Noge iz hasa Završili smo tri eksera od Vudua sa Vidikovca. Našli smo se sa njim oko četiri popodne na ulazu u knjižaru "Plato". Talijan, Debeli i ja skupili smo pare za po ekser, sa tim što je Debeli nameravao da svoj podeli sa Dilerom sa Jerkovića. Posle kratkog čekanja, Vudu je naišao, izvinio se zbog kašnjenja i uzeo nam 60 maraka. Izgledao je kao Hipik. Duža zapuštena kosa, brada, široke pantalone. Obećao nam je odličnu vožnju na ekserima. Trudio se da zvuči dosta ozbiljno i preduzetnički: "To su neki Blue Bird-ovi. Samo euforija, ništa paranoja. Zaboravite na zikru od pajda. Najbolje bi bilo da savatate neke ribe..." Zgutali smo ih u wc-u "Industrije". Talijan i ja krenuli smo na Zemunski kej, a debeli je pošao za Jerković. Dogovorili smo se da se čujemo kasnije, za neko viđanje uveče. Bila je 1994. godina, početak avgusta. Jedan za drugim smenjivali su se prelepi dani sa mnogo sunca, ne previše vrući. Veći deo ekipe sa kojom sam se družio bio je uveliko navučen na dop. I Talijan ga je radio, ali je on više bio sklon trodonima. Pio ih je po 20 komada. Ja sam osećao blagu zikru, ali se nisam rokao. U proseku sam radio oko kvotera dnevno ili tablu trodona. Varenje se nije brojalo. Sišli smo kod "Venecije", kako bi imali što više da pešačimo prema gradu. Na Keju je bilo baš mnogo ljudi. Na licima im se odražavala opuštenost i spokoj mirnog letnjeg popodneva. Ekser je počeo da nas stiže i sve nam se činilo lepim. Odjedamput, sve je dobilo smisao. Beograd je delovao kao sasvim zgodno mesto za život. Išli smo ka Suncu, koje nas je prijatno grejalo. Sa leve strane plavio se Dunav. Kako je bila velika gužva na šetalištu, dva dizelaša u Nike patikama i Adidas šorcevima blago su nas odgurnuli u stranu kako bi prošli, jer su hodali brže. Posmatrali smo im ćelave potiljke i nabildovane listove. Prvi je progovorio Talijan: "Provaljuješ kako se dobra ekipa skuplja na keju? I ovi dizelaši nekako nisu klasični dizeli, već su više neki kul likovi iz kraja koji gotive basket."
1
Prijala mi je žvaka. Imao sam šta da dodam na to: "Da, da, preko dana piče basket, a uveče gutaju eksere. Uopšte ne idu do grada..." Dok smo hodali, pušili smo pljugu za pljugom. Pošto smo prošli "Jugu", Talijan je počeo da komentariše moje oblačenje. On je nosio kratak tamnoplavi šorc i uzanu majcu, dok sam ja imao duži beli platneni šorc i majcu sa belim i oker štraftama. Bio je ljubazan, ali ispod dobre namere da udeli kompliment, čučala je zloba: "U zadnje vreme se baš opušteno oblačiš! Ličiš na nekog istraživača, turistu. Dosta si umeren, dok sam ja više u ekstremnom fazonu." Malo sam se uvredio, ali ekser u meni mi nije dozvoljavao da se ozbiljnije naljutim. Odgovorio sam mu krajnje opušteno, kao da ćaskamo o bilo čemu: "Nemam pojma, meni se sviđa. Super se ovako osećam." "Ma ne kažem ništa, odličan ti je fazon, samo me vozi ekserica pa lupetam." Kako smo se udaljavali od hotela "Jugoslavija" i pribrižavali se gradu, bivalo je sve manje ljudi na šetalištu. Sunce je tonulo sve niže i niže. Kada smo stigli do CK, Talijan je predložio da pređemo ulicu i uhvatimo bus do grada. Iznenadio me time, jer smo uglavnom u takvim situacijama gudrirani pešačili preko mosta. Okrenuo sam glavu ka njemu i naivno ga pitao: "Nećemo peške? Mislim da je bolji fazon ako prošetamo preko mosta." Cinično se nasmejao "Ma joook. To je totalno trulo! Idemo busem." "Što je trulo?! Milion puta smo išli peške", navaljivao sam. "Klošarski je totalno. Šta, vidi nas neka ribica iz busa i pomisli - pazi ona dva majmuna idu peške! Bus je totalno ok, veruj mi." Popostio sam. Uhvatili smo ga kod "Hajata". poluprazna 75-ica. Za divno čudo, u busu se uopšte nisam neprijatno osećao. Sve zbog eksera. Sišli smo čim smo prešli most, jer je Talijan insistirao da izbegnemo "smor atmosferu na Zelenjaku". Peli smo se ka Knezu, nazad u pravcu Platoa. Išli 2
smo do pošte da telefoniramo Dileru, kako bi dogovorili neku akciju za uveče. Ušli smo u zgradu pošte, koja je odisala komunističkim duhom 60-ih. Popeli smo se na prvi sprat i zajedno ušli u govornicu. Pogledao sam ga i očima mi je dao jasan znak da ja treba da zovem. U tom pogledu bilo je sadržano sve - i da sam mlađi, i da je meni više stalo do Debelog i Dilera, i da mu je ispod časti da se na bilo koji način iscima oko ekipe. Okrenuo sam telefon. Javio se Diler, teškim ustondiranim glasom: "Haalooo." "Dileru, ti si?" "Aahaa..." "Pa, šta se radi?" "Evo, banuli mi Debeli i Komšija, zgutali nene kserove, pa ne može da ih pusti euforija. Stalno menjaju ziku, idu mi na kurac..." "Ti nisi na ekseru?!" "Ma jok, na pajdu sam ceo dan, opasna šema, tu iz kraja. Ćune uopšte da eksperimentišem. Boli me kara za spid." "Oćeš do grada?" "Nikako brate, nikako. Dolazi mi riba, uzo sam par filmova iz video kluba. Znaš ono - šmrkanje, seks, TV..." "Daj mi onda Debelog." "Evo." Čula se glasna muzika i urlanje. Za par trenutaka Debeli je podigao slušalicu. Drao se na mikrofon: "Aaaaa batice, ludilo kser, jel vas vozi! Odakle zoveš?" "Iz pošte u Vasinoj." 3
"Pa koji je rad, mi smo ODLEPILI. Komšija naišo slučajno, pa smo zgutali po lapo. Kapiram da vi na celom letite!" "Super je rad, ali nas više vozi na neku prijatnost, sve što radiš ti je OK, ne osećaš zikru ni u najavi." "Da, da. Nikad više neću da radim Pajdo!" "Dokle ste tu? Dal da vas čekamo u dujgri?" "Ajde, na primer, za čuku na Trgu, odgovara?" "OK, pa smislićemo posle gde ćemo." Spustio sam slušalicu, izašli smo iz kabine i otišli da platimo na šalteru. 0,26 dinara iznosio je taj razgovor. Nije mi bilo jasno kako je moguće da je tako jeftino. Pitao sam Talijana šta misli o tome. "Skupi se brate to, opustiš se dok pričaš i posle ti izađe račun da ti stane čuka. Pogotovu ako zoveš preko", bio je njegov odgovor. Koga ću da zovem preko, pomislio sam. Odlučili smo da ubijemo vreme tako što ćemo malo da se prošetamo Knez Mihailovom. Krenuli smo prema Kališu. Smrkavalo se. Knezom je šetala gomila dobrih riba. Zverali smo naokolo. Talijan je bio oduševljen više nego ja. Glasno je prokomentarisao: "OBOŽAVAM KAD RIBE ŠETAJU HELANKE I NAJKE NA BOSU NOGU! TI?" "Valjda gotivim, nemam pojma." "Svaki put kada ga drkam zamišljam neku dizelašicu kako joj skidam patike i počnu da sevaju mala, jebačka stopala!" Pričao je glasno, pa me je bilo malo blam. Pokušavao sam da ga zaustavim: "Zajebi me te priče sad." "Što da te zajebem? Pa na ekseru smo, to je to. Ljudi gutaju eksere baš da bi se seksualno vozdigli. O čemu bi ti da pričamo? O politici?! Ili o Bendovima?!"
4
Osetio sam se blago postiđeno, ali mi je ekser omogućavao da dam pravi odgovor. Bez mnogo razmišljanja, paleći pljugu, rekao sam mu: "Naravno brate, ali ako si u fazonu karanja startuj nešto, mojne da pričaš o tome." "E, jebiga..." Obojca smo se nasmejali. Konačno razumevanje, pomislio sam. Instiktivno sam izustio: "O tome ti pričam." Slabo da me je išta razumeo. Nastavio je sa starom žvakom: "Da, šteta što nikad nisam zapalio na ekseru na 'Triton'. Kapiram da bi eksplodiro kad bi vido sve one pičke. Oćeš da se nagutamo jednom i odemo?" "Prebiće nas neko bre, šta ti je?!" "A, ako se i mi obučemo ko dizeli? Ko će da nas provali. Ložimo neke klinke da smo Arkanovi puleni, ha, ha, ha..." Malo smo đirali po Kališu i krenuli nazad u pravcu Trga. Noć skoro da je pala. Stigli smo nešto ranije. Seli smo na stepenice Narodnog muzeja iza "Konja" i čekali da se ova dvojca pojave. Uglavnom smo ćutali, ja sam bio poprilično prazan, dok sam primetio da je Talijan u nekim dobrim tripovima, ali me je bilo blam da ga pitam o čemu razmišlja. Konačno su naišli. Debeli je hodao nešto ispred, bio je sav razdragan i usiljeno nasmejan, dok se za njim vukao Komšija, čije je lice odražavalo neku vrstu skepse. Debeli je širio ruke i vikao: "Kserovi brate, kserovi. Vožnja najjača na svetu. Gde ste bili?" Talijan i ja smo se pogledali. U tom pitanju stajala je pretpostavka da smo trebali da budemo ko zna gde, a mi smo bili u najobičnijoj šetnji. Ja sam dosta stidljivo odgovorio:
5
"Đirali smo ceo dan, snimali ribe, uživali na suncu. Vi?" "Kod Dilera! Terali smo ga da se prošetamo Jerkovićem, ali on nije bio u fazonu. Slušali smo ziku, bilo je DO JAJA, ne sećam se kada me je zadnji put ovako boleo kurac za dop i gudriranje", glasno je obrazlagao Debeli. Komšija se nije baš slagao sa tim. U pola glasa se požalio: "Nije loš rad, samo mu fali malo haludža. Dosadno je, kao da sam polu strejt." "To je zato što nisi navučen", kao iz topa odgovorio mu je Debeli. To je iziazvalo veliku sržbu kod Komšije. Povisio je ton: "Da brate, pričaš mi o tome ceo dan, ali kada ti kažem da sam strejt - strejt sam, ne vredi mi nikakva tvoja teorija!" Mrak je pao u potpunosti. Reflektori na Trgu bili su upaljeni i odlučili smo da ostatak večeri provedemo kod Talijana na gajbi u 45. bloku. Pešačili smo do SKC-a, gde smo uhvatili 7-icu. Iako je tramvaj bio dupke pun, Talijan je nekako uspeo da se probije i sedne. Naslonio je glavu na staklo, okrenuo nam leđa i nije više hteo da komunicira sa nama. Mi smo stajali po sredini prolaza i lupali neke neduhovite gluposti. Tek posle "Piramide" u 44. bloku oslobodila su se mesta, pa sam seo preko puta Debelog. Počeo sam standardnu žvaku: "Jel provaljuješ kako je sve do jaja. I ovaj tramvaj, uopšte mi ne predstavlja smor..." Debeli je tačno znao o čemu govorim. "Aaaa.... I tako ceo dan brate. VOLEO BIH DA SAM CEO ŽIVOT NA OVOME." Sišli smo na predzadnjoj stanici. Nismo krenuli odmah do Talijana, jer je Debeli bio gladan, pa smo otišli u prodavnicu da kupi nešto da jede. Uzeo je 300 grama čajne kobasice i pola hleba. Ostali, uključujući mene, nismo bili gladni. Vraćali smo se ka Talijanovoj zgradi. Svo vreme bili smo ljubazni jedni prema drugima i neprekidno smo se oduševljavali nečim. Kada smo ugledali Talijanovu zgradu, jednu u nizu istih petospratnica u tom delu Novog Beograda, Debeli je prokomentarisao:
6
"Talijane, zgrada ti je baš kul, nekako je neobična, nije kao ostale dujzgre. Na dobrom je mestu." "A zgrada k’o i svaka druga", hladno mu je odgovorio Talijan. Ušli smo u Talijanov stan. Živeo je sa kevom i ćaletom, soba mu se nalazila na kraju hodnika koji je vodio levo od vrata. Soba je bila pravougaonog oblika, a nameštaj je bio postavljen krajnje nelogično. Na kraju sobe stajala su dva troseda jedan preko puta drugog, pre njih komoda sa televizorom, a na samom ulazu dva ormana. Prvih par puta kada sam dolazio kod njega pitao sam ga u čemu je kvaka, na šta mi je on uvek odgovarao: "ma pusti, keva..." Talijan i ja smo seli na levi trosed, Debeli i Komšija prekoputa. I dalje smo se veoma ljubazno ophodili među sobom, iako je ekser već počeo da popušta. Debeli je na kauču rascepao kesu i na nju položio hleb i komadiće čajne. Zatim je otišao u klonju da opere ruke. Za to vreme izuo sam sandale u naslonio noge tik pored kese sa hranom. Za par trenutaka Debeli se vratio u sobu, približio se kauču i krajnje ljubazno me zamolio: "Brate, molim te, jel možeš noge iz hasa?" Na to smo svi prasli u smeh. Smejao se i Debeli. Odmah sam spustio noge. Talijan je u transu ponavljao: "NOGE IZ HASA, HA, HA, HA, NOGE IZ HASA, HA, HA..." Debeli je napravio sendvič i počeo da jede. Upalili smo TV, Talijan je šarao po kanalima dok nije naleteo na neki glupi film sa Džejmsom Belušijem na "Politici". Odlučio je da to gledamo. Ćutali smo i blejali u TV. Film je bio krajnje dosadan, ali nam ekser nije dozvoljavao da se smorimo. Jedino je Komšija ćuteći negodovao. Od početka nije bio zadovoljan radom. Odjednom je zazvonio telefon. Bio je to Bradonja. Kaže, video je da gori svetlo, pa zove iz trafike. Stigao je za manje od pet minuta. Zarolao je spravu gandže koju je sam gajio u selu. Ja nisam hteo da varim, da ne bih zabrljavio rad eksera. Nakon sprave, Komšija je konačno živnuo. Svi smo se složili da treba da se promeni film. Bradonja je insistirao da pustimo Studio B, na kome je išla Videodrom lista Top 20 stranih spotova. Okrenuli smo Studio B i gledali novi spot Snoop Dog-a. Međutim, Talijan se ubrzo glasno pobunio: "Ćune brate ovo da gledam, blam me, ne idem u osnovnu školu!"
7
Uzeo je daljinski i počeo ponovo da menja kanale. Na "Palmi" su išli narodnjački spotovi. Ostavio ih je da bi se smejali. Smenjivali su se Ceca i Željko - "Da sam krala, krala sam", Ceca i Mira - "Na moj nežni zagrljaj više ne računaj", Željko - "Crna ženo prokleta bila". Odjednom, Talijan je zaurlao: "BRATE, SAD POTPUNO RAZUMEM OVE KLINCE, OVO JE TOTALNO POPALJIVO!" Nastavili smo da gledamo "Palmu", ali su spotovi bili sve smoreniji - Aca Ilić, Branka Sovrlić, Keba... a i ekser nas je skroz pustio. Svanulo je. Rešili smo da krenemo kućama, s’obzirom da je Talijan gotovo zaspao. Otpratio sam Debelog i Komšiju na tramvaj, prešao sam šine i krenuo ka stanici 45-ice za Zemun. Sunce je tek izronilo i bilo je veoma sveže i jako prijatno. Kako lepo jutro, pomislio sam, šteta što češće ne mogu da vidim jutra. 45-ica je ubrzo naišla. Zaspao sam čim sam seo. Nekim čudom probudio sam se kod Zemunskog parka, baš tamo gde sam trebao da pređem na petnaju. Sišao sam iz busa i prešao ulicu. Petnaja je stigla za manje od minut. U njoj nije bilo mesta za sedenje.
8