Informator 238.march

238:Layout 1

3/10/2015

9:42 AM

Page 1

ivancici:Layout 1

3/10/2015

9:38 AM

Page 20

ivancici:Layout 1

3/10/2015

9:38 AM

Page 21

KAKO SPREČITI I LEČITI URINARNU INFEKCIJU AUTOR TEKSTA: PROF. DR VINKA VUKOTIĆ UPRAVNICA KLINIKE ZA UROLOGIJU KBC "DR DRAGIŠA MIŠOVIĆ"

Gotovo da nema osobe koja se bar jednom u životu nije susrela sa urinarnom infekcijom.

Po svetskim statistikama, urinarne infekcije predstavljaju drugi najčešći razlog posete lekaru, odmah posle respiratornih. Šta su i kako nastaju urinarne infekcije?

Urinarne infekcije su zapaljenske promene u različitim delovima urinarnog sistema.

Svi delovi sistema za mokrenje mogu biti pogođeni infekcijom, ali su ipak najčešće inficirani bešika i uretra.

Urinarne infekcije su najčešće izazvane bakterijama normalno prisutnim u debelom crevu, koje ukoliko dospeju u mokraćni sistem, mogu da izazovu infekciju. U praksi, najčešći izazivač infekcije je uropatogena Escherichia coli.

Ko najčešće oboleva od urinarnih infekcija?

Ovom neugodnom oboljenju podložnije su žene, i to deset puta više nego muškarci. Statistički podaci pokazuju da 2/3 žena oboli bar jednom u životu, a često se urinarna infekcija ponovo vrati u sledećih godinu dana.

Takođe je utvrđeno da su urinarne infekcije češće kod trudnica, žena u menopauzi i postmenopauzi, jer hormonske promene mogu dovesti do povećane prijemčivosti sluznice mokraćne cevi na mikroorganizme.

Urinarne infekcije često se javljaju kod starijih osoba i dijabetičara. Mogu se javiti u slučaju pada imuniteta organizma, bilo zbog stresa, napora, prehlade ili neke druge infekcije, jer se tada smanjuje i otpornost sluznice mokraćnog sistema na mikroorganizme.

Kako prepoznati urinarnu infekciju?

Simptomi urinarnih infekcija su najčešće subjektivne tegobe koje pacijenti opisuju kao peckanje, svrab, bol prilikom ili nakon mokrenja, nagon za hitnim mokrenjem, mada obično sa vrlo malom količinom urina. Pored ovih tegoba, često dolazi do promena u izgledu urina u pogledu boje, mirisa, a moguća je i pojava krvi kod težih upala.

Lečenje urinarnih infekcija U terapiji se najcešće koriste uroantiseptici ili antibiotici, ali ih nikako ne treba uzimati na svoju ruku. Kao dopuna antibiotskoj terapi-

ji preporučuje se unos biljnih čajeva sa diuretskim delovanjem. Česte urinarne infekcije zahtevaju pregled urologa da bi se isključilo eventualno urološko oboljenje.

Prevencija urinarnih infekcija Kod osoba koje su sklone čestim i ponavljanim urinarnim infekcijama, važno je obratiti pažnju na prevenciju, odnosno ne dozvoliti da se urinarna infekcija ponovo javi.

1. U tom smislu postoji nekoliko osnovnih pravila kojih bi trebalo da se pridržavaju osobe koje su sklone ponavljanim urinarnim infekcijama: mokraćnu bešiku redvono prazniti, nositi pamučni veš, voditi računa o intimnoj higijeni, piti dosta tečnosti (1,5 do 2 l dnevno), najbolje u obliku biljnih čajeva sa diuretskim delovanjem 2. Po preporukama Evropskog Udružnja urologa, jedini lek koji se savetuje za sprečavanje pojave ponovnih infekcija jeste imunostimulativni lek Urovaxom, švajcarski lek jedinstven u svetu, koji kontinuiranom primenom 1 kapsule dnevno 90 uzastopnih dana dovodi do značajnog smanjenja broja povratnih infekcja, ublažavanja simptoma i manje primene antibiotika 3. Tek ukoliko higijensko dijetetske mere i Urovaxom ne dovedu do poboljšanja, može se promeniti dugotrajna antibiotska profilaksa Jedan od preporučenih biljnih čajeva kojim se povećava unos tečnosti u organizam je Urobitrat instant čaj. On sadrži standardizovane biljne ekstrakte breze, jave, zlatnice i morača. Svaka od ovih komponenti ima blagotvorni efekat na zdravlje urinarnog trakta, a zajedno imaju diuretsko, protivupalno, blago antiseptično i spazmolitično dejstvo.

Ovaj prirodni preparat se preporučuje osobama sklonim čestim urinarnim infekcijama i nastanku peska i kamena u bubregu i mokraćnoj bešici, zatim osobama sa oslabljenim imunitetom, osobama koje imaju teškoće sa mokrenjem usled uvećane prostate, nosenja katetera...

sadrzaj:sadr.qxd

3/10/2015

11:07 AM

Page 4

U OVOM BROJU:

20 DIREKTOR Branko Nikolić, dipl.ing.

REDAKCIJSKI ODBOR Prof. dr Brižita Đorđević, predsednica Prof. dr Ivanka Miletić Doc. dr Tatjana Kundaković mr ph. spec Milana Dučić mr ph. spec Dragana Rajković GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA Mr ph. Estela Gaković Ranisavljević, estela@bbsoft.rs

INTERVJU MICHAEL ROUSE: POSVEĆENOST KVALITETU I POSVEĆENOST PROMENAMA

26

IZVRŠNA UREDNICA Snežana Milivojević, snezana@bbsoft.rs STRUČNI SARADNICI Prim. dr sci.med Branislav Gvozdenović Prim dr Spomenka Čučak Dr Saša Avakumović

MARKETING Lidija Nikolić, lidija@bbsoft.rs Tanja Ribarović, tanja@bbsoft.rs Marija Stojanović, marija@bbsoft.rs PRIPREMA Nikola Vukelić, nikola@bbsoft.rs

KOCKANJE – OD IGRE DO PATOLOGIJE

50

FOTOGRAFIJE http://www.shutterstock.com ŠTAMPA: Efekt print, tel.: (011) 23-93-940 E-MAIL informator@bbsoft.rs INFORMACIJE O LEKOVIMA: www.nadjilek.rs IZDAJE:

IZMIŠLJENI LEKOVI

58

BB Soft; Palmira Toljatija 5; Novi Beograd Tel./fax: (011) 2675-266, 2670-559, 2671-996 E-mail: office@bbsoft.rs ISSN 1820-4813 COBISS.SR-ID 119522316 Časopis izlazi mesečno. Namenjen je stručnoj farmaceutskoj i medicinskoj javnosti.

Izdavač ne odgovara za sadržaj oglasnog i zakupljenog prostora u časopisu.

NOSTRADAMUS – ZABORAVLJENI FARMACEUT

sadrzaj:sadr.qxd

3/10/2015

11:08 AM

Page 5

SADRŽAJ

BB-INFORMATOR 238/mart 2015.

REČ UREDNICE

Bez muke nema nauke 6 VESTI 14 PITANJE IZ PRAKSE 16 INTERVJU:

MR PH. AMILA KRSTIĆ, PREDSEDNICA GRUPACIJE APOTEKA UDRUŽENJA ZA TRGOVINU PRI PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE

20 INTERVJU:

MICHAEL ROUSE POSVEĆENOST KVALITETU I POSVEĆENOST PROMENAMA

26 KOCKANJE – OD IGRE DO PATOLOGIJE 32 INTERVJU:

PROF. DR MIRJANA JANJANIN, POMOĆNICA DIREKTORA KBC “ZVEZDARA”

35 UPOZNAJMO

MR PH. ZORAN PAJKIĆ

38 MARKETING APOTEKAMA

TREĆI DEO: UPRAVLJANJE PROIZVODNOUSLUŽNIM ASORTIMANOM APOTEKE

44 FARMAKOVIGILANCA:

NEŽELJENE REAKCIJE NA ANTIBIOTIKE

48 MEHANIČKO VAĐENJE TROMBA IZ KRVNOG SUDA

50 IZMIŠLJENI LEKOVI 56 UKRATKO:

MAGNEZIJUM

58 NOSTRADAMUS –

ZABORAVLJENI FARMACEUT

61 UREĐENJE APOTEKA

Da li možete da se setite kako je izgledao vaš prvi radni dan u apoteci? Da li ste imali utisak da bi pacijentu mogli da nacrtate formulu leka i da mu objasnite kako bi dato jedinjenje hemijski reagovalo, ili bi možda mogli objasniti detaljno mehanizam dejstva datog leka u organizmu, ali niste bili sigurni da li ćete se snaći ako vas pacijent pita nešto praktično? Mnogo teorije koju niste mogli da prevedete u praksu. To je jedan od problema koji je prepoznat u tradicionalnom sistemu obrazovanja farmaceuta, a o kojom nam ekskluzivno za BB-Informator govori Majkl Rouz, vodeći svetski stručnjak iz oblasti unapređenja obrazovanja i kontinuiranih edukacija farmaceuta.

On ističe koliko je pored teorijskog obrazovanja, važno naučiti kako rešavati probleme, razviti dobre komunikacijske veštine i biti posvećen stalnom ličnom i profesionalnom razvoju i usavršavanju.

Biti posvećen ličnom i profesionalnom razvoju podrazumeva biti spreman na učenje, uvek i svuda i iz svih situacija, odnosno imati razvojni mentalni stav. O tome koliko različiti mentalni stavovi utiču na svakog ponaosob pa i na posao i učenje bavi se Kerol Dvek u knjizi „Mentalni stav“ koja kroz različite segmente objašnjava kakve su posledice trajnog mentalnog stava, odnosno stava da se ljudski kvaliteti ne mogu usavršavati. U pomenutoj knjizi se navodi izjava eminentnog sociologa, Bendžamina Barbera: „Ne delim svet na slabe i jake, niti na uspešne i neuspešne… Svet delim na one koji uče i koji ne uče.“ Sa željom da podstaknemo kolege da uče i da se usavršavaju, u okviru aktivnosti časopisa BB-Informator, organizuju se Farmaceutski susreti (FASUS), koji se 03. aprila 2015. održavaju po dvadesetdrugi put. U želji da poboljšamo naša znanja i komunikaciju pozivam vas na učenje, druženje i razmenu iskustava. Dobrodošli na XXII FASUS.

62 U PONUDI 66 PONUDA VELEDROGERIJA 68 MALI OGLASI

Glavna i odgovorna urednica Estela Gaković Ranisavljević

vesti:Layout 1

3/10/2015

10:30 AM

Page 6

vesti U FOKUSU

Farmacija-izazovi i perspektive u 2015.

Sredinom februara održana je NIN fokus konferencija „Farmacija: izazovi i perspektive u 2015“ koja je okupila mnoštvo sagovornika čiji je fokus farmaceutska delatnost u Srbiji.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berislav Vekić je naglasio da ministarstvo zdravlja nastoji da ne bude nestašica lekova u Srbiji, ali istovremeno, priznao je da stanje u farmaceutskoj industriji u Srbiji nije sjajno. Vekić smatra da je šansa Srbije u otvaranju generičkih fabrika. Svetsko tržište se, dodao je, kreće u pravcu ukrupnjavanja farmaceutskih kompanija i rasta broja generičkih fabrika. „Uprkos krizi, ta industrija u svetu beleži rast koji se kreće od tri do pet odsto u SAD, u Evropi 3,5 odsto, dok u azijsko-pacifičkom regionu raste po stopi većoj od osam odsto, zahvaljujući Kini i Japanu, gde promet raste za 20 odnosno iznad devet odsto“, rekao je Vekić. Do 2016. predviđa se dalji rast od pet do šest odsto, uz nove investicije veće od 1,2 milijarde dolara.

Na srpskom tržištu su trenutno inovativni lekovi zastupljeni sa šest, generički sa 56, a originalni sa 38 odsto, a veliki problem na tržištu Srbije predstavlja i ograničeni proizvodni portfolio. Vekić je konstatovao i da Zakon o javnim nabavkama mora da se menja, jer su javne nabavke veliki kamen spoticanja u zdravstvu.

Profesorka Milica Bajčetić, specijalista kli-

ničke farmakologije, istakla je da je Srbija zemlja sa najmanje inovativnih lekova na pozitivnoj listi u regionu. U poslednjih nekoliko godina svega dva-tri inovativna leka su stavljena na pozitivnu listu.

Ona smatra da je u aprilu 2014. napravljen istorijski preokret na farmaceutskom tržištu Srbije donošenjem novog pravilnika koji jasno donosi kriterijume o formiranju cena za generičke i originalne lekove. Dodala je da se primenom tog pravilnika može uštedeti 50 miliona evra godišnje i ta sredstva bi mogla da budu usmerena za inovativne lekove. Uštede su moguće, navela je, uvođenjem principa racionalne propisivačke prakse, odnosno farmakoterapijskih protokola koji na neki način usmeravaju lekare kako da propisuju određene lekove. Studija sprovedena samo na pedijatrijskoj populaciji u Srbiji, navela je, pokazala je da godišnje čak dva i po miliona evra neracionalno potrošeno nepotrebnim propisivanjem antibiotika.

Farmaceutska komora Srbije nedavno je pokrenula inicijativu da se uvede jedinstvena cena za sve lekove, tako da se apoteke međusobno ne razlikuju po cenama, već prema nivou i kvalitetu usluge koju farmaceut pruža, rekla je na skupu direktorka komore Svetlana Stojkov. Danas 5.500 farmaceuta u Srbiji uglavnom rade kao trgovci, jer im se rad pro-

cenjuje na osnovu marže, a ne kvaliteta usluge, rekla je ona. Prema njenim rečima, u Srbiji postoji oko 2.000 apoteka, ali tačan broj nije poznat, pa je izrazila spremnost Komore da učestvuje u formiranju registra apoteka.

Pre odluke o prelasku na jedinstvene cene lekova, najpre se moraju saslušati svi partneri, rekla je Milena Radojičić, posebni savetnik ministra zdravlja. Ona je dodala da Ministarstvo zdravlja u određivanju cena lekova mora konsultovati i Ministarstvo trgovine i da će ova dva resora zajednički doneti odluku koju će i zvanično predložiti Vladi Srbije. Najavila je da će Ministarstvo razmotriti nekoliko predloga koji se odnose na cene lekova i neki od njih će biti uneti u Nacrt novog zakona o lekovima, koji bi u aprilu trebalo da se nađe na javnoj raspravi, u junu bi o njemu trebalo da se izjasni Vlada, a već na jesen, ako sve bude teklo po planu, mogao bi da stupi na snagu. „Veliki deo proizvođača predlaže da se cene lekova koji se ne nalaze na listi RFZO formiraju slobodno na tržištu. Na drugoj strani, Farmaceutska komora traži da se formira jedinstvena cena lekova na malo“, rekla je ona i najavila da će u tom smislu biti usaglašavanja sa pravilima EU, ali da je ovo i nacionalno pitanje koje treba da se reši uzimajući u obzir iskustva iz evropskih zemalja, ekonomski sličnih Srbiji.

Na konferenciji je bilo reči i o nerealno niskom kursu koji se koristi za utvrđivanje cene lekova u Srbiji, što zadaje velike probleme farmaceutskim kompanijama.

Izvor: www.tanjug.rs i www.nin.co.rs

EDUKACIJA SPAS

Faktori rizika, dijagnostika i lečenje osteoporoze Udruženje privatnih apotekara SPAS, 15. maja 2015. godine, u hotelu Metropol-Palace-Beograd, će održati 32. Stručni sastanak sa početkom u 17,00 časova. Odlukom o akreditaciji programa kontinuirane edukacije Zdravstveni savet Srbije br.153-02-04463/2014-01 u januarskom roku 2015. godine, akreditovao je predavanje za stručne sastanke Udruženja privatnih apo-

6 | BB-Informator | 238

tekara SPAS, za farmaceute, lekare i farmaceutske tehničare pod red. brojem B-15/15. Predavanje je namenjeno za farmaceute, lekare i farmaceutske tehničare koji u neposrednom kontaktu sa pacijentima, daju savete, objašnjenja i preporuke. Predavanje kontinuirane edukacije traje 60 minuta.

Predložena edukacija upoznaće slušaoce sa značajnim problemi-

ma osteoporoze u svetu i kod nas, o posledicama osteoporoze, prezentovanje faktora rizika za nastanak osteoporoze, edukacija o načinu i mogućnostima lečenja osteoporoze.

Predavač je dr sci. med. Nataša Radosavljević, sa Instituta za rehabilitaciju Beograd-Odeljenje „Selters“ Mladenovac, član domaćih i međunarodnih zdravstvenih institucija, sa stručnim radovima u stranim i domaćim publikacijama.

vesti:Layout 1

3/10/2015

10:30 AM

Page 7

vesti NOVE SMERNICE

Svetska zdravstvena organizacija poziva na smanjenje unosa šećera Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 04. marta 2015. godine objavila nove smernice o unosu šećera za decu i odrasle u kojima se preporučuje da odrasli i deca smanje dnevni unos slobodnih šećera na manje od 10 odsto od ukupnog energetskog unosa. Dalje snižavanje na ispod 5 odsto ili približno 25 grama (6 kašičica) dnevno donelo bi dodatne pozitivne efekte na zdravlje.

SZO smernica se ne odnose na šećere koji se nalaze u svežem voću i povrću i šećere prirodno prisutne u mleku. Mnogo šećera koji se u današnje vreme konzumiraju su takozvani "skriveni" šećeri koji se nalazi u prerađenoj hrani. Na primer, 1 kašika kečapa sadrži oko 4 grama slobodnih šećera. Jedna konzerva zaslađenog gaziranog napitka sadrži do 40 grama (oko 10 kašičica) slobodnih šećera.

"Imamo čvrste dokaze da održavanje unosa slobodnih šećera na nivou od 10 odsto od ukupnog energetskog unosa smanjuje rizik od gojaznosti i karijesa", kaže dr Frančesko Branca, direktor Odeljenja SZO za ishranu, zdravlje i razvoj.

Unos slobodnih šećera razlikuje se u zavisnosti od starosti i zemlje. U Evropi, kod odraslih, unos je u opsegu od oko 7-8 odsto od ukupnog energetskog unosa u zemljama kao što su Mađarska i Norveške, do 16-17 odsto u zemljama kao što su Španija i Velika Britanija. Unos je mnogo veći kod dece, u rasponu od oko 12 odsto u zemljama kao što su Danska, Slovenija i Švedska, do skoro 25 odsto u Portugalu. U seoskim zajednicama u Južnoj Africi unos je 7,5 odsto, dok je kod urbane populacije 10,3 odsto.

Preporuke su zasnovane na analizi najnovijih naučnih dokaza koji pokazuju, da odrasli koji konzumiraju manje šećera imaju manju telesnu težinu i da je povećanje količine šećera u ishrani povezano sa povećanjem telesne težine.

Na osnovu kvaliteta dokaza, ove preporuke su od strane SZO rangirane kao "jake" što znači da mogu biti usvojene kao politika u većini situacija. Države mogu prilagoditi preporuke o ishrani date u smernicama na hranu koja je lokalno dostupna. Pored toga, neke zemlje sprovode različite javno zdravstvene intervencije kako bi se smanjio unos slobodnih šećera. Na primer, obeležavanje prehrambenih proizvoda, ograničavanje marketinga upućenog deci za hranu i bezalkoholna pića koja imaju visok sadržaj slobodnih šećera, fiskalna politika usmerena ka hrani i piću sa visokim sadržajem slobodnih šećera i dijalog sa proizvođačima hrane da smanje slobodne šećere u prerađenoj hrani.

Smernice o unosu šećera su deo napora SZO da se postignu ciljevi postavljeni „Globalnim akcionim planom za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti 2013-2020“ čiji je zadatak da se zaustavi rast dijabetesa i gojaznosti i smanji smrtnost zbog nezaraznih bolesti za 25 odsto do 2025.

(EGR)

EDUKACIJA UFV

Prolećni simpozijum Udruženja farmaceuta Vojvodine Prolećni simpozijum Udruženja farmaceuta Vojvodine (UFV) održaće se u subotu, 28.03.2015. godine, u Hotelu Park (ul. Novosadskog sajma 35) u Novom Sadu.

Tema simpozijuma je «Unapređenje kvaliteta farmaceutske zdravstvene zaštite i bezbednost pacijenta», a predavači su doc. dr Valentina Marinković, mr sc. ph. spec. Vukica Kocić-Pešić i mr ph. spec. Sanja Jović.

Simpozijum je akreditovan od strane Zdravstvenog saveta Srbije (br. odluke: B-1/15, br. akreditacije: 153-02-416/2015-01) za FARMACEUTE i FARMACEUTSKE TEHNIČARE, a slušaocima donosi 5 bodova za obnovu licence. Vreme predviđeno za održavanje simpozijuma je od 09.00 do 16.00 časova. Edukacija je BESPLATNA ZA ČLANOVE Udruženja farmaceuta Vojvodine. Kotizacija za ostale učesnike iznosi 1.000 dinara.

Uplatu možete izvršiti na žiro-račun udruženja 355 – 1034808 – 92, a poziv na broj je Vaš broj licence.

Učešće na Prolećnom simpozijumu UFV možete potvrditi putem telefona na broj 021/472-6600, i-mejla ufvojvodine@gmail.com ili lično u prostorijama udruženja (ul. Zlatne grede 11, Novi Sad), radnim danima od 08.00 do 14.00 časova.

Ukoliko svoje učešće na simpozijumu potvrđujete putem mejla, molimo Vas da nam dostavite popunjen povratni formular.

Krajnji rok za prijavu je 25.03.2015.

Program i satnica simpozijuma biće blagovremeno objavljeni na sajtu Udruženja farmaceuta Vojvodine www.ufvojvodine.org.

238 | BB-Informator | 7

vesti:Layout 1

3/10/2015

10:30 AM

Page 8

vesti OBELEŽEN 28. FEBRUAR - DAN RETKIH BOLESTI

Država odvojila 300 miliona dinara za lečenje Međunarodni dan retkih bolesti 28. februar, obeležen je širom sveta. Nizom manifestacija i u našoj zemlji je skrenuta pažnja na probleme s kojima se suočavaju oboleli i članovi njihovih porodica.

Ministar zdravlja ass. dr Zlatibor Lončar je na skupu posvećenom Danu retkih bolesti na Medicinskom fakultetu u Beogradu rekao da je država za ovu godinu obezbedila više od 300 miliona dinara za lečenje obolelih od retkih bolesti: - U toku je i izrada Nacionalne strategije za retke bolesti koja bi trebalo da precizira sve aktivnosti koje će biti preduzete. Biće sačinjen i Akcioni plan kojim će biti definisano kada i kako će se te aktivnosti obavljati i koji će or-

8 | BB-Informator | 238

gan ili institucija biti zaduženi za svaku od njih. To će podrazumevati osnivanje nacionalnih referentnih centara za pojedine retke bolesti, izradu registra tih bolesti i određivanje prioriteta u njihovom lečenju - naveo je ministar zdravlja ass. dr Lončar i dodao - Da bi se obezbedila brža i kvalitetnija dijagnostika obolelim od retkih bolesti već su napravljeni pomaci kroz zakonsku regulativu. Krajem decembra usvojeni su Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji , "Zojin zakon", a formiran je i Fond za lečenje dece u inostranstvu.

Država će se potruditi da domaćim stručnjacima omogući odgovarajuću edukaciju, obuku i bolju saradnju sa uglednim inostranim stručnjacima.

Predsednica Nacionalne organizacije za retke bolesti (NORBS) Marija Joldić ukazala je na težak materijalni položaj i veliku patnju porodice u kojoj ima dece sa retkim bolestima: - Kada se dijagnostikuje neko retko oboljenje, to postaje bolest cele porodice, jer onda jedan od roditelja prestaje da radi i posvećuje se nezi i lečenju bolesnog deteta. Tim obolelim mališanima i njihovim najbližima neophodni su podrška i pomoć države - istakla je Marija Joldić.

Do sada je u svetu registrovano oko 6.000 retkih bolesti od kojih u Evropi boluje oko 30 miliona osoba. Procenjuje se da ih je Srbiji oko pola miliona. Ta oboljenja zahtevaju skupe dijagnostičke procedure, a kada se bolest ustanovi, njeno lečenje je veoma skupo i gotovo nemoguće bez podrške države ili farmaceutskih kompanija koje su neretko i dugogodišnji donatori lekova malim pacijentima. (M. St.)

236:Layout 1

12/26/2014

1:31 PM

Page 2

XXII PROLEĆNI FARMACEUTSKI SUSRETI

KRISTALNA DVORANA • HYATT REGENCY HOTEL BEOGRAD PETAK, 03. APRIL 2015. GODINE

vesti:Layout 1

3/10/2015

10:30 AM

Page 10

vesti DIJABETES

Novi lekovi za dijabetes tip dva Dijabetes je peti vodeći uzrok umiranja i opterećenja bolestima u našoj zemlji. Tip dva dijabetesa čini 90 odsto ukupno obolelih od šećerne bolesti, a gotovo trećina novootkrivenih već ima jednu ili više kasnih komplikacija kao što su kardiovaskularna oboljenja, bolesti bubrega, nervnog sistema i oštećenja vida.

Preventivni pregledi su ključ rešavanja problema, a potom i dobra terapija - rečeno je na Okruglom stolu Kompanije "Merck Sharp & Dohme" (MSD) sa temom "Dijabetes, rastući problem u Srbiji". Na skupu su predstavljeni lekovi najnovije generacije za dijabetičare.

Pored pravilnog režima ishrane koji se mora primenjivati do kraja života i uzimanje lekova koji snižavaju nivo šećera u krvi je neophodno. Međutim, neki od njih mogu dovesti do naglog pada šećera – upozorila je prim. dr Mirjana Lapčević iz Doma zdravlja „Voždovac“: -Ta hipoglikemija, naročito kod starijih pacijenata je opasna po život. I drugo, oni povećavaju telesnu masu, a ti bolesnici su već svi, uglavnom, gojazni. Prema tome, ako povećavamo telesnu masu i dovodimo ih u rizik da dobiju hipoglikemiju, znači da ti lekovi nisu dovoljno dobri. Oni će sniziti jedan procenat

hemoglobina A1C, ali sa ovim rizicima koje sam pomenula - istakla je prim. dr Mirjana Lapčević.

Na sreću u svetu postoje lekovi koji nemaju ovako negativne karakteristike i veoma su korisni u početnoj fazi tipa dva dijabetesa. Srbija je poslednja zemlja u regionu u kojoj pacijentima obolelima od dijabetesa najnovija terapija, iako je registrovana u našoj zemlji, nije dostupna na recept. Stručna komisija za prevenciju i kontrolu šećerne bolesti procenjuje da su ti lekovi neophodni za oko 10.000 pacijenata. Većina nema novca da kupi te medikamente, jer kutija leka košta oko pet hiljada dinara – kazala je prim. dr Lapčević: - To je grupa lekova DPP4 inibitora koji su istovremeno i alfa i beta blokatori. Za razliku od derivata sulfonilureje, oni snižavaju nivo šećera posle obroka. Znači, snižavaju tu postprandijalnu hiperglikemiju, ali ne dovode do hipoglikemije, jer pored te beta blokade imaju i alfa blokadu. Dakle, rizik od hipoglikemije skoro da ne postoji. Drugo, oni ne povećavaju telesnu težinu. I konačno, odlaže se i vreme primene insulina - naglasila je prim. dr Mirjana Lapčević.

STRUČNI SKUP UDRUŽENJA OBOLELIH OD HEPATITISA HRONOS

Neophodna trokombinovana terapija Dijagnostika i lečenje obolelih od hepatitisa C u Srbiji su poslednjih godina veoma otežani - rečeno je na stručnom skupu "Srbija sa hepatitisom" u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" a u organizaciji Udruženja obolelih od hepatitisa HRONOS. Oni su upozorili da više od sto pacijenata čeka na trokombinovanu terapiju koja bi mogla da dovede do njihovog izlečenja.

Iz Udruženja HRONOS su ponovili da su za detekciju hepatitisa C neophodni dijagnostički testovi. Oni se koriste da bi potvrdili prisustvo virusa, ali su neophodni i kao deo terapije za praćenje toka bolesti. Prvo testiranje plaća država, a kasnije uglavnom sam pacijent. Cena jednog testiranja je oko 15 hilja-

10 | BB-Informator | 238

da dinara. Pored nedostatka testova, lečenje otežava i jedina dostupna dvokombinovana terapija koja ne daje uvek dobre rezultate kazala je prof. dr Milotka Fabri, gastroenterolog iz Kliničkog centra Vojvodine i dodala da bi uvođenje trećeg leka imalo bolji terapeutski efekat: - Pegilovani interferon i ribavirin je jedina odobrena tearpija za lečenje obolelih od hepatitisa C u Srbiji. Zemlje u okruženju imaju trojnu terapiju, a visokorazvijene evropske države i Amerika već napuštaju trojnu terapiju i uvode najnovije generacije antivirusnih lekova. To je za nas još daleko, ali trojna ili trokombinovana terapija bi trebala da bude standard i ne vidim razlog zašto se ti lekovi ne iz-

Ako postoji tako dobar lek, zašto niije dostupan na recept? Republička stručna komisija za prevenciju i kontrolu dijabetesa je u više navrata tražila stavljanje leka na listu, ali, zbog njegove visoke cene to se do sada nije dogodilo – objašnio je predsednik te komisije prof. dr Nebojša Lalić: - Da budemo precizni, ti lekovi nisu zamena za druge lekove za šećernu bolest. Oni se mogu kombinovati sa drugim lekovima za dijabetes tip dva, ali se oni uključuju u terapiju na osnovu individualnog profila pacijenta. I ako mu je potreban ovaj lek, a često je potreban, onda se mora naći način da pacijentu taj lek bude i dostupan - naveo je prof. dr Nebojša Lalić.

U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje još ne znaju kada će lista lekova ponovo biti proširena, a iz Ministarstva zdravlja poručuju da je najvažnije da osnovnih lekova za svaku bolest ima.

U Srbiji oko 670 hiljada osoba ima dijabetes, a procenjuje se da još toliko ljudi ne zna da boluje od te bolesti. Lekari upozoravaju da je reč o oboljenju koje ne daje nikakve simptome i da zbog toga bude kasno otkriveno. Zato su neophodni preventivni pregledi kada se analizom krvne slike brzo i lako bolest dijagnostikuje. A kada se otkrije na vreme, onda su i lečenje i kontrola oboljenja uspešniji. (M. St.) daju na teret Fonda, ako su već registrovani. upozorava prof. dr Milotka Fabri.

Prof. dr Dragan Delić, virusolog iz Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS rekao je da je nedopustivo da su dijagnostički testovi nedostupni, jer je RFZO prihvatio nabavku tih testova: -Trokombinovana terapija vodi ka izlečenju i znatno je jeftinija, nego lečenje posledica delovanja virusa hepatitisa C. To je uvek deset puta skuplje. Hronična bolest, pogotovo početna ciroza, za vreme koje mi čekamo, razviće dekompenzovanu cirozu jetre. Sve više imamo problema sa hepatocelularnim karcinomima. Znam da je skupo, ali transplantacija jetre je mnogo skuplja. I lečenje ciroze jetre je znatno skuplje od trokombinovane terapije. Recimo, lečenje ciroze jetre u Americi košta 16 hiljada dolara na godišnjem nivou - naveo je prof. dr Dragan Delić. (M. St.)

238:Layout 1

3/10/2015

10:25 AM

Page 8

vesti:Layout 1

3/10/2015

10:30 AM

Page 12

vesti OBELEŽEN DAN VMA

Stiže prva generacija sanitetskih potporučnika Vojno-medicinska akademija obeležila je 171. godišnjicu postojanja. Na svečanosti u Domu Vojske Srbije, ministar odbrane Bratislav Gašić, čestitao je zaposlenima Dan VMA i poručio da je ta ustanova oduvek bila ponos vojnog saniteta i da je racionalnim pristupom i domaćinskim rukovođenjem očuvala sve segmente rada - zdravstveni, naučno-istraživački i obrazovni: - Rezultati rada potvrđuju da su tokom protekle godine zaposleni na VMA velikom posvećenošću u zbrinjavanju vojnih i civilnih osiguranika pokazali kako se radi u interesu građana, vojske i društva. Ove godine imamo privilegiju koju ima retko koji sistem odbrane u svetu. Naime, 2015. godina ostaće upamćena i po tome što ćemo promovisati prvu klasu sanitetskih potporučnika. Ove godine oni završavaju šestogodišnje bazične studije medicine i počinju da službuju u vojnom sanitetu -

istakao je ministar odbrane Bratislav Gašić.

Zastupnik načelnika VMA pukovnik prof. dr Zoran Šegrt rekao je da je VMA ispunila sve zadatake uprkos finansijskim teškoćama i istakao da se problemi ne guraju pod tepih nego se u saradnji sa Ministarstvom odbrane rešavaju na najbolji mogući način: -Tokom prethodne 2014. godine u Specijalističkoj poliklinici VMA ambulantno je pregledano više od 300.000 pacijenata, hospitalizovano 34.000 onih kojima su bili neophodni složenija dijagnostika i lečenje, urađeno je oko 27.000 hirurških intervencija, a u Institutu za transfuziologiju je tokom prošle godine prikupljeno više od 9.000 litara krvi koja je, nakon, obrade po najvišim standardima upotrebljena za lečenje kako pacijenata VMA, tako i bolesnika u brojnim zdravstvenim ustanovama širom zemlje naglasio je pukovnik prof. dr Zoran Šegrt.

Obeležavanju Dana Vojno-medicinske akademije prisustvovao je i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, ministar zdravlja ass. dr Zlatibor Lončar i predstavnici političkog i javnog života.

Povodom Dana VMA dodeljena je Plaketa Vojnomedicinske akademije Vojsci Srbije koju je primio načelnik Generalštaba VS general Ljubiša Diković, a priznanja je dobila i najbolja organizaciona jedinica VMA, dok je najboljim hirurzima dodeljena medalja "Dr Vladan Đorđević".

Podsećamo, 2. mart, kao svoj dan VMA obeležava zato, jer je tog datuma 1844. godine, ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića, osnovana prva centralna vojna bolnica u Srbiji. (M. St.)

PROMO VEST

Predstavljen novi preparat CARDIOvitamin Profesor dr Zorana Vasiljević

U hotelu Metropol u Beogradu, 02. marta 2015. godine, kompanija Abela Pharm predstavila je CARDIOvitamin® - jedinstven preparat namenjen prevenciji i tretmanu kardiovaskularnih bolesti.

Kardiovaskularne bolesti su uzrok jedne od tri smrti u svetu. U Srbiji godišnje, u proseku, 36.000 ljudi doživi srčani ili moždani udar, a podatak da smo po smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti u samom evropskom i svetskom vrhu, treba da nas osvesti i podseti na važnost prevencije. Lečenje je uvek teži i skuplji način borbe. Zato akcenat treba staviti na borbu protiv faktora rizika.

Za brojne faktore rizika smo čuli već nebrojeno puta: pušenje, visok krvni pritisak, povišen holesterol, šećerna bolest itd. Međutim, većina ljudi do sada nije čula za homocistein - faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, o kome se u novije vreme sve više priča.

Profesor dr Nenad Ugrešić, šef katedre za farmakologiju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu kaže: “Važno je da znamo da homocistein

12 | BB-Informator | 238

Profesor dr Nenad Ugrešić

oštećuje krvne sudove. To posledično može povećati rizik od srčanog i moždanog udara. Cardiovitamin® je jedinstven preparat na našem tržištu. Sadrži optimalnu kombinaciju vitamina koji deluju na smanjenje homocisteina u krvi. CARDIOvitamin® se posebno preporučuje u kombinaciji sa preparatima acetilsalicilne kiseline, jer zajedničkim delovanjem pomaže optimalno antiagregaciono dejstvo i čuva krvne sudove od oštećenja”, izjavio je prof Ugrešić. “Čak 58 % ljudi u Srbiji, zbog neke vrste genetske greške, nije u stanju da unetu folnu kiselinu prevede u njen aktivan oblik koji snižava nivo homocisteina. Upravo zbog toga se posebno preporučuje upotreba CARDIOvitamina®. CARDIOvitamin® sadrži jedini aktivni oblik folne kiseline koji snižava nivo homocisteina i na taj način dodatno pomaže da se smanji rizik od srčanog i moždanog udara”, izjavila je na ovom skupu profesor dr Zorana Vasiljević, internista-kardiolog.

238:Layout 1

3/10/2015

10:12 AM

Page 2

pitanje:Layout 1

3/10/2015

10:07 AM

Page 14

Pitanje iz prakse

Scientia est potentia

Preporuka

Internet stranica

Da li se OHB12 injekcioni rastvor može uzimati oralno?

Injekcioni rastvor OHB12 se može uzeti i oralno, ali je stepen resorpcije neizvestan. Ako se OHB12 daje u terapiji kao lek, onda se obavezno daje supkutano ili intramuskularno. Kod ljudi koji imaju probleme sa tankim crevom, ili imaju manjak intrinzičkog faktora daje se isključivo parenteralno. Ako se daje kao dijetetski suplement, onda može i oralno. www.rpharms.com

Internet stranica Royal pharmaceutical society (RPS), iako prvenstveno posvećena farmaceutima i farmaciji u Velikoj Britaniji, donosi mnoštvo zanimljivih informacija, vesti, predavanja i publikacija koje se korisne ne samo britanskim farmaceutima. Posebno je zanimljiv deo pod nazivom ipharmacist koji pruža uvid u različite zdravstvene kampanje koje sprovodi RPS.

PRETPLATA

Na pitanja odgovara: mr ph. spec. Milana Dučić, specijalista farmakoinformatike Pitanja može slati na office@bbsoft.rs

14 | BB-Informator | 238

BB-INFORMATOR Lider u informisanju farmaceutske i medicinske javnosti još od 1995. godine

Šestomesečna pretplata (6 brojeva) . . . . . . . . . . . . . . . . . 2000 RSD +PDV Jednogodišnja pretplata (12 brojeva) . . . . . . . . . . . . . . . 4000 RSD + PDV Jedan primerak časopisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 400 RSD + PDV Pretplate na časopis BB-Informator donose i dodatne pogodnosti: • Besplatno prisustvo na stručnom skupu – FASUS (dva puta godišnje), u okviru obaveznih kontinuiranih edukacija zdravstvenih radnika • Besplatno prezentovanje apoteke (adresa, telefon i posebne usluge) na sajtu www.bbsoft.rs/infocentar i www.nadjilek.rs • Besplatno objavljivanje malih oglasa u časopisu.

Više informacija: 011 2670-559 i 2675-266 ili office@bbsoft.rs

reklama:Layout 1

2/4/2015

11:52 AM

Page 1

Palmira Toljatija 5/I • 11070 Novi Beograd Tel./fax: (011) 2675-266, 2670-559, 2676-664 • www.bbsoft.rs • e-mail: office@bbsoft.rs

Intervju:Layout 1

3/9/2015

10:24 AM

Page 16

INTERVJU

Razgovarala: ESTELA GAKOVIĆ RANISAVLJEVIĆ

MR PH. AMILA KRSTIĆ, predsednica Grupacije apoteka Udruženja za trgovinu pri Privrednoj komori Srbije

Ujedinjena apotekarska delatnost Na sednici Grupacija apoteka, koja radi u okviru Udruženja za trgovinu PKS, održanoj sredinom februara 2015. godine imenovano je novo predsedništvo, a za novu predsednicu Grupacije apoteka izabrana je mr ph. Amila Krstić sa kojom smo razgovarali o trenutnom stanju u apotekarskom sektoru u Srbiji.

16 | BB-Informator | 238

Apoteke su se uključile u sistem Privredne komore Srbije formiranjem Grupacije apoteka u okviru Udruženja za trgovinu. Kako je nastala ideja za formiranjem jedne ovakve Grupacije i koji su osnovni ciljevi rada?

Grupacija je oformljena pri privrednoj komori Srbije pre 2 godine, tačnije, februara 2013. godine sa idejom da udruži privatne apotekare i da spoji sve mogućnosti koje je Privredna komora Srbije (PKS) kao specifična institucija davala. Napravili smo i oformili Grupaciju koja je u početku okupljala privatne apotekara, ali na naše iznenađenje, interesovanje da se priključe Grupaciji su prvo pokazale dve velike državne apotekarske ustanove, što je potvrdilo izreku da zajednički problem udružuje sve. To je bio momenat kada su privatne apoteke po prvi put potpisale Ugovor sa RFZO, a državne apoteke su te godine započinjale sa tenderskom nabavkom lekova. Sve u svemu bilo je toliko haotično, toliko teško da smo mislili da ne može da bude teže, naročito državnim apotekama. Međutim, evo i 2015. godine smo od 01. januara suočeni i zatečeni sa nagomilanim problemima za koje mislim da prevazilaze sva moguća, košmarna, očekivanja za farmaciju i apotekarstvo. Odmah po osnivanju Grupacije nam se pridružio veliki broj apotekara. Takođe se pridružilo, u tom trenutku i nekih 6-7 velikih državnih apotekarskih ustanova, između ostalih Apoteka Beograd i Apotekarske ustanove Požarevac i Zrenjanin. Imali smo veoma konstruktivne sednice gde smo na jedan lep način dogovarali i rešavali kako ćemo dalje.

Koje su aktivnosti koje sprovodi Grupacija apoteka u cilju poboljšanja apotekarske delatnosti u Srbiji?

Zamišljeno je da pored redovnih sastanaka organizujemo i posebne skupove koji bi uključivali sve značajne činioce prometa lakova. Sticajem okolnosti, kako je sve turbulentno u našoj zemlji, odmah po osnivanju smo zamislili da napravimo jedan okrugli sto koji bi uključivao sva resorna Ministarstva (zdravlja, trgovine i finansija) gde smo imali ideju da pozovemo i predstavnike veleprodaja i proizvođača, čak smo i obavili preliminarne razgovore sa svima njima. Ideja nam je bila da ne menjamo cene lekova, već da povećamo maržu, od koje apoteka živi, na konto smanjenja kasa koje bi proizvođač izdvajao.

Svi bi dobili isto i pacijent nebi imao skuplju cenu leka. Mi smo to započeli negde u februaru sa idejom da se tako nešto odigra u maju ili junu 2013. godine. Onda je došlo do izmene i reizbora vlade tako da je to prolongirano. Onda smo 2014. krenuli da pravimo, i napravili smo i poslali Ministarstvu zdravlja Elaborat o tome kako bi mogla da se reši politika marži. Dali smo nekoliko predloga. Radili smo jedan iscrpan elaborat za ko-

Intervju:Layout 1

3/9/2015

10:24 AM

Page 17

INTERVJU

ji su uzorci bili šest velikih državnih apoteka i šest privatnih zdravstvenih ustanova. Taj Elaborat je veoma studiozno radila i pripremala jedna grupa ljudi unutar Grupacije koji su uradili izvrstan posao. Elaborat je pokazao sve mogućnosti ekonomske održivosti gde bi smo mi mogli ekonomski da opstanemo, a da Fond izdvaja najmanja moguća sredstva kako bi se napravila ušteda. Još uvek nismo dobili odgovor od Ministarstva zdravlja, međutim čuli smo da postoji interesovanje.

Uspeli smo da ostvarimo uspešnu saradnju i sa kolegama iz Farmaceutske komore Srbije (FKS) koja je godinama bila Komora, moglo bi se reći, državnog sektora. Mi smo ostvarili jednu lepu saradnju sa FKS u poslednjih nekoliko meseci od kad je na njenom čelu koleginica Svetlana Stojkov. Sarađujemo, razgovaramo, radimo istovremeno na dva fronta, mi sa naše strane i FKS sa njihove i trudimo se da sve goruće probleme, koji su zaista zajednički, isteramo do kraja. To je još jedan momenat koji je novina u celom apotekarstvu u Srbiji.

Kraj 2014. i početak 2015. godine doneli su mnogo izazova za apotekarski sektor u Srbiji, naročiti u odnosu apoteka i RFZO. Donošenje Pravilnika o ugovaranju zdravstvene zaštite obaveznog zdravstvenog osiguranja i Ugovora o snabdevanju osiguranih lica lekovima i pomagalima otvorilo je pitanja pre svega finansijske održivosti apoteka. Koje aktivnosti Grupacija apoteka sprovodi u cilju rešavanja ovog problema?

Nedavno smo, tačnije, 18.02. 2015. godine, imali sastanak u Ministarstvu zdravlja, udruženo FKS i Grupacija apoteka pri PKS kao jedna delegacija od šest članova i obavili smo vrlo konstruktivan razgovor koji je trajao verovali ili ne dva sata, što je mnogo za Ministarstvo. Naišli smo na veliko interesovanje i koliko smo mogli da vidimo izraženu želju da se stvari pomaknu na bolje. Apoteka jeste primarna zdravstvena zaštita, a mi nismo prodavci lekova. Kao i svaki zdravstveni radnik mi pružamo zdravstvenu uslugu. U suštini visina cene leka kao takva jeste predmet određivanja od strane RFZO koji je veliki kupac.

I on i treba da određuje cenu leka kao najveći kupac u državi.

I to stoji i mi tu niti možemo, niti želimo da se mešamo. Naprotiv, želimo da napravimo jedno okruženje gde mogu da se naprave najpovoljnije cene kako za pacijente tako i za državu.

Ali, sa druge strane, moramo da obuhvatimo sve ono što će omogućiti opstanak, odnosno održivost kompletnog apotekarskog sektora. U ovom trenutku mislim da je državni sektor čak i ugroženiji iz prostog razloga što svoju zaradu ostvaruje iz daleko većeg broja recepta lekova sa Pozitivne liste i rada sa Fondom gde je i dalje daleko dominantniji. Važno je naglasiti da je apoteka institucija u kojoj rade farmaceuti koji su završili fakultet i obučeni su da budu primarna zdravstvena zaštita. U skladu sa tim insistiramo na mnogim stvarima koje su došle do tačke usijanja. RFZO nama je dao na uvid, 30.01. novi Ugovor u kojem je bilo nekoliko veoma nepovoljnih stavki za našu stru-

ku. Svi smo odreagovali na to. Na sednici Grupacije od 12.02.

2015. godine smo doneli zaključke koje ćemo proslediti nadležnim institucijama. Toj sednici su prisustvovala i dva člana iz RFZO. Delovali su mi vrlo iznenađeno svim onim što smo im predočili šta je novi Ugovor izazvao i kako to izgleda sa naše strane u teoriji i u praksi. Uglavnom nisu mogli dati konkretne odgovore. Prvi sporni momenat tog Ugovora je cena leka koju će Fond priznavati za refundaciju do Centralnog tendera i posle Centralnog tendera. RFZO propisuje Centralni tender, koji je trenutno pomeren zbog uloženog Zahteva za zaštitu prava. U ugovoru stoji da do centralnog tendera Fond priznaje cene lekova koje je on propisao od kojih treba da se oduzmu sve kase i rabati koji su se dobili. Potpuno nejasno definisan način fakturisanja leka. Šta to znači? Kasa predstavlja nešto što se ostvaruje i dobija ukoliko ste platili fakturu na vreme. Da li ste ostvarili taj popust, koji se zove kasa i od čega smo mi stvarno funkcionisali sve ove godine zajedno sa dozvoljenom maržom, zavisi od toga da li ste uspeli da platite tu fakturu na vreme. Fakturu plaćate za sedam ili mesec ili šezdeset dana. Ne znate da li ćete uspeti da platite na vreme i da li ćete ostvariti kasu. Prema tome, kada fakturišete januarski račun vi niste imali priliku ni da dobijete ni da ostvarite kasu za robu za koju ste ispostavljali račun Fondu. Način na koji je to Fond propisao u Ugovoru je krajnje nejasan i neprecizan i upravo smo to i naveli, da moramo imati tačne smernice oko fakturisanja.

Da li to znači, da je neko ostvario veću, a neko manju kasu pa će neko fakturisati manju, a neko veću, po kojim kriterijumima. Onda dalje, u Ugovoru stoji da nakon Centralnog tendera, koji će biti raspisan za apoteke iz mreže (trenutno apoteke državnog sektora), moraćemo fakturisati cenu leka onako kako je postignuta po centralnom tenderu gde zvanično privatne apoteke ne učestvuju jer nije za njih napravljen plan. To je nešto što ne može da stoji kao zakonski opravdano jer mi smo svi kupci RFZO-a. Nema veze da li je apoteka državni sektor ili privatni. Mi smo u skladu sa Zakonom potpisali Ugovor sa Fondom i moramo svi da imamo iste uslove poslovanja. Jedna cena leka može biti priznata, koja god da je, RFZO je propiše i kaže tolika je. Veleprodaja nije u obavezi da apoteci da tu cenu koju je postigla na centralnom tenderu. Mi ne možemo postići tu cenu, posledično ne možemo da fakturišemo Fondu i taj lek nemamo na recept. Druga tačka Ugovora je takođe potpuno nejasna i stvara jednu ogromnu nesigurnost kod nas, gde Fond kaže da ima pravo jednostranog raskidanja Ugovora. Šta to znači? Mi pregovaramo sa Fondom, mi smo partneri sa Fondom, svi mi, sve apoteke. Fond kao državna institucija ima obavezu da ispoštuje nas kao partnere u tom poslu i da nam omogući da se dogovorimo da ravnopravno poslujemo svi pod istim propisima, onako kako Fond propisuje. Ali da li možemo da ih ispoštujemo? Došli smo u situaciju da dobijamo utisak da smo građani drugog reda gde je narušeno naše osnovno pravo na jednakost. Prava na jednakost svih građana pred zakonom, jer ispada ako ste u državnoj apoteci imate prednost da radite sa RFZO.

238 | BB-Informator | 17

Intervju:Layout 1

3/9/2015

10:24 AM

Page 18

INTERVJU

Gde je problem? Zašto i privatne apoteke ne ulaze u Plan mreže?

Na to pitanje bih i ja volela da znam odgovor. Godinama se pitam kako je moguće da u Srbiji, doslovno, otvara gde i ko i kako hoće apoteku. Uslove za otvaranje apoteke propisuje Ministarstvo zdravlja RS. Da bi se jedna apoteka otvorila mora zadovoljiti sve propise i proći sve inspekcijske nadzore kako bi dobila saglasnost da ispunjava zakonom propisane uslove i može biti registrovana u Ministarstvu trgovine kao apoteka ili zdravstvena ustanova. Samo tako registrovana Apoteka ili ZUA je mogla da konkuriše za potpisivanje Ugovora sa RFZO. Prema tome mi smo potpuno ravnopravni članovi i moramo biti ravnopravni i kod ugovaranja i moramo da uđemo u takozvani plan mreže.

Koji su trenutno najveći izazovi apotekarske delatnosti u Srbiji?

Na nedavno održanoj sednici Grupacije smo napravili spisak gorućih problema gde smo konstatovali da je Ugovor sa Fondom nešto što u ovom trenutku najviše remeti poslovanje svih apoteka i najviše nas brine. Apoteke su institucije koje državi Srbiji plaćaju porez redovno, imamo prijavljene zaposlene za koje se plaćaju svi doprinosi onako kako država propisuje, plaćamo PDV, plaćamo sve poreze i punimo budžet Republike Srbije možda najrevnosnije od svih privrednih grana. Ako je takva situacija, mi samo tražimo da nam se omogući poslovanje, takva sredina da možemo funkcionisati ekonomski, da bi smo ispunjavali sve ono što država od nas očekuje, da bi smo isplaćivali zaposlene, da bi smo pokrili troškove rada i da bi poslovanje apoteke imalo ekonomsku opravdanost. Treba da dođemo u situaciju, za 2-3 meseca, da otpuštamo zaposlene, da budemo nerentabilni, a to će se desiti ukoliko se nešto ne promeni. Insistirali smo na izmeni Ugovora sa Fondom, ali i na tome da u Ministarstvu zdravlja i RFZO moraju biti prisutni farmaceuti koji su upoznati sa onim što se dešava na terenu i koji će prisustvovati pri izradi Pravilnika o ugovaranju koji ide iz Ministarstva zdravlja. Pri izradi Pravilnika koji je bio urađen pred kraj 2014. godine, kako su nam iz Fonda obrazložili, nije konsultovan niko iz farmaceutske branše jer je došlo do promene na čelu RFZO i došlo je do velike pometnje, do probijanja rokova i da

se sve moralo raditi na brzinu. Pitam se da li to znači raditi na brzinu i dovesti u pitanje opstanak 3000 farmaceuta. Problem Ugovaranja sa Fondom je postavljen kao hitan. Na već pomenutom sastanku održanom u Ministarstvu zdravlja, a kojeg je inicirala Farmaceutska komora Srbije, kolega Nebojša Jorgovanović i ja smo ispred Grupacije apoteka pred Ministarstvo postavili sledeće zahteve. Pod broj jedan, formiranje maloprodajne cene leka na način u skladu sa jednim od predloženih modela iz pomenutog Elaborata. Druga, ne manje važna tačka jeste jedinstvena cena leka na malo jer je situacija popusta na lekove nedopustiva. Lek ne može biti izdavan ili prodavan u nekoj apoteci zato što neko pravi popuste na cenu leka, to je toliko poniženje i degradiranje profesije. Te dve stvari smo tražili istovremeno i naišli smo na veliko razumevanje u Ministarstvu zdravlja. Sledeći na listi je bio Zakon o apotekarstvu gde predlažemo otvaranje apoteka po demografskim i geografskim standardima, gde bi moralo da se donese definitivno i konačno Propis na kom rastojanju i na koji broj stanovnika može da se otvori sledeća apoteka. Kuriozitet je recimo da u centralnom delu Pariza, četrdeset godina nije otvorena nijedna nova apoteka.

Iako Pariz raste kao grad, taj centralni deo otprilike ima uvek isti broj stanovnika i samo se eventualno menja vlasništvo apoteka. Ne znam zašto bi Srbija bila zemlja koja dozvoljava da se otvori apoteku u svakom soliteru.

Koje aktivnosti su planirane u okviru Grupacije apoteka u narednom periodu? Što se tiče grupacije nastavljamo aktivno da radimo na svim problematičnim tačkama. Želimo da farmaceuti iz prakse budu uključeni u donošenje svih bitnih akata vezanih za zdravstvo u kojima smo spomenuti i mi, kao što je Zakon o apotekarstvu koji je u nacrtu, Pravilniku o ugovaranju, Zakon o zdravstvenoj zaštiti itd. Smatramo da možemo da napravimo racionalno i svrsishodno Zakon koji će moći obezbediti da se posluje na pravi način i ono što je najvažnije, što je cilj svih nas, da imamo zadovoljnog pacijenta koji ima adekvatan lek koji je dostupan u bilo kojoj apoteci i gde će dobiti pravi savet od stručnjaka jer je cilj našeg postojanja primarna zdravstvena zaštita i zadovoljan pacijent.

Mr ph. Amila Krstić je vlasnica apoteka Viva B plus koje posluju još od 1992. godine. Tokom 24 godine poslovanja suočila se sa svim teškoćama rada u turbulentnim vremenima kroz koje je Srbija prošla poslednjih decenija inflacija, ratovi, gašenje svih 8 tadašnjih fabrika lekova, ogromna deficitarnost, vanredno stanje itd. Sve je to trebalo prevazići i napraviti brend. Godine 2008. udružila je i napravila partnersku firmu sa svojom dugogodišnjom prijateljicom i koleginicom, takođe magistrom farmacije, Tijanom Verigom Stojanović. Pacijente stavlja na prvo mesto, a smatra da je za uspešno poslovanje važna profesionalnost i stručnost farmaceuta. Kaže da joj je najbolja potvrda uspešnog rada mnogo pacijenata koji već godinama dolaze u njene apoteke. Farmaceutska tradicija je prisutna u porodici Krstić, njen suprug je bio farmaceut i njegovi otac i deda su bili farmaceuti, a sada je i njena kćerka završila farmaciju i radi u apoteci. Voli farmaceutski poziv i izabrala ga je prvenstveno iz želje da pomogne pacijentima.

18 | BB-Informator | 238

tyrosur:Layout 1

3/10/2015

9:37 AM

Page 19

PREDSTAVLJAMO

Puno inficiranih rana = jedno rešenje

Pogrešno ili neadekvatno lečenje može dovesti do infekcije ili upale, a proces zarastanja se usporava. Zato je važno pacijentu objasniti način saniranja rane.

Ranu treba isprati, očistiti od eventualnih nečistoća i ostaviti da se malo osuši. Zatim naneti lokalni antibiotik i ukoliko postoji potreba staviti flaster ili sterilnu kompresu.

Zato, lokalni antibiotici predstavljaju idealno rešenje za ovakve tipove rana i neizostavni su deo svake kućne i putne apoteke.

Tyrosur® Prvi antibiotik za lokalnu primenu dostupan bez lekarskog recepta!

Rane i povrede su neprijatna iznenađenja u svakodnevnom životu. Povrede se mogu desiti bilo gde i u svakom trenutku - na poslu, putovanju, u vrtu ili kuhinji. Lakše povrede tipa posekotina, ogrebotina, manjih ubodnih ili ugriznih rana, pacijenti uglavnom mogu zbrinuti sami. Ali u takvim situacijama se zabrinuti pacijenti često obrate farmaceutu za savet i preporuku kako da adekvatno zbrinu povredu.

Aktivna komponenta je antibiotik tirotricin (0,1%) koji spada u grupu polipeptidnih antibiotika. Prednosti lokalno primenjenog tirotricina su što se dobro podnosi, deluje lokalno i ne resorbuje se putem kože. O sigurnosti proizvoda svedoči podatak da je Tyrosur® na nemačkom tržištu gotovo 50 godina.

Tyrosur® se koristi za lečenje malih površinskih i umereno vlažnih rana kao što su razderotine, ogrebotine i oderotine, sa prisutnom superinfekcijom izazvanom bakterijskim uzročnicima osetljivim na tirotricin. Tirotricin ima baktericidno i bakteriostatsko delovanje na široki spektar patogena. Efikasno deluje na najčešće uzročnike infekcija površinskih rana: gram-pozitivne bakterije (Staph. aureus MSSA, Staph. aureus MRSA, Staph.

Haemolyticus, Strep. pyogenes), ali takođe

i nekoliko gram-negativnih bakterija i različite vrste gljivica, uključujući i Candidu albicans.

Dodatna pogodnost je što se može naći u obliku gela i u obliku praška za kožu.

Tyrosur® gel je prvi lokalni antiobiotik na našem tržištu u obliku gela, koji mesto povrede prijatno hladi, bezbojan je, ne peče i ne masti odeću. Može se koristiti na vlasištu i drugim delovima tela obraslim dlakama, na licu ili pregibima.

Drugi oblik je Tyrosur® Powder, prašak za kožu, namenjen za površinske, umereno vlažne rane. Prašak u dodiru sa ranom ne stvara grudvice, jer ima bazu koja se rastvara u vodi.

Zbog praktičnog pakovanja, ali i činjenice da se idaje bez lekarskog recepta, Tyrosur® predstavlja neizostavan deo svake kućne i putne apoteke, za bezbednu i efikasnu pomoć pri saniranju manjih površinskih rana.

I

Sastav: tirotricin 0,1% , polipeptidni antibiotik širokog spektra delovanja Samo za stručnu javnost.

Režim izdavanja leka: bez lekarskog recepta ® Tyrosur Powder - Reš. br: 515-01-6198-11-001 od 27.09.2013.

Tyrosur® Gel - Reš. br: 515-01-6197-11-001 od 14.10.2013.

Doziranje i način primene: Powder, prašak za kožu: 1-2 puta dnevno naneti na povređeno mesto na koži, u tankom sloju; gel: 2-3 puta dnevno naneti na povređeno mesto na koži.

238 | BB-Informator | 19

Intervju Rouse:Layout 1

3/9/2015

10:35 AM

Page 20

INTERVJU

INTERVJU MICHAEL ROUSE

Posvećenost kvalitetu i posvećenost promenama O tome koliko je važno stalno lično i profesionalno usavršavanje za jednog farmaceuta, ali i razvoj umeća rešavanja problema i preuzimanja odgovornosti, imali smo čast i zadovoljstvo da razgovaramo sa Majkl Rouzom, vodećim svetskim stručnjakom iz oblasti unapređenja obrazovanja i kontinuiranih edukacija farmaceuta Razgovarao: MR PH. UROŠ ČAKAR

Kako ste se odlučili da postanete farmaceut i bavite se jednim tako odgovornim i plemenitim zanimanjem?

Na moju odluku da postanem farmaceut uticala su tri glavna razloga. Prvo, nekoliko članova moje šire porodice su bili farmaceuti, tako da sam se već unapred odlučio kojom ću se profesijom baviti. Drugi razlog je bio da su me uvek zanimale prirodne nauke koje sam izučavao u školi i to pogotovo matematika, hemija i biologija, koja mi je bila jedan od najomiljenijih predmeta. Za mene je poziv farmaceuta idealno zanimanje zbog toga što se tokom zbrinjavanja pacijenata praktično primenjuju znanja stečena iz prirodnih nauka. Uvek sam mislio da ću se baviti istraživanjem, ali je moja karijera krenula u potpuno drugačijem smeru. Treći razlog zbog čega sam se odlučio za ovo zanimanje je taj što sam kao dete uživao da idem u apoteku u kraju u kome sam odrastao. Farmaceut koji je tu radio bio je uvek prijatan i spreman da pomogne, bio je pravi profesionalac kome

20 | BB-Informator | 238

sam se divio i koga sam izuzetno poštovao.

Sada sam siguran da je upravo on ostavio veliki utisak na mene.

Kao stručnjak koji se bavi edukacijom zdravstvenih radnika da li biste mogli da uporedite obrazovanje farmaceuta kada ste vi bili student i ovo danas?

Bavim se poslom čiji je glavni zadatak da obezbedi napredak i kvalitet obrazovanja farmaceuta u Sjedinjenim Američkim Državama, ali i širom sveta. Često naglašavam da su dobra praktična znanja bitna i za visok kvalitet obrazovanja uopšte. Po-

stoji mnogo razlika u obrazovanju danas i kada sam bio student sedamdesetih godina prošlog veka u Zimbabveu, gde sam završio farmaciju. Takođe, mogu se izdvojiti i neke dobre stvari u okviru mog obrazovanja koje ću takođe kasnije podeliti sa vama. Glavna razlika nekada i sada jeste metodologija nastave. Kada sam bio student, veći akcenat je bio na nastavi nego na načinu učenja. Obrazovanje danas je više usmereno na način učenja čime studenti postaju sposobni stručnjaci. Nastava je nekada bila zasnovana isključivo na predavanjima, odnosno, didaktičkom načinu rada, bez aktivnog učenja i načina re-

Intervju Rouse:Layout 1

3/9/2015

10:35 AM

Page 21

INTERVJU

šavanja problema. Tada je bilo malo, a nekada i nimalo integracije među gradivom koje se izučavalo u okviru predmeta na studijskom programu. Značaj i primena usvojenih znanja nisu mogli često da se objasne, što je često uticalo na studente da se o tome zamisle. U tadašnjem nastavnom planu više vremena se provodilo u laboratorijama. Manji deo studijskog programa je bio usmeren ka razvoju veština kao što su sposobnost dobre komunikacije i malo pažnje je posvećeno razvoju stavova i vrednosti koje farmaceuti moraju da imaju, kao što su profesionalizam i etika. Još jedna velika razlika je ta da je tokom nastave bilo malo prakse, tako da sam veći deo iskustva stekao tek nakon diplomiranja. Upravo je to bio jedan od razloga zbog čega sam na početku svog radnog veka, zbog velike odgovornosti koju naš poziv nosi, morao dosta da učim. Ostao sam dužan da vam naglasim koje su bila dobra iskustva tokom mog obrazovanja, koje danas retko ko može da doživi. Moj fakultet je bio u okviru Medicinskog fakulteta tako da sam dobio mnogo mogućnosti da razmenjujem iskustva, jer su studenti medicine i farmacije imali teorijsku i praktičnu nastavu često u istim prostorijama i laboratorijama, pa čak i u nekim slučajevima na istim odeljenjima bolnica. Jedan od naših profesora je bio iz Sjedinjenih Američkih Država tako da je uneo mnogo inovacija i predmeta koji su bili vezani za prve korake koje je tada pravila klinička farmacija na obrazovno-naučnoj sceni.

Da li obrazovni program farmaceuta i zdravstvenih radnika treba da se prilagodi potrebama države ili ga je jednostavno moguće preslikati iz neke druge i primeniti ga u obrazovanju?

Izuzetno je važno imati obrazovni sistem koji je osmišljen prema potrebama i prioritetima društva i države u kojoj se sprovodi. To je osnova takozvanog načina obrazovanja zasnovanog na potrebama (Needs-Based Educational Model) koji je definisala Međunarodna farmaceutska federacija (FIP). Prvo, potrebe i prioriteti države (uglavnom vezani za zdravstvo, ali i

ekonomiju) moraju se jasno predstaviti.

Drugo, usluge koje obezbeđuju zaposleni u farmaceutskom sektoru (farmaceuti, farmaceuti istraživači, farmaceutski tehničari, kao i ostali zaposleni) moraju se prepoznati i definisati. Treće, nadležnosti koje imaju zaposleni u farmaceutskom sektoru se moraju usmeriti ka cilju da se pruži adekvatna zdravstvena zaštita, koja mora biti jasno definisana. Na kraju, obrazovni model (filozofija nastave, sadržaj programa, metodologija nastave i učenja) moraju biti okrenute tome da budući stručnjaci steknu sposobnosti. Često nastavni plan u okviru obrazovnog modela se sastoji iz predmeta sa unapred utvrđenim sadržajem kao što su predmeti koji se bave hemijom, farmakognozija i farmakologija. Nekada nastavni plan može da bude prepisan iz druge ustanove visokog obrazovanja ili države. U nekim slučajevima, za nastavni plan nije baš odgovarajuće da prati zdravstvene prioritete i potrebe države. Upravo takav slučaj je bio sa mojim farmaceutskim obrazovanjem koje iako je davalo ''spremne kadrove'', prema mom mišljenju, oni nisu bili dovoljno spremni da odgovore zdravstvenim potrebama države. Upravo zbog toga je OBJAŠNјENјE (CONTEXT) uključeno u jedan od pet stubova kvaliteta farmaceutskog obrazovanja u okviru FIP-ovog opšteg osiguranja kvaliteta (www.fip.org).

Kako tumačite rečenicu iz ugla farmaceuta „Posvećenost kvalitetu znači posvećenost promenama“ (Commitment to quality means commitment to change)?

Da bi se bilo šta poboljšalo potrebno je nešto promeniti, ali sve promene ne dovode do poboljšanja. Zbog toga je potrebo razmisliti pažljivo o svim promenama, kada god je to moguće na osnovu dokaza dobijenih istraživanjima. Novine je potrebno uvoditi odgovornim eksperimentisanjem zasnovanim na principima i iskustvu.

Svet se brzo menja dok su medicina i tehnologija oblasti u kojima se te promene odvijaju najbrže. Zanimanje farmaceuta se takođe brzo menja, a sve sa ciljem da osigura da se nove i moćne tehnologije (uglavnom složena terapijska i dijagnosti-

čka sredstva) koriste sigurno i efikasno od strane pacijenata. Ako se to sprovede na dobar način stvari će se promeniti. Ovo se odnosi i na tri ''temelja'' našeg zanimanja – obrazovanje, praksa i regulative. Sve tri stvari se moraju promeniti da bi se obezbedio kvalitet. Promene u okviru jednog sektora imaju za cilj da dovedu do promena u drugom tako da dinamična dvosmerna veza mora postojati između sektora čime se obezbeđuje stalna mogućnost za promene i poboljšanje kvaliteta. Upravo to za mene znače termini posvećenost kvalitetu i posvećenost promenama. To ne sme da bude samo privilegija vođa i vizionara u okviru našeg zanimanja, već i svakog farmaceuta, ako želimo da ojačamo našu profesiju i da ona bude u što boljoj službi pacijenata i društva uopšte.

Koje veštine bi farmaceuti morali da razvijaju i usavrše tokom svoje profesionalne karijere?

Postoji sigurno nekoliko veština koje farmaceuti koji stiču znanje u okviru tradicionalnog načina učenja ne dobijaju, ali ipak mislim da su dve najvažnije upravo veštine dolaska do rešenja i veštine (stavovi) koji su potrebni za lično usavršavanje tokom celog života (self-directed lifelong learning-SDLLL). Po mom mišljenju jedan od glavnih problema i posledica tradicionalnog načina učenja, kroz koji sam lično prošao, je bio taj da je njegov rezultat zavisio upravo od usmerenosti ka studentima. Predavači na fakultetima su govorili studentima da moraju da uče, a veći deo nastavnog gradiva su im prenosili kroz predavanja, prezentacije i seminare, gde su nakon toga ocenjivali studente na osnovu stečenog znanja i govorili su studentima šta znaju, a šta ne znaju time što su im dodeljivali odgovarajuću ocenu.

Veći deo učenja bio je usmeren ka sticanju znanja (činjenica), a manje ka njihovoj primeni u rešavanju stvarnih slučajeva iz života. Ja često naglašavam da niko od pacijenata koje sam sreo tokom moje prakse nije ličio na one o kojima sam čitao u mojim udžbenicima. Tradicionalan način učenja po mom mišljenju nedovoljno razvija veštinu rešavanja problema i sposobnosti

238 | BB-Informator | 21

Intervju Rouse:Layout 1

3/9/2015

10:36 AM

Page 22

INTERVJU

da se preuzmu osnovni naučni i terapijski principi koji se primenjuju na različite i često veoma složene slučajeve iz stvarnog života. Izgleda da danas neki farmaceuti izbegavaju da reše složene ''probleme'' pacijenata zbog toga što im nedostaje iskustvo i samopouzdanje kada to žele da učine.

Upravo zbog toga, često im je lakše da upute svoje pacijente nazad lekaru. Takođe, farmaceuti ne žele da prihvate odgovornost u rešavanju tih problema. To su osnovne veštine koje danas moraju da stiču i razvijaju studenti farmacije.

Farmaceuti danas uz pomoć kontinuirane edukacije, u većini slučajeva, rade pravu stvar, kojom obezbeđuju da njihovo stručno obrazovanje bude u korak sa vremenom, ali i sam razvoj farmaceutske prakse zahteva da se poseduju odgovarajuće veštine. Stavovi pojedinca prema samom sebi su usmereni u pravcu stalnog usavršavanja tako da ono održava i unapređuje sve oblasti nadležnosti kao što su znanje, veštine, stavovi i vrednosti. Do sad te takozvane SDLLL veštine nisu na pravi način razvijane kod studenata tokom njihovog visokog obrazovanja. Kao profesija koja je zastupljena širom sveta potrebno je da se te veštine razviju kod farmaceuta koji nikad nisu zapravo naučili da preuzmu odgovornost na osnovu toga što su naučili tokom svojih studija farmacije.

Kako obezbeđenje kvaliteta u okviru obrazovanja budućih far-

maceuta i ostalih zdravstvenih radnika daje doprinos boljoj zdravstvenoj zaštiti ?

Prethodno sam pomenuo dinamičku vezu koja mora da postoji između tri ''temelja'' našeg zanimanja – obrazovanje, praksa i regulative. Svaka od ove tri stavke ima ulogu u promenama i stalnom poboljšavanju kvaliteta, koji konačno vode do boljeg zdravstvenog sistema, čime su pacijenti zadovoljniji i društvo uopšte. Četvrti ključni činilac u profesiji, da bismo postigli pozitivne promene, mora da bude akreditaciono telo zaduženo za obezbeđenje kvaliteta (quality assurance-QA) u okviru farmaceutskog obrazovanja. Dok tela vezana za obezbeđenje kvaliteta često sarađuju sa obrazovnim sektorom (uglavnom fakultetima) takođe je bitno da sarađuju i sa ostalim zainteresovanim stranama kojima je važan kvalitet obrazovanja. Na ovaj način se mora obezbediti da profesija ima široku viziju za farmaceutsku praksu i obrazovanje što se vidi u akreditacionim standardima u obrazovanju farmaceuta. Inovatori i vodeći stručnjaci u obrazovanju farmaceuta, su bez izuzetka usmereni ka kvalitetu i nisu im potrebni spoljni podsticaji ili pritisci za implementaciju principa kvaliteta u pružanju obrazovanja. Nekada su promene teške (kao kod uvođenja iskustvenog obrazovanja ili kod inter-profesionalnog) i nekada su potrebni spoljni pritisci ili podsticaji pre nego što se sprovede primena.

Takvi ''pritisci'' moraju da dođu iz tela za

obezbeđenje kvaliteta. Osiguravanjem i unapređivanjem kvaliteta edukacije u okviru inicijalnog i kontinuiranog obrazovanja tela za obezbeđenje kvaliteta imaju bitnu ulogu u poboljšanju kvaliteta (spremnosti) završenih studenata, ali i već oformljenih stručnjaka čineći značajan doprinos boljem zdravstvenom sistemu.

Kao autor drugog izdanja Quality Assurance of Pharmacy Education: the FIP Global Framework, šta mislite koliki je njegov potencijalni značaj za farmaceutsku profesiju uopšte?

Drugo izdanje je prošireno i zasniva se na osnovnim principima prvog izdanja na nekoliko načina, ali ja ću se usredsrediti na samo tri. Dodata su dva nova ''stuba'' kvaliteta, koji imaju za cilj da usmere pažnju na objašnjenje (context) i uticaj što zajedno utiče na društvenu odgovornost koju obrazovne institucije moraju da imaju. Naglašavam, sposobnosti koje služe kao temelj za obrazovanje farmaceuta su nauka (znanje), praksa (iskustvo i veštine) i etika (stavovi i vrednosti). Sve to obezbeđuje pokazatelje kvaliteta za svaki od stubova i temelj, da bi se omogućilo kvalitetnije i lakše korišćenje ovog izdanja u praksi time što vršimo samoocenjivanje i unapređenje kvaliteta. Ovo izdanje je već korišćeno u nekoliko država u cilju da se poboljša inicijalni i kontinuirani sistem obrazovanja.

Mike Rouse je rođen u Zimbabveu. Radio u bolničkoj i javnoj apoteci i bio je izvršni rukovodilac najvećeg lanca apoteka u svojoj zemlji dok se nije 2001. preselio u Sjedinjene Američke Države. Trenutno radi u Akreditacionom savetu za farmaceutsko obrazovanje kao pomoćnik izvršnog direktora za profesionalne poslove i direktor međunarodnog servisa. Rukovodio je 2006. godine revizijom standarda Akreditacionog saveta za farmaceutsko obrazovanje poznatijih kao PharmD standardi. Mike piše o obrazovanju i veštinama farmaceutskih tehničara kojima oni tokom svog profesionalnog usavršavanja u okviru savremene farmaceutske prakse utiču na unapređenje farmacije na nivou sveta. Vodeći je svetski stručnjak u unapređenju načina kontinuirane edukacije. Nјegova izdanja i radovi iz ove oblasti su široko citirani i stvaraju osnovu za razvoj politike delovanja nekoliko američkih farmaceutskih organizacija. Jedan je od koautora izdanja koje opisuje područje rada farmaceuta i farmaceutskih tehničara u SAD. Mike je osnovao Svetski forum koji se bavi obezbeđenjem kvaliteta u okviru farmaceutskog obrazovanja i vodi razvoj FIP-ovog Svetskog plana za obezbeđenje kvaliteta obrazovanja usvojenog 2008. godine, koji je dopunjen 2014. Vođa je projekta za obezbeđenje kvaliteta i pomoćnik je za kontinuiranu edukaciju i stalno profesionalno usavršavanja u okviru FIP-ove obrazovne inicijative. Mike je bio predsednik Farmaceutskog društva i Nacionalnog saveta farmaceuta u Zimbabveu. Već je skoro tri decenije aktivan u FIP-u u okviru grupe za farmaceutsku praksu, fondacije za obrazovanje i istraživanje, ali i izvršnih komiteta za javnu apoteku i akademsku sekciju. Dao je značajan doprinos u nekoliko FIP-ovih radnih grupa, ali i napretku farmaceutske prakse u mnogim zemljama. Bio je predavač na mnogim lokalnim, regionalnim, nacionalnim i inostranim kongresima i konsultant je na temu vezanu za kvalitet farmaceutskog obrazovanja u okviru Svetske zdravstvene organizacije (WHO).

22 | BB-Informator | 238

femibion:Layout 1

3/9/2015

10:37 AM

Page 23

I PREDSTAVLJAMO

Nutrijenti neophodni u trudnoći i tokom dojenja

Za zdravu trudnoću je od posebnog značaja važna pravilna i izbalansirana ishrana, koja zadovoljava potrebe organizma za mineralima i vitaminima. Vitamini su vrlo osetljivi i mogu biti uništeni ukoliko se hrana neadekvatno čuva ili tokom njenog kuvanja. Da bi se obezbedili svi neophodni nutrijenti, preporuke moderne medicine su da trudnice i žene koje planiraju trudnoću treba da uzimaju multivitaminske suplemente posebno prilago ene za ovo stanje, u onom obliku koji je najbolje biološki iskoristljiv i podnošljiv.

Istraživanja pokazuju da je 4-12 nedelja pre trudnoće važno početi sa povećanim unosom odre enih nutrijenata kao što su folati (folna kiselina, Metafolin®) i jod. Folat spada

u grupu B vitamina (B9) koji se nalazi u hrani i spada u osetljive tzv. labilne vitamine.

Folna kiselina prisutna je u vitaminskim preparatima i zahteva transformaciju u organizmu do aktivnog oblika folata, dok je Metafolin®, biološki aktivan oblik folne kiseline koji organizam može odmah da koristi. Tokom trudnoće, kako beba raste, povećava se potreba organizma za folatima i od velikog je značaja i za majku i za plod. Folati su važni za rast materice, pripremu grudi i formiranje placente tokom trudnoće. Usled nedostatka folata tokom trudnoće mogu se javiti nepravilnosti u formiranju neuralne cevi, kao i srčane i urogenitalne mane.

Svaka druga žena nosi u sebi genetski varijabilne forme enzima pa nije u stanju da u

potpunosti metaboliše folnu kiselinu i pretvori je u aktivni oblik, tako da svaka druga žena ne postiže optimalan nivo neophodnog folata uprkos dovoljnom unosu folne kiseline.

Femibion® Zdrava trudnoća sadrži Metafolin®, patentom zaštićen, biološki aktivan oblik folne kiseline, koji ne zahteva transformaciju u organizmu i sve žene imaju mogućnost optimalnog snabdevanja organizma folatima od samog početka. Kako preporučen dnevni unos folata nije moguće obezbediti isključivo putem hrane, preporučuje se suplementacija u količini od 400 mikrograma dnevno.

Tokom trudnoće od značaja su i drugi vitamini i minerali koji nisu deponovani u organizmu i koje organizam ne može da sintetiše.

Femibion® Zdrava trudnoća je vitaminski preparat za trudnice koji zahvaljujući svom sastavu ispunjava specifične potrebe žena u reproduktivnom periodu, od trenutka planiranja trudnoće do kraja perioda dojenja.

I

pharmas:Layout 1

3/9/2015

10:38 AM

Page 24

I PREDSTAVLJAMO

Dormirin – inovativno rešenje za miran san Prirodni sastojci u jedinstvenoj formuli

Poteškoće sa utonućem u san, nesanica, često buđenje noću ili prerano buđenje, pospanost te umor tokom dana kao posledica neprespavanih noći česti su problemi modernog društva. Od sada oni mogu postati prošlost zahvaljujući Dormirinu, novom delotovornom rešenju koje u saradnji sa prirodom dolazi iz PharmaSa. Inovativni proizvod Dormirin omogućava brže uspavljivanje te miran i kvalitetan san. Originalna formula sadrži tri ključna sastojka – melatonin koji skraćuje vreme potrebno za uspavljivanje kao i valerijanu i matičnjak, dobro poznate prirodne sastojke koji dodatno umiruju i omogućavaju celonoćni miran san.

MELATONIN – PRIRODNI USPAVLJIVAČ

Melatonin je hormon koji reguliše san, nalazi se prirodno u našem telu i proizvodi ga epifiza. Istraživanja pokazuju kako ima važnu ulogu u regulisanju dnevnog ritma, odnosno u smenjivanju ciklusa sna i budnog stanja. Organizam zdrave osobe luči melatonin nekoliko sati tokom noći, a njegova veća prisutnost zaslužna je što ćemo utonuti u san. Ravnoteža između budnog stanja i odmora posebno se narušava kod poslovnih ljudi i sportista, te osoba opterećenih stresom, ali i kod onih koji često putuju između udaljenih delova sveta, jer zbog promene vremenskih zona nemaju dovoljno vremena za spavanje.

Zahvaljujući melatoninu, Dormirin je delotvoran saveznik i u borbi sa jet lagom jer melatonin doprinosi ublažavanju subjektivnog osećaja jet laga.

PAŽLJIVO BIRANI SASTOJCI KOJI NE IZAZIVAJU NAVIKAVANJE

Ostali ključni sastojci ovog inovativnog proizvoda su ekstrakti valerijane i matičnjaka. Valerijana i matičnjak kao blagi sedativi i anksiolitici pomažu smirenju i kvalitetnom snu te uz melatonin sinergijski deluju i omogućavaju poboljšanje kvaliteta sna.

Dormirin je proizveden prema najvišim standardima kvaliteta, a važno je naglasiti da zahvaljujući pažljivo biranim i prirodnim sastojcima ne izaziva navikavanje. Primena je veoma jednostavna te je potrebno uzeti jednu kapsulu dnevno, sa pola čaše tečnosti, 30 minuta pre spavanja.

238:Layout 1

3/10/2015

10:21 AM

Page 4

kockanje:Layout 1

3/9/2015

10:41 AM

Page 26

KONFERENCIJE

Kockanje

od igre do patologije 26 | BB-Informator | 238

kockanje:Layout 1

3/9/2015

10:42 AM

Page 27

KONFERENCIJE

STRUČNA KONFERENCIJA O ZAVISNOSTI OD IGARA NA SREĆU KAO JAVNOZDRAVSTVENOM PROBLEMU Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" u Srbiji živi oko 90 hiljada problematičnih kockara, a četvrtina mladih između 18. i 24. godine učestvuje u sportskom klađenju. Stručnjaci upozoravaju da je kockanje bolest zavisnosti i da je za to neophodna pomoć lekara. U lečenje treba da se uključi i porodica koja se, pored problematičnog ponašanja, neretko suočava i sa velikim kockarskim dugovima svog člana. U Srbiji se "igrači na sreću" za pomoć najčešće javljaju zbog elektronskog ruleta, a u Nemačkoj i Češkoj zbog kockanja na slot-mašinama. Najbolje mere prevencije ima Nemačka u kojoj kada ljudi odluče da prestanu sa kockanjem i prijave se za neke od preventivnih programa, automatski više nemaju pristup kladionicama, jer ih na ulazu u te objekte registruje poseban sistem.

U Srbiji oko 3 i po miliona građana igra neku vrstu igara na sreću. Podaci govore da svaka peta osoba koja pokaže interesovanje za takvom igrom, može da postane patološki kockar. U našoj zemlji veliki broj ljudi je pod rizikom da postanu zavisnici od igara na sreću, a prema procenama relevantnih institucija ima ih oko 90 hiljada. Slični su podaci i u drugim evropskim zemljama.

Najbrojniji „igrači na sreću“ su mladi između 18. i 24. godine – rečeno je na stručnoj konferenciji „Zavisnost od igara na sreću kao javnozdravstveni problem“ u organizaciji Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Na skupu su svoja iskustva izneli i predstavnici Nemačke, Poljske i Češke.

Sve veća zastupljenost igara na sreću, novih oblika kockanja i zavisnosti od kockanja nameće potrebu unapređenja odgovora svih sektora društva na ovaj narastajući javnozdravstveni problem. Direktor Instituta za javno zdravlje prim. dr Dragan Ilić ukazao je da zavisnost od igara na sreću značajno utiče na važne domene života ljudi, uključujući i zapošljavanje, finansije, međuljudske odnose i njihovo zdravlje: - Oboljenja kao što su depresija i zavisnost od alkohola

i drugih supstanci, takođe su povezana sa zavisnošću od kocke, bilo da dovode do pogoršanja zavisnosti od kockanja ili se ta zavisnost pogoršava usled ovih oboljenja. Problem zavisnosti od kocke je sve prisutniji u Srbiji.

Prema podacima prvog Nacionalnog istraživanja ovog oblika bolesti zavisnosti u našoj zemlji, broj kockara varira između 50 i 90 hiljada. Kao i u većini evropskih zemalja i kod nas je loto najzastupljeniji oblik igre na sreću među odraslima. Tokom života svaki drugi stanovnik, od 18. do 64. godine, je igrao loto, a populacija u Srbiji je igrala lutriju u proseku četiri dana u godini. Posebno nas brine što su pored lotoa i druge vrste igara na sreću sve zastupljenije među mlađom populacijom - rekao je prim. dr Ilić, navodeći da sportsko klađenje ima udela od 13,1 odsto odraslih (od 18. do 64. godine), ali čak 25 odsto mladih od 18. do 24. godine.

Dr Biljana Kilibarda iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" govoreći o rezultatima Nacionalnog istraživanja o zavisnosti od igara na sreću, iznela je podatak da su pored lutrije, najprisutniji sportsko klađenje, kazino igre i slot-aparati online: - Statistički značajno, više

od proseka, loto su igrali stanovnici sa srednjom stručnom spremom i žitelji istočne i južne Srbije, više od 60 procenata. I gradovi sa više od sto hiljada stanovnika prednjače sa većim procentom "igrača na sreću". A uži, urbani deo Beograda, ima procentualni udeo ispod proseka. Muška populacija je zastupljenija u sportskom klađenju.

Slot-aparati i kazino igre beleže oko pet odsto učešća ljudi.

Poslednjih godinu dana stanovnici do 44. godine su najčešće učestvovali u sportskom klađenju - navela dr Biljana Kilibarda.

POLJACI I ČESI UNAPREDILI PREVENTIVNE PROGRAME Zamenica direktora Nacionalnog biroa za prevenciju droga u Poljskoj dr Boguslava Bukovska je istakla da su Poljaci pre šest godina usvojili Zakon o kockanju koji je omogućio osnivanje Fonda za prevenciju patološkog kockanja. Posebnom taksom od igara na sreću od 3 odsto pokrivaju se troškovi tog fonda: -Fond je, kroz dvadesetak istraživačkih projekata, unapredio prevenciju patološkog i problemskog kockanja. Zahvaljujući prikupljenim sredstvima organizovani su stručni među-

238 | BB-Informator | 27

kockanje:Layout 1

3/9/2015

10:42 AM

Page 28

KONFERENCIJE

narodni seminari koji su ukazali na pretnje koje donosi zavisnost od kocke i igara na sreću putem interneta. Organizovane su i stručne obuke u zdravstvenom sektoru. Rad fonda kontroliše Ministarstvo zdravlja Poljske i 2011. godine je iniciralo formiranje posebnih programa za zaštitu stanovništva od kockanja kao bolesti zavisnosti. Poseban akcenat je stavljen na edukaciju mladih. Do sada smo potrošili oko 7 miliona evra na aktivnosti prevencije i tretmana vezano za kockanje i na druge vrste zavisnih oblika ponašanja. Od 2005. godine broj ljudi koji se leče vanbolnički ili bolnički se dramatično povećao. Imamo oko 4 hiljade ljudi na lečenju svake godine.

Više od 12 odsto kockara je među adolescentima do 18. godine. Procena je da je oko sto hiljada ljudi zavisno od interneta, a više od 700 hiljada je pod rizikom da razviju zavisnost. Kada je reč o proceni za šoping, oko 3,5 odsto osoba ima simptome zavisnosti od kupovine. To je oko milion ljudi u Poljskoj ukazala je dr Bukovska. Češka je prethodnih godina ozbiljno shvatila problem s kockanjem i to je rešila zakonskom regulativom. Vlada je 2012. godine tražila izradu sveobuhvatne studije o socijalno-patološkim posledicama kockanja.

Studija je završena prošle godine i ona sadrži ključne odredbe i preporuke koji su postali sastavni deo nacionalne politike. Po rečima direktora Nacionalnog centra za praćenje droga i zavisnosti u Češkoj, dr Viktora Mravčika, taj centar će do kraja marta ove godine sačiniti Akcioni plan za kocku: -Predlog nacrta novog Zakona o igrama na sreću Republike Češke imaće i preporuke studije koje podrazumevaju osnivanje nacionalnog registra za osobe koje su svojevoljno prestale s kockanjem, za korisni-

28 | BB-Informator | 238

ke socijalne pomoći, ali i za one koji su bankrotirali. Značajna je i zakonska odredba kojom su definisani tehnički uslovi igara na sreću. U njima je precizirana visina najvećeg uloga i iznos najvećeg mogućeg gubitka tokom igre od sat vremena - napomenuo je dr Mravčik.

U Nemačkoj se veoma ozbiljno i odgovorno sprovodi strategija o zaštiti stanovništva od zavisnosti od kockanja.

Njihov zakon sadrži dobre mere prevencije, ali i mere za sprečavanje problematičnog ponašanja. Značajna je odredba koja obavezuje operatera da primenjuje visok nivo zaštite igrača.

To potvrđuju i podaci po kojima je u Nemačkoj registrovano 265 hiljada slot-aparata koji državi donose 56 odsto bruto prihoda od igara na sreću. Uprkos takvim prihodima, problemskih kockara je 0,51 procenat, a zavisnika, dakle patoloških kockara, je 0,49 odsto. Dr Harald Esler iz Univerzitetske bolnice u Hamburgu kaže da je od 2007. godine sačinjeno nekoliko studija i osnovano više od 200 grupa za samopomoć patološkim igračima: -Ukupni prihodi od igara na sreću na godišnjem nivou u Nemačkoj su 2,8 milijarde evra.

Kod nas oko 800 hiljada ljudi ima problem s kockanjem. Polovina od njih je pod rizikom da postanu zavisnici. Ali, država je pojačala nadzor nad sektorom igara na sreću. Kada ljudi osete da više ne žele da se kockaju i kada se prijave za neke od preventivnih programa, oni automatski više nemaju pristup kladionicama, jer ih na ulazu u te objekte registruje poseban sistem - naglašava dr Esler.

KOCKARSKI DUGOVI OMČA OKO VRATA Psihijatri tvrde da je kockanje bolest zavisnosti zbog kojeg pati sam igrač na sreću, ali i članovi njegove porodice i okolina.

Situacija postaje sve teža zbog velikih kockarskih dugova koje je, često, nemoguće izmiriti.

Dakle, reč je o velikom javnozdravstvenom problemu. Zapravo, mlađi od 40 godina uglavnom zatraže pomoć. Na vrata Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu pokuca i do pet zavisnika sedmično – kaže načelnik Klinike za bolesti zavisnosti tog instituta prim. dr Ivica Mladenović: - Kada govorimo o lečenju, najčešće se javljaju zbog elektronskog ruleta i to je problem broj jedan, mada su u Nemačkoj i Češkoj to slot-mašine. Kod nas je to kombinacija elektronskog ruleta i kladionica u kojima uglavnom učestvuju mladi ljudi od 18 do 40 godina. Njih u stvari porodica dovodi na lečenje. Ne dolaze oni sami, jer uopšte nemaju svest o tome da imaju problem. A kada govorimo o problemu, moramo govoriti o tri kategorije ljudi. Prva kategorija su zavisnici od kockanja, druga su problematični kockari, a treća kategorija su osobe koje su rizični kockari. Ovi rizični, ukoliko imaju više informacija o opasnosti od kockanja, mogu da se izvuku. Kod ovih problematičnih dovoljno je nekoliko razgovora u savetovalištima i oni mogu da se povuku.

Ali, kod zavisnika od kockanja mora da se sprovede kompleksna terapija koja traje deset nedelja. U nju se uključuje sam pacijent, ali i cela porodica. Rezultati takvog lečenja su izuzetno dobri i imamo samo deset odsto recidiva u jednogodišnjem periodu, što je na svetskom nivou izuzetno dobar rezultat. Međutim, to je veoma zahtevna terapija, jer traži veliku posvećenost cele porodice dva i po meseca - zaključuje prim. dr Ivica Mladenović.

I direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Beogradu prim. dr Mira Kovačević tvrdi da se u toj ustanovi

primenjuje nekoliko novih programa za lečenje bolesti zavisnosti od igara na sreću. Preventivni pristup kroz obuku zaposlenih u igraonicama koji treba da prepoznaju zavisnika daje odlične rezultate: - Mi smo to videli odmah po broju ljudi koji su nam se javili i tražili našu pomoć. Ta obuka je u direktnoj srazmeri. Kada god uradimo trening zaposlenima u igraonicama, oni posle toga neko vreme šalju ljude za koje procene da mogu da imaju problem s kockanjem i da im treba stručna lekarska pomoć.

Naravno, porodica je veoma važan stub u toj borbi. Ona treba da izvrši neku vrstu pritiska na osobu koja je patološki kockar. Zavisnici se generalno retko odlučuju da sami potraže stručnu pomoć. Uglavnom nemaju dovoljno snage da se sami izbore sa tim problemom.

Zato su porodica ili neki bliski ljudi iz okoline su važne karike da kockara izvuku iz začaranog kruga i da mu pomognu da se izleči - ističe prim. dr Mira Kovačević.

Sa stručne konferencije „Zavisnost od igara na sreću kao javnozdravstveni problem“ poslata je poruka da nacionalni preventivni programi treba da budu bolje organizovani kako bi se smanjio i brže izlečio veći broj kockara. Stručnjaci, a pre svega psihijatri su ponovili da osoba koja se kladi ili kocka ima problem, jer gaji fantaziju da je sreća naklonjena baš njoj. Tako upada u zamku. Zato neko treba da joj skrene pažnju na to da igre na sreću svede na zabavu, a ne na patologiju.

Pre dve godine u Srbiji je pooštren Zakon o igrama na sreću. Podzakonskim aktima znatno bolje je regulisana ta oblast, posebno klađenje putem interneta. Međutim, tzv. sivo "kockarsko tržište" još uvek nije dovoljno dobro kontrolisano.

I (M. St.)

erba:Layout 1

3/9/2015

11:47 AM

Page 29

PREDSTAVLJAMO

ANTIOKSIDANSI U SLUŽBI ZDRAVLJA

100% PRIRODNI ANTIOKSIDANS zdrava navika za usporavanje starenja Piše: PRIM. DR DRAGICA AKULOV, SPEC. OPŠTE MEDICINE

Antioksidansi i slobodni radikali su stalno aktuelna tema u urbanim uslovima življenja. Činjenica da osim biološkog procesa starenja postoji i niz drugih činilaca iz spoljašnje sredine, koji mogu da naruše integritet ćelije i tako dovedu do bolesti i propadanja ćelijskih membrana, a samim tim i do pojave bolesti, nametnula je i potrebu za prevencijom. Štetni radikali koji se oslobađaju u metaboličkim procesima, ne mogu uvek da se otklone prirodnim odbrambenim snagama, pa je neophodno dodati supstance sa antioksidativnim efektima.

Picnoxyd® je potpuno nova formulacija antioksidansa, 100% prirodan, baziran na piknogenolu®, patentiranom ekstraktu kore francuskog primorskog bora sa snažnim antioksidativnim svojstvima. Standardizovan je na 70% proantocijanidina koji jačaju zidove kapilara i sprečavaju agregaciju trombocita.

Efekti se ogledaju u deaktiviranju slobodnih (štetnih) radikala, brzom otklanjanju toksina, smanjenju oksidativnog stresa, a samim tim i smanjenju rizika od hroničnih bolesti.

U sastavu Picnoxyd®-a su i dva antioksidansa, koji se stvaraju u organizmu, glutation i lipoinska kiselina, poznati kao najjači antioksidanti.

Glutation ima značajnu ulogu u neutralizaciji slobodnih radikala i heliranju metala koji katalizuju reakcije oksidacije.

Lipoinska kiselina (Lipoic acidi) može delovati samostalno kao antioksidans ili produžava antioksidativno dejstvo drugih antioksidanasa (vitamina C i E).

Bioflavonoidi citrusa: prirodni ekstrakti limuna, pomorandže i grejpfruta utiču na raspoloživost vitamina C, deluju kao snažni antioksidansi i štite zidove kapilara.

Aktivni principi iz lista grožđa (Vitis Vinifera) pre svega polifenoli, svoja antioksidativna svojstva iskazuju najbolje u zaštiti zidova kapilara.

Antioksidativne efekte pomaže i prisustvo vitamina A (u obliku betakarotena), vitamina C i E koji su poznati kao prirodni antioksidansi u otklanjanju toksina i zaštiti imunog sistema.

Oligoelementi: selen, zink i bakar su snažni činioci u procesu peroksidacije, zaštite od slobodnih radikala i zaštite imunog sistema u uslovima preterane izloženosti slobodnim radikalima.

Kombinacija ovako snažnih agenasa, je moćan saveznik u očuvanju zdravlja, usporavanju procesa starenja tkiva i prevenciji hroničnih bolesti. Deluje tako što: • inaktivira slobodne radikale i umanjuje njihov štetan efekat na organizam • umanjuje rizik od nastanka hroničnih bolesti koja su dovedena u vezu s oksidativnim stresom (oboljenja srca i krvnih sudova, bolesti pluća, metabolička oboljenja, bolesti nervnog sistema itd.)

• detoksikuje celi organizam, što povoljno deluje i na kvalitet i turgor kože • ublažava štetna dejstva zagađenog vazduha i duvanskog dima

Preporučuje se kao zaštita od oksidativnog stresa izazvanog: • hroničnim bolestima (kardiovaskularna oboljenja, oboljenja respiratornog sistema, bolesti organa za varenje, nervnog sistema, kao i dijabetesom i poremećenim metabolizmom masnoća) • hroničnim zapaljenskim procesima u organizmu • uzimanjem pojedinih lekova • intenzivnim fizičkim i mentalnim radom • psihičkim i emocionalnim stresom • neredovnom i neizbalansiranom ishranom • sve izrazitijim zagađenjem u našem okruženju • nejonizujućim i jonizujućim zračenjem Doziranje od jedne kapsule ujutru obezbeđuje jednostavnost u primeni.

Erba Green d.o.o.

Bulevar A. Čarnojevića 74, Novi Beograd, Tel. 011/212-96-89, office@erbagreen.com, www.erbagreen.com

238 | BB-Informator | 29

238:Layout 1

3/10/2015

10:23 AM

Page 5

238:Layout 1

3/10/2015

10:23 AM

Page 6

Intervju janjanin:Layout 1

3/9/2015

11:55 AM

Page 32

INTERVJU

Malo je poznato da je Gradska bolnica na Zvezdari zadužbina Nikole Spasića. Šta još beleže istorijski podaci o toj građevini?

- To je jedina bolnica zadužbina u Srbiji. Ostale tri, takođe zadužbine Nikole Spasića, nalaze se u Kumanovu – Opšta bolnica, Gerontološki centar u Knjaževcu i Centar za socijalni rad u Krupnju. Gospodin Nikola Spasić je bio veliki vizionar koji je testamentom, svom narodu, ostavio zavet da se osnuje bolnica u Beogradu. Ona je u početku imala sto kreveta i bila je namenjena za lečenje siromašnih slojeva stanovništva Zvezdare i okoline. U testamentu je još zapisano da se građevina nikada ne zatvori za tu delatnost, već da se širi, razvija i bude što veća. Od tada je prošlo 80 godina, a svaka godina koja je protekla je donosila nešto novo. Mi danas sa ponosom predstavljamo ono što sada imamo - od one male bolnice na kraju grada, kako su je nekada zvali, sada smo jedna velika bolnica. Posle Kliničkog centra Srbije, najveća smo bolnica u zemlji. Ustanova se prostire na 49 hiljada kvadratnih metara i na devet hektara predivne šume koja se nalazi u srcu Zvezdare.

Povodom osam decenija KBC "Zvezdara" razgovaramo sa pomoćnicom direktora prof. dr Mirjanom Janjanin

Od bolnice na kraju grada do modernog kliničkog centra 32 | BB-Informator | 238

Gradsku bolnicu na Zvezdari nekada je vodio i ministar zdravlja u Vladi Milana Nedića, prof. dr Jovan Mijušković koji je sprečio epidemiju tifusa u Srbiji. Tada lekarima nije bilo lako?

- Bolnica je veoma uspešno ispunjavala medicinsko-dijagnostičke i terapijske zahteve toga vremena. Kasnije je bilo doziđivanja i proširenja objekta i ta bolnica je odavno prevazišla prvobitne kapacitete. Međutim, do danas je prepoznatljiva po vrhunskim profesionalcima koji su bili na njenom čelu, ali i po onima koji su bili na raspolaganju bolesnom i napaćenom narodu. To su bili umni i učeni ljudi, školovani u svetskim univerzitetskim centrima. Gradsku bolnicu je nekada vodio prvi ministar zdravlja u Vladi Milana Nedića, prof. dr Jovan Mijuško-

Intervju janjanin:Layout 1

3/9/2015

10:45 AM

Page 33

INTERVJU KBC "Zvezdara" ima najstariju gerijatrijsku službu u Srbiji. To je Kliničko odeljenje za gerijatriju sa 110 postelja. Tu je i najveći Centar za hemodijalizu u Srbiji koji radi u tri smene. Nadaleko je poznato i porodilište u kojem godišnje na svet dođe 2.500 beba, a u proseku svake noći se rodi po sedmoro mališana. Službe za gastroenterologiju, interventnu kardiologiju i oftalmologiju su među vodećim u Srbiji po broju pregleda i obavljenih operacija. U planu je adaptacija i proširenje dnevne Psihijatrijske bolnice sa Centrom za stres kao i funkcionalna reorganizacija Kliničkog odeljenja za neurologiju kako bi se stvorili uslovi za dijagnostiku i lečenje akutnih neuroloških stanja.

Nedostaje specijalistički kadar, savremena medicinska oprema za završetak opremanja hitnog prijema i internističke intenzivne nege, kao dopuna nedostajuće opreme na skoro svim odeljenjima bolnice.

vić koji je sprečio epidemiju tifusa u Srbiji, zatim, legendarni prof. dr Mihajlo Andrejević, bilo je tu i bečkih i francuskih đaka, ponos medicine Srbije… I kao što je prof. dr Jovan Mijušković prvi vodio Gradsku bolnicu tada, danas je, sa istim entuzijazmom i profesionalizmom, vodi prva žena interventni kardiolog prof. dr Aleksandra Aranđelović. I tu se, nekako, utkala simbolika vezana za naš jubilej – osamdesetogodišnjicu od osnivanja.

CENTAR ZA HEMODIJALIZU U TRI SMENE Po čemu je danas prepoznatljiv KBC "Zvezdara"?

- KBC "Zvezdara" ima najstariju gerijatrijsku službu u Srbiji. Danas je to moderno Kliničko odeljenje za gerijatriju sa 110 postelja sa tendencijom da se broj kreveta poveća, jer to diktiraju zdravstvene potrebe iz okruženja. Sve je više starih i nemoćnih ljudi kojima je medicinska pomoć preko potrebna. Pod našim krovom je i najveći Centar za hemodijalizu u Srbiji koji radi u tri smene. U planu je i uvođenje četvrte smene. Imamo i porodilište koje krasi tradicija, ali i savremeni trendovi sa Baby Friendly programom. U našem porodilištu godišnje na svet dođe oko 2.500 beba, a u proseku svake noći sedmoro mališana. Da ne zaboravim i medicinske službe sa tradicijom nadaleko je poznata naša gastroenterolo-

gija, a u poslednjih desetak godina unapredili smo i kardiološku službu. Dostigli smo drugo mesto u Srbiji po broju intervencija interventne kardiologije, a treći smo po broju oftalmoloških operacija. Vrhunske rezultate je pokazala i hirurgija, posebno ortopedska hirurgija. Mi smo bolnica čija ortopedija zbrinjava pacijente bez obzira na životno doba. Operišemo i sugrađane starije od devet decenija i godine više nisu limit da bi se bolesnom čoveku pomoglo. Nedavno je uspešno operisana baka od 96 godina. Naš KBC "Zvezdara" radi svakog dana u godini 24 sata, iako nas na to Zakon, odnosno Odluka o gradskom dežurstvu, ne obavezuju. Naš stav je da bolestan čovek ne treba da gleda u kalendar kada Gradska bolnica radi da bi u njoj potražio pomoć. Važno nam je da svaki pacijent zna da može da računa na nas i da ovde uvek može da bude primljen. To isto važi i za druge zdravstvene ustanove sa kojima sarađujemo. Posebno ističemo saradnju sa Urgentnim centrom Kliničkog centra Srbije sa kojim funkcionišemo kao njihova isturena služba.

Iako je bilo ulaganja, savremena medicinska opreme je uvek dobro došla. Šta vam još nedostaje?

- Uprava Gradske bolnice sa osnivačem Gradom radi na tome da građevinske objekte koji se nalaze na tri adrese le-

galizuje na takav način da se reše imovinsko-pravni odnosi između vlasnika zgrada i zemljišta koje zauzimaju i da KBC „Zvezdara“ bude prepoznata, ako ne kao vlasnik, ono bar kao zakonski zakupac prostora koji sad koristi. Trenutno, zgrada velikog dela bolnice u Preševskoj ulici još uvek pripada Vojnoj upravi, a nalazi se na katastarskoj parceli koja pripada Gradu. Mi smo dakle podstanari bez ikakvog papira o tome i zbog toga ne možemo mnogo da utičemo na investiciono održavanje i kao ravnopravni sagovornici na to šta nam sve treba da bismo funkcionisali bolje. Planiramo da renoviramo deo zgrade uz Psihijatrijsku bolnicu i otvorimo savremenu Dnevnu psihijatrijsku bolnicu sa definisanim novim sadržajima, kao što bi bio Centar za stres i razvoj još nekih programa koje sada, zbog loših građevinskih objekata, ne primenjujemo.

Neophodno je da sadržajno reorganizujemo Kliničko odeljenje za neurologiju koja trenutno radi sa smanjenim kapacitetom zato što je za kratko vreme ostalo bez pet specijalista a nedostaje nam i savremena medicinska oprema koja bi poboljšala dijagnostiku i lečenje akutnih neuroloških stanja. Želimo da unapredimo i dalje razvijamo one medicinske celine koje zbrinjavaju bolesnike sa oboljenjima koja su među vodećim uzrocima smrti.

Pre svega kardiologiju, posebno interventnu kardiologiju, zatim gerijatriju, palijativnu negu, za šta nam je, osim opreme,

238 | BB-Informator | 33

Intervju janjanin:Layout 1

3/9/2015

10:45 AM

Page 34

INTERVJU

neophodno zapošljavanje određenog broja specijalističkog kadra. Danas na Interventnoj kardiologiji Gradske bolnice, koja je treća po broju urađenih intervencija u Srbiji, radi samo šest specijalista. Naime, iako smo otvoreni 24 sata, limitirani smo brojem lekara i sestara. Treba nam i oprema za brzu dijagnostiku. Imamo skener koji ne radi po nekoliko meseci godišnje, pa pacijente, koji nam dolaze kao hitni, vozimo u drugu ustanovu koja ima ispravan skener i tako gubimo dragoceno vreme. Znači, naši resursi su takvi da ne mogu da podrže našu brzinu.

Naši timovi sve mogu brže i više, ali nam nedostaje tehnička podrška u opremi i finansijska podrška za obezbeđenje uslova za realizaciju plana rada.

BOLNIČKO LEČENJE ŠEST I PO DANA Koliko pacijenata godišnje "pokuca" na vaša vrata?

- Gradska bolnica ima 800 postelja.

Njihova popunjenost na godišnjem nivou je 85 odsto. To je dovoljan broj zauzetosti, s obzirom na to da postoji i određen broj kreveta za hitne slučajeve kojih uvek ima, a nisu bili zakazani i planirani. Oko 25 hiljada ljudi godišnje prođe kroz našu bolnicu. Prosečna dužina bolničkog ležanja je šest i po dana i kraća je nego što standardi propisuju. Međutim, medicina je napredovala, pa su i dijagnostičko-terapijske procedure znatno kraće.

Naš standard je da danas primamo pacijenta, odmah ga operišemo i trećeg dana otpuštamo kući. Prosek bolničkog ležanja kod infarkta je četiri i po dana.

Da li postoje liste čekanja?

-Postoje liste čekanja za određene zdravstvene usluge, ali se ne čeka dugo na urgentne intervencije zbog kojih, između ostalog, i nastaju liste čekanja. Moram da naglasim da te liste ne stvaramo mi već i nedostatak materijala sa kojima nas RFZO snabdeva. Za kardiološke intervencije se čeka oko mesec dana, a za oftalmološke godinu dana, iako je prosek čekanja u Srbiji dve godine.

Da li je KBC "Zvezdara" i nastavna baza Beogradskog univerziteta?

- Naš KBC je nastavna baza Medicinskog, Stomatološkog i Farmaceutskog fakulteta i svih visokih i viših medicinskih

škola. Mi smo zaista dobar poligon na kojem studenti Beogradskog univerziteta imaju svoje mesto na kome će vežbati i usavršavati znanja i veštine u okviru medicinske nauke. Reč je o predavanjima na kojima učestvuju naši kliničari koji su istovremeno i nastavnici i autori brojnih udžbenika iz medicinskih naučnih disciplina. To je veoma važan segment našeg posla, jer bez nauke i kontinuirane edukacije nema napretka. Naime, ne postaje se doktor dobijanjem diplome Medicinskog fakulteta, već neprestanim usavršavanjem i radom s pacijentima i na klinikama, i u bolnicama. Ta veza sa fakultetima i sa naukom su garancija da možemo dalje, rame uz rame sa ostatkom sveta. (M. St.)

Zlatna medalja za zasluge Pre 80 godina, 12. februara 1935. godine , osnovana je Gradska bolnica u Beogradu. Bila je poznatija kao bolnica na kraju grada u centru Zvezdarske šume. Od tada do naših dana prerasla je u modernu zdravstvenu ustanovu, Kliničko-bolnički centar "Zvezdara" u kojem je zaposleno 1.700 medicinskih poslenika. Oni godišnje zbrinu i leče 25 hiljada pacijenata. Na Dan državnosti - Sretenje, 15. februara 2015. godine, predsednik Srbije Tomislav Nikolić odlikovao je Gradsku bolnicu na Zvezdari zlatnom medaljom za posebne zasluge i za izuzetne rezultate u oblasti zdravstvene zaštite.

34 | BB-Informator | 238

farmaceut:Layout 1

3/9/2015

10:46 AM

Page 35

Upoznajmo...

Zašto farmacija kao životni poziv?

Pre svega zbog toga što me je oduvek interesovala hemija koja mi je izuzetno dobro išla u srednjoj i osnovnoj školi. Takođe, na izbor fakulteta je uticala i tadašnja procena da ću sa završenim farmaceutskim fakultetom mnogo lakše naći dobar posao nego recimo sa čistom hemijom. Sam posao farmaceuta koji podrazumeva kontakte sa velikim brojem ljudi, pacijenata, ali na jedan drugačiji način od odnosa lekarpacijent je nešto što me je opredelilo za farmaciju kao životni poziv.

Mr ph. Zoran Pajkić je zajedno sa suprugom Aleksandrom vlasnik apoteka Pajkić u Golupcu i Kučevu. Ističe da je savetodavna uloga farmaceuta ključna za pravilnu terapiju. Smatra da današnjem društvu nedostaje više razumevanja, ljubavi i brige za druge. Zanima ga istorija, a u slobodno vreme se bavi fotografijom.

Po čemu pamtite studije farmacije?

Pre svega po neverovatnoj energiji i druženju koji smo tada imali, ali i po velikom broju prijatelja sa kojima sam još uvek u kontaktu. Naporne vežbe i učenje su ostale u nekom drugom planu.

Omiljeni profesor tokom studija farmacije?

To je dr Milorad Dugandžić, profesor na predmetu analitička hemija. Sećam ga se po interesantnim predavanjima, ali i po tome što nije bio preterano strog kada nas je ispitivao. Takođe, on je na neki način bio mentor naše fudbalske ekipe koja je i pored malog broja studenata-muškaraca bila veoma uspešna tih godina u takmičenjima u okviru Beogradskog univerziteta.

Uloga farmaceuta u današnjem svetu?

Uloga farmaceuta je veoma velika i to u više oblasti. Pre svega u današnjoj poplavi raznih preparata i pomoćnih lekovitih supstanci, uloga farmaceuta je da svojim znanjem pomognu pacijentima da naprave razliku između komercijalnih proizvoda i onoga što im je stvarno potrebno i što im može pomoći. Takođe se sve više pacijenata obraća farmaceutima za savete kod uzimanja lekova tako da je uloga farmaceuta i u tom segment sve veća ne u smislu da menjamo lekara i terapiju već da savetima pomognemo pacijentima.

Ministar zdravlja na jedan dan (šta bi menjali u srpskom zdravstvu danas)?

Pre svega, mislim da je potrebno promeniti kompletan sistem zdravstvenog osiguranja za koji mislim da je veoma loš. Što se tiče apotekarske delatnosti potrebno je uvesti red.

Pre svega pod tim podrazumevam da se zaustavi nekontrolisano otvaranje lanaca apoteka, ogranaka, od strane ljudi koji su ekonomisti menadžeri itd. i koji u našoj delatnosti vide samo profit. Mislim da bi sistem gde jedan farmaceut može da otvori, odnosno da ima samo jednu apoteku mogao uspešno da funkcioniše i kod nas. Takođe, ono što bih promenio je visina marže na lekove koja mora da bude najmanje 20 do 25 odsto.

Mudrost kojom se rukovodite?

U životu se sve dešava sa razlogom.

Promaja-zdravstvena opasnost ili mit?

Pa uz led je promaja jedna od glavnih srpskih pošasti.

Svakako mit ali kao i mnogo toga opstaje u našem narodu i još dugo će biti razlog za mnoge bolesti.

Diplomirani farmaceut, magistar i magistra, mr ph., MSC pharm....Opšta zbrka koja se već godinama proteže oko toga koji je pravilan naziv. Realna zbrka ili želja da budemo nešto što nismo?

Nemam problem s tim da li sam za nekog diplomirani farmaceut ili mr. ph itd. Mislim da je od toga mnogo bitniji fakultet koji smo završili, a koji je zadržao nivo iz ranijih godina i znanje koje smo stekli i primenjujemo ga.

Postoji li panaceja (čudotvorni lek)?

Postoji i leči gotovo sve bolesti. lako je dostupan, nažalost, malo nas ga konzumira. Taj čudotvorni lek sadrži razumevanje, ljubav, poštovanje i brigu za drugog.

238 | BB-Informator | 35

finis:Layout 1

3/9/2015

10:46 AM

Page 36

PREDSTAVLJAMO

Loše varenje hrane – neadekvatna ishrana ili bolest MR PH. ZDENKA VUKOVIĆ

Otežano varenje hrane može da bude posledica neadekvatne ishrane, kada su dovoljne promene navika u ishrani i redovno vežbanje da bi došlo do poboljšanja, ali može da bude i posledica određenih bolesti digestivnog trakta.

U procesu varenja hrane najveću ulogu imaju tanko crevo, pankreas i jetra, te je njihovo dobro funkcionisanje ključ pravilne apsorpcije hranjivih materija u krvotok.

Ukoliko nastane problem na nivou strukture tankog creva, ili enzimi pankreasa u tankom crevu ne svare hranu, neki sastojci hrane se neće potpuno apsorbovati. Tada govorimo o malapsorpciji, simptomu bolesti koja utiče na funkcionisanje tankog creva.

Varenje i apsorpcija hrane u crevima se odvijaju u tri faze.: 1. Hidroliza masti, belančevina i ugljenih hidrata u obaveznom prisustvu i pod delovanjem enzima pankreasa i žučnih soli koje pojačavaju razlaganje masti.

2. Varenje se nastavlja pomoću enzima četkaste prevlake kada započinje i apsorpcija završnih produkata procesa probave 3. Transport hranjivih materija limfnim putem Malapsorpcija nastaje usled poremećaja bilo koje od ovih faza i zapravo predstavlja nedovoljno iskorišćavanje hranjivih materija. Najčešće nastaje usled poremećaja fiziologije i morfologije creva, što uzrokuje poremećaj varenja i apsopcije, gubljenje belančevina, masti, ugljenih hidrata i tečnosti iz tela.

Većinu bolesti creva prati i gubitak proteina, a često i poremećaj apsorpcije ugljenih hidrata i laktoze, dok je steatoreja (masna stolica) klinička manifestacija vidljivog gubljenja masti. Postaje neminovan i gubitak vitamina i minerala.

Malapsorpcija može biti posledica bolesti organa koji pomažu u varenju hrane (jetre, pankreasa) i nedostatka probavnih sokova u crevu. Posledica je otežana razgradnja hrane i/ili prebrz prolaz hrane kroz creva.

Bolesti koje uzrokuju globalnu malapsorpciju, poput celijakije, remete apsorpciju većine hranjivih materija, vitamina i minerala. Druge nastaju usled selektivnijeg poremećaja apsorpcije, poput perniciozne anemije. Smanjena funkcija pankreasa, usred nedostatka enzima neophodnih za varenje hrane, takođe uzrokuje malapsorpciju. Povećana kiselost sadržaja creva smanjuje aktivnost enzima lipaze, što ugrožava varenje masti (Zollinger–Ellisonov

36 | BB-Informator | 238

sindrom). Bolesti jetre mogu da ometaju sintezu žuči, a smanjen dotok žučnih soli u dvanaestopalačno crevo rezultira malapsorpcijom. Ovo su samo neki od brojnih poremećaja.

Simptomi koji se javlaju kao posledica malapsorpcije su mučnina, osećaj nagona za povraćanjem, bolovi u stomaku, naduvenost, prisustvo gasova, diareja ili opstipacija.

Klinički znaci uznapredovale malapsorpcije su hronična diareja, steatoreja, neželjeni gubitak kilograma i pored adekvatnog unosa hrane, anemija, sklonost krvarenjima i pojavama modrica, opšta slabost, čak znaci dehidracije. Retko se javlja i porast težine.

Steatoreja nastaje kada je dnevna ekskrecije masti veća od 6g. Praćena je obilnim, bledim, masnim stolicama, promenjenog, intenzivnog mirisa.

U slučajevima uznapredovale malapsorpcije dolazi i do značajnog manjka vitamina i minerala.

U praksi važan i često viđen poremećaj varenja je poremećaj apsorpcije ugljenih hidrata usred deficita laktaze (poremećaj varenja mleka).

Proteini u crevima se svakodnevno gube u malim količinama.

Normalna je njihova eliminacija i u obliku ureje mokraćom. Tanko crevo normalno razgradi 93% proteina, a 7% se gubi stolicom.

To su ne samo proteini hrane već i proteini pankreasnih, pljuvačnih, želudačnih i bilijarnih enzima (ukupno oko 17g). Oko 36 do 50g proteina dnevno telo gubi odbacivanjem mukoznih ćelija. Organizam ne stvara toliko proteina, te čim unos hranom bude manji ili nastupi malapsorpcija, ubrzo dolazi do deficita esencijalnih aminokiselina.

Uvek je potrebno otkriti i lečiti uzrok nastanka sindroma malapsorcije. Udeo ishrane u lečenju je važan i uvek je individualno prilagođen.

Opšta pravila su: česti i mali obroci, hrana bogata proteinima, a siromašna vlaknima i prostim šećerima; nešto više tečnosti. Važnu ulogu imaju i preparati koji sadrže enzime, kao i suI plementi vitamina i minerala.

238:Layout 1

3/10/2015

10:24 AM

Page 7

farmmenad:Layout 1

3/9/2015

10:49 AM

Page 38

FARMACEUTSKI MENADŽMENT

Marketing u apotekama TREĆI DEO: Upravljanje proizvodno-uslužnim asortimanom apoteke Ovaj tekst predstavlja nastavak teksta iz prethodnog broja koji je definisao prozvod kao osnovni element marketing miksa. U tekstu je poseban akcenat stavljen na definisanje proizvodno-uslužnog asortimana apoteke, kao i na osnove portfolio menadžmenta i brend menadžmenta.

Autor: IGOR LAZAREVIĆ, AVENTIN PARTNERS

ŠTA ČINI PONUDU APOTEKE?

Pojam „proizvod“ u apotekama ima šire značenje od konvencionalnog. Naime, kada se kaže „proizvod“, najčešće se misli na fizički objekat koji je nosilac odgovarajuće vrednosti za potrošača.

Međutim, zbog prirode delatnosti kojom se bave, apoteke nikada ne prodaju samo konvencionalne proizvode, već ih nužno kombinuju sa odgovarajućim uslugama.

Drugim rečima, komponenta usluge je uvek prisutna u ponudi apoteke. U odnosu na stepen prisustva komponente usluge, moguće je razlikovati pet nivoa ponude apoteke: • Čisti proizvodi (Tangible Goods), koji predstavljaju ponudu koja se u najvećoj meri sastoji od opipljivih proizvoda, tj. kod koje je komponenta usluge svedena na minimum. Primeri ovakve ponude su pasta za zube i šumeće tablete. Kod ovakvih proizvoda postoji mogućnost i određene prateće usluge, ali su takve usluge retko zastupljene.

• Proizvodi sa pratećim uslugama (Tangible Goods with Accompanying Services), koji predstavljaju ponudu koja se sastoji od opipljivog proizvoda i jedne ili više pratećih usluga. Primeri ovakve

38 | BB-Informator | 238

ponude su merači krvnog pritiska i OTC preparati. Za razliku od čistih proizvoda, prodaja ovih proizvoda zahteva obavezno prisustvo odgovarajuće usluge, kao što je savet u pogledu korišćenja ili usluga servisa i garancije.

• Hibridni proizvodi (Hybrids), koji predstavljaju kombinaciju opipljivog proizvoda i usluge u ko-

joj ili obe komponente imaju podjednako učešće u ponudi ili obe komponente imaju podjednak značaj za potrošača. Tipičan primer ovakve ponude su galenski lekovi, koji pored samog proizvoda obuhvataju i uslugu pripreme leka prema odgovarajućoj recepturi, kao i savet u pogledu njegovog korišćenja.

• Usluge sa pratećim proizvodima (Services with Accompanying Tangible Goods), koje predstavljaju ponudu koja se sastoji od glavne usluge i jednog ili više pratećih opipljivih proizvoda. Primer ovakve ponude su stručne edukacije koje organizuje apoteka. Na ovakvim edukacijama, apoteka potrošačima pruža edukaciju kao

Slika 1: struktura ponude apoteke Proizvodi

Usluge

Ostali elemen ponude

Osnovni proizvodi:

Usluge namenjene potrošačima:

Ljudski resursi (People)

Lekovi za upotrebu u humanoj medicini (generički i inova vni)

Posredovanje u maloprodaji

Fizičko okruženje (Ambient)

Lekovi za upotrebu u veterinarskoj medicini (generički i inova vni)

Administriranje recepata

Način organizovanja (Organiza on)

Stručno savetovanje

Upravljanje procesima (Ac vi es)

Informisanje

Krea vnost i inovacije (Ideas)

Edukacija

Kultura i vrednos (Culture)

Lekovi koji se proizvode u galenskim laboratorijama (galenski lekovi) Pomoćna lekovita sredstva

Pomoć u izboru terapija

Dijetetski suplemen

Praćenje toka lečenja

Medicinska sredstva

Proizvodnja galenskih lekova

Laboratorijska oprema

Postprodajne usluge

Reagensi i hemikalije

Kredi ranje kupaca

Ostali proizvodi

Dostava proizvoda

Ostali proizvodi:

Ostale usluge

Hrana i makrobio ka

Usluge namenjene zajednici:

Medicinska kozme ka

Praćenje neželjenih reakcija

Sredstva za ličnu higijenu

Zbrinjavanje farmaceutskog otpada

Hrana i oprema za bebe

Sprovođenje skrining programa

Igračke za decu

Učešće u kliničkim ispi vanjima

Ostali proizvodi

Edukacija opšte i stručne javnos Ostale usluge

farmmenad:Layout 1

3/9/2015

10:50 AM

Page 39

FARMACEUTSKI MENADŽMENT

primarnu uslugu, koja može biti praćena isporukom pratećeg proizvoda, kao što su npr. vlažne maramice ili šumeće tablete.

• Čiste usluge (Pure Services), koje predstavljaju ponudu koja se u najvećoj meri sastoji od usluge, tj. kod koje je komponenta opipljivog proizvoda svedena na minimum. Primeri ovakve ponude su usluga dostave lekova, usluga prikupljanja farmaceutskog otpada ili usluga prikupljanja informacija o neželjenim reakcijama na lekove i medicinska sredstva.

Jasno se može primetiti da usluge predstavljaju jednu od najvažnijih komponenti ponude apoteke. U teoriji i praksi marketinga iskristalisalo se nekoliko koncepata koji obrađuju pitanja uslužnog menadžmenta, koji imaju značajnu primenu u apotekarskoj praksi. Na ovom mestu biće istaknuti „koncept apotekarskih usluga“ i „koncept integrisane uslužne delatnosti“. Prema „konceptu apotekarskih usluga“, koji su formulisali Kristensen, Faset i Endrju1 1993. godine, apoteka svojim potrošačima može pružiti tri vrste (nivoa) usluga. To su: • Usluge izdavanja lekova na recept (Dispensing Services), koje predstavljaju usluge izdavanja lekova na recept koje je apoteka u zakonskoj obavezi da izvršava.

Ovo su minimalne zakonske obaveze koje apoteka mora da izvršava u pogledu opsluživanja pacijenata u pogledu izdavanja lekova na recept. Ove usluge obuhvataju usluge administriranja recepata (prijema, obrada, zavođenje), usluge pružanja osnovnih pojašnjenja u vezi propisanih terapija, kao i pružanje instrukcija o načinu upotrebe lekova.

• Farmaceutske usluge dodate vrednosti povezane sa izdavanjem lekova na recept (Dispensing-Related Value-Added Pharmaceutical Services, tj. Dispensing-Related VAPS), koje predstavljaju usluge koje se odnose na izdavanje lekova na recept, ali koje prevazilaze zakonski minimum koji je apoteka u obavezi da pruži pacijentima. Ove usluge obuhvataju usluge detaljnih pojašnjenja u vezi propisanih terapija, usluge preporuke lekova koji na najbolji način mogu da zadovolje potrebe pacijenata, usluge konsultovanja sa ostalim zdravstvenim autoritetima u pogledu režima upotrebe lekova, kao i usluge dugoročnog praćenja načina korišćenja lekova za pojedinačne pacijente.

• Farmaceutske usluge dodate vrednosti koje nisu povezane sa izdavanjem lekova na recept (Nondispensing-Related Value-Added Pharmaceutical Services, tj. Nondispensing Related VAPS), koje predstavljaju usluge koje se ne odnose na izdavanje lekova na recept i koje stoga ne predstavljaju zakonsku obavezu apoteke, ali koje apoteka može da pruži pacijentima i javnosti u cilju unapređenja javnog zdravlja i zdravlja pacijenata. Ove usluge obuhvataju usluge sprovođenja raznih „skri-

ZNAČAJ OBEZBEĐENJA KVALITETA U APOTEKARSKOJ PRAKSI Imajući u vidu heterogeni karakter ponude apoteke, veoma važan aspekt poslovanja predstavlja „obezbeđenje kvaliteta“. Kvalitet ponude apoteke se između ostalog postiže i standardizacijom proizvoda i usluga. Jedan od najvažnijih elemenata standardizacije proizvoda i usluga apoteke predstavlja primena protokola i smernica, kao što su protokoli farmakopeje (koji se koriste u proizvodnji galenskih lekova) ili smernice Dobre apotekarske prakse (koje se koriste u poslovanju apoteka).

ning“ programa (npr. za osteoporozu, krvni pritisak itd), nutricionističke usluge, usluge stručne edukacije, usluge zbrinjavanja farmaceutskog otpada, kao i usluge pružanja saveta visoke dodate vrednosti za pacijente.

S druge strane, „koncept integrisane uslužne delatnosti“ (8P koncept), koji su formulisali Lavlok i Rajt 2002. godine2, a koji je nastao na osnovu „koncepta marketinga u uslužnim delatnostima (7P koncept), pretpostavlja osam osnovnih elemenata koji su potrebni za pružanje integrisane uslužne delatnosti. Ti elementi obuvhataju: proizvod, cenu, prostor i vreme, promociju i edukaciju, uslužne procese, pro-

duktivnost i kvalitet, ljude i fizičke dokaze. Prva četiri elementa predstavljaju standardne elemente marketing miksa (4P koncpet), dok preostala četiri elementa predstavljaju elemente marketing miksa koji su specifični za usluge.

• Elementi procesa (Process) predstavljaju sve aktivnosti koje apoteka sprovodi kako bi proizvela i isporučila uslugu. Zadatak apoteke je da kvalitetno upravlja kako procesima u celosti (npr. proces izdavanja lekova na recept), tako i specifičnim komponentama procesa (npr. savetovanje pacijenata koji se leče od alkoholizma).

Kvalitet usluge apoteke direktno zavisi od kvaliteta upravljanja procesima. Tako npr. loše dizajni-

1

Christensen DB, Fassett WE, Andrews GA (1993), A Practical Billing and Payment Plan for Cognitive Services, Am Pharm, Vol. 3, p. 34-40 2 Lovelock C, Wright L (2002), Principles of Service Marketing and Management, 2nd Edition, Prentice-Hall, New York, US

238 | BB-Informator | 39

farmmenad:Layout 1

3/9/2015

10:50 AM

Page 40

FARMACEUTSKI MENADŽMENT

ran proces skladištenja lekova može rezultirati u dužem vremenu čekanja potrošača.

• Elementi produktivnosti i kvaliteta (Productivity and Quality) se odnose na efikasnost transformacija inputa u outpute (produktivnost), odnosno na stepen u kojem proizvodi i usluge apoteke zadovoljavaju očekivanja potrošača (kvalitet). Produktivnost i kvalitet su često suprotstavljeni ciljevi.

Naime, unapređenje kvaliteta dovodi do većeg zadovoljstva potrošača, ali često rezultira u većim troškovima, što na kraju rezultira u smanjenoj profitabilnosti. S druge strane, ukoliko apoteka sprovodi agresivnu politiku smanjenja troškova, kao rezultat može da ima narušavanje kvaliteta, što rezultira u nezadovoljstvu potrošača. Zbog toga je važno da apoteka vešto balansira između ova dva pokazatelja kako bi istovremeno unapredila i interne i eksterne poslovne performanse.

• Elementi ljudskog kapitala (People) predstavljaju jedan od najvažnijih elemenata poslovanja.

Odnose se na zaposlene, njihova znanja, sposobnosti, veštine, talente, motivaciju i slično, jednom rečju na njihove kompetencije. Za apoteku je veoma važno da ulaže u kompetencije svojih zaposlenih, jer njihove kompetencije predstavljaju osnovni gradivni element organizacionih kompetencija. A poznato je da se individualne i organizacione kompetencije u menadžmentu nazivaju „ključnim“ (glavnim) i „distinktivnim“ (drugačijim u odnosu na konkurenciju) kompetencijama, koje čine osnov za izgradnju konkurentske prednosti na tržištu.

• Elementi fizičkog dokaza (Physical Evidence) predstavljaju sve one elemente sa kojima potrošači apoteke imaju vizuelnu i drugu perceptivnu interakciju i direktno utiču na stepen njihovog zadovoljstva. S jedne strane, obuhvataju ambijent u okviru kojeg apoteka pruža uslugu, kao što su mesto i izgled poslovnog pro-

40 | BB-Informator | 238

Slika 2: koncept integrisane uslužne delatnosti

Proizvod (Product) Fizički dokaz (Physical Evidence)

Cena (Price)

Ciljno tržište

Ljudi (People)

Produk vnost i kvalitet (Produc vity and Quality)

Promocija (Promo on)

Distribucija (Place) Procesi (Processes)

stora, izgled i ponašanje zaposlenih, stepen komfora potrošača itd.

S druge strane, obuhvataju sve ostale elemente perceptivne interakcije sa potrošačima, kao što su vizuelni identitet, reklamni materijali, štampani materijali itd. Praksa je pokazala da upravo elementi fizičkog dokaza predstavljaju ključne elemente za donošenje odluka o kupovini od strane potrošača.

OSNOVE PORTFOLIO MENADŽMENTA U svom izvornom značenju, reč „portfolio“ označava „nošenje listova“ (Portare – nositi, Folium – list) i stoji u osnovi „portfolio koncepta“, koji predstavlja način raspoređivanja ograničenih resursa na različite alternativne upotrebe. Osnovni postulat portfolio koncepta je „ne držati sva ja-

ja u jednoj korpi“. Oblasti primene ovog koncepta su razne. U investicionom menadžmentu, portfolio koncept označava diversifikaciju ulaganja u različite projekte. U finansijskom menadžmentu, portfolio koncept označava diversifikaciju ulaganja u različite hartije od vrednosti. U proizvodnom menadžmentu, portfolio koncept označava diversifikaciju ulaganja u različite proizvode i usluge.

Za poslovanje apoteke je posebno interesantna primena koncepta portfolio menadžmenta u oblasti upravljanja proizvodnouslužnim asortimanom. U praksi postoji veliki broj tehnika upravljanja proizvodno-uslužnim portfoliom (McKinsey matrica, ADL matrica, matrica politike usmeravanja itd), među kojima je najvažnija BCG matrica. BCG matrica je razvijena 1970. godine od stra-

ne Brusa Hendersona u ime konsultantske kuće Boston Consulting Group sa ciljem da pomogne organizacijama da unaprede svoje poslovanje putem bolje alokacije resursa u proizvodne asortimane. Često se naziva i „Growth-Share“ matrica i bazirana je na jakoj vezi koja postoji između profitabilnosti i konkurencije. Naime, BCG matrica sagledava dve perspektive poslovanja: (1) profitabilnost tržišta, koja se kvantifikuje kroz stopu rasta tržišta, i (2) intenzitet konkurencije, koji se kvantifikuje kroz relativno tržišno učešće.

Imajući to u vidu, konstrukciju matrice čine dve osnovne dimenzije: • Relativno tržišno učešće (RTU), koje se prikazuje na x-osi putem logaritamske skale. RTU predstavlja TU jednog proizvoda u odnosu na TU njegovog najvećeg konkurenta na tržištu. Izraču-

farmmenad:Layout 1

3/9/2015

10:50 AM

Page 41

FARMACEUTSKI MENADŽMENT

Slika 3: BCG matrica

Rela vno tržišno učešće (RTU) Visoko

Nisko

Visoka

Tržišni lideri

Perspek vni proizvodi

Usmeravanje gotovine

Zreli proizvodi

gu apoteka, eliminacija stagnirajućih proizvoda (Dogs) često nije opravadana, jer upravo ti proizvodi često predstavljaju jedinu raspoloživu terapiju za pojedine pacijente. Zadržavanje nekih od ovih proizvoda u proizvodnom asortimanu apoteke pravi je pokazatelj njene društvene odgovornosti.

Stagnirajući proizvodi

OSNOVE BREND MENADŽMENTA

Niska

Stopa rasta tržišta (SRT)

nava se tako što se TU određenog proizvoda podeli sa TU njegovog najvećeg konkurenta na tržištu i dobijen iznos se pomnoži sa 100.

Tako npr. ako je TU jednog proizvoda 3, to znači da TU tog proizvoda iznosi 300% od TU njegovog najvećeg konkurenta, a ukoliko je njegovo TU iznosi 0,3, to znači da TU tog proizvoda iznosi svega 30% od TU njegovog najvećeg konkurenta. RTU na x-osi može biti malo i veliko.

• Stopa rasta tržišta (SRT), koja se prikazuje na y-osi putem linearne skale. SRT predstavlja % uvećanja prodaje određenog proizvoda tokom dva perioda posmatranja, najčešće dve godine.

Tako npr. ako neki proizvod ima zabeleženu stopu rasta od 5%, to znači da je njegova prodaja u jednoj godini uvećana 5% u odnosu na prodaju u prethodnoj godini.

SRT na y-osi može biti mala i velika.

Suština BCG matrice je u tome da se svaki proizvod (ili grupa proizvoda) apoteke može iskazati putem odgovarajućeg kruga u matrici čije su dimenzije „relativno tržišno učešće“ i „stopa rasta tržišta“. Zavisno od toga koje mesto zauzimaju u matrici, svi proizvodi (ili grupe proizvoda) apoteke se mogu grupisati u četiri kategorije: 1. Tržišni lideri ili „zvezde“ (Stars), koji predstavljaju proizvode koji imaju visoko RTU i visoku SRT. To su proizvodi koji imaju značajan udeo na vitalnim, brzorastućim tržištima. Očuvanje tržišne pozicije ovakvih proizvoda je teško, jer zahtevaju agresivno ulaganje da bi mogli da pariraju konkurenciji i da zadrže visoku stopu rasta. Osnovna opasnost kod ovih proizvoda je mogućnost gubitaka usled promena na tržištu.

2. Zreli proizvodi ili „krave muzare“ (Cash Cows), koji predstavljaju proizvode koji imaju visoko RTU i nisku SRT. To su proizvodi koji imaju značajan udeo na zrelim, spororastućim

tržištima. Ovi proizvodi ne zahtevaju značajnija ulaganja u odbranu tržišne pozicije, a generišu značajne količine prihoda. Osnovna opasnost kod ovih proizvoda je njihova zrelost i mogućnost nestanka sa tržišta.

3. Perspektivni proizvodi ili „znaci pitanja“ (Question Marks), koji predstavljaju proizvode koji imaju malo RTU i veliku SRT. To su proizvodi koji imaju mali udeo na vitalnim, brzorastućim tržištima. Ovi proizvodi zahtevaju značajna ulaganja čiji rezultat je neizvestan zbog toga što proizvodi nemaju visoko TU. Upravo to predstavlja i osnovnu opasnost kod ovih proizvoda, a to je visoki rizik od neuspeha. Međutim, ovi proizvodi ujedno predstavljaju i najperspektivnije proizvode, jer je pred njima rast i razvoj. Zbog toga, apoteka na njih treba da obrati posebnu pažnju.

4. Stagnirajući proizvodi ili „psi“ (Dogs), koji predstavljaju

proizvode koji imaju nisko RTU i nisku SRT. To su proizvodi koji imaju mali udeo na zrelim, spororastućim tržištima. Obzirom da ovi proizvodi ne generišu značajne prihode i ne obećavaju da će te prihode moći da generišu, najčešće se donose odluke o njihovoj eliminaciji iz proizvodnog asortimana.

Suština primene BCG koncepta u poslovanju apoteke je ustanovljavanje relativne pozicije njenih proizvoda u koordinatnom sistemu „Growth/Share“ i na osnovu toga donošenje odluka o usmeravanju finansijskih sredstava i optimizaciji proizvodnog asortimana. To znači da apoteka treba da usmerava finansijska sredstava od zrelih proizvoda (Cash Cows) ka perspektivnim proizvodima (Question Marks) i tržišnim liderima (Stars), a da stagnirajuće proizvode zadržava u proizvodnom asortimanu samo u meri u kojoj je to potrebno. Naime, imajući u vidu društvenu ulo-

Kada se govori o proizvodu kao osnovnom elementu marketing miksa apoteke, nezaobilazna tema jeste i brend menadžment.

Prema Kotleru3, brend predstavlja reč, ime, znak, simbol, dizajn ili njihovu kombinaciju koja se koristi da bi se proizvodi i usluge jednog prodavca identifikovali u poređenju sa proizvodima i uslugama drugog prodavca i na osnovu toga diferencirali u odnosu na konkurenciju. Iako ova definicija govori o brendiranju proizvoda i usluga, proces brendiranja može primeniti i na druge objekte, kao što su organizacije (brendiranje kompanija), ljudi (brendiranje ličnosti) i drugi entiteti (brendiranje gradova, regija, država itd). Cilj brendiranja nije samo da se objekti brendiranja učine drugačijim u odnosu na konkurenciju (diferenciranje), već i da se što bolje pozicioniraju u svesti potrošača (pozicioniranje).

3

Kotler P, Armstrong G, Saunders J, Wong V. (1999), Principles of Marketing, 2nd European Edition, Prentice Hall, New Yersey, US, p. 571

Slika 4: struktura vrednosti brenda

Vrednost brenda (Brand Equity)

Svest o brendu (Brand Awareness)

Percepcija kvaliteta (Perceived Quality)

Psihološke asocijacije (Brand Associa ons)

Lojalnost potrošača (Brand Loyalty)

238 | BB-Informator | 41

farmmenad:Layout 1

3/9/2015

10:51 AM

Page 42

FARMACEUTSKI MENADŽMENT

Slika 5: izgradnja vrednosti brenda

Vrednos

4. Odnosi What about you and me?

Sudovi

Osećanja

3. Odgovor What about you?

Performanse

Percepcija

2. Značenje What are you?

Opipljivi i neopipljivi atribu

Proces brendiranja se vrši na dva nivoa. Prvi nivo je eksternog (tržišnog) karaktera i podrazumeva izgradnju opipljivih i neopipljivih karakteristika objekta koje ga čine drugačijim u odnosu na konkurenciju. Ovaj nivo brendiranja predstavlja diferenciranje i često se naziva „izgradnjom identiteta brenda“ (Brand Identity).

Drugi nivo je internog (psihološkog) karaktera i podrazumeva izgradnju odgovarajuće percepcije objekta brendiranja u svesti potrošača na osnovu njegove diferenciranosti. Ovaj nivo brendiranja predstavlja pozicioniranje i često se naziva „izgradnjom svesti o brendu“ (Brand Awareness).

4

1. Iden tet Who are you?

Imajući to u vidu, može se reći da brendiranje predstavlja proces izgradnje relacija između objekta brendiranja, s jedne strane, i psihe potrošača, s druge strane, u cilju izgradnje lojalnosti potrošača prema objektu brendiranja. Cilj brendiranja jeste da se u svesti potrošača kreira percepcija jedinstvenosti objekta brendiranja, te stoga i percepcija njegove nezamenjivosti na tržištu (Singularity Principle).

Brend predstavlja način da se potrošačima prenese specifična kombinacija karakteristika i koristi koja je jedinstvena na tržištu.

Zbog toga, brend ima četiri osnovna nivoa značenja. Prvi nivo su

atributi (Attributes). Brend pre svega potrošačima prenosi određene atribute proizvoda ili usluge.

Drugi nivo su koristi (Benefits).

Pored toga što isporučuje atribute, brend stvara u mislima potrošača svest o koristima koje potrošač ima od upotrebe određenog proizvoda ili usluge. Treći nivo su vrednosti (Values). Pored percepcije o koristima, brend stvara i sliku o odgovarajućim vrednostima u mislima potrošača. Četvrti nivo je ličnost potrošača (Personality). Pored atributa, koristi i vrednosti, dobar brend projektuje i ličnost potrošača. Drugim rečima, potrošači se po pravilu poistovećuju sa brendovima, što je potrvrđeno brojnim istraživanjima.

Brendovi imaju svoju vrednost (Brand Equity). Zbog toga što zauzimaju posebno mesto u mislima potrošača, brendovi po pravilu uvek imaju veću vrednost od upotrebne vrednosti samog proizvoda („There is a coffee and there is a Starbuck coffee“). Prema „modelu vrednosti brenda baziranom na percepciji potrošača“ (Consumer-Based Brand Equity Model – CBBE), koji je formulisao Keler 1997. go-

dine4, vrednost brenda se sastoji iz četiri elementa. To su: svest o brendu (Brand Awareness), percipirani kvalitet (Perceived Quality), psihološke asocijacije (Brand Associations) i lojalnost potrošača (Brand Loyalty). Prema ovom modelu, izgradnja brenda se sprovodi u četiri koraka. U prvom koraku, razvija se svest potrošača o postojanju brenda. U drugom koraku, svest potrošača se povezuje sa elementima identiteta brenda kako bi se izgradila percepcija kvaliteta brenda. U trećem koraku, stvaraju se psihološke veze između identiteta brenda i potrošačevog uma putem izgradnje psiholoških asocijacija vezanih za brend. U četvrtom koraku, ove relacije između potrošača i brenda se prevode u dugoročni odnos koji se naziva lojalnost potrošača. Navedeni postupak izgradnje brenda se može prikazati i u vidu tzv. CBBE piramide, koja ima četiri nivoa i šest osnovnih elemenata. Suština izgradnje brenda je u tome da se lojalnost potrošača najbolje može izgraditi na pravim osnovama, a njih čine identitet i značenje brenda (pogledati sliku 5).

Keller KL (2013), Strategic Brand Management: Building, Measuring and Managing Brand Equity, 4th Edition, Pearson Education, Harlow, UK

KAKO APOTEKA MOŽE DA IZGRADI BREND? Pre svega, važno je imati na umu da apoteka ima ograničene mogućnosti izgradnje brenda za proizvode koje prodaje, jer te brendove razvijaju njihovi proizvođači. Međutim, apoteka ima nekoliko drugih mogućnosti za izgradnju i eksploataciju brenda, a to su: • Mogućnosti izgradnje tzv. „korporativnog brenda“, tj. brenda apoteke kao celine. Način uređenja enterijera i eksterijera, način izgradnje imidža, način poslovne komunikacije, izgradnja organizacione kulture itd. su samo jedni od načina putem kojih apoteka može da gradi „korporativni brend“.

• Mogućnosti izgradnje tzv. „private label“ brenda i davanja „franšize“. Naime, ukoliko apoteka razvije jak korporativni brend i ukoliko napravi lanac koji ima odgovarajuću pregovaračku snagu na tržištu, ona može određenim proizvođačima da ponudi opciju prodaje njihovih proizvoda, ali pod brendom date apoteke.

• Mogućnosti davanja franšize. Takođe, ukoliko se apoteka razvije do nivoa respektabilnog i prepoznatvljivog „igrača“ na tržištu, ona može da širi svoj korporativni brend i putem davanja franšize drugim zainteresovanim apotekama koje žele da uđu u ovaj biznis.

• Na kraju, apoteka ima i ograničene mogućnosti izgradnje proizvodnog brenda u slučaju proizvodnje galenskih lekova i drugih proizvoda koje samostalno proizvodi.

42 | BB-Informator | 238

238:Layout 1

3/10/2015

10:13 AM

Page 3

farmakovigilanca:Layout 1

3/9/2015

10:52 AM

Page 44

farmakovigilanca

Autor: dr sc. pharm. spec. Marija Petronijević savetnik za koordinaciju poslova u oblasti farmakovigilance, ALIMS

44 | BB-Informator | 238

Neželjene reakcije na antibiotike Antibiotici su jedna od najvažnijih grupa lekova u modernoj medicini.

Rasprostranjena i često neracionalna upotreba antibiotika praćena je nizom problema vezanih za efikasnost i bezbednost ovih lekova.

Potrošnja antibiotika i reevaluacija njihove efikasnosti i bezbednosti je uvek aktuelno pitanje za regulatorne autoritete, farmaceutske kompanije i stručnu javnost.

Najznačajnija neželjena reakcija (NR) na peniciline, koja se javlja kod 5-10% pacijenata, je reakcija preosetljivosti. Najčešće se manifestuje kao kožni osip, ali se može ispoljiti i kao anafilaktički šok (kod <0,05% pacijenata). I pored činjenice da su penicilini lekovi velike terapijske širine, primena velikih doza ili kumulacija leka u organizmu usled usporene eliminacije (bubrežna insuficijencija) mogu dovesti do toksičnog delovanja ovih lekova na centralni nervni sistem (halucinacije, konfuzija, konvulzije). Peroralna prime-

na cefalosporina često je praćena simptomima koji se ispoljavaju na nivou gastrointestinalnog sistema: mučnina, povraćanje i dijareja. Od ozbiljnijih NR, moguća je reakcija preosetljivosti, pri čemu 10-15% pacijenata alergičnih na peniciline reaguje na sličan način i pri primeni cefalosporina (ukrštena preosetljivost). Takođe, cefalosporini mogu delovati nefrotoksično i potrebno je imati u vidu da pri istovremenoj primeni aminoglikozida dolazi do sinergizma ovog neželjenog efekta. Slično penicilinima, u velikim dozama ili u pri-

farmakovigilanca:Layout 1

3/9/2015

10:52 AM

sustvu renalnih oštećenja, cefalosporini mogu delovati toksično na nervni sistem.

Pri primeni tetraciklina može se razviti širok spektar NR. Simptomi gastrointestinalne iritacije se mogu javiti već posle prve doze. Stvaranjem kompleksa sa kalcijumom, tetraciklini remete normalan rast i razvoj kostiju i zuba, pa su kontraindikovani kod dece. Takođe, zbog činjenice da prolaze placentu i izlučuju se u mleko, kontraindikovani su kod trudnica i dojilja. Tetraciklini mogu izazvati hepatotoksičnost (u većim dozama) i pogoršati funkciju bubrega kod postojeće insuficijencije (izuzev doksiciklina i minociklina).

Najozbiljnija NR na aminoglikozidne antibiotike je ototoksičnost, koja se odražava i na auditornu i na vestibularnu funkciju, i koja je uglavnom ireverzibilna. Druga važna NR na aminoglikozide je uglavnom reverzibilna nefrotoksičnost, koja zahteva dodatan oprez, posebno pri kombinovanju ovih antibiotika sa drugim nefrotoksičnim lekovima (vankomicin, amfotericin B, ciklosporin, cisplatin).

Pri primeni makrolidnih antibiotika, osim gastrointestinalnih poremećaja, prijavljene su i ozbiljne NR - produženje QT intervala sa mogućim razvojem potencijalno fatalnih srčanih aritmija torsades de pointes, kao i holestatski hepatitis. Pojedini makrolidni antibiotici su potentni inhibitori enzimske aktivnosti CYP 3A4, enzima kojim je posredovan metabolizam većine lekova, što povećava verovatnoću klinički značajnih interakcija.

Pri primeni klindamicina mogući su gastrointestinalni poremećaji, kožni osip, poremećaj hepatičke funkcije i pojava pseudomembranoznog kolitisa.

Neželjena dejstva sulfonamida, primenjenih pojedinačno ili u kombinaci-

Page 45

ji sa trimetoprimom, su širokog spektra.

Osim loše podnošljivosti (mučnina, dijareja, glavobolja), mogu se očekivati i reakcije preosetljivosti - osip se javlja u oko 5% pacijenata, ali su moguće i veoma ozbiljne kliničke manifestacije kao što su Stevens-Johnson-ov sindrom i toksična epidermalna nekroliza. Moguće su i druge ozbiljne NR poput krvnih diskrazija, hiperkalemije, oštećenja jetre i dr. Zbog velikog broja ozbiljnih NR, preporuka regulatornih tela je da se kombinacija sulfometoksazola i trimetoprima primenjuje samo u ograničenim indikacijama.

Najčešće prijave NR na hinolonske antibiotike odnose se na gastrointestinalne tegobe (abdominalni bol, mučnina, povraćanje i dijareja). Mogu delovati i na centralni nervni sistem uzrokujući glavobolju, vrtoglavicu i poremećaje u spavanju, a retko i halucinacije i konvulzije. I kod ove grupe antibiotika, mogu se očekivati reakcije preosetljivosti, koje se manifestuju kao osip i urtikarija, a ređe kao Stevens-Johnson-ov sindrom i anafilaksa. Ciprofloksacin inhibira CYP 1A2 što vodi povećanju serumske koncentracije istovremeno primenjenih lekova supstrata CYP 1A2 izoenzima (npr. tizanidin).

Ozbiljna NR na antituberkulotike izoniazid, rifampicin i pirazinamid je hepatotoksičnost, zbog čega je neophodna provera hepatičke funkcije pre započinjanja terapije, kao i odgovarajuće mere opreza zavisno od dobijenih rezultata. Česta NR na izoniazid je periferna neuropatija, posebno kada postoje dodatni faktori rizika, zbog čega se preventivno primenjuje piridoksin. Intermitentnu primenu rifampicina može pratiti više NR, kao što su simptomi slični gripu, abdominalni i respiratorni simptomi, šok, renalna insuficijencija i trombocitopenijska purpura, koji mogu se javiti u 20-

30% pacijenata. Izoniazid je inhibitor, a rifampicin potentni induktor enzimske aktivnosti CYP 450, što povećava potencijal ovih lekova za klinički značajne interakcije.

Hloramfenikol može izazvati krvne diskrazije, uključujići reverzibilnu, ali i ireverzibilnu aplastičnu anemiju. Ireverzibilna aplastična anemija je idiosinkratska reakcija (dozno nezavisna), najčešće praćena fatalnim ishodom. Sindrom „sive bebe” koji se može javiti pri primeni hloramfenikola u novorođenčadi, posledica je još uvek nerazvijenog kapaciteta glukoronil-transferaza, koje su odgovorne za metabolizam hloramfenikola, i manifestuje se distenzijom abdomena, anoreksijom, progresivnom cijanozom i cirkulatornim kolapsom.

Najteže NR na vankomicin su ototoksičnost i nefrotoksičnost, pa treba voditi računa pri istovremenoj primeni aminoglikozida, jer tada ove reakcije mogu biti potencirane. Poznata NR na vankomicin je i tzv. red-man sindrom, koji se manifestuje difuznim crvenilom i koji je često u vezi sa brzinom primene infuzije leka. Stoga, vankomicin se mora primenjivati u obliku spore infuzije, čija je dužina trajanja najmanje 60 minuta.

Izbor antibiotika u lečenju infektivnog oboljenja determinisan je njegovom antibakterijskom aktivnošću, ali i bezbednosnim profilom leka, kao i stanjem bolesnika (alergije, funkcija jetre i bubrega, trudnoća, starost bolesnika, itd.).

Svaku sumnju na neželjenu reakciju na lek prijavite ALIMS-u! www.alims.gov.rs

238 | BB-Informator | 45

234:Layout 1

10/31/2014

2:07 PM

Page 10

234:Layout 1

10/31/2014

2:08 PM

Page 11

mozdani:Layout 1

3/9/2015

10:54 AM

Page 48

NEUROLOGIJA

SPECIJALNA BOLNICA "SVETI SAVA" U BEOGRADU

Mehaničko vađenje tromba iz krvnog suda Mehanička trombektomija je novi način lečenja pacijenata koji su imali težak oblik moždanog udara. Putem katetera se ulazi kroz preponsku arteriju, stiže do mesta gde je prethodno dijagnostikovana tromboza velikog krvnog suda u mozgu, uhvati ugrušak i izvlači napolje. Nekada se uključuje opšta anestezija, a nekada ne. Metoda nije bolna i traje od 30 do 45 minuta. U svetu se ta procedura primenjuje već nekoliko godina unazad, a u našoj zemlji od prošlog aprila u Specijalnoj bolnici "Sveti Sava" u Beogradu.

Mehaničko uklanjanje ugruška iz krvnog suda moglo bi iz korena da unapredi lečenje pacijenata koji su imali težak moždani udar. O tome je bilo reči na nedavno održanoj međunarodnoj radionici za neurologe u Specijalnoj bolnici za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“ u Beogradu. Na celodnevnom seminaru, neurolozi i interventni radiolozi iz svih kliničkih centara Srbije imali su prilike da se upoznaju sa najnovijim metodama i dostignućima u lečenju moždanog udara.

Neurolog iz Univerzitetske bolnice u Češkoj dr Danijel Šanjak kaže da postoje četiri velike multicentrične medicinske studije koje su potvrdile efikasnost mehaničkog vađenja tromba što je i novi pristup u lečenju akutnog moždanog udara - to su endovaskularne procedure koje mogu na bezbedan način da dođu do začepljenih krvnih sudova. Ova metoda je relativno nova i u svetu se primenjuje nekoliko godina unazad: - Radi se o ponovnom uspostavljanju krvotoka kroz začepljeni krvni sud. Cilj je da se to uradi što ranije, jer je to u interesu pacijenta. Potrebno je da se što pre ponovo uspostavi krvotok ukoliko dođe do začepljenja velikog krvnog suda u mozgu.

Dakle, krvni ugrušak se izvlači mehani-

48 | BB-Informator | 238

čkim putem. Putem katetera se na bezbedan način dolazi do zapušenih krvnih sudova u mozgu ili vratu i sprečavaju eventualne komplikacije do kojih bi mogao da dovede hirurški zahvat - ističe dr Šanjak.

Prof. dr Martin Košer, interventni radiolog iz Univerzitetske bolnice u Pragu ima veliko iskustvo sa metodom mehaničke trombektomije: -Direktno primenjujem ovu metodu pacijentima koji su imali akutni moždani udar. To je jedan od pristupa koji koristim u kombinaciji sa drugim metodama.

Drugi način je razlaganje tromba hemijskim putem, trombolitičkom terapijom.

Naravno, potrebno je da pacijent dođe što je pre moguće. Procedura se uspešno sprovodi do šest sati od momenta kada je ispoljen prvi simptom moždanog šloga. Imamo odlične rezultate do sada. Kod bolesnika kojima je začepljena arterija u 90 odsto slučajeva se primenjuje ova metoda, a stopa uspešnosti, odnosno preživljavanja je oko 60 odsto - objašnjava prof. dr Martin Košer.

Direktor Specijalne bolnice "Sveti Sava" dr Milan Savić ukazao je na to da bi novi metod lečenja mogao znatno da smanji smrtnost od moždanog udara u našoj zemlji. Takva terapija bi poboljšala i kvalitet života bolesnicima koji su preživeli

moždani šlog. Budući da je reč o skupoj proceduri neophodno je da država izdvoji novac za medicinsku opremu: - Mi smo pre godinu dana, u aprilu, počeli prvi da primenjujemo interventnu proceduru mehaničke trombektomije kod bolesnika koji su doživeli akutni moždani udar sa začepljenjem velikog krvnog suda.

To su oni pacijenti koji, inače, imaju lošu prognozu, jer im je trombozom zahvaćen veliki krvni sud, pa je unutar nekog terapijskog prozora od šest sati moguće intervenisati, praktično spasiti život i omogućiti im mnogo bolji oporavak. To je veoma zahtevna i skupa metoda i izvodi se samo u specijalizovanim centrima. Ali, i pored svega, faktor vreme je ključ uspeha u ovakvim procedurama - ističe dr Milan Savić.

U Specijalnoj bolnici za cerebrovaskularne bolesti "Sveti Sava" u Beogradu u protekloj godini urađeno je 10 intervencija mehaničkog uklanjanja tromba iz krvnog suda kod pacijenata sa akutnim moždanim udarom. Ove godine, zbog nedostatka sredstava, nije bilo takvih intervencija. Preživljavanje pacijenata je veoma visoko i do 50 odsto. Najvažnije je da bolesnik ne izgubi dragoceno vreme. Potom je važno da ga primi dobro organizovan i uigran medicinski tim kojeg čine interventni radiolog, neurolog, anesteziolog i drugi medi-

mozdani:Layout 1

3/9/2015

10:54 AM

Page 49

NEUROLOGIJA

cinski saradnici u sali. Mehanički metod uklanjanja krvnog ugruška je najveći napredak u terapiji akutnog moždanog udara od kada je devedesetih godina uvedena intravenska tromboliza kao zlatni standard.

A kako se sprovodi mehanička trombektomija?

- Specijalnim žicama, kateterima, i tzv. stentovima poslednje generacije, ulazi se kroz preponsku arteriju i onda se kateterima i uvodnicima stiže do mesta gde je prethodno dijagnostikovana tromboza velikog krvnog suda u mozgu. Dođe se do samog tromba, prođe se kroz taj tromb žicom, a onda se na to mesto plasira taj kateter, odnosno taj stent koji se zove ritriver. Potom se on raširi, uhvati taj ugrušak, mehanički ga obuhvati i izvlači napolje. Taj stent ne ostaje u krvnom sudu kao drugi u nekim drugim okolnostima i kod drugih obo-

ljenja. Ovaj trombolitički stent mehanički uklanja prepreku na krvnom sudu i ponovo uspostavlja cirkulaciju - precizira dr Milan Savić i dodaje da se pacijent posle intervencije brzo oporavlja: -Kao što sam rekao radi se o veoma teškim bolesnicima. Veliki broj njih umre od moždanog udara, a mnogi dožive teške oblike invaliditeta i potpuno su zavisni od drugih. Kada ih ovakvom procedurom spasemo, onda je i smrtnost manja, a to znači i veoma dobar funkcionalan oporavak. Dakle, pacijent može da se relativno dobro oporavi kroz tri meseca, ne potpuno, jer su u pitanju teški moždani udari, ali može da stane na noge, da ne zavisi od pomoći drugih... I statistički gledano - kada mehaničkim putem lečite sedam ovakvih pacijenata, a samo jedan ima potpuni oporavak, to je jako veliki broj. Iako na prvi pogled ne izgleda tako, sve medicinske statistike to potvrđuju i to nam je krajnji cilj.

Načelnik Odeljenja interventne neurologije u Specijalnoj bolnici "Sveti Sava" dr Slobodan Ćulafić predvodi tim lekara koji sprovode mehaničku proceduru izvlačenja tromba iz krvnog suda. On tvrdi da je takva terapija u svetu zlatni standard, ali je ona sasvim izvodljiva i u našem zdravstvenom sistemu i mi tu ne zaostajemo od drugih: - Ovaj novi koncept koji smo počeli da primenjujemo pre godinu dana, sada je zvanično priznala i Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Mi smo i ranije pokušavali da primenjujemo taj metod lečenja, ali sa manje savremenom opremom. Ova nova oprema i stentovi, sa kojima sada radimo, su mnogo efikasniji i manje štetni po pacijenta. Nekada ih uključujemo u opštu anesteziju, a nekada ne. Sve zavisi u kakvom je stanju bolesnik. Metoda nije

Specijalni kateteri u krvnim sudovima

bolna i traje od 30 do 45 minuta. Oporavak posle intervencije nekada bude brz, a nekada sporiji u zavisnosti od toga koliko je trajalo oštećenje mozga i koliko je pacijent brzo stigao do nas. Važno je da bolesnik stigne što ranije. Onda su i prognoze mnogo bolje. Holanđani recimo imaju vrhunski standard - pacijent je u Jedinici za moždani udar 80 minuta od trenutka moždanog šloga. Oni imaju dobro organizovanu zdravstvenu službu, odličnu edukaciju pacijenata koji znaju da reaguju pravovremeno. Njihova medicinska služba čak ima i helikopterske jedinice kojima prevoze bolesnike u roku od sat vremena od prvog simptoma šloga. Kod nas, na žalost, prođe i po dva dana kada su ljudi već izgubili dragoceno vreme i kada im je za medicinsku pomoć kasno. Nekada pacijenti lutaju dok ne stignu na pravo mesto gde treba da im se uradi intervencija, a nekada se i na prijemu bespotrebno čeka - upozorava dr Ćulafić.

Za primenu mehaničke procedure uklanjanja tromba neophodna je podrška države. Specijalna bolnica "Sveti Sava" u Beogradu je najreferentnija ustanova za prihvat i lečenje takvih pacijenata, ali za to su joj neophodna sredstva, pre svega za nabavku medicinske opreme za mehaničku trombektomiju. (M. St.)

SIMPTOMI Simptomi akutnog moždanog udara se razvijaju brzo i skoro nikada se ne popravljaju spontano. Obično zahvataju jednu stranu tela. Pacijent oseti da teško priča, zapliće jezikom, iskrivljuje mu se jedna strana lica, ne može da podigne ruku ili nogu, ili ne može uopšte da se pokreće.

Ne može da hoda, vrlo često ne vidi ili ima zamućeno vidno polje. Može da ima i glavobolju. Kod nekih oblika je dominantan poremećaj ravnoteže, kada bolesnik ne može da održi balans ili ima nagon na povraćanje .... Čim se takvi simptomi osete ne treba gubiti ni trenutka vremena, već odmah pozvati hitnu pomoć. U Srbiji svakih 20 minuta neko doživi moždani udar, a svakih sat vremena neko umre od te bolesti.

Moždani udar je bolest koja odnosi najviše života u ženskoj populaciji, a na drugom mestu je po stopi smrtnosti kod muškaraca.

238 | BB-Informator | 49

izmisljeni:Layout 1

3/9/2015

11:00 AM

Page 50

ZANIMLJIVA FARMACIJA

Izmišljeni lekovi

Autor: MR PH. PAVLE ZELIĆ

Upotreba izmišljenih lekova ima dugu istoriju u delima fikcije. Iako se najčešće pojavljuju u delima naučne fantastike ili fantazije (epske fantastike), zastupljeni su u svim žanrovima umetnosti kao što su književnost, film, strip ili pozorište i u popularnoj kulturi uopšte. U tekst(ovima) koji slede ćemo obraditi najzanimljivije trendove i primere lekova koji nikada nisu postojali.

Neki nažalost, a neki i na sreću…

50 | BB-Informator | 238

Od antičkog doba i prvih zapisa umetničkih dela kao što su Homerova “Ilijada”, u istima su prisutni i lekovi koji imaju neverovatna svojstva, ili prosto ne postoje kao takvi ili pod tim imenom u našem svetu. U najvećem procentu, u moderno doba zaštite intelektualne svojine, njihova uloga je prevashodno da posluže kao analozi lekovima iz stvarnog sveta koji se ne bi mogli koristiti zbog pravnih ogra-

ničenja, ali su neretko odlazili i korak dalje, preuzimajući nerealne i nadrealne osobine i dajuć i boju i dubinu izmišljenom svetu. Autori ih često koriste da bi stvorili ili umanjili utopijsku prirodu njihovih izmaštanih univerzuma, ili, na sasvim drugom kraju spektra, da uvedu oštri realizam i dočaraju distopiju. Zanimljiva je neodređenost mnogih dela u pogledu upotrebe lekova za terapiju ili u rekreativne svrhe, što je tek jedna

izmisljeni:Layout 1

3/9/2015

11:00 AM

Page 51

ZANIMLJIVA FARMACIJA

od specifičnosti koje ćemo ovom prilikom analizirati i kontekstualizovati.

Takođe, važno je napomenuti i upotrebu izmišljenih lekova u stvarnom svetu. Naime, oni se koriste u naučnim studijama kao markeri za određivanje nepouzdanosti ispitanika od kojih se traži da obezbede svoju istoriju (zlo)upotrebe droga. Ipak, u tekstu koje sledi ćemo se fokusirati na ove zanimljivije, nepostojeće lekove kojima se leče, u njima uživaju ili od njih pate, likovi na velikim ili malim ekranima, na stranicama ili u igricama... I naravno, bez opojnih droga, sem ako su inicijalno zamišljene kao lekovi.

ČUDESA ALHEMIJE I MAGIJE Razni napitci, čudesne biljke i ekstrakti, delovi životinja pa čak i minerali, su prominentni u mitologijama svih naroda u svrhu lečenja, zaštite i drugih magijskih svojstava. Nije čudno što se isti stoga pojavljuju i u najranijim delima umetnosti.

Jedan takav lek je “moli” iz Odiseje koji daje imunitet na magiju. Bog Hermes daje ovu biljku Odiseju u desetoj knjizi kako bi postao otporan na čini

Skele-Gro, lek za rast kostiju – jedan od čudesnih medikamenata iz Hari Potera

čarobnice Kirke i spasao svoju posadu koju je začarala pretvorivši ih u svinje. Moli, kako se navodi, je izrasla iz krvi giganata ubijenih na Kirkinom ostvrvu.

Homer je ovako opisuje: “koren joj je crn, a cvet beo kao mleko; bogovi je zovu Moli. Opasno je za smrtnika da je izvadi iz zemlje, ali ne i za besmrtnog boga.”

Verovatno je bazirana na visibabi. Još jedna zanimljiva biljka često korišćena u grčkoj mitologiji ali i književnosti i dramaturgiji je “nepente”, lek/droga koja izaziva zaboravnost, verovatno izmišljena po uzoru na opijum, ali sa drugačijim efektima i poreklom.

Premotajmo par milenijuma kasnije, i pisci fantastike, tvorci izmaštanih univerzuma kao što je Tolikinova Srednja zemlja, ili paralelni svet magije Hari Potera u delima J.K. Rouling se i dalje oslanjaju na napitke i biljke natprirodnih svojstava kako bi dodatno oneobičili svoje kreacije, ali im dali i sopstvenu farmakologiju.

U “Gospodaru prstenova”, Atelas/Kraljolist/Asea Aranion je lekovita biljka, posebno efikasna za usporavanje efekata povreda Mordorskim oružjem, ali se mora odmah primeniti. Konkretno je koristi Aragorn za lečenje uboda Morgul-noža kojim je Kralj-Veštac ranio Froda, ponovo na povredama Froda i Sema posle bekstva iz Morije i protiv efekata crnog daha na Jovajnu, Faramira i Veselog posle Bitke na Pelenorskim poljima.

Svet Hari Potera je posebno bogat najrazličitijim lekovitim napitcima koji potiču od biljaka ili životinja. Najčešće korišćeni su velebilje (beladona), mandragora, jedić i druge poznate farmakološki aktivne sirovine, od davnina korišćene u magijskim ritualima i proizvodima, ali je mašta autorke serijala stvorila i neke zaista originalne lekove. “Skele-gro” je naprimer

napitak koji se koristi za zarastanje ali i kompletnu obnovu kostiju u “Hari Poteru i dvorani tajni” (knjiga 1998, film 2002.) kada Hari zbog čini bukvalno ostane bez kosti cele ruke. Treba mu samo 12 sati da obnovi kost, i odvratnog je ukusa, ali to nije ništa u poređenju sa bolom ponovnog izrastanja kostiju. Naučnici u više centara u svetu inače trenutno rade na gelu od stem ćelija sa upravo ovakvim efektom!

Postoje tu i “rastvor mira”, “amortencija” – najmoćniji ljubavni napitak, krv jednoroga, “rastvor žive smrti”, itd… Ipak, najzanimljiviji napitak je svakako “Feliks Felicis” iliti tečna sreća. Njegovo dejstvo? Jednostavno vas čini srećnim. Očajno je teško da se napravi, a pritom može da bude poguban ako nešto pogrešite. Ipak ako se skuva kako treba, otkrićete da su se svi vaši napori isplatili, sve što pokušate biće krunisano uspehom, možete biti najbolji igrač utakmice, osvojiti devojku ili velike novce na lutriji i slično... bar dok dejstvo ne prođe. Zašto ga ljudi onda ne piju svo vreme?

Zato što ako se preterano uzima, izaziva lakomislenost, nesmotrenost i opasnu samouverenost i ne zna se kada će vas izdati.

Zanimljivi su još i Turnorov nektar iz “Eragona” Kristofera Paolinija (knjiga 2002, film 2006.) od “Fricai Andlat” pečurke kojim se može poništiti dejstvo bilo kog otrova, zatim “Senzu pasulj” u japanskom stripu (mangi) “Dragon Ball” Akira Torijame (1984-1995.), mistična biljka koja može da izleči rupu u grudima i spase fatalno ranjene likove, ili da ih nahrani za deset dana, ali je nemoćna pred običnim bolestima.

Deci širom sveta je ipak najpoznatiji magični napitak galskog druida Aspiriniksa, koji Asteriksu, Obeliksu i prkosnim stanovnicima jedinog, od

238 | BB-Informator | 51

izmisljeni:Layout 1

3/9/2015

11:00 AM

Page 52

ZANIMLJIVA FARMACIJA Čarobni napitak nepobedivih Gala Asteriksa i Obeliksa

Rimljana nepokorenog sela u Galiji daje nadljudsku snagu u bezvremenom stripu Renea Gošinija i Alberta Uderza koji izlazi od 1959. godine do danas.

Obeliks je kao dete upao u kazan pa je efekat na njega trajan, a zanimljivo je i da predoziranje odrasle konzumente pretvara u kamen. Zna se samo da sadrži ribu, imelu i naftu, ali je nafta zamenjena sokom od cvekle koji poboljšava ukus.

Ipak, bez sumnje lek koji se najviše ističe i želi je eliksir besmrtnosti, i/ili mladosti. U indijskim vedama mu je ime “soma”, a u alhemiji je neretko u pitanju kamen mudrosti. Fascinacija tim ulitimativnim rešenjem za sve životne muke traje i do modernih dela. U češkom komadu “Markopulosov slučaj” („Věc Makropulos“, prvo izvođenje 1922.) Karela Čapeka napitak koji otkriva lekar Rudolfa II, svetog rimskog cara, produžava život vekovima. Američki SF pisac Kordvajner Smit u svojim “The Instrumentality of Mankind” pričama iz 1979. takođe koristi serum besmrtnosti po imenu Stroon (Santaclara), koji se izdvaja iz sekreta mrtvih ovaca sa planete Norstrilia, dok je u mangi “Zombiepowder” Tite Kuboa iz 1999, izvor besmr-

52 | BB-Informator | 238

tnosti prah (Zombiepowder) koji se dobija od određenih mrtvaca/zombija.

Za kraj ovog segmenta, samo još pominjemo i neimenovani napitak neverovatnih sposobnosti korišćen u “Romeu i Juliji” Vilijema Šekspira, tragediji napisanoj između 1591. i 1595. godine. Efekti ovog eliksira su nesvestica, bledilo, prestanak disanja i skoro potpuno odsustvo pulsa na tačno 42 sata (!?!), posle čega se osoba vraća u punu svest bez ikakvih fizioloških posledica. Sem

Phalanxifor - lek koji produžava život nadu i ljubav u Krive su zvezde

Marfijevog zakona koji pogađa Juliju u konkretnoj situaciji, naravno…

OGLEDALO STVARNOSTI Ipak, najveći deo lekova koji se pominju u delima utemeljenim na našem svetu, ili njegovoj bliskoj prošlosti, su najčešće varijacija na stvarne lekove ili situacije vezane za njih.

U tom kontekstu, Talidomidska katastrofa iz 1960-ih je imala veliki udeo i nemali broj filmova, serija i knjiga su upravo koristile motiv naizgled be-

zazlenog leka koji se daje trudnicama, samo da bi se naknadno otkrilo da izaziva poremećaje kod njihove dece. Takav je na primer “Ephemerol” u “Skenerima” Dejvida Kronenberga (1981). Isto kao Talidomid, ovaj trankvilizer i prikriveni mutagen se koristio kao lek za jutarnju mučninu i glavobolju, ali za razliku od fokomelije, izazivao je telekinetičke i telepatske osobine kod dece koje su ga posredno primala preko majke. U filmu se ovaj lek kasnije koristi kao supresiv tih istih sposobnosti kod sada odrasle dece. “Cortexiphan” u seriji “Fringe” (2008-2013) je čak namerno divan kako bi se izazvale upravo takve osobine kod dece, ali su se one nekontrolisano reaktivirale tek u odraslom dobu, izazivajući uglavnom gubitak razuma i smrt.

Pitanje zavisnosti od lekova je takođe veoma prisutno, pa tako u knjizi “Mizeri” Stivena Kinga (1987) najveći fan pisca ljubića Pola Šeldona, naslovna Mizeri, svom idolu posle saobraćajne nesreće daje moćan analgetik “Novril”. U romanu, kada mu je lek oduzet i uđe u krizu, Pol doživljava halucinacije, što nije preneto u filmu iz

izmisljeni:Layout 1

3/9/2015

11:00 AM

Page 53

ZANIMLJIVA FARMACIJA

Kutija leka Dypraxa iz filma Brižni baštovan 1990. godine. King se bavio i obrnutom situacijom u romanu “To” (“It”, 1986), u kojem je dečak Edi Kaspbrak psihološki zavistan od leka “Hydroxl” kojim leči astmu, da bi se otkrilo da je u pitanju placebo koji mu daje opsesivna majka, za bolest koju nema.

Farmaceutske kompanije su česti negativci u filmovima, recimo u čuvenom “Beguncu” (The Fugitive, 1993) gde se ispostavlja da je ceo zaplet oko pogrešno optuženog dr Ričarda Kimbla u stvari maslo kompanije Devlin-MacGregor Pharmaceuticals, koja pokušava da zaštiti investiciju u “čudesni lek” “Provasic (RDU-90)”. Provasic izaziva oštećenja jetre, ali proizvođač menja rezultate kako bi dobio toliko željenu dozvolu FDA, što konačno otkriva pominjani lik Harisona Forda. U “Brižnom baštovanu” (The Constant Gardener) romanu Džona le Karea iz 2001. ekranizovanom 2005. godine, Džastin Kvejl, britanski diplomata koji istražuje ubistvo supruge, otkriva međunarodnu zaveru farmaceutskog novca i korupcije, baziranu na istinitim događajuma u Kanu, Nigerija. U priči, “Dypraxa” je tuberkulostatik koji razvija KDH Pharmaceuticals, anticipirajući novu epidemiju TBa i koji se neetički testira na jadnim Kenijcima u zamenu za besplatno lečenje.

Nisu ni svi lekovi u pričama loši. “Phalanxifor” u “Krive su zvezde” (“The fault in our stars”,

roman - 2012, i istoimeni film 2014) je lek koji se vezuje za ćelije raka i usporava njihov rast i što je najvažnije, produžava život glavne junakinje.

Mnogo je takođe anksiolitika, kao što je “Placiden” u sapunici “Days of our Lives” koji su negativci koristili za sediranje pozitivaca, inače varijacija na stvaran lek “Placidyl” koji je povučen sa tržišta u SAD 1999, zatim “Dylar” - eksperimentalni tretman za strah od smrti, u “White Noise” Don Delila (1985), romanu koji je komtemplacija na temu opsesije modernog društva hemijskim rešenjima za sve probleme, dok je korak dalje “E-Z 4”, u “Bliskim susretima treće vrste” Stivena Spilberga (Close Encounters of the Third Kind, 1977), aerosolni sedativ koji može uspavati veliki broj ljudi, brzo i bezbedno, iako izaziva žestoku glavobolju.

Još je više amfetamina, kao što je “Butazamine”, koji se u “Kobnim blizancima” (Dead Ringers, 1988) koristi kao afrodizijak, “zbog čega seks podseća na Nagasaki”; “Polydichloric euthymol (PDE)”, u filmu “Outland” (1981), omogućava da se brže radi, ali izaziva psihoze i konačno smrt; i lek protiv nesanice “Sleep-EX” u “Trci pacova” (Rat race, 2001), koji može izazvati nesvesticu kod budnih ljudi.

Još nekoliko zanimljivih lekova koji evociraju realne situacije su “Venom”, eksperimentalni super-steroid, koji u

stripovima u Betmenu koristi negativac Bejn, ali je takođe i zavistan od njega, nalik stvarnim bodi-bilderima, zatim “Mnem” u serijalu “Tarot” Pirsa Antonija, (1979-1980), moćan mentalni stimulans koji zloupotrebljavaju studenti koji bubaju za ispite, ali uz rizik trajnog gubitka pamćenja, ili “Gleemonex” (pravo ime - Duoroflouriximinimum 602) u filmu “Kids in the Hall: Brain Candy” (1996.) antidepresiv koji potpuno leči ovu bolest, ali sa nezgodnim neželjenim dejstvom “zaključavanja” pacijenta u njegovom/njenom najsrećnijem sećanju, čineći ga komatoznim.

Najzad, i u reklamiranju filmova sa farmaceutskom tematikom se pokazala inventivnost, konkretno za promociju “Neželjenih dejstava” Stivena Soderberga (2013), filma u kojem se radnja vrti oko leka “Ablixa” (Alipazone), proizvođača Hoffman Benelux, još jednog antidepresiva koji izaziva neželjeno dejstvo hodanja i ubijanja (!!!) u snu. Za ovaj izmišljeni lek izmišljene kompanije, napravljen je realističan sajt na kojem čak možete postaviti i pitanja, ostaviti i-mejl i dobiti odgovore na njih, a osmišljen je i profesionalan dizajn svega vezano za lek, od kutije, do promotivnih materijala - od reklama do brendiranih kišobrana.

LEKOVI PROTIV DEMONA PODSVESTI Bilo da su u pitanju monstrumi koji bi da nas odvuku u pakao ili bezazleni dobri duhovi, lekovi su nezaobilazni u borbi protiv psiholoških poremećaja koji imaju ili nemaju utemeljenje u natprirodnom. U filmu “Harvi” sa Džejmsom Stjuartom iz 1950. godine, baziranom na istoimenom pozorišnom komadu, dobričinu Elvuda P. Dauda svuda prati nevidljivi džinovski zec koga on zove Harvi, koji je možda stvar-

no natprirodno biće “puka”, ili pak samo plod njegove mašte.

U svakom slučaju, dr Sanderson, njegov lekar u ludnici u koju ga šalju, želi da ga podvrgne leku po imenu “Formula 977”, serumu koji bi trebalo da ga “šokira” nazad u stvarnost i reši ga pomenutog zeca.

U trećem delu horor serijala “Strava u ulici brestova: Ratnici snova” (“A Nightmare on Elm Street 3: Dream Varriors”, 1987) kao i “Freddy vs. Jason” (2003) spinofu sa serijalom “Petak 13” se pojavljuje “Hipnocil”, izmišljena pilula za supresiju snova. Ona sprečava ljude da sanjaju dok spavaju i time ih čuva od napada demona snova – Fredija Krugera, jer je on nemoćan, odnosno ne može vas povrediti niti ubiti ako ga ne sanjate.

Hypnocil - jedini lek protiv Fredija Krugera U filmu “The Exorcism of Emily Rose” iz 2005. godine, “Gambutrol”, nepostojeći antiepileptik je propisan naslovnoj junakinji od strane njenog lekaka kako bi “zaključao” demona koji ju je zaposeo u njenom umu, zbog čega će njen sveštenik, otac Mur prekinuti terapiju, sa katastrofalnim posledicama. Inače, ovo je verovatno samo varijacija na pravi antikonvulziv “Gabitril” (tiagabin) Cephalon Inc-a.

“Paklena pomoradža” (A Clockwork Orange), kako knjiga Entonija Berdžisa 1962. tako i film Stenlija Kjubrika iz 1971. godine, daje revolucionarni i provokativni pogled na ultranasilje buduće Velike Britanije, ali

238 | BB-Informator | 53

izmisljeni:Layout 1

3/9/2015

11:00 AM

Page 54

ZANIMLJIVA FARMACIJA

Blue supstanca koja od agenata pravi superagente u Bornovom nasleđu sadrži i jedan zanimljiv lek (uz takođe inventivnu drogu “moloko”). “Serum 114” je supstanca koja izaziva tešku mučninu, bol i neprijatnost. Ubrizgava se u toku Ludoviko tretmana, koji koristi niz surovih slika prisilno prikazanih gledaocima sa ciljem da izleči nasilne nagone kod mladih delinkvenata.

Konačno, na blažem spektru duševnih bolesti se nalazi opsesivno kompulzivni poremeć aj simpatično otkačenog Adrijana Monka, detektiva iz serije “Monk” (2002-2009). “Dioxynl” je lek koji mu je propisan kako bi se oslobodio strahova i fobija, ali nažalost ograničava i njegove detektivske sposobnosti i dramatično mu menja ličnost zbog čega odustaje od terapije birajući bolest sa kojom nekako uspeva da živi ali pre svega, pomaže drugima.

(ZLO)UPOTREBA VLASTI Još jednom opšte mesto u pogledu korišćenja lekova u fikciji je najblaže rečeno neetičan pristup kompanija, ali i države i vojske u procesu razvoja novih molekula sa neretko monstrouznim primenama.

Takve supstance su recimo “Ladder” u “Džejkobovoj lestvici” (Jacob’s Ladder, 1990) lek za pospešivanje agresije, stvoren od strane Odeljenja za hemijski rat američke vojske u Sajgonu tokom rata u Vijetnamu i testiran sa užasnim rezultatima na američkim trupama u delti Mekonga. Ova priča je bazirana na

54 | BB-Informator | 238

Quietus najreklamiranija pilula za samoubistvo u filmu Potomci

Lažni sajt za izmišljeni lek Ablixa iz filma Neželjena dejstva

Efekat Ephemerola kod dece trudnica u filmu Skeneri navodnom stvarnom eksperimentisanju vojske sa halucinogenom drogom po imenu BZ. Slične efekte ima i “Valkir” u igri “Max Payne” (serijal 20012010, film 2008), adiktivna plava tečnost dizajnirana da poveća samopouzdanje i snagu, ali izaziva halucinacije koje dovode so samoubistva. Razvila ga je Aesir korporacija za američke vojnike koji se bore na Bliskom istoku, ali je zbog 99 odsto ozbiljnih neželjenih dejstava povučen, da bi se naknadno pojavio kao droga na ulicama Njujorka. “Blue” (Blues) je takođe izmišljena grupa lekova koji se pojavljuju kao glavni pokretač zapleta u filmu “Bornovo nasleđe” (The Bourne Legacy, 2012) trećem u serijalu. Dostavljaju se tajnim agentima na terenu putem kurira u slučaju nu-

žde, a i daju se barem tri puta godišnje tokom redovnih pregleda. Iako izazivaju glavobolju i fotosenzitivnost, ti lekovi su pokretačka snaga ovih ljudi na ivici i osnov njihovog preživljavanja, ali se teško podnosi skidanje sa njih. Veliko proširenje priče u odnosu na prethodne Bornove avanture se odnosi na potrebu za ovim lekovima, njihovim dizajniraniranjem, proizvodnjom i preciznom administracijom. Postoji i čvrsta naučna osnova iza ove fikcije, koja se odnosi na genomiku, nauku koja izučava strukturu i organizaciju genoma pa i razvoj ciljanih lekova za pojedince, što se i ističe u filmu. No, nisu ovakvi lekovi samo namenjeni prašinarima. U stripu “Imperija” (Empire, 2000) “Eucharist” lek koji pojačava radnu sposobnost ali

izaziva i zavisnost je davan ministrima u vladi imperatora Golgota da bi se obezbedila njihova lojalnost.

Iako je užasavajuća pomisao na pilulu za samoubistvo, upravo je takav “lek” neophodan društvu u filmu “Potomci” (“Children of men”, 2006) Alfonsa Kuarona, po romanu P.D. Džejmsa. “Quietus” nije rekreativni lek, ali je svakako korišćen od onih koji traže bekstvo. U sumornoj budućnosti u kojoj su sve žene sterilne, mnogi ljudi bi radije umrli brzo, bezbolno i sa dostojanstvom, umesto da gledaju kako se civilizacija raspada oko njih. Britanska vlada razume te razloge, i stoga obezbeđuje Quietus, najefikasnije reklamiranu pilulu za samoubistvo (kao da je ijedna pilula za samoubistvo bila neuspešna zbog lošeg marketinga...). U sličnom kontekstu možemo posmatrati i “etičku pilulu za kontracepciju” u priči “Welcome to the Monkey House” legendarnog Kurta Vonegata iz 1968. godine, koja ima zanimljiv način delovanja - tako što potpuno inhibira mogućnost seksualnog zadovoljstva. Razvijena je inicijalno da bi suprimirala tendenciju kod majmuna da masturbiraju u javnosti, a u priči se koristi, zajedno sa potpomognutima (etičkim) samoubistvom, da bi se kontrolisala prenaseljenost. I U sledećem delu: igre i igrice, i smešni lekovi…

238:Layout 1

3/11/2015

9:19 AM

Page 12

ukratko:Layout 1

3/9/2015

11:08 AM

Page 56

Autor: MR PH. UROŠ ČAKAR

UKRATKO ...

Magnezijum

56 | BB-Informator | 238

Magnezijum je esencijalni mineral koji je drugi najzastupljeniji intracelularni katjon u ljudskom organizmu.

Funkcija u ljudskom organizmu Magnezijum je esencijalni kofaktor za enzime koji su uključeni u glikolizu, oksidaciju masnih kiselina i metabolizam proteina. Pored toga magnezijum je važan za sintezu RNK i replikaciju DNK kao i za neuromuskularnu transmisiju i metabolizam kalcijuma.

Dijetarni izvori Izuzetno bogati magnezijumom su žitne pahuljice, ali i ostali proizvodi od žita kao što su testenine i crni hleb.

Kao dobar izvor magnezijuma se može istaći mleko i jogurt. Od hrane životinjskog porekla izdvaja se posebno riba gde prednjače bela riba, sardine, konzervirana tunjevina i škampi. Hrana biljnog porekla dobar je izvor magnezijuma i to pasulj i druge mahunarke zatim banane i pomorandže. Koštunjavo voće se takođe ističe i to posebno badem, lešnik i egzotični brazilski orah.

Metabolizam Apsorpcija magnezijuma se vrši u jejnumu i ileumu uz pomoć aktivnih nosača na šta u značajnoj meri utiče nivo vitamina D i paratiroidni hormon. Magnezijum je široko rasprostranjen u mekim tkivima i skeletu. Ekskrecija se vrši putem urina čime se homeostaza kontroliše u bubrezima. Neapsorbovani i magnezijum se može izbaciti i fecesom. Mala količina se izbacuje i kroz pljuvačku i mleko.

Deficijencija Promene u vrednostima magnezijuma u serumu su primećene kod pacijenata koji su imali infarkt miokarda. Smatra se da su takve vrednosti posledica infarkta, a ne da su ga one uzrokovale. Studija u kojoj su učestvovali pacijenti sa akutnim infarktom miokarda je pokazala redukovane koncentracije triglicerida u serumu i mogućnost za povećanje HDL frakcije holesterola nakon oralnog unosa magnezijuma1. Na osnovu zaključaka izvedenih iz studija navodi se intravenski primenjen magnezijum neposredno posle infarkta može redukovati ozbiljne aritmije i smanjiti mortalitet pacijenata. U ovom slučaju magnezijum se primenjuje kao lek, a ne kao dodatak ishrani. Kod pacijenata koji boluju od dijabetesa pogotovo onih kod kojih se javlja glikozurija i ketoacidoza dolazi do značajnog gubitka magnezijuma urinom. Kod takvih pacijenata se javlja hipomagnezemija što može uzrokovati insulinsku rezistenciju. Najnovije studije su pokazale oralna primena magnezijuma poboljšava insulinsku osetljivost i metaboličku kontrolu kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 tako što se povećava serumski nivo magnezijuma2. Pored toga povećava se nivo magne-

zijuma i kod zdravih ispitanika koji imaju snižene serumske vrednosti3. Redukovani nivo magnezijuma se javlja kod žena u PMS-u pa su tako primenom 360mg dnevno poboljšani simptomi vezani za promenu raspoloženja4. Preliminarna ispitivanja su pokazala da magnezijum može redukovati učestalost migrenoznih napada kao i bol koji se tokom njega javlja. Kao mineral koji ulazi u sastav koštanog tkiva, magnezijum je važan u povećanju gustine koštane mase pogotovo kod pacijenata sa osteoporozom.

Kontraindikacije Najbolje je izbegavati doze koje su više od preporučenih, jer se na taj način smanjuje mogućnost da dođe do bubrežnih problema. Tokom trudnoće i laktacije nisu pokazani nikakvi negativni efekti kod normalnog unosa.

Interakcije Povećani unos alkohola dovodi do pojačane renalne ekskrecije magnezijuma. Diuretici takođe povećavaju ekskreciju magnezijuma. Magnezijum može redukovati apsorpciju 4 hinolona i tetraciklina. Tiazidni diuretici povećavaju ekskreciju magnezijuma.

Doze Magnezijum se može naći u dodacima ishrani i to u doziranim oblicima kao što su kapsule i tablete. U preparatima se može javiti pojedinačno ili u kombinaciji sa kalcijumom, vitaminom D, multivitaminima i mineralima. U dijetetskim suplementima u jednoj dozi sadržaj magnezijuma je u intervalu od 100 do 500mg.

Dnevne potrebe Kod novorođenčadi od 0-6 meseci života potreba je 30mg/dnevo, dok kod onih od 7-12 meseci 75mg/dnevo.

Kod dece od 1-3 godine je 80mg/dnevno, 4-8 godine 130mg/dnevno, 9-13 godine 240mg/dnevno. Kod ove tri populacione grupe siguran gornji nivo (SUL) unosa magnezijuma je u prvoj 65mg/dnevno, drugoj 110mg/dnevno i trećoj 350mg/dnevno. Devojčice od 14-18 godina imaju potrebe od 360mg/dnevno, dok dečaci od 14-18 godina imaju potrebe od 410mg/dnevno, a SUL za obe populacione grupe je 350mg/dnevno. Muškarci u starosnom intervalu od 19-30 godine imaju potrebe od 400mg/dnevno, dok je ženama istog starosnog doba preporučeno 310mg/dnevno. Obe populacione grupe imaju SUL od 350mg/dnevno. Žene i muškarci starosti preko 30 godina imaju potrebe od 320 i 420 mg/dnevno. SUL za ove dve populacione grupe je 350mg/dnevno. Sve navedene vrednosti su prema američkim autorima.

1 The Caerphilly and Speedwell Collaborative Group. Caerphilly and Speedwell collaborative heart disease studies. J Epidemiol Community Health 1994; 38: 235–238.

2 Rodriguez-Moran M, Guerrero-Romero F. Oral magnesium supplementation improves insulin sensitivity and metabolic control in type 2 diabetic subjects: a randomized double-blind controlled trial. Diabetes Care 2003; 26: 1147–1152.

3 Guerrero-Romero F, Tamez-Perez HE, Gonzalez- Gonzalez G, et al. Oral magnesium supplementation improves insulin sensitivity in non-diabetic subjects with insulin resistance. A double-blind placebocontrolled randomized trial. Diabetes Metab 2004; 30: 253–258.

4 Facchinetti F, Borella P, Sances G, et al. Oral magnesium successfully relieves premenstrual mood changes. Obstet Gynecol 1991; 78: 177–181.

isap:Layout 1

7/2/2009

1:44 PM

Page 1

INFORMACIONI SISTEM ZA APOTEKE

Galenska proizvodnja Magistralna prodaja Rad sa receptima Analiza dobiti/zarade Efikasnost prodaje Prodaja sa popustom

Grafičke analize prodaje Nivelacije Pregled prometa po proizvođačima Svi potrebni izveštaji: trgovačka knjiga, kartica artikla, kalkulacije, zapisnici ...

OBEZBEDITE LEGALAN SOFTWARE ZA MALOPRODAJU Palmira Toljatija 5/I, 11070 Novi Beograd; Tel./fax: (011) 2675-266, 2670-559, 2676-664; www.bbsoft.rs; e-mail: office@bbsoft.rs

vremeplov:Layout 1

3/9/2015

11:13 AM

Page 58

ZDRAVSTVENI VREMEPLOV

Nostradamus

zaboravljeni farmaceut Autor: MR PH. UROŠ ČAKAR

Iako se za Nostradamusa vezuju kontroverze, pre svega vezane za njegova pisana dela o proročanstvu, manje poznat je njegov doprinos medicini i farmaciji, pre svega u lečenju kuge, pošasti vremena u kom je živeo. Da li postoje ljudi sa proročkim osobinama i da li je moguće predvideti buduće događaje, pitanja su na koja i dalje nema odgovora i danas se vode diskusije. Tekst koji sledi govori o možda manje poznatom delu života Nostradamusa koji je bio farmaceut.

V

ećina ljudi kada čuje ime Nostradamus, seti se proročanstava koja je dao u prvoj polovini 16. veka, a odnosila su se za period od više vekova unapred. Naravno, manje poznata je druga strana Nostradamusovog života, da se školovao i da je bio veoma uspešan kao farmaceut i lekar.

Rođen je 14. decembra 1503. godine u gradu Sent Remi u Provansi kao Mišel de Nostradame. Interesantno je na početku pomenuti korene njegove porodice.

Nјegovi preci su bili jevrejskog porekla, ali su zbog verskih netrpeljivosti koje su u to vreme vladale u Evropi prešli u katolicizam. Za svoje upečatljivo drugo ime, Nostradamus, po kome su ga svi znali, Mišel može da zahvali svome dedi, jer je novo prezime dobio po svecu koji je bio tog dana kada je prešao u drugu veru. Nostredame na francuskom znači naša gospa. Svoje prvo obrazovanje je stekao od obojice deda, jedan je bio lekar, dok je drugi bio poznavalac klasičnih jezika. Veoma mlad se

58 | BB-Informator | 238

uputio u Avinjon, grad na jugu Francuske koji je u to vreme bio važan crkveni i obrazovni centar. Na Univerzitetu u Avinjonu Nostradamus je počeo sa izučavanjem matematike, retorike i logike, ali to nažalost nije dugo potrajalo. Već nakon godinu dana bio je prinuđen da napusti univerzitet, ne svojom krivicom, već zbog izbijanja epidemije bubonske kuge koja je dovela do prekida normalnog toka života u tom delu Francuske. Kuga se nezamislivo širila, ne samo jugom Francuske već i celom Evropom. Mnogi gradovi i sela su bili potpuno opustošeni i zbog toga ne čudi da je prozvana i crna smrt. U Francuskoj je nazvana i Le Charbon što znači ugalj, zbog toga što su se na telu žrtava ove opasne bolesti mogle videti crne rane. Ovo objašnjava još jednom zašto je pridev crna bio u nazivu ove pošasti.

Napustivši univerzitet, Nostradamus je jedno vreme putovao i izučavao lekovito bilje. Počeo je da se bavi i ručnom izradom biljnih lekova. Obilazeći različita mesta susretao se sa mnogo ljudi, gde je nažalost mogao da vidi uglavnom obolele od

Portret Michel de Nostredame koji je naslikao njegov sin César de Nostredame.

Oko 1614, Bibliothèque Méjanes

vremeplov:Layout 1

3/9/2015

11:13 AM

Page 59

ZDRAVSTVENI VREMEPLOV

kuge. Za tadašnje lekare kuga je bila prava misterije, jer nisu mogli da nađu lek, što je i bio jedan od razloga za izbijanje epidemije. Pored toga lekari su često koristili puštanje krvi misleći da će to pomoći. Nažalost slabo poznavanje ove bolesti je dovelo do toga da čak ne može ni preventivno da se deluje. Nostradamus je ušao u borbu protiv nje tako što je govorio ljudima da je potrebno da žive u boljim uslovima pri tome misleći na čistu vodu i vazduh. Takođe, skrenuo je pažnju na adekvatnu ishranu i ličnu higijenu za koje će se kasnije ispostaviti da su jedni od najvažnijih koraka u prevenciji ove bolesti. Obolelim od kuge je često davao ručno izrađeni biljni lek u čijem je sastavu dominirao šipak. Stanovnici mnogih gradovi gde je primenio ovu terapiju su bili izlečeni. Otkrićem vitamina C mnogo vekova kasnije ustanovljeno je da je biljka šipak njegov bogat izvor i da pozitivno utiče na ljudski organizam. Zbog toga i nije čudno što je baš ona bila glavna u leku kojim je Nostradamus uspeo da leči kugu. Svoj „magični“ lek je primenjivao u vidu takozvanih roze pilula.

Nostradamusov čuveni crveni prah od koga je izrađivao svoje pilule učinio ga je slavnim u tadašnjem krugu farmaceuta i lekara. Pored toga zanimala ga je i stručna literatura gde se posebno mogu istaći prevodi tekstova vezanih za anatomiju. Tokom svojih mnogobrojnih putovanja upoznao je veliki broj farmaceuta i lekara što je takođe uredno zabeležio. Želja da nastavi sa studijama mu se konačno ostvarila i to 1529. godine kada je upisao doktorat iz medicine na Univerzitetu u Monpeljeu. Nekoliko godina nakon toga došlo je opet do prekida školovanja, ali ovoga puta je sam bio kriv za to. Stroga pravila ponašanja studenata na univerzitetu su im zabranjivala mnoge stvari. Jedna od takvih je bila i ručna izrada lekova izvan univerziteta ili apoteke kojom se Nostradamus bavio. Zbog toga je izbačen sa univerziteta o čemu i svedoči zvanični dokument koji se još uvek čuva u biblioteci, a potpisan je od tadašnjeg rektora, čuvenog profesora prirodnih nauka Vilijama Rondelta. Mnogi komentari tog dokumenta se danas mogu čuti. Jedan od interesantnijih je i taj da je razlog za nastanak dokumenta činjenica da je Nostradamus koji je bio farmaceut želeo da postane i le-

238 | BB-Informator | 59

vremeplov:Layout 1

3/9/2015

11:13 AM

Page 60

ZDRAVSTVENI VREMEPLOV

kar što je u to vreme bilo teško zamislivo.

To se može objasniti i činjenicom da je lekarsko zanimanje tada bio cenjenije od poziva farmaceuta.

Ovaj događaj nije mnogo uticao na njega jer je nedugo zatim pozvan da se pridruži školi čuvenog renesansnog uma Julija Cezara Skaligera koja je bila smeštena u gradu Agenu na zapadu Francuske. Počinje da se bavi ljudskom anatomijom i fiziologijom, ali u velikoj tajnosti, jer je crkva to smatrala svetogrđem. Svog učitelja, Skaligera, je izuzetno cenio o čemu svedoči rečenica – Skaliger je nasledio elokvenciju jednog Cicerona, poetski talenat jednog Vergilija i dva puta veći talenat za medicinu od Galena. Dugujem mu više od svega. U Agenu se zadržava sa svojom porodicom svega nekoliko godina. Glavni razlog za tako kratak boravak je opet opaka kuga, čija je epidemija počela da se širi. Opet je mogao da bude svedok nekih bizarnih načina lečenja kojima su tada lekari pribegavali usled nemoći pred kugom. Jedan od takvih je bilo i korišćenje astrologije u te svrhe. Korišćene su neke za to vreme i standardne procedure kao što je puštanje krvi

60 | BB-Informator | 238

pijavicama. Iz ovoga se može zaključiti da je neadekvatan način lečenja bio jedan od razloga velike smrtnosti. Nažalost kuga nije zaobišla i njegovu porodicu, odnevši mu ženu i dvoje dece.

Opet kreće na putovanje južnom Evropom. U Italiji se usled smrti svoje porodice, koja ga je izuzetno pogodila, okreće magiji, misticizmu, a u jednom trenutku i okultizmu. Povratkom u Francusku se ženi drugi put i to u gradu Salonu u Provansi, gde je i danas sačuvana kuća u kojoj je živeo. Postao je pomoćnik francuskom lekaru Luisu Seru, koji je tragao za lekom protiv kuge koja je besnela u Marseju. Pored lekarskog poziva bavio se i pisanjem.

Vreme u kome je živeo, 16. vek, predstavlja period nastanka nove srednje klase društva, koja je izuzetno držala do svog lepog izgleda. Beli zubi, negovano lice i čista kosa postali su sastavni deo života. Nostradamus je to znao da lepo iskoristi, napisavši knjigu koja o tome govori. U knjizi je pisao o izradi preparata za negu kose, o izradi lekova protiv prehlade, o načinu korišćenja zubne paste i parfemima. Za veoma kratko vreme ovo njegovo delo je po-

stalo jedna od najčitanijih knjiga. Dok su neki tada videli ove proizvode, preteču današnje kozmetike, kao nešto nepotrebno, Nostradamus je naslućivao budućnost.

Svoja predskazanja po kojima je ostao najzapaženiji je zapisivao u vidu stihova, na latinskom, italijanskom i francuskom jeziku. Posetio je i tadašnju francusku vladarsku porodicu, na čijem je čelu bio kralj Henri II i Katarina Mediči. Kralju je rekao da će ga pogoditi koplje tokom viteškog turnira što se zaista i dogodilo. Takođe je naveo i da će doći do Američke revolucije, Napoleonovih pohoda, Francuske revolucije, Drugog svetskog rata i bacanja nuklearnih bombi na Hirošimu i Nagasaki. Ova proročanstva prate kontroverze, a različiti izvori donose drugačija tumačenja.

Nostradamus se može smatrati velikim imenom svoga vremena, bez obzira što je nekoliko puta morao da prekida svoje obrazovanje. Kao farmaceut i lekar bio je izuzetno posvećen svom poslu. U najtežim trenucima nije nameravao da odustane i pratio je opaku epidemiju u stopu tako da ne čudi što je prozvan lekarom kuge, jer je dolazio tamo odakle su svi doktori bežali. I

apoteka:Layout 1

3/10/2015

9:32 AM

Page 61

UREĐENJE APOTEKA

Farmacia COR Farmacia COR, Valensija, Španija

Otvorenost, jednostavnost i zanimljivi detalji ukratko opisuju enterijer nedavno otvorene apoteke COR u gradu Valensija. Toplinu prostoru daju biljke koje se nalaze na nekoliko mesta u apoteci, a posebno je zanimljiv deo zida obrastao bršljenom. Drvene letvice se provlače kao motiv na nekoliko mesta, kao ukras na zidu, ali i kao deo izložbene police u centralnom delu apoteke. Posebno je izdvojen kutak za decu gde je uređen prostor da se deca mogu zabaviti dok se roditelji savetuju sa farmaceutom, što je trend koji se sve češće sreće u apotekama. U zavisnosti od sezone u apoteci se trude da urede izlog koji će privući pažnju prolaznika.

238 | BB-Informator | 61

ponuda:Layout 1

3/9/2015

11:19 AM

Page 62

u ponudi...

VI LEKO

SKA ICINEDSTVA D E M SR

SUMATRIPTAN Sumatriptan tablete, 50mg

Farmakoterapijska klasa: antimigrenici; selektivni agonisti serotonina (5 HT1) Indikacije: Terapija akutnog napada migrene sa ili bez aure.

Pakovanje i farmaceutski oblik: tablete, 2x 50 mg Režim izdavanja leka: Lek se izdaje samo uz lekarski recept Proizvođač: Slaviamed d.o.o., Bulevar oslobođenja 177, 11 000 Beograd, Republika Srbija Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet: Slaviamed d.o.o., Bulevar oslobođenja 177, 11 000 Beograd, Republika Srbija

62 | BB-Informator | 238

ISOPRINOSINE inozin acedoben dimepranol tableta, 500mg

Farmakoterapijska klasa: ostali antivirusni lekovi Indikacije: Mukokutane infekcije izazvane virusom herpes simpleks (tip 1 i/ili tip 2), genitalne bradavice, kao dodatak standardnoj lokalnoj terapiji i subakutni sklerozirajući panencefalitis (SSPE) Pakovanje i farmaceutski oblik: Blister, 5 x 10 tableta Režim izdavanja leka: Lek se izdaje samo uz lekarski recept Proizvođač: Lusomedicamenta Sociedade Tecnica Farmaceutica Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet: Ewopharma doo Beograd, Borisavljevićeva 78

CESRUSTOP SPREJ sprej za uho, uljani rastvor

Kategorija med. sredstva: 10 – Medicinska sredstva za jednokratnu upotrebu Klasa med. sredstva: I klasa Indikacije: Za rastvaranje i uklanjanje prekomerne ili stvrdnute ušne masti; za sprečavanje upale spoljnog slušnog kanala; za čišćenje ušne školjke i spoljnog slušnog kanala Pakovanje: 10 ml Proizvođač: Mo-No chem-pharm, GmbH, Beč, Austrija Nosilac upisa u Registar medicinskih sredstava: Oktal Pharma d.o.o. Beograd

ponuda:Layout 1

3/9/2015

11:19 AM

Page 63

u ponudi...

KI TI TETS DIJE PLEMEN SU

OLIGOVIT® FILM TABLETE

DIGE ZYM tablete za žvakanje

osavremenjen 50 godina brenda kome verujete!

Sastav (aktivni sastojci): 10 vitamina + 10 minerala (vitamin A, D, E, B1, B2, B6, B12, C, niacin, pantotenska kiselina, Ca, Mo, Cr, F, Mn, Cu, Zn, Mg, Fe, J) Namena: Oligovit® film tablete se preporučuju: kao dodatak ishrani u stanjima neadekvatne ishrane (u toku dijete, gladovanja), kao dopuna u vitaminima i mineralima u toku trudnoće i dojenja, kod premorenosti posle teškog fizičkog napora, u stanjima oporavka posle bolesti praćenih visokim temperaturama, hirurških zahvata, kod zaostajanja u rastenju, nedostatka apetita, gubitka u telesnoj masi, kod deficita nastalog zbog gastrointestinalnih i hepatobilijarnih bolesti i kod stresnih stanja u kojima su moguće povećane potrebe za vitaminima i mineralima.

Pakovanje: 30 film tableta Proizvođač: Galenika a.d. Beograd

Sastav: amilaza, proteaza, glukoamilaza, pektinaza, alfa galaktozidaza, laktaza, beta glukanaza, celulaza, lipaza, bromelain, ksilanaza, hemicelulaza, maltodiastaza, invertaza, papain Namena: DIGE ZYM sadrži u jednoj tableti za žvakanje 15 digestivnih enzima koji doprinose varenju hrane i pružaju podršku digestivnom sistemu. Digestivni enzimi su neophodni za razgradnju sastojaka hrane, koja počinje u ustima i završava se u tankom crevu. Usled poremećaja u varenju hrane javljaju se osećaj težine u želucu, učestali gasovi, grčevi, poremećaji pražnjenja creva i dr. DIGE ZYM se preporučuje osobama sa tegobama usled problema u varenju hrane kao što su: nadimanje, flatulencija, želudačne tegobe i zatvor.

Način upotrebe: Odrasli - 1tabletu sažvakati u toku obroka, 1 – 3 puta dnevno.

Pakovanje: 30 tableta Proizvođač: Finis pharm, u saradnji sa Advanced Vital Enzymes

COLI-B prirodni proizvod koji pomaže fiziološku eliminaciju intestinalnih gasova kod dece

Sastav (aktivni sastojci): SIPA PIOCA, FRUCTOLYSAT®, lipa (Tilia cordata), matičnjak (Melissa officinalis), kamilica (Matricaria recutita), komorač (Foeniculum vulgare) Namena: Pomaže prirodne digestivne procese kod dece. Ima spazmolitički i karminativni efekat, olakšava eliminaciju gasova iz creva i smanjuje bolne spazme i deluje blago umirujuće. Preporučuje se kod otežane eliminacije intestinalnih gasova kod dece, bolnih grčeva i nadutosti i flatulencije.

Pakovanje: 150 ml Proizvođač: ERBA VITA ITALIA S.p.A, Italija Uvoznik i distributer: Bulevar Arsenija Čarnojevića 74 Novi Beograd,011/212-96-89 office@erbagreen.com www.erbagreen.com

238 | BB-Informator | 63

ponuda:Layout 1

3/9/2015

11:19 AM

Page 64

u ponudi...

KI TI TETS DIJE PLEMEN SU

FEMIBION

PROBIODROPS

Zdrava trudnoća 1 i 2

probiotske kapi

Sastav (aktivni sastojci): Zdrav trudnoća 1: Aktivni oblik folne kiseline (Metafolin®), 9 vitamina, jod; Zdrava trudnoća 2: Aktivni oblik folne kiseline (Metafolin®), DHA, 9 vitamina, jod

Sastav (aktivni sastojci): Lactobacillus rhamnosus Rosell-11, Lactobacillus helveticus Rosell-52, 15x109CFU/ml

Namena: Vitamini za trudnice

Pakovanje: 1,4g+10ml

Pakovanje: 30 tableta; 30 tableta + 30 kapsula

Proizvođač: Ivančić i sinovi d.o.o.

Proizvođač: Merck Uvoznik i distributer: Evopa lek pharma d.o.o.

Namena: U terapiji infantilnih kolika i dijareje.

DIUREX prirodni diuretik i uroantiseptik

Sastav (aktivni sastojci): ekstrakta rastavića (Equisetum arvense) Namena: Rastavić se vekovima koristi kao oralni diuretik za smanjenje otoka. Preporučuje se kod zapaljenskih procesa urinarnog trakta, stvaranja otoka usled zadržavanja tečnosti u fiziološkim stanjima: PMS, menopauza, dugotrajno sedenje ili stajanje, letnje vrućine, postojanja kamena ili peska u bubregu i urinarnom traktu. Diurex, ekstrakt rastavića, sadrži silicijum dioksid koji uspostavlja ravnotežu između koloida i kristaloida, sprečavajući nastanak kamena u urinarnom traktu ili bubregu. Diurex je bogat i eteričnim uljima koja imaju lubrikantni efekat na mokraćne puteve, čime olakšavaju izbacivanje peska i kamena iz urinarnog trakta.

Pakovanje: 30 mekih želatinskih kapsula Proizvođač: Bionika pharmaceuticals, Makedonija Uvoznik i distributer: Novos doo, Beograd www.novos.co.rs

64 | BB-Informator | 238

ponuda:Layout 1

3/9/2015

11:20 AM

DIJE TET SUPL SKI EME NTI

ALORA®

Page 65

u ponudi...

O RAZN

ATOPIK film tablete

Sastav (aktivni sastojci): suvi ekstrakt cveta pasiflore (passiflora incarnata) 100mg Namena: Za ublažavanje nervne napetosti, uznemirenosti i kod nesanice Pakovanje: 20 film tableta Proizvođač: NOBEL ILAC Sanayii ve Ticaret A.S.

emulzija sa 7% uree

TEDONAL® antireumatska mast

Namena: Atopik emulzija sa 7% uree namenjena je za svakodnevnu negu suve i atopične kože dece iznad tri godine starosti i odraslih. Sadrži ureu u istoj koncentraciji koja je prisutna i u prirodnom vlažećem faktoru kože, laktat i mlečnu kiselinu, kao osnovne komponente koje obezbeđuju vlagu ćelijama kože. Pored dugotrajne hidratacije Atopik emulzija obezbeđuje emolijentni efekat zahvaljujući ši buteru i ulju žutog noćurka koji omekšavaju kožu i poboljšavaju njenu zaštitnu funkciju. Pogodna je za negu suve kože dijabetičara. Kao emulzija tipa voda u ulju obezbeđuje dugotrajniji efekat smanjenja perutanja, svraba i osećaja zategnutosti kože. Savremena ambalaža omogućava potpunu iskoristljivost i minimalnu mogućnost kontaminacije proizvoda. Atopik emulzija ne sadrži konzervanse, PEG-ove i silikone.

Namena: Tedonal® je antireumatska mast namenjena za lokalnu primenu sa analgetskim, rubefacijentnim i blagim anestetičkim dejstvom. Tako, metil-salicilat deluje nespecifično podražajno (rubefacijentno), pospešujući cirkulaciju kroz namazani deo tela, salicilna kiselina olakšava prodiranje metil-salicilata iz masne podloge u dublja tkiva, dok mentol svojim isparavanjem prijatno hladi, ublažavajući potencijalno neprijatan osećaj pečenja u koži. Koristi se za ublažavanje tegoba kod reumatskih stanja i lakših sportskih povreda koja nisu praćena oštećenjem kože.

Tedonal antireumatska mast uklanja bol, otok i ukočenost. Koristite je po uputstvu.

Proizvođač: Crystal Derma doo, Krušedolska 11, Beograd, 011/24 00 812

Proizvođač: Lotos d.o.o., Banatski Karlovac, Srbija Šaljemo pouzećem apotekama i pacijentima Tel. 013/ 651-477

238 | BB-Informator | 65

veledr:Layout 1

3/10/2015

10:41 AM

Page 66

PONUDA VELEDROGERIJA

ANLEK D.O.O. Ljubinke Bobić 28, Novi Beograd Tel.:011/2166-307 ;011/2175-157 E-mail: desk@anlek.rs Uvoz i distribucija: • Biofar program • Bonifar program • Sodimed program (Besins HC, Lyocentre) Distribucija : • Lekova ino proizvođača • Lekova domaćih proizvođača • Parafarmacija domaćih i ino proizvođača • Sanitetskog materjala • Kozmetike • Bebi hrane

BAYPHARM D.O.O. Mitra Bakića br. 50; Podgorica; Crna Gora Tel.: 020/ 620 440; 620 510; 601 210; 602 490; 602 491, 622 530; 622 533 E-mail: baypharm@t-com.me • Ekskluzivni uvoznik i distributer za CG programa: Sanofi Aventis • Uvoznik i distributer ljekova ino proizvođača: Berlin-Chemie, Bayer, CSC Zambon, Alkaloid, GlaxoSmithKline, Astra Zeneca, Boehringer Ingelheim, Roche pharmaceuticals, Woerwag pharma, Novartis, Aktavis Medis, Roche • Distribucija ljekova i pomoćnih medicinskih sredstava domaćih i inoproizvođača.

• Uvoz i distribucija osteosintetskog materijala Lima, Lto S.P.A.

BEOPANAX D.O.O. Kneza Višeslava 63 lok 1,30 Call center: 011/3537 103 Veleprodaja: tel.: 011/3537-104, fax 011/3563 748 E-mail: office@beopanax.com; www.beopanax.com Ekskluzivni uvoznik i distributer za Srbiju i bivše YU republike švedskog proizvođača NATUMIN PHARMA: ECOMER - ulje iz ajkuline jetre (imunitet); ECOMER PLUS OMEGA 3 (srce i krvni sudovi); POLTIT (za prostatu), FEMAL (PMS i menopauza); ECOMER krema (nega i zaštita kože) - Kompletna MUMIE kolekcija MUMIE tablete 30,60 i 120 tab; MUMIE vaginalete 14 kom; MUMIE balzam 50 ml; MUMIE krema 50 ml; MUMIE TIBET mast 50 ml - Uvoznik proizvoda za osteoporozu OSTEOSTRONG FORTE Proizveden u Nemačkoj.

Preporučeno od strane Srpskog društva za borbu protiv osteoporozu koja je punopravni član IOF

66 | BB-Informator | 238

FARMALOGIST d.o.o.

Mirijevski bulevar 3, 11060 Beograd Poslovni centar Beograd: Mirijevski bulevar 3, 11060 Beograd tel: 011/ 3315 000, 3315 001; fax: 011/ 2782 174 e-mail: office@farmalogist.co.rs Distributivni centar Niš: Bulevar cara Konstantina 84, 18000 Niš tel: 018/ 203 332, 203 333; fax: 018/ 203 444 Distributivni centar Kraljevo: Beogradska 53, 36000 Kraljevo tel: 036/ 210 050, 210 058, 210 055, fax: 036/ 329 040 Poslovni centar Novi Sad: Proleterska 18, 21000 Novi Sad tel: 021/ 6410 184, 6413 629, 6414 120, fax: 021/ 6410 446

• Konsignacije: Abbott Logistics, Berlin–Chemie AG, Dr Falk Pharma GmbH, Ewopharma AG, Pfizer HCP • Zastupstvo, uvoz i distribucija: Richard Bittner, Cooper, Catalysis, L`Oreal (Vichy, La Roche Possay, SkinCeuticals), Betasan, Innolatex (Gentleman prezervativi), Koroglu (Detect testovi za trudnoću i ovulaciju), Medochemie, Medica, Cuxson Gerrard (Carnation), Ekuberg, Prodent (Sunstar Gum), Bonmed (Protect , Exatherm, Eakin (Cohesive) • Uvoz i/ili distribucija: Abbott Laboratories, Abbott Diabetes Care, Abbott Diagnostics, Alcon, Alkaloid, Arc (Natreen), Astra Zeneca, Avex, Bayer Healthcare, Belupo, Berlin–Chemie AG, Boehringer Ingelheim, Bosnalijek, Bristol Myers Squibb, Colgate Palmolive, Dr Falk Pharma GmbH, Dr Schar, Eli Lilly, Gedeon Richter, GlaxoSmithKline, Krka,Lundbeck, Meda, Medis, Meridian Medical Technologies, MIP Pharma, Nobel Ilac, Novartis, Novo Nordisk, Nycomed, Pliva Teva, Pfizer HCP, Pfizer Pharmacia, Roche, Sandoz, Sanofi Aventis, Servier, Unimed Pharma, Upsa, Worwag Pharma.

• Distribucija lekova i medicinskih sredstava domaćih proizvođača • Uvoz i/ili distribucija dijetetskih proizvoda (dijetetski suplementi, dečija hrana), kozmetičkih proizvoda i sredstava za higijenu domaćih i stranih proizvođača.

veledr:Layout 1

3/10/2015

10:42 AM

Page 67

PONUDA VELEDROGERIJA

ERMA Auto put za Novi Sad br. 96a,Zemun-Beograd Tel.: 011/2259-410 Fax: 011/3752- 942 www.erma.co.rs • e-mail: erma@erma.co.rs • Konsignacija i distribucija: Pfizer H.C.P., Novartis Pharma, Boehringer Ingelheim, Dr.Falk, Dr.Theiss, Biognost, GSK Vakcine, MSD • Uvoz i distribucija lekova inoproizvođača: Lundbeck, Schulke&Mayer, AstraZeneca, Medis, Organon, Alcon, Bayer Health Care, Bayer Schering Pharma, Belupo, Bosnalijek, GlaxoSmithKline, Novartis Consumer Health, Nycomed, Organon, Pliva, Unimed Pharma, Nippon Kayaku, Chiesi Farmaceutici, Johnson&Johnson, Schering Plough, Innotech Inter., Novo nordisk • Distribucija: Krka, Pfizer Enterprises, Pharmaswiss, Roche, Alkaloid, Aventis, Berlin-Chemie, Merck doo, Libra, Jansen Cilag, Gedeon Richter, Abbott, Ranbaxy Lab., Chephasaar, Dr Wolf Distribucija dijetetskih suplemenata, medicinskih pomoćnih sredstava i bebi hrane

FARMEKS D.O.O. Štrosmajerova 4, Pančevo Tel.: 013/301-450; 351-426; 346-567; Fax: 013/351-885 e- mail: farmeks@eunet.rs • Domaći lek • Uvozni lek • Parafarmacija uvoznih i domaćih proizvođača • Sanitetski materijal • Sredstva za higijenu • Dečija hrana i oprema za bebe • Kozmetički preparati

SENSILAB SRBIJA Bulevar Mihaila Pupina 115đ Novi Beograd Tel/fax: + 381 11 3120 711, 3121 329 E: mail office@fortisteam.com

• Distribucija ZENNUTRITION dijetetski suplementi • Uvoz i distribucija: BioReal, Švedska – dijetetski suplementi

NS - PHARM Đorđa Zličića 12, Novi Sad Tel.:021/442-950; 443-975; 443-656; fax: 021/6338-649 e-mail: nspharm@metrohive.net • Domaći i uvozni lekovi • Domaća i uvozna parafarmacija • Sanitetski materijal • Bebi hrana i oprema • Sredstva za higijenu • Kozmetika • Dijetetski proizvodi • Medicinski aparati.

• Obuća (VUMO, GRUBIN, NIJANSA) • PVC ambalaža

PHOENIX PHARMA d.o.o.

Bore Stankovića 2, 11250 Beograd, P. fah 21 Tel.: 011 3538 100; Fax 011 3538 201 Regionalni centar Novi Sad Rumenački put 22 Tel: 021 518 273; Fax: 021 518 522 Regionalni centar Leskovac Moravska 73; Tel: 016/230-920 • Konsignacije: Astra Zeneca, Schering Plough, Trifar (CSC, Zambon, Medico, Vesale, Poli Industria Chimica), Novo Nordisc, Montavit, Alcon, Innotech, Berlin Chemie, MSD, Woerwag, Nycomed • Uvoz i distribucija: Abbott Laboratories, Actavis, Aegis, Alcon, Allergan, Astellas, Alkaloid, Bausch &Lomb, Baxter AG, Baxter Healthcare, Beaufor Ipsen, Bayer Schering Pharma, Bayer Health Care, Berlin Chemie, Boehringer Ingelheim, Bristol Myers Squibb, Catalent Germany, Cefak, Cemelog, Cenexi, Centro di Histoterapia Placentaria, Chanelle Medical, Cheephasaar, Cilag, CSL Behring, DHU, Dr.August Wolff, Dr.Falk, Eli Lilly, Engelhard Arzenmittel, Extractum, Ewopharma, Ferring Arzeinmittel, Fidia Pharmaceutici, Fidipharm, Haupt pharma Latina, Hemomont, Ibsa, ICN Pharmaceuticals, Instituto de Angeli, Janssen Pharmaceutica&Janssen Cilag, Keata Pharma, Kemwell, Kern Pharma, Krka dd, L.Molteni pharmaceutici, Laboratori Baldacci, Laboratories Chauvin, Lannacher Heilmittel, Liconsa, Lundbeck, Mc Neil Manufacturing, Meda Manufacturing, Medico Uno, Medochemie, Mentholatum, Merck Sante, Ni Medic, Nini, Nippon Kayaku, Panacea Biotec, Pfizer, Polfarmex, Pro.Med.CS, Ranbaxy, Reckitt Benckiser, Richard Bitner AG, Roha Arzneimittel, Rotta Pharma, Rowa pharmacuticals, Sanico, Servier, Sindan Pharma, Sofarimex, Solvay Biologicals&Pharmaceuticals, Steigerwald Arzneimittelwerk, Ufar, Wyeth Lederle Pharma&Wyeth Pharmaceuticals, Dr.Gerhard Mann, Gedeon Richter, Glaxo Smith Kline, Innotech International, Merck Sharp Dohme, Merck KgaA, Merck Sante, Merck Serono, Merz Pharmaceuticals, Medico, Novartis Consumer Health, Novartis Pharma, Novo Nordisk, Nycomed, Pfizer Enterprises, Pliva -Teva, Pliva-Lachema, Remedica, Roche, Sandoz, Sanofi Aventis, Upsa, Woerwag, Astra Zeneca, Belupo, Bosnalijek, Pohl Boskamp, UCB, Montavit, Schering Plough, Sanofi Pasteur, Laboratorios Belmac, Torrex, Carmel, Orphan, Besins, CSC, Zambon • Distribucija lekova domaćih proizvođača • Distribucija parafarmaceutskih proizvoda: dečja hrana i oprema za bebe, dijetetski suplementi, kozmetički preparati i sredstva za higijenu

238 | BB-Informator | 67

veledr:Layout 1

3/10/2015

10:44 AM

Page 68

PONUDA VELEDROGERIJA

ORALENT D.O.O. Palmira Toljatija 5/3 11070 Novi Beograd Tel.: 011/ 2674 - 959, 011/ 2674 - 727; Fax: 011/ 2606 - 837 e-mail: info@oralent.rs Zastupstvo proizvode za održavanje oralne higijene iz programa: • CURAPROX • JORDAN • DENTIPUR • THORNTON • PLAQ SEARCH • SONICARE

MALI OGLASI

Zdravstvena Ustanova Apoteka Alek iz Kovina raspisuje konkurs za radno mesto Diplomiranog Farmaceuta.

Sve što je potrebno je položen državni ispit i Licenca Farmaceutske Komore.

Svi zainteresovani mogu poslati CV na alek.apoteka@gmail.com ili jednostavno pozvati na broj 013/745-755

PHARMA PRODUCT Preduzeće za proizvodnju i promet Beograd, Koste Glavinića 2 Tel.: 011/ 36 90 338 Fax. 011/ 26 53 177 e-mail: pharma-n@eunet.rs • www.pharmaproduct.co.rs • Proizvodni program: Dijetetski suplementi: Sirup jagorčevine, timijana i nane (Pharma EX)sirup belog sleza i kamilice (Pharma SLEZ); Sirup bokvice, jagorčevine i timijana (PLANTApharm); Multivitaminski (8 vitamina) sirup sa mineralima (7 minerala) (Pharma VIT); Sirup za pojačanje apetita sa pelenom, lincurom i kičicom sa vitaminima (8 vitamina) (AMARA pharma) • Medicinska sredstva: - rastvor za sočiva (za pranje, uklanjanje naslaga lipida i proteina, dezinfekciju, vlaženje i čuvanje svih vrsta mekih kontaktnih sočiva (LENS CARE)

PRIMAX D.O.O Vodovodska 158a, Beograd, Srbija Tel: +381 30 51 300 Fax: +381 30 51 333 e-mail: office@primax.rs

APOTEKA je časopis namenjen popularnoj medicini i farmaciji. Sadrži edukativne tekstove i informacije o OTC preparatima, dijetetskim suplementima na našem tržištu kao i korisne informacije o očuvanju i unapređenju zdravlja.

Tiraž je 30.000 primeraka i besplatno se deli pacijentima u apotekama.

OBEZBEDITE SVOJIM PACIJENTIMA PRIMERAK ČASOPISA APOTEKA PO POVOLJNIM USLOVIMA.

Zastupstvo, uvoz i distribucija: • Sunlife program • Uriscan program • Smith & Nephew program • Tinnitus Pen program • OPI program • Aloxxi program Distribucija lekova i medicinskih sredstava Distribucija dijetetskih proizvoda Proizvodnja medicinske kozmetike: •Biobody Paris

68 | BB-Informator | 238

Novi Beograd, Palmira Toljatija 5/I Tel./fax: (+ 381 11) 2670-559, 2675-266, 2602-027 www.bbsoft.rs, E-mail: office@bbsoft.rs

198:Layout 1

11/11/2011

2:27 PM

Page 10

238:Layout 1

3/10/2015

10:27 AM

Page 9

238:Layout 1

3/10/2015

12:43 PM

Page 10

Nađi Lek Besplatna mobilna aplikacija Aplikaciju “Nađi lek” možete pronaći na “Google Play”-u ili direktno skinuti na Vaš android uređaj uz pomoć priloženog QR koda Ažuriranje podataka o uslugama, radnom vremenu i ponudi u Vašoj apoteci možete vršiti sami preko korisničkog imena i lozinke koja se aktivira u dogovoru sa nama. Podaci su zaštićeni i samo Vi imate pristup njima. Radi aktivacije ove usluge molimo Vas da nam se javite na telefone 011/2670-559, 2675-266

www.bbsoft.rs

238:Layout 1

3/10/2015

1:29 PM

Page 11