EGO MAGAZIN
0006 2015
Colorland, Cara Dušana 68, Beograd tel. +381 11 3284 619 , +381 11 3284 918 E-mail: mail@colorland.rs www.colorland.rs
Jurija Gagarina 14 Novi Beograd www.prostoria.rs
Arts & Crafts, Gospodar Jevremova 25, Beograd tel. +381 11 630 44 43, e-mail: diagonalplus@open.telekom.rs
Arts & Crafts, Gospodar Jevremova 25, Beograd tel. +381 11 630 44 43, e-mail: diagonalplus@open.telekom.rs
Top 3 items from Moooi
Common Comrades by Neri & Hu Mudra personifikacija jednostavnosti seoskog života, gde svako zna ko si i šta radiš, Common Comrades stočić zabavlja celu porodicu svojom utilitarnom jednostavnošću i iskrenom dušom.
Bell Lamp by Marcel Wanders Zvono predstavlja veoma rani i osnovni oblik komunikacije, stvarajući prsten dobrodošlice koji zbližava ljude na slavljima i drugim prilikama.
Labyrinth Chair by Studio Job 2012, baziran na dizajnu iz 2006. godine
Mišarska 8 / Beograd / +381 11 32 37 026 / lightology.rs
Originalno dizajnirana kao oda slavnim trenucima, ova arhetipska fotelja obdarena je veličanstvenom figurom i jakom ličnošću. Velelepnost njene siluete naglašena je intezivnošću boja i dezena.
016/017
JUST ADD YOU.
SensoWash® Slim
Ego magazin maj 2015 / 0006 Rimless
022/023
038/049
PROSTORIJA
MOOOI
BMW, MINI NAOČARI
CERESIT, HENKEL
CAMEO
VINARIJA ANTINORI
ARPER
PUMPHOUSE POINT
B&B ITALIA
JOVAN MITROVIĆ
HANS J. WEGNER
RE: A.C.T.
024/025 026/027 028/029 030/031 032/033 034/035
JAIME HAYON
050/057 058/083 084/105 106/123 124/137
138/151
THOMAS KROGER ARCH.
ME by Starck. Czytelne linie, ikonowe formy, czysta estetyka, zawsze aktualny. Jednocześnie perfekcyjny design Indywidualnyponieważ Twoja osobowość jest najważniejsza. Więcej na www.duravit.pl i www.duravit.me
018/019
152/171
SINESTEZIA
172/183
POTKROVLJE #2
184/197
FELIPE HESS
198/217
MILICA TODOROVIĆ
http://www.radekovac.com/
020/021
218/231
IRENA KILIBARDA
232/239
CHRISTIAN KEREZ
240/249
KAPADOKIJA
250/259 SALON 5
260/263
FRACESCA FATTORI
PROIZVODI
264/269
PROIZVODI ZA VAŠ PROSTOR
|Gospodar Jevremova 24 | 011 630 47 44 063 257 186 | italica.beograd@gmail.com|
www.italica.rs
022/023 Jedinstvena linija koja karakteriše sofu Contour, proteže se celom dužinom sofe i ocrtava njen oblik. Ravni spoljašnji obrisi dolaze u suprotnost s graciozno zaobljenim površinama na rukonaslonima koji pružaju udobnu potporu rukama, kao i sa mekoćom punjenog sedećeg jastuka i naslona za leđa. Contour predstavlja jedinstveni sistem sofa zbog kosina na stranicama što joj uz naglašavanje elegantne linije omogućava i veliki broj kombinacija u ugaonim varijantama. Tanke nogice izrađene od kvadratne savijene šipke nastavljaju se na šavove i doprinose lakoći njenog volumena. Svojim neupadljivim dimenzijama, naglašavaju volumen horizontale sofe, tako da sofa deluje kao da lebdi.
PROMOCIJA POBEDNIKA Sofa Contour / dizajn: Böttcher Henssler Kayser / pobednik je ovogodišnje Interior Innovation Award 2015 koju dodeljuje Nemačko dizajnersko društvo. Nagrada se smatra jednom od najpoznatijih na polju dizajna enterijera širom sveta, jer od svoje inicijacije 2002. godine, postavlja kriterijume na jedan novi, viši nivo, pa dobitnicima predstavlja efikasan način za korporativno pozicioniranje svojih proizvoda na tržište. Još jedna osvojena nagrada je međunarodna nagrada iF award koja više od 50 godina (od 1953. godine) dodeljuje nagrade za izuzetan dizajn i dostignuća na polju dizajna. Njen kvalitet priznat je u celom svetu, tako da se za nju prijavljuju svi, od velikih automobilskih brendova do malih i nezavisnih dizajnerskih studija. Više od 50 stručnjaka sastalo se i ove godine u Hamburgu da bi odabralo pobednike za IF design award 2015. godine. Nova priznanja samo su dodatno potvrdila izuzetnost linije Contour i status prostoria proizvoda na internacionalnom tržištu.
Tim povodom prostoria Vam nudi mogućnost da i Vi sedite s pobednikom. Odlikovanje prestižnim nagradama biće obeleženo mesecom promocije Contour-a koji će trajati od 15.05.-15.06.2015, uz specijalni popust od 20% na sve segmente i kompozicije iz Contour linije. prostoria Vas poziva u svoj salon u Belvillu da se upoznate sa pobednikom i saznate sve o mogućnostima da se on nađe i u Vašim prostorijama.
Dizajn sofe je nastao u studiju Böttcher Henssler Kayser. Dizajneri modela Moritz Böttcher i Sören Henssler osnovali su svoj dizajnerski studio u Berlinu 2007. godine. 2013. godine njihovom timu pridružio se dizajner Nikolaus Kayser. Njihov zajednički rad je rezultirao mnoštvom inovacija na području produkt dizajna, dizajna nameštaja i rasvete. Ostvarili su saradnju sa klijentima kao što su ANTA, Böwer, Mater, Normann Copenhagen, Scantex, Schönbuch, Vertigo Bird i Zero. Saradnja sa prostoriom započela je 2014.godine, kada su za njih dizajnirali sofu Contour. Tom saradnjom su svoju zbirku prestižnih nagrada uvećali za još dve, dodeljene upravo za taj model.
EVERY ROOM HAS A STORY Inspirisana jednostavnom i svakodnevnom istinom tog slogana, prostoria nastavlja svoju priču podsticanja porodičnih, prijateljskih, poslovnih okupljanja, dopunjujući udobnost uživanjem u estetskom, vizuelnom kvalitetu. Okruženi prevelikim brojem upotrebnih predmeta bez tog estetski vrednog elementa, posmatrači ostaju ravnodušni, i bez saznanja da korišćenje osnovnih, svakodnevnih stvari može imati i vizuelni kvalitet koji doprinosi kulturi života. prostoria je nastala kroz tu želju da se ljubav prema estetici pretoči u predmet koji će izazvati reakcije kritike jer je u njega utkano znanje, iskustvo i na kraju ogroman entuzijazam i ljubav. Estetika se smatra osnovnom ljudskom potrebom uz svest da je svaki predmet podložan
kritici ukusa, ali isto tako uz obavezu stvaranja ne samo “oku ugodnih” slika, nego i kategorija praktičnog, funkcionalnog i inovativnog. Svaki proizvod prostorie je inovativan. Neki u idejnom, drugi u tehnološkom smislu, a neki proizvodi su rezultat varijacija već postojećih klasika, pa tako na jasan i neposredan način ostavljaju utisak da ne postoji nikakva sumnja u njihov pozitivan i iskren stav prema korisniku. Svaki proizvod iz njihovog asortimana je funkcionalan. Forma proizvoda prati njihovu funkciju. Svaki proizvod je podložan promeni u težnji da bude bolji. Svaki novi projekat za razvojni tim prostorie je i novi izazov. Raduju mu se s jednakim entuzijazmom i teže ka tome da proizvod svojim izgledom
i kvalitetom svaki put ponovo izmami osmeh svoga korisnika.
www.ego-magazine.com
024/025 NOVOSTI
MINI naočari sa povećanom vidljivošću
BMW
Predstavljene na šangajskoj izložbi 2015.godine, koncept MINI naočara za ‘povećanu vidljivost’ pruža poboljšani komfor i sigurnost, korišćenjem tehnologije pomoću koje se vidi kroz predmete i displeja na staklima naočara. Predstavljajući talenat i kreativnost brenda, prototip je proizveden zahvaljujući kompaniji Designworks i razvijan u saradnji sa nekoliko Qualcomm kompanija. Oprema za ‘uvećanu realnost’ pokazuje relevantne informacije u neposrednom vidnom polju vozača, najčešće tik iznad volana, ali bez sakrivanja drugih učesnika u saobraćaju. Navigacija ka odredištu, preglednost parkinga i pređene milje funkcije su koje su obezbeđene uređajem. Osim ovoga, njegovo svojstvo analognog kontakta i tačke interesa prikazani su rotirajućim strelicama i oznakama koje naglašavaju mesta kao što su slobodna parking mesta, ili još bolje - pregled X-zracima nudi virtuelnu perspektivu kroz delove vozila kao što su A-stubovi i vrata, koji inače nisu vidljivi. ‘’MINI uređaj za ‘povećanu vidljivost’ pruža uvid u inteligentno povezivanje između MINI automobila i naočara i ono što prikazan relevantan sadržaj može da postigne u budućnosti,’’ objašnjava Dr.Jorg Preisinger, projekt menadžer ovog proizvoda, istraživačke grupe i tehnologije BMW-a. On dodaje: ‘’Sarađujući sa nekoliko Qualcomm kompanija, stvorili smo povezani sistem i naočare za povećanu vidljivost sa karakteristikama MINI dizajna, što čini revolucionarnim iskustvo i u unutrašnjosti i spoljašnjosti vozila. Ovaj prototip sa svojim podešenim, interaktivnim funkcijama uspeva u spajanju povećane vidljivosti sa osećajem brenda za lifestyle.’’ ‘’Ponosni smo što smo pomogli da se razvije otkriće interfejsa povećane vidljivosti između naočara i automobila,’’ kaže Jay Wright, potpredsednik kompanije Qualcomm Connected Experiences inc. ‘’MINI naočare predstavljeju ubedljivi primer onoga što je danas moguće, kao i toga šta možemo očekivati u budućnosti.’’
fotografije: BMW tekst: Jelena Blagojević
www.ego-magazine.com
026/027 NOVOSTI
Cameo: kontinualne, jednostavne i harmonične linije
Piaval predstavlja novu kolekciju nameštaja za javne prostore na Milanskoj Nedelji dizajna Piaval na milanskom Sajmu nameštaja predstavlja novu kolekciju za javne prostore koju su dizajnirali Edi i Paolo Ciani. Cameo naglašava kontinualne, jednostavne i harmonične linije. Inspirisan delikatnim Cameom, blago zaobljen volumen sedišta naglašen je tankim ramom od jasenovog drveta, što naglašava profil svakog modela u kolekciji. Naslon i sedište su dizajnirani da obezbede komfor u najčistijem obliku. Veština izrade profila od jasenovog drveta rezultat je velike stručnosti u radu sa drvetom, predstavljajući zaobljene linije koje projektu donose eleganciju dok obezbeđuju stabilnost i čvrstinu. Ugaona slobodna linija naglašena je izborom tapacirunga, specijalno odabranog da obezbedi nežne taktilne osećaje. Od hola do trpezarije, od gostinske sobe do VIP salona, kolekcija besprekorno doprinosi stvaranju rafinirane atmosfere. Kolekcija se sastoji od sofe, salonske fotelje, polufotelje, stolice sa tankim rukonaslonima, stolice bez rukonaslona, stolice sa tapaciranim rukonaslonima, hoklice. Kolekcija takođe sadrži: kvadratni i kružni sto, ali i kvadratne, kružne i pravougaone kafe stočiće.
http://www.piaval.it/ fotografije: http://www.piaval.it/ tekst: Jelena Blagojevic
www.ego-magazine.com
028/029 NOVOSTI
Arper na milanskom Sajmu nameštaja 2015. Prilagodljivost,fleksibilnost,interakcija Među novim proizvodima za 2015.godinu, Arper je uveo važne novine koje potiču iz kreativnosti Jean-Marie Massuada. Više detalja bilo je otkriveno na otvaranju Sajma nameštaja. Kolekcija savršeno odgovara dizajnerskom pristupu kompanije, sa ciljem da obogati svoj jezik. Novi komunikacijski kodovi najavljuju trendove određenih tržišta, dok naglašavaju jedinstvenu prirodu ovih istraživanja u sektoru industrijskog dizajna. Kolekcija Parentesit je trodimenzionalni akustički grafički panel koji se montira na zid. Dizajnirao ga je španski studio Lievore Altherr Molina, i Parentesit može biti dodatno opremljen zvučnikom ili LED osvetljenjem. Veliki niz geometrijskih oblika i boja obezbeđuje visoki nivo komfora, uključujući i vizuelni. Arper je takođe predstavio nekoliko dodataka uz postojeću kolekciju, kao rezultat svoje kontinualne potrage za sveprisutnim rešenjima koja mogu biti podešena kako bi odgovorila na najrazličitije potrebe globalnog tržišta: dugotrajna saradnja sa studiom Lievore Altherr Molina dovela je kompaniju Arper do njene NOVE kancelarijske stolice, Kinesit. Minimalistički lagani dizajn neupadljivo pomešan sa tehnološkim inovacijama, otelotvoren nevidljivim mehanizmom sakrivenim u sedištu omogućavajući sinhronizovani pokret; ugrađene komande za podešavanje visine i podesiva potpora lumbalnog dela leđa garantuju maksimalnu udobnost. Stolica, lansirana na sajmu Orgatec 2014, bila je predstavljena međunarodnoj publici milanskog Sajma nameštaja sa novom funkcijom: Arper radnom stanicom Workplace 3.0 koja je predstavila novi model Kinesit stolice sa 2D podešavanjima rukonaslona. Sto Cross Table bio je izložen sa potpuno novom obradom od svetlog i tamnog hrastovog drveta, zadržavajući funkcionalnost proizvoda nepromenjenom.
http://www.arper.com/en fotografije: http://www.arper.com/en
tekst: Jelena Blagojevic
www.ego-magazine.com
030/031 NOVOSTI
Кrupno pleteni dezeni i čiste boje za B&B Italija
Patricia Urquiola Kompanija B&B Italia predstavila je novu kolekciju 2015 za eksterijer, koja je lansirana na upravo završenoj Nedelji dizajna u Milanu. Visoki kreativni zahtevi dali su kvalitet i udobnost kolekciji B&B Italia eksterijer. FAT-SOFA EKSTERIJER– kolekcija za sedenje, Kružni, mekani i sinusoidalni oblici kolekcije Fat-Sofa baza su nove verzije za eksterijer, koji karakteriše potpuno novi prepleteni dizajn. Njeno potpuno punjeno sedište propraćeno je naslonom od metalnog rama koji podupire originalno tkanje, stvarajući specijalnu igru punog i praznog. Veliki tkani dezen, napravljen od uvijenih polietilenskih niti golubije sive boje, čini dizajn jedinstvenim, poštujući dizajnerkinu ideju lakoće, transparentnosti i stavljajući komade nameštaja u ‘dijalog ‘ sa okolinom. Fat-Sofa sastoji se od šest tipova, u rasponu od linearne sofe (230cm) do velikog ostrva za odmor, od dve varijante visina fotelje do niza različitih veličina otomana. Nova kolekcija štofova, dostupna takođe i za velike jastuke naslona, stvara evokativne kolorističke i vizuelne kombinacije.
http://www.bebitalia.com/en/ tekst: Jelena Blagojević
www.ego-magazine.com
032/033 NOVOSTI
Hans J.Wegner Proizvodnja Wishbone stolice za savremenu publiku Hans J.Wegner nije ništa radio slučajno kada je njegovu Wishbone stolica – jedan od prvih dizajna koji je Wegner stvorio specijalno za Carl Hensen & Son – ušla u proizvodnju 1950.godine. Dizajner se preselio kod porodice Hansen na dansko ostrvo Funen da bi mogao da nadgleda svaki pojedinačni proces u fabrici iz prve ruke tokom finalnih, kritičnih nedelja. Nije ni čudo. Danas kao i 1950.godine, lagana skulptoralna silueta stolice Wishbone i nežna površina kriju težak rad. Da bi se stvorio finalni proizvod prema Wegnerovim originalnim specifikacijama, zanatlije kompanije Carl Hensen & Son potroše približno tri nedelje pripremajući i sklapajući stolicu od 14 delova i ručno pletući jedinstveno sedište koristeći 120 metara užeta za optimalno korišćenje. Većina od 100 proizvodnih koraka zahteva ljudski dodir. Miris drveta, osećaj krivina u ljupkom naslonu oblikovanom parom, i nadzor finalnog šmirglanja neki su od aspekata koji diktiraju da li će svaka individualna stolica ispuniti Wegnerove stroge zahteve. Ram stolice Wishbone dostupan je u 25 boja kao i u prirodnoj jasenovini, bukovini, hrastovini, paljenoj hrastovini, orahovini, od trešnjevog drveta sa lakiranom, nauljenom ili belim uljem obrađenom površinom. Pleteno sedište je dostupno u prirodnom, belom ili crnom pletivu. Stolica ima sedište visine od 45cm, 76cm je visoka, 55cm široka, i 51cm duboka.
http://www.carlhansen.com/ https://www.youtube.com/embed/53YaVJIYDSU?rel=0 tekst : Jelena Blagojević
www.ego-magazine.com
034/035 NOVOSTI
Majmun Jaimea Hayona za BD Barcelona
Funkcionalna skulptura : Jaime Hayon je i dalje jedan od najpoznatijih španskih dizajnera na međunarodnoj sceni. Kada je 2006.godine kompanija BD Barcelona odlučila da odabere njegov dizajn za uspešnu Showtime kolekciju, on je bio tek mladić i usponu sa umetničkim profilom koji je bio potpuno običan u tom trenutku a koji je on, kako su godine prolazile, izbrusio. Kolekcija The Gardenias je druga velika kolekcija za BD Barcelona i uspela je zahvaljujući istim vrednostima kao i prva. Poseduje kvalitet, osobenost, eleganciju, pravu meru romantike i mogućnost prilagođavanja, kako za dom tako i za javne prostore. Kolekcija sada poseduje i stočić koji nosi njen osobeni pečat. Stočić Monkey je FUNKCIONALNA skulptura. Napravljen je od čvrstog arhitektonskog betona za upotrebu u enterijeru i eksterijeru. Kolekcija je podeljena na komade za eksterijer, sa namerom da savremenim stilom oživi klasičan elegantan nameštaj za vrt, i kolekciju za enterijer, koja podrazumeva fotelju i sofu sa sofisticiranom slikovitošću, sada predstavljenu sa novim oblogama i tapacirungom. BD Barcelona takođe predstavlja novu obradu za komodu Multileg, fotelje Lounger i Low Lounger od prirodnog hrasta.
Fotografija: BD Barcelona tekst: Jelena Blagojević
036/037
Ego magazin # 0006
Acquire Italian degree by studying in English language at eCampus university branch in Belgrade! New Branch University in Belgrade! eCampus University was established on the 30th January 2006 by the Italian Ministry of Education, University and Research (MIUR).
Glavni i odgovorni urednik: Ljubomir Janković It + web: Petar Vlaisavljević Asistent urednika: Dostana Janković Novinar: Jelena Blagojević Fotografija: Rade Kovač, , Ljubomir Janković foto GiOU: Vladimir Milosavljević, PIKI
Naslovna stranica Ego magazina [0006] ,
GUBI www.gubi.dk
IDC Kondina 1, Beograd, Srbija, tel. +381 11 303 7303 Poštovani čitaoci,
Pred Vama je ŠESTI broj PDF izdanja Ego magazina. U NOVOM BROJU VAM DONOSIMO PRIKAZ PONUDE SA SAJMA NAMEŠTAJA U MILANU, KOJI SE NEDAVNO ZAVRŠIO. U RUBRICI ARHITEKTURA PORED OSTALIH PRILOGA PREDSTAVLJAMO DVA DOMAĆA ARHITEKTONSKA TIMA, STUDIO JOVANA MITROVIĆA I STUDIO REACT. U RUBRICI PROMOCIJA, IMAMO PRILIKU DA PRIKAŽEMO NOVU VRSTU TEPIHA KOMPANIJE MOOOI, KOJI SE MOGU PRAVITI PO NARUDŽBINI, IAKO BI POVRŠINA TEPIHA BILA VRLO MALIH DIMENZIJA. U RUBRICI INTERVJU RAZGOVARAMO SA IRENOM KILIBARDOM, CHRISTIANOM KEREZOM I MILICOM TODOROVIĆ. U DRUGOM DELU MAGAZINA VODIMO VAS KROZ MAGIČNU kAPADOKIJU U TURSKOJ. ZA kRAJ VAM PREPORUČUJEMO RAZGOVOR SA PREDSTAVNIKOM RESTORANA 5 U ZEMUNU. SVAKI OD PRILOGA GOVORI O POSEBNOM VIDU INOVATIVNOSTI I O USPEHU KAO POSLEDICI JEDINSTVENOG PRISTUPA. sIGURAN SAM DA ĆE ONI PROBUDITI NOVU KREATIVNU ENERGIJU U VAMA, USPEH NE OSTAVLJA EGO RAVNODUŠNIM. LJUBOMIR JANKOVIĆ
What makes us unique? The possibility of attending the Italian university in your homeland Acquisition of skills typical for the Italian educational system Acquisition of the Italian degree recognized in Europe Highly qualified university professors Outstanding quality e-learning system offering a personalized online platform for each student Personal tutors always available for administrative and academic support Possibility of credit transfer Maximization of student’s personal time e-Learning lessons available anytime and anywhere 24/7 Student support UNDERGRADUATE STUDIES AVAILABLE IN ENGLISH Business and Economics Computer and Control Engineering Civil and Environmental Engineering Industrial Engineering Fashion & design eCampus University Bulevar Despota Stefana 68c, 11000 Belgrade www.ecampus.rs info@ecampus.rs 011 655 75 02
www.ego-magazine.com
038/039 PROMOCIJA
Novi dizajn tepiha MOOOI POGLEDI I ČINJENICE: LANSIRANJE MOOOI TEPIHA Kec iz rukava tepiha kompanije Moooi Carpets je ekstremno velika, brza, tačna i pogodna mašina! Zato što… Je velika: 100m dužine i alata koji omogućavaju da štampa nekoliko dizajnerskih rešenja bez ograničenja u pogledu boja na 400cm širine bez promene kertridža Brza: štampa hiljade boja brzo i sa ekstremnom preciznošću Tačna: proizvodi izuzetno veliku definiciju, čak i fotorealistične printove Pogodna: u prethodnoj proizvodnji zahtevane su količine od najmanje 100m2 kako bi ponudile pogodnu cenu. Ovoj mašini dovoljne su i male površine! Poslovni ugao Ova revolucionarna mašina je vrhunski rezultat velikog ulaganja u pogledu novca i vremena. Nekoliko miliona evra i dve godine konstruisanja i testiranja mašine se isplatilo! Da li ste znali da je veliki izbor štampanih tepiha dostupan takođe i u verziji od zida do zida? Uživajte opremajući svoj dom, poslovni ili javni prostor najneverovatnijim oblogama! Najbolje od svega Dizajn enterijera se spaja sa modom, vizuelna umetnost se spaja sa dizajnom… u jednom tepihu! Tepisi Moooi uzimaju najbolje od svega – i od dizajnera i njihove stručnosti, nudeći šarenu raznolikost autorskih printova za sve ukuse. Buduća slava Ako ste oduvek želeli da dizajnirate dezen za svoj tepih ali nikada niste imali priliku za to… budite u pripravnosti! Vaša buduća slava mogla bi biti iza ugla… Velika slika Tepisi Moooi misle ambiciozno! Za velike projekte kao što su hoteli, restorani i poslovni prostor dizajn mora da bude montiran traku po traku, postupnim procesom. Izborom materijala sa podlogom (sa tačnim poklapanjem celokupnog dizajna), tepisi Moooi i dalje garantuju vrhunske rezultate!
fotografije: MOOOI, LIGTOLOGY tekst MOOOI, prevod Jelena Blagojević LIGHTOLOGY, Mišarska 8, Beograd, +381 11 32 37 026, +381 11 32 20 377
‘’Dizajnirajte svoj tepih, retuširajte Moooi Works tepih različitim bojama ili kupite svoj omiljeni Signature print tepih. Tepisi Moooi imaju sve. To je ponovno otkriće dizajna tepiha!’’ ponosno najavljuje Casper Vissers, direktor kompanije Moooi. Kompanija Moooi sa ponosom je najavila rođenje Moooi Carpets, potpuno nove kompanije koja je bila predstavljena po prvi put tokom prezentacije kompanije na ovogodišnjem Sajmu nameštaja u Milanu. Moooi Carpets nudi kolekciju izvanrednog kvaliteta i lepote, sa velikim izborom dizajna tepiha i bezbrojnim mogućnostima izrade po želji kako bi uvek našli savršeno rešenje za svaki tip enterijera. Brend Moooi se oduvek brinuo o uvođenju lepote u živote ljudi dekorišući domove, kancelarije i hotelske sobe ikoničkim i inovatorskim komadima nameštaja i osvetljenja. Sada je za Moooi došao momenat da pokrene kolekciju rafiniranih tepiha sa bogatim asortimanom jedinstvenog, veličanstvenog dizajna, koji postiže isti ‘Moooi’ efekat tretirajući lepotu na ikonički način i ispunjavajući želje u pogledu kvaliteta, jedinstvenosti, dizajnerske raznovrsnosti i projektnih specifičnosti. Moooi Carpets ponovo stvara tepih i otvara nove horizonte u svetu dizajna uvodeći tehnologiju koja generiše printove izuzetno visoke rezolucije, što može čak rezultirati u fotorealističnim rešenjima podnih obloga. Svi tepisi kombinuju beskrajnu mešavinu boja zahvaljujući korišćenju izuzetno visoke definicije štampača Chromojet i njegovih preciznih tonova, što stvara razigranu iluziju dubine. Kolekcija broji mnoge mogućnosti, pošto je komponovana uz pomoć tri različite familije: Signature, Moooi Works i Your Own Design. Svaka grupa nudi brojne različite mogućnosti da bi se odgovorilo na različite zahteve projekata i individualni ukus. ‘’Dizajnirajte svoj tepih, retuširajte Moooi Works tepih različitim bojama ili kupite svoj omiljeni Signature print tepih. Tepisi Moooi imaju sve. To je ponovno otkriće tepiha!’’ ponosno najavljuje Casper Vissers, direktor kompanije Moooi. Nadrealan, privlačan dizajn tepiha grupe Signature prenosi osećaj dubine, intenziteta i pokreta. 48 izvanrednih, ekscentričnih i razigranih tepiha koje su dizajnirala poznata imena iz sveta dizajna, mode i vizuelnih umetnosti kao što su Bas Kosters, Bertjan Pot, Broersen en Lukács, Edward van Vliet, Front, Jurgen Bey, Klaus Haapaniemi, Maison Christian Lacroix, Marcel Wanders, Marian Bantjes, Neri&Hu, Ross Lovegrove, Sonya Pletes i Studio Job. Svaka kreacija predstavlja svog dizajnera i fantastičan svet njegove/njene ekspertize i mašte. Odmah uz ove štampane tepihe, Moooi Carpets predstavlja takođe 5 vunenih tepiha od žakara koje je dizajnirao Marcel Wanders, koji, sofisticiranim i rafiniranim detaljima, reprodukuju ravni vuneni dizajn 3D slika koje izgledaju kao da su bukvalno urezane u tepihe. Tepisi grupe Moooi Works predstavljaju najboljeg tihog prijatelja u svakom enterijeru. Oni su osnovna kolekcija koja uključuje izbor jednostavnih ali rafiniranih dizajnerskih rešenja. Pomoćne opcije za izradu po meri (boje i veličina) bile su implementirane kako bi postigle rešenje tepiha savršeno za sve. Dopadljivi i elegantni, ovi moderni tepisi se harmonično utapaju u svoje okruženje, pružajući i finalni efekat boje, kompozicije, strukture i topline. Familija tepiha Your Own Design nudi alate za razvoj i proizvodnju tepiha po meri. Tokom ovog procesa tim Moooi Carpets prati klijentove želje korak po korak, predlažući mu najbolja rešenja kako bi stvorio jedinstveni tepih za svaki projekat i njegove pojedinačne potrebe. U ovom slučaju klijenti postaju dizajneri. Ovo je tek početak nove platforme koja će dovesti do najjedinstvenijeg načina stvaranja, prilagođavajući i razvijajući rešenja za oblaganje podova. U bliskoj budućnosti Moooi Carpets očekuje da se razvija u različitim pravcima istražujći stalno nove opcije kako bi ponudila tepihe koji odgovaraju svačijim željama i snovima. Moooi Carpets nudi ogromnu, ekskluzivnu kolekciju tepiha, od autorskih dragulja koji goste uvek ostavljaju bez daha do divnih dizajnerskih rešenja koji dopunjuju enterijer bojom i stilom! www.lightology.rs
040/041
www.ego-magazine.com
www.lightology.rs Mišarska 8, Beograd, Srbija, +381 11 32 37 026, +381 32 20 377
044/045
www.ego-magazine.com
044/045
www.ego-magazine.com
www.lightology.rs Mišarska 8, Beograd, Srbija, +381 11 32 37 026, +381 32 20 377
046/047
www.ego-magazine.com
048/049
www.ego-magazine.com
www.ego-magazine.com
050/051 P R O M O C I J A
110 godina stručnosti u gradnji kojoj se veruje Ponudu svojih proizvoda i usluga kompanija Henkel razvijala je i usavršavala prateći razvoj , pre svega, građevinske industrije. Zahvaljujući tome, dobijala je nove klijente i poslove na svim kontinentima i uz sebe stvorila čitavu armiju graditelja, inženjera i investitora koji se njenim proizvodima uvek vraćaju. Osim građevinskoj, proizvodi Kompanije namenjeni su i hemijskoj i kozmetickoj industriji. Ceresit Gradjevinski Materijali posluje u celom svetu, neprestano se prilagođavajući potrebama lokalnih tržišta, zadržavajući istovremeno sve kvalitete koji su je izgradili i definisali kao brend. Takođe, Kompanija naglašava svoje prioritete po pitanju poštovanja standarda na polju: zdravlja i bezbednosti prilikom rukovanja materijalima - proizvodi ne sadrže prašinu i razređivače; štednje energije – optimizacijom potrošnje energije i smanjenjem trošenja vode, smanjena je količina otpada materijala prilikom proizvodnog procesa, kao i emisija ugljen-dioksida; društvenog razvoja – održivim metodama izgradnje i tretmanom zaposlenih, kao i podrškom fer konkurenciji, od tendera do izgradnje, ali i praksom obuke i usavršavanja zaposlenih. Ceresit građevinski materijal, prepoznatljiv brend kompanije Henkel i može odgovoriti na zahteve kako velikih građevinskih poduhvata, tako i malih intervencija kao što je renoviranje kupatila. Kompanija se ponosi svojim inovativnim rešenjima koja može prilagoditi svim specifičnostima svakog pojedinačnog projekta savetima ’’po meri’’, ali i redovnim obukama i seminarima namenjenim inženjerima i izvođačima. Primena proizvoda je zaista široka i ovde ćemo se osvrnuti na njihove kvalitete i primenu u različitim projektima.
Polaganje pločica http://ceresit.co.rs/ tekst: prevod, Jelena Blagojević d.i.a.
Nikada nije baš tako jednostavno. Ali, Ceresit nudi sisteme i komponente koji olakšavaju proces ugradnje. Provereni kvalitet garantovan je u proizvodima: prajmeri, lepkovi za pločice, fug mase, zaptivne mase, posebni proizvodi.
Referenca Belgijski grad Antverpen obluje objektima građenim u periodu art deco-a. Pravi dragulje ove arhitekture je objekat Art Deco Swimming Pool sa bazenom i hamamom, koji je 2009.godine renoviran. Obnova stilskog enterijera bila
je izazov na koji je Ceresit sa uspehom odgovorio. Sjaj je uz pomoć proizvoda Ceresit (prajmera, lepka za pločice i fug mase) vraćen površini od 2500m2 podova i 1200m2 zidova. Tretirani prostori bili su bazen, toaleti, tuševi , tursko kupatilo i sauna.
www.ego-magazine.com
052/053 Polaganje podova
Thomsit svojim proizvodima obezbeđuje vrhunski kvalitet izrade podova, bilo da se radi o livenim podovima, tekstilnim oblogama koje se polažu u trakama ili drvenim.
Proizvodi koji su ponuđeni obuh vataju prajmere, lepkove, mase za nivelisanje, montažu drvenih podova i sisteme za završnu obradu, podne obloge u industrijskim
i komercijalnim objektima, zvučnu izolaciju i posebne sisteme. Reference Sistem Thomsit korišćen je u mnogo objekata, uglavnom tamo gde je potrebno izraditi pod
dovoljno kvalitetan da podnese veliku frekvenciju ljudi, što zahteva otporne materijale i stručno izvedene radove. Sistem Thomsit korišćen je u sledećim objektima: u čuvenom objektu Burj Khalifa u
Dubaiju, u kome je montirano 90000m2 parketa, zatim u Wembley stadionu u Londonu, gde je podna površina hola od 20000m2 obrađena takođe Thomsit sistemom, i u Ghery buildings u Dizeldorfu
gde je 5000m2 poda izvedeno u istom sistemu, i to u kancelarijama i hodnicima. Da li treba podsetiti da se radi o pravim objektima -ikonama arhitekture dvadesetog veka?
www.ego-magazine.com
054/055 Hidroizolacija
Ceresit sa svojim proizvodima sa veoma uspešno odgovara i na zahteve za izolacijom objekata i krovova od vlage i vode. Uspešna i dugotrajna izolacija garanto vana
je u svim delovima i tipovima objekata: vertikalnim i horizontalnim površinama u dodiru sa tlom, terasama i krovovima i drugim horizontalnim površinama direkto izloženim atmosfer
skim prilikama, prilikom renoviranja starih zgrada i istorijskih spomenika, postrojenja za prečišćavanje vode, bazena za plivanje, kao i za kućne prostorije u kojima je dobra hidroizolacija
najneophodnija – u kupatilu i kuhinji. Brendovi Ceresit, Fester i Polybit u svom portfoliju imaju proizvode: cementni malter, bitumenske membrane, tečne bitumenske i akrilne obloge,
sisteme za zaštitu betona. Reference Izolacija temelja površine 1500m2 čuvenog hotela The Burj Al Arab u Dubaiju izvedena je proizvodima Polybit-a.
Korišćeni su proizvodi Bitustick i Bituboard. Isti proizvodi su u istom gradu korišćeni prilikom izgradnje čuvenog ostrva Palm Jumeira, i to u površini od 800000m2!
www.ego-magazine.com
056/057 Termoizolacija
Ceresit ETICS (kompozitni sistem spoljašnje termoizolacije fasada) i WINTeQ (tehnologija kvaliteta prozora) obezbeđuju uštedu energije, zaštitu od vlage i buđi, kao i visoku zvučnu izoaciju.
ETICS sadrži proizvode kao što su lepkovi, prajmeri, boje i završni malteri, a WINTeQ sistem sadrži trake, pene, folije i zaptivne mase. Reference Na objektu neobične forme
BMW u Minhenu je, prilikom izrade fasade korišćen sistem WINTeQ, i to u površini od 73000m2. Biblioteka čuvenog Rema Koolhaasa u Sijetlu izgrađena je 2006.godine, i na njenoj fasadi površine
39600m2, takođe neobične forme, u sistemu WINTeQ primenjen je proizvod Alu Fixbond. Možda najveći projekat za Ceresit termoizolacione sisteme bila je fasada Centralne stanice u Beču. Na ovom
objektu površine 150000m2 prilikom montiranja fasade korišćeni su proizvodi iz grupe Teroson, i to Terofol, Terostat i Terotech. Velika paleta proizvoda za građevinarstvo i spremnost na najveće
izvođačke izazove obezbeđuje da se sa svakim novim projektom potvrđuje moto Ceresit brenda- ’’Stručnost u gradnji kojoj se veruje”. Posetite sajt www.ceresit. co.rs i uverite se i Vi.
058/059
www.ego-magazine.com
Vinarija Antinori / Archea Associati
060/061
www.ego-magazine.com
www.ego-magazine.com
062/063
Vinarija Antinori Archea Associati Lokacija: Bargino, San Casciano in Val di Pesa, Firenze, Italy Projektantski tim: Laura Andreini, Marco Casamonti, Silvia Fabi, Giovanni Polazzi Godina: 2012 Fotografije: Pietro Savorelli, Leonardo Finotti Umetnički nadzor: Marco Casamonti Asistent umetničkog nadzora: Francesco Giordani Inženjering: HYDEA Klijent: Marchesi Antinori srl Budžet: € 85.052.831 Lokacija je okružena jedinstvenim brdima Chiantia, pokrivenim vinogradima, na pola puta između Firence i Sijene. Obrazovani i prosvetljeni posetilac učinio ju je mogućim traganjem, kroz arhitekturu, za poboljšanjem pejzaža i okoline kao izraza kulturološke i društvene veze mesta na kome se vino proizvodi. Funkcionalni aspekti su stoga postali suštinski deo dizajnerskog puta koji je koncentrisan na geo-morfološkom eksperimentu objekta shvaćenog kao najautentičniji izraz željene simbioze i veze između ljudske kulture, ljudskog rada, njegovog radnog okruženja i prirodne okoline. Fizička i idejna konstrukcija vinarije ima okosnicu u dubokim i korenitim vezama sa tlom, odnosom koji je toliko intenzivan i koji je toliko propatio (takođe i u ekonomskoj investiciji), da je stvorio arhitektonsku sliku skrivenu i utopljenu u njemu. Namena projekta je stoga bila da poveže objekat i ruralni pejzaž; industrijski kompleks čini se kao deo poslednjeg zahvaljujući krovu, koji je pretvoren u parcelu zemlje zasaađene vinovom lozom, isprekidanu, dužinom obodnih linija, dvema horizontalnim zasecima koji propuštaju svetlost u enterijer i obezbeđuju onima unutar objekta pogled na pejzaž kroz imaginarnu konstrukciju diorame. Fasada se, da upotrebimo izraz tipičan za objekte, tako horizontalno produžava duž prirodnog nagiba, praćena sa dva niza sadnica koji, duž tla, formiraju ‘’krovni pokrivač’’. Otvori ili zaseci diskretno otkrivaju podzemni enterijer: kancelarijski prostori, organizovani kao vidikovac nad barikadama, i prostori gde se vino proizvodi smešteni su duž donjeg, a prostori za flaširanje i skladištenje duž gornjeg krova. Skrovito srce vinarije, u kome vino sazreva u buradima, prenosi, svojom tamom i ritmičkim sekvencama lukova obloženih terakotom, sakralnim dimenzijama prostora koji je sakriven, ne zbog želje da bude van vidokruga već da bi garantovao idealne termo-higrometrijske uslove za sporo sazrevanje proizvoda. Čitanje arhitektonskog preseka objekta otkriva da visinski raspored prati i proizvodni proces grožđa koje pada (kao posledica gravitacije) – sa tačke dolaska, do tankova za fermentaciju na podzemnom nivou – a posetioci koji se naprotiv penju sa parkinga do vinarije i vinograda, kroz proizvodne i izložbene prostore sa presom, zonom gde vinsanto sazreva, konačno stižu do restorana i sprata opslužujući auditorijum, muzej, biblioteku, prostore za degustaciju i prodajni prostor. Kancelarije, administrativne prostorije i direktorske kancelarije, smeštene na gornjem nivou, propraćene su sekvencom unutrašnjeg dvorišta osvetljenog kružnim otvorima razbacanih po krovuvinogradu. Ovaj sistem služi takođe da obezbedi svetlo za gostinsku kuću i stan čuvara. Materijali i tehnologije evociraju lokalnu tradiciju jednostavnošću, izražavajući temu proučene prirodnosti, i u korišćenju terakote i u preporučenom korišćenju energije prirodno proizvedene u zemlji kako bi se vinarija hladila i izolovala, stvarajući idealne klimatske uslove za proizvodnju vina
064/065
www.ego-magazine.com
066/067
www.ego-magazine.com
068/069
www.ego-magazine.com
070/071
www.ego-magazine.com
072/073
www.ego-magazine.com
074/075
www.ego-magazine.com
076/077
www.ego-magazine.com
www.ego-magazine.com
078/079
OSNOVA 1
OSNOVA 2
OSNOVA 3
OSNOVA 4
www.ego-magazine.com
080/081
POPREト君I PRESEK 1
POPREト君I PRESEK 2
POPREト君I PRESEK 3
PODUナスNI PRESEK 3
082/083
www.ego-magazine.com
084/085
www.ego-magazine.com
Pumphouse Point / Cumulus Studio
086/087
www.ego-magazine.com
www.ego-magazine.com
088/089
studio
Cumulus Lokacija: Cradle Mountain-Lake St Clair National Park, Lake St Clair Road, Lake Saint Clair TAS 7140, Australia Odgovorni projektant: Chris Roberts, Liz Walsh, Peter Walker, Todd Henderson Površina: 1035 m2 Godina: 2014 Fotografije: Stuart Gibson, Adam Gibson, Sharyn Cairns Građevinski projekat: Gandy & Roberts Engineers Projekat instalacija: Gandy & Roberts Engineers Konstrukcija: Gandy & Roberts Engineers Elektro-instalacije: TBS Engineering Mašinske instalacije: TBS Engineering Protivpožarna zaštita: Castellan Consulting Akustika: Vipac Nadzor: Green Building Surveyors Zaštita okoline: Red Sustainably Izvođač: Mead Con Smešten upravo u Zoni Svetskog dobra Tasmanijske divljine, kompleks Pumphouse Point je prvobitno projektovan kao deo tasmanijske hidroelektrične šeme i bio je van upotrebe preko dvadeset godina pre nego što je obnovljen. Obnova, koja je već postala zaštitni znak tasmanijskog turizma, podrazumevala je adaptaciju i obnovu dva postojeća, i pod zaštitom, mada bezoblična betonska objekta u art-deco stilu – ‘The Pumphouse’ i ‘The Shorehouse’ – u utočište u divljini. The Pumphouse, trospratna zgrada originalno projektovana tokom 40-tih godina za smeštaj pumpnih turbina, nalazi se na jezeru St Clair na kraju betonskog doka dugačkog 250m koji je njena jedina veza sa tlom. The Shorehouse, smeštena na početku doka na obodu jezera, izgrađena je u isto vreme i u njoj su smeštene kancelarije i prostorije za održavanje turbina. Osamnaest novih gostinskih apartmana smešteno je unutar postojećih betonskih opni objekata – dvanaest od njih je smešteno u The Pumphouse a ostalih šest u The Shorehouse. Objekat The Shorehouse takođe ima kuhinju i glavni zajednički salon / trpezariju. Minimalne intervencije su izvršene na fasadama objekata. Ovo je vrlo promišljeni postupak kako bi se zadržale visoke vrednosti objekata kao nasleđa i kako bi se naglasio kontrast između novih enterijera i eksterijera – njihovo oronulo stanje kao testament okrutnoj prirodi u kojoj su smešteni. Pristup zgradi The Pumphouse,
090/091
www.ego-magazine.com
092/093
www.ego-magazine.com
www.ego-magazine.com
094/095
okruženoj planinama i vodom, povećava naslućivanje i osećaj dolaska. Gosti prolaze kroz masivna metalna vrata u ulazni hol – prelaznu zonu kroz koju iz surovosti i divljine spolja lagano pristupaju udobnosti apartmana. Dvanaest apartmana smešteno je dužinom dva
spoljašnja krila, ostavljajući centralnu zonu posvećenu zajedničkom salonu na svakom nivou, otvorenom na oba kraja tako da se vidik koji počinje na doku produžava kroz objekat. Jednostavna neutralna paleta korišćena je svuda kako bi okarakterisala robusnu jednostavnost
i nekomplikovani komfor u koji gosti dolaze. Neobrađena rezana drvena građa i izloženi sistem cevi ulaza i zajedničkih prostora neupadljivo omogućavaju isticanje uglađenijoj tasmanijskoj oblozi od univera i izloženim savijenim bakarnim cevima u apartmanima.
Ovi elementi takođe aludiraju na istoriju mesta – oplatu od rezane građe bezobličnog betona i vodu koja je nekada pumpana kroz središte zgrade. Projekat je izrađen za vrlo mali budžet na udaljenoj lokaciji koja je zahtevala veliku količinu elemenata za opremanje lokacije i in
frastrukture. Korišćene su jednostavne konstruktivne tehnike a potrebe za stand ardizacijom i prefabrikacijom ostvarene su izradom spojeva i okova. Radeći u okviru postojećih ograničenja koja su prvobitno dizajnirana za vrlo različite funkcije, veliki napor potrošen je ma
nipulacijom unutrašnjih prostora kako bi se uravnotežili privatni i zajednički prostori. Značajna koordinacija takođe je zahtevana kako bi se obezbedila efikasna konstruktivna rešenja koja bi funkcionisala sa visokim akustičkim performansama zahtevanim za apartmane.
096/097
www.ego-magazine.com
098/099
www.ego-magazine.com
100/101
www.ego-magazine.com
www.ego-magazine.com
102/103
OSNOVA SPRATA 2
OSNOVA SPRATA 1
OSNOVA PRIZEMLJA
104/105
www.ego-magazine.com
www.ego-magazine.com
106/107 A R H I T E K T U R A
Sportska hala osnovne škole, Obrenovc, Srbija
Jovan Mitrović
autor: Jovan Mitrović lokacija: Obrenovac, Srbija površina: 1100m2 godina realizacije: 2015. fotografije: Relja Ivanić saradnici: Vuk Lukić, Milena Folić, Miloš Milivojević, Aida Hadžiahmetović projekat konstrukcije: Vojislava Vasović, Dragan Janković izvođač: Ferbild ltd, šef gradilišta: Dragan Radulac
tekst, prevod Dostana Janković
108/109
www.ego-magazine.com
110/111
www.ego-magazine.com
studio
Jovan Mitrović Obrenovac je mali grad, nadomak Beograda. A kako se glavni grad ubrzano razvijao, on je postao jedna od opština. Prva obrenovačka osnovna škola je prva ustanovljena škola Beograda, stara gotovo 200 godina. Tokom dva veka njenog postojanja, sve generacije đaka koje su je pohađale, nisu imale priliku da uživaju u nastavi fizičkog vaspitanja pod krovom, niti u sportskim aktivnostima u zatvorenom (za svo to vreme)! Ovdašnji urbanisti izradili su koncept prema kojem bi površina nove sportske hale pokrila gotovo čitavo školsko dvorište, a planirana visina bi bila tolika da bi objekat zaklonio okolna XIXvekovna zdanja, te čak i crkvu. Zahtev investitora formulisao je projektovanje sportske hale koja će služiti ne samo đacima ove škole, već i treninzima košarkaških i odbojkaških timova, te rekreaciji lokalnog stanovništva. Upravo je iz tog razloga sama hala morala da zadovolji standarde koje je propisala FIBA (skraćenica prema francuskom nazivu za Internacionalnu košarkašku organizaciju Fédération Internationale de Basket-ball). Kako je teritorija Opštine Obrenovac u neposrednoj blizine korita reke Save, tlo je opterećeno uticajem podzemnih voda. To je bio ključni problem koji je zahtevao rešenje već u prvoj, preliminarnoj fazi oblikovanja. Odgovor na izazov pronađen je tokom procesa projektovanja u formiranju vodo-otporne ljuske, betonskog trupa 5m porinutog u dubinu tla, taman par cm iznad najviše kote vodene linije podzemnih tokova. Odnosno, ponuđen je koncept svojevrsnog vodonepropusnog sanduka, neke vrste porinutog korita, u koju su upakovani svi sadržaji. Čitave dve trećine volumena sporske hale ukopane su u zemljište. Glavni deo podzemne sale sadrži sportski teren, ali i manju salu za balet i gimnastiku, potom sve tehničke prostorije, svlačionice, tuševe, sanitarne blokove i učionicu za predmetnog nastavnika, sve natkriveno vodonepropusnom betonskom pločom i zelenim krovom dvorišta u nivou školskog. Ovaj koncept praktično vraća veliki deo prostora za igru dece na otvorenom tokom nastave. Sportski teren i mala sala povezani su, što otvara čitav niz novih mogućnosti - da se manja sala koristi kao scena za multimedijalne projekte poput koncerata, nastupa amaterskih pozorišnih trupa ili za školske proslave. Iznad kote terena školskog dvorišta nalazi se samo svetlarnik - niz drvenih stubića, prozorska staklena platna i ravan krov lake konstrukcije. Taj nadzemni deo je okružen dečijim igralištem, kao i otvorenim terenima za fudbal i rukomet, tako da je transparentna fasada po čitavom obimu morala biti zaštićena od udaraca loptom, što je i učinjeno postavljanjem vertikalnih drvenih šprosni - štapova oko svih izvora prirodne svetlosti. Taj drveni niz, nalik drvenim šibicama, predstavlja simboličku reinterpretaciju ograda, plota, taraba tipičnih za sela u tom delu Srbije. A sam ritam postavljanja vertikala razbija direktan sjaj sunčeve svetlosti. U salu se ulazi kroz dva nezavisna ulaza, kroz otvoreno, ali natkriveno stepenište. Taj drugi, dodatni ulaz, služi kao protivpožrni izlaz, ali omogućava i potpuno odvajanje dva sportska tima, ili različita odelenja škole, grupu dečaka i devojčica. Ulaz bliži školskoj zgradi opremljen je i mehaničkom platformom za kolica osoba sa posebnim potrebama. Ideja koja se provlači od samog početka bila je - dizajnirati energetski efikasan, ekonomičan održivi objekat, građevinu lišenu nepotrebnih detalja. Lake drvene gredice i stubići uklapaju se sa najpovoljnijim i najobičnijim pločastim materijalom kojim su obloženi zidovi terena i sama tavanica. Tako lagana materijalizacija, udružena sa pročišćenom prostornom organizacijom, učenicima obezbeđuje toplo i izuzetno prijatno mesto za rad i boravak.
112/113
www.ego-magazine.com
114/115
www.ego-magazine.com
www.ego-magazine.com
116/117
ŠEMA 1
OSNOVA 1
ŠEMA 2
OSNOVA 2
118/119
PRESEK 1
PRESEK 2
www.ego-magazine.com
120/121
www.ego-magazine.com
122/123
www.ego-magazine.com
www.ego-magazine.com
124/125 A R H I T E K T U R A
Neckom / Nikšić, Montenegro Re:a.c.t
Poslovne prostorije i izložbeni salon
autorski tim: re:a.c.t (Srđan Tadić, Grozdana Šišović, Dejan Milanović) lokacija: Nikšić, Montenegro investitor/klijent: Neckom d.o.o., Nikšić godina realizacije: 2010./2011. izgrađena površina: 2468 m2 fotografije: Ana Gardašević - re:a.c.t.
126/127
www.ego-magazine.com
128/129
www.ego-magazine.com
studio
re:a.c.t
Građevina sa poslovnim prostorijama i izložbenim salonom nalazi se na sasvim specifičnom mestu - lokacija je na samom ulazu u grad Nikšić (Montenegro). Kako su levo i desno predivni i dramatični venci stenovitih brda, ovo mesto je izloženo i izuzetno vidljivo, tako da je i novi objekat morao biti umetnut na sasvim delikatan, odmeren način. Kako u svom kompaktnom obliku sadrži nekoliko sasvim različitih funkcija, projektom su realizovani novi reprezentativni prostori sedišta firme, izložbeni salon za proizvode, specijalizovana prodavnica veće površine, kao i prostor za različite namene - prezentacije i promocije. Klijent, naime, namerava da doprinese lokalnoj zajednici otvaranjem prostorija i mladim umetnicima, nudeći im galerijsku površinu u zoni prednje fasade. Sam objekat čine tri glavna dela - prednji transparentni volumen, potom deo koji povezuje, te u začelju veliki izložbeni deo i veleprodaja. Prvi deo čine tri sprata betonsko - staklene strukture koja sadrži ulaznu partiju na nivou terena, potom zonu namenjenu prezentacijama i izložbama na prvoj etaži, kao i kancelarije na drugoj. Svi prostori su orijentisani prema glavnoj saobraćajnici, otvarajući svoje enterijere pogledima prolaznika, a delom reflektuju odraze okruženja u koji je objekat “spušten”. Drugi, vezivni deo građevine, čine glavna hala i zona za kretanje posetilaca. Korištenjem tek najuže trake placa, taj deo funkcioniše i kao spojka između celina sasvim različitih karaktera, da bi onaj javni učinio dobro integrisanim segmentom celine. Istovremeno, taj “zglob” uvodi dnevnu svetlost u samo središte zidanog prostora. Treći deo građevine je dvoetažni volumen, sačinjen od veleprodajnog prostora na tlu i prostor kombinovane namene - na prvom spretu - u kojem se prepliću izložbeni deo i specijalizovana prodavnica. Linearno postavljeni krovni prozori, orijentisani ka severu, nesebično zasipaju izložbeni prostor sunčevom svetlošću, tvoreći blago zamućenje na inače oštrim ivicama sasvim belog enterijera.
130/131
www.ego-magazine.com
132/133
www.ego-magazine.com
134/135
www.ego-magazine.com
www.ego-magazine.com
136/137
OSNOVA 1
OSNOVA 2
PRESEK 1
PRESEK 2
138/139
Letnjikovac / Thomas Krรถger Architekt
www.ego-magazine.com
140/141
studio Thomas Kröger Architekt http://www.thomaskroeger.net/ fotografije: Thomas Heimann U omanjem ruralnom mestu, severno od Berlina, ambar velike zapremine transformisan je u letnjikovac sa dodatim, potpuno nezavisnim stanom. Žitnica podignuta pre 140 godina i to primenom mešovite konstrukcije drvenom konstrukcijom i zidanom ispunom, u bila je u svoje vreme ultramoderna i sasvim funkcionalna građevina. Nakon što je prodata, izgubivši primarnu namenu, struktura joj je izmenjena, tako da je bila prilagođena - za smeštaj dve familije i nešto stoke - u neku vrstu dvokuće. Arhitekta Thomas Kröger je redizajnirao jednu polovinu za porodicu mladih, koristeći već postojeći arhitektonski jezik i prilagođavajući kuću svojim izražajnim sredstvima i pravilima koji su je ponovo stvorili. Ova nekadašnja staja i ambar, zapravo je građevina izuzetne stabilnosti, podignuta na debelim kamenim zidinama, sa malim prozorskim otvorima na gornjoj etaži, a dole sa ogromnim drvenim krilima kapija. Lepota nasleđene konstrukcije drvenih greda i veličine slobodnog prostora predata je novim korisnicima na uživanje oslobađanjem centralnog jezgra. Centar kuće čini dnevni boravak dvostruke visine sa kaminom moćnih dimenzija. Tri nova zalučena otvora moguće je zatvoriti ogromnim drvenim kapijama, ili pak - raskriliti ih prema voćnjaku i zelenim livadama. Zdanje je sada oblikovano tako da je veliki centralni hol negrejan, a okružen zaptivenim i grejanim zapreminama soba. Dakle - tokom svežijih godišnjih doba, koriste se samo manje zone, nešto poput gnezdašca za ptičice. Odmah uz centralni hol, na blagom uzdignuču, nalazi se dnevni boravak i kuhinjsko ostrvo. Trpezariju nadvisuje drven piramida. Uz stepenice, povrh i oko centralnog hola, nalaze se tri spavaće sopbe, dve kupatila, dva studija i lođa. Uz zabat je projektovan gostinski deo, stančić u koji se neovisno ulazi, iako ima vezu sa centralniom salom. Transformacija je podrazumevala i delimičnu izmenu obloge - sa ulične strane, promene na strukturi su jedva vidljive. No, prema privatnoj bašti, realizovani su novi otvori, izdašni taman toliko da postignu željenu povezanost unutrašnjeg sa spoljnim prostorom. Čitav letnjikovac je unapređeno zdanje, restauracija izvedena sa očiglednim trudom, pažljivim i odmerenim promišljanjem. Zidovi grejanih prostorija su izolovani sa unutrašnje strane, a sve sobe su zadržale zatečene kvalitete fasade, nevezano od toga da li su iznutra klimatizovane ili ne.
142/143
www.ego-magazine.com
144/145
www.ego-magazine.com
146/147
www.ego-magazine.com
www.ego-magazine.com
148/149
OSNOVA
PRESEK
150/151
www.ego-magazine.com
www.ego-magazine.com
152/153 D O M , I N T E R V J U
sinestezia
EGO: Kako započinjete kreativni proces oblikovanja enterijera? Šta je to čemu dajete prioritet? iN: Mi, u principu, radimo “školski”, onako kako su nas učili na fakultetu: prvo istražujemo dok ne nađemo šta može da nas bude koncept. Pravimo šeme, skice, tražimo šta je dominantno - šta je filozofski ili oblikovno ono što može da bude osnova. Od toga stvaramo koncept koji vizuelizujemo prvo kroz šeme, a potom i oblikovno. Taj koncept se kroz proces ne gubi, ali je moguće uvođenje nekih novih, značajnih pojava. ego: Koji su prioriteti u izradi funkcionalnog rešenja? in: To je takođe proces koji se razvija - pre tri godine smo obraćali pažnju na nešto sasvim drugo: da oblik diktira funkciju i da možda dobije akcenat na nešto skulptoralno. Soba ne mora da bude kubus! Može da bude i neka poremećena forma ukoliko će to da poboljša vizuelni identitet, a da ostane u konceptu.
INTERVJU: Ivana Nenković, direktor studija SINESTEZIJA, arhitekta.
fotografije: Relja Ivanić tekst: Ljubomir Janković + Dostana Janković
154/155
www.ego-magazine.com
156/157
www.ego-magazine.com
158/159
www.ego-magazine.com
160/161
www.ego-magazine.com
162/163
www.ego-magazine.com
164/165
www.ego-magazine.com
166/167
www.ego-magazine.com
www.ego-magazine.com
168/169
SINESTEZIA
Ivana Nenković, arhitekta direktor sudija “Sinestezija” EGO: Kako birate materijale za izradu enterijera? IN: U suštini, svi volimo hladne materijale. I industrijske. Ali se trudimo da to “razbijemo” tamo gde možemo. Nekad je to i zahtev investitora. Ne nekad - uglavnom. “Obični smrtnici” vole da to imaju prirodno, da sve bude “toplo”, tako da mi ispunjavanjem njihovih zahteva razbijamo ono što mi hoćemo i tražimo kompromis tako da rezultat na kraju izgleda dobro. Materijali koji dominiraju su uglavnom isti kao u stanu povodom kojeg razgovaramo... na primer - čelik, koji je potpuno sirov; e sad, kroz proces sa investitorima, taj čelik nije uvek “čist”, on nosi fleke i tragove zavarivanja, što doprinosi da izgubi hladnoću i dobije neku “ljudskost”. EGO: Da li težite određenom stilskom izrazu? IN: Pratimo dešavanja, trudimo se da ne zaostanemo i gledamo da edukujemo investitore. I imali smo sreće do sada, ili je tako išao proces pregovaranja i ugovaranja da oni nama ostave otvore otvoreno da mi možemo da biramo dizajn onako kako mi hoćemo. Koncept mora da se čita: kroz osnovu, kroz oblikovanje, kroz detalj, kroz element koji se ponavlja... koncept mora da se provlači. EGO: Ljudi izvan struke pod pojmom “stilski izraz” podrazumevaju neki od aktuelnih trendova ili stilova - npr. minimalizam; međutim, svaki studio u okviru modernih tendencija pokušava da pronađe svoj izraz... IN: Minimalizam? Pa on je bio dobar pre dve-tri godine, ali sad više “ne pije vodu”. Sad je “Danski stil” mnogo zabavniji, dominantniji. Mi se menjamo onako kako se menjaju trendovi. EGO: Većina ljudi bi rekla kako je skandinavski dizajn možda najbolji primer minimalizma? IN: Kako? Pa možda... EGO: ... iako je pomalo eklektičan? IN: Jeste! Nije onaj “surovi minimalizam” koji je bio aktuelan pre dve-tri, četiri godine. Tad je bio dobar. EGO: I to je u redu, ali minimalizam je i filozofsko pitanje, jednako koliko je i praktična interpretacija različitih arhitekata, ali i ljudi koji se izražavaju drugim medijima - film, video... IN: Da. I to je istina. EGO: Po čemu publika može da prepozna rad studija SINESTEZIJA? IN: Ma koliko želimo to da izbegnemo, ono što nam se uvek “desi” tokom projekta jesu - eksperimenti - svaki naš projekat ima nešto što radimo prvi put, nešto što ne može da se kupi... trudimo se da ima skulptoralnu formu. To ne mora da postoji u svakom projektu/objektu - ne mora da bude glavni akcenat, ali svaki ima nešto što nije u standardu enterijera. Na primer - u ovom stanu imamo luster, koji je ekstremno veliki. I lep. EGO: Koja je cena za realizaciju autorskih enterijera? Da li investitori rado prihvataju vaše predloga ili insistiraju na svojim? Kako to izgleda, ta borba, ta komunikacija? IN: Kod nas pregovaranje traje dugo - nekoliko meseci. Za svo to vreme, čak i pre nego što potpišemo Ugovor, mi predlažemo. Kroz takav vid saradnje, oni (klijenti) vide šta mi možemo i hoćemo. I da li su oni spremni da plate to. Na kraju, uglavnom ugovorimo. U suštini: slušaju nas. Za ovaj stan - investitori su imali “solidno dominantan” ukus koji nije bio u potpunom skladu sa našim, tako da smo tu morali da pravimo kompromise... klijenti su dosta kooperativni!
www.ego-magazine.com
170/171
EGO: U ovom rešenju enterijera, dosta je zastupljena opeka na zidovima. Da li je ona bila deo plana od samog početka? IN: Jeste, ali je bila bela. Odnosno - čitav enterijer nije bio toliko “dinamičan u boji”. Ali investitori su obišli radove i kad su videli opeku, poželeli su da ostane crvena. Nije naša odluka da opeka bude u prirodnoj boji. Ali je zato završna obrada po našem izboru, a oni su pristali da ostane tako. EGO: Čini mi se da ste zadržali neke elemente iz prethodne postavke enterijera. Peći, na primer? IN: To i jeste bila tema ovog projekta. Prvo smo istražili mnogo opcija da bi izašli iz tog okvira “starog” ( to staro je iz 1930.!) koje nikad nije renovirano. Investitori su iz Francuske - tamo je to trenutno vrlo moderno. Trudili smo se da zadržimo što više elemenata, da izmenimo funkciju, ali ne i raspored. Tako smo postigli funkcionalnost, a zadržali staro. Mnogo toga je renovirano, restaurirano. EGO: Koji je glavni kvalitet koji ste postigli u ovom enterijeru?
IN: Nivo obrade i razrade. Gotovo da je svaki šraf izabran, a kamo li neke ozbiljnije stvari. Glavni kvalitet je taj da ni fuga u parketu nije urađena a da nismo bili prisutni. Sve vreme smo bili tamo, a dugo se radilo, dan, noć. Sve što tamo stoji, iako nije uvek naš izbor (jer smo izlazili u susret klijentu) sve je kontrolisano i o svemu se vodilo računa. EGO: Kako bi opisali svoj ego? IN: Nije dominantan. EGO: U našoj sredini pojam “ego” ima negativnu konotaciju, ali... Moj ego nije dominantan, pre svega zato što je moje JA uvek MI. Mi svi funkcionišemo zajedno. Najbitnije je da je meni zabavno, a ne koliko će da dovede mene na poziciju, odnosno do nečega. Ne mogu da se pomerim od negativne konotacije ega. EGO: Postoje autori koji insistiraju na tome da je njihov izbor ključan. Ne prihvataju kompromise. Postoje je drugi koji se zalažu za kolektivitet i koji rade za zajedničko dobro. IN: Mi smo “MI”, ali to ne znači da kad
treba, u momentu kad treba da se insistira na nečemu, da ne donosim odluku. Da, ja donosim odluku, ali gledam da to ne bude previše često. EGO: Da li radite na nekom novom projektu koji vas čini posebno srećnima? IN: Da! Radimo kuću u Nemačkoj (Leverkuzen). I još jednu, ovde, u Beogradu. To je sad aktuelno.
Ma koliko želimo to da izbegnemo, ono što nam se uvek “desi” tokom projekta jesu - eksperimenti - svaki naš projekat ima nešto što radimo prvi put, nešto što ne može da se kupi... trudimo se da ima skulptoralnu formu. To ne mora da postoji u svakom projektu/objektu - ne mora da bude glavni akcenat, ali svaki ima nešto što nije u standardu enterijera.
www.ego-magazine.com
172/173 D O M
Potkrovlje #2 The Playing Circle / Amsterdam
“Potkrovlje” je periodična postavka, zapravo inovativni koncept izlaganja i prodaje opreme enterijera koji realizuje tim The Playing Circle. Na taj način autOri izlažu svoj odabir artikala. Izuzetno su naklonjeni prirodnim materijalima: drvetu, čeliku, koži, staklu, vuni i keramici. Jer - svedoče o količini posvećenosti i ljubavi koji su utkani u izradu. Na njima se očitava poreklo i dimenzija vremena, istorija predmeta, kao i način na koji su izrađeni.
http://entertheloft.com/ fotografije: Studio Aico tekst Dostana Janković dia
174/175
www.ego-magazine.com
www.ego-magazine.com
176/177
theplayingcircle.nl The Playing Circle favorizuje objekte koji su deo procesa isključivo rada čovekovih ruku, a ne mašinski proizvod. Taj projekat im je doneo internacionalnu pažnju, a samim tim i posetioce iz svih krajeva sveta. Kako je prvo izdanje doživelo veliki uspeh, tim je prethodnog decembra kreirao novo rešenje, opremajući najveći raspoloživi prostor amsterdamskog Vaudeville Theatre, transformišući ga u konceptualni lokal nalik potkrovlju. Kako je projekat otvoren za javnost tokom kratkog, vremenski vrlo ograničenog perioda, Potkorvlje #2 je ispunjeno pažljivo odabranim komadima koji čine kolekciju dizajnerskih, umetničkih i zanatskih proizvoda - izloženih za prodaju. Pošto su svom silinom ulili novine u savremena potkrovlja svojim jedinstvenim stavom i sposobnostima bez presedana, u novom projektu su svom sada već preopznatljivom potpisu dodali artistički metod u izlaganju dizajnerskih rešenja. Recept za uspeh koji doživljava njihov koncept, leži u njihovoj nezasitoj potrazi za inovativnim rešenjima, te su i sada od “lažnog stambenog potkrovlja” načinili fantastični prodajni prostor u kojem su u izlogu složeni najraznovrsniji objekti zajedno - od rustičnog nameštaja, preko autentičnih konstrukcija za rasvetu, do intrigantnih umetničkih predmeta. “Otvorena vrata potkrovlja” su se kao projekat nametnula koncepcijskom ingenioznošću, privlačeći puno nove publike i to prave poznavaoce stila, što nameće znalački odabir i najsitnijeg detalja, da bi se čitav prostor predstavio što privlačnijim. Izlaganjem specifičnog bogatstva prirodnih materijala, konceptualno osmišljena prodaja stvara sofisticiranu atmosferu, u koju autori tima The Playing Circle ulažu puno vremena i pažnje. Svi dizajnirani komadi su na izuzetno visokom nivou izrade, uklapani su uz besprekorni osećaj za prostor, tako da zainteresovani zaista stiču utisak da su kročili u dom koji je opreman sa puno ljubavi.
178/179
www.ego-magazine.com
180/181
www.ego-magazine.com
182/183
www.ego-magazine.com
www.ego-magazine.com
184/185 D O M
Felipe Hess / Apartamento Sergipe /
Sao Paolo / Brazil
Ovaj stan je oblikovan za mladog glumca, samca. Na samom početku razrade koncepta, klijent je zahtevao otvoren prostor, očišćen od nameštaja. Stambena jedinica se nalazi u okviru modernističke zgrade iz ‘60tih. Osnova je bila ispregrađivana zidovima koji su formirali mnoštvo soba i pomoćnih prostorija. Projektant i investitor su doneli odluku da sve sobe objedine, povežu. Nakon toga, pošto su svi zidovi uklonjeni, liftovsko jezgro ostalo je u središtu.
http://felipehess.com.br/ tekst : Dostana Janković
186/187
www.ego-magazine.com
188/189
www.ego-magazine.com
www.ego-magazine.com
190/191
Felipe Hess Zarad toga, formirana je bela kutija, obložena policama, forma koja obavija i prikriva ulaznu zonu. Ta kutija, dakle, povezuje zone koje definišu dnevni boravak, TV salu, prostor za čitalačke probe i veliki sto. Taj enormno veliki drveni sto provlači se dužinom od čitavih 10m, menjanjući funkciju i namenu duž tog svog trajanja u prostoru. Od trpezarijskog, preliva se u kancelarijski sto (poseduje i ugrađene utičnice) i uvlači se do same kuhinje kao deo radne površine. Ulaznu partiju oko lifta definišu žute pločice. Ideja kojom su se rukovodili prilikom oblikovanja ovog segmenta stana bila je da se uspostavi određeni kontrast u odnosu na belinu čitavog enterijera apartmana (uz nešto sive i crne, naravno). Žute pločice su postavljene na podne, zidne, plafonske ravni, ali i na krilo vrata. Zapravo - vrata se otvaraju pritiskom na jednu pločicu! Jer, tako su vrata lišena i same kvake... Žuti ulazni hol se potom nastavlja u policu sa knjigama koja se pruža ka potpuno otvorenoj zoni po kojoj je razvučen ogromni sto. Sa jedne njegove strane, prostiru se dnevni boravak, TV sala i trpezarija. Tu su Hans Wegner stolica Ox, par le Corbusier stolica sa rukonaslonom, PK sto. Sve je orijentisano prema velikim staklenim prozorskim površima. U trpezariji su Jean Prouve sedišta. Iza trpezarije, prostire se betonska ploča namenjena posluženju hrane. A na drugom kraju onog 10m dugačkog stola, nalazi se kuhinja sa istovetnim betonskim šankom i velikom otvorenom zonom namenjenom probama. To je vrlo prilagodljiv, fleksibilan prostor, opremljen ponekom stolicom renomiranih autora: Hans Wegner - Wishbone ili Jorge Zalszupin - Senior. Iza svega je prostrani beli zid koji ovu javnu, dnevnu zonu odvaja od privatne, intimne zone stana. Nju čini mali toalet namenjen gostima, potom glavna spavaća soba, garderober i odvojeno kupatilo. Spavaonica je sasvim jednostavna, sa plakarima koji su izvedeni istim materijalom od kojeg je sačinjen veliki sto, tu je i Muuto stolica, AJ svetiljka i George Nelson - to je oprema. Čitavo kupatilo je realizovano betonom, a drveni elementi ponavljaju isti izbor kao i u prethodnoj prostoriji. Manji toalet, onaj namenjen gostima, nešto prirodne rasvete dobija preko vešernice. Čitav stan je zapravo veoma jednostavan, realizovan izrazito preciznim dizajnom.
192/193
www.ego-magazine.com
194/165
www.ego-magazine.com
196/197
www.ego-magazine.com
www.ego-magazine.com
198/199 I N T E R V J U
milica todorović ego: Obično arhitekte maštaju o nesputanom izrazu tokom procesa projektovanja. Sa kakvim ograničenjima si se sretala, budući da si radila enterijer za svoj životni prostor ? mt: Projektujući sopstveni životni prostor nisam imala apsolutno nikakvih ograničenja.Uživala sam u svakom segmentu ovog projekta, od osmišljavanja koncepta preko procesa realizacije do najsitnijeg detalja. Prostor izgleda potpuno drugacije od onog kojeg smo kupili. Srušeni su zidovi, sve je promenjeno tako da je to bio prilicno veliki posao. Od pocetka sam imala jasne ideje i znala sta želim da postignem, tako da smo u roku od dva meseca uradili sve radove i proizveli i restaurirali nameŠtaj. sada sve izgleda baš kao što sam i zamišlila. Mislim da je za svakog arhitektu projektovanje sopstvenog prostora u kome može da iskaŽe sve svoje ideje bez ograničenja i kada zavisi samo od sebe, pravi uzitak.
razgovor vodio Ljubomir Janković fotografije: arhiva Milice Todorović
200/201
www.ego-magazine.com
202/203
www.ego-magazine.com
204/205
EGO: Prema gipsanoj plastici na plafonu, čini mi se da je ovaj poduhvat bio rekonstrukcija enterijera? MT: Ovaj projekat nije bio rekonstrukcija enterijera, ali je moja zamisao bila da to tako izgleda. Zgrada u kojoj se nalazi moj dom je gradjena 1923.godine i delo je čuvenog arhitekte Milana Zlokovića. Fasada je originalna ali enterijeri nisu, iako sam pokusala da stvorim tu iluziju. Spoljnu i unutrašnju stolariju, plastiku na plafonu kao i još neke elemente sam namerno pravila tako da sve izgleda kao da je enterijer zaista iz tridesetih godina prošlog veka. EGO: Prostor deluje vrlo harmonično, da li postojali trenuci kada si razmišljala o nekim detaljima ili elementima enterijera koji bi te odveli van uobičajnog konfora? MT: Kako iznad stana posedujem tavan,upravo ovih dana se spremam da ga povežem sa stanom jednim grubim crnim metalnim stepeništem kao kontrast mekoći i harmoniji koja, kako ste primetili, vlada enterijerom. EGO: Boje koje si koristila u ovom prostoru pomalo podsećaju na stanove iz 50-tih. Koji je bio kriterijum za odabir kolorita? MT: Nisam vezivala boje za neki period.To su jednostavno boje koje mi se dopadaju. Dominiraju bela i siva u kombinaciji sa plavom, žutom i crnim detaljima kao kontrastima. Volim da koristim sve nijanse plave kao i žutu i boju senfa. EGO: Da li se ovaj stan može okarakterisati kao izraz jedinstvenog stila ili eklektičnog pristupa? MT: Mislim da se moze okarakterisati kao i jedno i drugo. Nisam previse razmisljala o tome kakav će mi biti pristup. Moje osmišljavanje i projektovanje stana je trajalo bukvalno tri dana. Jednostavno je bilo spontano. Kockice su se složile. Sve ono sto sam videla negde i sačuvala u memoriji, moje ideje koje su čekale prostor da bi se realizovale, moj vintage nameštaj koji je čekao u maminoj i tatinoj garaži, sve se jednostavno spojilo i nastao je enterijer koji vidite na slikama. Moj pristup projektovanju enterijera je često okarakterisan kao eklektičan. Volim da koristim elemente iz razlicitih epoha, da restauriram namestaj i bojim ga u neočekivane boje, da kombinujem staro i novo. Volim da pravim enterijere koji imaju karakter, koji su maštoviti i drugaciji. EGO: Šta nam možeš reči o izboru rasvete? MT: Rasveti sam se posebno posvetila. U trpezariji je art deko luster a u dnevnoj ručno rađena zlatna plafonjera.Vodila sam računa da svaki komad bude jedinstven i da ima odredjenu ulogu u prostoru. EGO: Komode se sjajno uklapaju u enterijer, da li su one tvoj dizajn ili nekog poznatog proizvođača? MT: Jedan deo namestaja je vintage. Konkretno komode i fotelje su iz 50-ih i 60-ih godina proslog veka.Ostalo je proizvedeno kod nas po mojim nacrtima. Samo je divan od italijanskog proizvođača.
www.ego-magazine.com
206/207
www.ego-magazine.com
208/209
www.ego-magazine.com
210/211
www.ego-magazine.com
www.ego-magazine.com
212/213
EGO: Kuhinja je sa crno belim pločicama, koliko često spremaš hranu, da li poseduješ strast za pripremu i dekoraciju obroka? MT: Ja sam pasionirana kuvarica.Kuhinja za mene predstavlja veoma važno mesto.Počela sam da kuvam kada sam se sa 19 godina preselila u Firencu da studiram i od tada se trudim da se stalno usavršavam na tom polju. Kuvam svakodnevno za svoju porodicu i često pozivam goste na večere. Kuvanje je za mene zadovoljstvo i jedan vid relaksacije.I da, posedujem veliku strast za dekoraciju stola i obroka. Skupljam vintage porcelanske servise , čajnike i šoljice.Trudim se da za sva tri obroka postavim i aranžiram sto. Svaki dan je bitan. EGO: Šta je potrebno učiniti da spavaća soba postane relaksirajuća i prijatna za san? MT: Po mom misljenju mirne, svetle boje, meke linije namestaja, prostor bez previše dekoracija.I obozavam Toile de Jouy u spavaćoj sobi. EGO: Koja je bila inspiracija za uređenje dečije sobe? MT:Mama sam jednoj devojčici od četiri godine koja se zove Amelia, pa mi je ona i bila inspiracija za uređenje dečije sobe. Želela sam da dekoracija njene sobe bude kao za princezu ali da ne bude banalna. Njena soba ima gipsane radove, kitnjasti luster, veliki krevet sa visokim uzglavljem, zavesice na ormanu, bogate drapere i to sve u istom dezenu sa detaljima. Veoma je elegantna što je možda malo neočekivano za dečiju sobu. EGO: Kako bi opisala svoj lični koncept (EGO)? MT: Moj lični koncept se menja uz moje sazrevanje, kako lično tako i profesionalno. Inspiraciju crpim iz putovanja. Slikam sve sto mi privuče pažnju, upijam atmosfere i ambijente i onda to sve nekako ispliva kada se ukaže prilika. Sve sam hrabrija u projektovanju a možda i malo ekcentričnija. EGO: Koji su Milicini budući planovi na polju arhitekture i enterijera? MT: Trenutno završavam dva projekta na kojima radim već duže vreme i spremam se za treći.Takodje planiram da otvorim prodavnicu vintage nameštaja.Borim se kao i sve moje kolege nadajući se da će za našu struku doći bolja vremena
214/215
www.ego-magazine.com
216/217
www.ego-magazine.com
www.ego-magazine.com
218/219 I N T E R V J U
irena kilibarda ego: Vama je uručena velika nagrada za dizajn. O čemu se, zapravo, radi? ik: Krajem godine su rokovi za prijavu radova; ja sam se prijavila na par konkursa na isteku 2014., pa šta bude... Prva je bila nemačka nagrada, koja se dodeljuje u januaru, za vreme IMM sajma (Interior Innovation Award); dobila sam je za seriju, ali je nagrađen pre svega mali sto - tamno sivi sa bakrom. Potom sam dobila nagradu u Milanu: sve je to onako pompezno - gala veče, black tie oblačenje, svi u crnom (žene u haljinama)... dosta dobra organizacija, veoma su ozbiljni! Najveća nagrada je Platinum, a ja sam dobila Zlatnu, za dizajn stola: to je prvi koji sam uradila, od belog koriana, koji ima grafiku, LED svetlo - tople boje, koji isijava (kad je upaljeno svetlo, dobija se ta grafika)... i eto - to je to! ego: To su nagrade za početak godine! IK: Da, godina je dobro počela.
razgovor vodio Ljubomir Janković fotografije: Rade Kovač www.radekovac.com
www.ego-magazine.com
220/221 EGO: Da li ste pre desetak godina mogli da predvidite ovakav razvoj karijere, da će to što radite biti tako primećeno? IK: Deset godina unazad ja uopšte nisam razmišljala o industrijskom dizajnu! Da mi je neko tada rekao da ću raditi nešto vezano za proizvode, ja bih mu odgovorila da nema šanse - enterijer i to je to. Jeste, i tada me je zanimalo osvetljenje u enterijeru - ali kao “osvetljenje u enterijeru”, ne kao lampa ili dizajn rasvetnog tela. Ali... par godina kasnije, tačnije 2008., ja sam počela sa tom jednom lampom. To je povuklo druge stvari - jer sam i za to dobila nagradu, pa me je to teralo da idem dalje! I onda - kad dođete do toga da je uloženo toliko novca, truda, organizacije... onda idete još dalje da bi to prodali, jer je besmisleno raditi na tome a da nemate neki povraćaj novca koji je uložen u sve to. Tako da - ide u nekom pravcu - meni su te nagrade potvrda da idem u dobrom pravcu. EGO: Koliko energije i znanja je potrebno da se proizvede ovakav sto? IK: Energije? Mnogo (smeh)! Mnogo upornosti. Dolazi čak i do svađa - jer se stvari ne naprave na vreme, pa je tu zamor/umor, neki konflikti...Koliko znanja? Potrebno je, možda, da ste prošli kroz izvođenje, izradu nekih detalja, da vas to zanima, da umete da razmišljate konstruktivno, logički. Možda čak i ne kroz proračune inžinjera, već da osetite šta je to što drži tu ploču i šta je to što može da stoji. EGO: U središnjem delu stola je polje koje svetli. O kakvom tipu rasvete se radi? IK: Središnji deo u stolu? LED traka. Zalepljena je u unutrašnjosti stola po obodu. Svetli ka unutra. Zbog ugla osvetljenja, bitno je kako se postavlja ta traka. Znači pozicija je bitna, a inače je to obična traka: koristim 3000K (Kelvina) kao toplu belu boju osvetljenja. Izvan toga imam kabl, sa trafoom, mada imam i varijantu sa baterijom. To su neke malo “jače” baterije, koje nisam mogla da nađem ovde, nego su mi našli u Nemačkim, onim velikim prodavnicama sa raznoraznom opremom za elektroinstalacije. Ta baterija ima energiju za otprilike pet sati dovoljne jačine svetla, ali može i dva dana sa malim intenzitetom svetla. EGO: Na početku procesa projektovanja,
autor obično ima neku skicu koja na kraju i ne liči na krajnji proizvod. Koja je bila osnovna ideja za kreiranje stola - sa kojim projektnim zadatkom je pokrenut dizajn? IK: Radila sam enterijer za ljude kakvi se retko sreću - veoma prijatni; to je bila lepa priča. Ja sam Korijanom često radila kuhinjske ploče. To su uglavnom ravne površine, nema tu 3d oblikovanja, tako da nisam mogla mnogo da znam o proizvodnji korijana i kako se ponaša materijal. Kroz taj rad sam dobila ideju da napravim sto, ali u kombinaciji sa još dva materijala. U to vreme, korijan je primenjivan sa potkonstrukcijom od aluminijuma, ili od šper ploča, drveta... a onda sam ja počela da istražujem kako propušta svetlo i tako dalje. Što se tiče tog procesa od skice do krajnjeg proizvoda: ja čim dobijem ideju, ja napravim skicu, ali onda odmah pređem na kompjuter i radim u pravim dimenzijama. Nikad nisam imala problem da izradim prototip, pa da to radim više puta - jer na vreme sve rešavam i konstruktivno. EGO: Da li je bilo poteškoća u formiranju konstrukcije stola? Korijan je materijal koji se primenjuje za kreiranje masivnih volumena, a ovde je? IK: Bilo je razmatranja kako izvesti taj 3d deo, čija zakrivljenost nije ista u svim pravcima - ima i jedan negativni deo koji je skoro nemoguće izvesti ručno. Pošto u timu imamo i majstora koji voli da rešava i “nemoguće”, svašta mu pada na pamet “kako izvesti”, on je napravio kopir, napravili smo taj naš 3d od gipsa na aluminijumu, te smo po tome napravili taj “ručni rad” za prvi sto. Posle smo došli do varijanti - kako pripremiti korijan, iseći sa najmanjim utroškom materijala, kako zalepiti tečnim lepkom (koji se dobija kupovinom ploče), pa se na CNC-u mnogo lakše izvlačio taj trodimenzionalni deo. EGO: Hoću da kažem - Korijan se koristi za izradu masivnih ploča, a ovde je primenjen za izradu vitke forme, što je neočekivana primena, zar ne? IK: Da! Obično se za radne ploče i pulteve koristi potkonstrukcija; ona je ta koja daje formu, a Korijan je samo završna obrada, on se lepi, praktično je obloga. A ovde je Korijan glavni u celoj priči. E sad, da bi propustio svetlo, da se ne bi stvarala senka, meni potkonstrukcija nikako nije odgovarala. Jer - morao bi da bude mnogo deblji, a ne bi mogla da dobijem provid
nost na mestima na kojima je projektom predviđeno; zato je metalna konstrukcija, koja se vidi, izbačena napolje - umesto podkonstrukcije ispod Korijana, ja imam metalnu konstrukciju koja ga drži. EGO: Crni ili beli sto? Koji je vaš favorit? Uf... to pitanje sam već čula: “koji mi je favorit?”. Ja odgovor, naravno, ne znam (smeh)!... ne znam - možda crni (?). EGO: Promocija dizajniranih proizvoda iziskuje dosta vremena i novca. Kako se snalazite? IK: Pored svih drugih stvari, to je dodatna presija. Kad sve naplate stignu u isto vreme, gledate kako da izbalansirate... i onda nekako uvek - sreća - kroz rad na arhitekturi, na enterijerima, pare dodju baš na vreme! Tako da sam stalno na nuli - balansiram! Sve što zaradim, a to je retko, prebacim na plaćanje proizvodnje, materijala, špediciju i svega ostalog što je potrebno. EGO: Kako bi opisali svoj lični koncept? IK: “One man show”. Nedavno smo slikali nove stolove i tom prilikom mi je prijatelj i fotograf rekao “pa ti sve radiš sama!” - cela organizacija, crteži, rad sa majstorima u radionicama... probala sam da prebacim deo posla na druge ljude, ali ipak morate sve da proverite lično: uvek baš vas moraju da pitaju, baš od mene novinari traže izjavu (tekst) tokom sajma, da klijenti žele da vide baš autora,... naporno je sve to zajedno, teško je uklopiti, ali uspevam, za sad (smeh)! EGO: Vama posao zaista predstavlja zadovoljstvo. IK: Da. EGO: Šta je sledeće? IK: Šta god sam probala da isplaniram unapred - iako uspem sve da uradim, na samom putu se nešto dogodi - ili me put nanese na neku drugu stranu, ili stignem ranije/kasnije... tako da: ne planiram mnogo. Ja pratim, trudim se da uradim sve - sve to ima svoj tok i proces, vreme koje treba da prođe da bi se došlo do nečega. Ono na čemu radim poslednje dve godine je plasiranje tih mojih proizvoda, prodaja. Volela bih da imam svoju radnju koja prodaje moje proizvode, negde... Radim na novim; kako dobijem ideju pokušam da je izvedem, da izvedem to novo. I dalje neću prestajati da radim za arhitekturu (kad imam posla), ali ovo je postalo “drugi posao” - iz neke probe i razonode, pretvorilo se u ozbiljan posao!
EGO: Obzirom da je sto, kao proizvod, prilično prisutan u inostrastvu, da li ima narudžbina, kako to funkcioniše? IK: Proizvod je dosta skup. Putem interneta, preko sajta, na osnovu slike - retko naručuju skup proizvod. Ako postoji
prodajno mesto, pa je proizvod viđen, ili je viđen tokom sajma - onda poruče i to urade direktno - putem mejla. Eto, tako funkcioniše.Pošto sam bila u priči sa Supermarketom, u Berlinu su bili izloženi stolovi, bili su korišćeni u restoranu, čovek
može da opipa, da vidi kvalitet izrade-i tako je prodato! Zato smatram da je bitno pronaći odgovarajuća mesta da bi to funkcionisalo i na tome radim. EGO: Nadamo se da ćete uspeti. IK: I ja se nadam (smeh).
222/223
www.ego-magazine.com
224/225
www.ego-magazine.com
226/227
www.ego-magazine.com
228/229
www.ego-magazine.com
230/231
www.ego-magazine.com
www.ego-magazine.com
232/233 I N T E R V J U ,
E N G L I S H
T E X T
Christian Kerez You are... My name is Christian Kerez. I am an architect from Zürich. EGO: What comes first: form? shape? function? What are the key informations that you take into consideration when you draw first sketch? CHK: Well, for me - none of these! I always imagine space - my design starts with looking for reason to define space in a specific way. Program is just like the lines, you know, the lines in music script. They have no meaning solely for themself. Only if architects imagine the space, program becomes meaningful. Very often, if you do a competition, you have a program and it’s just a list of squaremeter. The square meter doesn’t mean anything! Only if you have an idea what happens, what should be in the space, or what should be meaning of the space, only than this quantities become architecture. EGO: is shape more capable to deliver message than program itself? CHK: I always try to destroy shape. In the sense of a form which is covered by the skin. I imagine the building as a organism which has an interior - like the human body, the bone structure - which has many other elements that define this interior. Very often, I try to expose this elements to the outside, to destroy the shape in the sense of smooth surface. Of course, you could also talk of these buildings as a shape, because they create a sculptoral appearance.
BDW 2014
razgovor vodio Ljubomir Janković fotografije: Studio Christian Kerez, portret: Ljubomir Janković
234/235
www.ego-magazine.com
www.ego-magazine.com
236/237 EGO: What goal does architects (arhistars) have to achieve today? What is the main task of todays architecture? CHK: I think we live at the time when everything is possible, and this makes everything much more difficult! Because - whatever you do, you have first of all to look for the reason, for the meaning, otherwise your work is only kind of incarnation of the personal taste or style. I try to start every project again with the same questions: “what is the purpose, what is the meaning of a specific building?”. For me, this can never come from, let’s say, formal aspects of architecture. CHK: Does contemporary architecture have answers to changes which are imposed by increased digital communication in every form? CHK: I use whatever I can to create a building. In my office, models done by hand have the same value as the models done on the computer. Very often, a project changes from physical to digital and back again. I have no preferences, for me - every tool is just serving a purpose; and this purpose is to find expresion of a extract of idea, and whatever is useful in these design proces - I take and use and I’m quite happy about all these possibilities that we have nowadays, working with computers. But, I’m not computer fetishist. Otherwise, my work as an architect would only be an illustration of computer capacity. For me, a computer is just a slave, kind of instrument. EGO: Is your architecture pure art? Your creations - are they to be judged solely as a work of art? CHK: Well, I would say: my understanding of architecture is close to the understanding of art, in the sense that I consider architecture as being a media; like - music defined by noises, like culture defined by volumes, and architecture is defined by the space. And think that whatever you do as an architect is first consideration of this definition of space. But, on the other hand, architecture can never be as pure and as autonomous as a work of art is. When I work as an architect, I have to take into consideration much more restrictions, than I would if I write a book. And these restrictions, they are crucial for the design process. And if an idea in architecture is not able to survive all this requirements and restrictions, that are like
the second nature of the media of archi tecture, than these ideas have no meaning. Even if they maybe are, in their pure, not functional way, beautiful. EGO: Constructive part of your projects are of the most importance; does that fact make them more expensive and/or problematic for building construction? CHK: For me, budget is never an issue! If you make a movie in Hollywood (and you have 16 millions of dollars), or if you make a movie with a hand camera (and have just 16 000 dollars to make it), it’s not that much restriction or blessing. It is rather an aesthetical kind of requirement, or basic tool to work with. I love to work for rich people in Switzerland, and do buildings that would not be possible anywhere else than in Switzerland - because they are so expensive, but also because you wouldn’t find engineers, you wouldn’t find undertaker who would be able to build them. But, at the same moment, I love to work for people that are living in poor area - favelas in Sao Paolo (and they had to move out because they live in unbearable and risky situations). I respect and I treat all clients with the same respect, I take all the commissions with the same carefulness and the same passion, because they help me to develop ideas in two different, in two opposite directions. EGO: Is it true that big ideas collapse due to compromise? Is it possible to make great architecture and compromise at the same time? Do you compromise, ever? CHK: No. Never. And I also don’t want my clients to compromise. I also don’t want that engineer that I work with compromises, I also don’t want that undertaker that work with me compromises. I think what is absolutely important is that everybody involved in design process learns from each other and accepts the point of view from one another and changes its own position due to entity which is much more profound and complex when everybody has an impact on that. So, in this sense, if I say “I never compromise”, it is not arrogance, because I expect every other people involved in project, to do the same. ...It’s curiosity: if you look how people in favela live - they are not poor people, it’s sometimes hard, certain things are hard but certain things are beautiful. There is
so much quality of life also, in favela. I don’t do it by pity, you know? I don’t pity this people. I respect them. I could also pity rich people. Sometimes they have more menthal problems... EGO: Where would you place your work at the timeline of architecture? CHK: This is important question. It’s very important to have historical notion of the present. I think without that you can not do anything which has any relevance in architecture. My understanding is: we still work under postmodern conditions; but the first notion of the postmodernism was too easy. What Ventury, Rossi and others did just to kind of break with modernism, to go further back in the past and in the end didn’t reach much complexity. I think: to respond to this postmodern conditions is not anymore possible with an apriory position, with a position which is a starting point; but it’s much more that you have in each project to look again for the evidence that give you legitimization for what you’re doing, that give you a reason why your project looks like this and not like that. And I try to circumscribe this kind of historic condition with the title on certain certainty, you know - with the last book on my work, published last year in Japan; and because I think you start each project with uncertainty and effort and the work you have to do, you have to achieve (or you’re traying to achieve) is to endup with certainty. In this sense, for me, doing a project still starts in the negative void. Postmodernism is defined by something which is already gone, but it doesn’t tell you where are you now. Even today, you still have to look each project again, and where does the arguments, the logic come from, for the project. EGO: The last one: how do you define your ego, your selfconcept? What’s the more important: your work or your (private) life? CHK: For me, my work is specific experience of life. My life would be much easier without architecture, but also much more boring! Happiness is only one aspect in life. Life would be quite poor if you could be 24/7 happy. So, I think life is like package... passion, despair, sadness, ecstasy, frustration... only by knowing all of these emotions makes life interesting. I would be terribly bored if I’m just happy.
238/239
www.ego-magazine.com
240/241
www.ego-magazine.com
Kapadokija / Ivana DukÄ?ević
www.ego-magazine.com
242/243
Pre nekoliko godina, u Njujorku je objavljena knjiga “1000 mesta koje morate videti pre nego što umrete”. Na početku knjige, ispisane su reči nepoznatog autora: “Život se ne meri brojem udisaja koje tokom života načinimo, već momentima i mestima koja nam oduzimaju dah”. Jednočasovni let balonom iznad Kapadokije, u cik zore, uz crvenkasto nebo i bez daška vetra, jedna je od stvari koje ne bi trebalo da propustite, a koja se našla u jednom izdanju ove knjige. Iako prilično visoka cena leta može značajno da izmeni vašu već možda pozitivno donešenu odluku, ako ne odete nećete znati šta ste propustili... Verovatno nikada neću zaboraviti svoje prvo jutro u Kapadokiji, kada me je nešto pre 6 sati ujutro probudio neobičan huk. I onda još jedan... Kada sam otvorila drvena vrata “pećine”, sobe u pansionu jednog od “vilinskih dimnjaka” smeštenog na samom vrhu mesta Goreme, ugledala sam jedan od najčarobnijih prizora na svetu. Gomila šarenih balona jedrila je nebom iznad stena čudesnih oblika i presijavala se na jutarnjem suncu. Savremena tehnologija može da nas iznenadi svakakvim čudima, ali teško da iko osim Majke prirode može da stvori predeo tako čudesan i bajkovit kao što je Kapadokija. Čudesne oblike stena, koji ponekad liče na izdužene kućice, na turskom nazivaju peri badžalari (peri bacaları), u prevodu “vilinski dimnjaci”. Nastali su pre oko 30 miliona godina, posle erupcija nekada aktivnih vulkana, sada konusnih planina Erdžijes Dagi, na severoistoku Kapadokije (Erciyes Daği, 3917 m) i Hasan Daği, na jugozapadu (3268 m). Dokazano je da su do neolita ovi vulkani bili aktivni, jer su u Kapadokiji pronađeni praistorijski crteži sa prikazom erupcija iz tog perioda. Na hetitskom jeziku, ali i na persijskom, reč „Kapadokija” znači „Zemlja divnih konja”. Ime regije potiče iz VI veka pre naše ere od konja koji su nekada slobodno živeli na ovim prostorima, pre nego što su stari narodi počeli da ih love i pripitomljavaju. Danas bi se međutim, ova oblast u samom centru Turske, na nadmorskoj visini od oko 1000 metara, mogla bolje opisati kao „Zemlja Kamenka i Kremenka”. Iako šira Kapadokija zauzima mnogo veći prostor, u njenom najsevernijem delu, na površini od oko 20 x 15 km nalaze se najneobičniji oblici stena, zbog kojih je godišnje poseti izuzetno veliki broj turista, iz čitavog sveta. Za posetu Kapadokiji trebalo bi izdvojiti bar 3 do 4 dana. Osim leta balonom, na ovim predivnim predelima trebalo videti: Goreme (Göreme) - mesto u kojem je većina smeštaja za turiste u okviru vilinskih dimnjaka i gde je nastala prva manastirska zajednica na svetu, danas UNESCO-va svetska kulturna baština - Goreme Open Air Museum; Mesto Urgup (Ürgüp), sedište kapadokijskih vinarija i Učhisar (Üçhısar), najromantičnije mestašce na obroncima ogromne stene sa čijeg se vrha u kasno popodne posmatra zalazak sunca. Desetak kilometara severnije, u mestu Avanos na obali reke Kizilirmak obiđite neku od grnčarskih radionica poznatih širom Turske, možda onu najpoznatijeg grnčara Kapadokije - gospodina Galipa, koji je u jednoj od dve radnje, u suterenu, u pećini osnovao i uvrnuti Muzej (ženske) kose. U severnom delu Kapadokije, posetite nekoliko dolina koje je oblikovala lava, svaku sa drugačijim oblicima stena: “Pašin vinograd” (Paşabaği ili Paşabaglari), Zelve (Zelve Vadısı ili Zelve Açık Hava Müzesi), ili možda “Dolinu Ljubavi” (Aşiklar Vadisi). Ono što je sigurno - svoj boravak u Zemlji vilinskih dimnjaka, sigurno nećete nikada zaboraviti. fotografije: Ivana Dukčević
244/245
www.ego-magazine.com
246/247
www.ego-magazine.com
248/249
www.ego-magazine.com
www.ego-magazine.com
250/251 G A S T R O N O M I J A
Restoran Salon 5 EGO: Salonski restorani u Berlinu, Barceloni, Lisabonu čine neku vrstu “underground kulture”. Kakva je pozicija Salona 5 na toj mapi ? PF: Na mapi evropskih restorana naravno da ne postojimo a na mapi domaĆe undergroun kulture takodje, jer underground svet u naŠem gradu ne poseĆuje restorane, naroČito ne fine dinig restorane. EGO: Vi ste u osnovi restoran sa italijanskim specijalitetima, kakvih ima dosta u Beogradu. Po čemu se razlikujete od konkurencije? PF: Čudan je odnos beogradskih restorana i italjianske kuhinje naroČito percepcija ugostitelja Šta je to italianska kuhinja, razliku izmeĐu nas i konkurencije je najbolje opisao jedan naŠ gost Italijan koji trenutno Živi u Beogradu citiram: this pasta doesn’t taste like my mom’s, it taste like my grandmams. Pored toga idejni tvorac Salona5 Nikola Narančić ima 8 godina radnog iskustva kao kuvar u Italiji sa lincencom Asocijacije italijanskih kuvara. Trudimo se da pravimo jela kao Što se to prave u samoj Toskani, Što sa receptima Što sa samim naČinom pripreme jela i naravno mnogo ljubavi prema hrani.
razgovor vodio Ljubomir Janković fotografije: arhiva restoran Salon 5
252/253
www.ego-magazine.com
www.ego-magazine.com
254/255
SALON 5
Pavle farčić EGO: Kako bi rangirali Vašu ponudu specijaliteta u odnosu na velike hotele poput Crowne Plaza ili Square Nine? PF: Konkurentnu ali mi nismo hotel pa je odnos prema svakom jelu i gostima mnogo više personalizovan sa naše strane u odnosu na hotele. EGO: Kada ste otkrili svoju strast prema ugostiteljstvu? PF: Kada sam shvatio da nemam gde da odem na veceru. EGO: Koliko osoba učestvuje u radu jednog ovakvog restorana? PF: Naš restoran je relativno mali oko 26 sedećih mesta za ručak / večeru i 6 u lounge prostoriji i mislim da nas previše radi za toliki objekat ali to je jedni način da servis i hrana budu na nekom nivou za koji mi mislimo da naš restoran zaslužuje. U samom restoranu radi 10 osoba pored toga van resotrana radi jos 4 koji se na neki način bave marketingom odnosno komunikacijom restorana. EGO: Kako ste odabrali elemente enterijera i u kojoj meri oni utiču na atmosferu u restoranu? PF: Svi elementi, umetnine, nameštaj, detalji, tanjiri, escajg su pažljivo birani u vremenskom razdoblju od skoro 2 godine, i oni apsolutno utiču na atmosferu jer se od samog ulaska u objekat oseti se da je neko sa pažnjom i pasijom uređivao prostor. 7. Koja vrsta muzike se sluša u restoranu Salon 5? PF: Nema nekog određenog muzickog pravca, mislim da sam momenat, raspolozenje kao i stuktura gostiju diktiraju muziku koja se sluša. U svakom slucaju kvalitetna muzika. EGO: Veliki broj stranaca posećuje Vaš restoran. Da li uspevate da popravite sliku Srbije svojim kulinarskim umećima? PF: Da, ali ne samo strancima vec svim gostima koji su možda pomalo zasićeni ponudom koja se trenutno nudi u zemlji. Za sada imamo dve ponude da u instranstvu postavimo restorane sa sličnim konceptom i kuhinjom. EGO: Većina komentara na Tripadvisoru koji se odnose na Salon 5 je pozitivna. Gotovo svi posetioci hvale hranu. Da li postoji neka tajna u odabiru sastojaka za specijalitete koje pripremate i na koje ste ponosni? PF: Da, tajna je u tome da se bukvalno svaka namirnica pažljivo bira od strane glavnog kuvara, mi nemamo dobavljača namirnica već svakodnevno idemo sami u nabavku dnevno svežih i najkvalitetnijih sastojaka koje možemo da nadjemo na tržistu, kod nas se zamrzivač koristi isključivo za led i carpaccio. EGO: Čitajući komentare jednog broja gostiju na internetu, može se zaključiti da su cene daleko iznad proseka u odnosu na beogradske restorane. Kakva je Vaša rekcija na takve komentare? PF: Cene su u odnosu na namirnice koje koristimo na margini održivosti kvaliteta, mislimo da smo jeftini u odnosu na proizvod i servis koji nudimo. Uostalom cene su transprantne i stoje na našem sajtu, problem je kada neko naruči buffalo mozzarella, beli tartuf ili foie gras i ocekuje da to košta kao lovačka šnicla. EGO: Da li ovakav tip restorana može da se pretvori u veliki biznis? PF: Sigurno, ali ne u Srbiji. EGO: Kako bi opisali Vaš lični koncept (EGO)? PF: Biti strog prema samom sebi. EGO: Da li imate u planu neku novu atrakciju za goste restorana Salon 5? PF: Da, upravo radimo na otvaranju bašte za letnju sezonu.
256/257
www.ego-magazine.com
258/259
www.ego-magazine.com
www.ego-magazine.com
260/261 F O T O G R A F I J A
Francesca Fattori The Wonders Taste je kolekcija inspirisana slikom Renea Magritta pod nazivom ‘’Nevidljivi ukus’’. Umetnica Francesca Fattori često inspiraciju crpi iz nadrealne umetnosti. Fattori otelotvoruje svakodnevne sastojke hrane interpretirajući ih prema svojim ličnim percepcijama krivih, ekstravagancije, ograničenosti i krhkosti. Slike su scene mrtve prirode nastale igrom i preuzete su iz njihove fluidne prirodne scene, koje ona voli da zove ‘Metafizički pejzaži’. Prva scena inspirisana je Krivinom koju možemo naći u linijama i oblicima različitih sastojaka korišćenih na slikama. Nijanse su delikatne i nežne kao linije. Korišćeni sastojci komponovani su sa ciljem da ponovo stvore osećaj. Drugi deo vezan je za Ekstravaganciju. Ova karakteristika može se naći u kombinacijama sastojaka: na primer Jagnje sa borovnicama. Za treći deo glavni osećaj je Ograničenje; stvoreno samom kompozicijom različitih subjekata. U poslednjem delu, dezerti, Krhkost je postignuta manipulacijom različitih sastojaka kao što je struktura od rušičastog šećera ili kompozicija trešanja. Svetlo koje je korišćeno je prirodno i delikatno. Umetnica je obradila slike kako bi izgledale pomalo plastične i statične. Cilj je bio da se ponovo stvori fantazija Sveta čuda stvorenog prirodnim objektima.
tekst: Jelena Blagojević
http://trendland.com/the-wonders-taste-by-francesca-fattori/ Fotografije: https://www.behance.net/FFattoriphotography
262/263
www.ego-magazine.com
www.ego-magazine.com
264/265
EGO magazin NAJBOLJI IZBOR PROIZVODA ZA VAŠ PROSTOR Arts & Crafts, Gospodar Jevremova 25, Beograd tel. +381 11 630 44 43, e-mail: diagonalplus@open.telekom.rs
MORITZ EIS, BEOGRAD
Izložbeni salon Italica
Izložbeni salon Italica
Izložbeni salon Italica
Gospodar Jevremova 24 11 000 Beograd Srbija Tel.+381 11 63 04 744 Mob: +381 63 257 186 E-mail: italica.beograd@gmail.com www.italica.rs
Gospodar Jevremova 24 11 000 Beograd Srbija Tel.+381 11 63 04 744 Mob: +381 63 257 186 E-mail: italica.beograd@gmail.com www.italica.rs
Gospodar Jevremova 24 11 000 Beograd Srbija Tel.+381 11 63 04 744 Mob: +381 63 257 186 E-mail: italica.beograd@gmail.com www.italica.rs
ACCORD model Accord Grigio 80x80
CHROME METAL Model Chrome metal 25x50
Cemente model Cementine bianco 80x80
I klasa: 2.100 din/m2+pdv II klasa: 1.100 din/m2+pdv podna pločica, laserski sečena,10 mm debljine
II klasa, podna, 10 mm, cena : 1.000 din+pdv.
I klasa: 2.600 din/m2+pdv II klasa: 1.400 din/m2+pdv podna pločica, laserski sečena,10 mm debljine
www.ego-magazine.com
266/267
MORITZ EIS, BEOGRAD
MORITZ EIS, BEOGRAD
Ove artikle mozete naci u nasem showroomu, po akcijskim cenama
Ove artikle mozete naci u nasem showroomu, po akcijskim cenama
Ove artikle mozete naci u nasem showroomu, po akcijskim cenama
Ove artikle mozete naci u nasem showroomu, po akcijskim cenama
Ove artikle mozete naci u nasem showroomu, po akcijskim cenama
Ove artikle mozete naci u nasem showroomu, po akcijskim cenama
www.lightology.rs Mišarska 8, Beograd, Srbija, +381 11 32 37 026, +381 32 20 377
www.lightology.rs Mišarska 8, Beograd, Srbija, +381 11 32 37 026, +381 32 20 377
www.lightology.rs Mišarska 8, Beograd, Srbija, +381 11 32 37 026, +381 32 20 377
www.lightology.rs Mišarska 8, Beograd, Srbija, +381 11 32 37 026, +381 32 20 377
www.lightology.rs Mišarska 8, Beograd, Srbija, +381 11 32 37 026, +381 32 20 377
www.lightology.rs Mišarska 8, Beograd, Srbija, +381 11 32 37 026, +381 32 20 377
year of design 2009 material Bamboo rattan cage, aluminum frame and glass diffuser. Zamac base with steel frame for the floor and table lamp. additional Each cage is woven by hand and therefore has a unique character. detailing Colour: black or red Dimensions: 180x53cm | 70.9”x20.9”
year of design 2001 material fibreglass soaked in epoxy resin, chromed steel pendant detailing Colours: white, black Dimensions: diameter 50 cm | 19.7” diameter 80 cm | 31.5” diameter 105 cm | 41.3”
year of design 2013 material HIPS housing; PMMA lightguide; Glass bulbs
year of design 2006 material PVC/cotton laminate on metal structure, rabbit polyester detailing Colour: black
year of design 2003 material powder coated steeladditional The Dear Ingo is now officially part of the permanent collection of the Art Institute of Chicago detailing Colour: Black or White Dimensions: min 80 max. 240x50cm | min 31.5” max 94.5”x19.7” (øxH)
year of design 2007 material PE detailing Colours: white and black
Emperor floor lamp by Neri & Hu
Random Light by Bertjan Pot
Prop Light Wall by Bertjan Pot
detailing Prop Light is equipped with a comfortably warm LED light source, spreading it’s light by a specially developed optics. All versions are dimmable. White body RAL9016
Rabbit Lamp by Front
Dimensions: 54x28,5cm | 21.3”x11.2” (HxW)
Dear Ingo by Ron Gilad
Container Stool by Marcel Wanders
Dimensions: 44x30cm | 17.3”x11.8” (Hxø)
268/269
Ove artikle mozete naci u nasem showroomu, po akcijskim cenama
Ove artikle mozete naci u nasem showroomu, po akcijskim cenama
www.lightology.rs Mišarska 8, Beograd, Srbija, +381 11 32 37 026, +381 32 20 377
www.lightology.rs Mišarska 8, Beograd, Srbija, +381 11 32 37 026, +381 32 20 377
Labyrinth Chair
studio Jobs Labyrinth Chair Original (2006) year of design 2012 material Wood frame, foam and Dacron upholstered. additional based on original design of 2006 fabric composition 24% pe, 47% co, 29% li abrasion 20000 Martindale Teflon coated firetest BS5852 source 0&1 Available in three patterns: Labyrinth Original, Labyrinth Grey, Insect
Container New Antiques 7156 +carbon chairs by Marcel Wanders year of design 2011 material Container Foot: PE, Top: HPL, LPL, Laquered Wood, Stained Wood detailing Colour: White, Black, Grey, Brown
Dimensions: 7156: 56 cm | 22.0” x 71 cm | 28” (WXH)
Masivni drveni podovi
Orah Selekt / Natur, završna obrada ulje ili lak Dimenzija 21x137x853-1453mm Cena € 129 / m² bez PDV-a Posedujemo sve relevantne sertifikate: FSC, PEFC, CE oznaka kao i dekleracija otpornosti na abraziju preko 2000 obrtaja. Lakovi i ulja koja se koriste su renomiranog nemačkog proizvođača KNEHO GmbH Maja Vujinović General Manager Woodmod Solution d.o.o Andrićev venac 2, Beograd gsm: +381 64 221 89 73 e-mail: office@woodmod.rs web: www.woodmod.rs
Arts & Crafts, Gospodar Jevremova 25, Beograd tel. +381 11 630 44 43, e-mail: diagonalplus@open.telekom.rs