Inf240p

240:Layout 1

5/7/2015

10:24 AM

Page 1

240:Layout 1

5/7/2015

10:50 AM

Page 3

240:Layout 1

5/7/2015

10:24 AM

Page 2

sadrzaj:sadr.qxd

5/7/2015

10:36 AM

Page 4

reč urednice

20 godina posvećeni aktuelnoj farmaciji i medicini

Posvećeni učenju Izdanje koje je pred Vama predstavlja svojevrstan jubilej, jer ovaj, 240 broj obeležava 20 godina postojanja časopisa Informator, koji izlazi mesečno, u kontinuitetu još od 1995. godine. Vođeni idejom da prenesu informacije neophodne za poslovanje tadašnjih tek otvorenih privatnih apoteka, maja 1995. godine, dva kreativna i preduzimljiva čoveka, Branko Vukelić i Branko Nikolić, pokrenuli su časopis Informator koji je vremenom prerastao u vodeći stručni farmaceutski časopis u Srbiji. Period nastanka časopisa se poklapa sa mnoštvom izazova sa kojima se suočilo tadašnje zdravstvo, ali i celokupno društvo. Časopis Informator se tada zaputio, simbolično rečeno, na neizvesno putovanje po nemirnom i uzburkanom moru. Posada broda i kapetani su se smenjivali, a svako od njih je ostavio lični pečat i doprineo da Informator uspešno plovi. Sam časopis je prošao, i dalje prolazi, kroz stalne promene, prilagođava se vremenu i napretku medicine, moglo bi se reći da prati koncept doživotnog učenja (lifelong learning).

O konceptu doživotnog učenja, značaju stalnog profesionalnog Ukoliko i ličnog usavršavanja specijalno za ovo jubilarno izdanje, razgovarali želite da smo sa čelnim ljudima vodećih institucija koje su značajne za farmaciju savladate u Srbiji, a koje su i same posvećene stručnom usavršavanju i edukaizazove ciji. Poruka je jednoglasna, učenje nije ograničeno samo na određemorate biti ni period života, učenje se ne može podeliti po mestu i vremenu stiposvećeni canja i primene znanja i ukoliko želite da savladate izazove koje nostalnom si razvoj društva, nauke, medicine, morate biti posvećeni stalnom, svakodnevnom učenju. Šta znači svakodnevno učiti i kako učiti? Odliučenju čne smernice je dao Delor kroz UNESCO-ov izveštaj o obrazovanju za 21. vek (Sposobnost učenja: Naše skriveno bogatstvo, UNESCO, 1996) a posebno su zanimljiva „četiri stuba“ obrazovanja budućnosti. Prvi stub je Učenje da bi se postiglo znanje (learning to know) koji pre svega stavlja akcenat na ovladavanje veštinama učenja i savladavanje opštih pojmova koji se mogu kombinovati sa stručnim znanjima. Ovaj pristup daje osnove i čini doživotno učenje privlačnim. Drugi stub je Učenje da bi se radilo (learning to do) koji ističe važnost kompetencija određenog poziva i pripremanje i obučavanje ljudi za buduće realne zahteve posla. Iako se primećuje napredak, čini se da i dalje obrazovne metode ne posvećuju dovoljno pažnje usavršavanju nekih veština, naprimer odlučivanja, koje je svakodnevica realnog poslovanja. Treći stub, iako zvuči pomalo utopijski, predstavlja Učenje da živimo zajedno (learning to live together, and with others), ističući važnost razvoja empatije, razumevanje za druge ljude, njihovu istoriju, tradiciju i duhovne vrednosti jer naučiti kako raditi sa drugima je ključ uspešnog timskog rada. Četvrti, ali ne manje važan je stub koji ističe Učenje za celi život, učenje koje doprinosi potpunom razvoju osobe, ličnom i profesionalnom. Neko će možda sada pomisliti pa sve je to lepo i super u teoriji, ali kako da nađem motivaciju za učenje, mnogo radim, nemam vremena, malo zarađujem, da je bolje uređena država, pa onda ide obavezan primer kako je tamo negde u Finskoj, Kanadi ili Australiji sve bolje…ili su možda u pitanju samo izgovori, neko bi rekao što je teže, više se nauči, što duže trčimo, više kondicije stičemo. Ko ima volje, ima i načina poručuje mudrost Džordža Bernanda Šoa. Ne dozvolite da zbog izgovora propustite plovidbu sopstvenog života i da posao koji svakodnevno radite postane samo napor.

A posada ovog Informatora, zagledana u pučinu, u novom, redizajniranom modelu, nastavlja plovidbu radujući se budućim izazovima, motivisana idejom da smo podrška doživotnom učenju i usavršavanju farmaceuta.

Glavna i odgovorna urednica Estela Gaković Ranisavljević

DIREKTOR Branko Nikolić, dipl.ing.

REDAKCIJSKI ODBOR Prof. dr Brižita Đorđević, predsednica Prof. dr Ivanka Miletić Doc. dr Tatjana Kundaković mr ph. spec Milana Dučić mr ph. spec Dragana Rajković GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA Mr ph. Estela Gaković Ranisavljević, estela@bbsoft.rs IZVRŠNA UREDNICA Snežana Milivojević, snezana@bbsoft.rs STRUČNI SARADNICI Prim. dr sci.med Branislav Gvozdenović Prim dr Spomenka Čučak Dr Saša Avakumović MARKETING Lidija Nikolić, lidija@bbsoft.rs Tanja Ribarović, tanja@bbsoft.rs Marija Stojanović, marija@bbsoft.rs TEHNIČKI UREDNIK Nikola Vukelić, nikola@bbsoft.rs E-MAIL informator@bbsoft.rs FOTOGRAFIJE www.shutterstock.com ŠTAMPA: Efekt print, tel.: (011) 23-93-940

INFORMACIJE O LEKOVIMA: www.nadjilek.rs

IZDAJE: BB Soft; Palmira Toljatija 5; Novi Beograd Tel./fax: (011) 2675-266, 2670-559, 2671-996 E-mail: office@bbsoft.rs ISSN 1820-4813 COBISS.SR-ID 119522316 Časopis izlazi mesečno. Namenjen je stručnoj farmaceutskoj i medicinskoj javnosti.

Izdavač ne odgovara za sadržaj oglasnog i zakupljenog prostora u časopisu.

sadrzaj:sadr.qxd

5/7/2015

12:33 PM

Page 5

sadržaj

14

BB-INFORMATOR maj 2015. | broj 240

Zašto je važno kontinuirano učenje

6 VESTI 12 PITANJE IZ PRAKSE 14 ZAŠTO JE VAŽNO KONTINUIRANO UČENJE

20 INTERVJU DR SC. PHARM. ARIJANA MEŠTROVIĆ

26 RAK KOŽE MOŽE DA SE VIDI

Povodom izlaska jubilarnog izdanja časopisa BB-Informator, kojim se obeležava 20 godina rada na informisanju i edukaciji farmaceutske i medicinske javnosti, razgovarali smo sa prof. dr Zoricom Vujić, dekanom Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, mr sci.

Svetlanom Stojkov, dipl. pharm. spec. direktorkom Farmaceutske komore Srbije i spec. dr med. Sašom Jaćovićem, direktorom Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije

28 NAJAVA 56. SKUPŠTINE GIRP

20

32 INTERVJU DIREKTOR HOLDING KOMPANIJE ZEGIN, BLAGOJA MEHANDŽINSKI

36 INTERVJU MR PH. SPEC. DAVOR J. KORČOK

INTERVJU DR SC. PHARM. ARIJANA MEŠTROVIĆ

40 XXII PROLEĆNI FARMACEUTSKI SUSRETI

Kompetencije farmaceuta i kvalitet pružene usluge

42 MARKETING U APOTEKAMA CENOVNE STRATEGIJE

48 BEZBEDNOST VAKCINA U RUTINSKOJ IMUNIZACIJI

52 BOLEST NEVOLJNIH POKRETA 54 IZMIŠLJENI LEKOVI – III DEO 62 FARMACIJA OTOMANSKOG CARSTVA 65 U PONUDI 70 PONUDA VELEDROGERIJA 73 MALI OGLASI

54 ZANIMLJIVA FARMACIJA

Izmišljeni lekovi

vesti:Layout 1

5/6/2015

2:20 PM

Page 6

vesti Obeležen Dan srpskog apotekarstva

Daleke 1830. godine, 30. aprila, u Beogradu je osnovana prva apoteka u tadašnjoj kneževini Srbije. Odlukom Farmaceutske komore Srbije taj datum je ustanovljen kao Dan srpskog apotekarstva i ove godine je obeležen prvi put.

U jezgru starog Beograda, između Saborne crkve, konaka kneginje Ljubice i kafane „Znak pitanja“, u Ulici kralja Petra Prvog broj 6, u staroj kući, bila je smeštena prva srpska apoteka koju je osnovao magistar farmacije Mateja Ivanović. Podršku njegovoj ideji dao je i knez Miloš na nagovor svog kuma doktora Vartolomeja Kuniberta.

Izdao je naređenje da se od beogradskog vezira zatraži dozvola za otvaranje apoteke što je i odobreno. Tako se rodilo srpsko apotekarstvo i prva zdravstvena ustanova u ovom delu Balkana – rekao je profesor u penziji Dragan Stupar: - Apoteka je imala sve, od podruma preko oficine i laboratorije na spratu i tavanu. Mateja Ivanović je za tako kratko vreme uspeo da opslužuje Beograd, i čak celu Srbiju, sa pravilno spravljenim lekovima. Posle je apoteka bila preseljena na mesto gde je danas Kolarčev univerzitet - podsetio je profesor Stupar.

Od prve apoteke do savremene farmaceutske delatnosti prošla su nepuna dva veka. Od tada do danas imamo istu misiju razvoj apotekarskog sistema i pomoć i podrška unapređenju zdravlja ljudi – istakla je direktorka Farmaceutske komore Srbije mr sci. pharm. Svetlana Stojkov: - Pred apotekarskim sektorom Srbije je veliki broj pitanja i neizvesnosti. Mnoge od njih smo pokrenuli. Farmaceutska komora Srbije, Savez farmaceutskih udruženja i ostale asocijacije su veoma zainteresovane da se apotekarski sektor unapredi, razvija i pripremi za promene koje su neophodne da

Nada Kovačević, Dragan Stupar, Svetlana Stojkov, Vesna Matović

bi ga prilagodile savremenim potrebama i sistemima. Neka od tih pitanja rešavamo.

Zahvaljujem se predstavnicima Ministarstva zdravlja koji nam u tome pomažu, jer bez njih nema pozitivnih odgovora. Želela bih da ovaj datum - 30. april koristimo u afirmativne svrhe, da promovišemo našu struku i apotekarski sektor i zajednički rešavamo pitanja koja nas bole. Da, zapravo, kroz razvoj kompetencija farmaceuta i kroz razvoj naše usluge u najvećoj meri budemo tu zbog čega se i nalazimo da pomažemo našim pacijentima i sugrađanima da unaprede i očuvaju svoje zdravlje. I, naravno, da preveniramo njihove bolesti - naglasila je Svetlana Stojkov.

Predsednica Saveza farmaceutskih udruženja Srbije prof. dr Vesna Matović je kazala da je obeležavanje Dana apotekar-

stva izuzetno značajan događaj za ceo zdravstveni sistem Srbije: - Prelepo je što je Mateja Ivanović našu farmaceutsku struku afirmisao, započeo je na adekvatan način i preneo na sledeće generacije.

Počasna članica Farmaceutske komore Srbije prof. dr Nada Kovačević je podsetila da prva apoteka u Beogradu jeste najstarija, ali ne i jedina, jer postoje apoteke i u drugim gradovima koje traju više od 170 godina - u Požarevcu, Kragujevcu i Subotici: - I tada i sada farmacija je bila i ostala široka nauka, a farmaceuti najdostupniji medicinski radnici. Oni u velikoj meri doprinose unapređenju zdravstvenog sistema i očuvanju zdravlja ljudi - istakla je prof. dr Nada Kovačević. (M. St.)

Peštanski đak Osnivač prve apoteke u Srbiji Mateja Ivanović rođen je u Zemunu. Farmaciju je završio u Pešti. Njegov mlađi brat Aleksandar, takođe je bio farmaceut. Pridružio se bratu u Beogradu 1840. godine kada je njihova apoteka dobila ime "Apoteka braće Ivanović". Apoteka "Mr ph. Mateja Ivanović" je preteča Apoteke "Beograd" i danas je u njenom sastavu u Knez Mihajlovoj ulici broj 27. Kuća kod restorana "Znak pitanja", u kojoj je apoteka započela rad, srušena je 1938. godine. Na tom mestu je podignuta stambena zgrada na kojoj je Farmaceutsko društvo Srbije podiglo spomen-ploču prvoj srpskoj apoteci.

6

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

240:Layout 1

5/7/2015

10:24 AM

Page 4

vesti:Layout 1

5/6/2015

2:21 PM

Page 8

vesti Muzej za istoriju farmacije izašao na svetlo dana

U Galeriji Muzeja za istoriju farmacije u centralnom holu Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, otvorena je izložba “Apoteka s početka veka”, sponzorski projekat Eucerin Srbija, koja ostaje deo stalne postavke ovog jedinstvenog Muzeja na prostoru Srbije i zapadnog Balkana.

“Ovom izložbom naš Muzej u stvari izlazi na svetlo dana, jer smo ga do sada, kao blago, čuvali pod ključem, a od danas će biti dostupan svim posetiocima Farmaceutskog fakulteta, studentima i zaposlenima koji su ovaj projekat dočekali sa puno entuzijazma”, rekla je na svečanom otvaranju prof. dr Zorica Vujić, dekan Farmaceutskog fakulteta.

U svom obraćanju velikom broju prisutnih gostiju i medija važnost ovog i sličnih projekata objasnila je autorka izložbe doc. dr Dušanka Krajnović: “Apoteka je na početku 20. veka predstavljala zdravstvenu ustanovu u koju su pacijenti dolazili po lek, a ova izložba oživljava izgled i atmosferu tog doba kada je od umeća i znanja farma-

Otvaranje izložbe „ Apoteka s početka veka“

ceuta zavisilo koliko brzo i kakav lek će pacijent dobiti. Apoteke su tada bile ustanove koje su bile značajne za unapređenje javnog zdravlja.

U okviru izložbe prikazani su eksponati koji na vrlo slikovit način ilustruju kako su na početku 20. veka izgledale apoteke, kao i oprema koja je služila za izradu ili čuvanje tadašnjih farmaceutskih preparata za medicinsku negu kože.

“Ova izložba pokazuje i dokazuje da najefikasnije formulacije u medicinskoj kozmetici nastaju iz spoja starog i novog, jer

snaga najuspešnijih leži u poštovanju tradicije, ali i inovativnim rešenjima u skladu sa zahtevima novog doba. Veoma smo ponosni što smo dali doprinos ovom jedinstvenom Muzeju i njegovoj dostupnosti široj publici”, istakla je mr ph. Nada Miletić Nevajda, ispred brenda Eucerin, kompanije Beiersdorf.

Izložba “Apoteka s početka veka” ostaje deo stalne postavke ovog Muzeja za istoriju farmacije čija zbirka po obimu i vrednosti predstavlja jednu od najznačajnijih te vrste na prostoru Srbije i zapadnog Balkana.

Projekat »Dedinje 2« – kraće liste čekanja za intervencije na srcu

Direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" u Beogradu prof. dr Boško Đukanović i Upravni odbor te ustanove zatražili su pomoć i podršku od premijera Aleksandra Vučića i ministra zdravlja ass. dr Zlatibora Lončara za izgradnju još jedne bolnice pod imenom "Dedinje 2". Zahvaljujući takvoj bolnici mogle bi da budu smanjene liste čekanja za različite intervencije na srcu na koje trenutno čeka hiljade pacijenata. Neki od tih zahvata trenutno se zakazuju za 2022. godinu - kaže prof. dr Boško Đukanović i dodaje da od Vlade i Ministrastva zdravlja očekuje da podrže Projekat "Dedinje 2": - Bord je uputio pismo nadležnima i očekujemo odgovor. Što se nas tiče možemo odmah da otpočnemo izgradnju nove bolnice od svog novca koji smo sami zaradili. Bitno je da dobijemo odobrenje i možemo odmah da krenemo. "Dedinje 2" je održiv projekat koji vredi oko 30 miliona evra. Ta cifra bi pokrila izgradnju bolnice s najsavremenijom medicinskom opremom. Nova zgrada bi, po projektu, tre-

8

bala da ima 11.500 kvadratnih metara i bila bi zidana po najsavremenijim građevinskim standardima. Bolnica bi mogla da bude završena za oko godinu dana - naglašava prof. dr Boško Đukanović.

U Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" na operaciju srca trenutno čeka oko dve hiljade pacijenata, a na listi čekanja za kateterizaciju je tri hiljade ljudi. Zbog nedostatka prostora, opreme i kadrova na ovom institutu na ugradnju bajpasa poslednji pacijent je upisan za novembar 2017. godine, a u oktobru 2019. godine na red će stići oni kojima treba da bude ugrađena veštačka valvula.

Podršku Projektu "Dedinje 2" dali su i predstavnici javnog i kulturnog života Srbije. Među njima su državni sekretar Ministarstva zdravlja prof. dr Vladimir Đukić, dramski pisac Duško Kovačević, pesnik Ljubivoje Ršumović, glumci Sergej Trifunović, Nenad Jezdić i Dragan Bjelogrlić, muzičar Đule Van Gog i političari Milutin Mrkonjić, Branko Ružić i Verica Kalanović. (M. St.) BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

240:Layout 1

5/7/2015

10:24 AM

Page 5

vesti:Layout 1

5/6/2015

2:21 PM

Page 10

vesti Neurolog Vladimir Kostić novi predsednik SANU Akademik, prof. dr Vladimir Kostić, neuro-

log i direktor Klinike za neurologiju KCS većinom glasova, u prvom krugu, izabran je početkom aprila za predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Od 122 akademika, koliko je imalo pravo glasa, 63 se opredelilo za Vladimira Kostića, 38 je glas dalo Ljubisavu Rakiću, a 19 Jovanu Hadži-Đokiću.

Zahvalivši na poverenju onima koji su ga izabrali za predsednika SANU, Vladimir Kostić je rekao da neće ništa revolucionarno menjati, jer to nije institucija koja se menja dekretima, pošto ona ima svoj tok, inerciju i istoriju, ali će pokušati da načini prve korake novog ciklusa SANU: - U ovom trenutku sam preplavljen strahom od sopstvene pretencioznosti da preuzmem funkciju predsednika SANU, jer ću možda razočarati one koji su me podržali

i potvrditi da su u pravu oni koji nisu glasali za mene. Postoji izvesna podvojenost u Akademiji, ali ću dati sve od sebe da bude prevaziđena, jer je SANU ovom narodu potrebna samo složna - rekao je akademik Kostić i dodao: - Učili smo i na uspesima i na greškama onih koji su bili pre nas. U prethodnom periodu dosta toga je u SANU izmenjeno i sadašnje preuzimanje predsedničke funkcije je komotnije, nego što je bilo pre 12 godina, kada je izabran Nikola Hajdin. Duboko verujem da Akademija ima posebnu ulogu, pogotovo u sadašnjem društvu koje se nalazi na mnogim bespućima, prevareno i spolja i iznutra. SANU, na neki način, mora da konačno artikuliše neku meru pristojnosti, stručnosti i pameti i, ako ništa drugo, etičkog postupanja. Ponekad me zapanje, bez obzira što sve kritike nisu utemeljene, mrzovolja sa

kojom se ova ustanova okružuje i optužbe za nerad. Akademija ne može da se bavi isključivo političkim arbitriranjem, što mnogi od nje traže. Ona treba da počne da se bavi malim stvarima, kao što su hemijska čistota vode koju pijemo, javno zdravlje i umetnost koja je ugrožena - naglasio je novi predsednik SANU Vladimir Kostić.

Za potpredsednika za prirodne nauke izabran je Zoran Popović, a za potpredsednika za društvene nauke Ljubomir Maksimović. Novi generalni sekretar SANU je Marko Anđelković. Na Skupštini SANU izabrano je i rukovodstvo Ogranka u Novom Sadu, čiji je predsednik Stevan Pilipović.

(M. St.)

STRUČNJACI ISTIČU ZNAČAJ ADEKVATNE I REDOVNE TERAPIJE

Kvalitetan život moguć i sa astmom Astma je bolest sa kojom, uz adekvatno po-

našanje pacijenta, može kvalitetno da se živi, pa čak i da se postižu vrhunski sportski rezultati, poručili su doktori Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu na konferenciji za novinare povodom 5. maja, Svetskog dana astme.

Istim povodom, Gradski zavod, uz podršku kompanije AstraZeneca, u nedelju, 3. maja, od 11 do 14 sati na Adi Ciganliji (kod Okruglog kupatila) organizovao je akciju “Imam astmu - astma nema mene”.

Doktori Zavoda su građane savetovali kako da prepoznaju simptome astme i kako da drže bolest pod kontrolom, a svi zainteresovani su mogli da provere plućne funkcije uz pomoć mobilnih spirometara – za odrasle i za decu.

Direktorka Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu dr Ljiljana Timotijević pozvala je građane da se pridruže akciji i navela da je Zavod i kadrovima i opremom osposobljen da u potpunosti zbrine pacijente obolele od astme.

10

- U Zavodu se sprovodi preventiva, dijagnostika i terapija astme, a u Preventivnom odseku se organizuje Škola astme u koju se uključuju svi oboleli. Pregledi se obavljaju bez uputa i zakazivanja, pa su pacijenti zbrinuti onda kad im je pomoć neophodna – rekla je dr Timotijević.

Prema rečima dr Dejana Žujovića, načelnika Odeljenja za pulmološke intervencije i terapiju, kardiologiju i rehabilitaciju Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, svaki dvanaesti građanin Srbije boluje od astme, a zabrinjava i podatak da smo na trećem mestu u Evropi po broju smrtnosti od astme.

- Ključnu ulogu kod astme ima disciplina. Oboleli bi morali da usvoje uzimanje terapije kao svakodnevnu rutinu, jer na taj način dugoročno mogu da smanje ili izbegnu akutne napade – tvrdi dr Žujović.

Dijagnozu astme kod dece do pet godina nije lako postaviti zbog nedostatka objektivnih dijagnostičkih kriterijuma, različitih načina ispoljavanja i etičkih problema.

Kako je navela dr Lidija Sagić, načelnica Odeljenja za plućne bolesti i tuberkulozu dece i omladine Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, mališani u najvećem broju slučajeva imaju lakši oblik bolesti.

- Cilj nam je da deci sa astmom obezbedimo kvalitetan život, miran san, da ih oslobodimo dnevnih simptoma, da im omogućimo normalnu fizičku aktivnost i da uz minimalnu terapiju postignemo optimalnu kontrolu bolesti i očuvamo plućne funkcije – navela je dr Sagić.

Aleksandar Tripković, direktor poslovne jedinice za respiratorne bolesti kompanije AstraZeneca, najavio je da će ova farmaceutska kuća do kraja godine stručnoj javnosti distribuirati srpski prevod smernica za terapiju astme zasnovanim na najnovijim istraživanjima, koje izdaje Globalna inicijativa za astmu (GINA). On je naglasio da je važno da pacijenti, ali i stručna javnost, budu edukovani o novim vrstama terapije i pravilnom korišćenju lekova kojima se astma drži pod kontrolom.

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

elefant:Layout 1

5/7/2015

10:20 AM

Page 11

Pr edstavljamo

Za pravilan rad štitne žlezde!

Piše: VELENA TICA, DIPL. FARMACEUT

Štitna (tireoidna) žlezda ima mnogobrojne i

složene funkcije u našem organizmu. Neke od njih su: održavanje normalnog metabolizma svih ćelija, uticaj na pravilnu apsorpciju glukoze i sintezu belančevina, frekvenciju srčane aktivnosti i drugo. Štitna žlezda je direktno odgovorna za pravilan fizički i mentalni razvoj, kao i za opšte stanje organizma.

Poremećaj rada štitne žlezde spada u najčešće hormonalne poremećaje i zastupljeniji je kod žena nego kod muškaraca. Najčešći razlozi koji dovode do poremećaja rada štitne žlezde su nepravilna ishrana, neuredan život, hronična nervoza i stres, preterani napor tokom dužeg vremenskog perioda, kao i nasledni faktor.

Strong Nature TIROID FORMULA je dodatak ishrani na bazi aminokiseline l-tirozina, vitamina E, selena i joda koji doprinosi pravilnom radu štitne žlezde.

L-tirozin je uslovno esencijalna aminokiselina. S obzirom da nastaje od esencijalne aminokiseline fenilalanina, nedostatak ove kiseline u hrani koju unosimo može dovesti i do smanjenja l-tirozina u organizmu. L-tirozin je neophodan za sintezu tiroidnih hormona.

Selen je mikroelement normalno prisutan u ljudskom organizmu, neophodan za normalno funkcionisanje štitne žlezde. Pušenje, konzumiranje alkohola, primena kontraceptivnih pilula, mogu dovesti do smanjenog sadržaja selena u organizmu. Deluje kao snažan antioksidans, naročito u kombinaciji sa vitaminom E. Vitamin E jedan je od najvažnijih antioksidanasa koje organizam ne može sam da sintetiše.

Potrebe organizma za vitaminom E obezbeđuju se unosom hrane bogate ovim vitaminom ili primenom dijetetskih suplemenata.

Jod je mikroelement od vitalnog značaja za funkciju štitne žlezde. On je suštinska komponenta tiroidnih hormona, tironina i tiroksina, koji su neophodni za normalan razvoj i metabolizam.

pitanje:Layout 1

5/7/2015

9:24 AM

Page 12

Pitanje iz prakse

Scientia est potentia

Preporuka

Internet stranica

Da li je dozvoljena upotreba preparata na bazi ehinaceae kod osoba obolelih od autoimunih bolesti?

Podaci o uticaju preparata Ehinaceae na imuni status zdravih ili obolelih osoba nisu konzistentni. Dok neki izvori tvrde da Ehinacea stimuliše nespecifični imunitet poboljšavajući odbranu organizma od infekcija i utiče na povećanje kapaciteta fagocitoze i sintezu inter-

www.fip.org

ferona, druge studije opovrgavaju njen uticaj na opšti

Internet stranica International Pharmaceutical Federation (FIP), globalne federacije farmaceuta koja predstavlja 3 miliona farmaceuta iz celog sveta, je obavezno mesto za posetu svih onih koji žele da budu u toku sa aktuelnostima iz sveta farmacije.

Odnedavno je moguće preko ove internet stranice prijaviti se na edukativne i besplatne webinare koje organizuju različite sekcije u okviru FIP-a.

imuni status i tok infektivnih bolesti.

Osobe obolele od autoimunih bolesti (multipla

Na pitanja odgovara: mr ph. spec.

Milana Dučić, specijalista farmakoinformatike Pitanja može slati na office@bbsoft.rs

12

skleroza, kolagenoza, lupus, reumatoidni artritis itd.) posebno su osetljive na uvođenje bilo koje supstance koja ima imunomodulatorne osobine. Kada je o Ehinacei reč, kontraindikovano je njeno davanje obolelim od autoimunih bolesti, AIDS-a, tuberkuloze, ili osobama koje su na terapiji imunosupresivima i kortikosteroidima.

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

240:Layout 1

5/7/2015

10:27 AM

Page 9

informisanje 1:Layout 1

5/6/2015

1:14 PM

Page 14

FARMACIJA

Posvećenost znanju

14

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

informisanje 1:Layout 1

5/6/2015

1:14 PM

Page 15

Zašto je važno kontinuirano učenje PRIPREMILA: ESTELA GAKOVIĆ RANISAVLJEVIĆ

Povodom izlaska jubilarnog izdanja časopisa BB-Informator, kojim se obele-

žava 20 godina rada na informisanju i edukaciji farmaceutske i medicinske javnosti, razgovarali smo sa čelnim ljudima najznačajnijih institucija u Srbiji, iz oblasti farmacije, o značaju edukacije i pravilnog informisanja stručne javnosti. O tome koliko je značajno učenje i stalno usavršavanje medicinskih radnika, koliko je važna edukacija, pravilan prenos informacija i dobra komunikacija, ali i kako se boriti protiv dezinformacija, pogotovo u današnjem vremenu veoma brzog prenosa informacija imali smo čast i zadovoljstvo da razgovaramo sa prof. dr Zoricom Vujić, dekanom Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, mr sci. Svetlanom Stojkov, dipl. pharm. spec. direktorkom Farmaceutske komore Srbije i spec. dr med. Sašom Jaćovićem, direktorom Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije.

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

15

informisanje 1:Layout 1

5/6/2015

1:14 PM

Page 16

FARMACIJA

Posvećenost znanju

Znanje je jedini resurs koji se korišćenjem ne troši, već se višestruko umnožava

Prof. dr Zorica Vujić, dekan Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Kontinuirano usavršavanje i doživo-

tno učenje je imperativ savremenog društva koji obavezuje sve profesije, posebno zdravstvene radnike. Svedoci smo da u današnjem svetu ubrzanog razvoja informatike, molekularne biologije, nano tehnologija, farmaceutske industrije i medicinske dijagnostike znanja koja se stiču tokom obaveznog školovanja nisu više dovoljna za ceo “profesionalni život”. U modernom, dinamičnom društvu znanja se stalno obnavljaju i inoviraju, količina novih informacija se povećava velikom brzinom dok postojeća znanja sve brže zastarevaju zbog čega učenje i usavršavanje postaju procesi neophodni za održavanje konkurentske prednosti. Značaj doživotnog učenja je najbolje opisao Artur Clarke koji je rekao: “Moramo promeniti mišljenje prema kome je školovanje ograničeno samo na mlađe životno doba. Kako je to moguće u svetu u kome pola stvari koje čovek nauči sa 20 godina više nije istinito u njegovoj

16

40-oj, a pola stvari koje zna sa 40 godina nije ni postojalo kad je imao 20?“ Tradicionalni koncept obrazovanja prema kome se tokom određenog perioda života (u mladosti), kroz formalni sistem obrazovanja, stiču sve potrebne kvalifikacije za obavljanje određene delatnosti je prevaziđen. Institucionalno obrazovanje više nije dovoljno da mladim ljudima pruži celokupan i potreban korpus znanja i veština za doživotno bavljenje profesijom za koju su se školovali. Tokom formalnog obrazovanja svaki učenik/student usvaja sadržaje koji su definisani programima učenja i na koje ne mogu direktno uticati. Ishodi ovakvog učenja su unapred određeni i predstavljaju vid osposobljavanja u vremenskom periodu u kome se školovanje odvija. I bez obzira na to koliko je formalno obrazovanje kvalitetno, stečene diplome i sertifikati nisu doživotni garant posedovanja profesionalnih kompetencija. Drugim rečima, bez dodatnog i doživotnog učenja, prihvatanja novih znanja, prilagođavanja savremenim uslovima rada i poslovanja svaki zaposleni može, nakon određenog vremena, “izgubiti” deo svojih kompetencija i postati “zastareo” u kadrovskom pogledu. Obrazovni sistem nastoji da prati ove promene tako što prilagođava sadržaje zahtevima savremenog društva ali se mora priznati da su ove promene nekada veoma spore i teško se realizuju.

Doživotno učenje je ključni faktor za povećanje nivoa znanja i osposobljenosti za različite profesionalne zadatke. Proces doživotnog učenja (Lifelong Learning) započinje sa institucionalnim obrazovnim sistemom ali se nastavlja kroz neformalno i informalno obrazovanje (samostalno učenje, predavanja, kursevi, seminari, praksa, razmena iskustava) zbog čega je veoma važno postojanje lične svesti o potrebi učenja i usavršavanja. Treba imati na umu da je znanje jedini resurs koji se ko-

rišćenjem ne troši već se višestruko umnožava.

Kontinuirano učenje i usavršavanje je od posebnog značaja za sve profesionalce koji su uključeni u zaštitu zdravlja i lečenju stanovništva. Pacijenti su danas sve više zainteresovani za sopstveno izlečenje i kroz dostupne informacije nastoje da se informišu i dobiju saznanja o svojoj bolesti što povećava i očekivanja koja imaju od zdravstvenih radnika. Zbog toga se od zdravstvenih radnika zahteva konstantno unapređenje postojećih veština kao i razvoj multidisciplinarnih kompetencija, odnosno, nekada važeća paradigma „posao za ceo život“, se mora zameniti novom “učenje tokom celog života”. Imajući u vidu da pacijenti očekuju razumevanje, empatiju i pomoć, zdravstveni profesionalci se naročito moraju edukovati o odnosu prema pacijentu, kulturi zdravstvene zaštite i komunikaciji s pacijentima. Uspešna komunikacija je temelj razumevanja, pove¬renja i obostranog zadovoljstva. Dobra komunikacija znači da je ona dvosmerna i jasna, odnosno, da zdravstveni radnici imaju strpljenja i da u ophođenju sa pacijentima koriste terminologiju i način koji pacijent razume i prihvata. Ako se pacijent stavi u centar pažnje, a njegove potrebe posmatraju kao prioritet dobiće će se odnos poverenja i kvalitetne komunikacije. Samo u uslovima otvorenog i iskrenog odnosa pacijent će više verovati kompetentnim stručnjacima nego neproverenim informacijama.

Strategija za stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite i bezbednosti pacijenata ("Sl. glasnik RS", br. 15/2009) takođe, kao jedan od strateških ciljeva, definiše: ”Unapređenje stručnog znanja zdravstvenih radnika i podizanje svesti o značaju stalnog unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite i razvijanje specifičnih znanja i veština” što stvara neophodnost ličnog usavršavanja i osposobljavanja svih zdravstvenih radnika.

Nema nikakve sumnje da se od zdravstvenih radnika u budućnosti očekuje kontinuirano razvijanje personalnih kompetencija. Obrazovanje više nije zatvoren proces, koji jednom započne i jednom se završi, sa ciljem da se nađe zaposlenje. Koncept doživotnog obrazovanja polako posta je način života u budućnosti.

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

informisanje 1:Layout 1

5/6/2015

1:14 PM

Dobra komunikacija je plod poverenja

Mr sci. Svetlana Stojkov dipl. pharm. spec. direktorka Farmaceutske komore Srbije

Stručno usavršavanje je preduslov kvalitetnog obavljanja posla u svakoj profesiji, a za zdravstvene profesionalce je posebno važna. Od toga zavisi ne samo naša uspešnost u obavljanju posla, već i zdravlje ljudi, kao najveća vrednost. Nagli razvoj nauke i tehnologije utiče na količinu informacija, znanja i veština koje farmaceut treba da usvoji. Pored toga, specifičnost farmaceutske delatnosti vezana za promet i tržište lekova, nameće potrebu multidisciplinarnosti, zbog čega farmaceut, kao neprikosnoveni stručnjak za lek, treba da raspolaže i sa znanjima iz ekonomije i farmakoekonomije, farmaceutske legislative, menadžmenta, marketinga i drugih disciplina.

Pred farmaceute se postavljaju visoki zahtevi struke, korisnika usluga, zajednice, poslodavca i lični, koji zavise od naše odgovornosti, profesionalne ambicije i iskrene posvećenosti struci. Sa druge strane, u trenutnim okolnostima otežanog poslovaBB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

Page 17

nja apoteka, gde se postavlja pitanje opstanka, farmaceuti trpe veliki pritisak, koji njihovu pažnju skreće sa edukacije i profesionalnog razvoja. Farmaceutska komora (FKS), kao najveća asocijacija farmaceuta u Srbiji, je prepoznajući osetljivost i važnost trenutka, tokom 2014. generisala i usvojila Nacionalni dokument za procenu i razvoj kompetencija farmaceuta u javnim apotekama u Srbiji (www.farmkom.rs) koji se pokazao kao dobar alat za evaluaciju i profesionalni razvoj farmaceuta, kao i podršku daljeg usavršavanja. Uz pomoć ovog dokumenta, farmaceut može da izvrši samoprocenu svojih kompetencija i da postavi ciljeve sopstvenog razvoja za određeni period. Pored toga, edukovani su i timovi farmaceuta koji će pod koordinacijom FKS vršiti procene kompetencija farmaceuta na celoj teritoriji Srbije, da bismo stekli pravu sliku koje su oblasti kompetencija farmaceuta u Srbiji na nižem nivou, a koje su bolje. Na taj način, buduće edukacije, teme i oblasti koje obrađuju, biće lakše prilagoditi potrebama farmaceuta, odnosno korisnika, a naš profesionalni razvoj postaće planski i sistematičan.

Pravilan prenos informacija jednako je važan kao i dobra edukacija, naročito ako se misli na komunikaciju između farmaceuta i pacijenta. Koncept procene kompetencija je baziran na posmatranju kako farmaceut radi, a ne “šta zna” i “kojim veštinama vlada”. Kompetentnost govori o našim dostignućima pri obavljanju posla, a ona zavise od našeg teoretskog znanja, veština, stavova i vrednosti. Mnoge vrednosti su potcenjene i potisnute u drugi plan, pa tako i sticanje znanja. Sve se odvija brzo, bez plana, a suština ostaje po strani. Takva situacija nije mogla da zaobiđe ni nas, farmaceute, kao deo društva i vremena u kome živimo. Pitanje je samo kako da se farmaceut kao profesionalac odupre uticajima (čitaj: pritiscima) koji postoje prema njemu kao pojedincu. To je izazov za svakog, a posebno za zdravstvene profesionalce, čije su vrednosti, stavovi i postupci utemeljeni Etičkim kodeksom.

Ipak, na svoj, realno optimistički način, smatram da prave vrednosti nikada ne odumiru u potpunosti, ali da njih mogu očuvati samo pravi profesionalci. Upravo iz tog razloga, kao i mojih profesionalnih uvere-

Pravilan prenos informacija jednako je važan kao i dobra edukacija nja, svojim radom u Komori ću se zalagati da se vrednost znanja ne potcenjuje, a potencijal kojim farmaceutska struka raspolaže promovišem u svakoj prilici.

Kada govorimo o dezinformisanju, mislim da je ova problematika veoma duboka i slojevita, a razmere preširoke, naročito u spoljnoj javnosti i u medijima. U vremenu brzog protoka informacija, površnosti, želje za senzacionalizmom i skretanja pažnje javnosti sa gorućih tema, često se dešava tendenciozno ili slučajno dezinformisanje javnosti ili davanje poluinformacija.

Ova pojava nije retka te nije zaobišla ni farmaceutsku struku, gde se ponekad farmaceuti poistovećuju ili povezuju sa neprimerenim terminima ili neodgovarajućim informacijama. Ona mnogo govori o stanju u društvu, gde su urušene mnoge profesije vredne poštovanja, a afirmisala su se “zanimanja” sa kojima mi ne želimo da se poredimo.

Dobra komunikacija je plod poverenja. To se odnosi i na komunikaciju sa pacijentima i međusobnu profesionalnu komunikaciju zdravstvenih radnika.

Stručna znanja, kao i umeće dobre komunikacije i asertivnosti, predstavljaju pravi recept za kvalitetnu farmaceutsku zdravstvenu zaštitu. Poslednjih nekoliko godina, veštinama komunikacije je posvećeno više pažnje nego ranije, i to se vrlo pozitivno odrazilo na komunikacijske veštine farmaceuta. Podržavajući izjavu “pacijent u središtu pažnje” zdravstveni radnici svoju ulogu treba da učine što kvalitetnijom, celovitijom i efikasnom što se može postići sinergističkim pristupom, u kome farmaceuti deluju kao deo zdravstvenog tima.

Međutim, iz ličnog ali iskustva mojih kolega, dobra saradnja između farmaceuta i drugih zdravstvenih radnika danas predstavlja pravilo, a ne izuzetak. Predrasude da su lekari i farmaceuti suprotstavljeni ili da postoji animozitet među našim profesijama su potpuno deplasirane. Naprotiv, saradnja se odvija na svim nivoima, pa tako i između Farmaceutske i Lekarske komore. Unazad nekoliko meseci naša saradnja je posebno intenzivirana na polju izmena zakonske regulative u oblasti

zdravstvene zaštite.

17

informisanje 1:Layout 1

5/6/2015

1:14 PM

Page 18

FARMACIJA

Posvećenost znanju

Dostupnost pravih informacija u zdravstvu

Spec. dr med. Saša Jaćović direktor Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS)

U dobra kada su znanje i informacije postale najvrednija roba, paradoksalno, njihova prevelika količina ih takođe devalvira. Sa jedne strane, sve su veća očekivanja od profesionalaca u raznim sferama, naročito zdravstvenoj, da se i posle završenih škola i fakulteta dalje kontinuirano edukuju i usavršavaju. Sa druge, naopake strane, imamo navalu nadrilekara i lažnih dušebrižnika, koji bi da zamagle granicu između ozbiljne terapije koju smo razvijali vekovima i “čudesnih“ metoda kojih bi se postideli i prevaranti sa Divljeg Zapada. Trenutno se u svetu radi na razvoju oko 5.000 lekova, od kojih će veliki broj dospeti i na naše tržište. Takođe, i u odnosu na postojeće lekove dostupne u Republici Srbiji, konkretno njih preko 6.000 koji su dobili dozvolu Agencije za lekove i medicin-

18

ska sredstva Srbije (ALIMS), konstantno se radi na procenama njihovog bezbednosnog profila, novim indikacijama i kontraindikacijama. Imajući sve ovo u vidu, jasno je da je samo u ovom aspektu zdravstvene prakse potrebno mnogo rada kako bi se ispratila svaka novina i rizik vezano za lek.

Polazeći od Zakonom poverenih poslova, ali i idući korak dalje, ALIMS prepoznaje svoju ulogu u zdravstvenom sistemu kao proaktivni partner svih njegovih činilaca, kojima je dužan da prenese pravu i pravovremenu informaciju, čak i kada ne znaju da im treba. Od aktivnosti u pogledu racionalne upotrebe lekova, naročito antibiotika, preko pojašnjavanja sopstvenih procesa rada i legislative koja stoji iza toga, a neprekidno se usklađuje sa onom na snazi u EU, pa sve do saopštenja, konferencija za štampu i intervjua čelnika ALIMS, iznova pokazujemo volju da transparentnost u radu učinimo još bližom onima do kojih pravi podatak mora doći. Bilo da apelujemo na građane i zdravstvene profesionalce da prijavljuju neželjene reakcije na lekove ili slučajeve sumnje na lažni lek, ili kada kontrolišemo i odobravamo oglašavanje lekova, upozoravamo na rizične proizvode, umirujemo javnost po pitanju kratkotrajnih nestašica, itd, sa preko 800 objava u medijima svake godine i nebrojenim odgovorima na direktne upite, pokazujemo kako državne institucije mogu i moraju da budu servis građanima, jedan pre svega dostupan, brižan i odgovoran centar izvrsnosti u svakom pogledu i svakom poslu koji obavljaju.

Relativna anonimnost Interneta, ali i mogućnost obmane na društvenim mrežama, instant rešenja i brojnost aktera koji ekstremnošću stavova privlače naivne i mukom sluđene pacijente i njihove bližnje, su stvorile kakofoniju koja guši one prave, istinite i proverljive podatke i umesto

toga nudi paniku, teorije zavere i naravno, neproverene nazovi-lekove i metode lečenja. Ovo je teren na kojem vrednoća i poštenje ne vrede mnogo, a žalosno je i zabrinjavajuće da su i klasični štampani i elektronski mediji pošli stranputicom, koja ističe senzacionalizam nasuprot pozitivnim rezultatima, i naizgled radije generiše skandale nauštrb ozbiljnog novinarstva.

Odmerenost, strpljenje i profesionalnost, kao i ulaganje u edukaciju ne samo stručne, već i opšte javnosti, pa i novinara su jedina sredstva koja imamo na raspolaganju, sve ostalo je nada u zdrav razum onih koji biraju između lažne vere i neosnovanih optužbi sa jedne i prostih činjenica iza kojih stoji ogroman stručni rad sa druge strane.

Neprocenjivo je važna dinamična komunikacija svih odgovornih za zdravlje naše nacije, od državnih organa, preko lekara, farmaceuta, tehničara, predstavnika industrije, veleprodaja i konačno, samih pacijenata i njihovih porodica, ali još je važnije poverenje koje mora postojati između svih ovih grupa. Znamo da se poverenje gradi dugo a gubi za tren, i ALIMS sa svoje strane čini sve da nas druge zainteresovane strane prepoznaju kao pouzdanog saradnika koji pomaže kada je najteže, postiže rokove i prepoznaje potrebe, ali takođe insistira na visokom kvalitetu rada koji se nikada ne dovodi u pitanje. Razmišljajući unapred, i u kontekstu EU integracija Republike Srbije, čiji smo važan deo kroz rad na pregovorima ali i primenu najboljih praksi i postizanje standarda, ALIMS je pokrenuo inicijative i programe nalik onima koje je razvila Evropska agencija za lekove (EMA), kako bi efikasnije sarađivao sa organizacijama koje predstavljaju zdravstvene radnike i pacijente, ali i predstavnike farmaceutskih kompanija i po tome se izdvaja kako među drugim institucijama u zemlji, ali i

u regionu.

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

vidapharm:Layout 1

5/7/2015

11:39 AM

Page 19

Pr edstavljamo

Kako poboljšati integritet sluznice mokraćne bešike?

Intersticijalni cistitis jedno je od najneprijatnijih ne-malignih oboljenja kod odraslih, a odnosi se na urinarni trakt

Ovaj oblik cistitisa najčešće se viđa kod žena, mada i mu-

škarci mogu da oboljevaju. Pacijenti sa intersticijalnim cistitisom imaju čitav spektar tegoba i simptoma uključujući bolove u predelu mokraćne bešike, donjem predelu trbuha, iza pubične kosti, netolerantno mokrenje, naglo ili urgentno mokrenje na skoro svakih 15-20 minuta.

Dodatno postoje tegobe, bol i lokalna nelagodnost u toku seksualnog odnosa.

Pravi uzrok intersticijalnog cistitisa još uvek se ne zna.

Smatra se da je ovo jedan oblik autoimunog oboljenja.

Ishrana veoma utiče i može pomoći u kontroli simptoma IC, tako da je dobro izbegavati hranu bogatu kiselinama, kalijumom, kofeinska pića, alkohol, gazirana pića, jako začinjenu hranu, sirće, majonez i druge prelive za salatu, aspartam, saharin, veštačke boje, voćne sokove naročito od citrusnog voća.

• Poželjno je jesti: borovnice, dinje, kruške, beli luk, špargle, domaći paradajz iz bašte, mleko, mladi sir, belu čokoladu, pastu, pirinač, krompir, piletinu, ribu, bademe, indijske orahe • Treba izbegavati: citrusno voće i voćne sokove, tofu, soju, jogurt, pavlaku, stare sireve, čokoladu, ražani hleb, konzervirano i dimljeno meso, mesne prerađevine, kavijar, ringlice, pileće paštete i mesa koja sadrže nitrite i nitrate.

Bioflavonoidi su polifenolne supstance koje se nalaze u biljkama, pogotovo u luku, začinima, zelenom čaju i crvenom vinu. Ove supstance imaju anti-oksidativna svojstva, i to dvostruka, i kao 'gutači' slobodnih radikala i kao inhibitori ksantin oksidaze. Imaju i anti-inflamatorna svojstva, blokirajući hemokine i cistokine. Interesantno za intersticijalni cistitis je da određeni bioflavonoidi pokazuju blokiranje mast ćelija. Na kraju imaju i antimikrobna i antigljivična svojstva.

CYSTA-Q kompleks je preparat specijalno napravljen da poboljša integritet sluznice mokraćne bešike. Ovak klinički ispitan kompleks pokazao se veoma uspešnim kao pomoć u terapiji intersticijalnog cistitisa i preosetljive bešike. Istovremeno svojim povoljnim uticajem može pomoći i kod hroničnih cistitisa i nebakterijskih prostatitisa.

CYSTA-Q kompleks bazira se na delovanju bioflavonoida, pre svega kvercetina, koji ima antioksidantna i antiinflamatorna svojstva. Spada u flavonole, smatra se najaktivnijim od svih flavonoida, a lekovitost mnogih biljaka upravo potiče od kvercetina.

intervju mestrovic:Layout 1

5/6/2015

1:22 PM

Page 20

FARMACIJA

Intervju

INTERVJU DR SC. PHARM. ARIJANA MEŠTROVIĆ

Kompetencije farmaceuta i kvalitet pružene usluge U vrlo inspirativnom razgovoru sa koleginicom, dr sc. Arijanom Meštrović, koja je vodeći predavač na temu razvoja kompetencija i edukacija farmaceuta, pre svega onih koji rade u apotekama u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, saznali smo koliko je važno za farmaceuta stalno usavršavanje, razvoj dobrih komunikacijskih veština, ali i stalna motivisanost da bi farmaceut najbolje iskoristio svoje potencijale.

DR SC. PHARM. ARIJANA MEŠTROVIĆ

RAZGOVARAO: MR PH. UROŠ ČAKAR

Kako ste se odlučili da postanete farmaceut? Šta Vas je najviše privuklo profesiji farmaceuta?

Moje obrazovanje pre fakulteta je bila matematička srednja škola i farmacija zapravo nije bila moj prvi izbor. Moja želja je bila da studiram molekularnu biologiju, međutim to se igrom slučaja promenilo. Još uvek pamtim jednog mladog lekara sa sistematskog pregleda, koji je tada bio obavezan pred upis na Farmaceutski fakultet.

On me je pitao šta ću studirati, a ja sam odgovorila da sam predala dokumenta za upis na farmaciji i na molekularnoj biologiji i da ću studirati ovo drugo. Pitao me je zbog čega sam se odlučila da studiram baš molekularnu biologiju, a ja sam mu rekla da želim da se bavim istraživanjima. Razgovor se produžio u smeru da mi je lekar rekao da u to vreme kada sam upisivala fakultet (rane devedesete) u Hrvatskoj nije bilo baš mnogo mogućnosti za istraživanja iz molekularne biologije. Savetovao mi je da još jednom razmislim pre donošenja krajnje odluke. Jedan od njegovih glavnih argumenata da se okrenem farmaciji je bio da je ona u to vreme bila u povoju i ispred nje je bila svetla budućnost. Na putu do ku-

20

će sam ipak odlučila da studiram farmaciju. Evo i danas kažem, nikada nisam zažalila zbog te odluke. Provela sam 15 godina u praksi, radila sam sa pacijentima kojima je zaista pomoć bila potrebna i uživala sam u ulozi farmaceuta u apoteci. Takođe, ceo život sam se bavila humanitarnim radom kroz muziku i ostale vidove angažmana, to mi je nekako odgovaralo. Kada pogledam, uvek mi se činilo da posao ne može biti samo ono za šta smo plaćeni i što se dešava za vreme radnog vremena, već je potrebno imati neki viši cilj. Nisam ni znala koliko svega toga ima u zanimanju koje sam odabrala. Bila sam veoma oduševljena kada sam videla da ću moći kroz posao da se ostvarim i na taj način i mislim da sam uspela. Po svojoj prirodi sam osoba koja voli da poštuje pravila, a isto volim da istražujem komunikaciju i odnose među ljudima. Čini mi se da smo danas, iako komunikacija pruža velike mogućnosti, nekako zakazali u tom delu, i izgubila se ona toplina i ljudskost koja je veoma bitna.

Kao stručno lice koje se bavi edukacijom zdravstvenih radnika da li biste mogli da uporedite obrazovanje

farmaceuta kada ste vi bili student i ovo danas?

Trenutno imam priliku da držim predavanja studentima farmacije na dva fakulteta. Jedan je u Hrvatskoj, u Splitu, u okviru Medicinskog fakulteta, a drugi je u okviru Međunarodnih studija farmacije na Kipru. Između ova dva fakulteta se vide neke razlike. Na Međunarodnim studijama dolaze studenti iz različitih zemalja i otvoreniji su za nova znanja. Naravno da je velika razlika sada i pre dvadeset godina kada sam ja bila student, najviše zbog toga što se neki predmeti okreću više pacijentu. Jadan podatak koji to veoma lepo prikazuje je činjenica da kada sam ja studirala reč pacijent na studijama farmacije se uopšte nije spominjala. Mi nismo imali vezu između toga šta učimo i zbog čega, na studijama smo dobili izuzetno dobro teorijsko znanje, ali ne mogu reći da nas je fakultet pripremio za praksu. Danas se trudimo da to bude drugačije, neki fakulteti su tome skloniji, a neki manje i tome pružaju veliki otpor. Što imaju veću tradiciju, to im teže idu implementacije promena, jer uvek imaju utisak da su najbolji. U tome sada pomažu akreditacioni procesi, što BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

intervju mestrovic:Layout 1

5/6/2015

nacionalni, što međunarodni, koji se sve češće preduzimaju, a prošle godine je izašao i Global Framework for Quality assurance in Pharmacy Education, čiji sami koautor. Kada uprava fakulteta vidi koji su kriterijumi, a to su: interaktivna predavanja, praktična primena nauke, promene u studijskom programu, apoteka na samom fakultetu, dolazak predavača iz prakse i slično,pokreću se promene da se zadovolje ovi kriterijumi.. Mislim da je dobro da je to negde napisano i da se tome teži. Velika razlika između danas i nekad je i naša komunikacija i dostupnost informacija. Kada sam bila student, na papirima sam zapisivala ono što čujem na predavanju, a danas to nije tako. Studenti se danas pripremaju za predavanja. Skoro sam na ispitu iz predmeta farmaceutska praksa videla da nijedan student nije završio moj ispit dok mi nije pokazao inhalacijsku tehniku, proanalizirao terapiju pacijenta, dok nije rešio problem iz apoteke.

Studenti su se na početku malo čudili, ovom pristupu, ali na kraju sam primetila da im je bilo jako drago i bili su ponosni što se već osećaju kao farmaceuti.

Dok sam ja studirala tako nije bilo.

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

1:22 PM

Page 21

Kako vidite međusobnu saradnju lekara i farmaceuta u poboljšanju zdravstvene zaštite pacijenata?

U svetu postoje mnogi modeli saradnje koji se mogu odvijati čak na četiri nivoa. Mi se nažalost uvek zadržavamo na prvom kada lekar nešto pogreši mi ga zovemo ili kada nam je potrebna neka hitna informacija ili slično, mi ga kontaktiramo. Međutim, saradnja može da bude veća. U Hrvatskoj je pre 4-5 godina implementiran elektronski recept. Na tom elektronskom receptu postoji mogućnost da farmaceut ako želi nešto poručiti doktoru on može upisivati te poruke. Farmaceuti u Hrvatskoj to rade, ali nažalost malo je doktora koji to čitaju, a još manje onih koji na to odgovaraju. Definitivno mislim da farmaceuti moraju imati uvid u deo kartona pacijenta i da samo jednim potezom mogu da vide koji su njegovi komorbiteti i osnovne bolesti, da li je bio u bolnici i koju terapiju trenutno koristi. Ovako kada nam pacijent dođe da podigne svoju terapiju mi vidimo kroz jedan mali uski prozorčić samo taj lek koji je propisan za dijagnozu koja je trenutno aktuelna. Da bismo se bavili holističkim načinom lečenja potrebno nam je više

podataka o našem pacijentu. U poslednje vreme je organizovano nekoliko kurseva koji su bili vezani za međusobnu saradnju gde su se zajedno u istoj prostoriji prvi put našli i lekari i farmaceuti. Nije bilo mnogo priče, već su dobili slučajeve pacijenata da ih zajednički rešavaju, i to prvo zasebno, pa onda zajedno. Kada god je slučaj rešavan zasebno lekari su povećavali doze, uvodili su nove lekove, međutim, kada su uključili farmaceute počeli su da gledaju da li pacijent koristi još neke lekove i pomoćna lekovita sredstva, da nije adherentan na terapiju. Na kraju kursa lekari su bili izuzetno iznenađeni kakvim informacijama sve farmaceuti raspolažu i bili su veoma složni u činjenici da je potrebno da ponekad razmene mišljenja sa farmaceutima. Krajnji zaključak je bio da su lekar i farmaceut dvoje odraslih profesionalaca koji se brinu za jednog odraslog pacijenta. To je u stvari nemoguće ako međusobno ne razgovaramo. Mislim da je ključ svega u komunikaciji i stavu farmaceuta koji bi trebalo biti hrabriji u pokazivanju svog znanja i smatram da smo mi najveći stručnjaci u područiju farmakoterapije, biodinamike, interakcije lekova i distribucije lekova. Mi se nekada skrivamo iza naše rutine i ne usuđujemo se to znanje pokazati tako da mislim da je ključ u komunikaciji, znanju i stavu za spremnost na saradnju.

Jedan ste od autor „Stubovi i temelji kvaliteta“ (Pillars and Foundations of Quality) kako se ova priča može povezati sa farmacijom?

Stubovi kvaliteta su osmišljeni, što za one koji se bave edukacijom, što za one koji se edukuju. Smatram da su danas farmaceuti u potrazi za bodovima kojim obnavljaju licencu postali nekritični u tome koju edukaciju pohađaju. Nekada im je važnije da edukacija kraće traje, da je mesto održavanja lepo i da nosi što više bodova, nego što će zapravo naučiti. Zato smo u tim stubovima pokušali upozoriti da edukacija koju slušaju prvo mora propadati u naš kontekst, mora biti povezana sa onim čime se bavimo, a ako nije, nema smisla trošiti vreme i novac na takne aktivnosti. Bitna je i dobra struktura, jer predavači u tom smislu moraju biti iskusni stručnjaci. Ne-

21

intervju mestrovic:Layout 1

5/6/2015

1:23 PM

Page 22

FARMACIJA

Intervju dr sc. pharm. Arijana Meštrović davno smo imali u Hrvatskoj predavanje na temu Izvrsnosti u lekarskoj praksi koje je držalo dvoje mladih ljudi koji su završili sociologiju i koji nisu imali nikakvog radnog iskustva a pogotovo ne u zdravstvu.

Slušaoci su izlazili pre kraja predavanja. Bitno je ipak malo kritičnije birati ko vam predaje i kako, a naravno i proces same edukacije je bitan. Danas je potrebno birati edukaciju koja vas priprema za praksu, edukaciju koja će direktno odgovoriti na naša konkretna pitanja, a ne predavanja s mnogo teorije. Mislim da je došlo vreme da farmaceuti prestanu da »gutaju« sve što im se u edukaciji »servira«, odnosno prokaže, te da moraju da počnu da budu aktivni i da postavljaju pitanja i da otvaraju diskusiju s predavačima, što je bitno za dobrobit pacijenata. Zadnja dva stuba kvaliteta su ishodi učenja i uticaj. Posle edukacije se u apoteci nešto mora promeniti. Ako se dođe nakon edukacije u apoteku i ako se sve odvija isto kao i pre edukacije onda sve to nema svrhe. Poslodavac nas sigurno neće ponovno poslati na edukaciju ako vidi da se ništa nije promenilo, niti će platiti neku kotizaciju u budućnosti. Što se tiče temelja kvaliteta njih čine nauka, praksa i etika. Sve što učimo mora biti naučno zasnovano, a mi ponekad baratamo činjenicama koje nisu utemeljene, pa ponekad kažemo pacijentima za neki proizvod da je dobar za sve, te da će im od njega biti bolje. Zapravo kada razmislimo nemamo podatke koji su nam potrebni da to potkrepe. Vrlo često imamo predavanja ljudi koji nemaju nikakve veze sa praksom, pa kad ih slušamo često se zamislimo šta taj čovek govori. Ono što u svojim predavanjima uvek nastojim da dotaknem je motivacija. Mislim da nam je motivacija veoma niska da bismo naš posao radili kako je potrebno.

Na to utiču finansijski i ekonomski faktori, poslodavci, ali i trenutna politička situacija. Izgubili smo osećaj da možemo bolje i da moramo bolje, znamo bolje i hoćemo bolje. Mislim da vas prava edukacija mora dotaknuti, ako vas ne vrati na onaj kolosek sa kog ste krenuli, mislim da nije uspela.

Kako tumačite rečenicu iz ugla farmaceuta „Posvećenost kvalitetu znači posvećenost promenama“

22

(Commitment to quality means commitment to change)?

Commitment to quality means commitment to change je jedan moto, odnosno geslo pod kojim ja u poslednjih pet godina intenzivno radim u okviru Pharma Ekspert projekta, gde idemo baš na tu priču, zajedno u saradnji sa međunarodnim institucijama i kolegama koji su u svetu aktivni. Pokušavamo da kada se završi edukacija, potaknemo farmaceuta da donese neku odluku. Prođe 4 do 5 sati na edukaciji, usvoje se neke nove stvari i onda na kraju pitamo sudionike: Šta ste danas odlučili, šta ćete novo uraditi kada dođete na posao? Mislim da je otpor prema promenama nešto što nas najviše koči u kvalitetu i razvoju, farmaceuti se jako boje da izađu iz svoje sigurne zone i kao da se ne usuđuju da isprobaju nešto novo. Pravdaju se često rečenicom „To bi bilo lepo, ali to kod nas ne može“. To čujem svugde, bilo gde u svetu, a radim u Turskoj, Litvaniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Hrvatskoj, SAD-u i svi mi kažu da je kod njih malo specifična situacija i da su u tim zemljama ljudi malo drugačiji i da je situacija potpuno drugačija nego bilo gde drugde. Kolege će potrošiti mnogo vremena i energije samo da nađu opravdanje da ništa ne promene, umesto da se malo potrude da izađu iz svoje takozvane dnevne sobe i vide šta se događa iza zida. Vrlo često ipak oni hrabri budu oduševljeni, prihvatajući nove stvari i zapravo uvide da mogu bolje i drugačije.

Mislim da je potrebno svi tome da budemo posvećeni i da je promena nešto što je na ovim prostorimamoguće i nužno. Definitivno, oni koji su probali vide da mogu, onda se stvaraju novi primeri i kolege u praksi ih slede. Ponekad radimo neke stvari samo zato da budemo bolji od drugih, ali ako to radimo zbog pacijenata to je u redu.

Koje veštine bi farmaceuti morali da razvijaju i usavrše tokom svoje profesionalne karijere, a nisu u okviru opšteg obrazovanja farmaceuta?

Ključna veština koju je potrebno razviti je sposobnost donošenja odluka. Nedavno je u Hrvatskoj bila aktuelna tema implementacija hitne kontracepcije na režim

izdavanja bez recepta. Organizovan je niz edukacija i radionica za farmaceute da im se pomogne kako da se donese ispravna odluka. To nije nimalo lako. Farmaceuti imaju činjenice, znaju, ali najčešće kada čuju slučaj u radionici oni u 90% slučajeva će reći da bi pacijenta poslali doktoru. Iako barataju činjenicama i vide realno situaciju, ipak ne žele sami da odluče. Nije jedini razlog za to samo što je hitna kontracepcija jedna delikatna tema nego zato što ne veruju sami sebi da su doneli ispravnu odluku.

Rekla bih da su mogućnosti donošenja odluka, procena rizika i proaktivno komuniciranje sa zdravstvenim ustanovama i pacijentom neke od veština koje se ne stiču tokom studiranja, a potrebne su. Možda bih još dodala i to da u celu priču zaboravljamo da uključimo pacijenta da nam pomogne da donesemo odluku. Ponekad nam se javlja osećaj da smo sami u celoj priči, onda uključimo i doktora, ali retko ćemo odluku prepustiti upravo pacijentu koji želi biti uključen u istu. Druga važna stvar potrebna da bi se ovo ostvarilo je organizacija vremena. Postoje dve vrste prioriteta: ono što je hitno i ono što je bitno. Mi se najčešće bavimo onim što je hitno, jer se nismo na vreme bavili sa tim dok je bilo bitno. Mislim da je veština bavljenja bitnim stvarima umesto hitnim nešto što je farmaceutima potrebno. Kada farmaceuti dođu na posao dočeka ih roba, pacijenti i farmaceuti su srećni na kraju svog radnog dana ako sve završe. Zapravo je potrebno da se zapitaju da iako je nešto ostalo nezavršeno da li je sa pacijentom sve urađeno dobro, a to je ono bitno. Dakle, veštine koju se potrebne su: reorganizacija vremena, donošenje odluka i procena rizika.

Kako obezbeđenje kvaliteta u okviru obrazovanja budućih farmaceuta i ostalih zdravstvenih radnika daje doprinos boljoj zdravstvenoj zaštiti ?

Danas postoje akreditacioni standardi koji mogu, ako se pravilno primene, osigurati da se student pripremi za praksu i mislim da je to ključna priča. Dovesti predavača iz prakse da priča o stvarnim situacijama, uključiti studente u interaktivna predavanja, napraviti interprofesionalne edukacije. Veoma često se u kampusima na BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

239:Layout 1

4/1/2015

9:13 AM

Page 2

intervju mestrovic:Layout 1

5/6/2015

1:23 PM

Page 24

FARMACIJA

Intervju dr sc. pharm. Arijana Meštrović univerzitetima sreću na istom mestu i studenti medicine i farmacije i zbog čega ne bismo onda, recimo na petoj godini imali zajednički izborni predmet kojim bismo rešavali slučajeve vezane za pacijenta. Takođe je bitno znanje stranih jezika, dostupnost literature i uopšte mogućnost da se student usmeri tokom studija na područje koje ga interesuje. Danas kada kažete farmacija to je toliko toga: od farmaceutske tehnologije, bromatologije, farmakovigilance, farmakoekonomije i industrije, farmakognozije, sociologije, farmakoterapije, kliničke farmacije. Gotovo je nemoguće da jedan mladi čovek sa studija izađe kao stručnjak u svim tim oblastima. Mislim da je osiguranje kvaliteta nastave izrazito važno i opet ponavljam: spremnost na pro-

menu kojoj se teško otvaramo. Mislim da bi se svaki fakultet trebao odlučiti na ozbiljnu sertifikaciju kao što je ACPE International sertifikacija ili neka slična tome, da zaista proveri da li zadovoljava sve kriterijume i mislim da se na takav način danas dosta pomaka može uraditi.

Kao neko ko je imao iskustva u praksi u radu sa pacijentima u apoteci, koje su najčešće prepreke na koje farmaceut nailazi i kako se mogu prevazići?

Prvo bih rekla da su prepreke ekonomske prirode. Poslodavac želi da ljudi bude što manje, a profit što veći. Kada je ljudi što manje, imamo premalo vremena da se posvetimo pacijentu. Što se profita tiče, pri-

Dr. sc. Arijana Meštrović je farmacut sa dugogodišnjim iskustvom u apotekarskoj praksi i edukaciji. Aktivno je uključena u rad međunarodnih institucija kao što su FIP (Svetska federacija farmaceuta), ACPE (Accreditation Council of Pharmacy Education), PCNE (Pharmaceutical Care Network of Europe), CoDEG (Competency Development and Evaluation Group) i Europharm Forum. Trener je prodajnih, komunikacijskih i prezentacijskih veština. Nјena predavanja i radionice se odnose na sve kategorije farmaceutskih kompetencija, znanje, iskustvo, a najviše na motivaciju. Kroz svoja predavanja nudi praktična rešenja problema i daje akcenat na sistem celoživotnog usavršavanja. Sarađuje sa svim strukovnim institucijama u regionu a studentima farmacije u Zagrebu i Splitu je predavač u okviru predmeta socijalna farmacija i apotekarska praksa.

Predavač je i na Međunarodnim studijama farmacije na Kipru. Trenutno se usavršava na American College of Clinical Pharmacy (Chicago, Illinois, USA) u području kliničke famacije sa specijalizacijom Pharmacotherapy – Ambulatory Care.

24

ča se počesto zaustavlja na tome sa kim smo se, koliko, kako i šta smo se dogovorili. Farmaceut tu gubi svoju profesionalnu autonomiju, a dobiće čak i instrukcije koje proizvode je potrebno prodavati kao prvu, drugu i treću preporuku i onda tu potpuno gubi na važnosti. Tako postaje demotivisan i retke su prilike za kreativnost i donošenje odluka. Poslodavci koji žele da prate razvoj farmaceuta prosperiraće i finansijski. Retki su sistemi koji nagrađuju najbolje i koji ove najslabije upozoravaju i podstiču na razvoj. Ono što farmaceuta može sprečiti da bude dobar je pitanje „Zbog čega bih ja bio bolji kada mi je dobro i ovako?“. Mislim da bi prvo poslodavci morali uvažiti farmaceuta kao zdravstvenog radnika koji se mora razvijati, a kada se razvije da za to mora da bude adekvatno nagrađen. Potrebno je tražiti i neke nove načine zarade osim popusta i rabata, a to su lekarske usluge. Ponekad je za njihovu implementaciju potrebno organizovati mnogo stvari, kao što su prostorije, oprema i kompjuteri, a često poslodavac to odlaže za neku drugu priliku. Kada gledamo samo malo unapred, jasno se vidi da ako se nastavi raditi na ovaj način kao sada, vrlo brzo će nam se iz ruke izbiti naše područje delovanja. Neki farmaceuti mi u Hrvatskoj kažu da žive od prodaje anatomskih papuča, drugi od kozmetike, ali to nije naša struka, naš profesionalizam.

Mi imamo mnogo veća znanja i mislim da kada bismo te usluge nekako upakovali tako da se mogu naplatiti od pacijenata ili zavoda za zdravstveno osiguranje, onda ćemo zapravo prosperirati. Tu je potrebno vremena, zatim da pravi ljudi budu na pravom mestu ali i reorganizacija čitavog zdravstvenog sistema. Mislim da nam trebaju hrabri pojedinci koji će primerom pokazati da je to moguće i koji će onda te svoje rezultate publikovati i ohrabrivatikolege da pokušaju. Zato bih poručila čitaocima BB-Informatora da daju sve od sebe, da izađu iz okvira svakodnevice i da ne misle da je farmacija samo ono što se vidi u apoteci. Potrebno je otvoriti prozore i videti šta se zapravo događa u svetu koji ceni stručnjake i profesionalce u svakodnevnoj praksi. Mi nismo daleko od globalnog standarda, a naši pacijenti zaslužuju

najbolje, Srećno!

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

lrp:Layout 1

5/7/2015

11:39 AM

Page 25

Pr edstavljamo LA ROCHE-POSAY INTERNACIONALNA KAMPANJA

Ako se dovoljno rano dijagnostikuje 90%

slučajeva melanoma može da bude efikasno lečeno. Ekskluzivna studija, koju je za La Roche-Posay sproveo IPSOS u 23 zemlje na svim kontinentima, bavi se proučavanjem različitih stavova po pitanju sunca i opštim znanjem o rizicima povezanim sa izlaganjem. Ogromnih 88% ispitanika je svesno rizika od pojave karcinoma kože kada se izlažu suncu bez zaštite. Međutim, samo 1 od 2 ispitanika je ikada konsultovalo dermatologa u vezi sa skriningom mladeža, a 1 od 4 nikada nije čak ni pogledalo mladeže na sopstvenom telu. Posvećenost ovoj temi traje više godina unazad i La Roche-Posay je pokrenuo masovnu kampanju koja se hvata u koštac sa problemom prevencije raka kože kroz novi moderan oblik koji motiviše svaku individuu da igra aktivnu ulogu u procesu skrininga melanoma bolje posmatrajući sebe i one koje voli.

Iako nisu tri najsunčanije zemlje na svetu, Irska, Italija i Portugal našle su se na vrhu prema upotrebi krema za zaštitu kada su izloženi suncu sa 69% svoje populacije koja izjavljuje da ih nanose na lice, dok Meksikanci, koji bi trebalo da znaju bolje s obzirom da su često izloženi zracima, imaju samo 35%, a pobeđuju ih jedino Rusi sa samo 19% populacije koja nanosi kreme za zaštitu.

JEDNOSTAVNO KAO ABCDE

SVETSKI ŠAMPIONI U ZAŠTITI OD SUNCA Bez obzira na uticaj geografskih, klimatskih i obrazovnih faktora, ova studija sprovedena u 23 zemlje otkriva iznenađujuće šampione u zaštiti od sunca i prevenciji raka kože, mada i pronalazi nekoliko zemalja koje zaostaju.

Ispitano o navikama u zaštiti od sunca čak 34% Grka izjavljuje da se štite tokom cele godine, bez obzira na godišnje doba, prati ih Čile sa 33% i Australija sa 32%. Ono što je još zanimljivo je da iste tri zemlje najviše pokušavaju da ostanu u hladu kada sunce izađe. Na drugom kraju spektra Belgija, Danska i Rusija svaka ima po samo 6% populacije koja se štiti tokom cele godine.

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

ka tvrdi da bar jednom godišnje pregleda mladeže kod dermatologa. Istovremeno, Finska dobija drvenu kašiku sa jedva 1% stanovnika koji kažu da bar jednom godišnje pregledaju svoje mladeže kod dermatologa.

Grčka, Australija i Austrija se pokazuju kao profesionalci u samopregledima sa 52%, 48% i 45% stanovnika koji kažu da pregledaju svoje mladeže bar jednom u godinu dana. Rusija i Brazil za koji biste mislili da je pažljiviji, izgleda da nisu stekli naviku sa samo 5% i 14% stanovništva koje godišnje pregleda mladeže. Italija (66%), Portugal (63%) i Austrija (59%) su nacije koje najčešće dragim osobama preporučuju da odu da pregledaju svoje mladeže.

I na kraju, širom sveta 87% roditelja sa decom mlađom od 12 godina tvrdi da svojoj deci uvek ili često nanose kreme za zaštitu kada su izložena suncu, sa relativno malim razlikama od kontinenta do kontinenta.

Iako su Australija i Južna Amerika dva najsunčanija svetska regiona, izgleda da, uprkos svim očekivanjima, Evropljani imaju urođenu potrebu za pregledom kože. Među najboljima su Nemačka, Austrija i Italija čijih redom 24%, 23% i 20% stanovni-

La Roche-Posay, vodeći dermokozmetički brend preporučen od strane 25.000 dermatologa širom sveta, pokrenuo je Skin checker novu masivnu internacionalnu kampanju za podizanje svesti sa ciljem da edukuje javnost o njenoj aktivnoj ulozi u ranoj detekciji karcinoma kože.

La Roche-Posay-ov Skinchecker ekosistem će biti postavljen na lokalnom websajtu Brenda. Sa ciljem da dopre do što više ljudi na svetu i edukuje ih, brend obezbeđuje koncizne informacije lake za pamćenje prilagođene svakom ko ih pročita.

Promovišući jednostavan akronim ABCDE kreiran i korišćen od strane dermatologa, La Roche-Posay daje Skinchecker metodu sa pet tačaka za jednostavnu i brzu identifikaciju potencijalnog problema i ohrabruje ljude da posete dermatologa što je pre moguće.

25

intervju melanoma:Layout 1

5/6/2015

1:24 PM

Page 26

MEDICINA

Intervju INTERVJU PROF. DR LIDIJA KANDOLF SEKULOVIĆ, KLINIKA ZA KOŽNE I POLNE BOLESTI VMA, NACIONALNI KOORDINATOR KAMPANJE EUROMELANOM ZA 2015. GODINU

Rak kože može da se vidi Godišnja evropska kampanja protiv raka kože, Euromelanoma 2015, obeležava se i ove godine tokom maja meseca. O sve učestalijem problemu raka kože i o tome koliko je važna prevencija i redovni pregledi kože razgovaramo sa prof. dr Lidijom Kandolf Sekulović, nacionalnom koordinatorkom kampanje Euromelanom za 2015. godinu.

RAZGOVARALA: ESTELA GAKOVIĆ RANISAVLJEVIĆ

Kampanja Euromelanoma ima za cilj širenje informacija o prevencija raka kože i važnosti rane dijagnostike. Kako je nastala Euromelonoma? Koje aktivnosti se sprovode u okviru ove kampanje u Srbiji?

Euromelanom je panevropska kampanja koja je započeta u Belgiji 1999. godine, a kasnije se proširila na 29 zemalja. Euromelanom kampanja je akcija udruženja dermatovernerologa Srbije, nastala u saradnji sa Evropskom akademijom za dermatologiju i venerologiju (EADV) i Evropskim udruženjem za dermatološku onkologiju (EADO). Srbija je od 2008. godine uključena u panevropsku, humanitarnu, kampanju sa ciljem besplatnog pregleda stanovništva, sprečavanja i ranog otkrivanja melanoma i nemelanomskih karcinoma kože.

U okviru kampanje stanovništvu su obezbeđeni besplatni pregledi kože, pozivanjem besplatnog broja 08000222888 koji je aktivan od 06-08 маја i zakazivanjem termina u državnimili privatnimustanovama.

Ove godine u okviru kampanje Euromelanom pokrenuta je i inicijativa zabrane upotrebe solarijuma za mlađe od 18 godina, dok će za starije od 18 godina biti neophodan informisani pristanak da su upoznati sa svim rizicima koje nosi upotreba solarijuma.

Organizovanjem ove dve kampanje u maju, mesecu borbe protiv melanoma učiniće se pomak kako u primarnoj tako u sekundarnoj prevenciji raka kože.

Kako nastaje rak kože? Koji tipovi postoje i da li se svi tipovi raka kože mogu detektovati okom?

Melanom je maligni tumor melanoci-

26

ta, a javlja se kako na koži tako i na sluzokožama, menigama, strukturama oka i unutrašnjem uhu, što je značajno ređe.

Postoji nekoliko tipova melanoma: superficijalno šireći koji je najčešći, nodularni, akralni lentiginozni i lentigo maligna melanoma. Najčešće se javlja kod muškaraca na leđima, a kod žena na potkolenicama, ali se može javiti na bilo kom delu tela uključujući dlanove, tabane i genitalije.

Crno ili smeđe su prebojeni, ali mogu biti crveni, boje kože, u nivou kože ili uzdignuti. Mogu se javiti na/u već postojećem mladežu ili de novo tj. na prethodno neizmenjenoj koži. Po pravilu melanom raste sporo, ali neki oblici melanoma rastu brzo u vidu novog čvora na koži. Ako se primeti takva promena, odmah se treba javiti lekaru radi hirurškog uklanjanja. Kada radimo pregled kože na prisustvo melanoma koristimo ABCDE i EFG pravilo (asimetrija, nepravilne ivice, neravnomerna boja, dijametar veći od 6 mm, uzdignuće, čvor tvrd na palpaciju i kontinuirani rast). Više informacija o izgledu melanoma, ali i drugih oblika raka kože možete dobiti na veb stranici www.euromelanoma.org/serbia Koje su terapijske mere u lečenju melanoma?

U ranim fazama bolesti hirurgija je osnov i predstavlja zlatni standard u lečenju lokalizovanog stadijuma i stadijuma, lokalnih i regionalnih metastaza, kao i kod udaljenih solitarnih metastaza. Ukoliko je melanom deblji od 1 mm na histopatološkom preseku (tzv. Debljian po Breslowu), posle primarne hirurške intervencije potrebno je uraditi reekciziju, limfoscintigrafiju i biopsiju limfnog čvora stražara

(SLNB), čime se proverava da li se bolest proširila u limfne čvorove i određuje stadijum bolesti. Ako se utvrdi da se bolest proširila u limfne čvorove, onda se uklanjaju svi limfni čvorovi iz te regije. U uznapredovalim stadijumima, kada se bolest proširi u unutrašnje organe, neophodna je sistemska terapija. U svetu su dostupne brojne terapijske opcije za uznapredovalu bolest u vidu imunoterapije (interleukin-2, ipilimumab, nivolumab, pembrolizumab), selektivni BRAF inhibitori (vemurafenib i dabrafenib), C-KIT inhibitori i MEK inhibitori (trametinib) koji su poboljšali stopu odgovora i/ili preživljavanje bolesnika koji su bili uključeni u prospektivne randomizovane studije. U Srbiji su ove terapijske opcije nedostupne, te se primenjuje hemioterapija kao u prethodnim decenijama.

Koliko je važna prevencija i rana dijagnostika raka kože? Koje preventivne mere se savetuju? Da li postoje posebne preporuke za zaštitu dece?

Prevencija i rana dijagnostika raka kože su od presudne važnosti, zbog toga je moto ovogodišnje kampanje: NE DOZVOLITE DA KASNO POSTAVLJENA DIJAGNOZA DOVEDE DO RANOG ODLASKA. Fokus je da se stanovništvu ukaže da odlaganje odlaska lekaru može da oteža lečenje raka kože i ugrozi život. Takođe, želimo da edukujemo stanovništvo o pravilnoj zaštiti od UV zračenja, izbegavanju nastanka opekotina od sunca, štetnosti sunčanja u solarijumima, samopregledu pigmentnih promena i u slučaju pojave suspektnih lezija ne odlagati pregled dermatologa.

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

intervju melanoma:Layout 1

5/6/2015

Decu treba štititi od sunca, iz razloga što pojava opekotina u detinjstvu je direktno povezana sa pojavom većeg broja mladeža i povećanjem rizika za nastanak karcinoma kože i melanoma u odrasloj dobi. Decu do prve godine života ne treba izlagati sunčevim zracima i ne treba im nanositi kreme za zaštitu od sunca. Ukoliko je potrebno treba nanositi samo kreme sa fizičkim filterima (cink-oksid i titanijum-dioksid) bez hemijskih filtera. Takođe, decu ne treba izlagati direktnom uticaju sunčevih zraka u periodu od 11 do 17 časova, a na kožu tela nanositi kreme za zaštitu od sunca s faktorom većim od 30 (poželjno 50+). Preporučuje se nošenje zaštitne odeće, šešira i naočara za sunce koje su nepropustive za UV zračenje.

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

1:24 PM

Page 27

Da li je kod određenih tipova kože učestalija pojava melanoma?

Postoje takozvane rizične grupe ljudi kod kojih je rizik za nastanak melanoma veći, a to su pre svega osobe koje imaju više od 50 nevusa, podatak o melanoma u porodici ili podatak da su već uklonili ranije melanoma ili neki od drugih oblika raka kože (bazocelularni ili planocelularni karcinom), zatim osobe sa svetlom bojom kože koje na suncu uvek pocrvene a nikad ili minimalno potamne, osobe koje imaju plave ili zelene oči i svetlu boju kose. Osim toga, osobe sa translantiranim organima kao i osobe sa jasnim znacima značajnog hroničnog oštećenja od sunca su pod većim rizikom.

Koliko je važna edukacija i pravilno informisanje kako stručne, tako i šire javnosti o ranom otkrivanju raka kože?

Veoma je važno da stručna javnost bude dobro obaveštena o načinima zaštite od sunca, kao i načinima za rano prepoznavanje raka kože. Stručna javnost je u prilici da poruku prenese široj društvenoj zajednici, i na ovaj način će se javnost bolje upoznati sa merama prevencije, dijagnostikom i lečenjem pacijenata obolelih od melanoma u Srbiji. Detaljne informacije o zaštiti od sunca i samopregledu kože dostupne su na www.euromelanoma.org/serbia.

27

girp:Layout 1

5/6/2015

1:28 PM

Page 28

FARMACIJA

Konferencije

NAJAVA 56. SKUPŠTINE GIRP

Najviši standardi u lancu snabdevanja Uvodnik mr ph. spec. Miomira Nikolića, predsednika Grupacije veledrogerija pri Privrednoj komori Srbije objavljen u GIRP novinama, aprila 2015. godine

Imamo izuzetnu čast da budemo domaći-

ni 56. godišnje Skupštine GIRP-a u Beogradu od 7-9 juna 2015. Ovom prilikom želim da uputim učesnicima toplu dobrodošlicu u ime svih članica srpske Grupacije veledrogerija - kao dela Privredne Komore Srbije.

GIRP –ove konferencije nude vredan forum učesnicima da razgovaraju o zajedničkim problemima od suštinskog značaja.

Prošle godine u Beču, diskusija je bila usmerena na neke od gorućih izazova našeg sektora i način na koji inovativna rešenja mogu da doprinesu oblikovanju budućnosti evropskog zdravstva.

Tema ovogodišnje konferencije je „Optimizovanje zdravstvene zaštite - efektivno upravljanje lancem snabdevanja“.

Dnevni red je bogat po sadržini i vred-

MR PH. SPEC. MIOMIR NIKOLIĆ

nosti boljeg sagledavanja uloge i potencijala unapređenih kolaborativnih partnerstava u praksi upravljanja farmaceutskim lancem snabdevanja. Takođe, među ostalim temama, imaćemo priliku da steknemo uvid u promene koje donosi distribucija “specialty” lekova, kao i napredak integrisanih programa zaštite orijentisanih na pacijenta.

Budući da Srbija ima zadovoljstvo da bude domaćin ovogodišnje Skupštine, srpska sesija će ukazati na složene prilike i izazove prisutne na srpskom tržištu. Naj-

viši predstavnici farmaceutske industrije, veledrogerija i apoteka učestvovaće u panelu “Šta je na radaru za Srbiju” u svetlu tekuće reforme zdravstva i dugog puta do pristupanja Uniji.

Ovom prilikom želeo bih da dam kratke informacije o tekućoj situaciji i okruženju u kome posluju srpske veledrogerije.

Trenutno srpska vlada nastoji da stabilizuje fiskalnu poziciju zemlje kroz smanjenje potrošnje, podsticanje stranih investicija i srpskog izvoza u cilju smanjenja duga.

GIRP okuplja preko 750 veledrogerija iz 31 evropske zemlje. Veledrogerije su u GIRP-u zastupljene preko svojih nacionalnih asocijacija ili direktno, posebno one velike, tzv. panevropske, tako da GIRP broji 37 punopravnih članova i to 26 nacionalnih udruženja evropskih zemalja i 7 najvećih pan-evropskih veledrogerija. Ove veledrogerije opslužuju oko 170.000 apoteka, godišnje distribuiraju lekove u vrednosti od 100 milijardi EUR i zapošljavaju oko 140.000 ljudi.

28

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

girp:Layout 1

5/6/2015

1:28 PM

Page 29

Izdaci za lekove su bili i dalje su meta smanjenja. U januaru 2015, suočeni smo sa obimnim smanjenjem cena kao i centralizovanim javnim nabavkama kojima su obuhvaćene sve državne zdravstvene ustanove i apoteke.

Srpsko tržište lekova u celini je nerazvijeno u regionalnim okvirima, a procenjuje se na 640 miliona EUR u 2014. godini, pri čemu u poređenju sa 2013. godinom beleži umanjenje kako u obimu tako i u vrednosti.

Generički lekovi imaju značajnu ulogu, uglavnom zbog niske kupovne snage vlade i potrošača. Tržišni udeo generičkih lekova je i dalje među najvećim u Centralnoj i Istočnoj Evropi , pri čemu domaća proizvodnja generičkih lekova učestvuje sa približno 45% od ukupnog plasmana. Niska kupovna moć pacijenata, kao i dugovanja zdravstva predstavljaju glavne prepreke za rast tržišta patentiranih lekova.

Celokupna situacija u farmaceutskom sektoru uticala je i na poslovanje veledrogerija. Politika ograničavanja troškova primenjena od strane zdravstvenih vlasti rezultirala je smanjenjem cena i marži. Pored toga uz povećane zahteve u pogledu usluga, prisutan je i rastući pritisak proizvođača kroz nepovoljnije uslove plaćanja i povećanu primenu direktne prodaje. To je dovelo do toga da neke manje veledrogerije napuštaju tržište. Top tri veledrogerije pokrivaju približno 70% ukupnog tržišta, i rangirane su kao i u prethodnim godinama.

U vezi pristupanja Uniji, Srbija se opredelila za postepenu harmonizaciju propisa sa propisima EU. Posledično, farmaceutska regulativa je predmet učestalih izmena (Zakon o lekovima donet 2004. godine zamenjen je noveliranim Zakonom 2010. godine, a u toku je izrada novog Zakona čije je donošenje planirano tokom 2015. godine).

Imajući u vidu izazovni poslovni ambijent širom Balkana, želeo bih da izrazim posebno zadovoljstvo zbog toga što će ovoj konferenciji po prvi put prisustvovati naše kolege iz BiH, Makedonije i Crne Gore.

Kako je Ivo Andrić, dobitnik Nobelove nagrade i istinski Evropljanin, rekao: „Od svega što čovek podiže i gradi ništa nije vrednije od mostova... Oni su podignuti na mestu na kome se ukrštaju ljudske potrebe. I zaista... Balkan mora da izgradi mostove između sadašnjice i budućnosti, uprkos uzburkanim vodama.

U tom smislu , izuzetno cenimo ohrabrenje i podršku koju GIRP pruža našoj posvećenosti da održimo najviše standarde u lancu snabdevanja i korisni uvid u nova rešenja i načine pružanja usluga zdravstvu.

Nadamo se da će ova Godišnja skupština biti uspešna u svakom pogledu.

Iznad svega, naša je iskrena želja da vaš boravak u Beogradu bude prijatno iskustvo za pamćenje i radujemo se prilici da vam svima poželimo dobrodošlicu.

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

Paneli 56. Godišnje konferencije GIRP 8. jun 2015. Šta je na radaru za lanac snabdevanja lekovima u Srbiji?

Tomislav Živanović, Grupacija veledrogerija, Balkan Regional Director, PHOENIX Group Mr sci pharm spec Lovorka Nikolić, osnivač Farmalogist Holding Prof dr Dragomir Marisavljević, Predsednik Grupacije domaćih proizvođača lekova, Direktor Centra za eksterno upravljanje, Hemofarm a.d.

Milutin Delić, Predsednik Udruženja proizvođača inovativnih lekova (INOVIA), Managing Director GSK Ljubiša Kukurić, Predsednik Udruženja proizvođača i nosilaca dozvole za promet generičkih lekova (GENEZIS), Direktor Sandoz Pharmaceuticals dd Predstavništvo Beograd Mr sci pharm spec Svetlana Stojkov, Direktor Farmaceutske komore Srbije

Kolaborativno partnerstvo za upravljanje realnim lancem snabdevanja lekovima Mr. Oliver Windholz, CEO, PHOENIX Mr. Nick Haggar, Head of Western Europe, Middle-East & Africa, Sandoz, President, European Generics Association (EGA) Mr. Thomas Ehmann, Head of PHOENIX Pharma Services, PHOENIX Ms. Heike Fastenrath, Senior Executive Vice President Global Procurement Celesio Mr. Wolfgang Mähr, Regional Director, Alliance Healthcare Mr. Joost Molewater de la Rive Box, Director Key Account Management, Actavis Ms. Rebecca Guntern, Head Strategic Accounts WEMEA, Sandoz Mr. John Munson, VP Global Accounts & Area Director Europe, Mylan Mr. Christoph Stoller, Senior Vice President Commercial Operations, Teva Pharmaceuticals Europe B.V 9. jun 2015.

Distribucija specifičnih lekova – igrači koji menjaju pravila?

Mr. Marc Owen, Chairman of the Management Board, Celesio EU: Mr. Per Troein, Vice President Strategic Alliances, IMS Health US: Mr. Doug Long, Vice President, Industry Relations IMS Health Dr. Roger Sorel, Board Member, European Association of Pharmaceutical Full-line Wholesalers (GIRP) Mr. Ovidiu Popescu, Regional Vice President, AbbVie Evropski integrisani programi zaštite orijentisani ka pacijentu Mr. Jorge Pintos Antunes, Acting Head of Unit Innovation for Health, DG Health and Food Safety, European Commission Dr. Luc Besançon, General Secretary and CEO, International Pharmaceutical Federation (FIP) Dr. Jürg Gasser, CEO, MediService AG Ms. Paulien Schul, Head of Patient Services, Pharma Services, PHOENIX

29

amicus:Layout 1

5/6/2015

1:36 PM

Page 30

Pr edstavljamo

Inovativni i efikasan odgovor na potrebe kože U kozmetici i dermatologiji, vitamini A, C i E imaju jako zaštitno dejstvo jer pojačavaju odbrambeni sistem organizma, pomažu da se smanji šteta nastala negativnim uticajem životne sredine, usporavaju proces starenja, odlažu nastajanje mimičkih bora i održavaju kožu hidriranom, mekom i glatkom.

AUTOR: CHIARA MARCHESE MONODERMA je inovativna formulacija

dermokozmetičkih proizvoda za topikal-

nu primenu. Korišćenjem aktivnih sastojaka u najčistijoj formi i optimalnoj koncentraciji, garantuje se odlična podnošljivost čak i za najosetljivije tipove kože.

Vitamini za vašu kožu u MonoDermoDose mekoj kapsuli imaju značajne prednosti u odnosu na standardne vrste pakovanja: • Jedinstvena formulacija: vitamini u slobodnom obliku, minimalnoj količini, bez konzervansa, mirisa i boje • Minimalan rizik od hipersenzitivnosti i alergijskih reakcija • Stabilan i zaštićen proizvod, vitamini ne dolaze u kontakt sa vazduhom i svetlom • Jednostavan za primenu Monodermà C10 sadrži čist vitamin C (Askorbinska kiselina) u koncentraciji od 10%. Vitamin C je moćan saveznik u borbi protiv starenja: prevenira starenje kože efikasno sprečavajući delovanje slobodnih radikala i stimulišući produkciju kolagena. Monodermà C10, dan za danom, vraća prirodnu elastičnost kože, dajući licu lepši ten i jedar izgled. Vitamin C ne samo da prevenira pojavu bora, on pomaže i kontroli hiperpigmentacije kože, koja se obično manifestuje kao tamne fleke na licu. Efekatom izbeljivanja, Monodermà

30

C10 čini kožu mnogo sjajnijom i svežom.

Velika antioksidativna moć vitamina C je važan faktor u zaštiti protiv UVA i UVB zraka, naročito ukoliko se primenjuje u kombinaciji sa vitaminom E. Zapravo, postoji sinergistička veza između dva vitamina: vitamin C regeneriše vitamin E, čime povećava aktivnost protiv oštećenja izazvanih slobodnim radikalima. Može se koristiti kao dodatak terapiji kod: hiperpigmentacije, inflamatornih dermatoza, starenja kože, foto oštećenja i nakon estetskih operacija.

Monodermà A15 sadrži čist vitamin A (Retinol) u koncentraciji od 0.15%. Vitamin A je od velike važnosti za kožu jer je odgovoran za stalno obnavljanje epitela, mehanizmom ćelijske obnove. Retinol je prirodni regulator životnog ciklusa ćelije, reguliše keratinizaciju i zaštitu epitelnih ćelija. Retinol je pokazao eikasnost u prevenciji i odlaganju starenja: dodatno inicira proces regeneracije ćelija stimulacijom produkcije kolagena i elastina, vrši blagu eksfolijaciju i proces omekšavanja čime se smanjuje dubina bora. Monodermà A15 je indikovana za anti-aging zrele kože, daje licu mekoću, odmoran izgled, značajno smanjujući diskoloritet. Monodermà A15 je takođe indikovana za tretman kože sklone aknama: Retinol reguliše produkciju sebuma, minimizuje proširene pore i učestvuje u

normalizaciji kože što je značajno za prevenciju stvaranja mitisera. Moze se koristiti kao dodatak terapiji kod: blagog I umerenog oblika akni, blagog i umerenog oblika sebotoičnog dermatitisa, poremećaja eratinizacije, strija, pre estetskih tretmana.

Monodermà E5 sadrži čist vitamin E (Tokoferol) biljnog porekla u koncentraciji od 5% koji deluje odmah nakon primene. Vitamin E je moćan prirodni antioksidant koji sprečava prekomernu produkciju slobodnih radikala, odgovornih za starenje ćelije. Vitamin E igra važnu ulogu u održavanju kože u uslovima fiziološke ravnoteže, sprečava starenje kože i foto-starenje (prekomerno izlaganje kože suncu i česti odlasci u solarijum). Redovnom primenom, vitamin E smanjuje male bore i prevenira stvaranje mimičkih bora. Koža, nakon prve primene vitamina E, postaje mnogo mekša i nalik na somot sa jasnim znacima smanjenja umornog izgleda. Posebno je pogodan za osetljivu i pocrvenelu kožu, jer kombinuje umirujući efekat na svrab i emolijentno i prirodno hidrirajuće dejstvo. U slučaju suve kože, pomaže u obnavljanu barijere stratum corneuma, prvog sistema odbrane kože od spoljnih uticaja.

Može se koristiti kao dodatak terapiji kod: eritema, fotodermatoza, fototerapije i cutaneous xerosis.

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

240:Layout 1

5/7/2015

10:25 AM

Page 7

zegin intervju 1:Layout 1

5/7/2015

12:27 PM

Page 32

FARMACIJA

Intervju

DIREKTOR HOLDING KOMPANIJE ZEGIN, BLAGOJA MEHANDŽINSKI

Konkurencija je ključ mog uspeha Makedonska Kompanija ZEGIN zapošljava 1.700 ljudi, ima 126 apoteka na makedonskom prostoru, bavi se izdavaštvom, špedicijom, proizvodnjom zdrave hrane, mleka i vina. U Skoplju pod ZEGIN-ovim krovom rade poliklinika i dijagnostički centar. Blagoja Mehandžinski već 26 godina uspešno vodi ovu kompaniju šireći mrežu veledrogerija na teritoriji bivših jugoslovenskih republika, ali i drugim delovima Balkana. ZEGIN Grupacija posluje i u Vojvodini, Beogradu i Nišu. U planu je veći i jeftiniji plasman lekova, suplemenata i medicinskih sredstava na više lokacija u glavnom gradu Srbije.

"Taxi-pharm", ZEGIN-ov brend - veoma koristan vid snabdevanja lekovima na kućnu adresu.

Vizionarstvo i inventivnost nema granice. Zegin je deo vaše porodice kada vam je najpotrebnije za vaše zdravlje i vaš život 32

Na sajtu ZEGIN Grupacije piše da je ona evrobalkanski lider u promociji novih molekula. Šta to znači?

- ZEGIN Grupacija je prva privatna i najveća veledrogerija na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Istovremeno je vodeća veledrogerija i u Balkanskoj regiji - Albaniji, Bugarskoj, Rumuniji... ZEGIN znači Z- zdravlje, Eedukacija, G-garancija, I-informacija i N-nada. U ZEGIN-u je zaposleno 1.700 ljudi. Sada smo vodeća firma u promociji novih molekula, što podrazumeva registrovanje i uvođenje novih preparata koji su već registrovani u zemljama Evropske unije (EU) i u državama u kojima je farmaceutski sektor visokorazvijen, kao što su SAD, Kanada, Australija, Japan i Izrael. U Makedoniji u 126 apoteka imamo 120 hiljada kupaca dnevno. U našem sastavu u Skoplju su izdavaštvo i štamparija, poliklinika sa medicinom rada i dijagnostički centar.

Pored medicinsko-farmaceutskog sektora bavimo se i špedicijom, a u sastavu ZEGIN Grupacije su mlekara i vinarija. U Nemačkoj participiramo u internet-apoteci (online apoteka) na nivou akcionarskog sistema. Posedujemo i lanac zdrave hrane sa 32 lokala.

Kakvi su Vam planovi za srpsko tržište?

- Mi ćemo na srpsko tržište doneti 1.800 novih molekula. To znači novih lekova, dodataka hrani, medicinskih sredstava i pomagala kojih do sada nije bilo u Srbiji, a već se uveliko primenjuju u visokorazvijenom svetu. Međutim, zakonska regulativa treba da bude bolje uređena. Naime, ako lek nije registrovan u domicilnoj zemlji, a već se primenjuje u svetu i ima odlične terapeutske efekte, zašto da takav lek ne bude dostupan i vašim građanima?!

Promet lekova nije reka bez korita U Vojvodini ste već pokrenuli veleprodaju?

- Najpre smo počeli u Vojvodini, pošto smo našli dobro skladište za veleprodaju. U isto vreme radimo i u Nišu, a uskoro ćemo i u Beogradu. Samo za veleprodaju smo obezbedili 3.500 kvadratnih metara prostora. Što se lokala tiče, oni takođe zauzimaju veliki prostor od najmanje 100 metara kvadratnih i mi, zapravo, ličimo na apotekarske markete u evropskim metropolama. Sve će biti na jednom mestu gde se može nabaviti lek ili preparat i za decu i za odrasle. Planiramo da damo 20 odsto našeg rabata kupcima, bez obzira da li je reč o državnoj ili privatnoj apoteci ili bolnici. Sa nižim cenama ćemo omogućiti klijentima da povećaju profit najmanje 20 odsto. Dosad smo u Srbiji zaposlili 110 ljudi. U planu je da do kraja godine primimo još 350 farmaceuta, lekara, veterinara, nutricionista, kozmetičara i ekonomista. Želimo da pokrijemo sve što je u službi zdravlja - dijagnostiku, stomatologiju, hirurške instrumente, ortopedska pomagala, hemikalije za galenske laboratorije, nutricionističku paletu, zdravu hranu... »Taxi-pharm« je ZEGIN-ov izum na balkanskim prostorima. Šta je to?

- To je dostava lekova na kućnu adresu.

U Skoplju je zaživeo takav oblik snabdevanja lekovima i imamo veliki broj korisnika. Planiramo da pokrenemo »Taxi-pharm« i u Beogradu i Novom Sadu. Reč je o posebnoj podružnici, kćeki-firmi u apotekarskom sistemu. Bavi se dostavom lekova i preparata na kućni prag, na poziv pacijenta. Takav vid snabdevanja se pokazao veoBB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

zegin intervju 1:Layout 1

5/7/2015

12:27 PM

Page 33

Zegin - humanost Blagoja Mehandžinski je magistrirao na Medicinskom i Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Završio je i specijalističke studije zdravstvene ekonomije. Pored dugogodišnjeg uspešnog vođenja Holding kompanije ZEGIN bavi se i humanitarnim radom. Prošle godine je, srpskim i bosankskim područjima zahvaćenim majskim poplavama, uputio novčanu pomoć od po 80 hiljada evra.

direktor Holding kompanije ZEGIN, BLAGOJA MEHANDŽINSKI

ma korisnim, naročito za starije sugrađane koji žive sami, teško se kreću i nisu u mogućnosti da drugačije nabave lek. Budući da populacija stari, kako u Makedoniji, tako i u Srbiji, »Taxi-pharm« je veoma koristan i dostupan.

ZEGIN Grupacija će uskoro biti domaćin Balkanskog samita koji će biti posvećen inovacijama u proizvodnji lekova i hrane?

- Tako je. Savetovanje ćemo organizovati krajem maja u Ohridu gde će se okupiti vodeće balkanske agencije za lekove i hranu. Pokrenućemo inicijativu da se oslobodimo od starih predrasuda i da postignemo dogovor o unifikaciji - da regulativa prati farmaceutski razvoj i inovacije. Dakle, da omogućimo svakom čoveku da upotrebi one lekove koji su najefikasniji u lečenju. To se, pre svega, odnosi na lekove u imunologiji, onkologiji, alergologiji... Zatim, za lečenje dijabetesa, kao i za sistemske bolesti za čiju terapiju ne postoji veliki izbor lekova. Naš cilj je da damo veću mogućnost u izboru terapije kako lekarima i farmaceutima, tako i samom pacijentu.

Kupci su naši akcionari Vaš moto je: »Zdravlje je najjeftiniji lek«?!

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

- U Makedoniji smo našim klijentima, za 26 godina postojanja ZEGIN Grupacije, omogućili da dobiju 300 miliona evra zato što su kupovali kod nas. U odnosu na konkurentske veledrogerije i kuće, naša cena je i do 30 odsto niža sa istim ili čak boljim kvalitetom preparata. Kod nas je svaki kupac akcionar, jer kroz niže cene dobija dividendu u odnosu na druga davanja.

Hoćemo i na srpskom tržištu da postignemo takvo poslovanje.

Ako imate najniže cene, da li je kvalitet lekova i preparata koji nudite isti?

- Kvalitet ne može da se dovede u pitanje. Recimo, »aspirin« ne može da ima drugačiji kvalitet u ZEGIN-ovoj ili nekoj drugoj apoteci gde je skuplji. On je jedinstven lek i njegovo lekovito svojstvo je uvek i svuda isto. Nije to košulja, pa postoji razlika u vrsti pamuka ili kroju. Iako čovek ne pita za cenu kada je u pitanju njegovo zdravlje, mi smo čak i do 60 odsto jeftiniji. I u tome je ključ našeg uspeha. Vreme je da shvatimo da se ne može živeti na račun patnje i muke onih koji su izgubili zdravlje. Niko od njih to nije izabrao.

Koje su razlike između srpskog i makedonskog zdravstva?

- I kod vas i u Makedoniji nastavna baza nije dobra. Diplome se »štancuju«, a ni-

vo i kvalitet stručnog znanja je veoma oskudan u odnosu na vreme kada se studiralo samo na državnim univerzitetima.

Kada sam ja studirao nisam znao šta je »veza«, a sada se diploma može dobiti i na »revers«. Nastupila je hiperprodukcija privatnih fakulteta. Za kratko vreme, dvadesetak godina, nije bilo moguće da se obezbedi visokostručan i kvalitetan nastavni kadar koji treba da edukuje buduće lekare, farmaceute i druge stručnjake. Tu svi manjkamo. Međutim, u Makedoniji je pokrenuto više reformskih poteza nego u Srbiji. Na primer, kod nas ne postoji javna ili državna apoteka, sve su privatne. Za razliku od Srbije, kod nas postoji kvota, ograničenje koje propisuje zdravstveni fond kod nabavke lekova.

Recimo, imamo apoteke koje imaju kvotu od hiljadu evra, a postoje i one sa 15 hiljada evra. I kada pacijent dođe u apoteku sa kvotom od hiljadu evra ona ima ograničenje i ne može uvek da mu izda lek na teret Fonda. To je u Srbiji bolje rešeno. Međutim, u Makedoniji suplementi, preparati i lekovi u slobodnoj prodaji, mogu da se kupe i na benzinskoj pumpi, a kod vas nije tako.

Kod nas je pacijentu dozvoljeno da bira, dok je kod vas farmaceutska konkurencija rigidnija. Vraćam se na ZEGIN Grupaciju - za ovih 26 godina konkurencija je bila deo mog uspeha. Ako imaš konkurenciju više i bolje razmišljaš! Trka se ne odvija sa jednim

konjem. (M. St.)

33

hemofarm:Layout 1

5/6/2015

1:37 PM

Page 34

Pr edstavljamo

Energija i zdravlje tokom celog dana Značaj vitamina B kompleksa za čovekov organizam

MUŠKARCI

ŽENE

VITAMIN B1

1,2 mg

1,1 mg

VITAMIN B2

1,3 mg

1,1 mg

VITAMIN B3 (NIJACIN)

16 mgNE

14 mgNE

VITAMIN B6

1,3 mg

1,3 mg

VITAMIN B12

2,4 μg

2,4 μg

PANTOTENSKA KISELINA

5 mg

5 mg

p-AMINOBENZOJEVA KISELINA

nema RDA

nema RDA

Preporučeni dnevni unos (PDU; RDA) za vitamine B1, B2, B3 (nijacin), B6, pantonensku kiselinu, vitamin B12 i p-aminobenzojevu kiselinu za odrasle osobe

34

Vitamini su grupa organskih jedinjenja različite hemijske strukture i osobina koji su životno uslovni čovekovom organizmu. Vitamini B1 (tiamin), vitamin B2 (riboflavin), vitamin B3 (nijacin), vitamin B12 (cijankobalamin) i pantotenska kiselina su hidrosolubilni vitamini neophodni za postizanje i održavanje dobrog zdravlja i smanjenja rizika za nastajanje bolesti.

Vitamini B-kompleksa značajno doprinose fizičkom i mentalnom zdravlju jer: • doprinose efikasnosti energetskog metabolizma • unapređuju rad kardiovaskularnog sistema • održavaju fizičku aktivnost • ublažavaju hronični umor • smanjuju rizik za oštećenje nerava • povoljno deluju kod neuropatija • povoljni kod depresije • održavaju efikasno stvaranje eritrocita • doprinose efikasnosti sportista i rekreativaca • doprinose vitalnosti kod starih osoba • potrebni nakon duže upotrebe antibiotika (rizik za smanjenje apsorpcije vitamina B grupe) • smanjuju rizik za nutritivne deficite u različitim dijetama • neophodni osobama sa veganskom ishranom • neophodni osobama koje svakodnevno konzumiraju alkohol

POLIVIT B-pravi kompleks vitamina B jednom tabletom dnevno obezbeđuje optimalan unos vitamina B i time doprinosi održavanju zdravlja, povećavajući energiju i smanjujući umor.

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

240:Layout 1

5/7/2015

10:25 AM

Page 8

intervju korcok:Layout 1

5/7/2015

12:27 PM

Page 36

FARMACIJA

Intervju

INTERVJU MR PH. SPEC. DAVOR J. KORČOK

Ključ uspešnog rukovođenja farmaceutske kompanije Koliko je za jednu farmaceutsku kompaniju važno upravljanje sistemom kvaliteta i na koji način se predvodi uspešan poslovni tim razgovarali smo sa mr ph. spec. Davorom J. Korčokom, vodećim ocenjivačem međunarodnih standarda kvaliteta i generalnim direktorom kompanije Abela Pharm.

RAZGOVARALA: ESTELA GAKOVIĆ RANISAVLJEVIĆ

Zašto farmacija kao životni poziv?

Farmacija je za mene uvek bilo najlepše zanimanje, još kao đak osnovne škole želeo sam da upišem srednju farmaceutsku što sam i učinio i logičan nastavak mog školovanja je bio Farmaceutski fakultet. Jedan od razloga je taj što su me uvek interesovale prirodne nauke, naročito hemija, a u srednjoj školi su mi se vrlo svideli predmeti kao što su farmaceutska tehnologija i farmakologija. Sa zadovoljstvom sam učio ove predmete i već na samom početku srednje škole sam znao da ću upisati Farmaceutski fakultet, toliko sam želeo da budem farmaceut da sam znao da je nemoguće da ne uspem.

Možda je manje poznato, ali zanimljivo je da ste u jednom trenutku bili najmlađi direktor jedne farmaceutske kompanije u Srbiji.

Kako ste to postigli?

Splet okolnosti je bio takav da sam kao student pete godine Farmaceutskog fakul-

U savremenom svetu ne postoji poslovni poduhvat koji ne teži kvalitetu proizvoda i usluga 36

teta u Beogradu počeo da radim u proizvodnji jedne ozbiljne farmaceutske kompanije, gde sam se jako dobro snašao i vrlo brzo shvatio da ću svoju karijeru graditi kroz proizvodnju. Jako brzo je bio prepoznat moj potencijal i moja sposobnost vezana za proizvodnju pa su me čelni ljudi kompanije, naravno kada sam diplomirao, postavili na mesto direktora.

Moram da priznam da je bilo dosta teško.

Biti na takvoj ozbiljnoj poziciji sa 27 godina je bio veoma veliki izazov i velika odgovornost, u tom periodu sam sve podredio karijeri. Imao sam neverovatnu podršku čelnih ljudi kompanije i uz njihovu pomoć sam se vrlo brzo formirao u stabilnog menadžera. Naravno, ni trena nisam posustajao u svom usavršavanju i kao menadžer, ali i kao farmaceut. U tom periodu sam sve podredio karijeri i usavršavanju i zbog toga sam danas siguran u svoj rad, svoj odnos prema zaposlenima i ono sto je najbitnije siguran sam u svoje odluke.

Na osnovu Vašeg iskustva kako se postaje uspešan lider u sektoru farmacije?

Farmaceutska industrija je vrlo specifična i da bi se uspešno vodila jedna farmaceutska kompanija mislim da je obavezno da čelni čovek poznaje sve segmente i da

je na njima radio, a to se pre svega odnosi na oblasti razvoja, proizvodnje, regulative, kontrole kvaliteta, obezbeđenja kvaliteta i marketinga, ali obavezno je i ozbiljno poznavanje finansija. Generalni direktor vrlo često mora da donese brzo odluke koje moraju biti ispravne, u svakom trenutku mora da zna da odgovori na ključna pitanja ko, kada, šta, zašto, gde.

Takođe ono što je možda i najvažnije jeste da jedan lider mora da stvori dobru atmosferu u kompaniji i da dosta vremena posveti zaposlenima, ne bitno na kojim pozicijama oni rade, jer osnovni cilj jednog menadžera mora da bude zadovoljstvo zaposlenih, a to se može postići samo ako su jasno definisani načini interne komunikacije. Ja sam u tome uspeo i sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da zaposleni u kompaniji na čijem sam čelu pokazuje veliko zadovoljstvo i to je verujte mi neverovatan motiv za postavljanje novih ciljeva i realizaciju istih.

Koliko je važno za poslovanje u farmaceutskoj industriji rad na stalnom unapređenju kvaliteta?

Direktor farmaceutske kompanije mora da bude usmeren ne samo na kreiranje proizvoda već i na to da je taj proizvod bolji od prosečnog. Ako generalni direktor kompanije ne poznaje osnovne principe BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

intervju korcok:Layout 1

5/7/2015

12:27 PM

Page 37

Davor J. Korčok je magistar farmacije, specijalista industrijske farmacije, vodeći ocenjivač međunarodnih standarda ISO 9001:2008, ISO 22000:2005, HACCP principa. Usavršavao se u oblasti sistema menadžmenta kvaliteta i ima status vodećeg ocenjivača za ovu oblast (QMS). Završio je niz edukacija vezanih za Dobru proizvođačku praksu u farmaceutskoj industriji lekova. Autor i koautor je više stručnih radova u značajnim naučnim časopisima. Akreditovani predavač za edukacije farmaceuta i lekara. Član je farmaceutskog društva Srbije i JUSK-a. Trenutno je na doktorskim studijama iz oblasti tehnološko-tehničke nauke. Na poziciji je generalnog direktora kompanije Abela Pharm.

QMS-a pre ili kasnije dolazi do kolapsa takvog jednog sistema U savremenom svetu ne postoji poslovni poduhvat koji ne teži kvalitetu proizvoda i usluga. Kvalitet je osećanje da je nešto bolje od drugog. Procena kvaliteta se menja od generacije do generacije, ali težnja za kvalitetom uslovljava da su proizvodi i usluge koje se nude na tržištu sve bolji. Evards Deming, koji se smatra osnivačem pokreta za kvalitet je rekao: „Nije dovoljno raditi najbolje. Morate znati šta radite.“ Trenutno ste na poziciji generalnog direktora kompanije AbelaPharm koja je kao relativno mlada kompanije na tržištu Srbije već prepoznatljiva po svojim brendovima, a u kompaniji ste od samog njenog osnivanja. Šta je ključno za poslovanje kompanije Abela Pharm?

Za kompaniju Abela Pharm ne postoje prepreke već samo izazovi na koje možemo da odgovorimo svojim znanjem, iskustvom i snagom. Rad u Abela Pharm je zasnovan na sledećim principima: društvenoj odgovornosti, poverenju korisnika, kvalitetu naših proizvoda i liderstvu jer postavljamo visoke standarde i unapređujemo znanja i veštine. Mnogo sam srećan što sam na čelu jedne ovakve kompanije.

Takođe, veoma sam ponosan jer sam učeBB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

stvovao u izgradnji ove kompanije. Firma posluje po svim zahtevima kvaliteta u farmaceutskoj industriji i to je ono što je najbitnije. Kadar koji radi u kompaniji je pažljivo izabran. To su kolege sa višegodišnjim iskustvom koji su stručnjaci iz svojih oblasti i zadovoljstvo je raditi sa takvim timom, jer uspešan direktor može biti samo onaj koji pored sebe ima uspešan tim, a ja ga imam i na to sam ponosan. Radimo sa puno entuzijazma. Vrlo insistiram na timskom radu i odluke donosim tek nakon konsultacija sa svojim prvim saradnicima.

Smatram da je važno da svako može da iznese svoje predloge i to je snaga jedne kompanije i siguran sam da samo tako mogu da se ostvare zadati ciljevi.

Kako vidite kompaniju Abela Pharm u narednom periodu?

Kao što ste rekli Abela Pharm je postala vrlo poznata farmaceutska kompanija i verujte mi to je samo zbog toga što vrlo pažljivo stvaramo naše proizvode, i što u tom procesu učestvuje multidisciplinarni tim koji čine lekari, farmaceuti, tehnolozi specijalisti iz svojih oblasti. Takođe, važan nam je i konstantan kontakt sa korisnicima naših proizvoda, oni su nam vrlo bitni i u svakom trenutku smo dostupni za sve korisnike. Prisutni smo u svim zemljama regiona, u zemljama EU, a u budućnosti

Abelu Pharm vidim kao još jaču i veću kompaniju sa mnogo većim brojem proizvoda, kompaniju koja svojim modernim rukovođenjem osigurava ostvarenje vizije, kompanija koja obezbeđuje potrebe korisnika i zato je naš moto „Da se opravda poverenje korisnika.“ Ovaj broj časopisa BB-Informatora je izdanje kojim se obeležava 20 godina rada ovog časopisa na informisanju i edukaciji farmaceutske i medicinske javnosti. Koliki je značaj edukacije i pravilnog informisanja stručne javnosti? Koliko je značajno učenje i stalno usavršavanje medicinskih radnika?

Edukacija je jako važan segment u svim profesijama, pa tako i u zdravstvu.

Jako je bitno da se prati sve ono sto je novo u oblasti medicine i farmacije. Samo na taj način zdravstveni radnici ostaju u savremenim tokovima struke, a to im samo može pomoći da što kvalitetnije rade svoj posao i da na pravi način pomognu pacijentu, bilo da je reč o terapiji ili prevenciji. Vas časopis je primer kako se edukacija može vršiti i kroz pisani materijal na vrlo kvalitetan način. Ja Vam čestitam 20 godina rada i želim da nastavite kao do sada jer ste kredibilan časopis u pravom smi slu te reci.

37

finis:Layout 1

5/6/2015

1:38 PM

Page 38

Pr edstavljamo

Atopski dermatitis Atopski dermatitis (ekcem) je hronično oboljenje kože, koje karakteriše svrab, iritacija, vlaženje i infekcija kože. Svrab kao dominantan simptom, pracen suvom, ispucalom kožom, može biti isprovociran kako genetski, porodičnim javljanjem, tako i faktorima spoljašnje sredine.

AUTOR: DR MILICA VUČINIĆ, SPEC. DERMATOVENEROLOGIJE, GRADSKI ZAVOD ZA KOŽNE I VENERIČNE BOLESTI, BEOGRAD

Termin atopija u širem smislu podrazumeva udruženost kožnih

nje kupki ili gelova za tuširanje pri temperaturi od 32-33°C u trai respiratornih infekcija, porodično javljanje i visok titar IgE. U osnojanju od 5 do 10 minuta, ne duže, da ne bi došlo do dodatnog isuvi atopskog dermatitisa je imunološki poremećaj, koji se odigrašivanja kože. Nakon kupanja preporučuje se blago tapkanje, nava na nivou T-helper ćelija koje stimulišu sintezu alergen-IgE. Sve nošenje emolijentnih kremova jedan do dva puta dnevno. ukupno dovodi do niskog praga na svrab, te je koža atopičara suEmolijentni kremovi ublažavaju suvoću, hidriraju, obnavljava, sa visokom pH vrednošću, a svrab dominira kliničkom slikom. ju kožu i odlažu recidive bolesti. Zbog preosetljivosti na hemijSmatra se da u porodici u kojoj jedan roditelj ima atopiju, 50% je ske supstance, sapune, parfeme, parabene i povišen pH kože, u mogućnost da i dete dobije ekcem. U porodicama u kojima oba nezi atopijske kože se preporučuje upotreba preparata na bazi hiroditelja imaju ekcem ta mogućnost je 70%. Alergeni iz okružepoalergijskih supstanci koje sadrže aktivne sastojke iz prirode. Ponja (grinje, polen, korov, vuna, sapuni), kao i emocionalni stres, željno je da pH vrednost preparata za negu bude 5,5 što odgovakod predodređenih osoba provociraju ekcem. Ekcem se javlja u ra fiziološkoj pH vrednsoti kože. Kod beba, jedino u predelu pe15-25% populacije dečijeg uzrasta, predškolskog i školskog, a prlenske regije se preporučuju preparati sa neutralnim pH zbog učevi simptomi se javljaju između drugog i četvrtog meseca života. stalog kontakta sa urinom koji ima kiseli pH. Ekcem odojčadi se obično lokalizuje na obrazima, bradi, čelu, a Od velike pomoći mogu biti omega 3 i omega 6 masne kisekasnije zahvata prevoje ruku, nogu, vrat, pelensku regiju. Kliniline kojih ima u različitim uljima s tim što se ulje iz semenki bočkom slikom dominira crvenilo, hrapava koža, vlaženje, perutarovnice izdvaja po kvalitetu. Ono sadrži visok procenat linoleinnje. Kod odraslih, kožne promene su lokalizovane u pregibima, ske i alfa-linoleinske kiseline koje imaju zaštitnu ulogu u obnoano-genitalnoj regiji, šakama, tabanima i uglavnom imaju sezonvi stratum corneuma kože. Poznat po blagotvorski karakter (proleće, jesen). Kod većine panim efektima na kožu i u dermatologiji veocijenata dolazi do povlačenja bolesti poma cenjen je, takođe, ekstrakt ovsa. Zahsle puberteta ili do tridesete valjujući svojim aktivnim komponentama godine života. Kod manjeg (avenantramid, polisaharidi, proteini, mibroja hroničan tok ostaje nerali), ekstrakt ovsa ima zaštitni i tokom celog života. hranljivi efekat na kožu i deluU lečenju najpre treje antiupalno. Preparati na baba odstraniti faktore zi ulja borovnice i ekstrakta provokacije kao sto su: ovsa, prisutni na tržištu kao sapuni, dugo kupaBaby Derm medicinska konje, vunena odeća, zmetika, osim što pomažu u poliaril, poliamid. nezi kože beba i dece sa osetljiPreporučuje se hipoavom kožom, mogu biti znalergijska hrana koja ne čajna pomoć u nezi atopične koBorovnica sadrži alergene. Upotreba anže odraslih osoba. tihistaminika i kortikosteroida Kožu atopičara pri izlaganju suncu uglavnom daje dobre rezultate. Upotrebu kortikosteroida prepoobavezno treba zaštiti faktorom SPF 50, savetuje se korišćenje zaručuje isključivo dermatolog, ali s obzirom na hroničan tok bostitnih naočara i šešir. Upotrebu deterdženata i omekšivača trelesti potreban je oprez. ba svesti na minimum.

Atopska koža podrazumeva svakodnevni program higijene i Korišćenjem preparata iz prirode sa podešenom pH vrednonege, primenu blagih sredstava bez sapuna i parfema, kao i upošću na 5,5, koža atopičara vraća svoju fiziološku pH, regeneriše se, trebu emolijentnih krema. Kupanje i tuširanje uključuje korišćehrani i obnavlja, a svrab se umanjuje.

38

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

239:Layout 1

4/1/2015

10:15 AM

Page 5

fasus:Layout 1

5/7/2015

10:04 AM

Page 40

FARMACIJA

FASUS

XXII Prolećni Farmaceutski Susreti Ovogodišnji prolećni FASUS okupio je preko 500 farmaceuta i farmaceutskih tehničara i kvalitetom predavanja opravdao epitet jednog od najboljih i najposećenijih farmaceutskih skupova u Srbiji

Dobro znano mesto razmene znanja i

iskustava među zdravstvenim profesionalcima, stručni skup FASUS, održan je 03. aprila 2015. godine u Hotelu Hyatt Regency u Beogradu. Ovogodišnji prolećni, XXII Farmaceutski susreti okupili su preko 500 farmaceuta i farmaceutskih tehničara i kvalitetom predavanja opravdao epitet jednog od najboljih i najposećenijih farmaceutskih skupova u Srbiji.

U okviru Skupa održan je Kurs I kategorije, organizovan od strane Centra za kontinuiranu edukaciju Srpskog apotekarskog društva, akreditovan od strane Zdrav-

40

stvenog saveta Srbije na temu „Kompleksne smese enzima – podrška digestivnom sistemu“, a slušaocima je doneo 6 bodova za obnovu licence.

Već tradicionalno, uz predavanja o okviru kursa KE, organizovani su i sponzorisani satelitski simpozijumi koji su bili jednako edukativni i privukli su pažnju slušalaca. Generalni sponzor, kompanija AbelaPharm, je multimedijalnim performanVideo materijal dostupan je na zahtev Redakciji, pošaljite upit na office@bbsoft.rs

som, CARDIOvitamin 3D mapiranje o dejstvu Cardiovitamina na organizam kroz pokret i specijalne efekte, sve prisutne prijatno iznenadila i napravila vrlo upečatljiv uvod za predavanje „Cardiovitamin i metabolizam homocisteina, nezavisnog faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih događaja“. Kompanija AstraZeneca je održala predavanje na temu „Symbicort u astmi i HOBP – praktični saveti za pacijente“, a kompanija Adriatic Distribution predavanje na temu „Reduflux: nove mogućnosti u terapiji gorušice“.

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

fasus:Layout 1

5/7/2015

10:04 AM

Page 41

Jesenji, XXIII FASUS zakazan je za 23. oktobar 2015. hotel Hyatt Regency Beograd Radujemo se ponovnom viđenju

Na Skupu je 30 izlagača predstavilo svoj aktuelni asortiman proizvoda na tržištu: Ewopharma, La Roche-Posay laboratoire dermatologique, Actavis, Ave pharmaceutical, Sodimed, predstavništvo Astra Zeneca Uk Limited Beograd, Farmalogist, Esensa, Nelt, Keprom, GMZ Ervamatin, Takeda, Abela pharm, Kremenac, Pfizer, Yuglob, PharmaS, Goodwill pharma, Alca trgovina, MSFpharm, Adriatic distribution, Trade express, Teva serbia, Oktal pharma, Novos, Pharmanova, Crystal derma, Finis pharm, Pharmaswiss, Galenika ad, Na pser.

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

41

farmaceutski menadzment:Layout 1

5/6/2015

1:45 PM

Page 42

POSLOVANJE

Farmaceutski menadžment

I MARKETING U APOTEKAMA

CENOVNE STRATEGIJE PLANIRANJE CENOVNIH STRATEGIJA PREDSTAVLJA VAŽNU AKTIVNOST MARKETINGA. CENE PROIZVODA I USLUGA APOTEKE DIREKTNO UTIČU NA NJENE PRIHODE OD PRODAJE, TE DIREKTNO OPREDELJUJU NJENU PROFITABILNOST. ZBOG TOGA JE VAŽNO DA APOTEKA SISTEMATIČNO I PROMIŠLJENO PRISTUPI DONOŠENJU ODLUKA O CENAMA.

AUTOR: IGOR LAZAREVIĆ, AVENTIN PARTNERS

METODE FORMIRANJA CENA

U prethodnom tekstu ukazano je da je donošenje odluka o cenama uslovljeno delovanjem odgovarajućih faktora. Ti faktori obuhvataju: (1) faktore koji direktno utiču na odluke o cenama, a to su troškovi (donji prag za formiranje cena), tražnja (gornji prag za formiranje cena), konkurencija (orijentacioni okvir za formiranje cena) i država (zakonski okvir za formiranje cena), i (2) faktore koji indirektno utiču na odluke o cenama, a to su ciljevi (interni okvir za formiranje cena) i okruženje (eksterni okvir za formiranje cena). Polazeći od toga, u praksi se susreću četiri metode formiranja cena u apotekama.

Formiranje cena na bazi troškova (Cost-Based Pricing) predstavlja metod formiranja cena koji je orijentisan na pokriće troškova i rezultira u tzv. „troškovno orijentisanim cenama“. Kod ovog metoda formiranja cena, apoteka primarnu pažnju posvećuje pokriću troškova i ostvarivanju odgovarajućeg profita, a sekundarnu pažnju posvećuje sagledavanju tražnje i konkurencije. Formiranje cena na bazi troško-

1

je tako što se samo određeni troškovi pova se može vršiti na dva načina. Prvi način slovanja (najčešće samo direktni varijabilje orijentisan na ostvarivanje poslovnog reni troškovi ili troškovi proizvodnje) uvećazultata u apsolutnom iznosu (u dinarima), vaju za odgovarajući iznos profita. Što se dok je drugi način orijentisan na ostvaritiče drugog načina (iskazivanje poslovvanje poslovnog rezultata u relativnom iznog rezultata u apsolutnom iznosu), najnosu (u procentima). U oba slučaja, posločešće se koristi metoda „ciljne stope prinovni rezultat se može posmatrati na dva nisa“ (Target-Profit Pricing). Kod ovog metovoa – na nivou klasičnog dobitka (razlika da, prodajna cena se utvrđuje tako što se između ukupnih prihoda i ukupnih rashoda) i na nivou kontribucionog dobitka (razlika između ukupnih prihoda i ukupnih va- Value-Based Pricing Cost-Based Pricing rijabilnih troškova)1.

Potrošač Proizvod Što se tiče prvog načina (iskazivanje poslovnog rezultata u apsolutnom iznosu), Vrednost Troškovi najčešće se koriste dve metode. Prva je metoda „troškovi plus“ (Cost-Plus Pricing), kod Cena Cena koje se prodajna cena utvrđuje tako što se ukupni troškovi Troškovi Vrednost poslovanja uvećavaju za odgovarajući iznos profita. Druga metoda je „marginalna metoProizvod Potrošač da“ (Marginal Pricing), kod koje se prodajna cena utvrđu-

Kontribucioni dobitak ili kontribuciona marža (Contribution Margin) je važna za poslovanje apoteke zato što predstavlja osnov za izračunavanje „prelomne tačke“ (Break-Even Point). Prelomna tačka predstavlja tačku u kojoj je kontribucioni dobitak jednak fiksnim troškovima, odnosno u kojoj su ukupni prihodi jednaki ukupnim rashodima, odnosno to je tačka posle koje apoteka ulazi u zonu pozitivnog (profitabilnog) poslovanja. Važnost posmatranja kontribucionog dobitka leži i u važnosti sagledavanja kretanja varijabilnih troškova, koji predstavljaju troškove koje je moguće kontrolisati i koji predstavljaju minimum ispod kog apoteka ne može da spušta svoje cene na kratak rok.

42

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

farmaceutski menadzment:Layout 1

5/6/2015

unapred utvrđuje profitna stopa (učešće profita u ukupni prihodima) ili stopa prinosa (učešće profita u ukupnoj investiciji), za koju se ukupni troškovi uvećavaju. Targetiranjem profitne stope i stope prinosa mnoge firme stvaraju uslove za snižavanje troškova i poboljšanje kvaliteta, što vodi ka izgradnji bolje konkurentske pozicije na tržištu.

Formiranje cena na bazi vrednosti (Value-Based Pricing) predstavlja metod formiranja cena koji je orijentisan na zadovoljenje očekivanja potrošača i rezultira u tzv. „vrednosno orijentisanim cenama“. Kod ovog metoda formiranja cena, apoteka primarnu pažnju posvećuje željama i potrebama potrošača, odnosno isporuci odgovarajuće vrednosti potrošačima, a sekundarnu pažnju posvećuje troškovima i konkurenciji. Formiranje cena na bazi vrednosti zasnovano je na percipiranoj vrednosti od strane potrošača, a ne na troškovima poslovanja, te se stoga često naziva i metodom „percipirane vrednosti“ (Percieved-Value Pricing). Metoda formiranja cena na bazi vrednosti polazi od toga da proizvođač neće prvo da proizvede proizvod, a potom da mu odredi cenu, već će naprotiv prvo da mu odredi cenu (percipiranu vrednost potrošača), a potom će da razvija koncept proizvoda. Što se tiče percipirane vrednosti lekova, potrošači tu vrednost sagledavaju preko karakteristika (What It Is), koristi (What It Does) i vrednosti (What It Matters), kao što je prikazano u tabeli.

Formiranje cena na bazi konkurencije (Competition-Based Pricing) predstavlja metod formiranja cena koji je orijentisan na poređenje sa konkurencijom i rezultira u tzv. „konkurentski orijentisanim cenama“. Kod ovog metoda formiranja cena, apoteka primarnu pažnju usmerava ka cenama istih ili sličnih proizvoda koje prodaje njena konkurencija, a sekundarnu pažnju posvećuje troškovima i tražnji.

Smisao konkurentski orijentisanih cena je

Karakteristike (what it is) Aktivna supstanca Pomoćne supstance Mehanizam delovanja Organoleptička svojstva BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

1:45 PM

Page 43

zadržavanje povoljne konkurentske pozicije kako u pogledu zaštite tržišnog učešća (zadržavanje postojećih kupaca), tako i u pogledu rasta tržišnog učešća (privlačenje novih kupaca). Ukoliko apoteka nema proizvode koje može značajno da diferencira u odnosu na konkurenciju, potpuno je logično da u manjoj ili većoj meri primenjuje strategiju poređenja cena sa konkurencijom. Takođe, ova metoda se često koristi tamo gde postoji manji broj većih lanaca apoteka (oligopol). Postoje dva modela za formiranje konkurentski orijentisanih cena. Prvi model je model „granskog uprosečavanja“ (Going-Rate Pricing), kod kojeg apoteka svoje cene formira u najvećoj meri u odnosu na konkurenciju u situacijama u kojima se prodaju isti ili slični proizvodi na tržištu, kao što su npr. generički lekovi. U ovom slučaju, apoteka formira cene na nivou koji je jednak ili neznatno manji ili veći od cena konkurencije.

Drugi model je model „zapečaćenih cena“ (Sealed-Kid Pricing), koji se koristi u situacijama kada apoteka konkuriše za dobijanje određenog posla, najčešće putem tendera. Kod ovog modela, apoteka procenjuje (igra verovatnoće) koje cene bi mogla da ponudi konkurencija i u odnosu na to formira svoju cenu pre nego što pošalje svoju definitivnu („zapečaćenu“) ponudu.

Formiranje cena na bazi propisa (Government-Based Pricing) predstavlja metod formiranja cena koji je orijentisan ka poštovanju zakonskih okvira pri formiranju cena i rezultira u tzv. „zakonski determinisanim cenama“. Kao što je poznato, proizvodnja i prodaja lekova predstavljaju visoko regulisanu industriju u kojoj država (zdravstvene vlasti) propisuje sve važnije elemente cena lekova – veleprodajne cene, veleprodajne marže i maloprodajne marže. Imajući to u vidu, apoteka kao maloprodaja lekova je prinuđena da formira cene svojih lekova u skladu sa propisima koji definišu maloprodajnu maržu u

Koristi (what it does) Kvalitet leka Efikasnost leka Bezbednost leka Odnos koristi i troškova

maksimalnom iznosu od 12%. Iako ovo u značajnoj meri ograničava manevarski prostor apoteke u pogledu formiranja cena lekova koji se izdaju na recept, to ne znači da apoteka nema potpunu slobodu u formiranju cena za druge proizvode iz svog asortimana, kao što su medicinska sredstva, kozmetika itd.

Ono što je važno napomenuti je to da apoteka nikada ne koristi samo jednu metodu za formiranje cena. Moguće je da će apoteka jednu metodu koristiti kao primarnu (osnovnu), a ostale metode kao sekundarne (dopunske). Primera radi, ukoliko nastupa na tenderu, apoteka će koristiti Competition-Based Pricing kao osnovnu metodu, a ostale metode kao dopunske. S druge strane, moguće je da će apoteka u određenim situacijama koristiti jednu metodu, a u drugim situacijama drugu metodu. Primera radi, prilikom razvoja novog galenskog proizvoda, apoteka može da koristi metodu Value-Based Pricing, dok prilikom prodaje određenog medicinskog sredstva može da koristi metodu Cost-Based Pricing.

CENOVNE STRATEGIJE Poznavanje metoda formiranja cena stvara osnov za formulisanje cenovnih strategija apoteke. Cenovne strategije su važan instrument marketinga putem kojeg apoteka može da utiče na izgradnju svoje konkurentske prednosti. U teoriji i praksi su se izdiferencirale tri grupe cenovnih strategija.

Prva grupa obuhvata strategije povezane sa razvojem novih proizvoda, odnosno ulaskom na tržište (New-Product Pricing Strategies). U farmaceutskoj industriji u načelu se mogu prepoznati dve vrste ovih strategija.

• Prva vrsta se odnosi na strategije za generičke proizvode (proizvodi koji se mogu lako imitirati). Ove strategije se najčešće pojavljuju u jednoj od četiri forme, u za-

Vrednost (what it matters) Odnos troškova i efikasnosti Troškovi povezani sa bolešću (Burden-of-Illness, BOI) Kvalitet života pacijenta (Quality-of-Life, QoL) Satisfacija pacijenata lečenjem Udobnost i lakoća primene leka 43

farmaceutski menadzment:Layout 1

5/6/2015

1:45 PM

Page 44

POSLOVANJE

Farmaceutski menadžment

Visoka

Niska

Visoka

Premium strategija (Premium Strategy)

Strategija fer vrednos (Good-Value Strategy)

Niska

Vrednost

Cena

Strategija precenjivanja (Overcharging Strategy)

Strategija ekonomičnos (Economy Strategy)

visnosti od odnosa cene i kvaliteta. To su: (1) premium strategija, koja podrazumeva visok kvalitet i visoku cenu, (2) strategija fer vrednosti, koja podrazumeva visok kvalitet i nisku cenu, (3) strategija precenjivanja, koja podrazumeva nizak kvalitet i visoku cenu, i (4) strategija ekonomičnosti, koja podrazumeva nizak kvalitet i nisku cenu proizvoda.

• Druga vrsta se odnosi na strategije za inovativne proizvode (proizvodi koji su patentno zaštićeni i koje nije lako imitirati).

U ovom slučaju, postoje veće mogućnosti variranja cena, obzirom da je proizvod patentno zaštićen i da ima svojevrstan ekskluzivitet na tržištu. Ove strategije se najčešće pojavljuju u dve forme, u zavisnosti od toga da li je cilj apoteke da ostvari što veći nivo profita ili da ostvari što veće tržišno učešće. Prva forma su strategije „skidanja kajmaka“ (Market-Skimming Strategies), kod kojih apoteka formira visoke cene koje joj omogućavaju da „skida“ profite sa tržišta, nivo po nivo. Strategije „skidanja kajmaka“ se najčešće realizuju tako što proizvođač plasira inovativne proizvode na tržište po što većim cenama (kako bi „skinuo“ što veći profit), a nakon zasićenja tržišta ili pojave konkurentskih proizvda, spušta cene proizvoda na prvi sledeći maksimalno prihvatljivi nivo i na tom nivou opet „skida“ profit.

Druga forma su strategije penetracije na tržište (Market-Penetration Pricing), kod kojih apoteka formira niske cene koje joj omogućavaju da brzo penetrira na tržište i privuče što veći broj potrošača. Da bi ova strategija bila uspešno realizovana, potrebno je da budu ispunjena tri uslova: (a) da postoji cenovna elastičnost tražnje, (b) da troškovi proizvodnje i distribucije padaju ravnomerno sa padom prodaje i (c) da apoteka može da izdrži cenovni rat.

44

Druga grupa obuhvata strategije povezane sa proizvodnim asortimanom (Product-Mix Pricing Strategies). Ova grupa strategija usmerena je na različite načine kombinovanja proizvoda i njihovih cena u okviru proizvodnog asortimana apoteke. U okviru ove grupe postoji pet tipova strategija.

• Prvi tip su strategije proizvodnih linija (Product-Line Pricing). Kod ove strategije, apoteka formira cene proizvoda po proizvodnim linijama, a variranje cena sprovodi prema modalitetu i položaju proizvoda u okviru jedne proizvodne linije. Primera radi, apoteka može da ima tri linije kozmetike i u okviru svake linije kozmetike da ima proizvode nižeg, srednjeg i višeg nivoa kvaliteta, za koje će zaračunavati niže, srednje i više cene. Kod ovih strategija veoma je važan tzv. „cenovni korak“ (Price Step), koji bi trebao da oslikava realne razlike u vrednosti proizvoda unutar jedne proizvodne linije.

• Drugi tip su strategije opcionih proizvoda (Optional-Product Pricing). Kod ove strategije, apoteka prodaje glavni proizvod po određenoj ceni i uz njega nudi opcioni (neobavezno) proizvod po posebnoj „prilagođenoj“ ceni. Primera radi, uz pelene za bebe, koje predstavljaju osnovni proizvod, apoteka može da nudi i vlažne maramice kao opcioni proizvod, po određenoj ceni. Suština ove igre je u tome da se osnovni proizvod ponudi po normalnoj, a opcioni po višoj ceni ili obrnuto, da se osnovni proizvod ponudi po višoj ceni, a opcioni po nižoj ceni.

• Treći tip su strategije vezanih proizvoda (CapLive-Product Pricing). Kod ove strategije, apoteka prodaje dva proizvoda koja su vezana, tj. koja se ne mogu koristiti jedan bez drugog. Primera radi, prodaja di-

jalizatora se uvek vrši zajedno sa potrošnim materijalom za dijalizu, dok se određeni lekovi po pravilu koriste samo u kombinaciji sa drugim lekovima, u zavisnosti od propisane terapije. Slično kao i kod strategije opcionih proizvoda, apoteka može da koristi razne načine da jedan od proizvoda prodaje sa većom maržom, a drugi sa manjom maržom.

• Četvrti tip su strategije nusproizvoda (By-Product Prices). Kod ove strategije, apoteka prodaje osnovni proizvod u kombinaciji sa nusproizvodom koji nastaje u proizvodnji tog osnovnog proizvoda. Suština primene ove strategije je dvojaka. S jedne strane, stvaraju se mogućnosti prodaje nusproizvoda (npr. piljevina u drvnoj industriji), dok se, s druge strane, stvaraju mogućnosti snižavanja cena osnovnog proizvoda, što ga čini konkurentnijim na tržištu.

• Peti tip su strategije paketa proizvoda (Product-Bundle Pricing). Kod ove strategije, apoteka kombinuje nekoliko proizvoda u jedan „paket“ i taj paket prodaje po redukovanoj ceni. Primera radi, apoteka može da prodaje razne OTC lekove pod jednim imenom (npr. „Moja apoteka“ paket) ili nekoliko proizvoda za bebe u paketu ili nekoliko proizvoda za ličnu higijenu u jednom zbirnom pakovanju.

Treća grupa obuhvata strategije povezane sa cenovnim prilagođavanjima (Price Adjustments Strategies). Ova grupa strategija je karakteristična po tome što apoteka svoje cene prilagođava različitim kupcima i različitim promenjivim situcijama. U okviru ove grupe postoji sedam tipova strategija.

• Prvi tip su strategije diskonta i popusta (Discount and Allowance Pricing). Kod ove strategije, apoteka kupcima nudi određene popuste kako bi „nagradila“ kupce za određeno ponašanje, kao što je kupovina većih količina, redovno plaćanje itd. Popusti koje apoteka nudi svojim kupcima mogu biti finansijski rabati (Cash Rebates), količinski rabati (Quantity Rebates), kasaskonta (Cash Discounts), trgovinski rabati (Trade Discounts), sezonski popusti (Seazonal Discounts), popusti za zamenu „staro za novo“ (Trade-Ill Allowances), promocioni popusti (Promotional Allowances) itd.

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

240:Layout 1

5/7/2015

10:27 AM

Page 10

farmaceutski menadzment:Layout 1

5/6/2015

1:46 PM

Page 46

POSLOVANJE

Farmaceutski menadžment

STRATEGIJE POVEZANE SA ULASKOM NA TRŽIŠTE

STRATEGIJE POVEZANE SA PROIZVODNIM ASORTIMANOM

STRATEGIJE POVEZANE SA CENOVNIM PRILAGOĐAVANJIMA

Strategije za generičke proizvode:

Strategije proizvodnih linija (Product-Line Pricing)

Strategije popusta (Discount Pricing)

Premium strategija (Premium Strategy)

Strategije opcionih proizvoda (Op onal-Product Pricing)

Strategije segmen ranja cena (Segmented Pricing)

Strategija fer vrednos (Good-Value Strategy)

Strategije vezanih proizvoda (CapLive-Product Pricing)

Strategije psiholoških cena (Psychological Pricing)

Strategija precenjivanja (Overcharging Strategy)

Strategije nusproizvoda (By-Product Pricing)

Strategije promo vnih cena (Promo onal Pricing)

Strategija ekonomičnos (Economy Strategy)

Strategije paketa proizvoda (Product-Bundle Pricing)

Strategije „vrednosnih“ cena (Value Pricing)

Strategije za inova vne proizvode:

Strategije geografskih cena (Geographical Pricing)

Strategije „skidanja kajmaka“ (Market-Skimming Pricing)

Strategije međunarodnih cena (Interna onal Pricing)

Strategije penetracije na tržište (Market-Penetra on Pricing)

• Drugi tip su strategije segmentiranja cena (Segmented Pricing). Kod ovih strategija, apoteka prilagođava cene različitim kupcima, proizvodima i geografskim lokacijama. Kod segmentiranja cena prema potrošačima (Customer-Segmented Pricing), različite cene se računaju za različite kupce, kao što su npr. posebne cene lekova za penzionere. Kod segmentiranja cena prema proizvodima (Product-Form Pricing), različite cene se zaračunavaju za proizvode koji imaju minimalne razlike, kao što su npr. različiti tipovi krema za bebe. Kod segmentiranja cena prema lokaciji (Location Pricing), različite cene se primenjuju za različite lokacije, kao što su npr. cene u apotekama u sporednim ulicama i cene u apotekama u tržnim centrima. Kod segmentiranja cena prema vremenu (Time Pricing), različite cene se zaračunavaju u različitim vremenskim periodima, npr. danju i noću.

• Treći tip su strategije psiholoških cena (Psychological Pricing). Kod ovih strategija, apoteka posmatra i psihološke reakcije potrošača, a ne samo ekonomsku logiku formiranja cena. Suština psiholoških cena je u tome da pokrenu potrošača na određeno ponašanje na bazi poistovećivanja sa proizvodom. Postoji nekoliko načina putem kojih se potrošači mogu „psihološki“ tretirati cenama: (a) putem premium cena, koje bude osećaj posebnosti i luksuza kod potrošača, (b) putem referentnih cena, koje ukazuju na cene konkurentskih proizvoda, (c) putem „99“ cena, kao što su npr. cene tipa 290 ili 299 dinara itd.

• Četvrti tip su strategije promotivnih cena (Promotional Pricing). Kod ovih strategija, apoteka spušta nivo cena ispod uobičajenog nivoa (često i ispod ukupnih troškova) kako bi povećala prodaju na kratak rok ili kako bi eliminisala zalihe proizvo-

46

da kojima ističe rok trajanja. Posebna forma promocionih cena su rasprodaje.

• Peti tip su strategije formiranja cena na bazi vrednosti (Value Pricing). Kod ovih strategija, apoteka formira cene na nivou koji bi trebao da oslikava kvalitet proizvoda, odnosno potrošačima nudi pravu kombinaciju proizvoda i dodatnih usluga po fer cenama. Ovo je veoma moćno sredstvo za stvaranje konkurentske prednosti, naročito ako je bazirano na dodavanju usluga više dodate vrednosti (High Value Added Services) i u skladu sa tim, fer cenama.

• Šesti tip su strategije geografskih cena (Geographical Pricing). Kod ovih strategija, apoteka formira cene na osnovu lokacije njenih kupaca. Logika geografskog diferenciranja cena je u različitim troškovima transporta. Postoji nekoliko oblika geografskog diferenciranja cena, kao što su: (a) FOB cene, kod kojih se cene formiraju na bazi preuzimanja na mestu prodaje, (b) jedinstvene geografske cene, kod kojih apoteka zaračunava iste cene svim kupcima, bez obzira na njihovu lokaciju, (c) zonske cene, kod kojih apoteka zaračunava različite cene za kupce iz različitih zona, odnosno lokacija tržišta, (d) cene za mesto preuzimanja, kod kojih apoteka zaračunava iste cene svim kupcima koji preuzimaju robu na određenoj lokaciji, a svako dodatno prilagođavanje posebno naplaćuje, itd.

• Sedmi tip su strategije međunarodnih cena (International Pricing). Kod ovih strategija, apoteka formira cene u odnosu na tržište na kom posluje. Ove strategije su slične geografskom diferenciranju cena, s tim što se kao geografske celine posmatraju posebna inostrana tržišta.

PROMENE CENA Nakon što inicijalno formira cene, prema principima koji su gore navedeni, apo-

teka dinamizira svoje poslovanje i razmatra mogućnosti promene cena. Ono što je važno znati je da se cene mogu menjati u dva pravca (podizanje i spuštanje), da se mogu menjati na kratak i dugi rok (inicijalne i naknadne promene) i da te promene utiču na tri vrste subjekata (apoteka, potrošači i konkurencija). Što se tiče sniženja cena, važno je znati razloge zbog kojih apoteka može da snizi svoje cene. Ti razlozi su smanjenje troškova, želja da se poveća prodaja, želja da se poveća tržišno učešće, želja da se privuku novi potrošači, želja da se nagrade postojeći potrošači itd. Što se tiče povećanja cena, važno je imati na umu da se cene mogu uvećavati iz raznih razloga, kao što su delovanje inflacije, uvećanje troškova, poboljšanje kvaliteta, diferenciranje proizvoda, bolje pozicioniranje proizvoda, stvaranje prostora za „skidanje kajmaka“ itd. Što se tiče reakcija apoteke na promene cena, te reakcije se obično odnose na smanjenje ili uvećanje prihoda i profita, kao i na povećanje ili smanjenje obima aktivnosti, odnosno prodaje. Što se tiče reakcije kupaca na promene cena, ta reakcija pre svega zavisi od elastičnosti tražnje za određenom vrstom proizvoda. Ukoliko je elastičnost tražnje veća od 1, svaka promena cena će prouzrokovati jaču reakciju kupaca od same promene cena. Ukoliko je elastičnost tražnje manja od 1, kupci će u manjoj meri reagovati na promene cena.

Konačno, što se tiče konkurencije, svaka promena cena apoteke pre ili kasnije rezultira u promeni ponašanja njenih konkurenata. Reakcije konkurencije mogu biti različite, od pasivnog i neagresivnog ponašanja, preko uobičajenog korektivnog ponašanja, pa sve do agresivnog i predatorskog ponašanja i otvaranja tzv. „cenovnog kišo brana“.

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

240:Layout 1

5/7/2015

10:25 AM

Page 6

farmakovogolanca:Layout 1

5/6/2015

1:48 PM

Page 48

FARMACIJA

Farmakovigilanca

Bezbednost vakcina u rutinskoj imunizaciji AUTOR: DR SCI. MED. SPEC. PH. MILENA MILJKOVIĆ, AGENCIJA ZA LEKOVE I MEDICINSKA SREDSTVA SRBIJE

Imunizacija (vakcinacija) je najefikasnija i najšire primenjena intervencija radi zaštite javnog zdravlja. Koristi od vakcinacije pokazane su za sve odobrene vakcine, kako na individualnom, tako i na nivou šire zajednice, a prominentni primeri su globalna eradikacija velikih boginja i eliminacija poliomijelitisa u gotovo svim delovima sveta. Međutim, treba imati na umu da nijedna vakcina nije 100% bezbedna i efikasna. Vakcina je biološki ili biotehnološki proizvod (lek) koji pojačava imunitet organizma prema određenom zaraznom oboljenju i sadrži mikroorganizam koji uzrokuje to oboljenje ili njegov deo, a proizvodi se od živih-atenuiranih ili mrtvih-inaktivisanih mikroorganizama, njihovih toksina (toksoida) ili jednog od njihovih površinskih proteina (subjediničnih prečišćenih antigena). U današnje vreme, zarazne bolesti koje vakcine sprečavaju postale su krajnje retke i stoga je pažnja javnosti sve više fokusirana na bezbednost vakcina.

Sprovođenje imunizacije u našoj zemlji regulisano je Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (Sl. glasnik RS br. 125/2004) i Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite stanovništva lekovima (Sl. glasnik RS br. 11/2006, 25/2013, 63/2013, 99/2013, 118/2013 i 65/2014), a izdavanje dozvole, kontrola kvaliteta i praćenje bezbednosti vakcina - Zako-

48

nom o lekovima i medicinskim sredstvima (Sl. glasnik RS br.

30/10 i 107/12) i Pravilnikom o načinu prijavljivanja, prkupljanja i praćenju neželjenih reakcija na lekove (Sl. glasnik RS br.

64/2011). Procenat dece u Srbiji koja svake godine budu vakcinisana manji je od 90% (vakcine ne prime deca iz najsiromašnijih slojeva društva i deca čiji roditelji imaju neopravdan i neracionalan strah od autizma ili paralize izazvanih vakcinom). Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, 80% vakcinisanog stanovništva čini takozvani „kolektivni bedem“ i štiti od epidemija i onaj manji broj nevakcinisanih.

Vakcine se značajno razlikuju od drugih lekova. Koriste se kao preventivna mera protiv

oznaka

infektivnih bolesti, daju se zdravim osobama i to posebno deci u vulnerabilnom uzrastu i imaju kompleksan sastav.

Izlaganje vakcinama je kratkotrajno, a odgovor dugotrajan, pri čemu direktna korist za pacijenta nije očigledna. Uspeh vakcinacije ogleda se tek u smanjenju zarazne bolesti u nekoj sredini, a posledica toga je ograničena prihvatljivost svakog potencijalnog rizika.

Uz to, svaki rizik od pojave neželjenih događaja/reakcija usled primene vakcine može se ispoljiti kod značajnog broja osoba. U našoj zemlji, registrovan je veći broj vakcina namenjenih rutinskoj vakcinaciji dece, a primenjuju se u skladu sa nacionalnim programom imunizacije (Tabele 1 i 2).

zaštićeni naziv, proizvođač

Neželjeni događaj nakon imunizacije (adverse event following immunization - AEFI) je svaki nepoželjan medicinski događaj (tj. svaki nepovoljan i nenameran znak, simptom, poremećaj ili promenjeni laboratorijski nalaz) koji se ispoljio nakon vakcinacije i koji ne mora nužno da bude u uzročnoj (kauzalnoj) vezi sa primenjenom vakcinom (World Health Organization. Immunization Safety Surveillance. Second Edition, 2013). Ukoliko se pokaže da je neželjeni događaj nakon imunizacije (AEFI) barem u mogućoj uzročnoj vezi sa primenjenom vakcinom, tada je u pitanju neželjena reakcija na vakcinu.

Faktori koji utiču na bezbednost vakcina su brojni i

vrsta vakcine

BCG

• BCG VAKCINA liofilizovana, Institut Torlak

vakcina protov tuberkuloze (živa-atenuirana)

Hep B

• ENGERIX® B, GlaxoSmithKline • EUVAX® B, LG Life Sciences

vakcina protiv hepatitisa B (rekombinantna)

DTP (DTaP)

• TRIPACEL®, Sanofi-Pasteur

vakcina priotiv difterije (toksoid), tetanusa (toksoid) i pertusisa (acelularna)

DTP (DTwP)

• ALDIPETE-T®, Institut Torlak

vakcina priotiv difterije (toksoid), tetanusa (toksoid) i pertusisa (cele ćelije)

OPV

• OPVERO®, Sanofi Pasteur

vakcina protiv poliomijelitisa (živa oralna)

IPV

• IMOVAX-POLIO®, Sanofi Pasteur

vakcina protiv poliomijelitisa (inaktvisana)

Hib

• ACT-HIB®, Sanofi Pasteur • HIBERIX®, GlaxoSmithKline

vakcina protiv Haemophilus inflenzae tip b

DTaP-IPV/Hib

• PENTAXIM®, Sanofi-Pasteur

vakcina protiv difterije, tetanusa, pertusisa (acelularna), poliomijelitisa (inaktivisana) i Haemophilus inflenzae tip b

MMR

• MMR-VAXPRO®, Merck Sharp&Dohme vakcina protiv morbila (živa-atenuirana), • PRIORIX®, GlaxoSmithKline parotitisa i rubeole

DT

• DITEVAXAL-T®, Institut Torlak

vakcina priotiv difterije (toksoid) i tetanusa (toksoid)

TABELA 1. Vakcine namenjene rutinskoj imunizaciji pedijatrijske populacije u R. Srbiji BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

farmakovogolanca:Layout 1

uzrast

5/6/2015

1:48 PM

Page 49

vakcina BCG

Hep B

DTP

POLIO

Hib

,

,

sa navršena 2 meseca

,

,

,

sa navršenih 3,5 meseci

,

,

,

,

,

,

po rođenju sa navršenim 1 mesecom

do navršenog 6. meseca

DT (dT)

,

,

,

od 12. do 15. meseca od 17. do 24. meseca

MMR

,

,

u 7. godini

,

u 14. godini

,

,

• novorođenčad koja nisu primila BCG vakcinu po rođenju, mogu se vakcinisati do navršena 2 meseca života, a ukoliko se ni tada ne vakcnišu, moraju se vakcinisati do navršnih 12 meseci života; • kod dece koja nisu prethodno vakcinisana protiv virusnog hepatitisa B, vakcinacija se sprovodi u 12. godini života (tj. u 6. razredu O.Š.) sa tri doze vakcine (0, 1, 6 meseci).

, ,

TABELA 2. Kalendar obavezne imunizacije pedijatrijske populacije u R. Srbiji

obuhvataju: tip vakcine (živeatenirane vakcine mogu imati drugačiji bezbednosni profil od inaktivisanih ili prečišćenih proteinskih antigena); pomoćne supstance kao što su adjuvansi, stabilizatori, konzervansi i rezidualni proteini (adjuvansi pojačavaju imunogenost i reaktogenost vakcina); kombinovanje antigena (moguća je veća učestalost AEFI, kada je u jednoj vakcini kombinovano više antigena za prevenciju više infektivnih oboljenja); biološki sistem u procesu proizvodnje (moguća je varijabilnost u sastavu između pojedinih serija finalnog proizvoda), raspored vakcinacije, način primene vakcine i populacija koja se vakciniše (imuni odgovor zavisi od uzrasta, a primena nekih vakcina u trudnoći je kontraindikovana).

Neželjeni događaji/reakcije nakon imunizacije mogu se klasifikovati u sledećih pet grupa: 1. reakcija na vakcinu - neželjeni događaj prouzrokovan ili ubrzan pravilno primenjenom vakcinom, zbog njenih specifičnih osobina.

2. programska greška - neželjeni događaj prouzrokovan greškom učinjenom u toku proizvodnje, čuvanja, transporta, reBB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

konstitucije ili primene vakcine.

3. slučajna koincidencija neželjni događaj koji se desio posle vakcinacije, ali nije prouzrokovan primenjenom vakcinom.

4. reakcija na injekciju - neželjeni događaj prouzrokovan pre strahom, bolom ili reakcijom na mestu uboda, nego samom vakcinom.

5. reakcija nepoznatog uzroka - neželjeni događaj čiji se uzrok ne može utvrditi.

U posebnoj imunizaciji lica eksponiranih zaraznim bolestima (i lica po kliničkim indikacijama), za novoregistrovane vakcine prijavljuje se svaki postvakcinalni neželjeni događaj (AEFI), bez obzira kada se ispoljio i da li je ozbiljnog karaktera, dok se za dobro-poznate vakcine prijavljuje svaki ozbiljan AEFI. U rutinskoj (obaveznoj) imunizaciji lica u određenom uzrastu (pedijatrijska populacija) primenjuju se dobro-poznate vakcine i stoga se za ove vakcine prijavljuje svaki ozbiljan AEFI koji se ispoljio u razumnom intervalu od primene vakcine, i to: - u toku 24 sata (akutne alergijske reakcije, anafilaksa, perzistentan plač u trajanju dužem od tri sata, hipotono-hipore-

sponsivna epizoda i sindrom toksičnog šoka); - u toku 5 dana (teške/ozbiljne lokalne reakcije, apsces na mestu davanja injekcije i sepsa); - u toku 15 dana (konvulzije, febrilne konvulzije i encefalopatija); - u toku 3 meseca (akutna flakcidna paraliza, Guillan-Barre-ov sindrom, brahijalni neuritis i trombocitopenija); i - između 1-12 meseci od davanja BCG vakcine (limfadenitis, diseminovana BCG infekcija i osteitis/osteomijelitis).

U rutinskoj imunizaciji, ozbiljni AEFI ispoljavaju se retko. Pojedini slučajevi mogući su nakon primene bilo koje vakcine (groznica, alergijske reakcije, anafilaksa, apsces na mestu uboda, sepsa i sindrom toksičkog šoka) ili većine vakcina (npr. konvulzije). Mada se dešavaju retko, perzistentan plač i hipotono-hiporesponsivna epizoda karakteristični su za vakcinu protiv difterije, tetanusa i pertusisa; brahijalni neuritis - za vakcine koje sadrže toksoid tetanusa; encefalopatija - za vakcinu protiv morbila, parotitisa i rubeole i vakcinu protiv difterije, tetanusa i pertusisa; trombocitopenija i artralgija - za vakcinu protiv mor-

bila, parotitisa i rubeole; akutna flakcidna (mlitava) paraliza - za oralnu vakcinu protiv poliomijelitisa; dok su limfadenitis i osteitis/osteomijelits karakteristični za vakcinu protiv tuberkuloze (Tabela 3).

Ne treba prijavljivati uobičajene (česte i očekivane) AEFI koji nisu ozbiljnog karaktera, kao što su reakcije na mestu uboda (crvenilo, osip, peckanje, svrab, bol, manji lokalni otok), povišena telesna temperatura i ograničeni sistemski simptomi (dijareja i mišični bolovi). U vreme rutinske imunizacije, veoma je važno da zdravstveni stručnjaci posavetuju roditelje (ili primaoce vakcine) da se navedene reakcije očekivane i mogu se ispoljiti, da se mogu lako regulisati (npr. primenom paracetamola u slučaju groznice) i da u slučaju ozbiljnijih problema ponovo dođu u ambulantu i zatraže medicinsku pomoć (Tabela 4).

Međutim, određene lokalne reakcije mogu biti veoma ozbiljnog karaktera i stoga, mogu zahtevati odgovarajući medicinski tretman. Svaku tešku/ozbiljnu lokalnu reakciju treba prijaviti, a posebno ako se desila u klasteru, jer je svaka teška lokalna reakcija u klasteru - marker za programsku grešku

49

farmakovogolanca:Layout 1

5/6/2015

1:48 PM

Page 50

FARMACIJA

Farmakovigilanca

vakcina

neželjene reakcije

interval od vakcinacije broj slučajeva na do pojave reakcije milion doza

BCG

- supurativni limfadenitis - BCG osteitis - diseminovana BCG infekcija

2-6 meseci 1-12 meseci 1-12 meseci

100-1000 0,01-300 0,19-1,56

Hib

- nisu poznate

-

-

Hep B

- anafilaksa

0-1 sat

1,0-2,0

MMR / MR

- febrilne konvulzije - trombocitopenija (↓Tr) - alergijske reakcije; anafilaksa - encefalopatija

6-12 dana 15-35 dana 0-1; anafilaksa 2 sata 6-12 dana

>300 ~30 ~10; anafilaksa ~1 <1

OPV

- paralitički poliomijelitis

4-30 dana

~0,4 ↑↑ rizik pri prvoj dozi

TT (DT / dT)

- brahijalni neuritis - anafilaksa

2-28 dana 0-1 sat

5-10 0,4-10

DTwP (cele ćelije)

- perzistentan plač >3h - konvulzije - hipotono-hiporesponsivna epizoda - anafilaksa - encefalopatija

6-12 dana 15-35 dana 0-2 sata 0-1 sat 6-12 dana

1000-60000 80-570 30-1000 ~20 0-0,1

TABELA 3. Retke, ozbiljne postvakcinalne reakcije

ili za problem sa specifičnom serijom vakcine. Primeri ozbiljnih lokalnih reakcija (koje treba prijaviti) su: oticanje iza najbližeg zgloba; crvenilo, bol i oticanje u trajanju dužem od tri dana; oticanje u predelu lica i vrata; i veće oticanje koje zahteva hospitalizaciju.

Svaki ozbiljan postvakcinalni neželjeni događaj (AEFI) u rutinskoj imunizaciji, treba prijaviti odmah (bez odlaganja) na raspoloživom standardnom obrascu, putem fax-a, e-mail-a ili interneta (online prijavljivanje), navodeći sledeće podatke: - opis postvakcinalnog neželjenog događaja (znaci i simptomi, njihov tok); - vreme pojave neželjenog događaja u odnosu na vakcinaciju (interval “vakcina-događaj”); - zaštićeni naziv, broj serije i način primene suspektne vakcine (i drugih primljenih vakcina); - osnovne podatke o pacijentu (inicijali, uzrast, pol, telesna masa);

50

- dodatne kliničke podatke (istorija bolesti, istorija imunizacije i ishod neželjenog događaja); i - kontakt-podatke primarnog izveštača.

Pri proceni uzročne (kauzalne) povezanosti između ispoljenog neželjenog događaja (AEFI) i primenjene vakcine, mogu poslužiti odgovori na sledeća pitanja:

1. Da li je učestalost prijavljivanja AEFI bila česta, retka ili slučaj nije ranije prijavljen?

2. Da li je poznato da se sličan AEFI ispoljava i kod nekih oboljenja/stanja?

3. Da li je poznato da je ispoljeni AEFI povezan sa primljenom vakcinom?

4. Da li se ispoljeni AEFI može objasniti biološkim svojstvima primljene vakcine?

5. Da li je vremenski interval “vakcina-događaj” kompatibilan sa očekivanim?

6. Da li je pacijent imao slične simptome u prošlosti (i pod kojim okolnostima)?

7. Da li je pacijent istovremeno ili neposredno pre vakcine primao neku terapiju (i koju)?

8. Da li je pacijent istovremeno ili neposredno pre vakcine imao neko oboljenje (i koje)?

9. Da li su kod pacijenta bili prisutni faktori rizika koji su doprineli ispoljavanju AEFI (i koji)?

Nacionalni sistem vakcinovigilance od posebnog je značaja za bezbednu primenu vakcina kod pedijatrijske populacije, a preduslovi za efikasnost ovog sistema su jasna regulativa i organizacija, poznat sistem prijavljivanja lekarima (pedijatrima), poznate i jasne definicije ozbiljnih slučajeva AEFI i dobra saradnja između institucije odgovorne za sprovođenje nacionalnog programa imunizacije i institucije odgovorne za praćenje bezbednosti vakcina, odnosno neželjenih događaja nakon imunizacije

(AEFI).

TABELA 4. Česte, minorne postvakcinalne reacije učestalost lokalnih reakcija (bol, otok, crvenilo)

groznica (>38°C)

učestalost iritabilnosti, malaksalosti i sistemskih smimptoma*

90-95%

-

-

Hib

5-15%

2-10%

-

Hep B

~15% odrasli ~ 5% deca

1-6%

-

MMR / MR

~10%

5-15%

5% (kožni raš)

OPV

-

<1%

<1%

DT / dT

~10% (kod buster doza 50-85%)

~10%

~25%

DTP

do 50%

do 50%

do 55%

tretman

• hladna odeća na mestu uboda • paracetamol (do 15 mg/kg/4h, najviše 4 doze/24h)

• davanje tečnosti • hladna odeća • kupka ili mlaki sunđer • paracetamol

• davanje tečnosti • paracetamol

vakcina

BCG

*sistemski simptomi: dijareja, glavobolja i/ili mišićni bolovi BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

dymista:Layout 1

5/7/2015

11:40 AM

Page 51

Pr edstavljamo

Napredak u terapiji alergijskog rinitisa

Za lečenje alergijskog rinitisa od lekova se najviše koriste antihistaminici i kortikosteroidi koje propisuje lekar.

Konačno je dostupna upravo ta kombinacija u jednom spreju.

Kako je nos „prvi filter“ disajnih organa, ne

treba da čudi što je baš alergijski rinitis najčešća prolećna alergijska bolest i jedna od bolesti koje su u porastu poslednjih godina.

Simptomi alergijskog rinitisa utiču na kvalitet života, naročito kod teže kliničke slike. Često dolazi do glavobolje, lošijeg sna, slabijeg raspoloženja I svakodnevnog umaranja što otežava svakodnevne aktivnoti.

Savremna terapija alergijskog rinitisa je dovela do skoro potpune kontrole ove bolesti. Kritična je prva sezona bolesti kada oni koji su postali alergični još ne znaju o čemu se radi. Zato oni koji krenu da kijaju i kašlju sa prvim lepim danima treba da se obrate lekaru jer se neprijatni simptomi i znaci polenske kijavice mogu uspešno lečiti.

Za lečenje alergijskog rinitisa od lekova se najviše koriste antihistaminici i kortikosteroidi koje propisuje lekar. Konačno je dostupna upravo ta kombinacija u jednom spreju.

Dymista® sprej za nos je jedinstvena intranazalna formulacija koja sadrži azelastin hidrohlorid i flutikazon propionat, dva potentna leka iz različitih klasa sa komplementarnim efektima i u poboljšanom uređaju.

Trenutno, prva linija terapije prema terapijskim vodičima u BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

USA i prema ARIA protokolima jesu intranazalni kortikosteroidi (INS).

Ipak, nedavno je naglašeno da INS terapija ne rešava u potpunosti simptome velikog broja pacijenata i sugerisana je potreba za novim formulacijama koje bi dale veći procenat uspešnosti.

Takva terapijska opcija sada postoji, pod nazivom Dymista® sprej za nos. Indikovana je za olakšanje simptoma umerenog do teškog sezonskog i višegodišnjeg alergijskog rinitisa ako monoterapija bilo intranazalnim antihistaminikom ili glukokortikoidom nije dovoljna. Nakon upotrebe Dymista® spreja za nos, olakšanje od alergijskih simptoma u nosu se primećuje već 15-30 minuta nakon primene.

Dymista® sprej za nos poseduje antihistaminisko dejstvo, stabilizator je mastćelija , ima anti-leukotriensko dejstvo i anti-inflamatorna svojstva, a sve to ulazi u okvir farmakoloških principa predviđenih algoritmom ARIA-tretmana u jednom spreju (jedna aplikacija)*. Nova formulacija i uređaj omogućuju širi ugao raspršivanja spreja, veći volumen spreja, poboljšan profil kada je veličina dostavljenih kapljica spreja u pitanju i nižu viskoznost u odnosu na najčešće propisivane

INS sprejeve. Nakon upotrebe Dymista® spreja za nos, olakšanje od alergijskih simptoma u nosu se primećuje već 15-30 minuta nakon primene.

U 4 kliničke studije kod odraslih i adolescenata sa alergijskim rinitisom, primenom leka Dymista® sprej za nos, jedne doze u svaku nozdrvu dva puta dnevno, značajno su se smanjili nazalni simptomi rinitisa (koji uključuju curenje iz nosa, začepljenost nosa, kijanje i svrab nosa) u poređenju sa placebom ili samo azelastin-hidrohloridom ili samo flutikazon propionatom. Značajno su se smanjili i očni simptomi rinitisa (koji uključuju svrab/peckanje, suzenje i crvenilo očiju) kao i pacijentov kvalitet života povezan sa bolešću.

Dymista® sprej za nos pogodan je za dugotrajnu upotrebu. Trajanje terapije treba da odgovara periodu izlaganja alergenu.

Nosilac dozvole: MEDA Pharmaceuticals Switzerland GmbH – Predstavništvo, Kumodraška 241b, 11000 Beograd; Dymista sprej za nos, suspenzija, 137 mikrograma/50 mikrograma po dozi, pakovanje: bočica sa sprej pumpom; 23g suspenzije: 515-01-3178-12-001, 18.10.2013. Datum revizije teksta: Jul, 2013. Režim izdavanja leka: Lek se izdaje na lekarski recept. * Dymista®: a newlevel of allergic rhinitis symptom control: Jean Bousquet, Claus Bachert, David Price3, G Walter Canonica

51

parkinson:Layout 1

5/6/2015

1:50 PM

Page 52

MEDICINA

Konferencije

DAN SVESTI O PARKINSONIZMU

Bolest nevoljnih pokreta Parkinsonova bolest je klinički sindrom kojeg karakterišu podrhtavanje, ukočenost, usporenost i teškoće sa održavanjem stabilnosti. Pacijente mogu da prate anksioznost i depresija, ali bez obzira na to oni su intelektualno očuvani. Iako je neizlečiva i doživotna bolest, sa parkinsonizmom se može živeti dugo i kvalitetno uz odgovarajuće lekove, podršku porodice i zajednice. Nedostatak hemijske supstance - dopamina, uticaj spoljašnje sredine i genetike mogu biti neki od faktora rizika za nastanak bolesti.

Od Parkinsonove bolesti u svetu boluje sva-

ka stota osoba starija od 60 godina. Deset procenata obolelih ima manje od 40 godina u trenutku pojave prvih simptoma i tegoba. U Srbiji oko 20 hiljada ljudi boluje od Parkinsonove bolesti. Veruje se da bismo svi oboleli od te bolesti kada bismo živeli dovoljno dugo, bez obzira na profesiju kojom se bavimo. Parkinsonizam je druga po učestalosti degenerativna bolest mozga posle Alchajmerove demencije i prva među bolestima nevoljnih pokreta. Ona ograničava pokrete i njihovu kontrolu, remeti ravnotežu i druge funkcije organizma. Prvi put je u 19. veku opisao Džejms Parkinson, po kojem je bolest dobila ime, mada

Sa Parkinsonovom bolešću može da se živi uz odgovarajuću terapiju i podršku porodice i zajednice saznanja o njoj datiraju još u starim spisima Indije i Kine. Prof. dr Marina Svetel iz Klinike za neurologiju (Odeljenje za bolesti nevoljnih pokreta) KCS, kaže da je Parkinsonova bolest klinički sindrom kojeg karakterišu podrhtavanje, ukočenost, usporenost i teškoće sa održavanjem stabilnosti: - Pacijente mogu da prate anksioznost i depresija, ali bez obzira na to oni su intelektualno očuvani i mogu da budu vrlo korisni članovi zajednice. Mogu biti potpuno aktivni i da se dugo bave svojom pro-

52

fesijom u onom obimu u kojem su se bavili i pre pojave oboljenja. Naravno, to je ozbiljna bolest i nikada pacijente ne ohrabrujemo lažno, ali im svaki put govorimo o tome da je moguće boriti se sa problemima i suočavati se sa svakim simptomom kad god da se javi. Mi smo uvek uz njih kao tim lekara - ističe prof. dr Marina Svetel i dodaje da je u odnosu na raniji period postignut napredak u prepoznavanju bolesti, jer se događalo da su mnogi pacijenti dobijali pogrešne dijagnoze što je bio razlog da nam je izgledalo da je broj obolelih manji.

- Imamo, sasvim sigurno, bolju dijagnostiku. Ono što se činilo potpuno nestvarnim je da ovu dijagnozu postavljamo samo na osnovu kliničkog pregleda. Ne postoji ni jedna dijagnostička procedura na koju se možemo osloniti, ni jedan skener, ni jedna magnetna rezonanca, ništa što ćemo uzeti i reći: »Pa da, to je Parkinsonova bolest!« Praktično, jedino što imamo je naše znanje i zato dijagnozu najčešće i treba da postavljaju potpuno verzirani neurolozi, ma kako želeli da to predstavimo bolešću koju može svako da prepozna. Preciznost dijagnoze se, zapravo, povećava sa obrazovanjem u oblasti parkinsonologije ljudi koji treba da prepoznaju bolest - navodi prof. dr Svetel.

Zarobljenici u sopstvenom telu Parkinsonova bolest je neizlečiva i pacijenti sa njom žive do kraja života. Kada se oboljenje detektuje obično nastaje pe-

Čini se potpuno nestvarnim da se ova dijagnoza postavlja samo na osnovu kliničkog pregleda. Ne postoji ni jedna dijagnostička procedura na koju se možemo osloniti, ni jedan skener, ni jedna magnetna rezonanca, ništa što ćemo uzeti i reći: "Pa da, to je Parkinsonova bolest!"

riod »medenog meseca«. Upravo je to vreme kada se započinje sa terapijom, i bolesnicima , zaista, bude dobro.

Međutim, oni se potom suočavaju sa težinom same bolesti, a onda i sa različitim komplikacijama koje mogu da se dogode kao što su poteškoće u kretanju i samostalnom obavljanju poslova. Na neki način postaju zarobljenici u sopstvenom telu. Bez obzira na to, oboleli od parkinsonizma mogu da imaju dug i kvalitetan život.

Najvažnije je da su samostalni u kretanju i većina je na nogama, iako boluju više od dve decenije.

- Niko ne kaže da je to grip od kojeg će se čovek razboleti i koji će, posle izvesnog vremena, proći. Dakle, nije reč o bezazlenom poremećaju. Parkinsonova bolest je ozbiljna, dugotrajna, doživotna i ne BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

parkinson:Layout 1

5/6/2015

1:50 PM

Page 53

sije kojom se bave. Postoje ljudi koji su završili karijere kao operski pevači, osobe koje i dalje sviraju u filharmoniji, rade u kontroli leta na aerodromu... Oni mnogo poslova mogu da rade. Ali, ne mogu sve. Oboleli od prakinsonizma svakako ne bi mogao da popravlja satove, obavlja filigranske poslove ili da uspešno svira klavir. Dakle, ne treba ih zbog toga diskriminisati, jer oni mogu da žive prilično normalanim životom. Što se dijagnostike i lečenja tiče u Srbiji je ona dostupna gotovo u svakom domu zdravlja. Zapravo, lekar opšte medicine bi trebalo da prepozna promenu i na vreme uputi pacijenta na dalje lečenje. Međutim, sve je manje neurologa u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, pa pacijent mora da potraži pomoć na sekundarnom i tercijarnom nivou. Zbog dugog čekanja, često, izgubi dragoceno vreme. Samim tim se i bolest dijagnostikuje sa zakašnjenjem, što dovodi do kasne medikamento zne terapije. (M. St.)

Faktori rizika

uvek laka bolest. Ali, može da se živi sa njom uz odgovarajuću terapiju i podršku porodice i zajednice. Često se, kada objašnjavam prirodu bolesti, pozivam na film »Buđenje« sa Robertom de Nirom u kojem on dobija lek i čudovišno ustaje. Taj lek se i danas, posle pedeset godina, primenjuje. On zaista deluje. U lečenju parkinsonizma se koriste još neki medikamenti. Svi oni su registrovani u našoj zemlji i većina je na pozitivnoj listi, pa se dobijaju na recept RFZO ili su pacijentima dostupni uz odgovarajuću participaciju. Gotovo svi lekovi koji se koriste u svetu, primenjuju se i u Srbiji.

Manjak dopamina - jedan od uzroka Terapija bolesti temelji se na pretpostavljenom manjku dopamina i primeni enBB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

zima koji usporavaju ili omogućuju smanjenje njegove razgradnje. Ne postoji ništa različito i bolje što bi pacijent mogao da dobije u Njujorku, a čega nema u Srbiji, izuzev hirurških intervencija. One još nisu potpuno dostupne kod nas, ali je to samo mali segment. Naime, samo malom broju ljudi će biti indikovano da ovakva (hirurška) terapija bude primenjena. To nije lek. Operacija koja se izvede pacijentu je takva da je on posle toga na svojim nogama. Njemu će biti nešto bolje, ali se situacija i dalje mora kontrolisati lekovima, što znači da se medikamentozni tretman ne može isključiti - objašnjava prof. dr Marina Svetel.

Iako oboleli od Parkinsonove bolesti mogu da budu radno aktivni i imaju podršku svojih lekara, u praksi to nije uvek jednostavno i sve zavisi od prirode profe-

U osnovi bolesti je smanjenje procenta neurona u maloj strukturi poznatijoj kao crna supstanca (supstantia nigra). U trenutku pojave tegoba u toj supstanci može biti smanjen broj ćelija za oko 50 odsto, što uzrokuje i pad hemijske supstance dopamina za dvadesetak procenata. Neurolozi smatraju da je potrebno pet do sedam godina da bi promene koje ukazuju bolest bile vidljive. Kod parkinsonizma mogu da stradaju i drugi transmiteri koji uslovljavaju tremor i depresiju.

Još uvek nije jasno definisan uzrok nastanka bolesti, ali se pretpostavlja da faktori iz spoljašnje sredine i genetska predispozicija imaju značajnog udela. Uticaj sredine se vezuje za izlaganje insekticidima, herbicidima, udaru groma i korišćenju izvorske vode. Veruje se da postoji parkinsona ličnost, osoba sklonija oboljevanju. Najčešće su to odgovorne, uredne, stidljive i zatvorene osobe. Ponekad su to depresivni i sitničavi ljudi, a u osnovi takvog ponašanja je nedostatak dopamina kao rani "okidač" za nastanak bolesti.

53

Izmisljeni:Layout 1

5/6/2015

1:53 PM

Page 54

FARMACIJA

Zanimljiva farmacija

Izmišljeni lekovi U konačnom, trećem delu serijala o lekovima koji ne postoje, makar za sada, okrećemo se budućnosti, bliskoj i dalekoj, kako u pogledu optimističnih vizija boljeg sutra, tako i sumornim i fatalističkim košmarima apokalipse u čemu su i vizije samih autora bile potpomognute farmakološki aktivnim supstancama pa stoga ne čudi njihovo obilje u svim tim svetovima.

AUTOR: MR PH. PAVLE ZELIĆ

54

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

Izmisljeni:Layout 1

5/6/2015

1:53 PM

Page 55

Samo bez drame!

Jedan od češćih zaključaka pisaca utopija je da su osećanja i slobodno razmišljanje uzrok svih sukoba, kako onih jednostavnih, među individuama, tako i komplikovanih i velikih, kao što su ratovi. Sa druge strane, emocije i kritički duh podrivaju autoritarne vlasti i takođe su nepoželjni u antiutopijama. I u jednom i u drugom slučaju, farmakologija je tu da pomogne, naročito onima koji vladaju. Stoga je ubijanje individualnosti i svih osobina koje nas čine ljudima kroz »terapiju« postalo i opšte mesto ovakvih dela.

Vrli Novi Svet - motiv leka je čest i na koricama raznih izdanja ove kultne knjige

Crvena ili plava pilula - filozofsko pitanje u Matriksu BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

Roman »Vrli novi svet« (»Brave new world«, Oldos Haksli, 1932), je kao jedan od centralnih motiva imao farmakološki vrlo aktivnu tvar po imenu Soma. U ovoj revolucionarnoj knjizi, Soma je antidepresiv skoro bez neželjenih dejstava, a u većim dozama i halucinogen koji korisnike »vodi na odmore«, prepune uživanja i bez mamurluka. Somu proizvodi vrhovna vlast, i stanovnici je koriste za samomedikaciju ili kad god se osećaju neraspoloženo, time eliminišući potrebu za religijom ili bilo kakvim ličnim odanostima osim prema Svetskoj državi. Ipak, pored očiglednih socijalnih im-

55

Izmisljeni:Layout 1

5/6/2015

1:53 PM

Page 56

FARMACIJA

Zanimljiva farmacija Farmakolipsa

ALZ-112 lek za Alchajmera i izazivanje inteligencije kod majmuna

plikacija, Soma može izazvati smrt suprimacijom centara za disanje u produženoj moždini. Uobičajeno se daje u formi tableta, ali se takođe primenjuje i kao tečnost (za verske službe) ili gas (za umirivanje masovnih nemira).

Ima još tušta i tma ovakvih masovno upotrebljavanih lekova za kontrolu masa, kao što je Kallocain, u istoimenom romanu Karina Boyea iz 1940. godine, koji, nalik Haksliju bazira svoje opresivno društvo na submisiji podanika putem farmakologije. U ovoj klasičnoj distopiji, naučnik Leo Kal razvija serum istine Kallocain, koji može da natera individuu da otkrije stvari kojih ni sama nije bila svesna što vlasti koriste kako bi efikasnije kontrolisale podanike i gušila samu pomisao na pobunu.

Pylene-50 u BBC-jevoj TV serija »Blejkova sedmorka« (1978-81), je, kada se upotrebljava homeopatski, samo adrenalinski inhibitor, ali sa stotinu puta većom dozom izaziva kompletnu poslušnost subjekata i može se primeniti svakojako. Efekti su mu nepovratni, sem ako se daje antidot, i to do kraja života. Kao takav, koristi se za kontrolu čitavih planeta. Betathanatine u romanu »Altered Carbon« Ričarda K. Morgana (2002.) je lek koji smanjuje metaboličke aktivnosti i izaziva emocionalnu odsutnost, neophodnu za vojnike kako bi izvršavali uža-

56

sne naredbe ili izbegavali senzore životnih signala. Na kraju, Allswell u romanu »Anathem« (2008) Nila Stivensona je hemikalija prisutna u svoj hrani koju konzumiraju sekularci, niža kasta na planeti Arbre i kako joj samo ime kaže, izaziva osećaj da je sve dobro (all’s well) i pod njenim uticajem je lako otarasiti se svih negativnih misli.

U filmu »Ekvilibrijum« iz 2002. godine, u društvu budućnosti koje se još oporavlja od III svetskog rata, emocije su zabranjene, u nadi da će njihov izostanak eliminisati i potrebu za sukobima. No da bi se iste zaista kontrolisale, tu su dnevne doze leka Prozium, koji se injektira u vrat, ali samo jedna promašena doza izaziva pun povratak osećanja, kao što će to otkriti junak Džon Preston, elitni vojnik/sveštenik novog totalitarnog društva Tetragramatona. Sličan zaplet imaju i romani serijala »The Giver« Luisa Laurija (od 1993) koji su namenjeni mlađoj publici, pa i mnoštovo SF priča, filmova, stripova i epizoda serijala…

Konačno, u suprotnosti sa svim navedenim, Altruizin iz istoimene priče poljskog SF klasika Stanislava Lema iz 1965. godine, je lek koji tera korisnike da osećaju, kako lepe doživljaje, ali i bol i sve druge emocije i senzacije ljudi koji im se nađu u blizini, dižući empatiju na neslućene nivoe, a sve sa ciljem promocije altruizma.

Možda bi trebalo da nas zabrine što je korporacija koja u celokupnoj istoriji popularne kulture na najcelovitiji način oličava apsolutno zlo – Umbrella corporation iz izuzetno uspešnog »Resident evil« serijala igara (od 1996. godine nadalje), i kasnije, filmova Pola W.S. Andersona (od 2002. godine nadalje), u osnovi multinacionalna farmaceutska kompanija, sa nizom inovativnih lekova koje je sama razvila u svom portfoliu. Na primer, tu je Aqua cure – najveći uspeh ove kompanije, njihov glavni proizvod, koji je čak i efikasan i bezbedan.

U pitanju je mast koja se koristi na otvorenim ranama i koja je proslavila kompaniju širom (virtuelnog) sveta. Tu je i sprej za prvu pomoć koji se takođe često koristi u igricama, zatim Safsprin i Uspirim, tablete bazirane na acetilsalicilnoj kiselini koje se koriste za svakodnevne tegobe i bolesti i mnogi drugi.

Ipak, Umbrella corporation je definitivno otišla put mračne strane kada je razvila Regenerate, lek za negu kože koji koristi užasavajući T-virus kako bi reanimirao mrtve ćelije epiderma, čineći da pacijent izgleda mlađe. Činjenica da preterano korišćenje ovog proizvoda izaziva zombifikaciju i naknadne monstrouznosti koje će kontaminacija ovim virusom izazvati u laboratorijama korporacije, zatim na ulicama Racoon city-ja i najzad, celom svetu, su konačan dokaz da je u svetu mašte ili pre, noćnih mora tvoraca popularne kulture, jednačina između farmaceutskih inovacija i smaka sveta prilično jednostavna.

U filmu »Planeta majmuna: Početak« (»Rise of the planet of the apes«, 2011), prvom filmu u obnovljenom serijalu o inteligentnim majmunima koji osvajaju Zemlju, uzrok njihove dominacije je upravo jedan lek. Naime, genijalni naučnik Vil Rodman (Džejms Franko), pokušavajući da pronađe lek za Alchajemerovu bolest, od koje pati i njegov rođeni otac, otkriva supstancu ALZ-112 koja uvećava inteligenciju. To otkriće se pokazuje kobnim po čovečanstvo, kada se kod majmuna na kojima se dotični lek ispituje, svest o sebi poveća toliko da povedu ustanak protiv ljudi. Kada ALZ-112 razviju u potentniji ALZ113 on razvije neočekivani spored efekat u vidu izazivanja virusnih mutacija koje BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

Izmisljeni:Layout 1

5/6/2015

1:53 PM

Page 57

Izmišljeni lekovi – III deo bukvalno istrebe ljudsku populaciju, svodeći je na deliće civilizacije kakve ćemo naći u drugom delu - »Planeta majmuna - Revolucija« (Dawn of the planet of the apes, 2014).

U kultnom i po mnogima, najboljem romanu Stivena Kinga, »Uporište« (The Stand, 1978), o apokalipsi izazvanoj virusom supergripa po imenu Kapetan Trips, uteklim iz vladinih laboratorija za izradu bioloških oružja se pojavljuje i Flu buddy, lek namenjen za terapiju tog opakog virusa, iako naravno ne pomaže ništa. Sličan je slučaj sa Falangom u romanu »Svetski rat Z« Maksa Bruksa it 2006. godine, vakcinom koja jeste efikasna protiv besnila, ali, iako se reklamira kao lek i za to, u stvari ne radi ništa Solanumu, virusu koji izaziva zombifikaciju u ovom romanu. U filmu pak postoji farmakološko rešenje, ali samo za zaštitu od zombija. Naime, zdravi ljudi bivaju namerno zaraženi poznatim, izlečivim bolestima koje ih čine »nezanimljivim« ili »nevidiljivim« za hodajuće mrtvace koji bi valjda jeli samo zdravo meso!?!

U poslednjoj visokobudžetnoj filmskoj adaptaciji romana »Ja sam legenda« (»I am legend«) Ričarda Metisona iz 2007. godine, je uveden motiv virusa koji genetskim inženjeringom proizvede Dr. Alis Krippen (Vil Smit) kao lek za rak, i iako se pokaže uspešnim, ubrzo mutira i pobije 90% stanovništva, pretvarajući preživele u čudovišta na pola puta između vampira i zombija, koji imaju pik na imune ljude i love ih da bi ih pojeli.

Konačno, DC2 u filmu »Planeta užasa« (Planet terror, 2007) je biološko oružje koje kod ljudi koji su mu izloženi izaziva ili užasne mutacije, ili ih pretvara u kanibalističke zombije, ili oboje. Zanimljivo je da ovaj toksin deluje i kao sopstveni antiotrov ako nastavite da ga udišete u kontrolisanim dozama. Ipak, do kraja filma, apokalipsa ovim oružjem je neminovna, a retki imuni preživeli ostaju da se bore sa hordama mutanata.

Zvezdane staze naše stvarnosti Nadovezujući se na prethodno poglavlje, ali idući još dalje, »hrabro gde nijedan čovek nije išao ranije«, pričamo o »Zvezdanim stazama« (Star trek). Ova kultna TV serija, koja je iznedrila još tuce poBB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

Krv kao lek u Zvezdanim stazama - Kanova osveta

vezanih serija, kao i dva serijala filmova, bezbroj knjiga, stripova i ko zna čega još, sa svim svojim inovacijama koje su iz sveta daleke budućnosti prešle u naš, zaslužuje ne samo jedan segment ovog teskta, već celi esej za sebe. Naime, u univerzumu koji je začeo Džin Rodenberi još 1966. godine, se pojavljuje preko 200 različitih lekovitih i farmakoloških aktivnih supstanci!

Zadržaćemo se samo na onim najčešćim i najoriginalnijim: Hyronalin je standardni lek, odnosno vakcina protiv radijacijskog trovanja, dok je Inaprovaline opšti stimulant organizma koji redovno upotrebljava medicinsko osoblje zvezdane flote. Neodextraline rastvor se koristi kod dehidratacije, dok je Cordrazine snažan stimulans korišćen u urgentnim stanjima, koji recimo može oživeti pacijenta sa zastojem rada srca, ali u većim dozama od 25ml izaziva halicinacije, ludilo i smrt. Mirazine je lek korišćen u 22 veku kako bi se smanjilo vreme potrebno za dekompresiju prilikom ulaska i izlaska sa svemirskih brodova, a Vertazine se daje protiv vrtoglavice, na primer kod potresa mozga. Korak dalje je biomimetički gel, višenamenska supstanca koja se koristi u medicini, ali i za ilegalne aktivnosti kao što su genetski eksperimenti i razvoj biološkog oružja. Još ekstremniji primer je Kironide, supstanca koja se mo-

že naći na planeti Platonius i kod humanoida izaziva psihokinetske moći.

Sa druge strane, Retinax V, koji se pominje u filmu »Zvezdane staze: Kanova osveta« (Star Trek II: The Wrath of Khan 1982) je lek koji se u 23. veku koristi u terapiji dalekovidosti, ali su neki ljudi, kao naprimer kapetan Enterprajza Džejms T. Kirk alergični na njega, pa im je i dalje potrebna alternativna zastarela terapija po imenu »naočare za čitanje«. A u novoj verziji istog filma, krv naslovnog antijunaka, genetskog superherojih se pokazuje kao lek za sve boljke ljudi, uključujući i smrt!

Zabavan je i lek Venus u epizodi »Mudd's Women«, koji radikalno povećava fizičku privlačnost korisnika – mada je izgleda nažalost ipak u pitanju samo placebo efekat, kao i Esijske suze, koje žene sa ove planete koriste kako bi očarale muškarce nalik već pominjanom kapetanu Kirku, a na ovu temu ima još ihahaj supstanci koje služe da opravdaju silne romantične avanture junaka »Zvezdanih staza«.

Lekovi mogućih budućnosti Ko može zaboraviti prelomnu scenu sa crvenom i plavom pilulom koje se nude junaku Neu od strane misterizonog Morfiusa u filmu »Matriks« iz 1999. godine? Iako su u pitanju metaforični lekovi, ipak je za-

57

Izmisljeni:Layout 1

5/6/2015

1:54 PM

Page 58

FARMACIJA

Zanimljiva farmacija

Interpretacija moguće hemijske strukture Začinamelanža iz Dine Frenka Herberta i plave oči najčuveniji sporedni efekat ove supstance

Igračka bazirana na čuvenoj sceni lečenja Luka Skajvokera u rastvoru Bacta

nimljivo da je put ka pravoj stvarnosti ili ostanak u životu iluzija uobličen u formi leka. Simbolizam koji nosi filozofsku potku je retko kad bio ovoliko sugestivan. Uopšte uzev, mnogobrojne SF serije, knjige ili filmovi su koristili lekove kao korak dalje u izmaštavanju lepe ili užasne budućnosti. »Gamma Glipheptin« iz anime serije »Mobile Suit Gundam SEED« (2002-3), je tečni stimulant koji, kada ga piju Biološki CPU piloti Zemaljske Alijanse, poboljšava njihovu izdržljivost, reflekse i vreme reakcije, omogućavajući im da se bore na istom nivou kao neprijatelji »koordinatori«.

Bacta iz »Ratova zvezda: Imperija uzvraća udarac« (»Star Wars: The Empire Strikes Back«, 1980) je tečnost koja imitira telesne tečnosti i pomaže u regeneraciji, i koristi se kako kod posekotina i opekotina, u obliku losiona ili flastera, ali i većeg oštećenja tkiva kao u slučaju promrzlina. Za najteže povrede, pacijent se ceo uranja u cilindar sa Bactom, kao što to u filmu urade sa Lukom Skajvokerom.

Lethe, nazvan po mističnoj reci koja uzrokuje zaborav, se pojavljuje u različitim pričama »buduće istorije« Roberta Hajnlajna je moćan lek koji se upotrebljava za brisanje (ili eventualno samo ometanje) memorije tako da se pacijenti koji se podmlađuju ne sećaju bola ili drugih problema povezanih sa ovim tretmanima.

Cortexin je pak lek koji se koristi za povećanje inteligencije kod životinja u raznim

58

serijalima stripva izdavača DC comics kao što su »Kamandi«, »Hercules Unbound«, itd, a u TV seriji »Babylon 5« (1994-98), Metazine je moćan narkotik koji se koristi ali i zloupotrebljava u terapiji bola.

Ima i ne tako ambicioznih lekova budućnosti, ne toliko drugačijih od onih koje poznajemo danas, pa je tako Hardovax u romanu Filipa K. Dika »Galactic Pot-Healer« (1969) običan lek za ekektilnu disfunkciju, Omegendorph u trilogiji o Marsu Kim Stenli Robinsona je stimulans koji imitira endorfine i izaziva psihološku ako ne i fiziološku zavisnosti, a Mañanacillin u stripu »American Flagg!« (1983-89) je zanimljiva kombinacija antibiotika i kontraceptiva, za kojeg se krije da dugotrajnom upotebom izaziva sterilnost. Još jedan takav lek je i Spacoline u priči Isaka Asimova »I'm in Marsport Without Hilda« (1957), koji se daje protiv svemirske kinetoze tokom interplanetarnih putovanja, a izaziva nekontrolisano brbljanje, govor u slobodnim asocijacijama i smanjenu reakciju na stimulaciju, uključujući i onu seksualnu.

U »Culture« seriji romana Ian M. Benksa, započetoj 1987. godine, postoji lek Quicken, koji ubrzava neuronske procese tako da korisniku deluje da se samo vreme usporilo, zbog čega su u stanju da misle i imaju telepatske razgovore, na primer sa veštačkim inteligencijama u mnogo kraćem vremenu nego što to deluje posmatraču sa strane, a proizvode se sekrecijom žlezdi kod

bića proizvedenih genetskim inžinjeringom. Slično deluje i »pametan lek« Accela u anime seriji »Serial Experiments Lain« (1998), samo on u kapsuli umesto farmakološki aktivne supstance sadrži nanomašinu, čija oscilacija u organizmu izaziva lučenje neurotransmitera koji deluju na percepciju vremena, ubrzavajući razmišljanje i sposobnost računanja.

U filmu »Serenity« (2005), Pax Fully odnosno G-23 paxilon hydrochlorate, je stvorila Alijansa kako bi se stanovnici planete Miranda učinili manje agresivnim. Delovao je, ali malo previše dobro – populacija je postala toliko apatična, da su prosto polegali i pomrli, dok je 0,1% Mirandanaca imalo invertnu reakciju, pretvorivši se u totalne ludake, koji su pobivši sve istraživače konačno napustili planetu i postali ozloglašeni Kosači.

Proizveden iz fosilizovanog lišaja pronađenog na Mesecu, selenine je »nepogrešivi serum«, univerzalni lek za kancer i sve druge bolesti u Klark Ašton Smitovom romanu »The Plutonian Drug« (2011). Ova knjiga uvodi još nekoliko zanimljivih lekova budućnosti pronađenih u prirodim izvorima drugih nebeskih tela kao što su Clithni, bistra zelena tečnost sadržana u uspavanim vulkanima na Jupiterovom satelitu Ganimedu koja ima podmlađujuća dejstva i Plutonium, iliti naslovni »lek sa Plutona«, fini beli prašak ekstrahovan iz biljaka skrivenih pod zaleđenim gasovima površne ove bivše BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

Izmisljeni:Layout 1

5/6/2015

1:54 PM

Page 59

Izmišljeni lekovi – III deo planete koji na po pola sata šalje um korisnika u prošlosti i budućnost!

Najzad, ni SF autori nisu bili imuni na temu večnog života, koji su najčešće vezivali upravo za farmakološka rešenja. Tako je Ascomycin u četvorotomnom romanu Džejmsa Bliša »Cities in Flight« (objavljivanom od 1952-60) bio prvi od celog spektra lekova koji će izazivati faktičku biološku besmrtnost u budućoj istoriji pisanoj od strane ovog pisca, što je bilo jako važno za interstelarnu nomadsku kulturu »Okija«. Zanimljivo je da je Ascomycin (koji ne treba mešati sa istoimenim stvarnim imunosupresivom koji se koristi protiv odbacivanja transplanata i autoimunih bolesti), otkrila u drugoj dekadi 21 veka kompanija Pfizner (Bliš baš nije originalan sa imenima), i da pored besmrtnosti obezbeđuje imunitet za većinu bolesti, a jedna doza traje po 70 godina. Sličan je i Boosterspice u »Known Space« pričama Larija Nivena, još jedan lek koji se beskonačno može koristiti za produženje ljudskog života, kao i Anti-Gerasone u Kurt Vonegutovoj priči »Tomorrow and Tomorrow and Tomorrow« iz 1953. godine, koji zaustavlja starenje, dok najnoviji takav proizvod - superanti-gerasone, čak i podmlađuje!

Krajnje granice »Začin« ili »melanž« (Spice Melange) je možda najmoćniji lek/droga koji pominjemo u ovom kontekstu, i čini glavni pokretač svih akcija u najpoznatijem književnom SF serijalu svih vremena – »Dini« (Dune) Frenka Herberta (počeo sa objavljivanjem od 1965. godine) i sa relativnim uspehom adaptiran u film Dejvida Linča 1984. i TV mini-seriju 2000. godine. U ovoj galaktičkoj epopeji od preko tuceta knjiga, začin/melanž je predmet neverovatno komplikovane političke igre gospodara čitavih svetova. Može se naći samo na planeti Arakis, gde je proizveden od strane džinovskih peščanih crva. Začin daje korisniku duži život, povećanu vitalnost i kod nekih ljudi, prekogniciju. Još bolje, začin mogu koristiti navigatori za iscrtavanje kurseva kroz prostor-vreme, pretvarajući ono što je nekada činilo nemogućim - intergalaktičkih putovanja u rutinske putanje. Znajući sve to, ima smisla zašto se melanž smatra najvrednijom supstancom u univerzuBB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

Mnogobrojne SF serije, knjige ili filmovi su koristili lekove kao korak dalje u izmaštavanju lepe ili užasne budućnosti. mu. Što se tiče neželjenih efekata? Pretvara vaše oči u plave, sve sa beonjačama, ali dugotrajno uzimanje eventualno može da vas pretvori u džinovsko stvorenje nalik pužu. U »Dini« se pojavljuje još jedna zanimljiva supstanca, ekstrakt safo biljke, koji kasta mentata koristi da bi pojačala svoje mentalne moći. Pored adiktivnosti, ima još jednu uvrnutu nuspojavu - boji usne u crveno.

Iako se bavi vanzemaljskim supervirusom, roman koji je proslavio Majkla Krajtona, »Andromedin soj« (»The Andromeda Strain (1969), film 1971. i mini serija iz 2008. godine uvodi u svet i lek Kalocin – univerzalni čudesni lek koji slučajno otkrije Jensen Pharmaceuticals. Kalocin je efikasan protiv svih poznatih virusa, bakterija, gljivica i parazita, pa čak i leči rak! Naravno da postoji i zvrčka, i istraživanje Kalicina je zaustavljeno i zataškano kada se otkrilo da svako ko prestane da ga koristi ubrzo umire od bizarnih opštih infekcija kakve »niko nikada nije video«. Ovo je na neki način i očekivana i poznata neželjena reakcija više atibiotika/antivirotika, kada

telo, naviknuto da se lek bori sa infekcijama, ugasi sopstveni imuni sistem. U ovom kontekstu super-lekova, vredi pomenuti i »Miracurall«, sa očiglednom igrom reči u imenu, koji se pojavljuje u delima o Prof. Šonkuu, pisca Satyajit Ray-a i u stanju je da jednom dozom leči od svih poznatih i nepoznatih boljki.

Pominjali smo već raznorazne serume koje od ljudi prave supermene, i verovatno nema poznatijeg od čudesnog leka zahvaljujući kojem Stiv Rodžers, žgoljavko velikog srca, postaje američki Übermensch – Kapetan Amerika.

Na kraju, da li smo srećniji ili pametniji što ipak (još) nismo otkrili sve ove lekove predstavljene u ovom i prethodnim brojevima Informatora? Možda, ali kao stvaraoci naučne fantastike i svetova umetničke mašte uopšte postavljaju visoke granice sami sebi i svojim junacima, da li i svi mi koji se farmacijom bavimo ovde i sada, u realnom svetu, trebamo da razmišljamo i ka onim optimističnijim perspektivama koje nam ova dela nude i možda neke

od njih zaista i ostvarimo?

59

240:Layout 1

5/7/2015

10:34 AM

Page 11

240:Layout 1

5/7/2015

10:35 AM

Page 12

vremeplov:Layout 1

5/7/2015

9:05 AM

Page 62

FARMACIJA

Zdravstveni vremeplov

Farmacija Otomanskog carstva Lečenje biljem je bilo široko rasprostranjeno u osmanlijskom društvu, a apotekari su činili poseban esnaf. Najbolje snabdevena apoteka u carstvu je bila dvorska apoteka koja se nalazila u Topkapi palati, u blizini odaja glavnog lekara koji je vodio posebnu pažnju o zdravlju sultana i njegove porodice. Farmacija se razvijala tokom celog perioda Otomanske imperije, a zvanično obrazovanje farmaceuta počinje 1839. godine.

AUTOR: MR PH. UROŠ ČAKAR

Otomansko carstvo se na vrhuncu svoje

moći prostirala na tri kontinenta, a koliko je ova država bila moćna govori nam i njena unutrašnja organizacija. Interesantno je osvrnuti se na organizaciju zdravstvene delatnosti u jednoj tako velikoj državi.

Kao neko ko je bio na čelu države, sultan je bio taj kome je bila najviše posvećivana pažnja od strane tadašnjih zdravstvenih radnika. Celokupni zdravstveni sistem u jednoj ovako velikoj i mnogoljudnoj zemlji bio je pod kontrolom glavnog lekara. On je bio smešten u posebnom delu sultanove rezidencije, Topkapi palate u Istanbulu.

Bez obzira na to što je bio zadužen za celokupni zdravstveni sistem države, glavni lekar je ipak najviše brinuo o zdravlju sultana i svih koji su živeli u palati.

O medicini i farmaciji iz perioda vrhunca moći Otomanskog carstva, tačnije od 15. do 16. veka, mnogo se može saznati u samoj Topkapi palati. Ona predstavlja pravu riznicu koja u velikoj meri pokazuje da jedna takva država nije imala zaostao zdravstveni sistem. Kada bi se pogledalo unazad iznenadili bismo se činjenicom kakve su ljudi primenjivali načine lečenja. Neki od njih bi danas bili nazvani nadri lekarstvom, dok neki mogu da budu smatrani i za varvarske. Lekari su nekada često bili ljudi koji su poznavali magiju i lekovito bi-

62

lje i to su bili šamani. Medicina kakvu danas poznajemo došla je iz Antičke Grčke i učenje lekara tog perioda je prenošeno dalje na istok. Antički medicinski spisi koji o tome dosta govore tokom burnih istorijskih perioda sačuvani su zahvaljujući učenim ljudima iz Islamskog sveta. Upravo su lekari Islamskog sveta bili ti koji su sačuvali od zaborava učenje jednog Galena i Hipokrata. Tako su i lekari iz Osmanlijskog carstva usvojili veliki broj stavki iz medicine i farmacije Antičkog doba.

U Osmanlijskom carstvu je još od kraja 13. veka i vladavine sultana Orhana postojao lekar koji se brinuo o zdravlju sultana i porodice. Zvanično se tek prvi put, i to krajem 15. veka, za vreme vladavine Bajazita Drugog proglašava glavni lekar. Prvi proglašeni je bio Izmitli Mehmed Muhjidin Efendi. Pored mnogih zaduženja koja je imao glavi lekar, najveću pažnju je morao da posveti apoteci u palati i izradi lekova. Glavna apoteka koja se nalazila u Topkapi palati bila je smeštena u kuli Glavnog lekara. Ona je bila u isto vreme i njegova kancelarija i apoteka. Tako su u apoteci izrađivani lekovi od strane farmaceuta, na osnovu recepta koji je davao glavni lekar.

Neki od lekova koji su izrađivani bili su namenjeni poboljšanju apetita i jačanju imuniteta. Sačuvani dokumenti iz tog perioda

Najbolje snabdevena apoteka u carstvu je bila dvorska apoteka koja se nalazila u Topkapi palati u kojoj su spravljani različiti lekovi BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

vremeplov:Layout 1

5/7/2015

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

9:06 AM

Page 63

63

vremeplov:Layout 1

5/7/2015

9:06 AM

Page 64

FARMACIJA

Zdravstveni vremeplov

pokazuju šta je sve ulazilo u sastav tadašnjih lekova koji su bili izrađivani u posebnom delu palate neposredno pored kuhinje koji se zvao helvahana. Podaci koji o tome govore su zabeleženi između 1608. i 1767. godine i sačuvani su u pismenom obliku i danas se čuvaju u Topkapi palati.

Sama organizacija apoteke u to vreme, pa i u Topkapi palati nije bila jednostavna.

Bilo je važno oceniti koje su adekvatne količine zaliha, jer bi se velike količine pokvarile, ako se loše čuvaju. Čajevi i lekovite biljke kao što su kamilica, lipa i jasmin bili su uvek dostupni pacijentima, čak i tokom noći. Pored ovog izrađivani su i lekovi namenjeni za neka složenija patološka stanja kao što su groznica, glavobolja i pad imuniteta. Od svih lekovitih preparata glavno mesto je zauzimao terijak Al Faruk, odnosno, Farukov antidot. Ovaj antidot je bio izuzetno vredan i izrađivao se sa velikom pažnjom od strane glavnog lekara. Sastojao se od 40 različitih komponenti, i koristio se u lečenju trovanja i otrovnih ujeda zmija i insekata. Pre nego što se upotrebi u lečenju, ovaj terijak je morao da odleži šest meseci, i što je duže stajao to je vredniji bio. Još jedan značajan lek je bio i terijak al Arba. Ovaj antidot se sastojao iz semena lovora, lincure, smole i još nekih lekovitih biljaka koje su se čuvale kao tajna.

Tako napravljena mešavina bi se usitnila, prosejala i pomešala sa medom.

Sirupi su bili takođe široko korišćeni u lečenju u Osmanlijskom carstvu. Izrađivani su od voća i to najčešće nara ili mandarine, ali i nekog cveća kao što su bile ruže ili ljubičice. Oni su kasnije korišćeni u lečenju različitih oboljenja kao što su tuberkuloza i malarija. Za probleme na koži izrađivani su preparati za spoljašnju primenu koji su u sebi imali pčelinji vosak, maslinovo ulje i katran. Ovakvi preparati su korišćeni u lečenju opekotina, ali i drugih problema na koži.

Kuhinja u Topkapi palati, je bila jedno od najznačajnijih mesta. U njoj su se pored velikog broja obroka pripremali i lekoviti šerbeti koji su bili izuzetno cenjeni. Samoj ishrani sultana i njegove porodice, ali i svih ljudi u palati je posvećivana velika pažnja.

Kada se pogleda može se sa sigurnošću reći da je sultanova kuhinja poštovala današnju

64

piramidu ishrane. Od namirnica preovladavao je pirinač, žitarice, povrće,voće i fermentisani mlečni proizvodi. Meso koje je bilo zastupljeno je uglavnom bila živina, jagnjetina i junetina, dok se svinjetina nije koristila iz verskih razloga.

Naravno, tokom vekova Otomansko carstvo se polako otvaralo ka Evropi. Moderne tekovine su stizale u ovu carevinu, pa su tako polako počela da dolaze i nova dostignuća vezana za medicinu i farmaciju. Upravo o tome najbolje svedoči Muzej farmacije u okviru Farmaceutskog fakulteta u Istanbulu. Ovaj muzej je osnovan 1960. godine i veći deo eksponata koji čine srce postavke je bio iz privatne kolekcije profesora Turhana Bajtopa. Naravno ostali koji se tu takođe mogu videti su donacije, ali i inventar nekih starih apoteka.

U muzeju se mogu videti primerci nameštaja iz sultanove apoteke u Topkapi palati. Posebno se ističu drvene vitrine od mahagonija i abonosa, ukrašene duborezom, sa staklenim vratima. Takođe se ističu i stojnice izrađene od stakla, porcelana, drveta i keramike koje predstavljaju zbog svoje lepote i preciznosti izrade za ono vreme pravo umetničko delo. Takođe se ističu i bronzani avani različite veličine u kojima su usitnjavane biljne droge. Ovaj muzej je i svedok početka razvoja farmaceutske industrije u Otomanskom carstvu i to od 1890. godine pa do perioda Republike koji je počeo 1923. godine. Naravno tu su i podaci koji govore i o kasnijem periodu i to sve do 60-ih godina dvadesetog veka.

U muzeju se nalazi i velika kolekcija diploma, signatura i mnogih drugih dokumenata koji su bili važni za farmaceutsku struku. Sačuvani su neki predmeti iz hrišćanskog perioda, kao što su bronzani avani iz vizantijskog perioda koji predstavljaju jedan od vrednijih eksponata. Posebno bogatstvo ovog muzeja predstavlja njegova bibliografska zbirka koja je pravi svedok razvoja farmacije na prostorima Osmanlijskog carstva. Štamparska mašina koju je izumeo Johan Gutenberg pedesetih godina 15. veka je tek u 18. veku počela da se koristi u Osmanlijskom carstvu. Do tog perioda sve knjige su bile ručno pisane, što važi i za farmaceutske knjige iz tog perioda.

Ovo je još jedan dokaz koji pokazuje koliko je bibliotečka zbirka ovog muzeja bogata. Jedan podatak koji govori koliko dugo se u Turskoj primenjivalo ručno pisanje knjiga jeste činjenica da je tek 1729. odštampana prva knjiga. Interesantni su mnogobrojni primerci farmakopeja, apotekarskih priručnika i druge literature koja se koristila u praksi. Muzej takođe čuva i retke knjige koje potiču iz 1839. godine kada je zvanično i počelo obrazovanje farmaceuta na Carskoj medicinskoj školi u Istanbulu. Iz tog perioda je sačuvano preko tri stotine knjiga koje su štampane na različitim jezicima turskom, francuskom, nemačkom, engleskom, grčkom i jermenskom.

Većinu knjiga i to negde oko 85 odsto čine one koje su na turskom štampane od čega je svega 8,1 odsto na turskom alfabetu dok je ostatak pisan arapskim pismom koje se u Turskoj koristilo do reforme 1928. godine. Interesantno je pomenuti da je broj knjiga na francuskom znatno manji nego što je očekivano zbog toga što su prva predavanja na studijama farmacije 1839. godine bila upravo na francuskom jeziku. Francuski je i bio zvaničan jezik u farmaceutskom obrazovanju u Otomanskom carstvu, ali je postao i sve značajniji u samoj farmaceutskoj praksi širom države. Tako su tokom tog perioda recepti pisani na francuskom, ali i knjige i stručni časopisi.

Pokušaj da se francuski zameni turskim u farmaceutskim krugovima je dugo bio neuspešan i to se tek dogodilo krajem Drugog svetskog rata kada je francuski jezik počeo da gubi popularnost u Turskoj.

Najveći broj knjiga koje su u muzeju je izdat u periodu od 1900. do 1920. godine i to negde oko 35% i od 1920. do 1940. i to oko 28%. Jedan od razloga za to je i činjenica da se broj studenata farmacije, kao i samih farmaceuta u Turskoj značajno povećao, ali i da je bio sve veći broj štampanih knjiga. Gledajući materiju koju su te knjige obrađivale oko 19% njih je bilo vezano za problematiku hemije, medicine 19%, botanike i farmakognozije 17%.

Ovakav muzej predstavlja pravu riznicu znanja i bogatstva jednog naroda jer pokazuje kako se razvijala farmacija u jednoj velikoj državi koja je prolazila kroz različi te burne istorijske događaje.

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

ponuda:Layout 1

5/6/2015

1:59 PM

Page 65

U ponudi... lekovi Hemomycin

azitromicin film tableta 500mg, kapsula tvrda 250mg, prašak za oralnu suspenziju 100mg/5ml i 200mg/5ml

Farmakoterapijska klasa: makrolidni antibiotik Indikacije: Infekcije gornjih i donjih respiratornih puteva, infekcije koze i mekih tkiva, nekomplikovane genitalne infekcije.

Pakovanje i farmaceutski oblik: Film tablete 3x500mg, kapsula 6 x 250mg, prašak za oralnu suspenziju 100mg/5ml i 200mg/5ml Režim izdavanja leka: Lek se izdaje samo uz lekarski recept Proizvođač: Hemofarm AD, Beogradski put b.b. 26300 Vršac Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet: Hemofarm AD, Beogradski put b.b. 26300 Vršac

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

Cipralex®

escitalopram film tableta 10 mg

Farmakoterapijska klasa: antidepresivi, selektivni inhibitori preuzimanja serotonina Indikacije: Lečenje velikih depresivnih epizoda. Lečenje paničnog poremećaja, sa agorafobijom ili bez nje. Lečenje socijalnog anksioznog poremećaja (socijalne fobije).

Lečenje generalizovanog anksioznog poremećaja. Lečenje opsesivno-kompulzivnog poremećaja.

Pakovanje i farmaceutski oblik: film tableta, blister 28x10mg Režim izdavanja leka: Lek se izdaje samo uz lekarski recept. Lek se uvodi na osnovu mišljenja psihijatra, neuropsihijatra ili neurologa Proizvođač: H. Lundbeck A/S, Danska Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet: Lundbeck Export A/S Predstavništvo Beograd, Milentija Popovića 5a, 11000 Beograd

Nurofen® za decu sa ukusom narandže

ibuprofen oralna suspenzija 100 mg/5 ml

Farmakoterapijska klasa: Antiinflamatorni i antireumatski lekovi; nesteroidi, derivati propionske kiseline Indikacije: Za simptomatsku terapiju juvenilnog reumatoidnog artritisa. Za brzu i efikasnu terapiju groznice, uključujući pireksiju nakon imunizacije i brzo i efikasno olakšavanje simptoma prehlade i gripa kao i blagih do umerenih bolova kao što su bolna upala grla, bol pri nicanju zuba, zubobolja, bolovi u ušima, glavobolja, manji bolovi i uganuća.

Pakovanje i farmaceutski oblik: 1 boca plastična, 1 x 100 ml, oralna suspenzija 100 mg /5 ml Režim izdavanja leka: Samo uz lekarski recept.

Proizvođač: Reckitt Benckiser Healthcare International Limited, Dansom Lane, Hull, East Yorkshire, HU8 7DS, UK Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet: Nelt Co d.o.o Beograd, Maršala Tita 206, 11 272 Dobanovci, Srbija

65

ponuda:Layout 1

5/6/2015

2:00 PM

Page 66

U ponudi... dijetetski suplementi Alora®

Dextrogel film tablete

brzo delujući dextroza gel

Sastav (aktivni sastojci): suvi ekstrakt cveta pasiflore (passiflora incarnata) 100mg Namena: Za ublažavanje nervne napetosti, uznemirenosti i kod nesanice.

Pakovanje: 20 film tableta Proizvođač: NOBEL ILAC Sanayii ve Ticaret A.S. Uvoznik i distributer: NOBEL ILAC predstavništvo Beograd, Molerova 78, tel. 011/344-5947 www.nobelpharma.rs

Sastav (aktivni sastojci): glukoza monohidrat 10gr Namena: Kad god je potrebno brzo delovati na hipoglikemiju, prva linija pomoći je DEXTROGEL, brzo delujuća dextroza gel.

Način upotrebe: otvoriti twist off poklopac i istisnite potrebnu količinu gela unutar obraza, nežno masirajte obraz radi poboljšanja apsorpcije, alternativno, istisnuti celu količinu u usta i progutati. Ponoviti ukoliko je potrebno posle 10 minuta.

Pakovanje: 3x25g tuba, kartonska kutija Proizvođač: NEOCEUTICALS Ltd, VELIKA BRITANIJA Nosilac upisa: New Med d.o.o.

Jurija Gagarina 150/47 Novi Beograd , www.newmed.rs Uvoznik: Medica Linea Pharm d.o.o. Brodarska, 1b Beograd, Srbija

Spatone 100% prirodna voda bogata gvožđem

Sastav (aktivni sastojci): prirodna voda sa 5mg slobodnog gvožđe sulfata Namena: SPATONE kesica sa 20ml prirodne vode bogate gvožđem, sa izvora u Nacionalnom parku Trefriw u Velsu, Engleska, koja nadoknađuje potrebe za gvožđem kod dece preko 2 godine, žena, trudnica, dojilja i muškaraca. Jedna kesica dnevno zadovoljava dnevnu potrebu za gvožđem jer je bioraspoloživost, dokazana u kliničkim studijama, između 30 i 40 %. U trudnoći, zavisno od nivoa gvožđa, jedna do dve kesice dnevno. Spatone sadržaj kesice se pomeša sa sokom od voća bogatim vitaminom C ili sa vodom i odmah popije.

Uzima se 30 minuta pre jela na prazan stomak.

Nema neželjenih efekata i ne boji zube.

Pakovanje: 20ml x 14kesica, 20ml x 28 kesica Proizvođač: SPATONE Ltd. Trefriw Wells Spa, Snowdonia, National Park Trefriw Velika Britanija Zastupnik: New Med d.o.o. Jurija Gagarina 150/47 Novi Beograd , www.newmed.rs Uvoznik: Medica Linea Pharm d.o.o. Brodarska, 1b Beograd, Srbija

66

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

ponuda:Layout 1

5/6/2015

2:00 PM

Page 67

U ponudi... dijetetski suplementi Femipause

Fito Lex

Omega 5

kod problema menopauze

regulacija povećane telesne mase

Sastav (aktivni sastojci): Kapsula za dan: suvi ekstrakt lista crvene deteline standardizovan na 40% izoflavona, suvi ekstrakt semenjače semena lana standardizovan na min 20% sekoizolaricirezinol - digulkozida, niacin (u obliku nikotinamida), pantonska kiselina (u odliku kalcijum -D- (+) pantotenata), vitamin B6 (u obliku piridoksin - hidrohlorida), folna kiselina, vitamin B12 (u obliku cijanokobalamina). Kapsula za noć: suvi ekstrakt korena anđelike, suvi ekstrakt korena valerijane i melatonin.

Namena: Namenjen ženama iznad 45 godina. Smanjuje tegobe kod menopauze, doprinosi skraćenju vremena potrebnog za utonuće u san, doprinosi regulaciji hormonske aktivnosti i doprinosi smanjenju umora i iscrpljenosti.

Pakovanje: 60 kapsula (30+30) i 20 kapsula (10+10) Proizvođač: PharmaS d.o.o. radnička cesta cesta 47, Zagreb, Hrvatska Uvoznik i distributer: PharmaS d.o.o. Beograd, Viline vode bb, Beograd, Srbija

Sastav (aktivni sastojci): suvi ekstrakt kore krušine (Frangulae cortex) 10:1, suvi ekstrakt ploda garcinije (Garcinia cambogia) 50% HCA, Chitosan u prahu (Chitosan powder) 90% DAC, suvi ekstrakt kakao semena (Cacao extract) 5:1 Namena: Regulacija povećane telesne mase Pakovanje: 30 kapsula Proizvođač: Za Thinkwisely d.o.o. Beograd, Srbija Proizvodi: Stojanović Pharm d.o.o.

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

dijetetski preparat

Sastav (aktivni sastojci): omega 5 (punicinska kiselina), vitamin E, fitoestrogeni Namena: Antioksidans Pakovanje: Kutija, blister, 60 kapsula Proizvođač: Vitalgrana - Španija Uvoznik i distributer: Stuff Trade doo, Veselina Masleše 32

67

ponuda:Layout 1

5/6/2015

2:00 PM

Page 68

U ponudi... dijetetski suplementi Antisolar DD

Baby Derm krem

Namena: Atisolar DD (Daily Defense) krem SPF 20 je dnevni, tonirani krem koji objedinjuje antiage efekat, hidrataciju i širokospektralnu zaštitu od UV zračenja. Pogodan je za sve tipove kože.

Optimalna hidratacija kože je postignuta posebnom formulacijom i dodatkom ektoina. Ektoin štiti ćelije kože od nepovoljnih uticaja spoljašnje sredine i dugotrajno povećava hidrataciju i elastičnost kože. Zbog potrvđene zaštite od UVA i UVB zračenja preporučuje se pacijentima na terapiji fotosenzitivnim lekovima (izotretinoin, hidrohinon, tetraciklini...), kao i nakon određenih kozmetičkih i dermatoloških procedura (laserski i hemijski piling). UVA zraci su prisutni tokom cele godine i osnovni su uzrok prevremenog starenja kože, zbog čega se Antisolar DD krem preporučuje za zaštitu fotoeksponiranih regija, tokom cele godine. Posebno se preporučuje osobama svetlije puti i osobama sklonim nastajanju pega i drugih pigmentacija pod uticajem sunca.

Proizvođač: Crystal Derma d.o.o.

68

Rosa Mosqueta

krema za lice za bebe i za osetljivu kožu lica

ulje divlje ruže

Namena: Baby derm krema sadrži ulje borovnice sa omega 3 i omega 6-masnim kiselinama, ekstrakt ovsa i avenantramid.

Baby derm krema za lice se primenjuje za svakodnevnu negu kože lica beba. pH kreme je 5,5 što odgovara fiziološkoj pH vrednosti kože. Svi sastojci su hipoalergeni. Sadrži ulje borovnice sa omega-3 i omega-6 masnim kiselinama i ekstrakt ovsa, obogaćen avenantramidom. Omega-3 i omega-6 masne kiseline hrane kožu lica, ekstrakt ovsa ima umirujući efekat, a aktivna komponenta ovsa avenantramid pomaže u ublažavanju crvenila kože, česte pojave kod beba. Zbog navedenih karakteristika Baby derm krema za lice posebno se preporučuje za negu izrazito osetljive, suve i atopične kože lica beba. Dostupno u pakovanju od 50 ml.

Proizvođač: Finis pharm

Namena: Organski preparat u čiji sastav ulaze nezasićene masne kiseline (oleinska, linolna, linoleinska), retinolna kiselina, vitamini A, C i E, beta karoten.

Uklanja i ublažava bore, ožiljke (mehaničke, hirurške, od akni) i keloide, staračke i fotosenzitivne pege i fleke, opekotine i oštećenja kože nastala UV zracima, strije.

Redovnom upotrebom ulje hidrira, revitalizuje, povećava elastičnost kože i podstiče proizvodnju kolagena. Preventivno protiv bora 1 dnevno. Kod oštećenja koze 2-3 x dnevno blago utrljati kružnim pokretima dok koža ne upije.

Proizvođač: Coesam Chile Uvoznik i distributer: GMZ Ervamatin doo

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

ponuda:Layout 1

5/6/2015

2:00 PM

Page 69

U ponudi... dijetetski suplementi MonoDermà C10

MonoDermà E5

Tedonal®

Namena: Preparat je posebno pogodan za tretman kože sa diskoloracijama, hiperpigmentacijskim flekama i foto-oštećanjima kože.

Meka kapsula MonoDermoDose® ima jedinstvena svojstvo očuvanja čistog vitamina C, sprečavajući njegovu inaktivaciju pod uticajem sunčevog zračenja i u kontaktu sa kiseonikom. Bez mirisa i konzervanasa. Dostupno u pakovanju od 8 mekih kapsula od 0.5 ml (MonoDermoDose®) za spoljnu primenu na koži.

Proizvođač: Giuliani S.p.A. Via Palagi, 2 – Milano, Italija Uvoznik i distributer: Amicus SRB d.o.o.

Milorada Jovanovića 9, Beograd

Namena: Preparat je posebno pogodan za tretman suve kože, kože sa promenama koje izazivaju svrab ili bez svraba i zrele kože sa znacima foto-starenja.

Meka kapsula MonoDermoDose® ima jedinstvena svojstvo očuvanja čistog vitamina E, sprečavajući njegovu inaktivaciju pod uticajem sunčevog zračenja i u kontaktu sa kiseonikom. Bez mirisa i konzervanasa. Dostupno u pakovanju od 8 mekih kapsula od 0.5 ml (MonoDermoDose®) za spoljnu primenu na koži.

Proizvođač: Giuliani S.p.A. Via Palagi, 2 – Milano, Italija Uvoznik i distributer: Amicus SRB d.o.o.

Milorada Jovanovića 9, Beograd

Namena:

čisti vitamin C 10% L-askorbinska kiselina

čist vitamin E 5% tokoferol

antireumatska mast

Tedonal® je antireumatska mast namenjena za lokalnu primenu sa analgetskim, rubefacijentnim i blagim anestetičkim dejstvom. Tako, metil-salicilat deluje nespecifično podražajno (rubefacijentno), pospešujući cirkulaciju kroz namazani deo tela, salicilna kiselina olakšava prodiranje metil-salicilata iz masne podloge u dublja tkiva, dok mentol svojim isparavanjem prijatno hladi, ublažavajući potencijalno neprijatan osećaj pečenja u koži. Koristi se za ublažavanje tegoba kod reumatskih stanja i lakših sportskih povreda koja nisu praćena oštećenjem kože.

Tedonal antireumatska mast uklanja bol, otok i ukočenost. Koristite je po uputstvu.

Proizvođač: Lotos d.o.o., Banatski Karlovac, Srbija Šaljemo pouzećem apotekama i pacijentima Tel. 013/ 651-477

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

69

veledrogerije:Layout 1

5/6/2015

2:26 PM

Page 70

Ponuda veledrogerija akcije • Uvozni i domaći lekovi • Uvozna i domaća parafarmacija • Dijetetski proizvodi • Medicinski aparati • Sanitetski materijal • Kozmetika • Bebi hrana i oprema • Sredstva za higijenu

ERMA DOO Beograd, Autoput za Novi Sad 96a tel. 381 11 2259 410 www. erma.co.rs

500,00 R

SD

180,00 R

SD

140,00 R

SD

200,00 R

SD

AKCIJA! VP cene

Beograd, Autoput za Novi Sad 96a tel. 381 11 2259 410 www. erma.co.rs

• Konsignacije: Abbott Logistics, Berlin–Chemie AG, Dr Falk Pharma GmbH, Ewopharma AG, Pfizer HCP

FARMALOGIST D.O.O. Mirijevski bulevar 3, 11060 Beograd Poslovni centar Beograd Mirijevski bulevar 3, 11060 Beograd tel: 011/ 3315 000, 3315 001 fax: 011/ 2782 174 e-mail: office@farmalogist.co.rs Distributivni centar Niš Bulevar cara Konstantina 84, 18000 Niš tel: 018/ 203 332, 203 333 fax: 018/ 203 444 Distributivni centar Kraljevo Beogradska 53, 36000 Kraljevo tel: 036/ 210 050, 210 058, 210 055 fax: 036/ 329 040 Poslovni centar Novi Sad Proleterska 18, 21000 Novi Sad tel: 021/ 6410 184, 6413 629, 6414 120 fax: 021/ 6410 446

70

• Zastupstvo, uvoz i distribucija: Richard Bittner, Cooper, Catalysis, L`Oreal (Vichy, La Roche Possay, SkinCeuticals), Betasan, Innolatex (Gentleman prezervativi), Koroglu (Detect testovi za trudnoću i ovulaciju), Medochemie, Medica, Cuxson Gerrard (Carnation), Ekuberg, Prodent (Sunstar Gum), Bonmed (Protect , Exatherm, Eakin (Cohesive) • Uvoz i/ili distribucija: Abbott Laboratories, Abbott Diabetes Care, Abbott Diagnostics, Alcon, Alkaloid, Arc (Natreen), Astra Zeneca, Avex, Bayer Healthcare, Belupo, Berlin–Chemie AG, Boehringer Ingelheim, Bosnalijek, Bristol Myers Squibb, Colgate Palmolive, Dr Falk Pharma GmbH, Dr Schar, Eli Lilly, Gedeon Richter, GlaxoSmithKline, Krka,Lundbeck, Meda, Medis, Meridian Medical Technologies, MIP Pharma, Nobel Ilac, Novartis, Novo Nordisk, Nycomed, Pliva Teva, Pfizer HCP, Pfizer Pharmacia, Roche, Sandoz, Sanofi Aventis, Servier, Unimed Pharma, Upsa, Worwag Pharma.

• Distribucija lekova i medicinskih sredstava domaćih proizvođača • Uvoz i/ili distribucija dijetetskih proizvoda (dijetetski suplementi, dečija hrana), kozmetičkih proizvoda i sredstava za higijenu domaćih i stranih proizvođača.

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

veledrogerije:Layout 1

5/6/2015

2:28 PM

BEOPANAX

zdravlje kao stil

BEOPANAX Kneza Višeslava 63 lok 1,30 Call center: 011/3537 103 Veleprodaja: 011/3537-104 fax 011/3563 748 E-mail: office@beopanax.com www.beopanax.com

Page 71

Ekskluzivni uvoznik i distributer za Srbiju i bivše YU republike švedskog proizvođača NATUMIN PHARMA: ECOMER - ulje iz ajkuline jetre (imunitet); ECOMER PLUS OMEGA 3 (srce i krvni sudovi); POLTIT (za prostatu), FEMAL (PMS i menopauza); ECOMER krema (nega i zaštita kože) Kompletna MUMIE kolekcija MUMIE tablete 30,60 i 120 tab; MUMIE vaginalete 14 kom; MUMIE balzam 50 ml; MUMIE krema 50 ml; MUMIE TIBET mast 50 ml Uvoznik proizvoda za osteoporozu OSTEOSTRONG FORTE Proizveden u Nemačkoj.

Preporučeno od strane Srpskog društva za borbu protiv osteoporozu koja je punopravni član IOF

Veleprodaja lekova i medicinskih sredstava • Lekovi domaćih i uvoznih proizvođača • Parafarmacija domaćih i uvoznih proizvođača • Medicinska sredstva • Sredstva za higijenu FARMEKS D.O.O. Novoseljanski put 40, Pančevo Tel.: 013/301-450; 2580-555 Fax: 013/351-885 e- mail: farmeks@open.telekom.rs

• Kozmetički preprarati • Dečja hrana i oprema za bebe

• Konsignacije: Astra Zeneca, Schering Plough, Trifar (CSC, Zambon, Medico, Vesale, Poli Industria Chimica), Novo Nordisc, Montavit, Alcon, Innotech, Berlin Chemie, MSD, Woerwag, Nycomed

PHOENIX PHARMA D.O.O. Beograd, Bore Stankovića 2 11030 Beograd Tel.: 011 3538 100 Fax: 011 3538 201 Regionalni centar Novi Sad Novi Sad, Privrednikova 2 21137 Novi Sad Tel: 021 518 273 Fax: 021 518 522 Regionalni centar Leskovac Moravska 73 Tel: 016/230-920

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

• Uvoz i distribucija: Abbott Laboratories, Actavis, Aegis, Alcon, Allergan, Astellas, Alkaloid, Bausch &Lomb, Baxter AG, Baxter Healthcare, Beaufor Ipsen, Bayer Schering Pharma, Bayer Health Care, Berlin Chemie, Boehringer Ingelheim, Bristol Myers Squibb, Catalent Germany, Cefak, Cemelog, Cenexi, Centro di Histoterapia Placentaria, Chanelle Medical, Cheephasaar, Cilag, CSL Behring, DHU, Dr.August Wolff, Dr.Falk, Eli Lilly, Engelhard Arzenmittel, Extractum, Ewopharma, Ferring Arzeinmittel, Fidia Pharmaceutici, Fidipharm, Haupt pharma Latina, Hemomont, Ibsa, ICN Pharmaceuticals, Instituto de Angeli, Janssen Pharmaceutica&Janssen Cilag, Keata Pharma, Kemwell, Kern Pharma, Krka dd, L.Molteni pharmaceutici, Laboratori Baldacci, Laboratories Chauvin, Lannacher Heilmittel, Liconsa, Lundbeck, Mc Neil Manufacturing, Meda Manufacturing, Medico Uno, Medochemie, Mentholatum, Merck Sante, Ni Medic, Nini, Nippon Kayaku, Panacea Biotec, Pfizer, Polfarmex, Pro.Med.CS, Ranbaxy, Reckitt Benckiser, Richard Bitner AG, Roha Arzneimittel, Rotta Pharma, Rowa pharmacuticals, Sanico, Servier, Sindan Pharma, Sofarimex, Solvay Biologicals&Pharmaceuticals, Steigerwald Arzneimittelwerk, Ufar, Wyeth Lederle Pharma&Wyeth Pharmaceuticals, Dr.Gerhard Mann, Gedeon Richter, Glaxo Smith Kline, Innotech International, Merck Sharp Dohme, Merck KgaA, Merck Sante, Merck Serono, Merz Pharmaceuticals, Medico, Novartis Consumer Health, Novartis Pharma, Novo Nordisk, Nycomed, Pfizer Enterprises, Pliva -Teva, Pliva-Lachema, Remedica, Roche, Sandoz, Sanofi Aventis, Upsa, Woerwag, Astra Zeneca, Belupo, Bosnalijek, Pohl Boskamp, UCB, Montavit, Schering Plough, Sanofi Pasteur, Laboratorios Belmac, Torrex, Carmel, Orphan, Besins, CSC, Zambon • Distribucija lekova domaćih proizvođača • Distribucija parafarmaceutskih proizvoda: dečja hrana i oprema za bebe, dijetetski suplementi, kozmetički preparati i sredstva za higijenu

71

veledrogerije:Layout 1

5/6/2015

2:29 PM

Page 72

Ponuda veledrogerija akcije Nudimo bogat asortiman: • lekova domaćih proizvođača • uvoznih lekova • medicinskih sredstava • parafarmacije • dijetetskih prozvoda,

NS–PHARM D.O.O.

• hrane za decu

Đorđa Zličića 12, 21000 Novi Sad, R. Srbija Tel.: 021-4724-956 mail office@ns-pharm.com

• kozmetičkih proizvoda • PVC ambalaže

Zastupstvo proizvode za održavanje oralne higijene iz programa: • CURAPROX • JORDAN • DENTIPUR ORALENT D.O.O.

• THORNTON

Palmira Toljatija 5/3 11070 Novi Beograd Tel.: 011/ 2674 - 959, 011/ 2674 - 727 Fax: 011/ 2606 - 837 e-mail: info@oralent.rs

• PLAQ SEARCH • SONICARE

Kupovinom Curaprox proizvoda u naznačenom iznosu dobijate na poklon Samsonite i The Manual Co. proizvode.

Detaljnije informacije možete dobiti putem telefona 011/267 49 59 ORALENT d.o.o.

Muška torbica Samsonite

(30 % vrednosti porudžbine potrebno je da obuhvati nove Smart četkice i Enzycal paste )

Muški novčanik The Manual Co.

za iznos kupovine u vrednosti od 90.000 din

Neseser Samsonite za iznos kupovine u vrednosti od 70.000 din

Muški ili ženski kišobran Samsonite za iznos kupovine u vrednosti od 30.000 din

72

BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

veledrogerije:Layout 1

5/6/2015

2:30 PM

Page 73

• Proizvodni program: Dijetetski suplementi: Sirup jagorčevine, timijana i nane (Pharma EX) sirup belog sleza i kamilice (Pharma SLEZ); Sirup bokvice, jagorčevine i timijana (PLANTApharm); Multivitaminski (8 vitamina) sirup sa mineralima (7 minerala) (Pharma VIT); Sirup za pojačanje apetita sa pelenom, lincurom i kičicom sa vitaminima (8 vitamina) (AMARA pharma) PHARMA PRODUCT Preduzeće za proizvodnju i promet Beograd, Koste Glavinića 2 Tel.: 011/ 36 90 338 Fax. 011/ 26 53 177 e-mail: pharma-n@eunet.rs www.pharmaproduct.co.rs

• Medicinska sredstva: rastvor za sočiva (za pranje, uklanjanje naslaga lipida i proteina, dezinfekciju, vlaženje i čuvanje svih vrsta mekih kontaktnih sočiva (LENS CARE)

Zastupstvo, uvoz i distribucija: • Sunlife program • Uriscan program • Smith & Nephew program • Tinnitus Pen program • OPI program • Aloxxi program PRIMAX D.O.O Vodovodska 158a, Beograd, Srbija Tel: +381 30 51 300 Fax: +381 30 51 333 e-mail: office@primax.rs

Distribucija lekova i medicinskih sredstava Distribucija dijetetskih proizvoda Proizvodnja medicinske kozmetike: •Biobody Paris

Mali oglasi Diplomirani farmaceut sa iskustvom traži posao u apoteci.

Tel.: 064/170-71-71 APOTEKA je časopis namenjen popularnoj medicini i farmaciji. Sadrži edukativne tekstove i informacije o OTC preparatima, dijetetskim suplementima na našem tržištu kao i korisne informacije o očuvanju i unapređenju zdravlja.

Tiraž je 30.000 primeraka i besplatno se deli pacijentima u apotekama.

OBEZBEDITE SVOJIM PACIJENTIMA PRIMERAK ČASOPISA APOTEKA PO POVOLJNIM USLOVIMA BB-INFORMATOR / MAJ 2015. / 240

ZU traži diplomiranog farmaceuta sa licencom u Sremskoj Mitrovici.

Tel.: 065/5507-298

Novi Beograd, Palmira Toljatija 5/I Tel./fax: (+ 381 11) 2670-559, 2675-266, 2602-027 www.bbsoft.rs, E-mail: office@bbsoft.rs

73

238:Layout 1

3/10/2015

10:27 AM

Page 9

isap:Layout 1

7/2/2009

1:44 PM

Page 1

INFORMACIONI SISTEM ZA APOTEKE

Galenska proizvodnja Magistralna prodaja Rad sa receptima Analiza dobiti/zarade Efikasnost prodaje Prodaja sa popustom

Grafičke analize prodaje Nivelacije Pregled prometa po proizvođačima Svi potrebni izveštaji: trgovačka knjiga, kartica artikla, kalkulacije, zapisnici ...

OBEZBEDITE LEGALAN SOFTWARE ZA MALOPRODAJU Palmira Toljatija 5/I, 11070 Novi Beograd; Tel./fax: (011) 2675-266, 2670-559, 2676-664; www.bbsoft.rs; e-mail: office@bbsoft.rs