат представља само степеницу до злата.

Значајним заостварење резултата оцењује се специфична атмосфера у клубу, готово породична, али и помоћ локалне самоуправе без које би ЖКК Краљево, чуло се на пријему код градо-

начелника, био просечан клуб. Значајан квалитет видљив је и у раду са млађим категоријама о чему сведочи трећеместо на табели на крају прошлогодишње

сезоне такмичења.

Да су у коначном исходу одлучивале нијансе сведоче и у Спортском савезу Краљева из кога стиже потврда да је Црвена звезда првак државе, а Краљево шампион који је и у тешким тренуцима успевао да нађе решења за све проблеме који су му се јављали на путу до вицешампионске титуле. О томе сведочи једанаест првенствених кола без

пораза и посета на утакмицама какве Црвена звезда није имала ни на две финалне утакмице.

У локалној самоуправи кошаркашице сматрају спортским брендом Краљева, посебно након 2020. године кад су, у јеку пандемије корона вируса, лигашки

део сезоне завршиле на челу табеле а неправду учињену након што те године није проглашен првак државе донекле исправиле освајањем Купа Милан Цига Васојевић.

Податак да је клуб дао двадесет четири репрезентативке у различитим категоријама сведочи о квалитетном раду, што је повод за обећање да се у наредном периоду повећа износ средстава за финансирање редовних активности. Уз све то упућен је и позив краљевачким привредницима да спонзорством допринесу још значајнијим резултатима. Финансијску подршку за-

служују и млађе категорије кошаркашица, а да оптимизам за резултате у наредном периоду није без основа сведочи Никола Јовановић који се сматра најперспективнијим младим тренером у земљи.

Задовољство не крију ни у клубу за који верују како је најбољи на Балкану, а посебно радује навијање и атмосфера која подсећа на утакмице игране у популарној кутији шибица осамдесетих година прошлог века. Иако јепосле освајања купа преовладало уверење да је достигнут максимум у клубу јача оптимизам заснован на податку да у наредном периоду треба очекивати значајније резултате. Оптимизам се темељи на потреби да се за следећу годину задржи костур тима,што се сматра довољним за освајање шампионске титуле као трофеја који недостаје.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ПОЧАСТ

КУГЛАШКОМ ВЕЛИКАНУ

- Меморијални турнир „Љубинко Кочовић“, посвећен легендарном куглашу, тренеру, спортском раднику и педагогу. - Кочовић дао значајан допринос куглашком спорту

на државном нивоу и дао максимум да се направи нова куглана, али га је смрт спречила да присуствује њеном отварању.- На турниру четрдесет четири играча из једанаест клубова

из Новог Сада,Београда,Крагујевца,Ниша, Крушевца,Трстеника, Чачка, уз два краљевачка.

- За најбоље вредне награде за прва три, поред пехара и медаље, новчани износ од тридесет, двадесет и десет хиљада динара

Меморијални куглашки турнир

оквиру атлетског стадиона, за чију је реконструкцију потрошено

више од двеста милиона динара, одпрошле године функционише модерна куглана изграђена средствима локалног буџета. После пет година стагнације због одсуства могућности за тренинге и такмичења два каљевачка клуба,у новоизграђеној куглани су створени услови за дугачак корак напред ка стварању нових генерација квалитетних такмичара. Подлога на којој сеодржавају сва светска такмичења, најмодернији дигитализован

компјутерски систем који регулише систем такмичења и олакшава посао судијама током утакмице,допринели су

да једној од најсавременијих и најно-

вијих куглана у Србији буде додељен

међународни сертификат. Нови спортски објекат је понео име куглашке легенде Љубинка Кочовића који је посветио живот овом спорту о чему сведочи податак да је дуго био у свим управним телима Спортског савеза

Краљева, селектор куглашке репрезентације Србије и човек који је доводио међународна куглашка такмичења у локалну средину.

Жеља да се ода почаст легенди краљевачког и српског куглања, представи овај спорт суграђанима и промовише савремена куглана,повод је за организацију првог Меморијалног турнира „Љубинко Кочовић“, посвећеног легендарном куглашу, тренеру, спортском раднику и педагогу, за који су учешће пријавили куглаши из бројних клубова широм Србије.

Потпредседник и тренер Куглашког клуба „Ибар“ Предраг Николић сведочи о учешћу на бројним такмичењима од оснивања у фебруару 1966. године све док, одлуком Куглашког савеза Србије,куглана није проглашена као неусловна за одређен степен такмичења.

Од тог тренутка предузете су бројне активности како би се створили услови за тренирање и организацију такмичења, а до тада два краљевачка куглашка

клуба су била приморана да као домаћини играју у Крушевцу. - Куглана која је добила име по Кочовићу пуштена је у рад прошле године, а ово је прва сезона у којој су оба клуба играли у спортском објекту који задовољава све међународне услове. Употребном дозволом атлетског стадиона, и подтрибинских објеката, добили смо сертификат за такмичење свих рангова на нивоу Србије и међународни сертификат са важењем до 2025. што подразумева да испуњавамо све светске стандарде за организацију међународних такмичења. Тако су се стекли одлични услови за постизање врхунских резултата што је имало за повод да су куглашки савези Србије и Западне Србије организовали прво појдиначно првенство Западне Србије одакле се такмичари квалификују за појединачно првенство Србије.Овде је играно појединачно првенство Србије где су постигнути одлични резултати, а по други пут оборен рекорд. Како се

која манифестација организује сваки пут долази до обарања рекорда што говори да је куглана изузетно условна, каже Николић.

У периоду од пет година,токомкојег краљевачки клубови нису имали матичну куглану, поремећен је начин припрема и тренирања а све резултирало падом до најнижег ранга такмичења. Стварањем бољих услова

ситуација је знатно поправљена о чему сведоче резултати током претходног првенства када су оба клуба успели да се домогну високих позиција на та-

бели Прве српске лиге са жељом да

наредну сезону отпочну у вишем рангу такмичења.

Од више десетина активних играча, колико може да има клуб, тренер на основу резултата тренинга, процене и тактичких потреба за сваку утакмицу

бира оне за које верује да ће на најбољи начин извршити постављени задатак. Основа за то је и списак играча које је у обавези да достави против-

ничка екипа, а добро познавање карактеристика сваког од њих добра основа за избор супарника који би могао да их надмаши у обарању чуњева. О шароликом саставу Куглашког клуба „Ибар“ сведочи податак да најмлађи члан има само шеснаест,а најстарији чак седамдесет пет година. Међу њима има инжењера, радника, пилота и других што сведочи да је куглање спортска вештина која се доказује у куглани,а професионална каријера чланова не предодређује какав ће ко бити играч. - Најјачи су између тридесете и четрдесете године, што сведочи да се куглаш не постаје преко ноћи, није довољно само тенирати него треба временом градити доброг играча на кога би клуб могао да се ослони. Да би се изградио врхунски играч треба много труда и рада, поготово услови које дуго нисмо имали па нам треба доста времена да би се то постигло. Турнир је посвећен Љубинку Кочо-

вићу који је дао значајан допринос овом спорту на државном нивоу и дао максимум да се направи нова куглана, али га је смрт спречила да присуствује њеном отварању.Зато смо сматрали за потребно да организацијом меморијалног турнира који носи његово имегајимо сећање на тог човека, а како су град и Спортски центар препознали улогу коју је имао и куглана носи његово, каже Николић.

О угледу који је имао сведочи пријава за учешће на дводневном турниручетрдесет четири играча из једанаест клубова из Новог Сада,Београда,Крагујевца,Ниша, Крушевца,Трстеника,Чачка и два краљевачка клуба што сведочи о жељи куглаша да одају почаст куглашком великану.Организатор се потрудио да за најбоље обезбеди вредне награде за прва три, поред пехара и медаље, новчани износ од тридесет,двадесет и десет хиљада динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ

ДО 6. МАЈА

30. април

311 —Римски цар Галерије, велики прогонитељ хришћана, на самрти издаје Едикт о толеранцији којим позива на обуставу прогона.

1006 —SN 1006, најсветлија забележена супернова, први пут се појавила у сазвежђу Вук.

1789 —Џорџ Вашингтон је положио заклетву као први председник САД.

1803 —САД су од Наполеона Бонапарте, за 15 милиона долара купиле Луизијану, која је истог дана 1812. и

формално ушла у састав америчке државе као њена 18. чланица.

1804 —У борбама у Суринаму Британци су први пут употребили шрапнел, назван по изумитељу Хенрију Шрапнелу.

1895 —Свечано је отворена Прва интернационална изложба у Венецији, која је временом постала највећа смотра савремене ликовне уметности у свету, позната као Венецијански бијенале.

1897 —Џ. Џ. Томсон је обзнанио своје откриће електрона на предавању на Краљевској институцији у Лондону.

1900 —Хаваји су постали саставни део САД.

1915 —У Паризу је основан Југословенски одбор, организација српских, хрватских и словеначких политичких емиграната из Аустроугарске која је у време Првог светског рата водила акције за ослобађање јужнословенских земаља од Аустроугарске и за њихово уједињење са Србијом и Црном Гором.

1934 —Аустрија је донела нови устав којим је озакоњена диктатура канцелара Енгелберта Долфуса.

1941 — Независна Држава Хрватска донела је закон о расној припадности на основу којег су почели прогони Срба, Јевреја и Рома.

1945 —Адолф Хитлер и његова супруга Ева Браун извршили су самоубиство у подземном бункеру у Берлину док су се совјетске трупе касно увече заузеле зграду Рајхстага.

1945 —Југословенска армија ослободила је у Другом светском рату усташки логор Јасеновац.

1953 —У Београду је за посетиоце отворен Железнички музеј, први такав музеј у Југославији, основан у фебруару 1950.

1973 —Председник САД Ричард Никсон прихватио је одговорност за прислушкивање страначких противника у Вотергејту 1972, што је довело до његове оставке у августу 1974. године. 1975 —Амерички војници су завршили хеликоптерску евакуацију америчких држављана, јужновијетнамских цивила и других из Сајгона мало раније него што су северновијетнамски војници заузели Сајгон, чиме је окончан Вијетнамски рат.

1991 —У циклону у Бангладешу је погинуло најмање 125.000 људи.

1995 —Председник САД Бил Клинтон наложио је прекид трговине с Ираном и забранио инвестиције у ту земљу, оптуживши Техеран да подржава међународни тероризам.

1999 —У ваздушним нападима НАТО на СР Југославију погођене су зграде Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије у ужем центру Београда.

2002 —Председник Зимбабвеа Роберт Мугабе прогласио је ванредно стање у земљи због велике несташице хране која је довела хиљаде становника на ивицу глади. Криза са храном на-

ступила је услед суше, али и због затварања фарми које су држали белци. 2003 —САД, Русија, Европска унија и УН званично су објавиле “мапу” за мировно преговоре Израела и Палестине, који би требало да доведу до стварања независне палестинске државе 2005.

1. мај

305 —Римски цар Диоклецијан и његов савладар Максимијан добровољно се повукли са власти и препустили положај августа Галерију и Констанцију I Хлору.

1707 —Ступили на снагу Закони о

ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 30. АПРИЛА

Унији којом су се краљевине Шкотска и Енглеска ујединиле у Велику Британију.

1778 —У Сомбору отворена прва српска учитељска школа.

1858 —Црногорци су у бици на Граховцу потукли знатно јаче турске трупе. После те победе, уз подршку Француске, међународна комисија је

1860. одредила границе између Османског царства и Црне Горе, којој су припојени Грахово, Рудине, Никшићка Жупа и Горњи Васојевићи.

1866 —У Србији пуштене у промет прве поштанске марке. Истог дана

1874. прве поштанске марке пуштене су у промет у Црној Гори.

1876 —Британски парламент усвојио Закон о краљевским титулама на основу којег је краљица Викторија I проглашена царицом Индије.

1886 —У Чикагу је 50.000 радника ступило у штрајк, захтевајући боље услове рада, изражене у пароли „три осмице“ - по осам сати рада, одмора и културног уздизања. У сукобу с полицијом убијено је 6 и рањено око 50

радника. Од 1889. овај дан се слави као Међународни празник рада. У Србији је први пут прослављен 1894. 1925 —Кипар званично постао британска колонија. Велика Британија је 1878. Кипар преузела од Турске, а 1914. је извршила анексију острва.

1931 —Званично је отворен “Емпајер стејт билдинг”, 102 спрата висок њујоршки облакодер, тада највиша зграда у свету.

1945 —Јозеф Гебелс и његова супруга Магда су отровали цијанидом своје шесторо деце, а затим извршили самоубиство.

1960 —На територији Совјетског Савеза оборен амерички шпијунски авион “U-2”. Пилот Френсис Пауерс, који се спасао искакањем, заробљен је и у фебруару 1962. размењен за једног совјетског шпијуна.

1978 —Јапански истраживач Наоми Уемура постао први човек који је сам стигао на Северни пол, прешавши 950 km на санкама с псећом запрегом.

1979 —Гренланд је добио ограничену самоуправу од Данске, са својом скупштином са седиштем у Нуку.

1982 —У Пољској, 50.000 присталица “Солидарности” демонстрирало против војне власти. Ратно стање у земљи уведено је 13. децембра 1981, када је генерал Војћех Јарузелски суспендовао цивилне власти.

1985 —У Гњилану, на истоку Косова и Метохије, извршено је насиље најмање три Албанца, над Ђорђом Мартиновићем, радником Дома ЈНА у Гњилану.

1991 —На Полачи, код Книна, убијен је српски младић Васо Пећер.

1991 —У Бршадину, поред Вуковара, убијене је старац Стеван Инић, железнички пензионер, од свог хрватског комшије Михајла Мије Геленчира, члана странке ХДЗ.

1993 —Бомбаш самоубица из редова Тамилских тигрова је убио председника Шри Ланке Ранасингхеа Премадасу током првомајске прославе у Коломбу.

Објављен је банкрот Дафимент банке.

1994 —У трци за “Велику награду Сан Марина” погинуо бразилски ауто-

мобилски ас Аиртон Сена, један од најбољих возача формуле 1.

1995 —Артиљеријским нападом на српске положаје код Пакрац почела је офанзива хрватских снага на западну Славонију под називом “Бљесак”. Неколико дана касније Хрватска је заузела цело подручје, а десетине хиљада Срба избегло је у Босну и Србију.

1997 —Лабуристичка партија Тонија Блера победила на парламентарним изборима у Великој Британији, након 18 година владавине конзервативаца.

1999 —У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођен путнички аутобус на мосту у Лужанима. Погинуло је најмање 60 људи.

2001 —Македонци у Битољу спалили су и каменовали око 40 кућа, фирми и продавница чији су власници Албанци у знак одмазде због погибије осам припадника македонских снага безбедности у нападу албанских терориста код тетовског села Војце.

2001 —Председник САД, Џорџ Буш затражио је измену уговора који су 1972. САД склопиле са Москвом о антибалистичким ракетама, што би отворило пут ка новом одбрамбеном плану САД.

2003 —У земљотресу у Турској погинуло 176 особа, међу којима и 25 ђака током спавања у интернату који се срушио.

2004 —Европска унија проширена је за десет нових чланица, чиме се број земаља које чине ту највећу економско-социјалну интеграцију попео на 25 са 450 милиона становника. Пуноправне чланице ЕУ званично су постале: Мађарска, Пољска, Чешка, Словачка, Словенија, Кипар, Малта, Естонија, Летонија и Литванија. То је највеће проширење ЕУ од оснивања 1957. године. 2016 —Код града Форт Макмари у канадској провинцији Алберта букнуо је пожар који је уништио 1800 домова и изазвао евакуацију више од 80.000 особа.

2. мај

1885 —Белгијски краљ Леополд II прогласио се за краља нове Слободне државе Конго.

1902 —Премијерно је приказан први научнофантастични филм, Пут на

месец

1933 —Канцелар Немачке Адолф

Хитлер укинуо синдикате.

1945 —Совјетске трупе освојиле

Берлин, у Другом светском рату.

1951 —Савет Европе прихватио Западну Немачку као пуноправног члана.

1953 —Краљ Хусеин званично постао краљ Јордана.

1953 —Краљ Фејсал II званично преузео власт у Ираку.

1960 —Извршена смртна казна над Американцем Керилом Чесменом, осуђеним за отмицу и силовање. Чекајући извршење пресуде, које је осам

пута одлагано захваљујући упорној и

вештој одбрани, у затвору написао три

књиге које су постале бестселери.

1965 —У употребу ушао први кому-

никациони сателит за пренос телевизијске слике.

1967 —У Стокхолму почео рад Међународни суд за ратне злочине, који

је касније пресудио да су САД криве за агресију на Вијетнам.

1970 —Америчка Национална гарда на универзитету Кент је пуцала у студенте који су протестовали против Вијетнамског рата и убила њих четворо.

1990 —Афрички национални конгрес Нелсона Манделе и Влада Јужне Африке у Кејптауну почели разговоре о окончању власти беле мањине у тој земљи.

1992 —Окупација Хрватске војске српског села Нос Калик у Далмацији.

1993 —Председник Републике Српске Радован Караџић у Атини потписао Венс-Овенов план за Босну под условом да га прихвати Скупштина РС. Скупштина РС касније је одбацила план, оценивши да су мапе разграничења с босанским муслиманима и Хрватима крајње неповољне за Србе у Босни, а босански рат настављен.

1994 —Нелсон Мандела и његов Афрички национални конгрес победили на изборима у Јужној Африци.

1995 —Шест особа погинуло, а 176 рањено када су пројектили крајишких Срба погодили центар Загреба.

1999 —Авијација НАТО у нападима

на Југославију употребила “графитне бомбе” које су изазвале распад електроенергетског система у Србији. Око 70 одсто територије Србије остало у мраку. 2000 —У Сијера Леонеу побуњеници Уједињеног револуционарног фронта заробили 500 припадника мировних снага Уједињених нација. Затвореници у наредном периоду пуштани у мањим групама, а 15. јула, после војне интервенције мировних снага, коначно сви ослобођени. 2001 —Ронилац Живадин Ђорђевић изјавио листу “Тимочка крими-ревија” да је у пролеће 1999. из реке Дунав извучена хладњача с 50 тела која су касније тајно закопана у масовну гробницу. У наредним месецима полиција Србије открила неколико масовних гробница у којима су, како се претпоставља, закопани албански цивили убијени током сукоба на Косову. 2001 - Бивши припадник Кју-клуксклана Томас Блантон осуђен на доживотну робију због постављања бомбе у цркви у Бирмингему, у америчкој држави Алабама 1963, која је за последицу имала смрт четири црнкиње.

2003 —Председник САД Џорџ Буш саопштио да је главни део борбених операција у Ираку завршен, чиме је званично окончан рат у Ираку.

2004 —Милорад Улемек, бивши командант Јединице за специјалне операције и првооптужени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића, предао се београдској полицији после 14 месеци скривања.

2014 —У пожару у згради Дома синдиката у Одеси, на југоистоку Украјине, погинуло је 48 проруских демонстраната док је више од 200 рањено док су припадници украјинских радикалних десничарских организација убацивали Молотовљеве коктеле, а неке су од њих палицама ударали.

3. мај

1494 —Шпански морепловац Кристифор Колумбо открио острво касније названо Јамајка.

1500 —Португалски морепловац Педро Алвареш Кабрал на путу ка Ин-

дији открио Бразил и прогласио га поседом Португалије.

1791 —Пољски краљ Станислав II Аугуст Поњатовски потписао либералан Устав којим је успостављена парламентарна монархија. То је био други писани Устав у свету, после Устава САД. 1814 —Француски краљ Луј XVIII вратио се, под заштитом савезника, у Париз после безусловне предаје и абдикације цара Наполеона I 1841 —Нови Зеланд проглашен за британску колонију.

1895 —Територије у поседу Британске јужноафричке компаније, јужно од реке Замбези добиле назив Родезија.

1921 —Основана провинција Северна Ирска.

1922 —У Паризу основана Међународна железничка унија, међу оснива-

чима и представници “Југословенске железнице”.

1936 —У Јагодини у организацији Народног фронта слободе одржане најмасовније антифашистичке демонстрације у Поморављу између два светска рата.

1939 —Смењен совјетски министар иностраних послова Максим Литвинов, нов министар постао Вјачеслав Молотов, који је крајем августа потписао пакт о ненападању с нацистичком Немачком.

1945 —Британци у Другом светском рату заузели Рангун, главни град тадашње Бурме, данас Мјанмара, ослободивши га од јапанске окупације.

1946 —У Токију заседање почео Међународни војни суд за Далеки исток, који је судио јапанским ратним

злочинцима из Другог светског рата. У процесу који је трајао до новембра 1948, од 28 окривљених седам осуђено на смрт, 16 на доживотну робију, а пет на временске казне.

1968 —Жестоким сукобима с полицијом у Паризу почеле студентске демонстрације и штрајкови због оклевања власти да спроведе реформе универзитета. Студентски протести убрзо захватили и друге европске земље, а протест прерастао у револт против грађанског друштва.

1971 —Валтер Улбрихт се повукао са места генералног секретара Комунистичке партије Источне Немачке. Заменио га Ерих Хонекер.

1991 —У родно село Лелић код Ваљева из САД пренете мошти епископа Српске православне цркве Николаја Велимировића.

1992 —Муслиманске снаге у Сарајеву напале колону возила ЈНА која се повлачила према касарни у Лукавици. Убијено и повређено више официра, војника и цивила.

1996 —Делегати 55 земаља сагласили се, на конференцији Уједињених нација у Женеви, о новим правилима коришћења нагазних мина, али нису прихватили њихову потпуну забрану.

1999 —Током ваздушних удара НАТО на Југославију погођен путнички аутобус код Пећи на Косову. Погинуло 20 људи, 43 повређено. У Новом Саду погођена зграда ТВ Нови Сад. У седишту НАТО у Бриселу саопштено да је за 42 дана ваздушних напада на СРЈ изведено 14.000 летова.

2003 —Конгрес САД, већином гласова, изгласао буџет са скоро 80 милијарди долара намењених рату у Ираку, а део савезницима и борби против тероризма.

4. мај

1493 —Папа Александар VI, Шпанац, издао едикт о подели Новог света између Шпаније и Португалије, према којем све новооткривене земље западно од Азора треба да припадну Шпанији.

1626 —Индијанци продали Менхетн холандском трговцу Петеру Ми-

нојту за тканине и ђинђуве у вредности од око 24 долара (око 600 долара из 2006).

1780 —У Епсому у Енглеској одржане прве коњичке трке.

1886 —У експлозији бомбе која је бачена на полицајце који су покушавали да растерају скуп радника у Чикагу, погинуло је осам особа, а рањено 60. 1919 —Почеле демонстрације кинеских студената против одлуке Версајске мировне конференције да немачки поседи у провинцији Шандунг буду предати Јапану. Демонстрације „Покрет 4. маја“ прерасле у национални покрет, који је покренуо преко 10 милиона људи.

1938 —Даглас Хајд постао први председник Ирске на основу новог Устава, којим је прокламована њена независност.

1970 —Америчка национална гарда је убила четири и ранила 11 студената Универзитета „Кент“ у држави Охајо, који су демонстрирали против Вијетнамског рата.

1979 —Вођа конзервативаца Маргарет Тачер после победе над лабуристима на парламентарним изборима постала је прва жена-премијер у историји Велике Британије.

1990 —На првим вишестраначким изборима после Другог светског рата, у Хрватској убедљиво победила Хрватска демократска заједница Фрање Туђмана.

1992 —ЈНА се повукла са дубровачког ратишта, чиме је угашена трећа Дубровачка република.

1994 —Израел и Палестинска ослободилачка организација потписали споразум о почетку примене ограничене палестинске аутономије у Гази и Јерихону.

1994 —Емитовањем првог сервиса вести Београдска независна новинска агенција, Бета, почела рад.

1996 —Лидер конзервативаца Хосе Марија Аснар постао премијер Шпаније, чиме је окончана тринаестогодишња владавина социјалиста.

2001 —Подигнута оптужница против Радета Марковића, који је у време режима Слободана Милошевића био начелник Државне безбедности Срби-

је. По оптужници за одавање државне тајне, Марковић 6. јула 2001. осуђен на годину дана затвора, а по тужби за умешаност у убиство четири функционера Српског покрета обнове на Ибарској магистрали, у октобру 1999, 30. јануара 2003. осуђен на седам година затвора.

2001 —САД гласањем избачене из Комисије за људска права при Уједињеним нацијама, што је први пут у историји те међународне организације.

5. мај

533 —У византијској престоници

Константинопољу почео Пети васељенски сабор.

1260 —Кублај-кан постаје владар Монголског царства.

1789 —Почело је заседање Скупштине државних сталежа у Француској

први пут после 175 година.

1855 —Црногорски кнез Данило I

Петровић донео Општи земаљски законик, у који су унете имовинске и пореске реформе.

1860 —Италијански револуционар Ђузепе Гарибалди са својих 1.000 црвенокошуљаша испловио из Ђенове према Сицилији, коју је освојио крајем јула.

1904 —На брду Волујица код Бара постављена радио-телеграфска станица Марконијевог система, прва на Балкану.

1930 —Британске власти у Индији ухапсиле Махатму Гандија због његове кампање грађанске непослушности.

1936 —Италијанске трупе под командом фелдмаршала Пјетра Бадоља окупирале Адис Абебу, престоницу Етиопије.

1941 —У ослобођену Адис Абебу, главни град Етиопије, ушао цар те земље Хаиле Селасије I.

1945 —Совјетске трупе у Другом светском рату ушле у место Пенеминде, одакле су Немци испаљивали ракете “V-1” и “V-2”. Трупе САД ослободиле нацистички концентрациони логор Маутхаузен-Гусен.

1954 —Генерал Алфредо Стреснер

војним ударом оборио председника Парагваја Федерика Чавеса, почевши

тако тридесетчетворогодишњу диктатуру.

1955 —Одлуком савезника Савезна Република Немачка поново стекла суверенитет.

1961 —Из Кејп Канаверала лансиран космички брод “Меркјури”, прва космичка летелица САД с људском посадом, којим је управљао Ален Шепард.

1978 —Терористичка организација “Црвене бригаде” саопштила да је убила бившег премијера Италије Алда Мора, отетог у марту 1978. Његово тело нађено два дана касније у једном аутомобилу у центру Рима.

1981 —Боби Сендс, први од 10 припадника ИРА, умро у затвору “Мејз” у Северној Ирској од последица штрајка глађу.

1996 —У присуству шпанског краља Хуана Карлоса, конзервативни лидер, нови премијер Хосе Марија Аснар, положио заклетву, после 13 година владавине социјалиста.

1999 —Индонезија и Португал потписали документ којим је призната независност Источног Тимора.

2001 —Припадници побуњеничке групе “Унита” у Анголи киднаповали 51 дечака и 9 девојчица из интерната за ратну сирочад изван Каксита, североисточно од Луанде. Погинуло око 200 цивила.

2003 —Хашки трибунал подигао оптужницу против бившег начелника Државне безбедности Србије Јовице Станишића и бившег команданта Јединице за специјалне операције Франка Симатовића, којом се терете за учешће у заједничком злочиначком подухвату уклањања несрба у Хрватској и Босни и Херцеговони, од 1991. до 1995. Ухапшени 13. марта у полицијској акцији “Сабља” а после подизања оптужнице изручени суду у Хагу.

2003 - Руанда ослободила више од 22.000 затвореника, углавном умешаних у масакр који је 1994. починила Хутска милиција, када је убијено око 800.000 етничких Тутсија и умерених Хутуа. У затвору остало око 80.000 љу-

ди, где већина чека суђење

2006 - Угашен је Трећи канал РадиоТелевизије Србије (РТС 3К)

6. мај

1237 —У манастиру Милешева сахрањене су мошти Растка Немањића –Светог Саве, првог српског архиепископа, који је умро 27. јануара 1235. у Великом Трнову у Бугарској. Турци су

1594. извадили мошти и спалили их на Врачару у Београду.

1527 —Војска бурбонског војводе Карла опустошила је и опљачкала Рим и побила око 4.000 његових становника.

1626 —Холандски насељеник Петер Минојт купио је од Индијанаца острво Менхетн, на којем је касније изграђен Њујорк, за бижутерију у вредности од 60 гулдена.

1757 —У Седмогодишњем рату пруски краљ Фридрих II освојио је Праг, који су браниле аустријске трупе.

1804 —У Остружници код Београда одржана прва Скупштина представника целог побуњеног народа у Београдском пашалуку - Скупштина у Остружници.

1840 —Пуштене су у промет прве поштанске марке у Великој Британији од једног и два пенија с ликом краљице Викторије I.

1919 —На Версајској мировној конференцији Немачкој су одузете колоније у Африци.

1932 —Француског председника Пола Думеа у Паризу је убио руски емигрант.

1937 —Немачки цепелин Хинденбург је изгорео у пожару док је покушавао да пристане у морнаричку базу Лејкхерст у Њу Џерзију, одневши животе 36 особа.

1974 —Западнонемачки канцелар Вили Брант поднео је оставку због шпијунске афере у којој је откривено да је његов блиски сарадник Гинтер Гијом био источнонемачки шпијун.

1979 —На изборима у Аустрији победила је Социјалдемократска партија Аустрије Бруна Крајског.

1981 —САД су протерале све ли-

бијске дипломате, тврдећи да влада Либије подржава међународни тероризам.

1991 —У Сплиту су избиле демонстрације против ЈНА у којима је убијен војник Сашко Гешовски.

1993 —Народна скупштина Републике Српске на Палама одлучила је да се о Венс-Овеновом мировном плану за Босну изјасни народ. На референдуму 15. и 16. маја против плана је гласало 96% бирача.

1996 —Влада председника Гватемале Алвара Арсуа и вође левичарске гериле су потписали споразум о окончању 35-годишњег грађанског рата.

1999 —Министри иностраних послова седам најразвијенијих земаља Запада и Русије (Група 8) договорили су се на састанку у Бону о принципима за окончање рата на Косову.

2000 —У близини Нанта на југу Француске у изгорелом аутомобилу „фијат уно“ пронађено је тело папараца Жан-Пола Андансона, који је последњих десет година фотографисао краљевске породице и филмске звезде. Он и његов ауто довођени су у везу са саобраћајном несрећом у Паризу када је погинула принцеза Дајана и њен пријатељ Доди ел Фајед.

2001 —У Ирану, на фудбалском стадиону у Сари, два лица су погинула, а око 300 повређено, када се током утакмице, коју је посматрало око 30.000 гледалаца, срушио кров на стадиону.

2003 —Савет безбедности УН продужио је санкције уведене Либерији 2001. због њене наводне помоћи побуњеницима у Сијери Леонеу. Њима је укључен и ембарго на увоз оружја, као и на извоз дијаманата.

2004 —Суд у Либији осудио је пет медицинских сестара из Бугарске и једног палестинског лекара на смрт због наводног инфицирања око 400 либијске деце вирусом Сиде у педијатријској болници у Бенгазију. ОЕБС је упутио Либији апел да не погуби осуђене, а резолуција истог садржаја достављена је парламентарцима из 50 земаља-чланица те организације.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs