Ego # 0009, issuu

EGO MAGAZIN

http://exestudio.rs/ fotografija: Relja Ivanić

0009 2015

53rd

CAPE COD The new bathroom series by Philippe Starck. www.duravit.pl

Generalni sponzor

10-15. Nov. 2015.

Arts & Crafts, Gospodar Jevremova 25, Beograd tel. +381 11 630 44 43, e-mail: diagonalplus@open.telekom.rs

008/009

Muzej The Broad, Diller Scofidio + Renfro

Ego magazin novembar 2015 / N°0009 010/011

026/030

012/013

032/033

Hayatt Herald Square

Geberit

Fritz Hansen

Tier zavese

014/015

034/047

Bernardi’s London, UK

Ines Janković

016/017

048/064

Moët & Chandon

Diller Scofidio + Renfro

018/019

066/077

Kafe, radnja Philos, Atina

Exe studio

020/021

078/091

Restoran EL Papagayo

022/023

Walter Knoll

Stone House - Proarh studio Presek

092/109

Stéphane Beel Architect

www.ego-magazine.com

010/011 NOVOSTI

Hyatt Herald Square, New York, USA Za hotelski lanac Hyatt u Njujorku ovo je bila godina za pamćenje. Hotel The Park Hyatt dobio je najviše novinskih naslova. ali je i otvaranje drugog hotela, Hyatt Herald Square, takođe privuklo veliku pažnju. Autori projekta enterijera su Paul Vega i Vennie Lau iz firme VLDG Inc. Estetika ovog hotela sa 122 sobe inspirisana je istorijom kvarta u kom se nalazi – to je kvart o kome se u prošlosti puno pisalo, a nalazi se blizu Fashion Districta. U takvom okruženju, enterijer obiluje vatrometom boja i tekstilom izrađenim po meri. Pult portirnice izrađen je od naslaganih novina, u skladu sa gosotljubivom atmosferom kojom hotel zrači. Po dizajnerskom rešenju ističu se ulazni hol ukrašen delima lokalnih umetnika i salon na krovu nazvan ‘Up on 20’, sa kog se pruža fantastičan pogled ka Empire State Buildingu i ka kuli Freedom Tower.

http://heraldsquare.hyatt.com/en/hotel/meetings-and-events.html tekst: Ego

www.ego-magazine.com

012/013 NOVOSTI

Redizajn sobe 506 u SAS Royal Hotelu u Kopenhagenu Jaime Hayon Imajući u vidu to da je hotel SAS Royal nekada nazivan ‘prvim dizajn hotelom na svetu’, tragičan gubitak predstavlja činjenica da, osim eksterijera, nije mnogo ostalo od ove ikone Kopenhagena koju je projektovao Arne Jacobsen 1960.godine.

Projektovan po narudžbini aviokompanije Scandinavian Airlines System (SAS) kao međunarodni ‘prolaz’ ka Danskoj, Švedskoj i Norveškoj, hotel od dvadeset spratova koji sadrži i terminal aerodroma, bio je nakon izgradnje najviša zgrada u gradu. Arne Jacobsen je autor kompletnog rešenja hotela, imenovan za dizajnera od strane lokalnog proizvođača nameštaja, kompanije Fritz Hansen, a dizajnirao je tom prilikom i više komada nameštaja, danas već poznate kao ikone dizajna.

Ipak, tokom sedamdesetih godina, usled nesposobnosti da se predvide neki budući trendovi, renovirane su skoro sve sobe hotela, ali je sobu 606 u originalnom izgledu sačuvao tadašnji direktor. U ovoj sobi je izložen originalni Jacobsenov dizajn, uz izbor njegovih komada nameštaja – ikona, među kojima su najpoznatije stolice ‘Swan’, ‘Drop’ i ‘Egg’. 54 godine kasnije, Fritz Hansen se vratio u hotel, ovog puta angažujući španskog umetnika i dizajnera Jaimea Hayona, koji je preuzeo zadatak redizajniranja još jedne od gostinskih soba – sobu broj 506. ‘Dizajnirati ovu sobu bio je kao praznik,’ kaže Hayon. ‘Ideja je od početka bila uklopiti sve i uživati!’

Niz komada nameštaja koje je Hayon dizajnirao za brend Fritz Hansen, uključujući sofu ‘Favn’, sto ‘Analog’ i stolicu ‘Ro’ dopunjeni su brojnim predmetima kao što su luster, lampe, komoda, ogledalo i vaza. ‘To su male stvari, ali ti detalji su ono što ovo mesto čini prijatnim,’ objašnjava Hayon. U sobi se takođe nalazi i Jacobsenova stolica ‘Drop’ – dizajnirana sa mnogim drugim predmetima kao deo kolekcije za prvobitni projekat opremanja hotela, a sada je ponovo upotrebljena nakon pedeset godina hibernacije. Hayon je stolicu reinterpretirao u svom ekscentričnom maniru tapacirajući je krznom: ‘’Upotrebio sam najrizičniji tekstil koji su imali.’’

Tipično, Hayon je sobu uredio u zagasitim, sivim tonovima sa neobičnim akcentima boja stvarajući zanimljive kombinacije. ’Radilo se o činjenici da ove boje nije jednostavno kobinovati,’ objasnio je. ‘Uvek kažem da u dizajnu, ako koristite monohromatsku skalu, a imate nekoliko komada u boji, možete sasvim mirno živeti.’

Rezultat je jasan i moderan, sa ‘začinom koji je tipičan za Hayonov mediteranski šarm’. ‘Bila je to jedna dobra ideja i bilo je zabavno raditi,’ rekao je.

fotografije: Fritz Hansen tekst: Ego http://www.fritzhansen.com/en/fritz-hansen

www.ego-magazine.com

014/015 NOVOSTI

Bernardi’s, London, UK Gabriel i Marcello Bernardi Braća australijsko-italijanskog porekla Gabriel i Marcello Bernardi nadaju se da će njihov novi restoran ‘Bernardi’s’ podariti autentični ‘dodir’ Italije londonskom kvartu Marylebone. ‘’Obojica uživamo u laganoj, svežoj, jednostavnoj hrani i želeli smo da stvorimo mesto gde bi se moglo jesti tokom celog dana,’’ kažu braća. Atmosferi restorana svakako doprinosi to što u prostor iza sveže oslikane viktorijanske fasade veliki prozori tokom celog dana propuštaju puno prirodnog svetla u enterijer sa visokim plafonima.

Igrajući dvostruku ulogu, investitora i dizajnera, Gabriel Bernardi je u unutrašnjosti stvorio prostor ‘slobodnog plana’ obojen u sivu i crnu boju, obložen prirodnim drvetom i kamenom. Veliki zajednički sto u zaleđu restorana okrenut je ka otvorenoj kuhinji i baru, iako su najbolja mesta zapravo niske kožne klupe kraj prozora – savršene za posmatranje pripreme hrane šefice Sabrine Gidda.

Kobasica od teletine, žalfija i čili pice, kanapei sa maslinama, inćunima i pačijim jajetom... Malo neobičnija jela sadrže belu breskvu, preliv burrata od mocarele i pavlake, bademe i salatu od bosiljka, njoke sa estragonom prelivene zečijim raguom, pasuljem i pančetom, kao i sočni svinjski file sa limunom, školjkama i fregolama.

tekst: Ego http://bernardis.co.uk/

www.ego-magazine.com

016/017 NOVOSTI

Drvo, metal, staklo i pena MCIII Moët & Chandon Ove jeseni, stručnjaci vinarije Moët & Chandon izašli su iz podruma kako bi predstavili novi šampanjac koji se pravi čak 15 godina – mešavinu koja slavi različite tehnike pravljenja šampanjca, sa vinima skladištenim u buradima od tri različita materijala i sa najmanje šest Grand Vintage šampanjaca.

Vratimo se prvo u 2000.godinu, kada se proslavljao novi milenijum. Tada je kompanija Moët & Chandon lansirala Esprit du Siécle, kombinujući 11 najboljih vintidž šampanjaca dvadesetog veka. Pošto je usavršila proces mešanja, Kompanija je sada proizvela novi šampanjac. MCIII je mešavina stonih vina i šampanjaca iz serije Grand Vintage Collection, i predstavljena je u futurističkoj crnoj staklenoj boci.

Vina su sazrevala u buradima od tri različita materijala – nerđajućeg čelika, hrastovine i stakla – što obezbeđuje raznovrsnost ukusa u okviru složene mešavine. Sloj od nerđajućeg čelika daje ukus nalik voću, staklo ukusu daje žestoku ‘pečenu’ notu, a sloj starog drveta dodaje gorak i malo sofisticiraniji ukus. ‘Verzije, sveže i elegantne, stvorene od vintidž vina iz perioda 1998-2000, prevaziđena su vinima koja su sazrevala u drvetu i u boci,’ kaže šef podruma kompanije Moët & Chandon, Benoît Gouez, objašnjavajući proces stvaranja šampanjca MCIII i eksperimentalne procese tokom rada u vinskom podrumu Kompanije. ‘Ta vina nisu dobila voćni ukus, pa smo ih odbacili.’

‘Možemo zaključiti da šampanjac MCIII nije mogao biti stvoren na bazi svih vintidž vina,’ nastavlja on, ‘već su samo ona sa najbogatijim i najintenzivnijim ukusom mogla da obezbede čvrstu osnovu u mešavini i da sačuvaju voćnu notu ukusa u finalnom proizvodu. Kao rezultat, MCIII se bazira na vinu iz 2003. godine, koje je odlično vino. Zahvaljujući ovogodišnjem toplotnom talasu dobili smo ovo bogatstvo sa dve vrste grožđa.’

Dizajn boce je podjednako upečatljiv, posebno jer označava promenu već ustaljenog ‘klasičnog’ stila tipičnog za kompaniju Moët & Chandon. Materijali koji su upotrebljeni odražavaju proces pravljenja vina – sa crnom staklenom bocom, metalnim čepom i drvenom korpom za bocu.

tekst: Ego http://www.moet.com//

www.ego-magazine.com

018/019 NOVOSTI

Neoklasična kuća u Atini

Kafe i radnja Philos Atinski kafe i radnja Philos nalazi se u ulici Solonos, u elegantnoj ali oronuloj neoklasičnoj kući koju je 1937.godine podigao preduzimač Euripidis Koutlidis. Kuća je nakon njegove smrti 1970.godine ostala napuštena, a sada je otvorena za javnost zahvaljujući Marileni Emmanouil i Sotirisu Tsaglisu, koji su je pretvorili u jedinstveni ugostiteljsko-trgovački prostor. Iz velikog kafea stupa se u različite prostore u kojima su izloženi komadi modnog dizajna i proizvoda za kuću. Enterijer je projektovan tako da odražava skandinavski duh i tipično američke brendove kao što su Sandqvist i Suigeneric. Ove jeseni, vlasnici će preurediti i za publiku otvoriti još dva gornja sprata na kojima će se nalaziti salon lepote, izložbeni prostor, restoran, i krovna terasa.

fotografije: http://www.panoskostouros.com/

tekst: Ego

www.ego-magazine.com

020/021 NOVOSTI

Restoran El Papagayo Córdoba, Argentina Samo dva i po metra širok i 32 metra dugačak, najnoviji restoran u gradu Kordobi smešten je bukvalno u prolazu između dve zgrade. Formiran 1870. godine, ovaj mračni prolaz sada je trasnformisao argentinski dizajner enterijera Ernesto Bedmar, šef singapurske firme Bedmar & Shi Design u saradnji sa lokalnom dizajnerkom Lucijom Roland. Stvoren je svetlom okupan prostor koji se prostire na dve etaže i raspolaže sa samo 36 mesta! ‘’Ideja je bila da prostor osvetlimo prirodnim svetlom,’’ kaže Bedmar, koji je i vlasnik restorana, a inspirisala ga je azijska veština da se od malog prostora izvuče maksimum. Postojeći zid od opeke zadržan je sa jedne strane, dok sloj betona sakriva drugi zid, naglašavajući tako kontrast između tradicionalnog i savremenog. Elegantan nameštaj, izrađen je po meri od Guatambu drveta, dok prostor ukrašava instalacija umetnika Santiaga Lene. To je zapravo ‘čudovište’ od 800kg, okačeno o plafon i izvedeno od 1000 keramičkih komada, predstavljajući jato ptica. U maloj, kompaktnoj kuhinji, šef Javier Rodriguez priprema svež, lokalni meni – specijalitete od patagonijske krabe sa kaparima, grožđem i jabukom do džigerice sa papričicama i pikantnim sosom, a sve to naravno pripremljeno na grilu i u peći na drva.

http://www.elpapagayo.com.ar/ tekst: Ego

022/023 NOVOSTI

150 godina Walter Knolla Wilhelm Knoll je u Štutgartu 1865.godine otvorio prodavnicu kože. Naslednik ove radnje danas je nemački brend Walter Knoll, koji ove godine slavi svoj stopedeseti rođendan. Ostavši veran svojim korenima, i u smislu lokacije i etosa, proizvodni pogon i sedište Kompanije ponosno su i dalje u Nemačkoj, dok vrhunska izrada ostaje čvrsto na prvom mestu vrednosti koje brend neguje. Tokom godina, Kompanija je angažovala brojne talente internacionalnog dizajna kao što su Norman Foster i Pearson Lloyd iz Velike Britanije, studio EOOS iz Austrije, Ben van Berkel iz Holandije, Kengo Kuma iz Japana i Claudio Bellini iz Italije, i svi oni su stvorili izuzetne komade modernog nameštaja koji su prošli test vremena. Ne želeći da stopedeseti rođendan prođe bez proslave, kompanija Walter Knoll organizovala je niz događaja tokom godine, i lansirala čak osam novih proizvoda kako bi obeležila jubilej. Među novim komadima nameštaja nalaze se sofa i klub-stočići bečkog dizajnerskog studija EOOS, novo izdanje stolice ‘Berlin chair’ koju je dizajnirao Meinhard von Gerkan još 1975.godine za VIP salon berlinskog aerodroma Tegel, kao i set više puta nagrađivanih salonskih fotelja dokazanih stručnjaka za ergonomiju, studija PearsonLloyd.

http://www.walterknoll.de/en tekst: Ego

024/025

Ljubomir Janković

Ego magazin # 0009 Glavni i odgovorni urednik: Ljubomir Janković It + web: o3art Asistent urednika: Dostana Janković Novinar: Jelena Blagojević foto: Vladimir Milosavljević, PIKI

restoran Ambar, Beton Hala, Beograd

Naslovna stranica Ego magazina [0009], http://exestudio.rs/ Divcibare Mountain Home fotografija: Relja Ivanić Stone House - Proarh

Poštovani čitaoci, Pred vama je deveti broj ego magazina. ZABELEŽILI SMO INTERESANTNE STAVOVE U INTERVJUIMA SA USPEŠNIM ŽENAMA IZ STUDIA A4+ SANJA STOJAKOVIĆ, INES ATELIER, STUDIO PRESEK, ISABELLE VACCHI. SA POSEBNIM ZADOVOLJSTVOM DONOSIMO PRIKAZ MALE PLANINSKE KUĆE, NA PLANINI mALJEN KOD vALJEVA. pRIČA JE INTERESANTNA JER SE RADI O OBJEKTU KOJI SU ARHITEKTE PROJEKTOVALE ZA SEBE I STVORILI ARHITEKTONSKO DELO KOJE JE UŠLO U DIGITALNU ISTORIJU: TO JE NAJPOPULARNIJI PROJEKAT REALIZOVAN U SRBIJI, OBJAVLJEN NA NAJVEĆEM BROJU SVETSKIH SAJTOVA. TAKAV DOGAĐAJ JE ZNAČAJAN JER POTVRĐUJE DA ARHITEKTURA (IDEJE) NIJE U KRIZI, NEGO DA JE VEĆINA INVESTITORA U (mentalnoj)KRIZI. Iz susedne hrvatske prikazujemo stone house studia proarh. PREDIVNA KUĆA, SKULPTURA, na obali mora. Posebnu pažnju obratite na objekat koji su napravili u los angeles-u diller scofidio+renfro. još jedna fantastična zgrada iz ovog američkog ofisa. SIGURAN SAM da će vam ego magazin pružiti inspiraciju na nove ideje, ZA NOVE VIZIJE o lepoti KOJE PRUŽA život uz dizajn u svakom obliku.

LJUBOMIR JANKOVIĆ

110/127 Archstudio

128/159

Restoran Ambar

160/173

Weijenberg Architects

174/181

Isabelle Vacchi

182/195

Studio Presek Ines Janković

196/209

Gubi- Greta Magnusson Grossman

www.ego-magazine.com

026/027 PROMO

Geberit tuš kanali CleanLine za tuš prostor u ravni poda Čisto i privlačno Moderan otvoren tuš prostor u ravni poda stremi da postane standardno rešenje za nova kupatila. Geberit tuš kanal CleanLIne ispunjava sve zahteve kada su u pitanju estetika, ali i čistoća i higijena, pošto nema skrivenih ivica i teško dostupnih mesta. Površina samog kanala ne zadržava vodu, a maska sa integrisanom mrežicom za skupljanje kose se lako skida i čisti. Ako ste ikada čistili običan podni tuš kanal, znate koliko se nečistoće može nagomilati ispod maske. Novi Geberit tuš kanali CleanLine nude idealno rešenje po pitanju higijene, pošto nema skrivenih ivica i teško dostupnih mesta. Maska sa integrisanom mrežicom za skupljanje kose se lako skida i može se očistiti za nekoliko sekundi. Zbog mogućnosti fleksibilnog pozicioniranja u tuš prostoru, Geberit tuš kanali CleanLine se jednostavno instaliraju tik uz zid, ako je potrebno. Štaviše, tuš kanal od nerđajućeg čelika se može skratiti u skladu sa dimenzijama tuš prostora. Nakon instalacije, tuš kanal funkcioniše kao otvoren profil u kom se voda skuplja i otiče u otvor podnog odvoda. Geberit tuš kanali CleanLine mogu se pohvaliti dobro osmišljenom instalacijom i tehnikom izolacije, što ih čini podjednako jednostavnim za instalaciju kao podni odvod. Korisnici mogu biti sigurni da je njihov tuš prostor trajno zaštićen od curenja.

Fotografije: www.geberit.rs tekst: www.geberit.rs Više informacija na www.geberit.rs

Prilagodljiv Geberit tuš kanali CleanLine se mogu postaviti bilo gde i mogu se skratiti u skladu sa zahtevima tuš prostora.

www.ego-magazine.com

028/029

Geberit tuš kanali CleanLine ne samo da sjajno izgledaju, već se i lako čiste , tako da vas ništa ne sprečava da uživate u svom tuš prostoru.

Higijenski Geberit tuš kanali CleanLine se mogu temeljno očistiti za nekoliko sekundi.

030/031

Dobro osmišljeno Maska sa integrisanom mrežicom efikasno zadržava kosu i druge nečistoće, što sprečava začepljenje odvoda.

|Gospodar Jevremova 24 | 011 630 47 44 063 257 186 | italica.beograd@gmail.com|

www.italica.rs

032/033 PROMO

Tier zavese Mnogo noviteta i na novoj lokaciji Posle 10 uspešnih godina, tokom kojih smo potrošače navikli na novitete, ove godine ćemo naše kupce obradovati novim proizvodima, modernim kolekcijama i sve to na još jednom prodajnom mestu.

Prateći aktuelne trendove u opremanju enterijera materijalima za dekoraciju i zaštitu od sunca, preduzeće “TIER” iz Beograda je pripremilo brojna iznenađenja koja će biti predstavljena na predstojećem sajmu nameštaja.

Kolekcija materijala za zavese i draperije je obogaćena novim dezenima na kojima preovladavaju jake boje i krupni oblici. Svetski dizajneri inspirisani novim tehnologijama u proizvodnji i digitalnoj štampi se poigravaju sa motivima koje nalaze u različitim okruženjima i stilovima. Za osnovu se koriste uglavnom prirodni materijali kao što su lan i pamuk, ili sintetički koji svojom strukturom podsećaju na prirodne materijale.

Pored cvetnih i apstraktnih, pojavljuju se brokantni motivi kao i dezeni koji su nalik onima u industriji visoke mode. Stalno prisutne pruge u kolekcijama zavesa za naredne sezone su jedva primetne ili sa jako velikim raportom. Materijali za rolo zavese takodje prate trendove. Novu kolekciju “Cordoba print” odlikuju jake boje koje su štampane u viskoj rezoluciji na gruboj beloj osnovi pa odaju utisak oslikanog slikarskog platna. Velika paleta boja na njima ih činim odličnim rešenjem za panelne zavese jer se mogu kombinovati uz mnoštvo jednobojnih panel traka. Zebra roloi u zenitu svoje popularnosti su obogaćeni bojama koje do sada nisu bile prisutne, radi se o tirkiznoj i boji lešnika koja se u različitim svetlosnim uslovima preliva iz smedje u crnu.

Screen platna koja su najpopularnija u poslovnim objektima su dopunjena kolekcijama sa bojama i strukturom iz prirode koja polako zamenjuju dosadašnje sive tonove. Novi proizvod koji će biti promovisan je Plise zavesa. Među najpopularnijima u zapadnoj evropi, kod nas stiže u nekoliko boja, sa novim načinom postavljanja i kao rešenje za prozore nepravilnih geometrijskih oblika. Osim na sajmu nameštaja gde posetioce očekujemo na starom mestu sa lepim iznenađenjima i popustima kao i svake godine, svi navedeni noviteti biće promovisani na našoj staroj adresi - Omladinskih brigada 100 ( EXTRA CENTAR ) kao i na novoj adresi u ulici Uroša Martinovića 11 ( A Blok )

Više o našim proizvodima možete pogledati na našoj web prezentaciji www.tier.rs ili nam se obratiti putem telefona 011/2169430 i 011/7700543

www.ego-magazine.com

034/035 INTERVJU

Ines Janković EGO: Kakva moda je bliska savremenim ženama u Beogradu (one kojima se obraćate, Vaša “ciljna grupa”, klijentkinje) i na koji način osluškujete njihove potrebe?

I.J.: Pre sve ga mislim da im je potrebno nesto prakticno, ali istovremeno i efektno. Inteligentno osmisljen kroj, uz dobar odabir materijala i perfektnu izradu je neŠto Što nijedna moderna dama neĆe odbiti kao dugoroČnu investiciju. Imam sreĆu da dosta stvari mogu da primenim iz sopstvenog iskustva i nekako se pokazalo da stvari koje osimislim iskljuČivo za sopstvene potreba na kraju budu najtraŽenije.

EGO: Da li ste iz nekog definisanog razloga izašli iz sveta enterijera iako posedujete formalno obrazovanje iz te oblasti? Da li bavljenje modom pruža više slobode u kreativnom izrazu?

I.J.: Upravo je to bio razlog. Nedostatak slobode. Kada ste u svetu enterijera, vi morate nekako da prilagodite, u manjoj ili veĆoj meri, svoj ukus/ stil klijentu, jer ipak je on taj koji Će na kraju boraviti u tom prostoru, tako da je njegova poslednja. u modi ste vi ti koji diktirate odreĐeni senzibilitet i ljudima moŽe da se svidi ili ne, ali neĆe praviti velike kompromise kada je u pitanju estetika iza koje stojite .

Fotografije: Ines Atelier Intervju: Ego

www.ego-magazine.com

036/037

Ines Janković EGO: Kako se odvija proces dizajniranja nakita koji Vi oblikujete? Da li je on proizvod već gotovih elemenata koje spajate u finalni proizvod ili projektujete svaki pojedinačni element (od skice do završenog) proizvoda?

I.J.: Prvih nekoliko kolekcija radili smo po tom sistemu. Kučista od bakra ili mesinga, koji su već u obliku kamena, spajali smo pod određenom temperaturom u oblik sa crteža, da bismo ga potom galvanizovali i na kraju fasovali kamenje. Ovo je prilicno tradicionalan, ali i redak način, jer iziskuje veći broj faza kao i iskustvo starih majstora. Ovo je imalo dosta uspeha, međutim, s druge strane je ograničavajuće jer u nekom momentu nemate šta više da izmislite u kreativnom smislu. Zato smo poslednju kolekciju za prolece-leto 2016. imali čast, i sreću, da proizvedemo u Milanu. To nam je dalo mnogo više mogućnosti da se igramo sa drugačijim oblicima, kao i drugim tehnikama izvođenja. Ovde je upravo to prednost jer niste uslovljeni datim oblicima, već sve što zamslite, odnosno osmislite na crtežu, može da se izvede po principu izlivanja elemenata.

EGO: Koje i kakve stavove izražavate kroz svoj dizajn?

I.J.: Kada sam birala ime za svoj brend, savetovali su me da dobro proučim šta ime koje odaberem znači. Počela sam naravno prvo od svog i pod nazivom INES, stajalo je: čistota, novina, krepost ... To upravo čini esenciju našeg brenda, a ono što nam je moto jeste da uživate prvenstveno u onome ko ste, a zatim i u onome što nosite.

EGO: Da li formalno obrazovanje pomaže ili odmaže u svetu dizajna?

Koje veštine su neophodne da bi se uspešno vodio modni biznis?

Obrazovanje je jako bitno bez obzira čime se bavie, ali nije garancija za uspeh. Voditi određeni biznis je jako kompeksno i nije dovoljno da samo zadovoljite kreativnu stranu. Mnogo je važno da pratite kretanja tržista i da znate da pozicionirate svoj proizvod. Mnogi ljudi greše misleći da se dizajnerski posao završava lansiranjem nekog proizvoda, ali je istina da je to samo početak čitavog procesa koji posle određuje koliko ste dobro uradli posao. Svakako je neophodno da volite ono što radite i da ste maksimalno posvećeni, zatim trebalo bi da ste fleksibilni i otvoreni ka promenama ili korekcijama, i na kraju, da budete spremni večno da učite i da stavite svoj ego po strani.

EGO: Kako vršite selekciju materijala za Vaše kolekcije? Koji kriterijumi dominiraju?

Uglavnom koristimo prirodne materijale ili mešavine koji su materijali “novog doba” dobijeni spajanjem različitih vlakana tretiranih tako da se odlično ponašaju pri nošenju ili održavanju. Uglavnom uvozimo materijale iz Italije, Francuske a od nedavno i iz Japana.

038/039

www.ego-magazine.com

040/041

www.ego-magazine.com Ines Janković EGO: Šta želite da saopštite o kolekciji CALLA 2015/2016?

U antičkom dobu kala je predstavljala cvet posvećen Heri, Zevsovoj ženi. Darivanjem ovog cveta, pokazujete osobi koliko je jedinstvena, elegantna i posebna, što je upravo poruka Calla kolekcije za modernu mladu. Dizajn modela je baziran na klasičnoj, vanvremenskoj eleganciji, u duhu modernog i geometrizovanog. Forma cveta kala je poslužila kao inspiracija za siluete modela, ali i kao svojevrsna simbolika, s obzirom na to da je kala oličenje veličanstvenosti i lepote. Otuda i ideja da se bela haljina predstavi na jedan grandiozan način, baš onako kako zaslužuje.

EGO: Kakve su reakcije modne publike u inostranstvu na nakit koji dizajnirate?

Imali smo odličan feed back prikazivajući 2 puta svoje kolekcije u Parizu. Imamo i čast da kazemo da je nekoliko uticajnih inostranih bloggera nosilo nas nakit, kao sto su Patricia Manifield, Eleonara Carisi i Peony Lim. Ovo je samo pocetak, tek planiramo ekspanziju na inostrano trziste.

EGO: Da li se Vaš privatni stil oblačenja razlikuje od kolekcija koje kreirate?

I.J.: Ne mnogo, ali je možda malo manje elegantan. Najbolje se osećam u jeans-u, kožnoj jakni i jednoj od INES atelier belih majica.

EGO: Kako bi ste opisali Vašu ulogu u procesu izrade dizajna (pod predpostavkom da imate brojnu ekipu saradnika)?

I.J.: Imam mali ali kvalitetan tim saradnika. Ja sam naravno pokretač svega i neko ko postavlja koncept, ali uz njihovu pomoć i razmenu ideja radimo zajedno na razradi i pronalaženju najboljeg rešenja. Nijedan brend nije dobar bez timskog rada, to je energija koja ne kraju rezultira uspehom.

EGO: Da li ste Vi sami najbolji model sopstvenih kreacija?

I.J.: Sigurno da ono što pravite, možete najbolje i da iznesete jer ste negde stavili celog sebe u to, ali se ipak više radujem kada vidim svoje modele na divnim damama, mojim klijentima, koje me podstiču da vidim stvari i iz druge perspektive.

EGO: Koji trendovi će dominirati narednim sezonama?

I.J.: Za nas je naredna sezona već prolece-leto 2016. Svakako e dominirati pastelni tonovi i boho chic, kao i printovi inspirisani geometrijom ili jednostavno beli komadi, koji su uvek nepogresivi kada je ova sezona u pitanju.

042/043

www.ego-magazine.com

044/045

www.ego-magazine.com

046/047

www.ego-magazine.com

048/049

www.ego-magazine.com

Muzej The Broad - Diller Scofidio + Renfro

050/051

www.ego-magazine.com

052/053

www.ego-magazine.com

www.ego-magazine.com

054/055

Muzej The Broad Diller Scofidio + Renfro Lokacija: Los Angeles, California Arhitekti: Diller Scofidio + Renfro Projekat konstrukcije: MATT Construction, Nabih Youssef & Associates, Leslie E. Robertson Associates Instalacije: ARUP Projekat osvetljenja: Tillotson Design Projekat depoa: Solomon + Bauer Površina: 11000m2 Godina izgradnje: 2015 Novi muzej The Broad posvećen je savremenoj umetnosti i nalazi se u centru Los Anđelesa.

Projekat je uradio studio Diller Scofidio + Renfro, a sam muzej biće dom oko 2000 umetničkih dela iz privatne kolekcije bračnog para Eli i Edythe Broad.

Svojim inovativnim konceptom ‘’vela i svoda’’, zgrada površine 11000m2 sadržaće dva sprata galerijskog prostora u kojima će biti izložbeni prostori namenjeni izlaganju kolekcije Broadovih, kao i kancelarije i biblioteka The Broad Art Fondacije. Uz muzej se gradi i trg ka aveniji Grand.

Nazvan ‘’veo i svod’’, dizajnerski koncept muzeja spaja dve glavne namene zgrade: javni izložbeni prostor i depo koji će opsluživati sve aktivnosti Fondacije. ‘’Svod’’ igra glavnu ulogu u oblikovanju putanje kretanja i razgledanja od ulaza do izlaza. Njegova teška neprozirna masa deluje kao da lebdi. ‘Svod’ je sakriven ‘velom’, poroznom spoljašnjom opnom sa strukturom u obliku saća, koja se prostire celom dužinom objekta i filtrira dnevno svetlo.

Ovaj ‘veo’ podignut je na uglovima objekta, privlačeći posetioce da uđu u dinamični hol muzeja. Po ulasku, posetioci stupaju na pokretne stepenice, prolazeći kroz hodnike nalik tunelima, i stižu u galeriju bez stubova površine 4000m2 koja je obasjana prirodnim svetlom. Galerija je visoka 7 metara, dok se krov oslanja na čelične nosače široke 2 metra.

Povratak u prizemlje počinje sa galerije na trećem spratu, niz centralne zavojite stepenice sa kojih je moguće posmatrati čitav prostor sa izloženim delima.

Trg površine 2000m2 na susednoj parceli, novi restoran i pešačka pasarela, grade se kao dodatni sadržaji koji će unaprediti društveni život celog kvarta. Na trgu se nalaze i travnjak i maslinjak sa stogodišnjim stablima, formirajući još jedan javni prostor – namenjen pikniku, projekcijama filmova na otvorenom i obrazovnim sadržajima.

Izvor: http://www.dsrny.com/projects/the-broad

056/057

www.ego-magazine.com

www.ego-magazine.com

058/059

OSNOVA 1

PARTER

OSNOVA 2

060/061

www.ego-magazine.com

062/063

skica

presek

presek-detalj

064/065

https://instagram.com/ljubomirjankovic/

066/067

www.ego-magazine.com

Preoblikovanje tradicionalne srpske brvnare

068/069

www.ego-magazine.com

www.ego-magazine.com

070/071

EXE Studio Tijana i Andrija Mitrović U blizini popularnog turističkog naselja Divčivare, na obroncima planine Maljen u zapadnoj Srbiji, mladi arhitektonski dvojac Tijana i Andreja Mitrović izgradili su vlastitu vikend kuću, za čiji dizajn su bili inspirisani modelom srpske tradicionalne brvnare. Autori su prepoznali gradivne karakteristike vernakularnog graditeljstva i preuzeli neke od njih, poput geometrijske strukture, kontakta sa terenom, materijalizacije, trema i prava na pogled. Razmera kuće je usklađena sa prirodnim ambijentom niskog borovog rastinja, dok njena geometrija proističe iz kontekstualnih aspekata, poput planinskih uslova i strmog kamenitog terena, kao i od preoblikovanja tradicionalne planinske brvnare. Kroz dvojnost kuće, arhitekti su vešto spojili tradicionalni i savremeni estetski izraz. Primenom belih keramičkih pločica na glavnom volumenu kuće postignut je dojam dematerijalizacije, što naglašava njegovu formu i čini je apstraktnom u odnosu na ruralno okruženje. U beloj polovini kuće u okviru dnevnog boravka smeštena je kuhinja sa trpezarijom. Ovaj prostor sa velikim prozorskim oknom, odakle se pruža pogled na okolni pejzaž, namenjen je druženju i kontemplaciji. Crni deo gde je ulazna zona sa tremom nadvisuje beli volumen, i tako na prvom spratu formira otvorenu spavaću zonu, gde je krovna kosina iskorišćena za plakar u kome se nalazi klizni kreveti za smeštaj maksimalno sedam osoba. Arhitekti su evocirali na vernakularnu arhitekturu korišćenjem tradicionalne drvene obloge – šindre, za crni fasadni omotač na jednoj polovini kuće, i na taj način su naglasili dvojnost i kontekstualnost ovog objekta. Mala planinska kuća predstavlja primer projektantskog pristupa novije generacije arhitekata u Srbiji, koji počiva na istraživanjima forme shodno odgovarajućim parametrima i na razmatranju principa nasleđa kroz različite načine reinterpretiranja tradicionalnih graditeljskih motiva.

tekst: Nebojša Antešević fotografija: Relja Ivanić

072/073

www.ego-magazine.com

074/075

www.ego-magazine.com

www.ego-magazine.com

076/077

popreÄ?ni presek

poduĹžni presek

osnova objekta 1

osnova objekta 2

078/079

www.ego-magazine.com

Stone House - Proarh

080/081

www.ego-magazine.com

www.ego-magazine.com

082/083

PROARH Davor Mateković NAZIV PROJEKTA Stone house AUTOR: Davor Mateković / PROARH SURADNICA: Bojana Benić TIPOLOGIJA obiteljska kuća LOKACIJA Lukovo Šugarje POVRŠINA PARCELE 266 m2 BRUTTO POVRŠINA 150.8 m2 KLIJENT privatno/private PROJEKTIRANJE 2012.-2013. IZVOĐENJE 2013.-2014.

STATUS izgrađeno

Kamena kuća u Lukovom Šugarju u svojoj biti interpretira maksimu ‘’less is more’’.

Skučena parcela u zbijenoj matrici divlje ‘’vikend’’ izgradnje, samo na par koraka od morske obale, investitoru je neizbježno ljetno odredište, a projektantu izazov projektiranja s mnogobrojnim zadatostima i ograničenjima. Mala površina parcele uvjetovala je da položaj novog objekta bude na minimalnim odmacima i paralelno s granicama parcele, kako bi se dobila maksimalna korisna površina. Tlorctni oblik uvjetovali su i želja za otvaranjem pogleda prema moru, očuvanje postojećeg stabla pittosporuma, formiranje terase u parteru i odvajanje od najbližih susjeda. Kako bi se zadovoljile potrebe korisnika , prostorije se smještaju na 3 etaže. Tako dobiveni poligonalni tlocrt svojom je razvedenošću nametao potrebu za minimalističkim volumenom i izbjegavanju suvišne dekorativnosti ukupne forme. Položaj kuće blizu mora, i to na području poznatom po ekstremnim naletima bure, zahtjevao je oblikovanje koje bi odgovaralo podneblju i specifičnostima lokacije-velika koncentracija soli, visoke temperature ljeti, jaki udari vjetra. Kuća se realizira kao kompaktni, zatvoreni poliedar, čvrsti volumen obložen sa svih strana jednakim materijalom-kamenom, kao autentičnim materijalom najpogodnijim za održavanje. Krovne plohe su riješene kosinama radi lakše odvodnje i obložene jednakim kamenom kao vertikale pročelja. Uz sve te zadatosti savršeno se uklopila ideja tradicijske dispozicije prostora i autohtonih materijala. Tradicionalno su se kuće sastojale od ćemera-poluukopane, skučene konobe sa spremištem, kužine i spavaćih prostorija. Na ovoj lokaciji smo se suočili sa malom tlocrtnom površinom i upravo ta tradicionalna dispozicija se pokazala kao opravdanom i savršeno funkcionalnom. Tako i ova kamena kuća ima svoju poluukopani ćemer-konobu s ognjištem, kat sa kužinom i boravkom te na najvišoj etaži spavaći dio.Skučeni tlocrt je jedino mogao funkcionirati s tim jednoprostornim sustavom na svakoj etaži. Ova kuća je u više svojih elemenata hommage tradiciji a reintrepetacija graditeljskog naslijeđa dokaz je da da asketski prostor može biti bogat i životan, posebno u ovom vremenu kada arhitektonska ambicija zaboravlja da je manje više. Krov tradicijske dalmatinske kuće starohrvatske arhitekture je krov pokriven kamenim pločama, koje su se vadile iz posebnih kava-malih kamenoloma i već su same po sebi , svojim oblikom i debljinom bile spremne na ugradnju na drveno krovište. Kasnije se one više obrađuju i ujednačavaju radi lakšeg slaganja , te zalijevaju vapnom. Iako se kamen ugrađuje na nov način, jer nam to tehnologija dopušta, on je u svojoj biti ono što treba bitipristupačna, autohtona, funkcionalna obloga. Lišena svega osim nužno potrebnog, ova je kuća primjer kako jezgrovit program i asketski pristup oblikovanju mogu isproducirati ugodan i funkcionalan prostor.

084/085

www.ego-magazine.com

086/087

088/089

www.ego-magazine.com

090/091

092/093

www.ego-magazine.com

Vila H u W - StĂŠphane Beel Architect

094/095

www.ego-magazine.com

096/097

www.ego-magazine.com

www.ego-magazine.com

098/099

Stéphane Beel Architect projektni biro: Stéphane Beel Architect lokacija: Belgija površina: 340m2 godina realizacije: 2011. fotografije: Luca Beel projekat konstrukcije: Studieburo Mouton projekat mašinskih instalacija: Studiebureau Boydens projekat pejzažne arhitekture: Ludovic Devriendt Ovom imanju karakterističan izgled pruža slobodno organizovana kombinacija niske vegetacije trava, grmovi i drveće oko kuće, koji ujedno predstavljaju i njegovu najveću vrednost. Tokom vremena, seoske građevine su formirale prirodnu ravnotežu sa okruženjem na imanju: same zgrade postale su najistaknutije komponente, one daju pečat ovom krajoliku. Bilo je neophodno dobro proučiti postojeći pejzaž i tipologiju, analizirati sve elemente situacije, kako bi se sve komponenete uklopile u smislenu i zanimljivu celinu. Dizajn novog objekta zasnovan je na najtipičnijim odlikama postojećih objekata i karakteristikama njegovog prirodnog okruženja. U ovim krajevima, pod pojmom “mesto za život” podrazumeva se i okruženje i sama kuća - čitav pejzaž. Nekadašnje dvorište je potpuno preuređenjo: osnovnu koncepta čini odabir odgovarajućeg mesta u prirodi na kojem bi moglo i da se živi i radi, a zatim je sve to re-interpretirano u formi savremenog doma, ali takvog da nedvosmisleno podseća na nasleđenu tipologiju. Stambeni prostor je redukovan, sveden do najčistije forme, na organizaciju života u jednom objektu, na jednom mestu, u jednom vrtu, u prirodi.

100/101

www.ego-magazine.com

102/103

www.ego-magazine.com

104/105

www.ego-magazine.com

www.ego-magazine.com

106/107

osnova objekta 1

popreÄ?ni presek

osnova objekta 2

poduĹžni presek

108/109

www.ego-magazine.com

www.ego-magazine.com

110/111 ENTERIJER

Kuća čaja u Hutongu ARCHSTUDIO Pozadina projekta: Kuća čaja locirana je u Hutongu, tradicionalnom kvartu Beijinga, njena struktura je u obliku slova ‘’L’’ ima površinu od 450m2. Trenutno, prostor sadrži pet starih tradicionalnih kuća i savremene korodirane celine od čelika. Objekat je imao poslovnu namenu.

Sada je napušten zbog loših poslovnih rezultata koje je napravio menadžment i biće pretvoren u kuću čaja. Čajdžinica će biti prostrana, namenjena ljudima, da čitaju i uživaju u čaju. Osim toga, biće služena i večera.

Lokacija: Dongcheng, Beijing, China Projektantski tim: Han Wenqiang , Cong Xiao, Zhao Yang Površina: 450m2 Godina izgradnje: 2015 Foto: ARCHSTUDIO arhiva

112/113

www.ego-magazine.com

www.ego-magazine.com

114/115

ARCHSTUDIO Dizajn koncept: Obnoviti staro. Proces projektovanja počinje sa analizom zatečenog stanja kuće. Po konstrukciji od drveta i veličini sivih opeka, možemo reći da staro severno krilo datira iz perioda pre Qing dinastije. Po već oštećenoj drvenoj konstrukciji na istočnoj i zapadnoj strani, zaključujemo da su one obnovljene sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Osim toga, drvena konstrukcija na južnoj strani mora da se renovira.Poduhvat će biti selektivn jer će to uticati na stabilnost zgrade, finansijsku i istorijsku vrednost. Obnova sobe u severnom krilu biće neznatna, obnoviće se samo oni delovi sa ozbiljnim oštećenjima i to će biti urađeno zamenom opeka.

Obnova severne sobe mora biti umerena i kontrolisana, kako se ne bi ugrozilo njeno istorijsko nasleđe. Obnova južnog krila, delimičnom rekonstrukcijom krova i zida imaće za cilj da stvori sobu jednostavnog stila. Nakon rušenja istočnog i zapadnog krila, ona će biti ponovo izgrađena od drveta sa kosim krovom.

Ugraditi novo.

Nova namena objekta zahteva udobno okruženje koje ovo mesto ranije nije moglo da pruži.

Da bi objekat imao stalnu temperaturu, mora da bude potpuno zatvoren. Zbog toga je struktura osmišljenja kao ‘krivudavi koridor’ koji stvara neprimetni prelaz iz prošlosti u sadašnjost.

Tradicionalna arhitektura zauzima polovinu prostora unutr objekta, a druga polovina je ispunjena stolicama CH24 | WISHBONE CHAIR kompanije Carl Hansen&Son. One su reminiscencija tradicionalnih kraljevskih kineskih stolica. Kao što otvori za galerije i prikazuju, proširenjem starog objekta dobiće se geometrizovane zone. Moderne životne navike i nova artikulacija arhitekture prostora, zajednički stvaraju kontrast koji razvija odnos između prošlosti i budućnosti. Prostor, podeljen na mala dvorišta pomoću tri nepravilna luka, pravi tri kuće čaja sa nezavisnim scenarijima. Novi projekat je doneo kvalitetne promene u postojeći prostor a rezultat se ogleda u staklenim površinama na verandama, panelima sa vertikalnim drvenim sprosnama i scenografijom od živih bambusovih stabljika. Uz to, čelična konstrukcija od stubova i greda koja menja dotrajalu drvenu konstrukciju u staroj zgradi stvara preklapajuće nizove starih i novih slika, doprinoseći da novo i staro zajedno žive.

Značaj projekta.

Transformacija nasleđa, primorava stanovnike starog grada da na skladan način razvijaju ravnotežu između istorijskih i savremenih vrednosti. Kvalitet okruženja zavisi od sposobnosti stanovnika da kreiraju budućnost zadržavajući najbolje od ove dve vrednosti. Novi život objekta se može posmatrati i kao katalizator koji će konstatno pokretati transformacije i izazove koji će stvoriti novu istoriju ovog mesta.

116/117

www.ego-magazine.com

118/119

www.ego-magazine.com

120/121

www.ego-magazine.com

122/123

www.ego-magazine.com

124/125

osnova objekta

popreÄ?ni i poduĹžni presek

126/127

aksonometrijski prikaz strukture objekta

https://www.pinterest.com/ljubajankovic/ model objekta

128/129

www.ego-magazine.com

Restoran Ambar, Beograd

www.ego-magazine.com

130/131 Intervju: Sanja Prodanović, Sanja Stojaković Projektantski tim: Aleksandar Rodić Sanja Stojaković A4 studio Sanja Prodanović Nenad Đokić Ljubica Bigović foto: Rade Kovač EGO: Glavna tema restorana Ambar je hrana koja dolazi sa balkanskog poluostrva. Recite nam nešto o vašoj interpretaciji tradicije, na koji način ste je prezentovali, budući da se ovde radi o modernom restoranu?

S.S. : Koncept koji prezentujemo kroz celokupan imidž a dominantno kroz hranu jeste Balkan u širem , «otvorenom» smislu! Šta to, zapravo, znači? Da postojeće recepture iz starih srpskih kuvara unapređujemo novim modernim elementima, novim ukusima i na nama svojstven i interesantan način prikazujemo publici.

Stara dobra tradicija kao baza za kreativne moderne manipulacije!

EGO: Kako bi opisali design-concept ovog enterijera? Misija? Cilj?

S.P. : Imali smo veoma odgovoran zadatak da u jednom industrijskom objektu predstavimo Balkan na moderan način. Beton hala je izuzetno posećena i inspirativna lokacija, što sa sobom nosi veliku odgovornost. Od samog početka osećali smo snagu ovog Beogradskog, retko očuvanog, predstavnika industrijske arhitekture.

Ideja investitora je da priblizi Balkansku kuhinju I atmosferu svim gostima, rešenje je trebalo tražiti u spoju industrijskog dizajna i tradicionalnie Balkanske simbolike.

EGO: Šta bi voleli da isteknete u vezi organizacije prostora i estetskim kodovima koje ste koristili prilikom realizacije ovog projekta?

S.P. : Prva asocijacija ili odlika koju prepoznajemo kao balkanski simbol je ognjište - centar svih događanja, oko koga se svi okupljaju tokom praznika i veselja.

Tako smo koncipirali sve u Ambaru. S tim u vezi, centralno postavljeno stepenište izmestili smo u zadnji plan i zamenili ga barom, savremenom interpretacijom ognjišta. U tradiciji Balakana jeste i tradicija okupljanja, svečanosti i slavlja, te je kao rezultat toga proistekla ideja o klupi sa stolovima koji spajanjem postaju jedna

slavljenička trpeza. I kuhinja je projektovana tako da bude saglediva. Rušenje vizuelnih barijera, gostima je omogućilo da neposredno posmatraju na koji način se pripremaju tradicionalna jela, te tako i sami budu uključeni u priču o istom.

Dok je prizemlje koncipriano kao mesto susreta, okupljanja sa dominatnom barskom atmosferom, galerija je zamišljena kao izmešteni, intimniji deo, domaćinski ambijent sa naglaskom na bar, koji omogućava svim gostima jednak komfor u smislu posluženja i opuštenije atmosfere. To je posebno naglašeno odabirom nameštaja, sofi i fotelja, kao i posebnom sobom – vinskom sobom kao asocijacijom na podrume vina naših predaka.

EGO: Prostor je ispunjen dizajniranim nameštajem. Polovina dolazi iz Skandinavije, a druga polovina iz Amerike. Šta im je zajedničko?

S.S.: Naša ideja vodilja bila je da kombinujemo dizajnirani nameštaj, u ovom slučaju danski i američki, sa karakterističnim balkanskim elementima. Koristili smo motive autentičnih, starih ćilima, sa jedinstvenim geometrijskim šarama po kojima su Srbija, odnosno Balkan oduvek bili prepoznatljivi. Drvene grede na zidovima podsećaju na bondruk, često korišćeni konstruktivni sistem srpskog graditeljstva. Upotrebili smo i materijale sa autentičnih ambara kao elemente oblaganja. Prepoznatljive Balkanske elemente suprostavili smo danskom i američkom nameštaju minimalističkog dizajna, koji svojom svedenom formom na najbolji način svu posebnost kako tradicionalnih elemenata, praveći jednu kontrasnu i dinamičnu, a opet skladnu igru između novog i starog, našeg i pozajmljenog. Osim dizajniranih stolica prefinjene estetike, treba posebno istaći pažljivo odabrane komade rasvetnih tela izrađenih od bakra, jer u toj igri materijala i odnosa drvo - bakar, primenjenih u modernom dizajnu danske rasvete, leži veza između balkanskog I danskog u enterijeru, potvrđujući na taj nacin internacionalnost u prostoru.

EGO: Ovim enterijerom, uveli ste neke novine, nešto što nije karakteristično za Beograd (u poslednje vreme). Da li je teško posmatrati stvari na nov način?

S.P.: Iz naše perspektive ovo jeste jedan od projekata koji u nama budi ono najlepše u našem poslu. Dovoljno odredjeni ciljevi sa zadatkom koji je ipak neuobičajen I

nov. To nam zaista pruža mogućnost da pokažemo sve praktično što znamo a da opet unesemo notu kreativnosti I vizije koja predstavlja nas lični pečat celom projektu. Kad se sve ovo uzme u obzir, ne bih rekla da je bilo posebno teško, pre je ovo bio jedan zahtevan I zanimljiv projekat kroz koji smo uspeli da podignemo standarde razmišljanja I pristupa kako sopstvenih, tako i u odnosima sa saradnicima.

EGO: Čini mi se da ste uspeli ne samo u tome da istaknete najbolje tradicionalne vrednosti Blakana, već ste sve to postigli u nekom širem, internacionalnom kontekstu. Sve ovo ima veze sa nekim modern / klasic elementima, plus best of Balkan?

S.P.: Kontrasna igra modernog i klasičnog, novog i starinskog, a sve to kroz koketiranje sa onim što jeste naše tradicionalno, onim što jeste Balkan, ispraćena je i kroz sam odabir nameštaja. Stolice Wishbone danske firme Carl Hansen & Søn, kao I stolica Navy američke kompanije Emeco jesu moderni klasici, dizajnirani još sredinom prošlog veka. One, iako svedene i minimalističke, u enterijeru praćene betonskim elementima koje ističu njihov kvalitet, u svom minimalizmu ipak ostaju tople i prirodne. No, priča o Ambaru se ne završava tu. Nama je uvek bilo na umu i to da će ovo ipak biti jedan restoran koji želi da privuče kako inostrane goste, tako i naše prijatelje i porodicu koji znaju da uživaju u dobroj hrani. Zato priču ne koncipiramo samo na nameštaju, niti samo na hrani, već na utisku, o osećaju koji govori sve jezike, a to su dobar ukus, prijatna atmosfera, udobnost i nenametljivost.

Većina ljudi koja dodje u Ambar, neće znati koji su se tu pravci izmešali, u kojim stolicama sede I koji ih materijali okružuju, ali će imati osećaj da im je lepo, toplo I dobro. To jeste bio naš zadatak.

Mislim da smo uspeli da uklopimo staro i novo, klasično i moderno, prirodno I udobno. To i jeste priča Ambara , riznica dobrih iskustava, to jeste taj iskorak koji je napravljen ovim projektom.

EGO: Kako ste birali rasvetu za enterijer restorana?

S.S. Rasveta je birana tako da skulpturalno nadopunjuje osnovni koncept restorana.

Njena osnovna namena i funkcija nisu izborom bile podređene dizajnu.

132/133

www.ego-magazine.com

134/135

www.ego-magazine.com

136/137

www.ego-magazine.com

138/139

www.ego-magazine.com

www.ego-magazine.com

140/141 EGO: Kako ste dobili ideje za dekoraciju prostora?

S.S.: Ideje su nastajale u dugom procesu analize naše bogate tradicije i šarenolikog nasleđa da bi na kraju bilo “prosejano” samo ono što ovakvoj vrsti javnog prostora može da doprinese u svakom smislu, da ne bude opterećujuće. Nema direktne interpretacije tradicije kao ni već ispričanih priča i simbola sa Balkana već smo se trudili da je prevedemo na naš i savremeno razumljiv kod/jezik.

EGO: Da li je teško posmatrati stvari na nov način?

S.S.: Naprotiv, posao dizajnera je da stvari uvek posmarta slojevito, iz uglova koji traže neobične veštine, hrabrost i naporan kreativni proces.

EGO: Koji osećaj vas obuzme kada ste ispred praznog papira, na početku procesa dizajniranja? Ljudi uživaju u konačnom proizvodu, ali – šta vi proživljavate dok ste na samom početku?

S.P.: Na početku kreativnog procesa uvek osećam veliko uzbuđenje, prazan papir a puno kreativnih ideja. Svakako potrebno je odgovoriti na zadatak, a sa druge strane ostaviti autorski pečat, svo vreme vodeći računa o osnovnim principima projektovanja. Od velikog broja ideja, skica , planova , vremenom se kristališe koncept dizajn koji definiše konačan izgled prostora.

EGO: Šta je prvo? Od čega krenete – od raporeda funkcionalnih celina u osnovi ili od unapred definisane estetike koju želite da ukomponujete unutar gabarita zadatog prostora?

S.P.: Jako je teško definisati od čega smo krenuli, jer je to bilo konstantno upoređivanje ova dva bitna elementa.

Možda bih prednost ipak dala funkciji, ali ni funkcionalnost nije sama po sebi dovoljna ako nema estetike. Uporedo smo radili na oba prilaza projetku i smatram da to i jeste jedini pravi način. Ideje smo iznosili svi zajedno, razbacali, ukrstili, pročistili i na kraju iskoristili. Imali smo izuzetnu čast da radimo sa uvaženim kolegom Aleksandrom Rodicem, uz kojeg smo naučili puno o pristupu projektovanju i rešavanju problema, dok je scenograf Sanja Stojakovic, svojom kreativnošću pomogla da izađemo iz okvira klasičnog doprinoseći toploj atmosferi koju Ambar pruža. Bio je ovo timski rad, koji je rezultirao jednim izuzetno specifičnim i

uspešno obavljenim projektom.

EGO: Svaki arhitekta želi da ostavi trag i da bude prepoznatljiv, to je nekako “prirodno”. Kako pronalazite balans između investitorovih zahteva i te potrebe arhitekte da ostavi svoj pečat?

S.P.: Pre svega, izuzetno poštujemo investitore koji prepoznaju značaj naše struke. Mi smo tu da pomognemo svojim znanjem i iskustvom. Proces definisanja ciljeva je uvek na neki način sukobljen izmedju nas koji prostor posmatramo malo drugacije od konačnog broja mesta za sedenje, što je takodje izuzetno bitno za jedan ekonomski opravdan projekat restorana.

Imali smo tu sreću da smo uspeli da nađemo zajednički jezik sa našim investitorima; dato nam je dovoljno slobode da se izrazimo. Našim pečatom smatram sveukupan proizvod. Ne može se zanemariti investitor u potrazi za svojim ličnim pečatom. Projektovanje prostora i realizacija istog, odnos sa investitorom ili sa izvođačima, sitni detalji i celokupna atmosfera, to sve zajedno daje naš pečat ovom projektu. Pronalaženje balansa između potreba investitora i naših projektantskih kriterijuma čini suštinu našeg zadatka.

EGO: Po ulasku u enterijer ljudi ne znaju šta je sve prethodilo i koliko dugo je trajao proces osmišljavanja i materijalizacije, koliko je bilo potrebno volje i strpljenja. Kako reagujete na izmene u poslednjem trenutku? Šta kad vam pred samu realizaciju prenesu sugestije koje ruše sam koncept?

S.P.: Kreativni proces je veoma dug, svakako zahteva puno volje I strpljenja. Tokom karijere učestvovala sam u velikom broju projekata koji su izvedeni do kraja, te sam se često i susretala sa izmenama u poslednjem trenutku. To je nešto na šta mora da se računa. U tim situacijama treba se postaviti kreativno, jer izmene u poslednjim trenucima gotovo su jednako česte kao i nepredviđene situacije tokom izvođenja.

Uvek smo spremni da se borimo za svoje ideje. Intervencije u završnoj fazi ipak bih podelila na one sitne koje ne utiču previše na koncept i one koje značajno utiču na isti. Uloga arhitekte jeste da ukaže na sve eventualne posledice urušavanja koncepta. Moram da priznam da još nisam bila u situaciji kada su promene bile toliko drastične da su dovele do urušavanja kon

cepta, najćešće se to završi tzv. kompromisnim rešenjem, koje ujedinjuje investitore i projektante u zajedničkom krajnjem cilju projekta.

EGO: A kako Vi Sanja reagujete na izmene u poslednjem trenutku?

S.S.: To je moj kvalitet i veština.

EGO: Kako bi opisali Vaš self-concept ?

S.S.: Dobra , bolja ,najbolja!

EGO: Kakvi su Vam planovi za budućnost?

S.S.: Da stvaram ono što volim sa ljudima koji imaju i neguju kvalitet u ambijentima i okolnostima koji su inspirativni.

EGO: Kakvi su utisci publike – sad, nakon uspešno završenog posla?

S.P.: Jako smo zadovoljni pozitivnim reakcijama kolega i prijatelja za svaki aspekt ovog izvedenog projekta. Takve reakcije su potvrda da smo uspeli da ostvarimo naše ciljeve, što nam pokazuje velika zainteresovanost stručne javnosti ali i svih onih koji u restoran Ambar dolaze svakodnevno. Ono što meni lično puno znači, jeste pozitivna kritika izuzetno iskrenog i veoma kritičnog kolege, a sa kojim sam često komunicirala tokom procesa realizacije Ambara, čiji je prvi komentar nakon ulaska u završen enterijer glasio: “Da, Sanja, utisak koji ste želeli da prenesete je zaista takav!”. Njegova fascinacija postignutim bila nam je potvrda da smo od početka postavljanja koncepta, pa sve do njegove realizacije ostali na pravom putu. Još jednom želim da se zahvalim na ukazanom poverenju, svima koji su pomogli u realizaciji ovog projekta na najrazličitije načine, svojim kolegama i svojoj porodici koja je imala puno razumevanja za sve moje kasne dolaske kući.

Na početku kreativnog procesa uvek osećam veliko uzbuđenje, prazan papir a puno kreativnih ideja. Svakako potrebno je odgovoriti na zadatak, a sa druge strane ostaviti autorski pečat, svo vreme vodeći računa o osnovnim principima projektovanja. Od velikog broja ideja, skica , planova , vremenom se kristališe koncept dizajn koji definiše konačan izgled prostora.

142/143

www.ego-magazine.com

144/145

www.ego-magazine.com

146/147

www.ego-magazine.com

148/149

www.ego-magazine.com

150/151

www.ego-magazine.com

152/153

www.ego-magazine.com

154/155

156/157

158/159

160/161

RAW / Weijenberg Architects

www.ego-magazine.com

162/163 Arhitekti: Weijenberg Architects Lokacija: Lequn 3rd Road, Zhongshan District, Taipei City, Taiwan 104 Površina: 418m2 Godina: 2014 Fotografije: mwphotoinc Razgovor između WEIJENBERGa i šefa Andrea prilikom dizajniranja novog restorana počeo je krajem 2013.godine pošto je projekat studija WEIJENBERG ‘The Study and The Library ‘ za Jasona Athertona u Singapuru pao za oko Andreu. Brzo je postalo jasno da bi Andreova gastronomska živopisna mašta kombinovana sa umetničkom vizijom studija WEIJENBERG mogla da ih sve dovede na put stvaranja restorana koji bi odražavao intuitivnu i iskonsku prirodu svog imena ‘RAW’ (sirovo).

Kakva je bila saradnja sa šefom Andreom?

Saradnja je spojila dva uma sa obostranom ambicijom da stvore nešto izuzetno. Andreova umetnička vizija hrane dozvolila je studiju WEIJENBERG da raspravlja o dizajnu na mnogo dubljem nivou, i dok je Andre imao specifične ideje o dizajnu enterijera, takođe je dozvolio i kreativnu slobodu kako bi aktuelizovao novi entitet restorana koji je ubrzo postao znamenitost Taipeija – koji je gastronomiju povezao sa dizajnom, gde hrana sreće umetnost. Nije bilo inspiracije za RAW, bio je to pravi slučaj dvoje kreativaca koji su se sreli sa istom idejom, izazivajući jedan drugog i razvijajući ideju. Na tom putu bilo je mnogo prilika da se pojednostavi dizajn, da se smanji ili čak da se izbace veliki preseci. Ali mi smo sačuvali hrabrost ubeđivanja tako da smo stvorili nešto zaista jedinstveno i uspeli da vodimo projekat upravo onako kako je zamišljen.

Umetnička tenzija između izvođača i klijenta dovela je do rezultata koji se sada može videti u restoranu. Čini se kao da niste projektu prišli samo kao prostoru za obedovanje, već pozornici za obedovanje gde je hrana glavni izvođač.

Kako je ova ideja uticala na Vaš dizajn?

Andreova hrana je uvek predstavljena sa umećem pružajući inspiraciju studiju WEIJENBERG da odabere boje i tonove u skladu sa težnjom da prostor za ručavanje zadrži minimalnim. Željena estetika bila je da stvori bliskost između posetilaca i hrane – sto i stolice,

sa osvetljenjem koje bi postojalo samo na tanjirima. Doživljaj Andreove hrane zamišljen je da bude intiman. Ova intimnost nam dozvoljava da koristimo drvo kao naš glavni medijum u restoranu u njegovom čistom stanju kako bi okružili posetioce drvenom skulpturom na suptilan način.

Zašto je bilo važno nemati prostorije u restoranu?

Nama je bilo važno da nemamo prostorije jer smo smatrali da bi ovaj ‘kutijast’ pristup bio ograničavajući za jednog veoma kreativnog šefa. RAW smo napravili namerno bez pregrada u entrijeru, ipak smo i dalje imali potrebu da isprepletemo funkcije restorana, kao i funcionalnost sa dizajnom. Ovo je stvorilo veliki izazov pošto smo definisali geometriju koja je trebalo da podari jak praktični element. Veći deo skulpture je uklopljen sa prostorom za odlaganje, element ostrvo sa vinima i veliki šank kod ulaza bez ugrožavanja lepote dizajna.

Odakle potiče forma centralne drvene skulpture? Vaši brojni radovi imaju fluidne forme – zbog čega?

U studiju WEIJENBERG, veoma volimo da istražujemo šta je moguće u okviru realnosti ‘oblikovanja tradicionalnog’. Pošto sam se prethodno školovao za stolara, većina mojih dela uključuje drvo. Uvek sam privučen ovom materijalu i imam veliki afinitet prema njemu. To je takođe materijal koji je odličan za obrađivanje i oblikovanje. Osim toga, nove tehnologije stvaraju ga veoma uzbudljivim medijumom za rad. Šta su specifičnosti centralne drvene skulpture? Šta je drži?

Drvena skulptura je dugačka oko 65m i drže je duple tačke ankerovanja na svakom ćošku ojačanom čelikom sa unutrašnje strane kao i dijagonalne veze kako bi sprečile bočno uvijanje u slučaju zemljotresa (koji su česti u Taipeiju). Centralna drvena skulptura pokazuje i zanatstvo i tehnologiju.

Koji je odnos između ova dva i kako skulptura ovo ilustruje?

Velika drvena skulptura je dizajnirana uz pomoć različitih softvera, 3D Rhinoceros i Grasshopper kako bi se kreirao model za mašinsko sečenje. FEM (Finite Element Method) je korišćen da izračuna opterećenje plafonske skulpture u slučaju zemljotresa. Samo drvo su deo po deo

ručno oblikovali stolari koji su skulpturu i spajali deo po deo. Ovo se vidi pošto svaki segment skulpture ima nekoliko spojeva; veliki delovi su spajani u blokovima u kojima su spojevi još uvek primetni.

Linije teksture na skulpturi ostavljene su namerno i planirane digitalno pre nego što su isečene tako da su poravnate u odgovarajućem pravcu i uvek uklopljene.

Možete li reći nešto o svojstvu Tajvana koji je projektom prikazan?

Celokupan projekat je izveden u Tajvanu, od lokalnog mekanog tajvanskog drveta isečenog iz drvenih blokova koji se tradicionalno koriste u brodogradnji. Svi detalji su precizno iscrtani i analizirani sa lokalnim stolarima na licu mesta i u fabrikama. Dugi zid sa vinima, koji sadrži jedinice za odlaganje visok je skoro 4,5m i dugačak skoro 18m, a izrađen je u potpunosti od tipičnih tajvanskih žaluzina.

Koji je odnos između centralne drvene skulpture i sedišta pravougaonih / kružnih stolova? Zašto su stolovi različitih oblika?

Svaki sto ima različitu ploču, kako bi prekinule monotoniju prostora, sprečavajući osećaj izdeljenosti prostora. To takođe stvara osećaj raznolikosti pošto možete obedovati u restoranu RAW mnogo puta i nikada nemati isto sedište ili pogled.

Saradnja je spojila dva uma sa obostranom ambicijom da stvore nešto izuzetno.

Andreova umetnička vizija hrane dozvolila je studiju WEIJENBERG da raspravlja o dizajnu na mnogo dubljem nivou, i dok je Andre imao specifične ideje o dizajnu enterijera, takođe je dozvolio i kreativnu slobodu kako bi aktuelizovao novi entitet restorana koji je ubrzo postao znamenitost Taipeija – koji je gastronomiju povezao sa dizajnom, gde hrana sreće umetnost. Nije bilo inspiracije za RAW, bio je to pravi slučaj dvoje kreativaca koji su se sreli sa istom idejom, izazivajući jedan drugog i razvijajući ideju.

stolice u restoranu CARL HANSEN & SON CH20 | ELBOW CHAIR u Beogradu se mogu pronaći na adresi www.idc.rs

164/165

www.ego-magazine.com

166/167

www.ego-magazine.com

168/169

www.ego-magazine.com

170/171

172/173

www.ego-magazine.com

174/175 F O T O G R A F I J A

Isabelle Vacchi

U Supermarketu u Beogradu održana je izložba mlade italijanske umetnice Isabelle Vacchi, pod nazivom Foodtones. Umetnica je predstavila kompozicije koje bude mnoštvo asocijacija i čula. Ipak, o tome šta stoji iza ovih višeznačnih kolaža ispričala nam je sama Isabella. ego: Na izložbi pod nazivom Foodtones, održanoj u Supermarketu, predstavili ste kompozicije objekata, boja, mesta, mirisa i utisaka. Šta Vam je zapravo bila inspiracija?

I.V.: Projekat Foodtones inspirisan je, osmišljen i realizovan počevši od paleta boja koje su prikazane bočno od fotografija, a koje su zajedno sa naslovima u vrhu kompozicije pokrenule moju maštu i stvorile u mojoj glavi mesta, ambijente i mirise. Pokušala sam da ih rekonstruišem na način koji bi svi razumeli a na način na koji kombinacija slike, boja i naslova stvara homogenu celinu.

EGO: Očigledno je da pastelne boje dominiraju vašim radovima prethodnih par godina. Da li je to samo faza, ili Vaš umetnički senzibilitet?

I.V.: Ovo je veoma interesantno pitanje. U stvari, uglavnom me vode instinkt i senzibilitet, tako da mislim da pastelne boje najviše odgovaraju mojoj ličnosti. Opčinjena sam i bojama/ne-bojama, odnosno neutralnim tonovima, od bele, preko sive, do crne.

Foto: Isabelle Vacchi tekst: Jelena Blagojević

176/177

www.ego-magazine.com

178/179

www.ego-magazine.com

180/181

Isabelle Vacchi EGO: U svetu u kome je snimanje portreta postala dnevna rutina, napravili ste seriju ‘’No more portraits’’. Šta je bila Vaša namera, imajući u vidu da fotografije ne sadrže mnogo lica, već i različite prepoznatljive lične detalje?

I.V.: Veoma cenim i ovo pitanje. U suštini, budući da sam fotografkinja mrtve prirode, početna ideja bila je činjenica da seriju ‘’No more portraits’’ smatram svojim prvom i poslednjom serijom portreta. Vaš način ‘čitanja’ mi se međutim veoma dopada, i zapravo bi mogao biti tačan, jer sam po prirodi posmatrač i u stanju sam da uhvatim detalje i sitnice koji prolaze neopaženi od strane većine posmatrača. Osim toga, činjenica da ne fotografišem lice dozvoljava mi da ostanem u svom delokrugu, mrtvoj prirodi, tretirajući portretisane osobe skoro kao ‘objekte’.

EGO: Radite umetničke kompozicije, reklamnu fotografiju, art direkciju, stajling, interaktivni dizajn, fotografije enterijera, ilustraciju... i svaki put Vaš ‘stil’ je prepoznatljiv. Ipak, koji medij/umetničku disciplinu preferirate?

I.V.: Fotografiju smatram svojim primarnim i jedinstvenim medijem, koji mi dozvoljava da se iskažem u fotografisanju mrtve prirode, umetničke ili komercijalne, i enterijera. Ono što najviše cenim u svom poslu jeste mogućnost da se bavim i stajlingom i art direkcijom, disciplinama koje su suštinski deo mog posla i predstavljaju takođe moju veliku strast.

EGO: Budući da ste jako mladi, ali sa bogatim kreativnim iskustvom, šta bi moglo da bude Vaš naredni korak? Ili, kakav projekat biste voleli da realizujete?

I.V.: Moja mladost je moja snaga jer mi dozvoljava da nastavim da rastem, da eksperimentišem i razvijam se, da učim i nastavim da istražujem.

Nemam ideju gde će me odvesti budućnost, ali se nadam da ću biti u mogućnosti da nastavim sve ovo i možda da stignem daleko i doprem do što je više ljudi moguće.

182/183 D I Z A J N

Studio Presek ego: Kako teče vaš kreativni proces, od ideje ili narudžbine, pa do ponude proizvoda tržištu? Od čega polazite – od nekih asocijacija, možda osobe za koju dizajnirate?

S.P.: Uglavnom rad započinjemo kao jednu vrsta dijaloga, gde koristimo crtež kao medij za jasniju komunikaciju. Bilo da su to projekti po porudzbini ili nešto što mi same imamo potrebu da napravimo. Krojeni su tako da zadovolje i potrebe klijenta i nase potrebe.. Potom se rađaju prve ideje, teme za razmišljanje, diskusije...one mogu biti posledica različitih potreba, kao što su tržište, materijali, krajnji korisnik ili drugo. Svi naši komadi ručna su izrada domaćih zanatlija, a neretko i same učestvujemo u izradi.

Dosta vremena provodimo u radonici i zalažemo se za povezivanje tradicionalnih zanata sa savremenim dizajnom. Najlepši osećaj je onaj kada pred vama oživi crtež sa papira. Trudimo se da uvek osmislimo nešto novo i drugačije. Do sada smo imale veliku sreću da smo radile dizajn za klijente čiji se senzibilitet u velikoj meri poklapa sa našim. Ali nakon svakog projekta, naši apetiti su sve veći, pa nam je sada ambicija da budemo angažovane na nekom projektu koji nije u okvirima postojećeg standarda, ili da to bude “nemoguć” zadatak.. . U inostranstvu ili ovde, svakako bi bilo divno da pomerimo granice. Kao i većina dizajnera ne prestajemo da sanjamo i da se igramo, to je ono što nas stalno vuče napred.

fotografije: studio Presek tekst: Jelena Blagojević

184/185

186/187

Studio Presek EGO: Kako birate materijale koje ćete upotrebiti za novi dizajn i koji je vaš omiljeni materijal?

S.P.: Volimo da eksperimentišemo, bitno nam je da je i sam stvaralački proces zabavan jer to se kasnije oseti u dizajnu. Kada osmislimo formu predmeta koji dizajniramo, materijal biramo na osnovu njegovih svojstava i mogucnosti, u tom smislu nam je materijalizacija uslovljena formom.

Do sada smo sve projekte realizovale u čeliku i drvetu. Ali u nekom od narednih projekata, koji su u razaradi, planiramo da se poigramo sa mogucnostima novih materijala i tehnologija...

EGO: Kao dizajnerski duo uspešno funkcionišete. Da li ipak nekada prevagnu umetničke osobenosti neke od vas dve? Kako rešavate ove ‘kreativne duele’?

S.P..: Čini nam se da ih uspešno rešavamo. Ne bismo da zalazimo u detalje, pokušavajuci da formiramo neki diplomatski odgovor . U tom slučaju bismo rekle recimo..... Da je proces rada obično takav, da jedna nacrta ili napravi u vidu makete, a druga pročita ideju. U tom procesu stvaranja, uloge se stalno menjaju. Svaka od nas stvari posmatra iz svog ugla, i upravo to je i prednost timskog rada, i uz to je i mnogo zabavnije. Prava istina je da nesuglasice resavamo iskljucivo fizičkim putem, mada ponekad i verbalno verovatno zato tako dobro i funkcionisemo. U svakom slučaju uvek argumentovano. Zato nam je jako bitna fizicka spremnost, pa dosta vremena provodimo i u teretani. Prilikom tih okrsaja vodimo računa da ne povredjujemo lica i ruke jedna drugoj... Trudimo se da negujemo zdrav takmičarski duh.

EGO: Naizgled jednostavni, predmeti koje dizajnirate bude brojne asocijacije svojom formom, višestrukom namenom, čak i senkom. Stočić Synthesis je na primer i sto i činija za voće. Kako je nastao njegov dizajn?

S.P.: Da, zapravo stocic Sinteza je deo kolekcije Opozit. Cela kolekcija nastala je kao stilizacija geometrijskih elemenata gde je osnovni kolorit sveden na crno-beli kombinovan sa drvetom i crvenim detaljima. To nam je omogucilo da jasnije skoncentrisemo na formu i istaknemo kontraste, senke, odnos puno-prazno jednom recju Opozit. Nekoliko puta mesecno imamo kreativne dane, kada pravimo apstraktne geomerijske oblike u vidu malih maketa. U jednom od tih dana nastao je sto Sinteza. Ako apsolutno uprostite njegovu formu, primeticete da je on bukvalno sacinjen od zasecene kupe i kruga. Dakle, koristimo se geometrijskim oblicima profiltriranim načelima zadatim još u 20. veku, a u materijalima i sa tehnologijama 21. veka . Svemu tome dodat je i element iznenadjenja pa tako stocic Sinteza ima integrisanu korpu gde mozete odloziti voce, biljku...

EGO: Podna lampa Kotlić inspirisana je našom tradicijom, tačnije tronošcem. Osim formalnih, koje još vrednosti našeg tradicionalnog dizajna smatrate da se mogu upotrebiti u modernom dizajnu?

S.P.: Mi imamo jako bogatu zanatsku zaledjinu, što otvara mogucnost da kreirate predmete koji su ručno izrađeni, a izbor materijala je širokog spektra. Planiramo da u buducnosti jos dublje uplivamo u taj svet, želimo da podstaknemo negovanje starih zanata. Iako su do sada svi naši komadi ručna izrada domaćih zanatlija, oni su više namenjeni industrijskoj proizvodnji. Mi bismo volele da se pozabavimo i dizajnom gde će jedan zanatlija moći da pokaže sve svoje veštine na pravi način, i da to bude jedini mogući način izrade nekog predmeta. Trenutno razmišljamo o sredstvima za povezivanje tradicionalnih zanata sa savremenim dizajnom i ponovnim vrednovanjem onoga što već imamo i što se nalazi u našem direktnom okruženju.

188/189

190/191

Studio Presek EGO: Da li ste imale priliku da sarađujete sa nekim proizvođačem nameštaja i kakve su uopšte danas mogućnosti dizajnera da realizuje serijsku proizvodnju nekog svog predmeta? Da li je to još uvek lakši put do masovnijeg tržišta?

S.P.: Naravno da je to laksi put! Za realizaciju jednog proizvoda mi nikada nismo imale mogućnost da sve obavimo na jednoj lokaciji. U početku je to avantura, ali vremenom postaje otežavajuća okolnost. Drugi problem je u samoj ceni izrade, zatim problem preciznosti i kvaliteta. Mada ima i to neki svoj šarm, posebno kada dođes u kontakt sa dobrim zanatlijom. Sa druge strane, zamislite da imate mogucnost da osmislite nešto što ubrzo postaje realan proizvod, a proizvođači nameštaja imaju uglavnom sve što vam je potrebno na jednom mestu. U pregovorima smo sa jednom kompanijom, nadamo se da će se ta saradnja i ostvariti. Kada je samo tržiste u pitanju neke od naših proizvoda za sada možete naći u Arts & Crafts i Shamliza shoroom-u, dok su ostali još uvek u obliku prototipa. Ali radimo na tome i nadamo se da ćemo biti srećne da ih proizvedemo i predstavimo u bliskoj budućnosti.

EGO: Dizajneri su danas, osim stvaralaca - i preduzimači, i PR menadžeri - naravno u službi promocije svog dizajna. Kako se snalazite u ovoj višestrukoj ulozi, danas zaista neophodoj da bi se doprlo do publike i kupaca?

S.P.: Dobro pitanje….to je onaj manje zanimljiv deo, koji verovatno nijedan dizajner ne preferira.

Ti samo želis da stvaraš i budeš produktivan, jer ti to stvara pravo uzbuđenje, i taj osećaj zbog koga se bavimo ovim poslom. Ali bavimo se i PR-om u onoj meri, koliko je to neophodno. Imamo tu sreću, da nam se dosta dizajn portala samoinicijativno obraća povodom saradnje, publikacije.

Svaki dan je drugačiji. U zavisnosti od perioda, dešava se da gotovo ceo dan provedemo ispred kompjutera, odogovarajući na mejlove , tražeći zanatlije, material…Dok su omiljeni aspekti našeg zanimanja zapravo izrada prototipa, dizajniranje novih proizvoda i fotografisanje istih .

Iskoristićemo ovo pitanje i da najavimo da se polako spremamo za Beogradski sajam nameštaja, gde nas možete videti u novembru u Hali 3....Radujemo se poznanstvima sa kolegama i novim potencijalnim saradnicima, to je jedna od manifestacija koje ove godine ne bi trebalo da propustite.

EGO: O vašem dizajnu pisano je i u inostranim magazinima i na portalima. Kakve su vam ambicije kada je inostranstvo u pitanju?

S.P.: Naše ambicije su velike, i to je jedan od naših mnogobrojnih pokretača u stvaralaštvu. Mi imamo već neka iskustva po pitanju saradnje sa inostranim firmama. Za sada u Norveskoj i Francuskoj, ali planiramo da proširimo tu listu. Čini nam se da je svet ipak otvoreniji za našu estetiku, pristup dizajnu i filozofiju. Mada i ovde imamo veliku podršku, posebno od strane iskusnijih kolega, što nas veoma ohrabruje u viziji budućnosti.

192/193

Miroslava Đorđević

Ksenija Josifović

194/195

www.ego-magazine.com

196/197 D I Z A J N

GM-1, Grasshopper podna lampa dizajn Greta Magnusson Grossman

GM-1 – Čelični cevasti tronožac stalak je nagnut unazad a izduženi aluminijumski kupasti abažur je zglobno povezan sa bazom. I stalak i abažur su dostupni u pet boja: vintidž crvenoj, antracit sivoj, toplo-sivoj, plavo-sivoj, crnoj i vintidž crvenoj (V 125,5cm x Š 43,5cm). Najpoznatije ikone koje je Greta Grossman dizajnirala tokom četrdesetih i pedesetih godina bile su Grasshopper podna lampa i stone lampe. 1950.godine, lampa Cobra je dobila nagradu Good Design Award, a zatim je bila izložena na izložbi Good Design Show u Muzeju Moderne umetnosti. Grossman je stvarala pod jakim uticajem evropskog Modernizma, koji su u SAD uvezli značajni arhitekti kao što su Walter Gropius (osnivač škole Bauhaus) i Ludwig Mies van der Rohe. Grossman je, sa druge strane, imala važnu ulogu u definisanju estetike kalifornijskog modenizma sredinom veka (mid-century).

Ikonična Grasshoper lampa je prvi put proizvedena 1947.godine. Čelični cevasti tronožac stalak je nagnut unazad a izduženi aluminijumski kupasti abažur je zglobno povezan sa stalkom; tako da svetlo može biti upereno, iako je blesak minimalan. I stalak i abažur su bojeni. Klasična lampa Cobra dobila je ime po obliku ovalnog abažura, koji je reminiscencija vrata kobre. Cevasti fleksibilni stalak može se savijati u svim pravcima a abažur se može rotirati 360°. Baza je od bojenog aluminijuma i opterećena tegom od livenog gvožđa.

fotografije: http://www.gubi.dk/

tekst: Ego više informacija o Gubi proizvodima možete pronaći na http://www.idc.rs/products/gubi/

198/199

www.ego-magazine.com

200/201

www.ego-magazine.com

202/203

www.ego-magazine.com

www.ego-magazine.com

204/205

GM-1, GUBI, Grasshopper podna lampa dizajn Greta Magnusson Grossman

GM-1, GUBI, Grasshopper podna lampa dizajn Greta Magnusson Grossman

206/207

GM-1, GUBI, Grasshopper podna lampa dizajn Greta Magnusson Grossman

GM-1, GUBI, Grasshopper podna lampa dizajn Greta Magnusson Grossman

208/209

GM-1, GUBI, Grasshopper podna lampa dizajn Greta Magnusson Grossman

Arts & Crafts, Gospodar Jevremova 25, Beograd tel. +381 11 630 44 43, e-mail: diagonalplus@open.telekom.rs