BB INFORMATOR 237

237:Layout 1

2/3/2015

10:05 AM

Page 1

Jedinstveni ekstrakt brĹĄljana EA 575

Samo za struÄ?nu javnost

237:Layout 1

2/4/2015

9:13 AM

Page 2

237:Layout 1

2/4/2015

9:13 AM

Page 3

sadrzaj:sadr.qxd

2/4/2015

10:29 AM

Page 4

U OVOM BROJU:

16 DIREKTOR Branko Nikolić, dipl.ing.

REDAKCIJSKI ODBOR Prof. dr Brižita Đorđević, predsednica Prof. dr Ivanka Miletić Doc. dr Tatjana Kundaković mr ph. spec Milana Dučić mr ph. spec Dragana Rajković GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA Mr ph. Estela Gaković Ranisavljević, estela@bbsoft.rs

INTERVJU: NEDELJKO PANTIĆEM, GENERALNI DIREKTOR KOMPANIJE GALENIKA A.D.

36

IZVRŠNA UREDNICA Snežana Milivojević, snezana@bbsoft.rs STRUČNI SARADNICI Prim. dr sci.med Branislav Gvozdenović Prim dr Spomenka Čučak Dr Saša Avakumović

MARKETING Lidija Nikolić, lidija@bbsoft.rs Tanja Ribarović, tanja@bbsoft.rs Marija Stojanović, marija@bbsoft.rs PRIPREMA Nikola Vukelić, nikola@bbsoft.rs

LEKOVI U SUPERMARKETU

48

FOTOGRAFIJE http://www.shutterstock.com ŠTAMPA: Efekt print, tel.: (011) 23-93-940 E-MAIL informator@bbsoft.rs INFORMACIJE O LEKOVIMA: www.nadjilek.rs IZDAJE:

STABILNOST LEKOVA U KUTIJAMA – DOZATORIMA ZA LEKOVE

50

BB Soft; Palmira Toljatija 5; Novi Beograd Tel./fax: (011) 2675-266, 2670-559, 2671-996 E-mail: office@bbsoft.rs ISSN 1820-4813 COBISS.SR-ID 119522316 Časopis izlazi mesečno. Namenjen je stručnoj farmaceutskoj i medicinskoj javnosti.

Izdavač ne odgovara za sadržaj oglasnog i zakupljenog prostora u časopisu.

PRIRODNE PREHRAMBENE BOJE

sadrzaj:sadr.qxd

2/4/2015

10:30 AM

Page 5

SADRŽAJ

BB-INFORMATOR 237/februar 2015.

REČ UREDNICE

Dan mrmota

6 VESTI 14 PITANJE IZ PRAKSE 16 INTERVJU:

NEDELJKO PANTIĆ, GENERALNI DIREKTOR KOMPANIJE GALENIKA A.D.

18 OČNA SOČIVA BAUSCH&LOMB ZA EVROPSKO TRŽIŠTE

22 PRP METODA OBNAVLJA HRSKAVICU 28 UPOZNAJMO

MR PH. BOŽANA PEJOVIĆ

30 MARKETING MIKS U APOTEKAMA

DRUGI DEO: PROIZVOD KAO OSNOVNI ELEMENT MARKETING MIKSA1

36 LEKOVI U SUPERMARKETU 42 SVAKA CIGARETA SMETA 46 FARMAKOVIGILANCA:

NEŽELJENE REAKCIJE KOŽE NA LEKOVE

48 STABILNOST LEKOVA U KUTIJAMA –

Početak 2015. godine stavio je pred apotekarsku delatnost u Srbiji nekoliko izazova. Usvajanje nove Liste lekova i sniženje cena lekova koji se izdaju na recept uz trenutno definisanu maržu dovodi apotekarsku delatnost u stanje finansijske neodrživosti. Takođe, po prvi put se u Srbiji sprovodi centralizovana javna nabavka za lekove sa A i A1 Liste lekova koja se već na svom početku suočava sa mnoštvom izazova, a jedan od njih je zastoj nastao usled prigovora za zaštitu prava čime je nabavka trenutno zaustavljena. Nedostatak precizne regulative apotekarske delatnosti realnost je srpskog apotekarstva već duži niz godina, a navedeni primeri idu u prilog činjenici da je apotekarska delatnost i dalje u tranziciji. Iako je poslednjih godina bilo aktivnosti i donošenja određenih Zakona i podzakonskih akata izgleda da je i dalje ostalo mnogo nerazjašnjenih pitanja. Čini mi se da se o visini marže i planu mreže apoteka priča već godinama u nazad, a nekako problem se ne rešava.

Kao da smo „zaglavljeni“ u vremenu. Neki apotekarski Dan mrmota, kao da smo osuđeni da se ponavlja stalno isti „dan“ dok ne naučimo da nešto promenimo i učinimo da nam bude bolje. Treba ozbiljno da se zamislimo i zapitamo šta možemo učiniti kako bi farmaceutska i apotekarska delatnost u Srbiji napredovala, evoluirala i opstala. Da li želimo da sami kreiramo svoju sudbinu, jer ako ne želimo, neko drugi će je već skrojiti za nas.

DOZATORIMA ZA LEKOVE

50 PRIRODNE PREHRAMBENE BOJE 53 UKRATKO: BELI LUK

54 SVETI KOZMA I DAMJAN 57 UREĐENJE APOTEKA 58 U PONUDI 62 PONUDA VELEDROGERIJA 64 MALI OGLASI

Glavna i odgovorna urednica Estela Gaković Ranisavljević

vesti:Layout 1

2/4/2015

9:06 AM

Page 6

vesti VLADA SRBIJE USVOJILA NOVU LISTU LEKOVA

Pojeftinili lekovi na recept Od početka januara 2015. godine polovina, od ukupnog broja lekova koji se izdaju na recept, jeftinija je za 10 do 62 odsto. Snižene su cene medikamenata u svim terapijskim grupama a najviše će uštedeti hronični bolesnici koji za neka od oboljenja koriste više lekova dnevno.

Za 216 medikamenata, koji su skinuti sa dosadašnje liste, biće omogućena odgovarajuća zamena drugih proizvođača generičkih lekova – potvrdili su u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.

Primena nove Liste sa još 292 leka koji se propisuju i izdaju na recept doneće uštedu za gotovo svaki drugi medikament. Takva Lista lekova dovešće do značajno manjeg izdvajanja finansijskih sredstava za medikamente i RFZO-a, ali i građana u 2015. godini – izjavila je za RTS vršilac dužnosti direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje dr Verica Lazić: - Najviše će uštedeti kardiološki pacijenti, oni sa visokim krvnim pritiskom i aritmijama, ali i bolesnici koji imaju povišene masnoće u krvi. Lekovi za lečenje

bronhijalne astme, za povišen očni pritisak i većina antibiotika na novoj Listi lekova, takođe će biti jeftiniji.

Prvi put su na Listu lekova upisana i tri nova medikamenta – za Parkinsonovu bolest i šizofreniju. Nedoumicu, međutim, stvara skidanje 216 lekova sa dosadašnje Liste iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Po rečima dr Verice Lazić nema razloga za brigu: - Zbog lekova koji su skinuti sa Liste pacijenti neće biti ugroženi, jer za te medikamente postoji alternativa od drugih proizvođača na Listi lekova – istakla je dr Lazić.

Lekovima koji snižavaju povišen holesterol i primenjuju se u prevenciji infarkta kao što je “pravastatin” (30x40mg) cena je sa 982,90 snižena na 594,40 dinara i od sada će osiguranici plaćati učešće u maloprodajnoj ceni od 549 dinara po pakovanju, umesto dosadašnjih 908 dinara.

Snižena je i cena leka “atorvastatina” (30x80mg) sa 2.405 na 913,50 dinara i sada mu je maloprodajna cena 956 dinara po pakovanju, umesto 2.519 dinara, kolika je bila do korekcije.

Snižene su i cene lekova koji deluju kao antitrombolitici i koriste se u prevenciji infarkta, poput “klopidogrela” (28x75mg). Cena tog leka na veliko snižena je sa 910,70 na 464,70 dinara, pa će pacijenti za učešće u maloprodajnoj ceni izdvajati 286 dinara po kutiji, umesto dosadašnjih 567 dinara.

Pojeftinili su i lekovi koji deluju kao inhibitori protonske pumpe, u terapiji peptičkog ulkusa i gastroezofagealne bolesti, u lečenju hipertenzije, u terapiji teškog neuropatskog bola i u lečenju benigne hiperplazije prostate. Manje novca će se izdvajati i za antibiotike, antipsihotike, antidepresive i lekove u terapiji Alchajmerove bolesti. Niže su i cene lekova za lečenje bronhijalne astme i glaukoma.

Samo 10 lekova biće skuplje za pet do 10 dinara.

Podsećamo, odluku o najvišim cenama lekova koji se izdaju na recept, usvojila je Vlada Srbije krajem 2014. godine.

Apoteke i zdravstvene ustanove, dužne su da usklade cene lekova sa tom odlukom.

(M. St.)

RFZO

Centralizovana javna nabavka lekova Centralizovana javna nabavka lekova sa A i A1 Liste lekova se u Srbiji prvi put sprovodi, a zbog svoje kompleksnosti suočava se sa mnogo izazova. U trenutku pripreme izdanja ovog broja časopisa BB-Informator 237 Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) je bio u postupku centralizovane javne nabavke lekova sa Liste A i Liste A1 za potrebe domova zdravlja, bolnica, kliničkih centara i apotekarskih ustanova iz Plana mreže zdravstvenih ustanova sa kojima Republički fonda ima zaključen ugovor o pružanju zdravstvene zaštite. Poziv za podnošenje ponuda je objavljen još 15.12.2014. godine i otvaranje ponuda je bilo zakazano za 30.01.2015. godine. Kako je 7 dana pre datuma otvara-

6 | BB-Informator | 237

nja, odnosno 23.01.2015. uložen Zahtev za zaštitu prava od strane potencijalnog ponuđača, došlo je do zastoja u postupku javne nabavke, do donošenja odluke Republičke komisije za zaštitu prava. Zastoj u postupku javne nabavke je otvorio pitanje kakve posledice po snabdevenost lekova sa A i A1 Liste lekova će imati eventualno odlaganje i produženje Centralizovane javne nabavke (CJN), pogotovo imajući u vidu broj apoteka koje podležu obavezi naručivanje lekova putem CJN. Kako saznajemo iz RFZO zdravstvene ustanove su po ranije važećim ugovorima obezbedile dovoljne količine lekova do aprila 2015. godine, a sve u cilju kako ne bi došlo do nestašica lekova. (M. St.)

vesti:Layout 1

2/4/2015

9:06 AM

Page 7

vesti FARMACEUTSKA KOMORA SRBIJE

Reagovanje Komore na Pravilnik o ugovaranju za 2015. godinu Usvajanjem Uredbe o dopuni uredbe o planiranju i vrsti roba i usluga za koje se sprovode centralizovane javne nabavke („Sl. Glasnik RS“, br.119/2014 od 31.10.2014. godine), kojom se predviđa da RFZO sprovodi centralizovane javne nabavke za potrebe zdravstvenih ustanova iz Plana mreže u 2015. godini, a nakon toga stupanjem na snagu Pravilnika o ugovaranju zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja sa davaocima zdravstvenih usluga za 2015. godinu („Sl. Glasnik RS“, br. 147/2014 od 31.12.2014. godine) bez prethodne revizije obračunskog modela nadoknade za promet lekova u apotekama, odnosno povećanja maloprodajne marže, dovešće do ozbiljne finansijske krize u poslovanju apoteka i negativnih posledica po celokupnu apotekarsku delatnost.

Kao što je stručnoj javnosti poznato, u drugoj polovini 2014. godine, vođeni su konkretni pregovori sa RFZO u vezi sa novim obračunskim modelom nadoknade za promet lekova u apotekama. U toku pregovora jasno je istaknuto da je odgovarajuće korigovanje marže ili uvođenje dodatne nadoknade na postojeću maržu neophodno za održivost osnovnog funkcionisanja socijalno odgovornih apoteka, vodeći se činjenicom da je to jedini vid prihoda koji će ostati apotekama u 2015. godini. Međutim, pregovori su prekinuti u decembru 2014. godine. U međuvremenu je na sajtu RFZO, dana 16. decembra objavljen tender za centralizovane javne nabavke za Listu A i A1, a zatim 31.12.2014. godine stupio na snagu Pravilnik o ugovaranju za 2015. godinu.

S tim u vezi Farmaceutska komora Srbije je pokrenula odgovarajuće aktivnosti.

Komora je reagovala odmah nakon objavljivanja Pravilnika kako bi Ministarstvu zdravlja RS i RFZO još jednom ukazala na posledice njegove primene. Održana su

dva sastanka u Komori sa predstavnicima državnog i privatnog sektora na osnovu kojih je Komora ponovo uputila dopis Ministarstvu zdravlja RS i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje u kome se traži hitan sastanak ministra zdravlja RS, ass. dr Zlatibora Lončara, v.d. direktorke RFZO, dr. Verice Lazić i predstavnika Farmaceutske komore Srbije za prvu nedelju februara, na kome bi predstavnici Komore izneli konkretne modele za rešavanje novonastale situacije. Komora je u stalnoj vezi i sa međunarodnim organizacijama, International Pharmaceutical Federation (FIP) i Pharmaceutical Group of European Union (PGEU) radi razmene mišljenja i stavova po ovom pitanju.

Ovim putem Farmaceutska komora Srbije još jednom naglašava sledeće: • Komora nije bila upoznata sa sadržajem navedenog Pravilnika, niti je na bilo koji način učestvovala u njegovom donošenju, što je u suprotnosti sa članom 179, stav 2 Zakona o zdravstvenom osiguranju.

• Već dugi niz godina, jasno i nedvosmisleno, izražavamo stav da je marža, odnosno nadoknada za promet lekova na malo od 12% nedovoljna za održivo finansiranje apoteka na primarnom nivou zdravstvene zaštite, na šta smo u više navrata ukazivali Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, Ministarstvu zdravlja RS i Ministarstvu finansija RS, pa su shodno tome elementi ugovaranja za 2015. godinu u potpunosti neprihvatljivi.

• U uslovima sniženja cena lekova u proseku 10-50% početkom primene Pra-

vilnika o Listi lekova („Sl.glasnik RS“ br.

123/2014 i 136/2014), kao i dodatnim sniženjem cena lekova po okončanju centralizovane javne nabavke za Listu A i A1 od strane RFZO-a, doći će do smanjenja i iznosa marže od 12%, kao jedinog prihoda koji će ostati apotekama u 2015. godini, što vodi direktno u stanje finansijske neodrživosti, a samim tim se dovodi u pitanje sektor od preko 12.000 hiljada zaposlenih.

• Rešenje ovog pitanja zahteva izmenu člana 17 Uredbe o kriterijumima za formiranje cena lekova za upotrebu u humanoj medicini čiji je režim izdavanja na recept („Sl. Glasnik RS“, br. 108/2012), odnosno povećanje troškova prometa na malo .

Farmaceutska komora Srbije će o svojim daljim aktivnostima po ovom pitanju redovno obaveštavati stručnu javnost putem sajta www.farmkom.rs Dragana Rajković, dipl. farm. spec.

237 | BB-Informator | 7

vesti:Layout 1

2/4/2015

9:06 AM

Page 8

vesti MINISTAR ZDRAVLJA ASS. DR ZLATIBOR LONČAR NAJAVIO

Kod privatnog lekara sa zdravstvenom knjižicom Početkom januara ove godine ministar zdravlja ass. dr Zlatibor Lončar najavio je da bi ubuduće odlazak kod privatnog lekara bio moguć sa overenom zdravstvenom knjižicom. Za to, naravno, treba da se steknu uslovi i po mišljenju ministra ass. dr Lončara ta inicijativa bi mogla da bude realizovana za godinu dana.

- U planu je da se najpre u taj okvir uključe pedijatri, ginekolozi, oftamolozi i pojedine dijagnostičke procedure. Da bi se ostvarila zdrav-

stvena usluga kod privatnika na teret RFZO neophodno je donošenje odgovarajućih podzakonskih akata, iako je zakonom izjednačen privatni i državni zdravstveni sektor. Angažovanje privatnih ordinacija rasteretilo bi državne ustanove i skratilo liste čekanja - naveo je ministar zdravlja ass. dr Zlatibor Lončar.

Po njegovim rečima najvažnije je da budu ispoštovane sve procedure kako bi se privatno zdravstvo nesmetano uključilo u sistem.

(M. St.)

SINDIKATI ZDRAVSTVA

Potpisan novi Kolektivni ugovor Tri reprezentativna sindikata u zdravstvu, krajem prošle godine, 30. decembra 2014, potpisala su novi Kolektivni ugovor kojim će biti ispunjen deo zahteva zbog kojih su prethodnih meseci najavljivali štrajk. Ugovor je, sa predsednicima sindikata, potpisao ministar ass. dr Zlatibor Lončar naglasivši da su i Ministarstvo zdravlja i sindikati na istom zadatku da unaprede medicinski sektor Srbije.

Novi Kolektivni ugovor sačuvaće odredbe iz starog i to je dobro – istakli su sindikati. Minuli rad biće definisan kao do sada, a nastaviće se sa isplatama jubilarnih nagrada i otpremnina za buduće penzionere. Ostaje i pravo na skraćeno radno vreme u otežanim uslovima.

Ovo je samo prvi korak ka unapređenju zdravstvenog sistema - ukazao je ministar zdravlja ass. dr Zlatibor Lončar i dodao da posao tek predstoji: - U 2015. godini zajednički zadatak biće da svi poboljšamo zdravstvenu uslugu i

8 | BB-Informator | 237

uslove rada, kako bismo u Srbiji imali zdravstveni sistem kakav zaslužuju i medicinski radnici i pacijenti. Naš cilj nije ispunjenje forme, već bolje zdravstvo u celini - istakao je ministar ass. dr Lončar.

Posle intenzivnog pregovaranja o novom Kolektivnom ugovoru, postignut je značajan napredak – rekao je predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije dr Dragan Cvetić, ocenjujući da je u nekim elementima bolji od prethodnog: - Uspeli smo da zaštitimo i poboljšamo naša prava. Sindikati i Ministarstvo imaju isti cilj, a to je poboljšanje našeg zdravstva, položaja zdravstvenih radnika i unapređenje zaštite pacijenata – naveo je Cvetić.

Predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti dr Zoran Savić je zahvalio ministru zdravlja ass. dr Zlatiboru Lončaru i državnom sekretaru Ministarstva zdravlja prof. dr Berislavu Vekiću na razumevanju i saradnji tokom

pregovora: -Mislim da ovim ugovorom zaposleni u zdravstvu dobijaju veća prava nego što su ih imali u dosadašnjem Kolektivnom ugovoru. Načinjen je prvi korak, ali pred nama je niz poteza kojima treba da unapredimo kvalitet zdravstvene zaštite, položaj zaposlenih i pacijenata – kazao je dr Savić.

Predsednik Granskog sindikata "Nezavisnost" Zoran Ilić je naglasio da je potpisivanje Kolektivnog ugovora važno i za sindikate i za medicinske radnike: -Novi Kolektivni ugovor je precizniji od prethodnog i ne očekujemo probleme u njegovom sprovođenju. Podržaćemo svaku dobru ideju Ministarstva zdravlja – rekao je Ilić.

Novi Kolektivni ugovor potpisala su tri reprezentativna sindikata – Granski sindikat „Nezavisnost“, Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti i Sindikat lekara i farmaceuta Srbije. (M. St.)

237:Layout 1

2/4/2015

10:38 AM

Page 6

vesti:Layout 1

2/4/2015

9:06 AM

Page 10

vesti SEDNICA SKUPŠTINSKOG ODBORA ZA ZDRAVLJE I PORODICU

Vakcina štiti od zaraznih bolesti Medicinski stručnjaci iz oblasti imunizacije ocenili su na Skupštinskom odboru za zdravlje i porodicu da je antivakcinalni lobi poljuljao poverenje u zdravstvenu struku. Reč je o organizacijama i pojedincima koji preko društvenih mreža šire neistine o obavezi vakcinisanja dece protiv zaraznih bolesti. Upozorava i činjenica da je u Srbiji samo pet odsto lekara vakcinisano protiv gripa, u odnosu na zemlje u okruženju u kojima je 95 procenata lekara prihvatilo imunizaciju protiv influence. Udruženje "Roditelj" pozvalo je pedijatre da se više posvete malim pacijentima i objasne roditeljima zašto je vakcinacija protiv zaraznih bolesti važna i neodložna.

Ministar zdravlja ass. dr Zlatibor Lončar zatražio je da stručnjaci budu mnogo aktivniji u informisanju javnosti o značaju vakcinacije u sprečavanju zaraznih bolesti: - Samo činjenicama možemo da se suprotstavimo neistinama koje plasira antivakcinalni lobi. Tim činjenicama možemo da dokažemo da vakcine nisu štetne, već da štite svakog pojedinca i čitavu populaciju od brojnih zaraznih bolesti - istakao je ministar zdravlja ass. dr Zlatibor Lončar.

Vakcina je najjednostavniji i najbolji način zaštite od zaraznih bolesti. Taj stav

ponovio je i direktor Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" prim. dr Dragan Ilić: - Obuhvat dece imunizacijom u našoj zemlji je iznad 90 odsto. Naš cilj je da 95 procenata dece bude vakcinisano. Broj vakcinisanih mališana protiv morbila poslednjih meseci je u padu. Trebalo je da Srbija u julu proglasi radikaciju, odnosno iskorenjivanje morbila. Međutim, mi smo stigli do pojave epidemije malih boginja među nevakcinisanom decom - naveo je prim. dr Dragan Ilić.

Direktor Lekarske komore Srbije prof. dr Dragan Delić mišljenja je da raspravljati o tome da li treba vakcinisati decu u 21. veku je isto kao da govorimo o tome da li se može živeti bez vode i hrane: - Bili smo svedoci da deca umiru od malih boginja i zbog komplikacija od rubele i encefalitisa, pertusisa(velikog kašlja), a 50 odsto je umiralo od tetanusa.

Znači to su bile smrtonosne bolesti. U 2013. godini na mom odeljenju, na Klinici za infektivne i tropske bolesti KCS, umrlo je četiri bolesnika sa akutnim hepatitisom B (fulminantna forma). Među njima je bila koleginica, lekar pedijatar.

Vakcina ne uzrokuje autizam i postoji 12

studija koje to dokazuju. Problem nastaje zbog toga što se deo lekara ponaša neodgovorno prema vakcinaciji, a ima i onih koji negativno govore o imunizaciji upozorio je prof. dr Dragan Delić.

Predsednik Republičke stručne komisije za borbu protiv zaraznih bolesti prof. dr Mijomir Pelemiš rekao je da je veoma ljut što se efikasnost vakcinacije dovodi u pitanje: - Na svetu do danas ne postoji ni jedan lek, niti vakcina koji nemaju neželjenih dejstava. Bez obzira šta gde piše. Ali, ta neželjena dejstva su zanemarljiva u odnosu na korist koju imamo od primanja vakcine.

To treba objasniti svakom roditelju i pacijentu - istakao je prof. dr Mijomir Pelemiš. Članovi Skupštinskog odbora za zdravlje i porodicu ukazali su na neusklađenost zakonske regulative koja uređuje ovu zdravstvenu oblast. Naime, prema Zakonu o pravima pacijenata roditelji mogu da odbiju vakcinaciju. S druge strane Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti predviđa obaveznu imunizaciju novorođene dece. Upravo u takvom zakonskom neskladu antivakcinalni lobi ima dovoljno prostora za delovanje.

(M. St.)

PROMO VEST

Dermokozmetika – naše uverenje Oktal Pharma, zastupnik francuske kompanije Pierre Fabre Dermo Cosmétique je u četvrtak 15.januara 2015. godine u Hotela Crown Plaza organizovala predavanje pod nazivom Dermokozmetika naše uverenje. Koncept dermokozmetike Pierre Fabre-a, koji je osmišljen pre 50 godina farmaceutima je prezentovala Corinne Déchelete koja je ovim povodom došla iz kompanije Pierre Fabre.

Zakonska uredba o standardnim kozmetičkim proizvodima zahteva procenu

10 | BB-Informator | 237

isključivo sigurnosti (procena i samoocenjivanje od strane potrošača) ali ne i procenu njihove efikasnosti (osim za proizvode za zaštitu od sunca), za razliku od uredbi koje se odnose na lekove. Upotreba standardnih kozmetičkih proizvoda može imati i neželjene efekte, kao što su iritacija, reakcija preosetljivosti kože, pa čak i alergijska reakcija.

U Evropi dermokozmetika ne postoji kao posebna kategorija, pa podleže istoj zakonskoj regulativi kao i standardna ko-

zmetika, za dermokozmetičke proizvode sprovodimo “samonametnuto“ objektivno istraživanje i procenu njihove efikasnosti. Dermokozmetički proizvodi prolaze jedno ili više kliničkih ispitivanja, kontrolisanih od strane dermatologa i ocenjenih pomoću objektivnih biometričnih metoda. Isti procesi ispitivanja sastavni su deo razvoja leka. U tom smislu, dermokozmetički proizvodi sigurni su kako za preporuku od strane zdravstvenih radnika, tako i za primenu od strane krajnjeg korisnika.

236:Layout 1

12/26/2014

1:31 PM

Page 2

XXII PROLEĆNI FARMACEUTSKI SUSRETI

KRISTALNA DVORANA • HYATT REGENCY HOTEL BEOGRAD PETAK, 03. APRIL 2015. GODINE

vesti:Layout 1

2/4/2015

9:06 AM

Page 12

vesti AGENCIJA ZA LEKOVE I MEDICINSKA SREDSTVA SRBIJE

Rezultati ALIMS-a u 2014. godini U 2014. godini, u kojoj je obeležio i deceniju svog postojanja, ALIMS je ostvario odlične rezultate u svim poverenim poslovima, ali otišao i korak dalje u ispunjavanju svoje misije da obezbedi da se na tržištu Srbije nađu isključivo kvalitetni, bezbedni i efikasni lekovi i medicinska sredstva, kao i da najsavremenija terapija i sredstva za dijagnostiku blagovremeno budu dostupni pacijentima, i ljudima i životinjama, odnosno zdravstvenim radnicima koji ih primenjuju i propisuju.

ALIMS posluje po strogim standardima i procedurama koje važe u EU i vodeća je Agencija u regionu, što je više puta i zvanično potvrđeno od relevantnih evropskih tela, kao što su Evropska agencija za lekove (EMA), Evropski direktorat za kvalitet lekova i brigu o zdravlju (EDQM) i Delegacija EU u Srbiji, kroz sertifikate (npr. EDQM-ov sertifikat o usaglašenosti rada Nacionalne kontrolne laboratorije ALIMS sa zahtevima standarda ISO 17025) i javne pohvale.

Važno je istaći da je ALIMS samofinansirajuća ustanova, koja i pored zadržavanja cenovnika iz 2006. godine, suštinski umanjenog inflacijom, značajno doprinosi budžetu Srbije uspevajući da povećava produktivnost i redukuje svoje troškove. U ovom pogledu su ključne kako 2014. i 2013. godina, odnosno period pod rukovodstvom direktora Saše Jaćovića, kada ALIMS postiže najbolje finansijske rezultate u svom postojanju, pritom poštujući sve preporuke Vlade Srbije o racionalizaciji i štednji.

Prethodna godina je bila najuspešnija za ALIMS i u pogledu međunarodne saradnje. Dr Jaćović je u 2014. godini potpisao više ključnih međunarodnih sporazuma o saradnji sa referentnim institucijama u ovoj oblasti u celom svetu, i to: Federalnom službom za nadzor u oblasti

12 | BB-Informator | 235

direktor ALIMS-a Saša Jaćović

zdravstvene zaštite Ruske Federacije (Roszdravnadzor), Ministarstvom zdravlja Kanade (Health Canada) i Italijanskom agencijom za lekove (AIFA), kao i regionalni memorandum o razumevanju i saradnji između ALIMS i regulatornih organa za oblast lekova i medicinskih sredstava Hrvatske (HALMED), Bosne i Hercegovine (ALMBIH), Makedonije (Agencija za lekove) i Crne Gore (CALIMS). Ovi ugovori će omogućiti bolju dostupnost lekova i medicinskih sredstava u Srbiji, kao i povećati kompetencije ALIMS da se suoči sa novim regulatornim izazovima kao što su vakcine, inovativne terapije, falsifikovani lekovi, farmakovigilanca i vigilanca medicinskih sredstava, uz jačanje renomea i pozicije Srbije u svetu. ALIMS je intenzivirao saradnju i sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, naročito u pogledu obezbeđivanja humanitarne pomoći u periodu vanrednog stanja, kao i sa Savetom Evrope, organizacijom Heads of Medicines Agencies, Competent Authorities for Medical Devices (CAMD), i drugim, u čemu nema premca u jugoistočnoj Evropi.

U 2014. godini, ALIMS je izdao 84 dozvole za sprovođenje kliničkih ispitivanja koja se izvode po najvišim etičkim stan-

dardima, i obavio 24 kontrole sprovođenja kliničkih ispitivanja, dok je ukupan broj studija koje se trenutno realizuju oko 350. U istom periodu, izdato je i 464 rešenja za reklamiranje lekova i medicinskih sredstava. Što je najbitnije, 2014. godine je rešeno 762 zahteva za registraciju odnosno 619 za obnovu i 5276 za izmenu i dopunu registracije lekova za humanu i 100 za registraciju, 184 za obnovu i 287 za izmenu dozvole za lekove za veterinarsku upotrebu, kao 2859 zahteva za upis medicinskih sredstava u registar, 2862 zahteva za uvoz lekova i medicinskih sredstava koji nemaju dozvolu za stavljanje u promet za ugrožene pacijente, i konačno, 8292 zahteva za laboratorijsku kontrolu kvaliteta medicinskih proizvoda, što su sve uslovi da se neki lek ili medicinsko sredstvo nađe na tržištu i ovo su zaista impozantne brojke u odnosu na sve prethodne godine rada ALIMS. Takođe je prethodne godine evidentirano 1018 prijava neželjenih reakcija na lekove i vakcine i urađeno 11 kontrola falsifikovanih lekova, i sprovedene su odgovarajuće regulatorne mere kako bi se u ovom kontekstu zaštitili građani Srbije.

Na kraju, ALIMS nastavlja da edukuje ciljnu javnost preko svog sajta www.alims.gov.rs, gde se blagovremeno objavlju sve relevantne informacije o lekovima i medicinskih sredstvima, ali i kroz publikacije i skupove.

236:Layout 1

12/27/2014

10:54 AM

Page 7

pitanje:Layout 1

2/3/2015

1:33 PM

Page 14

Pitanje iz prakse

Scientia est potentia

Preporuka

Internet stranica

Kada je potreban oprez pri upotrebi preparata brusnice (Vaccinium macrocarpon)?

Uporedo sa uvinim čajem u poslednje vreme sve veću popularnost u adjuvantnoj terapiji urinarnih infekcija ima brusnica koja se koristi u obliku soka ili ekstrakta u različitim farmaceutskim oblicima, kao suvo kandirano voće ili sveža namirnica.

Veruje se da upotreba brusnice u obliku soka ili suplemenata prevenira infekcije urinarnog trakta. Dnevna doza u tu svrhu je 30-300g soka. Rađena su i ispitivanja u smislu uticaja brusnice na smanjenje dentalnog plaka i dejstva na Helicobacter pylori koja još uvek nisu dala pouzdane rezultate.

Upotreba brusnice se ne preporučuje korisnicima koji imaju alergiju na acetilsalicilnu kiselinu, ili imaju atrofički gastritis, dijabetes (zbog sadržaja šećera u proizvodima od brusnice), ili kamen u bubregu. Nema dovoljno podataka o upotreba brusnice i proizvoda od nje tokom trudnoće i dojenja, pa se iz tih razloga ne preporučuje njeno korišćenje ovim kategorijama korisnika. Što se interakcija tiče sa drugim lekovima, zapažena je interakcija sa preparatima varfarina. Istovremena primena može da dovede do produženih krvarenja. Pacijentima koji redovno uzimaju brusnicu treba savetovati da obustave njeno uzimanje dok traje terapija sa blokatorima H2 receptora, ili inhibitorima protonske pumpe, pošto brusnica može da smanji dejstvo ovih lekova.

PRETPLATA

Na pitanja odgovara: mr ph. spec. Milana Dučić, specijalista farmakoinformatike Pitanja može slati na office@bbsoft.rs

14 | BB-Informator | 237

Veruje se da upotreba brusnice u obliku soka ili suplemenata prevenira infekcije urinarnog trakta

www.pharmacyqs.com

U saradnji sa britanskim Royal Pharmaceutical Society nastala je internet stranica pharmacyqs.com čiji je zadatak da promoviše i pomogne u unapređenju kvaliteta farmaceutskog, odnosno apotekarskog sistema. Njihova ideja je da kvalitetan zdravstveni sistem donosi dobrobit svima.

Tu možete pronaći mnogo korisnih brošura, ali i pogledati inspirativna predavanja na koji način možete poboljšati kvalitet rada apoteke. Takođe, možete poslati i svoja iskustva i istraživanja o unapređenju kvaliteta apotekarskog sektora.

BB-INFORMATOR Lider u informisanju farmaceutske i medicinske javnosti još od 1995. godine

Šestomesečna pretplata (6 brojeva) . . . . . . . . . . . . . . . . . 2000 RSD +PDV Jednogodišnja pretplata (12 brojeva) . . . . . . . . . . . . . . . 4000 RSD + PDV Jedan primerak časopisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 400 RSD + PDV Pretplate na časopis BB-Informator donose i dodatne pogodnosti: • Besplatno prisustvo na stručnom skupu – FASUS (dva puta godišnje), u okviru obaveznih kontinuiranih edukacija zdravstvenih radnika • Besplatno prezentovanje apoteke (adresa, telefon i posebne usluge) na sajtu www.bbsoft.rs/infocentar i www.nadjilek.rs • Besplatno objavljivanje malih oglasa u časopisu.

Više informacija: 011 2670-559 i 2675-266 ili office@bbsoft.rs

elefant:Layout 1

2/4/2015

9:15 AM

Page 15

PREDSTAVLJAMO

Sa DEEP SLEEP MELATONIN FORMULOM protiv nesanice Piše: VELENA TICA, DIPL. FARMACEUT

Bez sna se ne može, on je neophodan za odmor i regeneraciju ljudskog organizma. Sve više ljudi ima problema sa spavanjem, lošim snom i teškoćama sa uspavljivanjem koji nastaju kao posledica izloženosti svakodnevnom stresu. Nedostatak sna tokom noći ima ozbiljne posledice na zdravlje ljudi. Pored dnevnog umora, smanjene koncentracije i efikasnosti pri radu i učenju, dugotrajan nedostatak sna dovodi do pada imuniteta i povećava rizik za nastanak različitih ozbiljnih bolesti.

STRONG NATURE DEEP SLEEP MELATONIN FORMULA je dodatak ishrani na bazi melatonina i suvog ekstrakta cveta pasiflore. Melatonin, hormon koji se sintetiše u hipofizi, učestvuje u regulaciji sna i budnog stanja. Stvara se u mraku a maksimalnu koncentraciju dostiže tokom noći. Nedostatak sna tokom noći, rad u noćnim smenama, proces starenja, promene vremenskih zona, dovode do smanjene sinteze melatonina u organizmu.

Melatonin je i snažan antioksidans, koji lako prolazi kroz sve ćelijske membrane, kao i kroz krvno moždanu barijeru. Pasiflora se tradicionalno koristi za ublaženje blagih simptoma mentalnog stresa i nesanice.

Melatonin doprinosi smanjenju vremena koje je potrebno za ulazak u san, poboljšanju ritma budnost – san, kao i lakšem prilagođavanju čestim promenama vremenskih zona. Za lakše prilagođavanje čestim promenama vremenskih zona, potrebno je uzimati 1 kapsulu STRONG NATURE DEEP SLEEP MELATONIN FORMULA-e pre spavanja prvog dana putovanja i zatim nastaviti sa primenom nekoliko narednih dana nakon dolaska na željeno odredište.

STRONG NATURE DEEP SLEEP MELATONIN FORMULA se preporučuje kod: • Nesanice • Poremećaja spavanja usled rada u noćnim smenama • Jat lag-a

237 | BB-Informator | 15

Intervju Galenika:Layout 1

2/3/2015

1:47 PM

Page 16

INTERVJU

Galenika poseduje neophodne tehničko-tehnološke kapacitete, evropski GMP sertifikat kao i obučene ljudske resurse. Naši stručni timovi neprestano rade na uvođenju novih proizvoda kako bi tržištu ponudili sve što je potrebno i kvalitetno, a ujedno omogućili razvoj i rast naše kompanije Sve ove aktivnosti omogućile su da opstanemo i trajemo kao kuća sa najdužim proizvođačkim farmaceutskim iskustvom u našoj zemlji koja ima za cilj održavanje i unapređenje kvaliteta pružanja zdravstvene zaštite svim građanima Srbije.

INTERVJU SA NEDELJKOM PANTIĆEM, GENERALNIM DIREKTOROM KOMPANIJE GALENIKA A.D.

Vrednost koja traje Jedna od prvih fabrika farmaceutskih proizvoda na ovim prostorima, Galenika, nastala još davne 1945. godine suočavala se sa mnogim izazovima, usponima i padovima, a u godini obeležavanja jubilea, 70 godina postojanja, naslućuje se izlazak iz višegodišnjih problema i krize. O trenutnoj situaciji ali i o planovima i budućim aktivnostima razgovarali smo sa generalnim direktorom Nedeljkom Pantićem.

Poslednjih godina Galenika se suočavala sa poslovnim i ekonomskim problemima koji su jednu od vodećih farmaceutskih kompanija u regionu doveli pred zatvaranje.

Kakva je trenutna situacija?

Prošla godina je prva posle četiri u kojoj je zabeležen rast proizvodnje i prodaje i pozitivna dobit iz tekućeg poslovanja Uprkos svim izazovima u 2014, kao i ukupnim problemima farmaceutske industrije u Srbiji, Galenika a.d.je uspela da uz izuzetne napore, bez dodatnog zaduživanja, iz redovnog poslovanje isfinansira tekuće obaveze, obezbedi uslove za nesmetano odvijanje proizvodnog procesa i uspešno realizuje planirani obim proizvodnje. Kao vrhunac uloženih napora na stabilizaciji celokupnog poslovanja, u novembru je ostvarena rekordna proizvodnja od oko 4,5 miliona pakovanja, od čega samo u novoj Fabrici čvrstih farmaceutskih preparata preko 2,6 miliona pakovanja, što je ujedno i rekordna proizvodnja od puštanja u rad ove fabrike polovinom 2010. godine.

Razgovarala: SNEŽANA MILIVOJEVIĆ

Uprkos brojim izazovima sa kojima se Galenika suočavala tokom niza godina uspela je opstati, a ove godine obeležavate 70 godina postojanja uz slogan „Imuni na vreme“ i sve čestitke povodom pomenutog jubileja. Šta je sve potrebno za opstanak i trajanje jedne kompanije?

16 | BB-Informator | 237

Galenika je kompanija sa tradicijom, brendom i proizvodnim programom koji ima tržište. Pored brojnih proizvoda iz Galenikine raznovrsne palete, koji su po kvalitetu i ceni jedni od najtraženijih, naša kompanija ima i proizvode koji su jedini na tržištu i bez kojih zdravstvene ustanove ne bi mogle da funkcionišu.

Koje su aktivnosti planirane za 2015. godinu?

U 2015. godini planiramo proizvodnju od 48,7 miliona pakovanja čime će fizički obim proizvodnje biti veći za 17 odsto u poređenju sa 2014. godinom. Takođe, naše strateško opredeljenje je povećanje izvoza. Pre svega, želimo da povećamo učešće na tržištima bivših jugoslovenskih republika, kao i da izađemo

Intervju Galenika:Layout 1

2/3/2015

1:48 PM

Page 17

INTERVJU

na druga, nova tržišta. Očekujemo povećanje prihoda i smanjenje učešća fiksnih troškova. Planiramo racionalizaciju na svim nivoima. Plan je da fiksne troškove u 2015. smanjimo na 29 %. Oni su u prethodnoj godini bili 37 procenata.

Uprkos velikim dugovanjima ne odustajemo od investicija. U ovoj godini želimo da uložimo tri miliona evra u poboljšanje postojećih proizvodnih kapaciteta Poznato je da svaki lek na tržištu neophodno da zadovolji tri osnovna postulata: kvalitet, efikasnost i bezbednost. Šta nam možete reći o sistemu kvaliteta i upravljanju kvalitetom u vašoj kompaniji, da li su našim građanima dostupni kvalitetni lekovi?

Značaj ugradnje kvaliteta u sve faze procesa proizvodnje odavno je prepoznat u farmaceutskoj industriji i postao je zakonska obaveza i garancija pacijentima.

Stalni razvoj sistema kvaliteta primarna je obaveza stručnjaka koji rade u našoj kompaniji. Galenika poseduje nacionalni sertifikat o dobroj proizvođačkoj praksi. Na taj način pružamo garanciju da se, u skladu sa važećim zakonskim regulativama, svi poslovni procesi odvijaju po definisanim procedurama, koje obezbeđuju kontinuiranu isporuku proizvoda odgovarajućeg kvaliteta i bezbednosti korisnicima.

Imajući u vidu izvoznu orjentaciju, naša obaveza je bila da svoj sistem kvaliteta usaglasimao sa smernicama koje važe i u drugim zemljama, tako da se danas možemo pohvaliti GMP sertifikatima slovenačkog i ukrajinskog autoriteta, ISO i EC sertifikatima za medicinska sredstva. Svi ovi sertifikati govore o visokom standardu kvaliteta naših proizvoda i omogućavaju plasman naših proizvoda na druga tržišta.

Koliko je domaća legislativa iz oblasti lekova važna u vašem poslovanju?

Farmaceutska industrija je generalno jedna od najregulisanijih privrednih

grana u svetu i kod nas.

Malo je proizvoda u drugim proizvodnim granama koji kao u farmaceutskoj industrij pre izlaska na tržište moraju biti detaljno ispitani i registrovani. Uloga i nas proizvođača i nacionalnih institucija, pre svega Agencije za lekove, je da zaštitimo zdravlje pacijenata i u tom smislu moramo biti partneri u sprovođenju zakonskih rešenje iz oblasti proizvodnje i prometa lekova.

Koji su trenutno najveći izazovi sa kojima se suočava farmaceutska delatnost u Srbiji?

Velika prednost farmaceutske industrije jeste da potreba za lekovima stalno raste.

Međutim, period razvoja novog proizvoda je prilično dug, a postoji mnogo establiranih brendova pokraj kojih je teško plasirati novi proizvod. S obzirom da se radi o visoko tehnološkoj industriji, budućnost kompanija zavisiće od ulaganja u istraživanje i razvoj za što je neophodna velika finansijska snaga.

Imajuću u vidu novu farmakopolitiku RFZO, veliki izazov za sve farmaceutske kompanije u Srbiji je kako obezbediti kvalitetne, efikasne i bezbedne lekove po znatno nižim cenama. Sa jedne strane imamo rastuće regulatorne zahteve koji iziskuju velika ulaganja, a sa druge strane globalni trend snižavanja cene lekova. Međutim, kao kuća koja se opredelila za proizvodnju generičkih lekova u tome vidimo i našu šansu.

Galenika kao društveno odgovorna kompanija ima i dugu tradiciju donatorstva.

Upravo smo povodom školske slave Sveti Sava, organizovali druženje sa mališanima sa Instituta za majku i dete "Dr Vukan Čupić". Predstavnici Galenike su

posetili Roditeljsku kuću, odeljenje hematologije, onkologije i hirurgije i tom prilikom donirali igračke svim mališanima koji su hospitalizovani na Institutu za majku i dete. Galenika a.d, pored stalnog promovisanja i rada na podizanju svesti o značaju društveno odgovornog poslovanja, kao najbolji pokazatelj njegove uspešnosti i neophodnosti smatra akcije koje sprovodi samostalno i u saradnji sa našim partnerima. Svake godine, broj, opseg, dužina i uticaj realizovanih akcija i projekata raste, što na nedvosmislen način potvrđuje našu posvećenost društveno odgovornom poslovanju.

Gde vidite poslovanje Galenike u narednih 5 godina?

Naš cilj je da ponovo zauzmemo lidersku poziciju na domaćem tržištu, da vratimo ranije pozicije koje smo imali na ino-tržištima, ali i da osvajamo nova tržišta.

Misija naše kompanije je ne samo da odgovori na potrebe svojih korisnika, već i da konstantno stremi ka višem i boljem kvalitetu. Naš cilj je da svojim kvalitetom ostanemo najbolji i opravdamo svoj prestiž. Imamo potencijala i siguran sam da uspeh neće izostati.

237 | BB-Informator | 17

Pharmaswiss:Layout 1

2/3/2015

1:37 PM

Page 18

AKTUELNO

PHARMASWISS PROŠIRILA PROIZVODNJU U SRBIJI

Očna sočiva Bausch&Lomb za evropsko tržište Na nedavno održanoj konferenciji za novinare povodom proširenju proizvodnje kompanije Pharma Swiss u Srbiji razgovarali smo sa direktorom kompanije dr Dejanom Antonićem, koji je tom prilikom istakao da je u proizvodnju uloženo 30 miliona evra i da je to najveća kanadska grinfild investicija u našoj zemlji.

Najpoznatiji svetski proizvođač rastvora za očna sočiva Bausch &Lomb premestio je kompletnu proizvodnju za celokupno evropsko tržište iz Milana u Beograd, u fabriku kompanije PharmaSwiss početkom januara ove godine. Obe kompanije su deo kanadske korporacije Valeant. Proizvodnja u Srbiji je počela sa radom kao PharmaSwiss 2008. godine, ali je 2011, kada je Valeant kupio PharmaSwiss, ta korporacija odlučila da investira u Srbiji i pokrene najmoderniju proizvodnju u ovom delu Evrope. Proizvodni pogon se nalazi u Zemunu, a po rečima direktora kompanije PharmaSwiss dr Dejana Antonića do sada je u proizvodnju uloženo oko 30 miliona evra i to je najveća kanadska grinfild investicija u našoj zemlji:

18 | BB-Informator | 237

- I u ovoj godini, kada obeležavamo deceniju i po PharmaSwissa u Srbiji, uspeli smo da premestimo kompletnu proizvodnju rastvora za očna sočiva Bausch&Lomb u Beograd. To za nas, kao kompaniju, znači mnogo. Verujem da je to dobro i za srpsku privredu i njen rast.

Naime, skoro 70 odsto te proizvodnje će biti namenjeno izvozu u Evropu i na tim rastvorima će pisati da su proizvedeni u Srbiji. Pritom se radi o vrhunski kvalitetnim proizvodima u tom segmentu oftalmologije. Za naš proizvodni pogon to je dodatnih milion i 700 pakovanja na godišnjem nivou sa tri proizvodne linije ističe dr Antonić i dodaje da je ukupni kapacitet proizvodnog pogona 16 miliona kutija lekova godišnje sa radom u dve smene. Ukoliko se ukaže potreba može

se uvesti i treća smena. U proizvodnji je angažovano 85 radnika, a ukupno je u kompaniji u Zemunu zaposleno 300 ljudi.

- U toku je završna faza dobijanja registracionih dozvola za uspostavljanje projekta "Diclofenac Duo". Naša kompanija ga je na ovo tržište donela 2003. godine. Taj lek se do sada proizvodio u Nemačkoj. Postigli smo dogovor da se od polovine 2015. godine dodatnih milion i 800 pakovanja tog leka, za sve zemlje, proizvodi u našoj fabrici u Beogradu. Sa tog tržišta je izuzeta Poljska koja ima svoju proizvodnju. Zajedno Bausch&Lomb sa projektom Diclofenac Duo doneće tri i po miliona pakovanja različitih lekova godišnje. Trenutno se proizvodi 10 miliona kutija medikamenata i veliki deo

Pharmaswiss:Layout 1

2/3/2015

1:37 PM

Page 19

AKTUELNO U toku je završna faza dobijanja registracionih dozvola za uspostavljanje projekta »Diclofenac Duo«

DR DEJAN ANTONIĆ

će biti namenjen izvozu. Kada kažem da čekamo registracionu dozvolu za Diclofenac Duo, to se ne odnosi na proizvodnju u Srbiji . Kada se proizvodnja premešta, u ovom slučaju u Srbiju, potrebno je da se dobije i dozvola da ti lekovi mogu biti izvezeni i u zemlje EU, što podrazumeva mnogo regulatornog posla u svim tim državama. Na sreću, EU ima jednu regulativu, ali su tu i evropske zemlje van Unije, što zahteva primenu dodatnih pojedinačnih pravila. Premeštanje proizvodnje iz zemalja Evropske unije u Beograd veoma je značajno, jer se time obogaćuje ne samo farmaceutsko tržište Srbije, nego se i povećava izvoz naše zemlje u EU - naglašava dr Dejan Antonić.

Proizvodni pogon će imati i automa-

tizovan magacin koji je potpuno kompjuterizovan sa najsavremenijim softverom.

Svaka kutija leka koja se poruči putem kompjutera izvlači se sa police, pakuje se i usmerava u apoteku gde treba da ode. Dakle, sve je automatizovano. Bilo je pokušaja da se u Beograd prebaci i centralni magacin za jugoistočnu Evropu, ali je to za sada neizvodljivo zato što naša zemlja još nije članica EU. Kada je reč o proizvodnom portfoliju Srbija je prepoznatljiva po kardiološkom programu. Od 2003. godine proizvodi se monopril kao zlatni standard u lečenju povišenog krvnog pritiska i stanja posle infarkta miokarda. Kompanija je prva unela malu dozu acetilsalicilne kiseline pod imenom Cardiopirin koji je postao standard za kardiološku terapiju.

I terapija bola i prehlada kroz Diclofenac duo , Rapidol i Fervex je takođe prepoznatljiva. Novina je i to što je od decembra prošle godine preuzet švedski proizvod Ecomer koji je u svetu i Evropi poznat kao preparat sa najviše dokaza o jačanju imuniteta. Od sredine prošle godine i brend dečje hrane Humana je u programu Pharma Swissa. Humana koja se proizvodi za bebe u Nemačkoj i za mališane u Srbiji spravlja se po istim standardima kao u nemačkoj fabrici, od istog mleka i od istih krava. Sve druge kompanije dečje hrane imaju odvojene proizvodne programe za istočnu Evropu u zemljama tog dela starog kontinenta u odnosu na matičnu zemlju.

Upitan zašto je i kako PharmaSwiss došao u Beograd, dr Antonić objašnjava da postoji nekoliko razloga: - Uglavnom sledi uobičajen šablonski odgovor: Zato što imamo kvalitetnu radnu snagu i manje troškove proizvodnje. To jesu bili važni uslovi da bismo uopšte počeli pregovore da se iz Italije i Nemačke premesti proizvodnja u Srbiju. Startna osnova je da su naši ljudi obrazovani, da imaju znanje, da smo tehnološki potpuno opremljeni i, naravno, da su troškovi manji, jer je u našoj zemlji sve jeftinije nego u državama EU. Ali, onda se suočavate i sa mnogo većim problemima, a to je lobiranje da to zaista i realizujete. Nekada nije dovoljno samo izaći sa brojevima, jer je konkurencija za ovu proizvodnju velika. Za nju su se borili i Poljaci i Litvanci. Moj tim i ja smo uspeli da izdejstvujemo da "Bausch&Lomb" stigne kod nas - ističe direktor PharmaSwissa za Srbiju dr Dejan Antonić. I (M. St.)

237 | BB-Informator | 19

finis:Layout 1

2/3/2015

1:38 PM

Page 20

PREDSTAVLJAMO

Značaj digestivnih enzima u varenju hrane MR PH. ZDENKA VUKOVIĆ

Urađene su mnoge studije koje su potvrdile pozitivan uticaj zdrave ishrane na zdravlje čoveka. Adekvatnom ishranom organizmu se obezbeđuju sastojci neophodni za obavljanje fizioloških procesa u organizmu, održanje zdravlja i vitalnosti organizma.

Međutim, osim zdravog načina ishrane, podjedanko je važno da se unešena hrana u organizmu i iskoristi na pravi način, tj. pravilno varenje hrane je preduslov da hranljivi sastojci postanu raspoloživi i budu iskorišćeni u organizmu. Hrana se pod uticajem digestivnih enzima razgrađuje do hranljivih sastojaka koji mogu proći kroz barijere ćelija sluzokože tankog creva i putem krvi transportovati do svih ćelija u organizmu.

Usled brzog načina življenja i neredovnosti obroka često se javljaju poremećaji u varenju hrane. To ima za posledicu da se hrana nedovoljno razgrađuje, a nerazgrađeni sastojci hrane izazivaju tegobe kao što su osećaj težine i bol u želucu, mučnina, učestali gasovi, grčevi, opstipacija i dr.

Najčešći uzrok otežanog varenja je zapravo poremećaj u lučenju digestivnih enzima - bioloških katalizatora, koji pospešuju razgradnju hrane do manjih molekula, koji se kao takvi mogu neometano resorbovati i iskoristiti u organizmu.

Do poremećaja u lučenju enzima može doći usled neadekvatne ishrane ili kao posledica bolesti. Sa godinama se, takođe, aktivnost enzima smanjuje, te u srednjoj dobi i zdrave osobe počinju da osećaju simptome slabijeg varenja hrane.

Postoji niz digestivnih enzima koji učestvuju u procesu varenja, kao npr.: • Ugljeni hidrati se razlažu pomoću enzima amilaze i oligo- i disaharidaza u monosaharide.

• Proteini se razlažu u duodenumu pod dejstvom proteolotičkih enzima: tripsina, himotripsina i karboksipeptidaze iz pankreasa i aminopeptidaza iz tankog creva.

• Masti iz hrane se emulguju pod dejstvom žučnih kiselina u duodenumu i hidrolizuju delovanjem lipaze do masnih kiselina, monoglicerida i glicerola.

Smanjeno lučenje digestivnih enzima često zahteva dodatno unošenje enzima u vidu dijetetskih suplemenata, koji sadrže, kako enzime koji su već prisutni u digestivnom sistemu

20 | BB-Informator | 237

čoveka, tako i enzime biljnog porekla, koji dodatno pospešuju varenje.

Enzimi koji se unose putem suplemenata u organizam u cilju poboljšanja varenja hrane i pružanja podrške digestivnom sistemu su: • Amilaza - razgrađuje skrob i glikogen • Proteaza - razgrađuje proteine • Glukoamilaza - razgrađuje polisaharide.

• Alfa-galaktozidaza - katalizuje hidrolizu terminalnih, neredukujućih alfa-D-galaktoznih ostataka u alfa-D-galaktozidima, ukjlučujući galaktozne oligosaharide, galaktomanane i galaktolipide • Laktaza (Beta-galaktozidaza) razgrađuje mlečni šećer laktozu. Pomaže varenje laktoze i kod osoba koje imaju teškoće u varenju ovog šećera.

• Beta-glukanaza - razgrađuje veze u beta-D-glukanima • Hemicelulaza i celulaza - razgrađuju celulozu u hitin • Lipaza - pomaže emulgovanju i razgradnji masti • Bromelain - proteolitički enzim, koji pomaže varenje proteina • Ksilanaza - katalizuje hidrolizu ksilozidnih veza u ksilanima • Maltodiastaza i pektinaza - razgrađuju pektin, što pogoduje boljem varenju voća i povrća • Invertaza (beta-fruktofuranozidaza) - podstiče hidrolizu šećera i tako poboljšava njihovo varenje • Papain (proteaza) - podstiče hidrolizu proteina, čime poboljšava njihovo varenje Enzimi, kao sastojci enzimskih preparata, mogu da budu biljnog ili životinjskog porekla ili se pak dobijaju u procesu fermentacije pomoću mikroorganizama.

Najbolje je kada se organizmu obezbedi što kompleksnija smeša enzima jer se time pokriva varenje širokog spektra hranljivih materija.

Dodatno unošenje digestivnih enzima se preporučuje svim osobama koje imaju tegobe usled otežanog varenja, kao i zdravim osobama srednje i starije dobi s obzirom da sa godinama dolazi do njihovog smanjenog lučenja.

I

237:Layout 1

2/4/2015

9:10 AM

Page 3

Prp:Layout 1

2/3/2015

1:40 PM

Page 22

INTERVJU

Foto: Politika

INTERVJU SA DR MILANOM MILEUSNIĆEM, SPECIJALISTOM FIZIKALNE MEDICINE I REHABILITACIJE

PRP metoda obnavlja hrskavicu Poslednjih godina se sve više koristi PRP (Platelets Rich Plasma) metoda lečenja koja se bazira na primeni ćelija rasta trombocita iz krvi kojima se zanavlja oštećeno tkivo. Taj oblik terapije dragocen je kod napuklih mišićnih omotača, rascepa ligamenata, oštećenja hrskavice usled traume ili degenerativnih oboljenja. PRP primenjiv je na svaki zglob i na svaki deo lokomotornog aparata.

22 | BB-Informator | 237

Zašto se sve više ljudi, naročito mlađa populacija, suočavaju sa brojnim ortopedskim povredama i oboljenjima?

-Pošto ste pomenuli mlade ljude, u poslednje vreme je u porastu preterano uvežbavanje na treninzima koji se odvijaju i po tri puta dnevno sedam dana u nedelji. Ta populacija još uvek nema dobro izgrađene navike o pravilnoj ishrani koja je ključna u okolnostima preteranog fizičkog napora. Samo unosom pravih nutritivnih namirnica kosti i zglobovi mogu da izdrže tako veliki fizički napor. I treneri bi trebalo da vode računa o deci koja vežbaju, a ne, recimo, da detetu u razvoju zakazuju tri treninga dnevno na teniskom terenu. Dakle, zbog toga što mišićno-koštani sistem još nije formiran do kraja sve mlađi ljudi, usled velikog fizičkog napora, imaju problema sa zglobovima, tetivama i kičmenim stubom. Tu su i frakture, bolovi u mišićima, istegnuća, kalcifikati u zglobovima, teniski i golferski lakat, ali i niz drugih povreda i oboljenja.

Patologija se pomera ka mlađem uzrastu?

- Upravo zbog te preopterećenosti, ta mlađa populacija ulazi u katabolizam, suprotno metabolizmu. Dolazi do razgradnje mišićne materije i kako pate mišići, tako pate i zglobovi i ceo koštano-tkivni aparat. Tako se sve više otvaraju nove patologije koje se pomeraju unazad, ka uzrastu od desete do petnaeste godine. Znači, dete koje bi u tom uzrastu trebalo da bude zdravo, boluje od bolesti odraslog doba što se ranije nije dešavalo u toj meri.

Ko je još u riziku da oboli ili zadobije povredu?

- Svi smo u riziku. Ako pogrešno stanete na zakrvljeni pločnik ili na zaleđeni deo trotoara i okliznete se, eto povrede. Ne mora da bude prelom, može da se dogodi naprsnuće mišića ili mišićnog omotača, pucanje ligamenta, meniskusa, distorzija, uganuće, istegnuće, ali je moguć i prelom. Rehabilitacija tih povreda

Prp:Layout 1

2/3/2015

1:40 PM

Page 23

INTERVJU

je dugotrajna i izuzetno teška. Kada se radi klasičnim metodama to traje mesecima. Mi, međutim, pratimo nove trendove koliko je to moguće. Primenom tih novih procedura rehabilitacija traje nekoliko nedelja, a nekada i nedelju dana.

nih oblasti terapije, nije dobio Nobelovu nagradu. Ovakva dostignuća koja ljudima omogućavaju da osvajaju prostranstva, da mogu ponovo da hodaju i koriste ekstremitete kao pre povrede ili oboljenja, zaslužuju da budu nagrađena.

Zašto je važno da ne zanemarujemo povredu ili neko regenerativno oboljenje?

- U tom algoritmu saniranja povrede prvo mesto zauzima ortoped koji postavlja dijagnozu oštećenog ekstremiteta ili nekog drugog koštano-lokomotornog organa. Onda nastupaju fizijatri. Sada se u primarnom aktu pristupa rehabilitaciji. Nije više kao ranije fokus na sekundarni akt, da odlažete rehabilitaciju.

Stavljaju se kvalitetne ortoze, kvalitetne longete koje se skidaju za vreme rehabilitacionih procedura. Znači, po povređivanju, osim medikamentozne terapije kojom se smanjuje otok, smanjuje se propustljivost kapilara i limfnih sudova, uključuje se i laseroterapija, elektromagnet i dubokim elektrostatičkim oscilacijama i kompleksnom primenom fizikalnih agenasa pokušavamo da kod jednog sportiste ili zaposlenog čoveka završimo rehabilitacioni proces znatno brže i kvalitetnije.

Šta je PRP (Platelets Rich Plasma) metoda i ko je počeo prvi da je primenjuje?

- PRP terapija omogućuje da se primenom ćelija rasta trombocita iz krvi zanavlja oštećeno tkivo. Zavisno od stepena oštećenja, pacijentu se određuje terapija. Procedura se odvija tako što se iz vene jedne ruke uzme 60 do 180 mililitara krvi. Ta krv se ubacuje u specijalni aparat u kojem se centrifugira i razdvaja u tri komponente. Proces obrade traje dvadesetak minuta. Iz krvi bolesnika se izdvajaju trombociti visoke koncentracije.

Moguće je da bude dodata i materija kojom se produžava životni vek trombocita i u tom slučaju se procedura produžava još pola sata. Tako obrađeni trombociti ubrizgavaju se iglom u obolelo tkivo bolesnika. Taj oblik lečenja prvi put se pojavio u Americi, mada su Japan i Izrael kolevke regenerativne medicine. Izrael je veoma daleko odmakao, ali njegovi doktori uglavnom ne objavljuju radove, osim u američkim i kanadskim studijama. I u Japanu je zatvoreno medicinsko tržište, ali postoji saznanje da je PRP terapija počela da se primenjuje pre 25 godina u svakodnevnoj kliničkoj praksi i sada se koristi izuzetno često. Mnogobrojne su patologije kod kojih se primenjuje PRP terapija. Svaka grana medicine ima potrebu za faktorom rasta trombocita na kojem se temelji PRP. Prvo, zato što je jeftino. Drugo, zato što nema nekih preterano teških kontraindikacija. Nus pojave i neželjena dejstva su svedeni na minimum. Metod je bezbedan. Isključena je mogućnost infekcije i eventualna lekarska greška ili propust.

MATIČNE ĆELIJE POMAŽU U LEČENJU Koji su najnoviji oblici terapije koji se primenjuju kod ortopedskih povreda i oboljenja?

- Trendovi se prate kod nas i nismo isključeni iz svetskih zbivanja regenerativne fizikalne medicine počev od matičnih ćelija i PRP (Platelets Rich Plasma) metode, ozonoterapije i nemedikamentoznih oblika lečenja osteoporoze. Naime, u terapiji lekovima kod osteoporoze bio je ograničen uspeh zbog teške podnošljivosti lekova kod mnogih pacijenata. Sada je dobijena kombinacija leka i procedure koja dovodi do praćenja koštane mase u toj kosti koja je ostala bez te koštane strome. To su savremena dostignuća i čudi me da niko, iz tih kurativ-

Koja patologija je najbolji “kandidat” za PRP terapiju?

-Do sada je najviše pacijenata obrađeno sa osteoartrozama. To su degene-

rativna oboljenja zglobova i svaka faza tog degenerativnog procesa iziskuje primenu te plazme obogaćene trombocitima, gde trombocitni faktori rasta zatvaraju sve pozicije oštećenja i neselektivno učestvuju u zanavljanju svog tkiva koje je oštećeno.

Da li tako može biti tretirana oštećena hrskavica kolena?

- Kada govorimo o oštećenju hrskavice kolena najpre treba da se uradi dobra dijagnostika ultrazvukom, pre tretmana. Dakle, nultog dana se izmeri kolika je primarna hrskavica i dvadeset dana od prvog tretmana primene PRP-a već imamo zadovoljavajući rezultat - normalan nivo vidljive hrskavice u tom zglobnom prostoru koji je tretiran. Terapija je lokalna, bezbedna i bolna onoliko koliko i svaka druga injekcija hijalurona ili neka druga injekcija kojom se ubada koleno. Znači, komforna je i bezbedna za bolesnika. Po završetku propisane procedure je završeno i lečenje. Pacijent dolazi na kontrolu i tada, ukoliko je potrebno, propisuje se i dodatna fizikalna terapija.

Kolika je uspešnost takve terapije?

- Postoje pacijenti kod kojih je to veoma uspešno, srednje uspešno, ali je bilo i bolesnika koji nisu imali nikakav ćelijski rast. Oni koji su imali pozitivan odgovor po primeni prve procedure i dalje se tretiraju, a pacijenti kod kojih nije bilo pozitivne reakcije ne uključuju se u dalji tretman, osim u slučajevima kada je pacijent preležao neku virusnu ili bakterijsku infekciju. Inače PRP se koristi i u kardiohirurgiji.

PRP JE ZA SVAKI ZGLOB PRP terapija se primenjuje i u estetskoj medicini?

- U estetici je ona uzela maha. Ta terapija se bazira na istom principu, ali sa malim iglama i mnoštvom uboda se štiti koža, pa se fino regeneriše sopstvenim ćelijama bez ikakvog dodatka. U posle-

237 | BB-Informator | 23

Prp:Layout 1

2/3/2015

1:40 PM

Page 24

INTERVJU

dnje vreme se sve više primenjuje kombinacija hijalurona sa PRP terapijom. To je korak napred gde dobijate mrežu u kojoj čuvate trombocitne ćelije i trombocitne aktivne materije koje luče faktore rasta i produžavate vreme njegove efikasnosti. To je cellular matrix i on se uveliko primenjuje i u Srbiji kao i u svetu.

Da li se PRP metoda lečenja hrskavice primenjuje i kod oštećenja kuka i kičme?

- Da, primenjuje se. PRP metod primenjiv je za svaki zglob, za svaki deo lokomotornog aparata. Jedino kada se radi o oštećenju tetiva mora se voditi računa da se ne aplikuje direktno na tetivu. Oštećenje kuka se tretira visokom koncentracijom i velikim volumenom, mnogo većim nego što kod kolena ili kod skočnog ili zgloba lakta. Važno je da supstrat koji dajete bude odgovarajući, da bude kvalitetan, da se u njemu nalazi visoka koncentracija trombocita koje bi spojili izlučivanje svojih faktora rasta i koji bi se ukačili tamo gde je potrebno, u tom jednom ogromnom zglobu koji je oštećen. Za kičmu se PRP najuspešnije radi u Zagrebu i u Diseldorfu. Međutim, kod kičme je bitno odrediti benefit - odnos cene i mogućeg kvaliteta je prilično nesrazmeran. Događa se da pacijent plati i desetak hiljada evra a ne dobije pozitivan odgovor na taj oblik terapije i onda sve pada u vodu. Šta je ozonoterapija?

-To je nova regenerativna procedura koja se odnedavno primenjuje kod nas.

Radi se o lokalnoj potkožnoj primeni ozona u mišić, u kožu i regiotetive. Dakle, ubrizgava se određeni volumen ozona u tkivo. Metod je dosta komforan , jer se brizgalicom u koju ste uvukli vazduh aplikuje pacijentu. I uprkos predrasudama o mogućoj vazdušnoj emboliji, tkiva su postala toliko akceptabilna da nema mogućnosti za infekciju, niti stvaranja nekog vazdušnog embolusa ili nekog neželjenog efekta tog tipa. Primenjuje se u lokomotornoj medicini, oboljenjima tetiva, kostiju, mišića i ligamenata. I u mi-

24 | BB-Informator | 237

šiće, pored kičme, se ubrizgava određeni volumen ozona sa tačno preciziranim serijama ponavljanja. Ponavljanje se radi do povlačenja tegoba vezanih za taj lumbalni sindrom. Naglašavam, dobro je za pacijente koji imaju sve tipove lumbalnog sindroma, odnosno kičmenih sindroma, vezano i za bol mišićnog omotača i za diskogeni i kombinovani bol. Druga značajna primena ozona je sistemska hemioterapija gde se meša, recimo, venska punktirana krv u specijalnoj ambalaži za jednokratnu upotrebu sa ozonom određene koncentracije za određeno oboljenje. Tako se, na primer, tretira oboljenje kao što je sklerodermija, ali se koristi i kod zračne terapije, polihemioterapija... Znači, pacijentima koji su na zračnoj terapiji se pripomaže da lakše podnesu nus pojave tog lečenja. I kod multipla skleroze ozonoterapija ima pozitivan efekat. Jedina kontraindikacija je hipo i hipertiroiditis.

SHOCK WAVE ZA TENISKI LAKAT Deo regenerativne procedure je i shock wave terapija? Kod kojih patoloških stanja se primenjuje?

- Shock wave je terapija udarnim talasima. Opet, jedna regenerativna procedura gde se snažnim udarnim talasom potencira novi rast tkiva istiskivanjem faktora rasta na mestu koje ste tretirali. Terapija je lokalna, radijalna ili fokalna. Tretira se isključivo mesto koje je oštećeno. Primenjiva je kod epikondilitisa, kod sindroma bolnog lakta, golferskog ili kopljaškog, ali i kod upala tetive kolena, kod skakača, daljaša, visaša, sportista ... Koristi se i kod osteoartoza, kod suzbijanja kalcifikata u tetivi zbog pojačanog procesa stvaranja kalcijuma.

Shock wave je ozbiljna terapijska procedura koja može da pomogne, ali može i da ošteti tkivo.

Zašto i kako može da ošteti tkivo?

- Pošto je silina šoknog udara od 0,5

PRP terapijska procedura na kolenu

do 5 bara to je izuzetno velika snaga i veoma visok pritisak koji može da napravi lokalnu destrukciju tkiva i nepovratna oštećenja na tkivima koja nisu za tu primenu. Najvažnije je da se napravi dobra procena o primeni terapije i da je sprovodi stručno lice kao što je lekar specijalista ili diplomirani terapeut. Na primer, u Kanadi terapeut mora da ima osmogodišnji fakultet a na poslednjoj godini studija izučava samo regenerativne procedure lečenja.

Da li regenerativne procedure isključuju konvencionalnu fizikalnu medicinu?

- Ne može se ići samo tim vanstandardnim regenerativnim procedurama.

Tkivo se vrlo lako i lepo pripremi primenom standardnih konvencionalnih agenasa u fizikalnoj medicini, ali ne treba uvek ispucati samo te regenerativne agense. Potrebno je iskoristiti biostimulativne agense koje dobro donose organizmu, ali je neophodno voditi računa da se ne preteruje i ne napravi novo oštećenje. Dakle, nikako ne razdvajati te dve tekovine - stara konvencionalna i nova regenerativna medicina su u ozbiljnoj sinergiji. (M. St.) I

salveo:Layout 1

2/3/2015

1:43 PM

Page 25

PREDSTAVLJAMO

Jedinstveni ekstrakt bršljana – EA 575 Faktori koji utiču na kvalitet biljnog ekstrakta su mnogobrojni, poput: biljne droge (zavisno od homogenosti droge, udela praškastog dela droge, sadržaja vode, sadržaja aktivne supstance), ekstrakcionog sredstva (koriste se specifična ekstrakciona sredstva, različitih koncentracija, količina, brzina protoka), procesa proizvodnje (vreme ekstrakcije, metoda ekstrakcije, veličina serije, pritisak tokom ekstrakcije), tehnologije (tehnologije punjenja, statičkog pritiska).

Uzimajući u obzir veliki broj faktora koji utiču na kvalitet biljnog ekstrakta, kao i na sam proces proizvodnje, može se zaključiti da ne postoje dva sirupa lista bršlja-

na sa identičnim sastojcima aktivnih principa, odnosno sa istim delovanjem u organizmu.

Danas na tržištu postoji veliki broj preparata na bazi bršljana, pa prilikom odabira bi trebalo voditi računa o više stvari. Svi biljni preparati su klasifikovani u različite kategorije, koje su su usko povezane sa klinički potvrđenom efikasnošću i bezbednošću.

U okviru proizvoda biljnog porekla postoje biljni lekovi, tradicionalni lekovi i dijetetski proizvodi.

Biljni lekovi imaju naučno potvrđenu efikasnost i bezbednost u primeni, kao i standardizovan sadržaj aktivnih supstanci,

što znači da se njihovim korišćenjem uvek unosi tačno određena doza koja obezbeđuje efikasnost. Njihova delotvornost potvrđena je kliničkim studijma.

Sastav ekstrakta bršljana u potpunosti je poznat, kao i mehanizam delovanja pojedinih sastojaka na ljudski organizam, upravo zahvaljujući kliničkim studijama koje su rađene na Prospan®-u.

Prospan® sadrži zaštićeni i jedinstveni ekstrakt lista bršljana EA 575.

Ekstrakt lista bršljana sadrži saponine, smešu aktivnih supstanci od kojih je najznačajniji α-hederin i hederakozid C. Saponini iz ekstrakta lista bršljana imaju naučno dokazan mehanizam delovanja na nivou respiratornog trakta i to tako što deluju na tri načina: • razređuju gust i lepljiv sekret koji se skuplja u disajnim putevima • šire disajne puteve • olakšavaju iskašljavanje.

Sekretolitik Bronhodilatator Umiruje kašalj Prospan® šumeće ta tablete Samo za stručnu javnost.

Prospan® šumeće tablete – Reš.br. 515-01-2855-11-001 od 21.11.2011.

Datum revizije teksta: maj 2012 Prospan® pastile - Reš.br. 515-01-7554-11-001 od 04.03.2013.

Datum revizije teksta: decembar 2012 Režim izdavanja: bez lekarskog recepta

Prospan rosp ® pastile

Kao topli ili hladni napitak

Praktično Prak ktično pako pakovanje anje

Dodatni unos tečnosti

Naro Naročito pogodno za zaposlene

Odličnog ukusa

Jednostavna primena Odličnog ukusa

diabil:Layout 1

2/3/2015

1:50 PM

Page 26

PREDSTAVLJAMO

Regulacija koncentracije glukoze u krvi MARJAN DŽEPAROSKI, FARM. SPEC. BIONIKA PHARMACEUTICALS, MAKEDONIJA

UPOTREBA I ANTIDIJABETSKI EFEKTI HROM PIKOLINATA

Hrom pikolinat je so hroma i pikolinske kiseline standardizovane 12-13% hromom (Cr3+) Po Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA) hrom pikolinat je bezbedan za upotrebu u koncentraciji od 250 μg (SZO).

U Srbiji preporučen maksimalni dnevni unos hroma je 150 μg.

Trovalentni hrom koji se nalazi u hrani (meso, jaja, integralne žitarice, brokoli) i dodacima ishrani se smatra jednim od najmanje toksičnih nutrienata.

Meke želatinske kapsule Diabila sadrže 125 μg hroma u obliku hrom pikolinata i 250 mg ekstrakta gorke dinje (Momordica Charantia). Plod gorke dinje se koristi u ishrani i kao lek i predstavlja prirodno sredstvo za snižavanje koncentracije šećera u krvi.

MEHANIZAM DEJSTVA

Trovalentni hrom (Cr3+) u tragovima ima izuzetni značaj u ljudskoj ishrani (Mertz, 1998). Mehanizam dejstva hroma je potenciranje dejstva insulina. Korišćenje hroma u obliku koji je bioiskoristiv je od izuzetnog značaja za pacijente kod kojih se insulin luči u vrlo niskim koncentracijama (Anderson et al, 1978).

Neorganski hrom ne pokazuje nikakve efekte u testu sa epididimalnim masnim ćelijama. Dodatno unet hrom dovodi do pojačanog vezivanja za insulin u ćelijama zbog povećanog broja insulinskih receptora (Anderson et al, 1987). Hrom takođe utiče na osetljivost β-ćelija izmereno u euglikemijskim studijama koje se zasnivaju na merenju insulinske sekrecije (Potter et al, 1985). Ukupni efekat hroma je povećanje osetljivosti na insulin, koje je direktno u vezi sa smanjenjem intolerancije na glukozu, smanjenjem faktora rizika za kardiovaskularne bolesti, poboljšanjem imuniteta, a time i produžavanjem životnog veka (Reaven, 1988). Kod dijabetičara se javljaju promene u metabolizmu hroma tj. dolazi do povećane apsorpcije i ekskrecije hroma u poredjenju sa kontrolnim pacijentima koji nemaju dijabetes. U zavisnosti od stadijuma dijabetesa, dijabetičari imaju tendenciju gubitka mogućnosti konverzije hroma u bioiskoristivu formu hroma.

Pikolinska kiselina je efikasan metalni helator koji se sin-

26 | BB-Informator | 237

tetiše u bubrezima. Predstavlja prirodni metabolit triptofana, koji čini hrom pikolinat jednim od izvora hroma sa najvećom bioraspoloživošću.

KLINIČKE STUDIJE

Od više kliničkih studija biće navedene i obrazložene dve randomizirane kliničke studije: dvostruko-slepa, placebo-kontrolisana studija na 447 pacijenata sa dijabetesom tipa 2, koji su primili 600 μg hrom pikolinata i 2 mg biotina, odnosno placebo, u trajanju od 90 dana, a u kombinaciji sa oralnim antidijabeticima. Grupa koja je tretirana hromom je pokazala smanjenje vrednosti Hb A1c od 0,54%, u odnosu na kontrolnu grupu kod koje je smanjenje bilo za 0,34% (Albarracin, 2008).

U drugoj dvostruko-slepoj, placebo-kontrolisanoj studiji na 180 pacijenata sa dijabetesom tipa 2, jedna grupa je uzimala 200 μg hrom pikolinata, a druga grupa 1000 μg hrom pikolinata u periodu od 4 meseca. Vrednosti HbA1c kod grupe koja je primala 1000 μg hrom pikolinata su bile 6,6%, u poredjenju sa 7,5% kod druge grupe, odnosno 8,5% kod grupe koja je primala placebo (Anderson et al,1997).

UPOTREBA

Na osnovu EFSA-e, autorizovane zdravstvene tvrdnje za hrom su: • Hrom doprinosi održavanju normalne koncentracije glukoze u krvi • Hrom doprinosi normalnom metabolizmu makronutrienata (ugljenih hidrata, proteina i masti) U izveštaju “Pametna prevencija - uštede u zdravstvenoj zaštiti nastale ciljanom primenom dijetetskih suplemenata“ (Frost & Sullivan, 2013) prikazano je poboljšanje kvaliteta života dijabetičara sa koronarnom bolešću, što je vrlo bitno u uštedi ekonomskih resursa smanjenjem hospitalizacije ovih pacijenata. Izveštaj navodi da se veliki broj ovih slučajeva može izbeći svake godine, upotrebom dodataka sa hrom pikolinatom u preventivnoj koncentraciji.

Savremena farmaceutski dozirana forma u vidu mekih želatinskuh kapsula omogućava potpunu bioiskoristivost sastojaka preparata.

I

237:Layout 1

2/4/2015

9:11 AM

Page 4

Posvećeni životu

, a l k e or p g o dn o r n i e r p m i e vr od v a s z i a o iz Pr n d o h neop života n nači

DIABIL

antidijabetik

Za regulaciju regulac jju nivoaa šećera reg šeće u krvi k

FOLIOD

SENTIS prirodan preparat za smirenje

folna kiselina i kalijum jodid

Za život bez stresa i miran san

Neophodna hhodnaa ko kombinacija mb a za Vašu ašu tru trudnoćuu

PERLUXAN prirodno rešenje protiv bolova

IMUNIX

moćni antioksidans

Za jači imunitet,više energije, bolje zdravlje i raspoloženje

Za brzo smanjenje intenziteta stalnih i po e e bo o a, a zdravlje d a lje zg obo a i povremenih bolova,za zglobova povećanje njihove mobilnosti

Pre upotrebe pročitajte uputstvo. Za dodatne informacije obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Proizvodi:

SAMO U APOTEKAMA www.bionikapharm.com

Zastupnik za Srbiju: Novos doo, Beograd www.novos.co.rs

farmaceut:Layout 1

2/3/2015

1:49 PM

Page 28

Upoznajmo...

Mr ph. Božana Pejović je vlasnica apoteke Altea u Velikom Gradištu. Ističe da je lepa reč farmaceuta upućena pacijentu jednako lekovita kao i sam lek. Voli da čita i provodi vreme sa svojim unucima, a hobi joj je planinarenje.

Zašto farmacija kao životni poziv?

Izabrala sam farmaciju kao životni poziv jer je to dobar način da budem u kontaktu sa ljudima i da im pomognem humanošću, razgovorom i na kraju davanjem lekova. Farmacija je jedini vid zdravstvene zaštite u kome imate aktivno učešće zdravstvenog radnika ne samo u davanju leka, već i u trajanju terapije i njenog eventualnog uspeha. Za ovo je, naravno potreban kontinuirani kontakt farmaceuta i pacijenta i povratna informacija pacijenta, što je, ako se ostvari, potvrda poverenja u farmaceuta. Ovakav kontakt zdravstvenog radnika i pacijenta je od neprocenjive važnosti u lečenju.

Po čemu pamtite studije farmacije?

Studije farmacije, posle ovoliko godina, pamtim po kontinuiranom radu na fakultetu i zajedničkom učenju, divnom druženju i putovanjima sa kolegama. Putovalo se do Zagreba, Ljubljane, Skoplja, Vršačkog brega itd.

Omiljeni profesor tokom studija farmacije?

Omiljenog profesora je teško navesti, ali se po zanimljivim predavanjima, kako o botanici, tako i o životu i radu, iz-

28 | BB-Informator | 237

dvajao prof. Jovan Tucakov.

Njegova rečenica da lečenje počinje davanjem leka pacijentu, je moto mog životnog rada, jer nije dovoljno samo dati lek, već i način kako ga dati - uz lepu reč.

Uloga farmaceuta u današnjem svetu?

Farmaceut predstavlja vezu između lekara i pacijenta što mu omogućava da doprinese lečenju na način koji je pacijentu blizak, jer farmaceut je dostupniji pacijentu više nego lekar. Naravno, kao uslov za uspeh je potrebno sveobuhvatno znanje, ali je podjednako važno znati kada se uloga farmaceuta završava, a potrebno je uputiti pacijenta lekaru. To farmaceutu daje širinu u radu, ali i veliku odgovornost.

Ministar zdravlja na jedan dan (šta bi menjali u srpskom zdravstvu danas)?

Ne razmišljam mnogo o bavljenju politikom, nemam takvih ambicija, ali mislim da je potrebno mnogo više odgovornosti u radu u zdravstvu.

Mudrost kojom se rukovodite?

Mudrost koja me vodi je »Bolje da vi trebate drugima, nego drugi vama«, kako je lepo rekao Duško Radović.

Promaja-zdravstvena opasnost ili mit?

Promaja jeste opasnost u smislu brzog hlađenja golih delova tela, što je najčešće vratni predeo, ali se u našem narodu prevelika važnost daje tome. Potrebno je svesti strah od promaje na razumniju meru.

Diplomirani farmaceut, magistar i magistra, mr ph., MSC pharm....Opšta zbrka koja se već godinama proteže oko toga koji je pravilan naziv. Realna zbrka ili želja da budemo nešto što nismo?

Danas se zna ko su magistri, tako da ako nemate odbranjen magistarski rad, trebalo bi da nosite naziv koji odgovara vašem obrazovanju, a to je diplomirani farmaceut.

Među kolegama, interno, se zovemo magistrama, ali mislim da je to tradicionalan i neformalan način oslovljavanja.

Postoji li panaceja (čudotvorni lek)?

Panaceja kao prašak, tableta, sirup ili bilo koji drugi farmaceutski oblik, naravno ne postoji, ali zdrave životne navike, dobar odnos prema drugim ljudima, pozitivan stav i naravno ljubav, su nešto što je zaista čudotvorno.

erba:Layout 1

2/4/2015

9:16 AM

Page 31

PREDSTAVLJAMO

PROPOLI EVSP® ErbaVita

Naučno najnaprednija formula Lekovita svojstva propolisa odavno su poznata, a nova naučna otkrića potvrđuju njegovu terapijsku efikasnost.

Piše: PRIM. DR DRAGICA AKULOV, SPEC. OPŠTE MEDICINE

Po hemijskom sastavu propolis predstavlja smešu voštanih materija, balzama, aromatičnih ulja i polena pčela. Ima potvrđeno antiseptičko, antibiotsko, antimikotično i antivirusno dejstvo i snažno utiče na jačanje imunog sistema u odbrani od virusnih infekcija. Kao prirodni antibiotik ima selektivno delovanje samo prema patogenim mikroorganizmima, i za razliku od sintetskih antibiotika ne razvija rezistenciju.

PROPOLI EVSP®, koji vam predstavljamo, razlikuje se od sličnih preparata na tržištu. Predstavlja naučnu inovaciju u tehnologiji ekstrakcije.

• Propoli EVSP® je jedini preparat propolisa koji je potpuno rastvorljiv u vodi i titriran do 50% polifenola.

• Jedino je u preparatu Propoli EVSP® Erba Vita održan fitokompleks propolisa u potpunosti.

• Propoli EVSP® ima veću biološku raspoloživost svih aktivnih principa na nivou bioloških fluida i veću apsorpciju svih aktivnih komponenti na nivou sluznice orofarinksa i gornjeg dela ezofagusa u odnosu na tradicionalni propolis.

• Propoli EVSP®: prirodni antibiotik sa širokim spektrom delovanja koji zbog svoje heterogenosti, ne stvara rezistentne bakterijske sojeve.

• Zahvaljujući inovativnoj tehnologiji, alergijske reakcije su značajno smanjene.

• Izražena je snažna mukoadhezivnost (efekat pijanjanja na sluznicu), što povećava terapijsku efikasnost.

• Nema alkohola ni propilenglikola.

Streptokoka; dokazan baktericidni efekat protiv Helicobacter pylori.

Deluje: antimikotički, antiviralno, antioksidantno, imunostimulativno.

PROPOLI EVSP® mukoadhezivni sprej za grlo: • Pruža olakšanje kod upale grla • Prijanja za sluznicu stvarajući zaštitni film , koji postiže veću efikasnost • Deluje antiinflamatorno i umirujuće na sluznicu ždrela i usne duplje • Deluje kao prirodni antibiotik bez stvaranja rezistentnih sojeva • Stimuliše prirodnu odbranu organizma protiv virusnih infekcija Način upotrebe: 3x dnevno , 1-2 aplikacije spreja direktno u usta.

IMA SNAŽNO: Antiinflamatorno, antibakterijsko dejstvo, posebno prema sojevima Stafilokoka i

Erba Green d.o.o.

Tel: 011/011 664 3994 e-mail:office@erbagreen.com

PROPOLI EVSP

®

MUKOADHEZIVNI SPREJ ZA GRLO EKSTRAKT PROPOLISA POTPUNO RASTVORLJIV U VODI

Propoli EVSP®: • Pruža olakšanje kod upale grla • Deluje protivupalno i umirujuće na sluznicu usne duplje i ždrela • Prijanja na sluznicu stvarajući zaštitni film • Postiže maksimalnu efikasnost • Nema alkohola ni propilenglikola

BEZ MAKSIMALNA ALKOHOLA EFIKASNOST

Propoli EVSP®: • Jedinstvena tehnika ekstrakcije • Potpuno rastvorljiv u vodi • Maskimalna biološka raspoloživost i apsorbcija aktivnih komponenti • Testiran na Univerzitetu u Sijeni • Drastično smanjen nivo alergijskih reakcija

Kvalitet Efikasnost Garancija

www.erbavita.com Priroda je zdravlje

farmmenad:Layout 1

2/3/2015

1:51 PM

Page 30

FARMACEUTSKI MENADŽMENT

Marketing miks u apotekama DRUGI DEO: PROIZVOD KAO OSNOVNI ELEMENT MARKETING MIKSA1 Proizvod predstavlja osnovni element marketing miksa i celokupnog poslovanja apoteke. Kao takav, proizvod predstavlja sponu koja povezuje potrošače sa proizvođačima. Donošenje odluka o proizvodima koje će prodavati predstavlja suštinsku odluku apoteke kojom ona definiše svoju društvenu ulogu. U tekstu koji sledi, čitaoci će biti detaljnije upoznati sa pojmom proizvoda.

Autor: IGOR LAZAREVIĆ, AVENTIN PARTNERS

POTREBE, ŽELJE I TRAŽNJA Osnovni koncept koji leži u osnovi marketing filozofije su potrebe ljudi. Potrebe predstavljaju osećaj fizičkog ili psihičkog nedostatka koji stvara tenziju i želju čoveka da ih zadovolji. Mogu biti fizičke, kao što su potrebe za hranom, vodom, oblačenjem i lečenjem, društvene, kao što su potrebe ljubavi i pripadanja, i psihološke, kao što su potrebe za znanjem i samoostvarenjem. Potrebe predstavljaju osećaj nedostatka koji je univerzalnog karaktera i koji nije determinisan kulturom. S druge strane, želje predstavljaju konkretizaciju potreba u smislu ob-

MNOGE APOTEKE PRAVE GREŠKU KADA VEĆU PAŽNJU POSVEĆUJU PROIZVODIMA KOJE NUDE NEGO KORISTIMA KOJE POTROŠAČI IMAJU OD UPOTREBE TIH PROIZVODA. PRIMENA MARKETING KONCEPTA U APOTEKAMA ZNAČI USVAJANJE STAVA PO KOJEM APOTEKA NE PRODAJE PROIZVODE, VEĆ OBEZBEĐUJE NAČINE ZA ZADOVOLJAVANJE POTREBA I ŽELJA POTROŠAČA. 1

jekata koji mogu da ih zadovolje. Za razliku od potreba, želje su determinisane kulturološkim i psihološkim faktorima. Primera radi, u zavisnosti od kulture i podneblja, osećaj gladi (potreba) se može zadovoljiti konzumiranjem različite hrane (želja), kao što se i lečenje pacijenata (potreba) može sprovoditi upotrebom različitih medikamenata (želja). Po pravilu, ljudske potrebe i želje su neograničene, dok su resursi za njihovo zadovoljavanje ograničeni. Zbog toga, potrošači moraju da izvrše selekciju potreba koje će biti zadovoljene. Oni proizvodi i usluge putem kojih potrošači žele da zadovolje svoje potrebe, a koje su potrošači spremni i sposobni da plate, nazivaju se tražnja. Primera radi, potrošači koji imaju problem sa gastritisom (potreba) i koji taj problem žele da reše konzumiranjem odgovarajućih lekova, kao što su antacidi, blokatori izlučivanja želudačne kiseline i blokatori protonske pumpe, a ne primenom neke druge terapije (želja), a koji pritom imaju mogućnosti da kupe lekove (platežna sposobnost), u marketinškom pogledu predstavljaju tražnju.

Ovako definisan pojam tražnje predstavlja polaznu osnovu za planiranje celokupnog poslovanja apoteke.

POJAM PROIZVODA Pojam proizvoda. Proizvod predstavlja sve ono što apoteka može da ponudi potrošačima kako bi zadovoljila njihove potrebe i želje. U tom smislu, pojam „proizvoda“ obuhvata kako opipljive (materijalne), tako i neopipljive (nematerijalne) entitete putem kojih se zadovoljavaju potrebe potrošača. Marketinški gledano, pod proizvodom se podrazumevaju klasični proizvodi (npr. aparat za merenje pritiska), klasične usluge (pregled kod lekara specijaliste), ali i ostali elementi ponude, kao što su ljudi, prodajno okruženje, načini organizovanja i razmena ideja. Što se tiče apoteke, njeni proizvodi u ovom smislu obuhvataju: • Klasične fizičke proizvode, kao što su lekovi, medicinska sredstva i oprema za bebe; • Prateće usluge, kao što su davanje medicinskih saveta i postprodajne usluge itd; • Klasične usluge, kao što je usluga posredovanja u prodaji lekova i usluga dostave lekova; • Ostale usluge, kao što su prikupljanje neželjenih reakcija i prikupljanje farmaceutskog otpada; i • Ostale neopipljive elemente ponude, kao što su ljudi, ambijent, organizacija, aktivnosti i ideje.

Vrednost za potrošače. Proizvod predstavlja nosilac „vrednosti za potrošače“ (Customer Value). Ova vrednost koju nosi proizvod predstavlja osnovni element na osnovu kojeg potrošači donose odluke prilikom kupovine u apoteci. Vrednost za potrošače predstavlja razliku između: (1) ukupnih koristi koje potrošač ima od upotrebe proizvoda, kao što su otklanjanje uzroka i simptoma bolesti, poboljšanje zdravstvenog stanja, preventiva daljih oboljenja, stvaranje osećaja fizičke i psihičke lagodnosti itd, i (2) ukupnih troškova koje potrošač ima u vezi korišćenja određenog proizvoda, kao što su novčani izdatak za kupovinu leka, utrošeno vreme za kupovinu leka, moguće neželjene reakcije na lek itd. Naravno, imajući u vidu da koristi i troškove potrošači ne mogu objektivno izmeriti, oni svoje odluke donose na osnovu percepcije i procene, tako da se može govoriti samo o „percipiranoj vrednosti za potrošače“ (Perceived Customer Value). To znači da sve dok su ukupne percipirane koristi veće od ukupnih percepiranih troškova, potrošač će

Najčešće korišćen izvor: Kotler, Philip; Armstrong, Gary; Saunders, John; Wong, Veronica (1999), Principles of Marketing, 2nd European Edition, Prentice Hall, New Yersey, US

30 | BB-Informator | 237

farmmenad:Layout 1

2/3/2015

1:51 PM

Page 31

FARMACEUTSKI MENADŽMENT

Komunikacija

indikacija predstavlja jezgro proizvoda. Međutim, pored lečenja hipertenzije, ustanovProizvodi i usluge ljeno je da ovi lekovi takođe Industrija Tržište mogu da smanje rizik od sr(skup prodavaca) (skup kupaca) čanog događaja kod bolesniNovac ka sa anamnezom infarkta miokarda, što predstavlja njihovu novu indikaciju. MarInformacije ketinški gledano, ova nova inIzvor: Kotler, Philip; Armstrong, Gary; Saunders, John; Wong, Veronica (1999), Principles of Marketing, 2nd European Edition, Prentice Hall, New Yersey, US dikacija predstavlja prošireni proizvod.

Poznavanje nivoa proizvoda je od velibiti spreman da kupuje određeni proizvod proizvoda (bazična korist) dodaje još najmanje pet karakteristika. To su kvalitet, oso- kog značaja za poslovanje apoteke. Naime, apoteke.

Proizvod kao osnovni element mar- bine, stajling, brend i pakovanje. Uobliča- na savremenom turbulentnom tržištu konketing miksa. Najjednostavnije rečeno, vanje stvarnog proizvoda je osnovni pre- kurencija se uglavnom vodi na nivou stvarnog, a naročito na nivou proširenog proizproizvod predstavlja sponu koja povezuje duslov za nastup na tržištu, ne računajući ponudu sa tražnjom. Drugim rečima, proiz- prodaju proizvoda u rasutom stanju (in- voda. Upravljanje elementima stvarnog i vod predstavlja sredstvo putem kojeg se tr- bulk). Treći nivo proizvoda predstavlja pro- proširenog proizvoda predstavlja način žište prodavaca povezuje sa tržištem ku- šireni proizvod (Augmented Product) i mo- da se proizvod diferencira u odnosu na konpaca. Zbog toga je važno imati u vidu da že se parafrazirati pitanjem „šta kupac zai- kurenciju, što na bazi opipljivih, što na baproizvod predstavlja osnovni element mar- sta dobija“. Prošireni proizvod se dobija ta- zi neopipljivih atributa. U tom smislu, apoketing miksa. Od načina na koji proizvođa- ko što se stvarni proizvod dopunjuje dodat- teka teži da, s jedne strane, zadovolji či i posrednici formulišu svoje proizvode nim uslugama i koristima, kao što su do- osnovnu potrebu potrošača, što čini ispoi proizvodne asortimane zavisiće i način na datne karakteristike, specifični dizajn itd. rukom bazične koristi (jezgro proizvoda) u koji će potrebe i želje potrošača biti zado- Koncept proširenog proizvoda se odnosi na odgovarajućoj formi pakovanja i označavanja (osnovni elementi stvarnog proizvovoljene. Pravilnim izborom proizvodnog proizvod koji nudi više od onoga za šta je asortimana apoteka direktno opredeljuje bazično namenjen. Primera radi, ukoliko se da), dok, s druge strane, teži da prevaziđe način na koji će ostvariti svoju ulogu na far- posmatra lek kao proizvod, jezgro proizvo- njegova očekivanja, što čini izgradnjom maceutskom tržištu. Ukoliko proizvod kao da se odnosi na osnovnu indikaciju leka, brenda, naprednim dizajnom, unapređenjem osnovni element marketing miksa nije do- stvarni proizvod nastaje kada se osnovna kvaliteta proizvoda i sl. (ostali elementi bro koncipiran, ne postoji način da upotre- indikacija upotpuni brendom, dizajnom i stvarnog proizvoda), kao i uključivanjem ba ostalih elemenata marketing miksa kvalitetom leka, dok se prošireni proizvod postprodajnih usluga, garancije, dodatnih obezbedi opstanak apoteke na tržištu. dobija kada se uvedu i dodatne indikacije funkcionalnosti, mogućnosti odloženog Zbog toga se ostali elementi marketing mi- leka. Tako npr. lekovi čija je aktivna supstan- plaćanja, isporuke proizvoda itd. (prošireksa (cena, promocija i distribucija) nasla- ca perindopril, predstavljaju ACE inhibito- ni proizvod). Adekvatnim upravljanjem elenjaju na proizvod kao osnovni element i na re i koriste se za lečenje hipertenzije, što mentima stvarnog i proširenog proizvoda, predstavlja njihovu osnovnu terapeutsku in- apoteka može da stvori uslove za izgradnju specifičan način ga dopunjuju. dikaciju. Marketinški gledano, ova osnovna održive konkurentske prednosti na tržištu.

NIVOI PROIZVODA Proizvod kao osnovni element ponude Prošireni proizvod apoteke se može posmatrati na više nivoa.

Postprodajne usluge Prvi nivo proizvoda predstavlja jezgro proizvoda (Core Product) i može se paraStvarni proizvod frazirati pitanjem „šta kupac zaista kupuBrend Isporuka Garancija je“. Jezgro proizvoda predstavlja bazični eleJezgro proizvoda ment proizvoda i nalazi se u centru samog Pakovanje Bazična korist Kvalitet koncepta proizvoda. Jezgro proizvoda predza potrošača stavlja esenciju zadovoljenja potreba i želja potrošača, odnosno bazičnu korist koOdloženo Stajling Atributi Imidž ju proizvod ima za potrošača. Bez ovog eleplaćanje menta, proizvod ne može imati pozitivnu percepiranu vrednost za potrošača. Drugi Dodatne funkcionalnosti nivo proizvoda predstavlja stvarni proizvod (Actual Product) i može se parafrazirati piIzvor: Kotler, Philip; Armstrong, Gary; Saunders, John; Wong, Veronica (1999), Principles tanjem „kako je uobličen proizvod“. Stvarof Marketing, 2nd European Edition, Prentice Hall, New Yersey, US ni proizvod se dobija tako što se na jezgro

237 | BB-Informator | 31

farmmenad:Layout 1

2/3/2015

1:52 PM

Page 32

FARMACEUTSKI MENADŽMENT

VRSTE PROIZVODA Svi proizvodi se mogu grupisati u odnosu na trajnost i u odnosu na tip potrošnje.

U odnosu na trajnost, svi proizvodi se dele na potrošna dobra (Non-Durable Products), koji se koriste jednokratno ili u nekoliko kratkih vremenskih intervala, i trajna dobra (Durable Products), koji se višekratno koriste i čiji vek upotrebe je dugogodišnji. U odnosu na način potrošnje, svi proizvodi se dele na proizvode namenjene krajnjoj potrošnji (Consumer Products), koji se kupuju u cilju lične potrošnje, i proizvode namenjene poslovnoj potrošnji (Industrial Products), koji se kupuju u cilju dalje obrade ili korišćenja kao poslovnog sredstva. Proizvodi namenjeni krajnjoj potrošnji se dalje mogu podeliti na obične proizvode (Convenience Products), koji se svakodnevno kupuju, kao što su hleb, mleko i pasta za zube, posebne proizvode (Shopping Products), koji se ne kupuju redovno i koji zahtevaju ulaganje određenog napora i vremena od strane potrošača da bi ih kupili, kao što su odeća, obuća i nameštaj, specijalne proizvode (Speciality Products), koji imaju jedinstvene karakteristike ili koji imaju jak i prepoznatljiv brend, što iziskuje ulaganje posebnog napora za kupovinu, kao što su luksuzni proizvodi, fotografska oprema ili oprema za skijanje, i netražene proizvode (Unsought Products), koji predstavljaju proizvode za koje kupci ne znaju da postoje i proizvode koje kupci ne nameravaju da kupuju, kao što su polise osiguranja, sistemi video nadzora ili određeni dodaci ishrani.

Poznavanje vrste proizvoda je posebnog značaja za poslovanje apoteke, jer od vrste proizvoda zavisi i način donošenja odluke potrošača o kupovini. Naime, apoteka će drugačije pristupiti prodaji običnih

proizvoda koji se kupuju impulsivno (npr. šumeće tablete), posebnih proizvoda (npr. galenski lekovi), specijalnih proizvoda (npr. premium linija medicinske kozmetike) i netraženih proizvoda (npr. novi proizvodi). Jasno je da apoteka u svojoj ponudi treba da ima sve četiri grupe proizvoda, kako bi na najbolji mogući način izašla u susret potrebama i željama potrošača. Takođe je jasno da lekovi kao osnovni proizvodi apoteke mogu imati karakteristike sve četiri vrste proizvoda, te da se njihovoj prodaji treba pristupiti selektivno i sistematski.

ATRIBUTI PROIZVODA Razvoj proizvoda koji apoteka može da ponudi predstavlja proces definisanja koristi koje proizvodi mogu da pruže potrošačima. Apoteka ove koristi može da isporuči putem definisanja opipljivih atributa proizvoda, kao što su kvalitet, karakteristike i dizajn. Kvalitet proizvoda (Product Quality) predstavlja jedan od najvažnijih elemenata ponude apoteke. Marketinški gledano, kvalitet ima dve dimenzije. Prva dimenzija predstavlja nivo kvaliteta i predstavlja sposobnost proizvoda da vrši svoju funkciju. Nivo kvaliteta uključuje trajnost, pouzdanost, preciznost, lakoću upotrebe i ostale merljive karakteristike proizvoda, te se stoga može objektivno meriti. Međutim, važno je znati da, iako se nivo kvaliteta može objektivno meriti, potrošači kvalitet procenjuju na osnovu lične percepcije.

Zbog toga je jedan od osnovnih zadataka apoteke da unapredi percepciju kvaliteta svojih proizvoda. Druga dimenzija predstavlja konzistentnost kvaliteta i predstavlja težnju ka isporuci istog nivoa kvaliteta proizvoda potrošačima. U tom smislu, kvalitet predstavlja odsustvo defekata ili varijaci-

Trajna dobra (Durable Goods)

U odnosu na trajnost

ja kod proizvoda. Veoma je važno da apoteka obezbedi ne samo nivo, nego i dugoročnu konzistentnost kvaliteta proizvoda koje prodaje, naročito proizvoda za zaštitu zdravlja. Karakteristike proizvoda (Product Features) predstavljaju skup svojstava proizvoda koje ga definišu kao tržišno prepoznatljivu robu. Ova svojstva obuhvataju pakovanje i obeležavanje, estetiku i dizajn, brend i imidž, nivo savremenosti, obim i kvalitet pratećih usluga, servis i garanciju i ostale elemente proizvoda. Karakteristike proizvoda su sredstvo putem kojeg apoteka diferencira svoje proizvode u odnosu na konkurenciju i na taj način se pozicionira u mislima potrošača. Vrlo često, dodavanje novih karakteristika proizvodima, kao što je npr. dodavanje novih funkcionalnosti ili uvođenje novih modela, predstavlja najefektniji način za konkurisanje. Konačno, dizajn proizvoda (Product Design) predstavlja poslednji i veoma važan atribut putem kojeg se proizvodi mogu diferencirati u odnosu na konkurenciju.

Osnovne komponente dizajna su materijalna komponenta (materijal od kog je proizvod izrađen), tehnička komponenta (način na koji se proizvod koristi), funkcionalna komponenta (funkcionalnost proizvoda), ergonomična komponenta (lakoća upotrebe proizvoda), stilska komponenta (stilizovanje proizvoda) itd. U savremenim uslovima poslovanja, dizajn proizvoda i dizajn celokupnog uslužnog ambijenta apoteke predstavlja veoma moćno sredstvo za izgradnju održive konkurentske prednosti.

DIFERENCIRANJE I POZICIONIRANJE Praktično gledano, atributi proizvoda predstavljaju sve one elemente koji dopu-

Potrošna dobra (Non-Durable Goods)

Vrste proizvoda Obični proizvodi (Convenience Products)

Sirovine i komponente (Materials and Parts) Kapitalni proizvodi (Capital Items) Pribor i usluge (Supplies and Services)

32 | BB-Informator | 237

Proizvodi namenjeni industrijskoj potrošnji (Industrial Products)

U odnosu na tip potrošnje

Proizvodi namenjeni krajnjoj potrošnji (Consumer Products)

Posebni proizvodi (Shopping Products) Specijalni proizvodi (Speciality Products) Netraženi proizvodi (Unsought Products)

farmmenad:Layout 1

2/3/2015

1:52 PM

Page 33

FARMACEUTSKI MENADŽMENT

IZGRADNJA PERCEPTUALNIH MAPA PREDSTAVLJA MARKETING TEHNIKU KOJOM SE VRŠI PROCENA PERCEPCIJE POTROŠAČA O PROIZVODIMA I USLUGAMA APOTEKE I NJENIH KONKURENATA. PERCEPTUALNE MAPE SE GRADE PUTEM TEHNIKE „MULTIDIMENZIONALNOG SKALIRANJA“, KOJA JE BAZIRANA NA UTVRĐIVANJU PSIHOLOŠKE DISTANCE IZMEĐU RAZLIČITIH PROIZVODA, NA BAZI SAGLEDAVANJA NJIHOVIH ATRIBUTA OD STRANE POTROŠAČA.

njuju jezgro proizvoda, tj. njegovu bazičnu korist, i time ga čine tržišno prepoznatljivim. Upravljanje atributima proizvoda predstavlja osnovno sredstvo za izgradnju i unapređenje konkurentske prednosti apoteke. Izgradnja i unapređenje konkurentske prednosti apoteke se, marketinški gledano, vrši putem diferenciranja i pozicioniranja.

Diferenciranje proizvoda i usluga predstavlja proces putem kojeg se proizvodi i usluge apoteke čine različitim od konkurentnih proizvoda. Diferenciranje se može vršiti na bazi opipljivih i neopipljivih atributa. Diferenciranje na bazi opipljivih atributa podrazumeva manipulisanje materijalnim i vidljivim elementima proizvoda, kao što su veličina, težina, pakovanje, dizajn, boje i slično. Diferenciranje na bazi neopipljivih atributa podrazumeva manipulisanje nematerijalnim i nevidljivim elementima proizvoda, kao što su stil, imidž, reputacija, funkcionalnost, performanse i slično. Postoje tri vrste diferenciranja proizvoda. To su jednostavno diferenciranje, koje je bazirano na diferenciranju većeg broja karakteristika proizvoda, horizontalno diferenciranje, koje je bazirano na diferenciranju jedne karakteristike proizvoda čiji kvalitet potrošači ne mogu jasno da procene, i vertikalno diferenciranje, koje je bazirano na diferenciranju jedne karakteristike proizvoda čiji kvalitet potrošači mogu jasno da procene. Horizontalno diferencirani proizvodi su proizvodi koji vrlo malo variraju u pogledu karakteristika i koji se prodaju po sličnim cenama (npr. Koka-Kola i Pepsi). Vertikalno diferencirani proizvodi su proizvodi koji značajno variraju u karakteristikama i koji se prodaju po različitim cenama

(npr. modeli automobila Golf 5, Golf 6 i Golf 7).

Pozicioniranje proizvoda i usluga predstavlja proces izgradnje lične percepcije potrošača o određenom proizvodu i usluzi apoteke. Za razliku od diferenciranja, koje predstavlja objektivni proces, pozicioniranje predstavlja subjektivni, psihološki proces. Štaviše, osnovna svrha diferenciranja je pozicioniranje u mislima potrošača. U teoriji i praksi marketinga veoma velika pažnja je posvećena izgradnji strategije pozicioniranja. Praktično gledano, pozicioniranje proizvoda apoteke se može vršiti u odnosu na sve atribute proizvoda i karakteristike kupaca. Pozicioniranje se može vršiti putem „približavanja konkurenciji“ (Against Competitor), kada apoteka ukazuje na sličnosti svojih proizvoda sa konkurentskim proizvodima, ističući pritom superiornost svojih proizvoda, i putem „udaljavanja od konkurencije“ (Away from Competitor), kada apoteka ukazuje na razlike njenih proizvoda u odnosu na konkurentske proizvode, ističući takođe superiornost svojih proizvoda.

PROIZVODNI ASORTIMAN APOTEKE Pojam proizvodnog asortimana.

Proizvodni asortiman apoteke predstavlja skup svih proizvoda i proizvodnih linija koje apoteka nudi na tržištu. Osnovni element proizvodnog asortimana apoteke predstavljaju proizvodne linije. Proizvodna linija predstavlja grupu proizvoda koji su usko povezani u pogledu funkcionalnosti, kupaca, cena i promocije. Proizvodnu liniju čine proizvodi koji služe za zadovoljavanje istih ili sličnih potreba i želja potrošaDONOŠENJE ODLUKA O KUPOVINI LEKOVA Jedna od specifičnosti prodaje lekova je činjenica da donošenje odluke o kupovini lekova najčešće ne donosi pacijent kao kupac, već stručno lice kao donosilac odluke ili uticajna osoba. Prilikom kupovine lekova koji se izdaju na recept, donosilac odluke je uvek nadležni lekar. Prilikom kupovine ostalih lekova, donosilac odluke je pacijent, s tim što treba imati u vidu da on svoju odluku najčešće donosi na bazi saveta dobijenog od lekara, farmaceuta ili neke druge stručne osobe.

ča. Proizvodni asortiman apoteke čine sledeće linije proizvoda: • Lekovi za upotrebu u humanoj medicini (generički i inovativni); • Lekovi koji se proizvode u galenskoj laboratoriji (galenski lekovi); • Pomoćna lekovita sredstva; • Dijetetski suplementi; • Hrana sa posebnom namenom; • Medicinska sredstva; • Kozmetika; • Sredstva za ličnu higijenu; • Hrana i oprema za bebe; • Ostali proizvodi.

Dimenzije proizvodnog asortimana. Četiri osnovne dimenzije proizvodnog asortimana apoteke su širina, dužina, dubina i konzistentnost. Širina proizvodnog asortimana se odnosi na ukupan broj proizvodnih linija u okviru proizvodnog asortimana apoteke. Dužina proizvodnog asortimana se odnosi na ukupan broj proizvoda i usluga u okviru jedne proizvodne linije (npr. broj različitih lekova u okviru jedne terapeutske grupe). Dubina proizvodnog asortimana se odnosi na ukupan broj varijacija proizvoda u okviru određene proizvodne linije (npr. sve forme i doze određenog leka u okviru jedne terapeutske grupe). Konzistentnost proizvodnog asortimana se odnosi na stepen u kojem su proizvodne linije apoteke blisko povezane i na koji način zadovoljavaju potrebe ciljnog tržišta.

Upravljanje asortimanom apoteke.

Upravljanje asortimanom predstavlja veoma važnu marketinšku aktivnost. Pored definisanja osnovnih dimenzija asortimana (širina, dužina, dubina i konzistentnost), upravljanje asortimanom apoteke se odnosi i na donošenje odluka o njegovom proširenju ili smanjenju. Proširenje asortimana se vrši kroz „širenje proizvodnih linija“ (Product Line Stretching). Postoje tri vrste širenja proizvodnih linija. Prva vrsta predstavlja širenje poizvodnih linija na dole (Downward Stretch), kada se u proizvodni asortiman uvode proizvodi koji imaju niži kvalitet i nižu cenu u odnosu na postojeće proizvode. Druga vrsta predstavlja širenje proizvodnih linija na gore (Upward Stretch), kada se u proizvodni asortiman uvode proizvodi koji imaju viši kvalitet i višu cenu u odnosu na postojeće proizvode. Treća vrsta predstavlja širenje proizvodnih linija u oba smera (Two-Way Stretch), kada se simultano vrši širenje proizvodnih linija i na dole i na gore.

I

237 | BB-Informator | 33

pharmaswiss bilive:Layout 1

2/4/2015

9:55 AM

Page 34

PREDSTAVLJAMO

Dnevna doza samopouzdanja – tadalafil 5mg PIŠE: DR MOMČILO LAZIĆ, OB ŠABAC

Erektilna disfunkcija (ED) je poremećaj koga karakteriše nedovoljan priliv krvi u penis usled čega muškarac ne može da postigne i/ili održi penilnu erekciju dovoljnu za izvođenje seksualnog akta. Više od 50% muškaraca starosti od 40 do 70 godina doživi ED1, a čak 90% njih nikad ne zatraži medicinsku pomoć2.

Erektilna disfunkcija kao seksualni problem u velikoj meri narušava sliku koju muškarac ima o sebi, što ga čini podložnim strahu od budućih neuspeha u seksualnom funkcionisanju. Jednom kada se razvije osećanje anksioznosti javlja se i sklonost predviđanja budućih neuspeha što vodi jačanju prvobitnog straha i ponovnim neuspesima u postizanju erekcije.

TABLETA ZA POTENCIJU – SVAKODNEVNO Tadalafil je krajem 2002. godine odobren u Evropi za terapiju erektilne disfunkcije. Preporuka je da se lek u dozi od 10mg ili od 20mg uzima 30 minuta pre seksualne aktivnosti, nezavisno od unosa hrane.

Danas se tablete za poboljšanje seksualne funkcije, umesto uzimanja neposredno pre seksulanog odnosa, mogu uzimati i svakodnevno. To muškarcima obezbeđuje seksualnu moć i komfor. Naime, Američka agencija za hranu i lekove (FDA) je 2007. godine odobrila svakodnevno uzimanje lekova za potenciju u terapiji erektilne disfunkcije.

Početkom ove godine na našem tržištu se pojavio lek BiLive, koji aktivnu supstancu – tadalafil, osim u dozi od 10mg i 20mg, sadrži i u dozi od 5mg. Tadalafil u dozi od 5mg je posebno pogodan za muškarce koji praktikuju seksualne odnose više od dva puta nedeljno, i primenjuje se na osnovu izbora pacijenta i procene lekara.

Kardiovaskularna bezbednost tadalafila je dokazana kroz 34 placebo kontrolisane kliničke studije.3 Efikasan je kod svih nivoa intenziteta impotencije, nezavisno od uzroka i starosti pacijenta. Jedini je inhibitor PDE5 koji deluje i do 36 sati4 (normalizuje odgovor na seksualnu stimulaciju obezbeđu-

34 | BB-Informator | 237

jući partnerima više spontanosti, a manje planiranja i pritisaka). Time vraća poverenje među partnerima (cilj terapije nije samo izazvati erekciju već i povratiti zadovoljavajući seksualni život u celini).

Hrana i alkohol ne utiču na apsorpciju i delovanje tadalafila (masna hrana i umereno konzumiranje alkohola ne utiču na punu efikasnost).5 LEK ZA POTENCIJU, U TERAPIJI SIMPTOMA BENIGNE HIPERPLAZIJE PROSTATE (BPH) Tadalafil u dnevnoj dozi od 5mg je, osim za terapiju erektilne disfunkcije, 2012. godine odobren od strane European medicines agency (EMA) za lečenje muškaraca sa simptomima i znacima BPH, kao i za lečenje muškaraca sa BPH i ED, kada su ta dva poremećaja prisutna istovremeno.6 BPH je stanje u kome uvećanje prostate dovodi do pojave urinarnih tegoba. Simptomi koji se obično javljaju kod muškaraca sa BPH su teškoće sa otpočinjanjem mokrenja, slab mlaz urina, urgentan nagon za mokrenjem, učestalo mokrenje, kao i ustajanje noću zbog mokrenja, zbog toga BPH može u znatnoj meri negativno uticati na kvalitet života muškarca. Veliki deo starije muške populacije ima izražene urinarne simptome, povezane sa BPH. Obzirom da mnogi muškarci sa ED imaju istovremeno izražene i urinarne simptome povezane sa BPH, odobrenje nove indikacije za tadalafil pruža mogućnost istovremenog lečenja ED i BPH jednom tabletom.

I

1. Feldman HA et al. J Urol. 1994;151:54-61.

2. McKinlay JB. Int J Impot Res. 2000;12(suppl 4):S6-S11. Based on data from the Massachusetts Male Aging Study (MMAS). Source: AARP Modern Maturity.

Sexuality Study. Washington DC, 1999 3. Jackson G et al. J Sex Med 2004; 1: 161–167 4. Sažetak karatketrstika leka BiLive, mart 2014.

5. Forgue ST, et al. Br J Clin Pharmacol . 2006;61:280-288 6. European Medicines agency, 20 September 2012, EMA/CHMP/293550/2012, Committee for Medicinal Products for Human Use (CHMP

237:Layout 1

2/4/2015

9:12 AM

Page 5

perspektive:Layout 1

2/3/2015

2:14 PM

Page 36

PERSPEKTIVE

Lekovi u

supermarket 36 | BB-Informator | 237

perspektive:Layout 1

2/3/2015

ketu

2:14 PM

Page 37

PERSPEKTIVE Deregulacija izdavanja lekova je pred našim vratima. Preporuke da se primeni praksa mnogih EU članica, SAD i drugih zemalja koje su dozvolile slobodnu prodaju određenih OTC lekova u supermarketima, na benzinskim pumpama..., su sve češće, i pitanje je kada će se ovakav scenario pojaviti i u Srbiji. Zato, sagledajmo kritički ali i otvorenog uma ovo pitanje i možda donesemo zaključak koji navodi na akciju.

Autor: MR PH. PAVLE ZELIĆ

OTC (over the counter) lekovi, odnosno lekovi koji se izdaju bez lekarskog recepta, iako čine manji deo ukupnog prometa lekova, su u poslednje vreme u žiži interesovanja stručne ali i zakonodavne javnosti u Evropi i svetu, i trebalo bi da to budu i kod nas. Zašto?

Naime, već dugo se lome koplja oko mesta koje je primereno za prodaju ovih lekova. Logično i prvo bi bilo kao i za sve ostale lekove – apoteka. Ipak, polazeći od osnovnih principa Evropske unije o slobodnom prometu roba, vrše se sve obimnije izmene u pravcu dostupnosti lekova na drugim mestima, kao što su prodavnice predmeta opšte namene – čitaj, supermarketi, pa čak i na pumpama i drugim maloprodajnim objektima.

Svakako da Evropa pokazuje najveću složenost u pogledu raznih pitanja vezano za tržište medicinskih proizvoda, što se odnosi i na OTC lekove. Od 28 država članica Evropske unije, njih 13 ograničava prodaju ovih lekova na apoteke.

Ostale imaju kategorije kao što su „slobodna prodaja“ i „samo u apotekama“. Argumentacija ili izgovor, zavisi kako gledate na stvari, iza ovog stanja je da je u pitanju javno-zdravstveni interes, odnosno povećanje dostupnosti lekova pacijentima. Već ovde možemo razviti diskusiju o tome da li je u zemljama, pa i Srbiji, u kojima imamo dobru i sveobuhvatnu mrežu apoteka, kako državnih tako i privatnih, do kojih čak i ljudi u zabačenim krajevima lako mogu doći, zaista neophodno imati dodatna mesta prodaje lekova? Sve ovo je od strane far-

maceutske struke okarakterisano kao negativan događaj, koji pre svega ekonomski ugrožava apoteke, čak i lance apoteka, ali takođe i oduzima deo jurisdikcije i rejtinga farmaceutima u pogledu manjeg broja ili količina lekova za koje su odgovorni u izdavanju i preporuci.

VELIKI, VELIKI SVET Na primer, u Francuskoj je u julu 2014. u javnost procureo izveštaj Generalne finansijske inspekcije (Inspection Générale de Finances (IGF)) u kojem se navodi da tržište treba da bude otvoreno za lekove koji se ne izdaju na lekarski recept odnosno nisu predmet zdravstvenog vladinog plana (zdravstvenog osiguranja).

Razlog je taj što su apoteke jedini pravni subjekti kojima je u Francuskoj dozvoljena prodaju lekova, i to, po mišljenju IGF-a rade na štetu potrošača. Doliprane (paracetamolski analgetik) i Spasfon, lek za intestinalne poremećaje, kao i ibuprofenski analgetik Neurofen i lekovi za prehladu poput Humex-a i Ferveksa su među lekovima na meti IGF-a. Trenutno, ovi lekovi čine devet odsto ukupne prodaje u apotekama. A u isto vreme su cene lekova koje građani kupuju, odnosno koji nisu na listama zdravstvenog osiguranja koje nadoknađuje vlada, rasle dva puta brže od tempa inflacije. Konkretno, taj rast iznosi tri odsto skoka u cenama lekova svake godine od 1998-2011. Prema IGF-u, apoteke su povećale cene pojedinih OTC lekova kako bi nadoknadile gubitak na cenama određenih lekova

237 | BB-Informator | 37

perspektive:Layout 1

2/3/2015

2:14 PM

Page 38

PERSPEKTIVE

Da li ćemo uskoro uz gorivo i grickalice na pumpama kupovati i lekove

koje je vlada veštački održavala niskim.

Rezultat svega toga je da kutija Aspirina može da košta od 1,30 do čak 4,95 evra u zavisnosti od toga u kojoj apoteci ga kupujete.

IGF veruje da bi se, otvaranjem tržišta za konkurenciju od strane supermarketa, cene OTC lekova preko celog spektra oborile i nastavile da padaju. Ovaj dokument je zasad samo preporuka i nije ni blizu da postane zakon u Francuskoj.

Ali je to samo najnoviji u nizu izveštaja koji su “procurili” iz IGF-a, i izazvali pometnju u francuskim medijima i javnosti, o tome kako vlada može da pomogne potrošačima da uštede novac tako što će promeniti način regulisanja profesija poput pravnika i farmaceuta, za koje smatraju da zarađuju više od drugih istovremeno izdavajući visoke račune.

Zanimljiv je aspekt promene režima izdavanja lekova, na primer u Velikoj Britaniji, mada je to praksa koja je uspostavljena i u celoj EU. Zakon o lekovima (The Medicines Act) iz 1968. godine definiše tri pravne kategorije lekova: Listu lekova za opštu prodaju (General Sales List - GSL), lekove za izdavanje u apotekama (pharmacy - P) i lekove koji se izdaju na recept (prescription only medicines POM). U ovom zakonu, većina lekova

38 | BB-Informator | 237

može samo da se proda ili izda u apoteci pod nadzorom farmaceuta. Međutim, neki lekovi (GSL) se mogu prodavati u mnogim drugim radnjama kao što su prodavnice, trafike i benzinske pumpe, pod uslovom da su unapred upakovani i da postoji mogućnost da se taj prostor zatvori za javnost. U ovom drugom kontekstu, nezakonito je prodavanje lekova na pijačnima tezgama ili direktno iz vozila.

Neretko, za ove lekove postoji i ograničenje u pogledu veličine pakovanja ili doza leka. Na primer, najveća veličina pakovanja paracetamola koji prodavnice mogu da imaju je 16 tableta, ali apoteke mogu prodavati i pakovanja od 32 tablete. Takođe, najveća doza ibuprofen tableta u prodavnicama je 200mg ali apoteke smeju da drže i tablete od 400mg.

Konačno, sve češće se neki lekovi reklasifikuju sa režima izdavanja na recept na listu P, odnosno izdavanje samo u apotekama, i od liste P do liste opšte prodaje. To se može desiti posle nekoliko godina, kada se zna da je lek bezbedan za korišćenje kod većine ljudi. Na primer, aciklovir krema je bila dostupna kao lek na POM listi. Nakon nekoliko godina, ona je reklasifikovana kao lek za izdavanje u apotekama i kasnije je ponovo reklasifikovana kao GSL lek.

A ako pogledamo i u najbliži komšiluk, imamo šta da vidimo. Izmenama Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, od 13. februara 2014. u Republici Makedoniji se lekovi koji se izdaju bez recepta mogu prodavati osobama starijim od 12 godina na pumpama i prodavnicama širom zemlje. Paracetamol, eferalgan, inhibitori agregacije trombocita, lekovi protiv kašlja, vitamini, oralni antiseptici, veštačke suze, antacidi, aktivni ugalj i drugi lekovi, njih ukupno 108 sa OTC liste su tako postali dostupni u 10 supermarketa, 45 maloprodajnih objekata i većem broju prodavnica kao i na 86 benzinskih pumpi u celoj Makedoniji. Takvi OTC lekovi su u malim pakovanjima, bezbedni i pogodni za upotrebu posle početnih simptoma. Kako je u to vreme izjavio ministar zdravlja Makedonije, Nikola Todorov, cilj ove mere je da omogući veću dostupnost lekova u oblastima gde su apoteke daleko od naseljenih mesta. “Postoji bar jedan supermarket ili benzinska pumpa u blizini svake naseljene oblasti. To olakšava pacijentima da dođu do lekova ubrzo pošto razviju simptome bolesti, i pre nego uspeju da zakažu pregled kod lekara”, rekao je Todorov.

Argumentacija za ovakve akcije ima podlogu u kriterijumima sprovedenim

perspektive:Layout 1

2/3/2015

2:14 PM

Page 39

PERSPEKTIVE

između ostalog u SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji, Portugalu, Poljskoj, Norveškoj, Švedskoj, Danskoj i Češkoj, i mnogim drugim zemljama koje dozvoljavaju ovakav promet lekova. Da li su u pravu?

MEĐUNARODNA MEĐUREŠENJA Značajan broj državnih, nadnacionalnih i međunarodnih organizacija je aktivan na ovu temu. Među njima se svakako ističe Evropski direktorat za kvalitet lekova i brigu o zdravlju (European Directorate for Quality of Medicines and Healthcare - EDQM) Saveta Evrope.

Dok Evropska unija dozvoljava državama članicama da same odrede kako će regulisati ovo pitanje, EDQM je kroz rad svojih tela, imao aktivnu savetodavnu, informativnu, pa i regulatornu ulogu umrežavajući sve bitne činioce i zainteresovane strane i dajući preporuke koje su nastajale kao zaključak rada delegata u ovoj instituciji sa sedištem u Strazburu, Francuska.

Savet Evrope se dugo bavi uslovima nabavke za lekove za ljudsku upotrebu i harmonizacije nacionalnog zakonodavstva u ovoj oblasti. Klasifikacija statusa lekova ima implikacije na bezbednost pacijenata, dostupnost lekova i upravljanja troškovima zdravstvene zaštite i primetan je rastući trend klasifikacije lekova kao OTC lekova. U nedostatku usklađenog zakonodavstva, EDQM je davao prednost postavljanju standarda za klasifikaciju lekova i godišnjem revidiranju Rezolucije ResAP (2007)1 o klasifikaciji lekova kroz njene dodatke.

Upravo na ovu temu je u Hrvatskoj nedavno (21-22.12.2014.) organizovana velika radionica “OTC lekovi: uloga dobre prakse klasifikacije u promovisanju bezbednosti lekova i njihove pristupačnosti u Evropi” u organizaciji EDQM-a i Agencije za lekove i medicinske proizvode Republike Hrvatske (HALMED).

Interesantno je da je direktorka HALMED-a, dr. sc. Viola Macolić Šarinić, dr med. i spec. klin. farmakologije, takođe i predsednica EDQM-ovog Komiteta za klasifikaciju lekova u odnosu na način

njihovog snabdevanja (Committee of Experts on the Classification of Medicines as regards their Supply (CD-PPH/PHO)). U ovom kontekstu je važno napomenuti da je i naš nadležni regulatorni organ - Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) dobio poziv da se priključi radu ovog komiteta nominacijom za status punopravnog članstva što će i uraditi u najskorijem periodu.

Mnogo više informacija o aktivnostima u ovom pogledu se može pronaći na podstranici zvaničnog sajta EDQM-a. Recimo, tamo se nalazi “Melclass” baza podataka (www.edqm.eu/melclass/), koju vodi EDQM i pruža informacije kao što su uslovi (npr. veličine pakovanja, maksimalna jačina po jedinici, maksimalna dnevna doza) pod kojima leku izdata dozvola sa ili bez recepta u različitim zemljama u Evropi. Baza podataka se ažurira kroz redovne doprinose delegacija CD-P-PH/PHO komiteta, međunarodne i evropske institucije, i zainteresovane organizacije i trenutno se u ovoj bazi nalaze preporuke za oko 2400 lekova.

Važno je pomenuti i profesionalne i nevladine organizacije kao što je Pharmaceutical Group of European Union – PGEU, European Public Health Aliance – EPHA ili Association of the European Self-Medication Industry – AEGSP, koje rade mnogo na povezivanju, analizama i izražavanju stavova određenih interesnih grupa na ove teme. Naravno, ne smemo zaboraviti ni Svetsku zdravstvenu organizacija koja takođe kroz svoje obimne izveštaje daje mnogo širi pogled na stvar, naročito kada se ova pitanja stave u kontekst nerazvijenih i zemalja u razvoju, u kojima je i najosnovnija zdravstvena nega problem.

PRAVILA, PRAVILA… A kako sve to izgleda u Srbiji? Član 54. važećeg Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima (“Službeni glasnik RS” br. 30/2010 i 107/2012) definiše lekove koji se izdaju bez lekarskog recepta kao “Lekove koji imaju malu toksičnost, veliku terapijsku širinu, bezbednost

u predoziranju, minimalne interakcije, čije su indikacije dobro poznate pacijentu, odnosno korisniku i koji služe za samolečenje, odnosno čija primena nije vezana za rizike”, misleći na opasnost od nepravilne primene, pa čak i moguće opasnosti pri pravilnoj primeni, neželjene reakcije koje zahtevaju dodatno istraživanje ili parenteralnu primenu, kao što je navedeno u članu 52. istog Zakona, odnosno sve osobine koje karakterišu lekove koji se izdaju isključivo na lekarski recept. Što je još bitnije za temu o kojoj govorimo ovde, ovaj zakon u članu 134. definiše da je zabranjeno izdavati, odnosno prodavati lekove na malo van apoteka, odnosno privatne prakse ili druge zdravstvene ustanove, osim ako zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita i zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje nije drukčije uređeno, i konačno, članom 145. se definiše kako se promet lekova na malo, kao deo zdravstvene zaštite, obavlja u apoteci osnovanoj kao zdravstvena ustanova, kao i u apoteci osnovanoj kao privatna praksa. Za sada, sve je jasno.

No, imajući u vidu obavezu koju je Republika Srbija preuzela usvajanjem Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA) 2014-2018, objavljenog jula 2014. godine, strateškog dokumenta koji definiše opredeljenje naše zemlje u pogledu usklađivanja sa evropskim aquis communitaire, u okviru pregovora o pristupanju EU, u ovom kontekstu je zanimljivo pomenuti i oblast lekova. Naime, u NPAA se eksplicitno navodi i donošenje novog zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, koji se dalje usaglašava sa legislativom EU. Inače, ovaj dokument predviđa i izmene zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju, ali sa naglaskom na segmentima korupcije, krivičnog zakonodavstva, prekogranične zdravstvene zaštite, retkih bolesti, itd, ali o svemu tome neki drugi put.

SVE JE TO ČISTA HEMIJA Jedan od najjačih argumenata protiv šire dostupnosti lekova van kontrole apo-

237 | BB-Informator | 39

perspektive:Layout 1

2/3/2015

2:15 PM

Page 40

PERSPEKTIVE Proizvodnja metamfetami na u seriji Čista hemija može se praviti i od OTC lekova

tekara su svakako pitanja bezbednosti i zloupotrebe. Iako je to relativno teško i retko, čak i obični, naizgled bezazleni lekovi su izazivali ozbiljne neželjene reakcije, ili su dovodili do slučajnog ili namernog predoziranja, naročito u kombinaciji sa alkoholom, narkoticima ili drugim lekovima.

Najkarakterističniji nama bliski primeri su vezani za Skandinavske zemlje koje su morale da promene odluke koje se tiču slobodne prodaje paracetamola. U Švedskoj je od 2006. do 2013. godine, udvostručen broj trovanja paracetamolom kao i broj hospitalizacija iz ovog uzroka, dok su u Danskoj takav zaključak doneli i za preparate ibuprofena, acetilsalicilne kiseline i fenazona sa kofeinom.

Ipak, najzanimljivija je svakako stroga regulatorna mera koju je Uprava za hranu i lekove SAD morala da donese u pogledu preparata sa efedrinom i pseudoefedrinom, za koje se odavno pokaza-

40 | BB-Informator | 237

lo da mogu da budu prekursori za proizvodnju sintetičkih droga metamfetamina, iliti kristalnog meta, što je bila i tema čuvene i višestruko nagrađivane američke TV serije „Čista hemija“ („Breaking Bad“ 2008-2013). Iako je moguće drogiranje čak i lekovima za kašalj ili prehladu, ipak je sintetisanje zaista teških droga od naizgled bezopasnih lekova najviši nivo zloupotrebe OTC leka.

Američki Zakon o borbi protiv epidemije metamfetamina iz 2005. godine je ugrađen u Patriot Act koju je potpisao predsednik Buš 9. marta 2006. godine.

Ovaj zakon zabranjuje slobodnu prodaja lekova za prehladu koji sadrže pseudoefedrin. Takođe, ograničena je količina pseudoefedrina koji pojedinac može da kupi svakog meseca, a kupci su obavezni i da pokažu lični dokument sa fotografijom da bi dobili proizvod koji sadrži pseudoefedrin. Pored toga, apoteke su dužne da najmanje dve godine vode lične podatke o kupcima ovih lekova.

Ipak, ostavljena je mogućnost prodaje manjih doza pseudoefedrinskih lekova – do 60mg na pumpama i u prodavnicama, i oni se ne evidentiraju, ali moraju da se drže iza tezge. Ovaj zakon je bio krunski dokaz pogrešne procene u deregulaciji tržišta lekova, ali se iz njega na žalost nije mnogo naučilo.

I u geografski bližim zemljama, kao što je recimo Češka, ovo je takođe bio problem, kada su recimo otkrivene zloupotrebe u nabavkama lekova sa efedrinom i pseudoefedrinom u ogromnim količinama u apotekama u malo naseljenim krajevima zemlje. Naravno, oni su korišćeni u proizvodnji droge, a kada je država promenila status izdavanja ovih lekova, kriminalci su samo krenuli da ih nabavljaju u obližnjoj Poljskoj, a danas to čine i u Bugarskoj i Rumuniji koje takođe imaju liberalniji odnos prema ovim lekovima. Polemika na ovu temu se samo produbljuje i komplikuje sa novim prekursorima droga, i čini se da je u ovom pogledu narko-mafija uvek za korak ispred regulatora.

VAŠA PEKARA, VAŠA APOTEKA, VAŠ SUPERMARKET? Na kraju, ne zaboravimo i one lične, nemerljive ali nikako beznačajne elemente ovog pitanja. Mnogi od nas vole da imaju “svog” apotekara, kao što već imamo izabranog lekara. U pitanju je osoba koja nas poznaje, zna naše boljke i terapije, i ume da nas posavetuje, ne samo kao visokokvalifikovani profesionalac, već i kao komšija i prijatelj. Toga nema i ne može biti u supermarketu. Želimo li zaista da se lišimo takvog odnosa? I

236:Layout 1

12/27/2014

10:54 AM

Page 8

cigare:Layout 1

2/3/2015

2:16 PM

Page 42

AKTUELNO NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA 31. JANUAR

Svaka cigareta smeta Ne postoji bezbedan nivo izlaganja duvanskom dimu, a štetnost duvanskog dima je višestruko dokazana. Za brigu je podatak da u Srbiji 34,7 odsto odraslog stanovništva puši, a posebno zabrinjava podatak da svako 10 dete uzrasta od 13 do 15 godina konzumira cigarete.

Pušenje duvana je značajna pretnja zdravlјu i vodeći je faktor rizika za veliki broj nezaraznih bolesti. Duvanski dim ubija šest miliona lјudi svake godine i povećava rizik nastanka bolesti srca, infarkta i moždanog udara, obolјenja disajnih puteva, raka pluća i drugih malignih bolesti.

U cilјu mobilisanja pojedinaca i zajednice za aktivan odnos u suzbijanju problema izazvanih pušenjem i izloženosti duvanskom dimu, u Srbiji se tradicionalno 31. januara obeležava Nacionalni dan bez duvanskog dima. Ove godine, ovaj značajan datum iz kalendara zdravlјa je obeležen pod sloganom "SVAKA CIGARETA SMETA".

Aktivnosti sprovedene tokom obeležavanja Nacionalnog dana bez duvanskog dima 2015. godine treba da ukažu stručnoj i široj javnosti na potrebu dosledne primene Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu i njegovog unapređenja kako bi se uvela potpuna zabrana pušenja bez izuzetaka uklјučujući i sve ugostitelјske objek-

42 | BB-Informator | 237

te. U okviru obeležavanja Nacionalnog dana bez duvanskog dima potrebno je skrenuti pažnju javnosti na upotrebu elektronskih cigareta koje predstavlјaju nov izazov u kontroli duvana.

Potreba unapređenja postojeće zakonske regulative proističe iz činjenice da ne postoji bezbedan nivo izlaganja duvanskom dimu. Odvojeni prostor za pušače i nepušače kao ni posebne prostorije za pušenje, čak i kada imaju svoju ventilaciju, nisu efikasno rešenje i ne pružaju zaštitu. Pored toga izloženost duvanskom dimu predstavlјa profesionalni rizik za ugostitelјske radnike kome su oni izloženi u radnom vremenu, te je i njima potrebno obezbediti zdravu i bezbednu radnu sredinu.

Nijedna naučna studija nije utvrdila negativan ekonomski uticaj zakona koji zabranjuju pušenje na javnim i radnim mestima. Istraživanja su pokazala da ovakvi zakoni imaju neutralan ili pozitivan uticaj na poslovanje ugostitelјskih objekata i svuda su dobro prihvaćeni nakon što se usvoje i primene.

Izloženost duvanskom dimu u zagađenom radnom i javnom prostoru i kod nepušača može da izazove mnoge maligne bolesti, bolesti srca ili bolesti pluća. Efikasna zaštita od izloženosti duvanskom dimu zahteva potpunu eliminaciju duvanskog dima, jer samo okruženje 100% bez duvanskog dima može da zaštiti lјude od štetnog dejstva sastojaka duvanskog dima.

ELEKTRONSKE CIGARETE Često se, od strane proizvođača i prodavaca, kao pomoć pri odvikavanju od pušenja ili zdravija alternativa pušenju reklamiraju elektronske cigarete i slični uređaji za oslobađanje nikotina.

Međutim, ne postoje dovolјno dobri dokazi koji bi potvrdili da li su elektronske cigarete dobro sredstvo za odvikavanje od pušenja. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da pušače treba ohrabriti da prestanu da puše uz pomoć testiranih metoda. Nikotin, bez obzira na način unošenja u organizam, izaziva zavisnost i štetno utiče na razvoj mozga.

cigare:Layout 1

2/3/2015

2:16 PM

Page 43

AKTUELNO

FILIP DUKIĆ – PRVA NAGRADA NA KONKURSU ZA IZRADU PLAKATA NA TEMU »SVAKA CIGARETA SMETA«

ZASTUPLЈENOST PUŠENJA I IZLOŽENOST DUVANSKOM DIMU U SRBIJI Podaci iz Evropskog školskog istraživanja o upotrebi alkohola i droga (ESPAD) iz 2011. godine pokazuju da 20 odsto učenika starosti 16 godina puši, a da je 41 odsto probalo cigarete.

Podaci iz Istraživanja zdravlјa stanovništva Srbije iz 2013. godine pokazuju da 34,7 odsto odraslog stanovništva puši svakodnevno ili povremeno, odnosno, 37,9 odsto muškaraca i 31,6 odsto žena. Više od polovine odraslog stanovništva Srbije (54,4%) bilo je izloženo duvanskom dimu u zatvorenom prostoru.

Podaci iz Globalnog istraživanja o upotrebi duvana kod mladih starosti 1315 godina u Srbiji 2013. godine pokazuju da bar jedan od 10 učenika sada puši cigarete (13%), devojčice (13,3%) nešto češće nego dečaci (12,7%). Rezultati ovog istraživanja ukazuju i na visoku izloženost mladih duvanskom dimu jer je 63,4 odsto učenika izloženo duvanskom dimu u svojoj kući, a 61 odsto u zatvorenim javnim prostorima.

Posebno je važno zaštiti mlade osobe od upotrebe elektronske cigarete jer elektronske cigarete koje sadrže nikotin takođe mogu izazvati zavisnost. U Srbiji je skoro 60 odsto učenika 13–15 godina starosti čulo ili videlo reklame ili promocije elektronske cigarete na televiziji, radiju, internetu ili u apoteci u prethodnih 30 dana.

Usled jakog marketinškog pritiska,

svaki deseti stanovnik Srbije starosti 18-64 godine je već probao elektronsku cigaretu.

Manji broj štetnih materija u elektronskoj cigareti ni u kom slučaju ne treba da bude opravdanje za njihovo korišćenje posebno zbog činjenice da su posledice dugoročnog korišćenja elektronskih cigareta još uvek nepoznate i stoga se ne može ni u kom slučaju tvrditi da su bezbedne.

REZULTATI ISTRAŽIVANJA O EFEKTIMA PRIMENE ZAKONA O ZAŠTITI STANOVNIŠTVA OD IZLOŽENOSTI DUVANSKOM DIMU U Republici Srbiji je od 2010. godine na snazi Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu kojim se uređuju mere ograničenja upotrebe duvanskih proizvoda radi zaštite stanovništva od izlaganja duvanskom dimu, kontrola zabrane pušenja i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.

Kancelarija za prevenciju pušenja Instituta za javno zdravlјe Srbije je sprovela šest istraživanja javnog mnjenja kojima je obuhvaćen nacionalno reprezentativan uzorak punoletnih građana Srbije. Podaci poslednjeg, šestog ta-

237 | BB-Informator | 43

cigare:Layout 1

2/3/2015

2:16 PM

Page 44

AKTUELNO

EMILIJA MILOŠEVIĆ – DRUGA NAGRADA

lasa istraživanja sprovedenog u novembru 2014. godine pokazuju da svaki drugi pušač ima želјu da prestane da puši. Kao glavnu prepreku za prestanak pušenja 72 odsto pušača navodi isuviše jaku naviku, a 22 odsto podsticaj okoline.

Procenat pušača kod kojih je ograničenje mogućnosti pušenja na javnim mestima uticao na pušačke navike tj. onih koji su smanjili broj popušenih cigareta u toku dana, se povećao sa 11 odsto koliko je iznosio u 2011. godini na 14 odsto u 2014. godini.

U 44 odsto domaćinstava je pušenje svuda dozvolјeno, u 31 odsto je dozvolјeno samo u nekim prostorijama dok samo u 13 odsto domaćinstava pušenje nije nigde dozvolјeno.

Na mestima gde izlaze duvanskom dimu je bilo izloženo 64 odsto stanovništva što je porast u odnosu a 2012. godinu kada je 58 odsto stanovništva bilo izloženo duvanskom dimu na ovim mestima. Beleži se porast izloženosti i na radnom mestu sa 22 odsto u 2012. godinu na 29 odsto u 2014. godini, ali i u školama i na fakultetima sa 4 odsto u 2012. godini na 7 odsto u 2014. godini.

Više od polovine odraslog stanovništva navodi da im izloženost duvanskom dimu na mestima gde se izlazi smeta tj.

44 | BB-Informator | 237

STEFANA MAKSIMOVIĆ – TREĆA NAGRADA

39 odsto navodi da im smeta, a 15 odsto da im mnogo smeta.

Najveći broj ispitanika je obavešten o štetnom uticaju pušenja cigareta tako da devet od deset stanovnika zastupa stavove o tome da je pušenje uzročnik malignih bolesti, moždanih udara i srčanih napada, da pušači treba da vode računa gde će zapaliti cigaretu i da je duvanski dim štetan i za nepušače koji udišu duvanski dim u okolini.

Više od polovine stanovništva (60%) ima stav da su elektronske cigarete štetne po zdravlјe dok 26% ne zna tj. nema stav o tome. Više od polovine stanovništva (53%) podržava izmenu zakonske regulative kojom bi pušenje bilo zabranjeno u svim ugostitelјskim objektima bez izuzetaka.

BUDUĆNOST JE U ZDRAVOM OKRUŽENJU I cilјu smanjenja štetnih efekata upotrebe duvana Svetska zdravstvena organizacija je 2008. godine usvojila paket od šest efikasnih mera kontrole duvana koje sigurno dovode do smanjenja upotrebe duvana. Mere pored praćenja upotrebe duvana uklјučuju i zaštitu stanovništva od izloženosti duvanskom dimu zabranu reklamiranja i promocije duvan-

skih proizvoda i sponzorstva duvanske industrije, stalna upozorenja o štetnosti upotrebe duvana (kao što su slikovna upozorenja na paklicama cigareta), pomoć pri odvikavanju od pušenja i povećanje poreza na duvan i duvanske proizvode.

Značajan korak u prevenciji i smanjenju upotrebe duvana predstavlјa Okvirna konvencija o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije, prvi javno zdravstveni ugovor koji je stupio na snagu 27. februara 2005. godine, te se ove godine obeležava desetogodišnjica njegove primene. Do danas je Okvirnu konvenciju je ratifikovalo 180 država sveta, a u Srbiji je stupila na snagu 9. maja 2006. godine.

Povodom obeležavanja 31. januara NACIONALNOG DANA BEZ DUVANSKOG DIMA 2015. godine Kancelarija za prevenciju pušenja Instituta za javno zdravlјe Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” raspisala je nagradni konkurs za izradu plakata na temu Svaka cigareta smeta i organizovala izložbu najbolјih plakata. Pored toga štampan je promotivni materijal koji je distribuiran okružnim zavodima za javno zdravlјe u cilјu doprinosa za obeležavanje Nacionalnog dana bez duvanskog dima u svim okruI zima. (izvor: www.batut.org.rs)

225:Layout 1

2/4/2014

1:02 PM

Page 2

farmakovigilanca:Layout 1

2/3/2015

2:17 PM

Page 46

farmakovigilanca

Autor: Sandra Vekić, dr med. spec. dermatovenerologije Nacionalni centar za farmakovigilancu, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS)

46 | BB-Informator | 237

Neželjene reakcije kože na lekove

Svaki lek, bilo da se radi o njegovoj sistemskoj ili lokalnoj primeni, može da dovede do pojave neželjene reakcije na koži ili da pogorša postojeće kožno oboljenje. Osim na koži, neželjene reakcije na lekove (NRL) mogu da se ispolje i na adneksima: kosi, lojnim žlezdama i noktima.

Incidencu kožnih NRL je veoma teško ustanoviti, jer se mnogo blaže, umerene i prolazne reakcije ne beleže, dok se neke kožne erupcije pogrešno pripisuju lekovima. Smatra se da je oko 5 odsto hospitalizacija na dermatološkim odeljenjima izazvano NRL. Prema podacima iz baze Nacionalnog centra za farmakovigilancu ALIMS-a, poremećaji kože i potkožnog tkiva su najčešće prijavljivane NRL u Republici Srbiji.

Većina kožnih NRL nije ozbiljnog karaktera i najćešće se radi o blagim tranzitornim erupcijama. Međutim, neke od njih kao što su su angioedem, eritrodermija, StevensJohnson-ov sindrom i toksična epidermalna nekroliza, predstavljaju veoma teške NRL i mogu biti životno ugrožavajuće sa fatalnim ishodom.

Kod svakog pacijenta kod koga su se promene na koži javile tokom primene leka, mora se posumnjati upravo na neželjenu reakciju na isti. Treba imati na umu da se kožne reakcije mogu javiti i tokom primene biljnih i homeopatskih lekova, ali i pri upotrebi kontrastnih sredstava i posle primene vakcina. Takođe, važno je imati u vidu da retko i pomoćne supstance mogu izazvati reakcije preosetljivosti.

Najveći broj kožnih NRL (80%) izazvan je neimunskim mehanizmom kada su promene na koži posledica farmakološkog dejstva leka usled predoziranja, kumulativne toksičnosti, interakcija, itd. Ove reakcije su predvidive i najčešće mogu da se izbegnu. Izuze-

tak je idiosinkrazija koja predstavlja urođenu neuobičajeno burnu reakciju na lek. Manji broj kožnih NRL (20%) razvija se posredstvom imunskih mehanizama, odnosno kao posledica interakcije leka ili njegovih metabolita i bolesnika pri ponovljenom kontaktu sa lekom. Ovaj tip reakcija je nepredvidiv.

Dijagnostika kožnih NRL može biti otežana i ne može se sa sigurnošću postaviti. Veoma važnu ulogu u dijagnostici reakcija kože na lekove imaju brižljivo uzeti anamnestički podaci iz lične i porodične istorije. Radi prevencije anafilaktične reakcije koriste se prick i intradermalni testovi. Na ovaj način testira se preosetljivost na penicillin, anestetike i insulin. Patch testiranje omogućava otkrivanje kasnog tipa preosetljivosti, npr. alergijskog kontaktnog dermatitisa, kada se očitavanje vrši posle 48 h i 72 h. Treba napomenuti da ovi testovi mogu biti lažno negativni usled nedovoljne resorpcije antigena.

Osim toga, ovi testovi nisu uvek bezbedni, jer su anafilaktoidne reakcije moguće i pri apsorpciji veoma male količine alergena.

Najčešći oblici kožnih NRL su erupcije tipa egzantema, tj. diseminovanog kožnog osipa koji je kod odraslih upravo izazvan lekovima, dok je kod dece češće izazvan infektivnim agensima, naročito virusima. Erupcije nastaju u bilo kom periodu unutar mesec dana, a najčešće u prvih 10 dana od početka primene leka, izuzev penicilina, kada je nastanak kožnih reakcija moguć i kasnije, pa i dve nedelje nakon prekida terapije. Egzantem može biti morbiliforman, rubeoliforman i skarlatiniforman, zavisno od tipa i distribucije kožnih promena. Promene su najizraženije na trupu i ekstremitetima dok je lice najčešće pošteđeno. Često je praćen svrabom, malaksalošću i osećajem jeze. Najčešći uzročnici egzantema su: alopurinol, ampicil-

farmakovigilanca:Layout 1

2/3/2015

2:30 PM

lin, penicilin, sulfonamidi, soli zlata, karbamazepin, cefalosporini, fenitoin, tiazidi, nesteroidni anitiinflamatorni lekovi (NSAIL), antagonisti histaminskih receptora (H2 blokatori) i jodni kontrasti.

Promene uglavnom nestaju za 2 do 14 dana. Međutim, ukoliko se nastavi sa primenom suspektnog leka, ili ako se on ponovo primeni, promene mogu da evoulišu u eritrodermiju, pa čak i u toksičnu epidermalnu nekrolizu.

Druga po učestalosti kožnih NRL je urtikarija. Promene obično nastaju u prvih nekoliko minuta ili sati sati posle uzimanja leka. Reakcija je izraženija nakon parenteralne primene lekova. Najčešći uzročnici urtikarije su antibiotici (penicilini, cefalosporini, sulfonamidi i tetraciklini), NSAIL, inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE), barbiturati, vakcine i krvni proizvodi.

Angioedem je najčešće uzrokovan ACE inhibitorima, dok je facijalni angioedem najčešće izazvan aspirinom i drugim NSAIL. Fiksne erupcije na lekove su karakteristične po tome što se javljaju uvek na istom mestu na koži posle 30 minuta do 72 sata od uzimanja leka i može ih izazvati više od 100 lekova, a najčešće klotrimoksazol, tetraciklini, penicilin, amoksicilin, antikonvulzivi, piroksikam, naproksen, ibuprofen i paracetamol.

Ponovna primena istog leka često dovodi do teže klinićke slike.

Eritrodermija je jedno od potencijalno najopasnijih reakcija koja zahvata veliku površine kože, praćena je deskvamacijom, te se zove još i eksfolijativni dermatitis. Najčešće nastaje u prve 2-4 nedelje od početka lečenja. Najčešći

Page 47

uzročnici eritrodermije su antikonvulzivi (fenitoin, karbamazepin), sulfonamidi, sulfasalazin, penicilini, alopurinol i soli zlata. Ovi pacijenti zahtevaju hospitalno lečenje, a oporavak nastaje u toku 26 nedelja.

Stevens – Johnson-ov sindrom (SJS) je veoma ozbiljna reakcija kože praćena pojavom buloznih promena i erozija na koži u površini do 10% ukupne površine tela. Kada je promenama zahvaćeno 10-30% ukupne površine tela, govorimo o overlap sindromu SJS/TEN. Toksična epidermalna nekroliza (TEN) je životno ugrožavajuća kožna erupcija sa velikim brojem komplikacija i mortalitetom iznad 30%. Karakterišu je bulozne promene sa nekrozom cele debljine epiderma na površini većoj od 30% ukupne površine tela sa istovremenim zahvatanjem sluznica orofarinksa, oka i genitalne regije. Ove reakcije su praćene veoma izraženim opštim simptomima, kao što su: malaksalost, febrilnost, mialgija, artralgija i znaci dehidracije. Najčesći lekovi koji dovode do TEN-a su alopurinol, antituberkulotici, karbamazepin, lamotrigin, sulfonamidi, penicilin, grizeofulvin i NSAIL (posebno derivati oksikama).

Fotosenzitivne reakcije su praćene promenama na koži uglavnom na fotoeksponiranim regijama: licu, dekolteu, podlakticama i potkolenicama. Najčešći uzročnici su amjodaron, tetraciklini i hlorpromazin.

Alopecija je veoma čest pratilac primene mnogih lekova, a naročito ciklofosfamida, bleomicina, varfarina, karbamazepina, antitireoidnih lekova i oralnih kontraceptiva.

Akne se mogu javiti kao neželjena reakcija tokom primene hormonskih lekova, naročito kortikosteroida.

Nokatne promene su česte pri primeni nekih lekova u vidu oniholize (odvajanje nokta od nokatnog lezišta) i paronihije (inflamacija tkiva oko nokta), a javljaju se najčešće tokom primene kaptoprila, tetraciklina, retinoida, tiazida, litijuma, fluorohinolona i preparata zlata.

Nešto ređe kožne NRL su psorijaziformne erupcije (promene na koži veoma slične psorijazi) koje najčesće izazivaju beta bokatori, antimalarici, cimetidin i kaptopril, i lihenoidne erupcije (promene na koži slične lihenu) najčešće izazvane primenom propranolola, kaptoprila, furosemida, antimalarika i penicilamina.

Lečenje zavisi od težine i vrste same reakcije. Osnovni princip je prestanak dalje primene suspektnog leka, ali vodeći računa da ne dođe do pogoršanja osnovne bolesti. U lakšim slučajevima neželjena dejstva postepeno sama nestaju nakon prestanka primene leka, bez primene terapije. Kod lekova koji se sporo eliminišu iz organizma, promene mogu da traju i po prestanku primene leka. Neželjena dejstva lekova na koži mogu zahtevati ambulantno ili hospitalno lečenje, zavisno od težine kliničke slike.

237 | BB-Informator | 47

dozatori:Layout 1

2/3/2015

3:13 PM

Page 48

IZ FARMACEUTSKE PRAKSE

Stabilnost lekova u kutijama – dozatorima za lekove Proizvođači lekova imaju obimne podatke o stabilnosti svojih proizvoda kada se skladište u originalnom pakovanju, ali malo je pouzdanih podataka o stabilnosti lekova nakon što su uklonjeni iz njihovog originalnog pakovanja, odnosno prepakovani i čuvani pod različitim uslovima. Veoma često pacijenti prepakuju lekove u dozatore što pred farmaceuta stavlja novi izazov da pruži pravilne informacije o stabilnosti i čuvanju ovakvih lekova.

Autor: MR PH. SPEC. TATJANA ŽUNIĆ

Kutije za lekove služe za raspoređivanje individualnih doza lekova prema propisanom dnevnom rasporedu uzimanja terapije. Njihova korist u poboljšanju komplianse (compliance aid) je dokumentovana, ali ima malo podataka o tome kolika je stabilnost prepakovanih lekova tj. koliki nivo zaštite od vlage, vazduha i svetlosti dozatori pružaju.

Stavljanje lekova u kutije (dozatore) podrazumeva vađenje leka iz primarne ambalaže za koju je proizvođač dao uslove stabilnosti prilikom registracije.

Stabilnost leka se posmatra kao sposobnost leka da, u toku svog definisanog perioda trajanja, ostane u okviru zadatih fizičkih, hemijskih, mikrobioloških,

48 | BB-Informator | 237

terapeutskih i toksikoloških specifikacija. Proizvođač, odnosno nosilac dozvole to garantuje podacima iz studija stabilnosti. Ove studije se vrše na upakovanim lekovima pri određenom stepenu vlažnosti i određenoj temperaturi u realnom vremenu. Uporedo sa razvojem novih lekova proizvođači razvijaju i tehnologije pakovanja kojim obezbeđuju potreban nivo zaštite od faktora okoline koji se u toku korišćenja leka mogu pojaviti (svetlo, vazduh-kiseonik, ugljen dioksid ili drugi gasovi i vlaga). Pakovanje mora biti takvo da štiti lek, a da pri tome sam materijal primarne ambalaže nema uticaja na stabilnost leka.

Stabilnost leka je odgovornost proizvođača, ali se to odnosi samo na uslove

koji su ispitani studijama stabilnosti, što znači dok je lek u originalnom pakovanju. Zahtevi za studijama stabilnosti prepakovanih lekova ne postoje, te proizvođači nemaju i ne mogu da pruže podatke o tome. Logično bi bilo da proizvođači dozatora dostave podatke da su njihovi proizvodi (dozatori) sigurni i odgovaraju svrsi, ali ni to nepostoji kao obavezujući zahtev.

Postavlja se pitanje koliko je to u opšte potrebno. Broj lekova koji su fotosenzibilni ili jako osetljivi na vlagu nije tako veliki da bi opravdao troškove koji bi proizašli iz zahteva za studije stabilnosti prepakovanih lekova. Takođe dozatori dostupni na našem tržištu su predviđeni najduže za period od 7 dana.

dozatori:Layout 1

2/3/2015

3:14 PM

Page 49

IZ FARMACEUTSKE PRAKSE Primeri stabilnosti nekih lekova na osnovu baze podataka Medicines Compliance Aid Database, www.ukmi.nhs.uk (podaci mogu varirati u zavisnosti od proizvođača lekova): Generički naziv leka

Rizik po stabilnost leka

nifedipin

R2

atorvastatin

A3

metformin

A3

metoprolol

A3

bisoprolol

A3

diazepam

A3

dabigatran

R2

paroksetin

A3

tikagrelor

G1

R2 - Lek nije pogodan za prepakivanje u dozatore zbog teorijskih razloga koji se ne mogu prevazići.

A3 - Nema dostupnih podataka o stabilnosti. Postoje teorijski problemi sa upotrebom u dozatorima, koji se mogu ublažiti minimiziranjem rizika.

G1 - Podaci ukazuju da stabilnost, lek je pogodan za prepakivanje u dozatore i ne postoji teorijska zabrinutost za stabilnost proizvoda .

Šta nam je onda činiti u svakodnevnoj praksi apoteke javnog tipa? Čime se voditi prilikom formulisanja saveta pacijentu koji koristi ili namerava da koristi dozator za lekove? Na koje lekove obratiti pažnju?

Opšta pravila bi bila da se u dozatore ne stavljaju određeni dozni oblici kao što su disperzibilni oblici, supozitorije, praškovi, preparati koji kod produženog kontakta sa kožom dovode do reakcije preosetljivosti, npr. hlorpromazin, citotoksični lekovi i lekovi koji se čuvaju na temperaturi drugačijoj od sobne.

U uputstvu za pacijente i na kutiji leka, proizvođač je u obavezi da naznači način čuvanja leka.

DA LI SVI LEKOVI MOGU U DOZATORE? Oprez pri prepakivanju zahtevaju svi oni lekovi za koje je naznačeno da se čuvaju u originalnom pakovanju. To nikako ne znači da sve te lekove treba izostaviti iz raspoređivanja u dozatore, ali svakako zahtevaju opšte preporuke za minimizaciju dejstva okolnih faktora (dozator držati na suvom i tamnom mestu, dobro zatvoren). Dodatne informacije o čuvanju ovakvih lekova mogu se naći u okviru Sažetka karakteristika leka. Tako je naprimer za preparate nifedipina koji je kao supstanca jako fotosenzitivan, na kutiji naznačeno da se čuva u originalnom pakovanju, ali je u Sažetku objašnjeno i zašto.

Baza podataka ili barem spisak lekova koji su osetljivi na faktore spoljašnje okoline nije za sad dostupna kod nas.

Možemo se donekle služiti bazom podataka UK Medicines Information, službom pri britanskoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi NHS, koja daje preporuke na osnovu kojih se mogu doneti odluke o prepakivanju lekova u dozato-

re. Rizik po stabilnost leka je u ovim preporukama iskazan kroz standardizovan sistem boja. Zelenu oznaku (green) G1 i G2 dobijaju lekovi za koje podaci o stabilnosti ukazuju da su pogodni za čuvanje van primarne ambalaže ili nisu osetljivi na spoljašnje faktore ili je proizvođač dao saglasnost da se tako mogu koristiti. Braon oznaku (amber) A1, A2 i A3 dobijaju lekovi za koje se moraju primeniti mere opreza. Crvena oznaka (red) R1 i R2 služi da označi one lekove za koje postoje podaci o stabilnosti koji ukazuju da se lek mora čuvati u originalnom pakovanju ili postoje teorijski razlozi koji se posebnim merama opreza ne mogu ukloniti. Dabigatran je primer za supstancu koja je zbog svoje osetljivosti na vlagu dobila oznaku R2 tj. označena kao lek koji se ne može raspoređivati u kutije za lekove.

Raspoređivanje lekova u dozatore donelo je novi nivo razmatranja načina čuvanja lekova i pred farmaceuta stavlja zadatak da bude i sa tim upoznat. Nivo i sadržaj saveta zavisiće kao i uvek od potreba pacijenta i znanja farmaceuta. I

237 | BB-Informator | 49

boje:Layout 1

2/3/2015

3:27 PM

Page 50

HEMIJA HRANE

PRIRODNE PREHRAMBENE

BOJE Autor: MR PH. UROŠ ČAKAR

Prirodne boje koje ulaze u sastav hrane imaju važnu ulogu u formiranju našeg prvog čulnog doživljaja.

Pre nego što je omirišemo ili probamo čulom vida prvo zapažamo boju hrane koja je u većini slučajeva veoma bitna. Često ćemo na osnovu boje odlučiti da li ćemo pojesti neku hranu ili ne.

50 | BB-Informator | 237

Dodavanje prirodnih boja u hranu datira još iz starog veka. Postoje podaci koji ukazuju da je vino bojeno još 400. godine pre nove ere. Za bojenje su korišćeni pigmenti dobijeni iz biljaka, životinja i minerala. Prirodne boje su bile jedine u upotrebi do druge polovine 19. veka, tačnije do 1856. godine kada je Ser Vilijam Henri Perkins otkrio prvu veštačku prehrambenu boju. Ova godina predstavlja početak ere korišćenja veštačkih prehrambenih boja, koje su zahvaljujući većoj stabilnosti, boljoj dostupnosti i nižoj ceni počele polako da potiskuju prirodne prehrambene boje.

Naravno ovo nije bio kraj upotrebe prirodnih boja u hrani. Veštačke boje su morale da prođu veoma oštre testove bezbednosti čiji su rezultati u nekim slučajevima pokazali toksičnost zbog čega su neke od tih boja zabranjene za upotrebu.

Zbog slučajeva toksičnosti veštačkih

prehrambenih boja, ali i spremnosti proizvođača hrane da odgovore potrebama tržišta za zdravom hranom, prirodne prehrambene boje ponovo dobijaju na popularnosti i vraćaju se u upotrebu.

Veliki broj pigmenata prirodnog porekla se može koristiti za bojenje hrane.

Naravno, u tako velikom broju primera interesantno je obratiti pažnju upravo na one koje svakodnevno konzumiramo. Postoje i nove boje, takođe prirodnog porekla, koje su dobijene iz nekih mikroorganizama, a neravnopravno bi bilo i nepomenuti one koje potiču iz kultura nekih biljnih tkiva.

Pigmenti biljnog porekla potiču iz veoma raznovrsnog i bogatog biljnog carstva. Raznolikost boja cvetova i ostalih delova biljaka inspiriše istraživače da ih proučavaju i posmatraju kao jedne od glavnih izvora prirodnih boja. Flavonoidi, karotenoidi, hlorofil, betalin i kurku-

boje:Layout 1

2/3/2015

3:28 PM

Page 51

HEMIJA HRANE

min su samo neki od primera supstanci koje su zaslužne za divne boje biljaka u kojima uživamo. Prethodno pomenuti flavonoidi predstavljaju grupu jedinjenja od kojih se posebno mogu istaći antocijani , halkoni i flavoni.

Antocijani su prema svojoj strukturi glikozidi koji se sastoje od nešećerne komponente-aglikona antocijanidina i šećerne komponente glikona. Kao šećerna komponenta često se javlja glukoza, galaktoza, ramnoza i arabinoza, ali i neki složeniji šećeri kao što je rutinoza. Nekada ovi šećeri mogu da budu acilovani pa se tako u njihovoj strukturi nalaze i neke kiseline koje imaju fenolnu strukturu kao što su kumarinska i kafeinska. Antocijani su široko rasprostranjeni u biljnom svetu tako da oni daju boju plodovima bobičastog voća, jagodama, kori jabuke, grožđu i kupusu. Koncentrovani sok brusnice, maline i ribizle se često u prehrambenoj industriji koristi za bojenje tako što se raspršuje u sitne čestice. Antocijani se mogu ekstrahovati iz plodova voća korišćenjem alkoholnog rastvora. Glavna sirovina koja se u ovom postupku koristi jeste pokožica grožđa, pa se zbog toga još i nazivaju enocijani. Najveći proizvođači jesu upravo one države koje su u vrhu svetske proizvodnje vina kao što su Francuska i Italija. Iako su prirodnog porekla antocijani kao prehrambene boje se moraju primenjivati pažljivo. Tako oni mogu reagovati sa askorbinskom kiselinom, vodonik peroksidom, kiseonikom i mnogim drugim hemijskim jedinjenjima koja se mogu u manjem ili većem procentu naći u hrani. Rezultat tih reakcija jeste obezbojenje, formiranje kompleksnih jedinjenja, ali i hidroliza nekih jedinjenja.

Pored toga i pH vrednost utiče na boju koja potiče od antocijana. Tako da na pH 1 daju intezivnu crvenu boju, dok u intervalu od pH 4 do 6 su ljubičasti ili bezbojni, dok u intervalu pH od 7 do 8 su tamno plavi. Daljim povećavanjem pH iz plave prelaze u zelenu i žutu. Prethodno pomenuti slučaj jasno pokazuje da boja zavisi od strukturnih promena u samoj molekuli koja nastaje usled promene pH vrednosti. Antocijani se kao prirodne pre-

hrambene boje mogu naći u proizvodima kao što su konzervirano voće, voćni sirupi, jogurti i bezalkoholna pića, ali mogu poslužiti i za bojenje vina. Razlog njihove široke primene je i svojstvo da su dobro rastvorljivi u vodi i polarnim organskim rastvaračima. Pokazano je da nemaju ni toksična ni mutagena svojstva.

Pored toga što su dobri kao prirodne boje, antocijani poseduju antioksidativna svojstva čime deluju pozitivno na ljudski organizam, pa je to još jedna od činjenica koja opravdava njihovu primenu.

Halkoni su hidrosolubilni pigmenti koji se dobijaju ekstrakcijom latica cveta šafranike (Carthamus tinctorius) koji je žute boje. Iz ekstrakta su izolovana i identifikovana tri halkona i to crveni kartamin, žuti A i žuti B halkon. Oni se nažalost ne primenjuju široko u prehrambenoj industriji, a razlog tome je njihova nestabilnost koja utiče na nepostojanost boje.

Karotenoidi predstavljaju još jednu veliku grupu jedinjenja koja se mogu upotrebiti kao prirodne prehrambene boje. Mogu se naći u biljkama, bakterijama, gljivama, algama pa čak i u tkivu životinja. Strukturno se mogu predstaviti kao ugljovodonici sa 40 atoma ugljenika i osam izoprenskih jedinica. Postoji veliki broj karotenoida, koji imaju osnovnu strukturu istu, ali se razlikuju prema supstituentima na krajevima

molekule, broja dvostrukih veza, stereohemijske strukture. Upravo sve ove promene su uzrok pojave raličitih boja.

Najrasprostranjeniji u prirodi je beta karoten koji daje boju šargarepi i ekstraktu uljane palme. Upravo pomenuti ekstrakt uljane palme je liposolubilan i dobar je za dobijanje žute boje namirnica kao što su mlečni proizvodi, supe i slatkiši. Pored toga on je i prekursor vitamina A i poseduje antioksidativna svojstva čime može pomoći u prevenciji oboljenja.

Anato predstavlja jedan narandžastožuti karotenoid koji se dobija iz semena žbunaste biljke Bixa orellana koja raste u tropskim predelima Brazila, Perua, Jamajke, Meksika i Indije. Jedan od interesantnih podataka je da se svake godine preradi više od 7000 tona semena ove biljke u cilju dobijanja prehrambene boje. Hemijski gledano anato je stabilan na promene pH vrednosti, umereno stabilan na toploti, a nestabilan je na jakoj svetlosti. Anato je smeša dva jedinjenja biksina i norbiksina. Biksin je mono metil estar dikarboksilnog karotenoida koji je narandžaste boje i liposolubilan je.

Zbog toga je pogodan za bojenje margarina, sireva i nekih pekarskih proizvoda.

Alkalnom hidrolizom biksina nastaje hidrosolubilni norbiksin. On se primenjuje u bojenju sušene ribe, mesnih proizvoda i slatkiša.

237 | BB-Informator | 51

boje:Layout 1

2/3/2015

3:28 PM

Page 52

HEMIJA HRANE

Šafran je još jedan od predstavnika iz bojenju mlečnih proizvoda, supa, žvakagrupe karotenoida. Dobija se iz istoime- ćih guma , konzerviranih proizvoda, ne biljke latinskog naziva Crocus sativus bombona i hrane za životinje. Takođe ima tačnije iz njihovog žiga na tučku cveto- važno mesto i u farmaceutskoj i kozmeva. Ekstrakt šafrana je osetljiv na prome- tičkoj industriji. ne pH vrednosti, podložan je oksidaciji Još jedan prirodni zlatno žuti ekstrakt i relativno je stabilan na povišenoj tem- koji se koristi više vekova unazad je kurperaturi. Sastoji se iz hidrosolubilne kuma i potiče iz istoimene biljke. komponente krocina i liposolubilne kro- Ekstrakt se sastoji iz tri pigmenta i to cetina koji je dikarboksilni karotenoid. kurkumina, demetoksikurkumina i bisPodatak koji nam jasno pokazuje koliko demetoksikurkumina. Jedna od mana je šafran vredan jeste da je potrebno oko upotrebe kurkume jeste da pored lepe bo140000 žigova sa cvetova da bi se dobio je namirnice dobijaju i karakterističan jedan kilogram praškastog šafrana. Tro- miris i aromu koji nekome nisu prijatni. škovi proizvodnje su izuzetno visoki pa Često se može naći kao prirodna boja u pored toga što je najskuplji začin na sve- konzerviranim proizvodima, supama, tu ujedno je i najskuplja prirodna pre- senfu i sosevima. hrambena boja. Žutu boju i karakterističan ukus daje supama, mesu i nekim konditorskim proizvodima.

Betalini su biljni pigmenti koji se mogu podeliti u dve grupe, betacijanine i betaksantine. Betacijanin je crveni pigment koji se nalazi u cvekli, dok su betaksantini žuti pigmenti koji se nalaze u šećernoj repi, a najznačajniji ŠAFRAN, NAJSKUPLJI ZAČIN I NAJSKUPLJA PRIRODNA je vulgaksantin. Proizvodnja PREHRAMBENA BOJA NA SVETU prirodnih prehrambenh boja iz ovih biljaka uključuje proces ekstrakcije, fermentaciju u prisustvu Kao što je na početku rečeno i neki Candida utilis, čime se uklanja šećer. Re- mikroorganizmi mogu da budu izvor razzultati studija su pokazali da su betanin nobojnih pigmenata. Jedan od takvih je i vulgaksantin stabilni na pH vrednosti monaskus koji se koristi već vekovima između 4 i 6, da su termolabilni i podlo- unazad na Dalekom istoku. Upravo ovaj žni oksidaciji na vazduhu. Upravo sve ovo pigment je odgovoran za crvenu boju pinam jasno daje do znanja da se ove pri- rinčanih vina, crveni tofu, crvenkastu rirodne boje mogu naći u prehrambenim bu i meso. Glavni izvor jeste gljivica Moproizvodima koji imaju kratak rok traja- nascus purpureus koja se uzgaja na pinja i koji ne podležu termičkom tretma- rinčanoj podlozi koja se kasnije suši i menu. lje i dobijeni prah koristi za bojenje. DoHlorofil je biljni pigment koji je od- bijeni pigment je stabilan na povišenoj govoran za zelenu boju biljaka. Prva ši- temperaturi, pH vrednosti od 3 do 10 pa ra proizvodnja hlorofila je započeta 20- se zbog toga dodaje u meso i mesne preih godina prošlog veka. Ovaj pigment se rađevine, mleko, mlečne proizvode i ekstrahuje iz suvog materijala korišće- peciva. njem rastvarača. Dostupan je u obliku hiPigmenti koji se koriste za bojenje nadrosolubilnog i liposolubilnog ekstrak- mirnica mogu da budu i poreklom od žita koji su stabilni prema svetlosti i po- votinja i insekata. Jedna od takvih je i kovišenoj temperaturi. Najviše se koristi u šenila koja ima antrahinonsku struktu-

52 | BB-Informator | 237

ru. Košenila pigment se koristi vekovima unazad. Najpoznatiji košenila pigment je karminska kiselina koja potiče od ženki insekta Dactylopius coccus koji su paraziti nekih kaktusa. Prethodno pomenuta vrsta je rasprostranjena u Centralnoj i Južnoj Americi. Jermenska crvena je poreklom od insekta Porphyrophyra hameli koji živi na travama u Jermeniji i Azerbejdžanu, kermes od insekta Kermes lilcis koji nastanjuje hrast i poljska košenila poreklom iz insekta Margarodes polonicus koji nastanjuje koren biljke Scleranthus perennis. Glavni košenila pigment koji se industrijski koristi je karminska kiselina koja u kompleksu sa aluminijumom daje karmin.

Karmin koji je crven pogodan je za bojenje džemova, sirupa, konditorskih proizvoda i peciva. Različite nijanse boje se dobijaju u zavisnosti od količine karminske kiseline u kompleksu sa aluminijumom.

Zakonski propisi vezani za korišćenje prirodnih prehrambenih boja su veoma bitni. U našoj zemlji oni su regulisani kroz Pravilnik o prehrambenim aditivima. Sjedinjene Američke Države su još 1938. godine dobile prve propise vezane za korišćenje prirodnih boja u ishrani. Ovi propisi su revidirani 1960. godine kada su prehrambene boje podeljene na dve grupe, na sertifikovane i nesertifikovane. Tako su prirodne prehrambene boje svrstane u grupu nesertifikovanih, jer su se već sigurno koristile dugi niz godina bez ikakve pojave toksičnih efekata. Da bi neka boja mogla da se koristi ona mora biti odobrena od strane odgovarajućih regulatornih tela. Naravno važnu regulatornu ulogu ima i komisija FAO/WHO Codex Alimentarius.

Prirodne boje uzimaju sve veći primat, jer neke pored svoje osnovne uloge imaju i pozitivna lekovita svojstva na organizam. Danas postoji sve veće interesovanje za upotrebu prirodnih boja u namirnicama, ali jedan cilj kome svi teže jeste stalno poboljšanje njihove stabilnosti. I

ukratko:Layout 1

2/3/2015

3:31 PM

Page 53

Autor: MR PH. UROŠ ČAKAR

UKRATKO ...

Beli luk Beli luk je lukovica koja potiče od istoimene biljke čiji je latinski naziv Allium sativum i pripada familiji Liliaceae. Glavni aktivni principi koji se mogu naći su alin, alicin, dialil disulfid i ajoen, ali samo mali procenat ovih jedinjenja se može izdvojiti iz zgnječene, suve ili kuvane lukovice. Razlog tome je što enzimi alinaze konvertuju alin u alicin kada se lukovica zgnječi. Pod uticajem toplote alicin se konvertuje u dialil disulfid koji se razlaže na mnogobrojna sulfidna jedinjenja koja su odgovrna za karakterističan miris belog luka. Spajanjem alicin i dialil disulfid daju ajoen.

Farmakološko dejstvo aktivnih principa Istorija gajenja i primene belog luka u lekovite svrhe je dugačka skoro jedan milenijum pa se od davnina koristi u lečenju rana nastalih usled ujeda, glavobolje, srčanih problema, ali i tumora. Takođe je značajna njegova kulinarska primena. Postoji mnogo naučnih dokaza koji govore o zdravstvenom efektu belog luka, ali ipak oni nisu potpuni. Razlog tome je činjenica da se javljaju teškoće u tumačenjima rezultata ispitivanja, jer postoje različite vrste belog luka čiji je sastav aktivnih principa drugačiji i može se dodatno izgubiti usled termičkog tretmana.

Primenom svežeg ili standardizovanog suvog belog luka mogu se očekivati najbolji zdravstveni efekti. Proizvodi sa belim lukom koji nemaju karakterističan miris su takvi zbog toga što nije došlo do oslobađanja alicina, pa su oni klinički znatno manje efikasni.

Pokazalo se da je alicin upravo taj aktivni princip koji je najodgovorniji za snižavanje holesterola.

Upotreba u terapiji Mnoge studije su se bavile ispitivanjem potencijalnih efekata belog luka na serumski nivo lipida. Tako se kod pacijenata sa hiperholesterolemijom, ukupni holesterol, trigliceridi i krvni pritisak značajno smanjeni nakon upotrebe preparata belog luka tokom 4 nedelje. U drugoj studiji sprovedenoj kod pacijenata kod kojih je urađena transplatacija bubrega, ukupni i LDL frakcija holesterola su smanjene dok na trigliceride i HDL frakciju nije bilo nikakvog uticaja. Pored toga u studijama je ispitivan uticaj ekstrakta belog luka na regulaciju povišenog krvnog pritiska. Dobijeni obrađeni re-

zultati su pokazali da je sistolni krvni pritisak u proseku kod ispitanika snižen za 7.7mmHg, a dijastolni za 5.0mmHg. Rezultati nekih epidemioloških studija su pokazali da beli luk može smanjiti rizik, za razvoj karcinoma gastrointestinalnog sistema, ali su ipak potrebne kontrolisane kliničke studije koje to moraju da potvrde. Ispitivana je pored ovoga i antibakterijska, antivirusna i antigljivična aktivnost belog luka, ali ipak dobijeni rezultati još uvek nisu dovoljni da bi se reklo da poseduje prethodno pomenuta svojstva.

Interakcije sa lekovima Nisu prijavljene, ali postoji mogućnost da beli luk poveća mogućnost od krvarenja ako se koristi u isto vreme sa aspirinom, antikoagulansima i antitrombičnim lekovima.

Kontraindikacije Može se pojaviti hipersenzitivnost na beli luk.

Nisu prijavljeni negativni efekti tokom trudnoće i laktacije. Dah može imati karakterističan miris na beli luk, dok se u retkim slučajevima javlja preosetljivosti koja se manifestuje kroz kontaktni dermatitis i astmu.

Doza Dodaci ishrani sa belim lukom su dostupni u vidu doziranih oblika kao što su kapsule i tablete. Doza nije ustanovljena, ali se smatra da 400 do 1000 mg standardizovanog ekstrakta belog luka ima ista pozitivna svojstva kao i 2-5g svežeg odnosno jedan ili dva čena. U dodacima ishrani sadržaj standardizovanog suvog ekstrakta je u intervalu od 4001000mg. Aktivni princip prema kome je ekstrakt standardizovan je alicin, ali je pokazano da on nije jedini koji pokazuje pozitivna svojstva. Jedan svež čen u proseku sadrži oko 4000μg alicina.

232 | BB-Informator | 53

vremeplov:Layout 1

2/3/2015

3:32 PM

Page 54

ZDRAVSTVENI VREMEPLOV

Sveti Kozma i Damjan Iako predstavljeni kroz prizmu hrišćanske istorije i često povezivani sa pomalo mitološkim pričama, Kozma i Damjan su pre svega bili lekari i pomagali su u rešavanju zdravstvenih problema ljudi vremena u kom su živeli pa su tako i stekli veliku naklonost kako ljudi tog vremena tako i crkve. Zbog velike humanosti i altruizma predstavljaju dobar primer osnovnih principa za koje se zalaže medicinska i farmaceutska struka, a tekst koji sledi daje uvid koliko je tokom istorije u nekim delovima sveta bila prepletena medicina i religija.

Autor: MR PH. UROŠ ČAKAR

I

storija hrišćanskog naroda beleži bar jednog sveca koji se slavi kao zaštitnik lekara i farmaceuta. Ti sveci su uglavnom bili ljudi koji su se tokom nekog perioda istorije istakli svojom humanošću. Oni su pomagali svima bez obzira na materijalno stanje ugroženih i često od pacijenata nisu tražili nikakvu novčanu naknadu.

Hrišćanski vernici širom sveta poštuju dva sveca, Kozmu i Damjana za koje mnogi dele isto mišljenje, a to je da su zaštitnici lekara i farmaceuta. Hrišćanska tradicija svedoči da su Kozma i Damjan zaista postojali. Smatra se da su rođeni u 3. veku nove ere na prostoru današnjeg arabijskog poluostrva. Istorijski

54 | BB-Informator | 237

period tokom koga su živela ova dva brata blizanca nije bio mnogo naklonjen hrišćanima. U ovom veoma vrtoglavom delu svetske istorije često su se javljali veliki progoni hrišćana koji su se krvavo završavali. Ostavši bez oca koji je bio mnogobožac, vaspitanje braće blizanaca je preuzela majka koja je bila hrišćanske vere i upravo u tom pravcu braća su bila usmerena.

Veoma je interesantno pomenuti kako su u hrišćanskoj tradiciji zabeleženi Sveti Kozma i Damjan. Naravno, smatra se da su dar isceljivanja, i lečenje duše i tela dobili od Boga. Pored toga oni su bili poznati, jer su lečili svaku bolest, slabost i nemoć, ali i terali zle duhove za koje se smatralo da su jedan od uzroka prethodno pomenutih stanja. Pored ljudi oni su pomagali i životinjama. Velika huma-

Minijatura na kojoj su prikazani Kozma (levo) koji drži bocu urina i Damjan (desno) koji drži stojnicu, Bibliothèque nationale de France

vremeplov:Layout 1

2/3/2015

3:32 PM

Page 55

nost ove braće ogledala se u tome što nisu uzimali nikakvu novčanu naknadu za pomoć koju su pružali. Na taj način oni su pokazivali svoju ljubav prema Bogu izražavajući je tako što su voleli svoje bližnje. Pored toga oni su na taj način i zahvaljivali Bogu, jer im je podario isceliteljske moći. Kao što je naglašeno Kozma i Damjan nisu uzimali nikakvu naknadu pa su zbog toga bili prozvani i besrebrenici, jer su u to vreme jedno od sredstava plaćanja bili srebrni dukati. Kozma i Damjan su živeli za vreme vladavine rimskog imperatora Dioklecijana koji je vršio progone hrišćana po celom carstvu. Toga nije bila pošteđena ni Kilikija čiji je prefekt sprovodio naređenja svog vladara. Tako je uhvatio Kozmu i Damjana koji su mučeni kao i mnogi hrišćani tog vremena. Prema legendi braća su ostala verna hrišćanstvu i u najvećim mukama, kada su ih kamenovali, razapeli na krst i čak gađali strelama. Na kraju su bili pogubljeni odsecanjem glave.

Obožavanje kulta Svetog Kozme i Damjana je počelo širom hrišćanskog sveta još u 4. veku nove ere. Prve crkve posvećene ovoj braći se podižu u Jerusalimu, Egiptu i Mesopotamiji. Znameniti teolog Teodoret je zabeležio kretanje relikvija Svetog Kozme i Damjana. Smatralo se da su njihove relikvije bile čudesne i da su na kraju svoje mesto našle u gradu Cirusu, koji se nalazi na severu Sirije. Kolika je počast ukazana ovoj braći svedoči i činjenica da su arhiepiskop Konstantinopolja Proklus pa i sam imperator Justinijan Prvi, podigli crkvu u Cirusu, ali i obnovili grad u velikoj meri. Pored toga i sama prestonica istočnog dela carstva, Konstantinopolj je dobila hram posvećen ovim blizancima u kome su bile neke od relikvija. Zapadni deo carstva je takođe odao počast time što je jedna bazilika na Vespazijanovom forumu u Rimu nazvana po njima.

Danas se smatra da se lobanje Svetog Kozme i Damjana čuvaju u ženskom manastiru Svete Klare Asiške u Madridu. Tokom prethodnih vekova često su premeštane tako da su bile u Rimu, Bremenu i Bambergu. U Bremenu je izrađen

237 | BB-Informator | 55

vremeplov:Layout 1

2/3/2015

3:32 PM

Page 56

ZDRAVSTVENI VREMEPLOV

posebni oltar od srebra i drveta gde su lobanje bile čuvane. Kasnije su lobanje premeštene u kriptu crkve Svetog Jovana u Bremenu gde se i danas nalaze, dok se veličanstveni oltar može videti u jezuitskoj crkvi Svetog Mihajla u Minhenu. Tokom prethodnih vekova smatralo se da su ove dve relikvije bile i u katedrali Svetog Stefana u Beču, kao i u benediktinskoj crkvi San Đorđo Mađore u Veneciji.

Veoma je interesantno pomenuti jednu legendu koja govori o plemenitosti i besplatnom lečenju Svetog Kozme i Damjana. Tako je jedna žena na samrti kojoj nisu mogli da pomognu mnogi lekari u pomoć pozvala braću. Čim su pristigli ona je ozdravila i zbog toga je želela da ih nagradi. Sveti Kozma i Damjan nisu želeli da primaju bilo kakve poklone za lečenja koja su činili. Bez obzira na sve to žena je bila uporna u nameri da im se zahvali poklanjajući im tri jajeta u ime Svete Trojice. Damjan je zbog toga primio poklon, ali njegov brat Kozma nije bio zadovoljan tim činom. Zbog toga je ostavio zaveštanje da ne sahrane Damjana pored njega, jer je Damjan narušio zapovest i primio poklon kojim je nagrađen za isceljenje. Kada je došao trenutak da se braća sahrane svi su znali za zaveštanje Svetog Kozme, tako da braću nisu hteli zajedno da sahrane. Prema legendi, u tom trenutku se pojavila kamila koju su braća izlečila od besnila, a koja je izgovorila da je Sveti Damjan primio nagradu u božije ime. To je bio dovoljan razlog da se mošti braće polože zajedno.

Braća blizanci su ovekovečeni na mnogim slikama i minijaturama. Tako jedno od najčešćih čuda koje se može videti na umetničkim prikazima jeste presađivanje noge preminulog Etiopljanina pacijentu kome je izvršena amputacija. Upravo ovo se smatra za jedno od najvećih „čuda“ koja su Sveti Kozma i Damjan uradili. Umetnički prikazi su različiti, ali svi ipak jasno predstavljaju njihovu posvećenost lečenju. Katolička crkva ih prikazuje tako što Kozma posmatra bočicu u kojoj se nalazi urin, dok Da-

56 | BB-Informator | 237

mjan drži apotekarsku stojnicu.

Takođe su mogli da se nađu i na grbovima nekih zanatlija. Jedan od takvih slučajeva jeste grb berberskog esnafskog udruženja iz 15. veka sa juga Francuske. Na njemu se jasno mogu videti braća blizanci između kojih se nalazi štit gde su prikazane makaze i skalpel. Razlog tog leži u činjenici da su u to vreme berberi radili neke hirurške zahvate.

Tokom Renesanse Sveti Kozma i Damjan su ovekovečeni na slikama. Jedno takvo delo čiji je autor Fra Angeliko, a koje se danas čuva u muzeju Luvr u Parizu prikazuje scenu njihovog pogubljenja.

Pravoslavna crkva takođe neguje kult Svetog Kozme i Damjana, gde se još pominju i kao Besrebrenici. Pored toga interesantno je pomenuti da PrvoslaPrikaz transplatacije noge koju izvode Kozma i vna crkva poštuje nekoliko sveDamjan, 16. vek; Landesmuseum Württemberg taca koji nose ime Kozme i Damjana. Tako postoje Sveti Kozma i Damjan iz Kilikije koji su prema legendi pogubljeni od strane Rimljana tokom progona hrišćana. Po- stovo nosi njihovo ime, dok u Francuskoj red njih poštuju se istoimena braća ko- postoje četiri takve crkve. U Srbiji crkva ja su svoj život okončala prirodnom smr- posvećena Svetom Kozmi i Damjanu se ću i koji su sahranjeni u gradu Terema- nalazi nedaleko od Ivanjice. Sagrađena nu u Mesopotamiji. Upravo oni se pro- je tokom 17. veka i predstavlja važan kulslavljaju 14. novembra od strane Srpske turni spomenik iz toga perioda. Unutrapravoslavne crkve i poznatiji su kao Sve- šnjost crkve je bogato ukrašena i jasno ti Vrači. Oni predstavljaju zaštitnike le- se može videti da dominira orjentalni stil. kara, farmaceuta i veterinara i česta su U Velikoj Britaniji, tačnije Engleskoj se krsna slava među ljudima tih zanimanja. može naći takođe nekoliko crkava koje Takođe interesantno je pomenuti i tre- nose ime po Svetom Kozmi i Damjanu, ću dvojicu braće. Prema hrišćanskoj što pokazuje da ih i Anglikanska crkva tradiciji smatra se da su oni mučeni iz- poštuje. van Rima od strane ljubomornog lekaOva dva brata kao što je prethodno ra koji je bio pagan tokom 3. veka nove rečeno se još zovu i Sveti Vrači, sveti leere za vreme imperatora Karinusa. Pra- kari. Veoma je interesantno pomenuti jevoslavne ikone ih prikazuju kao i sve sve- dan podatak iz Sjedinjenih Američkih Drce, sa oreolima ali od ostalih se razliku- žava. U gradu Ročesteru u saveznoj drju po tome što u jednoj ruci drže stojni- žavi Minesoti koji je dom čuvene Mejo ce. U drugoj drže kašiku kojom daju lek. klinike se nalazi grčka pravoslavna crŠirom hrišćanskog sveta mogu se na- kva posvećena upravo Svetom Kozmi i ći crkve posvećene ovim svecima. Tako Damjanu što sam siguran složićete se u jedna od crkava na jadranskom ostrvu La- to ne predstavlja slučajnost. I

apoteka:Layout 1

2/3/2015

3:32 PM

Page 57

UREĐENJE APOTEKA

See Jane

See Jane, Savana, Džordžija Za uređenje See Jane Apothecary, apoteke u gradu Savana u državi Džordžija zaslužan je Rethink dizajn studio. Bašta i zelenilo je poslužilo kao inspiraciju za uređenje enterijera. Harmonija boja i zelenih ukrasa ostavljaju utisak vedre i opuštajuće atmosfere.

237 | BB-Informator | 57

ponuda:Layout 1

2/4/2015

8:39 AM

Page 58

VI LEKO

GYNOFORT butokonazol vaginalni krem u jednodoznom aplikatoru 20mg/g

Farmakoterapijska klasa: Ginekološki antiinfektivi i antiseptici isključujući kombinacije sa kortikosteroidima Indikacije: Lek Gynofort, vaginalni krem je indikovan kao lokalna terapija za lečenje vulvoaginalnih gljivičnih infekcija uzrokovanih Candidom albicans.

Pakovanje i farmaceutski oblik: vaginalni krem, 20 mg/ g, 1,5 g vaginalnog krema u jednodoznom aplikatoru Režim izdavanja leka: Lek se izdaje samo uz lekarski recept Proizvođač: Richter Gedeon Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet: Richter Gedeon

58 | BB-Informator | 237

u ponudi...

BiLive tadalafil film tablete, 5mg, 10mg i 20mg

Farmakoterapijska klasa: lekovi koji se koriste kod erektilne disfunkcije Indikacije: BiLive 10mg i BiLive 20mg u terapija erektilne disfunkcije kod odraslih muškaraca. BiLive 5mg u terapiji erektilne disfunkcije kod odraslih muškaraca i za lečenje znakova i simptoma benigne hiperplazije prostate kod odraslih muškaraca.

Pakovanje i farmaceutski oblik: film tableta, 10mg, blister, 1x2kom; film tableta, 20mg, blister, 1x2kom; film tableta, 5mg, blister, 3x10kom

FORTECA levofloksacin film tablete, 250 mg i 500mg

Farmakoterapijska klasa: hinolonski antibiotik Indikacije: Infekcije gornjih i donjih respiratornih puteva, infekcije kože i mekih tkiva, urinarne infekcije Pakovanje i farmaceutski oblik: film tablete 10x500mg, film tablete 10x250mg Režim izdavanja leka: Lek se izdaje samo uz lekarski recept

Režim izdavanja leka: Lek se izdaje samo uz lekarski recept

Proizvođač: Hemofarm

Proizvođač: PharmaSwiss d.o.o, Batajnički drum 5A Beograd, Srbija

Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet: Hemofarm

Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet: PharmaSwiss d.o.o., Batajnički drum 5a, Beograd

ponuda:Layout 1

2/4/2015

8:39 AM

Page 59

u ponudi...

RAZN O

LINOLA PROTEKTIVNI BALZAM

ODABAN antiperspirant sprej

TEDONAL® antireumatska mast

medicinska nega kože

Namena: Formira zaštitni film protiv trenja i vlage u delovima kože sa naborima. Sa sadržajem lipida od 73%, pruža ugodan osećaj dugotrajne hidratacije. Linola Protektivni Balzam je neokluzivna emulzija voda- u-ulju. Zaštitni film lako izvlači preteranu vlagu, pre nego što dođe do nagomilavanja. Sadrži vitamin E, ulja jojobe, ricinusa, suncokreta i dodatne antiinflamatorne sastojke: ekstrakt đumbira i bisabolol.

Proizvođač: Dr Wolff, Nemačka Uvoznik i distributer: MSF pharm, Orlovića Pavla 4, Beograd; tel: 011 38 36 588

Namena: ODABAN® antiperspirant sprej se širom sveta već dugo koristi protiv prekomernog znojenja. 100% bez parfema i sastojaka koji izazivaju alergije.

Blag je i efektivan i pruža zaštitu na većini delova tela tokom 24 časa.

Proizvođač: MDM Healtcare Ltd. Uvoznik i distributer: RP COMPANY d.o.o. Novi Sad

Namena: Tedonal® je antireumatska mast namenjena za lokalnu primenu sa analgetskim, rubefacijentnim i blagim anestetičkim dejstvom. Tako, metil-salicilat deluje nespecifično podražajno (rubefacijentno), pospešujući cirkulaciju kroz namazani deo tela, salicilna kiselina olakšava prodiranje metil-salicilata iz masne podloge u dublja tkiva, dok mentol svojim isparavanjem prijatno hladi, ublažavajući potencijalno neprijatan osećaj pečenja u koži. Koristi se za ublažavanje tegoba kod reumatskih stanja i lakših sportskih povreda koja nisu praćena oštećenjem kože.

Tedonal antireumatska mast uklanja bol, otok i ukočenost. Koristite je po uputstvu.

Proizvođač: Lotos d.o.o., Banatski Karlovac, Srbija Šaljemo pouzećem apotekama i pacijentima Tel. 013/ 651-477

237 | BB-Informator | 59

ponuda:Layout 1

2/4/2015

8:39 AM

Page 60

u ponudi...

KI TI TETS DIJE PLEMEN SU

SIDERAAL®

AVEVITADAY kapsule

Sastav (aktivni sastojci): 1 kapsula sadrži gvožđe (u obliku gvožđe-pirofosfata) 14 mg, vitamin C (L- askorbinska kiselina) 60 mg i vitamin B12 (cijanokobalamin) 0,375 μg Namena: Dodatak ishrani za odrasle sa gvožđem, vitaminom C i vitaminom B12 Pakovanje: 20 kapsula Proizvođač: PharmaNutra S.P.A. , Italija Uvoznik i distributer: Amicus SRB d.o.o., Milorada Jovanovića 9, 11000 Beograd

vitamini i minerali

granule za oralni rastvor

Sastav (aktivni sastojci): vitamin A -1,03 mg, vitamin C - 60 mg, vitamin D3- 7,5 μg, vitamin E- 15 mg, vitamin B1 -1,2 mg, vitamin B2- 1,3 mg, vitamin B6-1,5 mg, vitamin B12-2,4 μg, pantotenska kiselina-10 mg, nikotinamid-15 mg, vitamin K1-45 μg, folna kiselina-400 μg, magnezijum- 100 mg, gvožđe-15 mg, cink-11 mg, bakar-0,9 mg, selen 30 μg, mangan-2,3 mg, hrom-25 μg, molibden-20 μg

Sastav (aktivni sastojci): Magnezijum citrat, 940 mg (Magnezijum 150 mg) + Vitamin B6, 3 mg

Namena: Izbalansirana kombinacija vitamina i minerala u skladu sa dnevnim potrebama organizma. Preporučuje se kod povećanog izlaganja stresu, kod osoba sa oslabljenim imunim sistemom i pri pojačanoj fizičkoj aktivnosti. Antioksidansi neutrališu slobodne radikale i štite ćeliju od oštećenja.

Proizvođač: Finis pharm

Pakovanje: 30 kapsula Proizvođač: Ave Pharmaceutical d.o.o.

60 | BB-Informator | 237

URO MAG

Namena: Prevencija i terapija kamena u bubregu Pakovanje: 20 kesica x 5 g

ponuda:Layout 1

2/4/2015

10:26 AM

Page 61

u ponudi...

ALORA®

ARTEROprotect film tablete

Sastav (aktivni sastojci): suvi ekstrakt cveta pasiflore (passiflora incarnata) 100mg Namena: Za ublažavanje nervne napetosti, uznemirenosti i kod nesanice Pakovanje: 20 film tableta Proizvođač: NOBEL ILAC Sanayii ve Ticaret A.S.

vlakna

Sastav (aktivni sastojci): Suvi ekstrakt korena Amorphophallus konjac K.Koch (stand. na min. 90% glukomanana), Suvi ekstrakt voska šećerne trske Saccharum officinarum L. (standardizovan na min. 90% oktakozanola), Vitamin C (Laskorbinska kiselina) i Vitamin B1 (tiaminhidrohlorid).

Namena: ARTEROprotect vlakna predstavljaju jedinstvenu formulu koja deluje na oba izvora holesterola: smanjuje apsorpciju holesterola iz hrane i smanjuje sintezu holesterola u jetri. ARTEROprotect vlakna na ovaj način doprinose smanjenju ukupnog, LDL holesterola i triglicerida. Prijatnog ukusa crvene narandže.

Pakovanje: kutija sadrži 92 g praška Proizvođač: Abela pharm

DIJE TET SUPL SKI EME NTI

IMMUNO B sirup za decu

Sastav (aktivni sastojci): Sipa Pioca, šipak (Rosa Canina), ehinacea (Echinacea angustifolia), cink (Cink glukonat) i bakar (Bakar glukonat) Namena: Povećava prirodnu otpornost organizma, pomaže u odbrani od spoljašnih alergena, smanjuje sklonost ka čestim infekcijama i ubrzava oporavak posle infekcija. Preporučuje se: kod oslabljenog imuniteta, kod akutnih virusnih i bakterijskih infekcija, kao pomoć prevenciji prehlade i gripa i kod sklonosti ka infekcijama.

Pakovanje: bočica, 150 ml Proizvođač: ERBA VITA ITALIA S.p.A, Italija Uvoznik i distributer: ERBA GREEN d. o. o., Beograd, Mihajla Bogićevića 4, 011/664-3994

Više informacija možete pronaći na sajtu www.arteroprotect.com

237 | BB-Informator | 61

veledr:Layout 1

2/4/2015

8:47 AM

Page 62

PONUDA VELEDROGERIJA

ANLEK D.O.O. Ljubinke Bobić 28, Novi Beograd Tel.:011/2166-307 ;011/2175-157 E-mail: desk@anlek.rs Uvoz i distribucija: • Biofar program • Bonifar program • Sodimed program (Besins HC, Lyocentre) Distribucija : • Lekova ino proizvođača • Lekova domaćih proizvođača • Parafarmacija domaćih i ino proizvođača • Sanitetskog materjala • Kozmetike • Bebi hrane

BAYPHARM D.O.O. Mitra Bakića br. 50; Podgorica; Crna Gora Tel.: 020/ 620 440; 620 510; 601 210; 602 490; 602 491, 622 530; 622 533 E-mail: baypharm@t-com.me • Ekskluzivni uvoznik i distributer za CG programa: Sanofi Aventis • Uvoznik i distributer ljekova ino proizvođača: Berlin-Chemie, Bayer, CSC Zambon, Alkaloid, GlaxoSmithKline, Astra Zeneca, Boehringer Ingelheim, Roche pharmaceuticals, Woerwag pharma, Novartis, Aktavis Medis, Roche • Distribucija ljekova i pomoćnih medicinskih sredstava domaćih i inoproizvođača.

• Uvoz i distribucija osteosintetskog materijala Lima, Lto S.P.A.

BEOPANAX D.O.O. Kneza Višeslava 63 lok 1,30 Call center: 011/3537 103 Veleprodaja: tel.: 011/3537-104, fax 011/3563 748 E-mail: office@beopanax.com; www.beopanax.com Ekskluzivni uvoznik i distributer za Srbiju i bivše YU republike švedskog proizvođača NATUMIN PHARMA: ECOMER - ulje iz ajkuline jetre (imunitet); ECOMER PLUS OMEGA 3 (srce i krvni sudovi); POLTIT (za prostatu), FEMAL (PMS i menopauza); ECOMER krema (nega i zaštita kože) - Kompletna MUMIE kolekcija MUMIE tablete 30,60 i 120 tab; MUMIE vaginalete 14 kom; MUMIE balzam 50 ml; MUMIE krema 50 ml; MUMIE TIBET mast 50 ml - Uvoznik proizvoda za osteoporozu OSTEOSTRONG FORTE Proizveden u Nemačkoj.

Preporučeno od strane Srpskog društva za borbu protiv osteoporozu koja je punopravni član IOF

62 | BB-Informator | 237

FARMALOGIST d.o.o.

Mirijevski bulevar 3, 11060 Beograd Poslovni centar Beograd: Mirijevski bulevar 3, 11060 Beograd tel: 011/ 3315 000, 3315 001; fax: 011/ 2782 174 e-mail: office@farmalogist.co.rs Distributivni centar Niš: Bulevar cara Konstantina 84, 18000 Niš tel: 018/ 203 332, 203 333; fax: 018/ 203 444 Distributivni centar Kraljevo: Beogradska 53, 36000 Kraljevo tel: 036/ 210 050, 210 058, 210 055, fax: 036/ 329 040 Poslovni centar Novi Sad: Proleterska 18, 21000 Novi Sad tel: 021/ 6410 184, 6413 629, 6414 120, fax: 021/ 6410 446

• Konsignacije: Abbott Logistics, Berlin–Chemie AG, Dr Falk Pharma GmbH, Ewopharma AG, Pfizer HCP • Zastupstvo, uvoz i distribucija: Richard Bittner, Cooper, Catalysis, L`Oreal (Vichy, La Roche Possay, SkinCeuticals), Betasan, Innolatex (Gentleman prezervativi), Koroglu (Detect testovi za trudnoću i ovulaciju), Medochemie, Medica, Cuxson Gerrard (Carnation), Ekuberg, Prodent (Sunstar Gum), Bonmed (Protect , Exatherm, Eakin (Cohesive) • Uvoz i/ili distribucija: Abbott Laboratories, Abbott Diabetes Care, Abbott Diagnostics, Alcon, Alkaloid, Arc (Natreen), Astra Zeneca, Avex, Bayer Healthcare, Belupo, Berlin–Chemie AG, Boehringer Ingelheim, Bosnalijek, Bristol Myers Squibb, Colgate Palmolive, Dr Falk Pharma GmbH, Dr Schar, Eli Lilly, Gedeon Richter, GlaxoSmithKline, Krka,Lundbeck, Meda, Medis, Meridian Medical Technologies, MIP Pharma, Nobel Ilac, Novartis, Novo Nordisk, Nycomed, Pliva Teva, Pfizer HCP, Pfizer Pharmacia, Roche, Sandoz, Sanofi Aventis, Servier, Unimed Pharma, Upsa, Worwag Pharma.

• Distribucija lekova i medicinskih sredstava domaćih proizvođača • Uvoz i/ili distribucija dijetetskih proizvoda (dijetetski suplementi, dečija hrana), kozmetičkih proizvoda i sredstava za higijenu domaćih i stranih proizvođača.

veledr:Layout 1

2/4/2015

8:48 AM

Page 63

PONUDA VELEDROGERIJA

ERMA Auto put za Novi Sad br. 96a,Zemun-Beograd Tel.: 011/2259-410 Fax: 011/3752- 942 www.erma.co.rs • e-mail: erma@erma.co.rs • Konsignacija i distribucija: Pfizer H.C.P., Novartis Pharma, Boehringer Ingelheim, Dr.Falk, Dr.Theiss, Biognost, GSK Vakcine, MSD • Uvoz i distribucija lekova inoproizvođača: Lundbeck, Schulke&Mayer, AstraZeneca, Medis, Organon, Alcon, Bayer Health Care, Bayer Schering Pharma, Belupo, Bosnalijek, GlaxoSmithKline, Novartis Consumer Health, Nycomed, Organon, Pliva, Unimed Pharma, Nippon Kayaku, Chiesi Farmaceutici, Johnson&Johnson, Schering Plough, Innotech Inter., Novo nordisk • Distribucija: Krka, Pfizer Enterprises, Pharmaswiss, Roche, Alkaloid, Aventis, Berlin-Chemie, Merck doo, Libra, Jansen Cilag, Gedeon Richter, Abbott, Ranbaxy Lab., Chephasaar, Dr Wolf Distribucija dijetetskih suplemenata, medicinskih pomoćnih sredstava i bebi hrane

FARMEKS D.O.O. Štrosmajerova 4, Pančevo Tel.: 013/301-450; 351-426; 346-567; Fax: 013/351-885 e- mail: farmeks@eunet.rs • Domaći lek • Uvozni lek • Parafarmacija uvoznih i domaćih proizvođača • Sanitetski materijal • Sredstva za higijenu • Dečija hrana i oprema za bebe • Kozmetički preparati

SENSILAB SRBIJA Bulevar Mihaila Pupina 115đ Novi Beograd Tel/fax: + 381 11 3120 711, 3121 329 E: mail office@fortisteam.com

• Distribucija ZENNUTRITION dijetetski suplementi • Uvoz i distribucija: BioReal, Švedska – dijetetski suplementi

NS - PHARM Đorđa Zličića 12, Novi Sad Tel.:021/442-950; 443-975; 443-656; fax: 021/6338-649 e-mail: nspharm@metrohive.net • Domaći i uvozni lekovi • Domaća i uvozna parafarmacija • Sanitetski materijal • Bebi hrana i oprema • Sredstva za higijenu • Kozmetika • Dijetetski proizvodi • Medicinski aparati.

• Obuća (VUMO, GRUBIN, NIJANSA) • PVC ambalaža

PHOENIX PHARMA d.o.o.

Bore Stankovića 2, 11250 Beograd, P. fah 21 Tel.: 011 3538 100; Fax 011 3538 201 Regionalni centar Novi Sad Rumenački put 22 Tel: 021 518 273; Fax: 021 518 522 Regionalni centar Leskovac Moravska 73; Tel: 016/230-920 • Konsignacije: Astra Zeneca, Schering Plough, Trifar (CSC, Zambon, Medico, Vesale, Poli Industria Chimica), Novo Nordisc, Montavit, Alcon, Innotech, Berlin Chemie, MSD, Woerwag, Nycomed • Uvoz i distribucija: Abbott Laboratories, Actavis, Aegis, Alcon, Allergan, Astellas, Alkaloid, Bausch &Lomb, Baxter AG, Baxter Healthcare, Beaufor Ipsen, Bayer Schering Pharma, Bayer Health Care, Berlin Chemie, Boehringer Ingelheim, Bristol Myers Squibb, Catalent Germany, Cefak, Cemelog, Cenexi, Centro di Histoterapia Placentaria, Chanelle Medical, Cheephasaar, Cilag, CSL Behring, DHU, Dr.August Wolff, Dr.Falk, Eli Lilly, Engelhard Arzenmittel, Extractum, Ewopharma, Ferring Arzeinmittel, Fidia Pharmaceutici, Fidipharm, Haupt pharma Latina, Hemomont, Ibsa, ICN Pharmaceuticals, Instituto de Angeli, Janssen Pharmaceutica&Janssen Cilag, Keata Pharma, Kemwell, Kern Pharma, Krka dd, L.Molteni pharmaceutici, Laboratori Baldacci, Laboratories Chauvin, Lannacher Heilmittel, Liconsa, Lundbeck, Mc Neil Manufacturing, Meda Manufacturing, Medico Uno, Medochemie, Mentholatum, Merck Sante, Ni Medic, Nini, Nippon Kayaku, Panacea Biotec, Pfizer, Polfarmex, Pro.Med.CS, Ranbaxy, Reckitt Benckiser, Richard Bitner AG, Roha Arzneimittel, Rotta Pharma, Rowa pharmacuticals, Sanico, Servier, Sindan Pharma, Sofarimex, Solvay Biologicals&Pharmaceuticals, Steigerwald Arzneimittelwerk, Ufar, Wyeth Lederle Pharma&Wyeth Pharmaceuticals, Dr.Gerhard Mann, Gedeon Richter, Glaxo Smith Kline, Innotech International, Merck Sharp Dohme, Merck KgaA, Merck Sante, Merck Serono, Merz Pharmaceuticals, Medico, Novartis Consumer Health, Novartis Pharma, Novo Nordisk, Nycomed, Pfizer Enterprises, Pliva -Teva, Pliva-Lachema, Remedica, Roche, Sandoz, Sanofi Aventis, Upsa, Woerwag, Astra Zeneca, Belupo, Bosnalijek, Pohl Boskamp, UCB, Montavit, Schering Plough, Sanofi Pasteur, Laboratorios Belmac, Torrex, Carmel, Orphan, Besins, CSC, Zambon • Distribucija lekova domaćih proizvođača • Distribucija parafarmaceutskih proizvoda: dečja hrana i oprema za bebe, dijetetski suplementi, kozmetički preparati i sredstva za higijenu

237 | BB-Informator | 63

veledr:Layout 1

2/4/2015

8:48 AM

Page 64

PONUDA VELEDROGERIJA

ORALENT D.O.O.

MALI OGLASI

Diplomirani farmaceut u penziji traži posao u apoteci u Beogradu kontakt: 21 30 463

Palmira Toljatija 5/3 11070 Novi Beograd Tel.: 011/ 2674 - 959, 011/ 2674 - 727; Fax: 011/ 2606 - 837 e-mail: info@oralent.rs Zastupstvo proizvode za održavanje oralne higijene iz programa: • CURAPROX • JORDAN • DENTIPUR • THORNTON • PLAQ SEARCH • SONICARE

PHARMA PRODUCT Preduzeće za proizvodnju i promet Beograd, Koste Glavinića 2 Tel.: 011/ 36 90 338 Fax. 011/ 26 53 177 e-mail: pharma-n@eunet.rs • www.pharmaproduct.co.rs • Proizvodni program: Dijetetski suplementi: Sirup jagorčevine, timijana i nane (Pharma EX)sirup belog sleza i kamilice (Pharma SLEZ); Sirup bokvice, jagorčevine i timijana (PLANTApharm); Multivitaminski (8 vitamina) sirup sa mineralima (7 minerala) (Pharma VIT); Sirup za pojačanje apetita sa pelenom, lincurom i kičicom sa vitaminima (8 vitamina) (AMARA pharma) • Medicinska sredstva: - rastvor za sočiva (za pranje, uklanjanje naslaga lipida i proteina, dezinfekciju, vlaženje i čuvanje svih vrsta mekih kontaktnih sočiva (LENS CARE)

PRIMAX D.O.O Vodovodska 158a, Beograd, Srbija Tel: +381 30 51 300 Fax: +381 30 51 333 e-mail: office@primax.rs

APOTEKA je časopis namenjen popularnoj medicini i farmaciji. Sadrži edukativne tekstove i informacije o OTC preparatima, dijetetskim suplementima na našem tržištu kao i korisne informacije o očuvanju i unapređenju zdravlja. Tiraž je 30.000 primeraka i besplatno se deli pacijentima u apotekama.

OBEZBEDITE SVOJIM PACIJENTIMA PRIMERAK ČASOPISA APOTEKA PO POVOLJNIM USLOVIMA.

Zastupstvo, uvoz i distribucija: • Sunlife program • Uriscan program • Smith & Nephew program • Tinnitus Pen program • OPI program • Aloxxi program Distribucija lekova i medicinskih sredstava Distribucija dijetetskih proizvoda Proizvodnja medicinske kozmetike: •Biobody Paris

64 | BB-Informator | 237

Novi Beograd, Palmira Toljatija 5/I Tel./fax: (+ 381 11) 2670-559, 2675-266, 2602-027 www.bbsoft.rs, E-mail: office@bbsoft.rs

198:Layout 1

11/11/2011

2:27 PM

Page 10

face:Layout 1

2/4/2015

9:29 AM

Page 66

Nađi lek od sada i na Facebook-u Sa ciljem da poboljšamo komunikaciju sa našim korisnicima i učinimo je interaktivnom internet stranica www.nadjilek.com od sada ima i svoju facebook stranicu.

Na stranici www.facebook.com/Nadjilek pored informacija i novosti o samom sajtu možete pronaći i vesti i zanimljive tekstove o zdravlju, pravilnoj upotrebi lekova i dijetetskih suplemenata, ali i o zdravim stilovima života. Na ovoj stranici možete pronaći i informacije o najavama promocija u apotekama koje su članice BB Soft info centra.

N

O VO

Od 2015. godine planiramo i nagradne igre za naše stalne pratioce! Pišite nam u Inbox i trudićemo se da nađemo odgovore na Vaša pitanja!

Budite informisani i zdravi.

Lajkujte našu stranicu www.facebook.com/Nadjilek

VAŠA APOTEKA BESPLATNO NA ANDROID TELEFONIMA

Nađi Lek

MOBILNA APLIKACIJA “NAĐI LEK”

Prvi korak u pretraživanju

Pronađeni lek u apoteci

Pronađite apoteku

Podaci o vašoj apoteci

ZA SVE ČLANOVE INFOCENTRA BB-SOFT-a, KOJI SU PRETPLAĆENI NA ČASOPIS BB-INFORMATOR, PREDSTAVLJANJE USLUGA APOTEKE U APLIKACIJI “NAĐI LEK” JE BESPLATNO

66 | BB-Informator | 237

237:Layout 1

2/4/2015

9:20 AM

Page 9

235:Layout 1

12/1/2014

11:32 AM

Page 8