Moc misli by jelika

Naslov originala: THOUGHT-POWER Sri Swami Sivananda Published by:

THE DIVINE LIFE SOCIETY P.O. SHIVANANDANAGAR Dt.Tehri-Garhwal, U. P. Himalayas,lndia Sva prava zadrLava Indicom d.o.o., Beograd

Preveo : Denic Zoran Izdav

Dovoljno je samo da proiitamo sadr1ai ovog malog velikog dela pa da shvatimo niegovu vrednost. Ovo ie kniiga koia ce uvelc buditi interesovanie i biti od mnogostrulre lcori,sti 'svimct onima lmji se bave kultivisaniem sebe, lcoji teie samo,spoznaii, razvijanju liinih moci i uspehu u iivotu. Citanie ovog dela prosvetliuie nai um, osnoiuie naiu volju

: Indocom d. o.o.

Stampa: "Radunii", Beograd

usmerava

je ka viiim

ciljevima. Studenti, lekari, advolcati,

biznismeni, tragaoci za Istinom i posvecenici Bogu - svi te oni na stranicama ove kniige pronaci specifiina uputstva za razvitak misaone kulture i moci, kao i za vodenie pozitivnog, dinamiinog, bogatog i radosnog iivota. DRUSTVO ZA BOZANSK] ZIVOT

TiraZ: 300

Pwo izdanle 1992

CIP H

I{ararortl:al1u.ja y nyftnnxaltu.lt't

ap,1191 Gil6,'l ilo

::.1

Kit Cp6lr je . Et rr palt '

-*sz sv

IIMBAHAHIA. Cnauu

Mod misli : ispravne metocle kortlolisanja i manipulisanil mislima zr clobrobii ioveka / Svami Sivanand2r : preveo Denii Zoran. - Beogracl : Indicom, 2006 (Beo-qlird : Radunii)' I l0 str'. ; 2l cm. - (Biblioteka "Om") cle Ia : Thought-Power / Sri Swami Sivanancla' tzd.. l()92. - Tirai 300 - O autoru: str. 168 170

Prevod

- l. i

rsBN 86 86243-00-2 .,t Yrrrrrrrrr:rrr h) lrrl;r

i coBLSS.SR -

ID 128295180

SADRZAJ

Misaona moi

- njene fizidke karakteristike i

Misaona moi - njeni zakoni i dinamika Vrednost i upotreba misaone

moii

filozofija

l7 29

Funkcije misaone moii

Razvoj misaone moii

Raznovrsnost misli i pobeda nad njima

i1 +l

Pozitivne metode za kontrolu misli

Kultura misli

Od misli do transcendiranja misli

Metafizika misaone moii

Realizacija Boga pomoiu misaone snage

Misaona mot zanovu civilizaciiu

101

Sri Svami Sivananda

t07

MISAONA MOC - NJENE FIZIEKE KARAKTERISTIKE I FILOZOFIJA

Misao jebri.a od svetlosti Dok svetlost putuje brzinom od 300 000 km/s, misli praktidno putuju van vremena. Misao je finija od etra, koji je rnedijr-rm za elektricitet. Zahvaljqfti radio-talasima moZete duti na radio-prijemniku u svom domu u Delhiju divne pesme koje se pevaju u Kalkuti. Sve poruke se primaju beZidnim putem" I va5 um je poput beZidne maiine. Svetac iz kojeg zra(e mir, ravnoteLa, harmonija i spiritualne vibracije. oda5ilje Sirom sveta misli harmonije i mira. One putuju brzinom svetlosti u svim pravcima i prodiru u umove ljudi pror.rzrokujuii u njima slidne misli harmonije i mira. Dok, s druge strane, svetovan dovek. diji je um pun ljubomore, osvete i mrZnje, Siri oko sebe neskladne misli koje prodiru u hiljade Lrmova i u njima br"rcle slidne misli mrLnje i nesklada.

Sredina kroz koju putuju misli

Ako bacimo kamen u rezervoar rli bazen sa vodom, on 6e proizvesti koncentridne talase koii ie se Siriti u svim pravcima od mesta uznemirenja. Plamen sve6e ie na slidan nadin probuditi talase eteridkih

vibracija koji 6e se prostilati u svim privcima ocl sve6e. Na isti nadin kada misao, bilo dobra ili loBa, prode kroz um neke osobe, ona poclstide vibracrje u Manasu ili mentalnoj sferi, koje se dalje prostiru nadaleko i na5iroko u svirn pravcima.

jednog Koja je to sredina kroz koju misli rnogu da teku iz ili M'anas. o*o J, drugi? Najbolje mogirie obja5njenje ie da sluZi tako i da etar l.r*no ,rpttinca ispunja,ru ."o prostortao kao instmm ent za misli. kao ito .i" Ptuna (Zivotna energi;a) inrtro-*nt za osedanja' kao Sto je etar insttument za toplotu' zYLrK' svetlost i elektricitet. i kao Sto je vazduh instrumenl za Svako ima svoj sopstveni svet misli

Vi moZete pokrenuti svet pomo6u misaone sile' Misao ima ogromnu ,r-to6. Otlu se moZe prenositi od jednog doveka do Aiugog. Mo6ne misli velikih muclraca i ri5ija joS uvek postoje u Aka5i (etru) kao AkaSiiki zaPisi. Jogiji koji imaju sposobnost vidovitosti mogu da prlme

misaone forme. Oni mogu da ih ditaju' Vi ste okruZeni okeanom rnisli. Vi plivate u okeanu misli. Vi apsorbujete odredene misli i odaSiljete odredene misli u misaoni

Ako je hrana dista, misao takocle postaje dista' Onaj koji ima diste misli govori veoma snaZno i svojirn govorom stvara

duboku impresiir-r u umovima onih ko.ji ga sluSajr"r' On utide na liudi pomoctr svojih irstih misli. hiliade "cista misao.je ostrija ocl ostrice Zileta. Boravite uvek u distim, uzvi5enim mislima. Kultura rnisli je egzal<tna nauka'

Misli kao beZiine Poruke Oni koji gaje misli mrZnje, ljubornore, osvete i zla su bez sumnje u"u-obpurni ljudi" Oni tzazival; nemir i zlovoljr"r medu ljudima^ Njihove misli i osecanja su kao beZidne poruke koje su kako bi ih primili oni umovi koji odgovara1u na pudtene ,, "ta., takve vibracije. Misao se krece ogromnom brzinom. Oni koji borave u uzvi5enim i uravnoteZenim mislima pomaZu svima koji su u njihovoj blizini, a isto tako i onima koji su daleko'

SVCT.

Svako ima svoj sopstveni svet misli"

Misli su Zive stvari Zive stvari. Misao je mnogo cvrS6a od kamena Mi moZemo prestati da postojimo. ali na3e misli nikada ne mogu umreti.

Misli

sr-r

Svaka prornena rnisli j e propra6ena vibriranj em nj ene mentalne

supstance. Misao kao sili iahtevaposebnu vrstu suptilne materije za svoie frrnkcionisanje.

jc Sto t.t misli snaZnije, to 6e pre uroditi plodom' Misao nlene stepen fokusirana i dat joj je odreden pravac i koliki ie fokusiranosti i usmerenosti, tolika ce biti njena efikasnost' Misli su suptilne sile Misaojesuptilnasilakojuclobijamoizhrane.Akoproditate iandogia"Upunisu,lu - dijaiog izmeclu Udalake i Svetaket'a razume6ete ovo vrlo dobro. 8

Misli su modne sile Misao ima ogromnu mo6. Misao moZe cla izledi bolest' Misli mogu cla transfoimiSu mentalitet nekc osobe. Misao moZe da udini bilo Sta. Ona moZe da stvara duda. Brzina misli je nezamisliva' Misao je clinamidka sila. Ona je prouzrokovana vibriranjem psihidke Prane ili Suksma Prane u mentalnoj supstanci. To jc_ sila ilieno gravitaciji, koheziji ili sili odbijanja. Misao putuje ili se krede.

Misaoni talasi i njihovo preno5enje Sta .je ovaj svet, posle svega? On nije niita drugo nego materijalizacija misaonih formi Hiranjagarbe ili Boga. Naidno gleclano, postoje talasi toplote, svetlosti i clektriciteta' Tako u Jogi postoje misaoni talasi. Misao ima ogromnu moc' Svi nesvesno isku5avaju mod misli u manjoj ili vecoj mcri'

Veliki Jogiji kao Dnanadev, Barlrihari i Patanclali su imali obidaj da Salju i primajur poruke od ljudi pomoclr umne telepatije

Oduvanje misaone energue

(mentalni radio) i preno5enjem misli' Telepatija je prvi beZidni telegraf i telefon zakoje svet zua' fi.ro Sto radite fiziike veZbe, bavite se spotlovima kao.Sto su tenis i kriket kako biste odrzali fizidko zclravlje, moradete

dao<lrZavateimentalnozdravljeSirenjemispravnihtnisacltlilr

rehreacijom talasa, uzimanjem satvidne (diste) hrane' mcntalnom nevini' rlobronamerni i riispoloZeni' relaksirajuci um

- UiuojuCi

boravkom r-r dobrim, plcmcnitim i rrzviienim mislima i hr"rltiviiuci naviku radosti.

tudotvornost misaonih vibracija ne uesta'ie' Svaka misao koju odaSiljete je vibracija koja nikada i irko slt univerzuma Ona nastavlja cla ,ribrira wakim dclidem s:r.sefaltrr-t svaki poclstiiLr vasc misli piemenitc. svete i sna2ne,

um da vibrra.

stc vt Sa.lju oni ima-l.u' ko1e proj"t rouotl i ti otlnosu na sposobnosti uLt:q posledicamo o je znania stilne misti. Rezr.rltat taj clzi bez

Svi ljucli koji su slicni vamr pnmr.lu misao

kojr-r

r.aditi i sopstvenog rircla, pokiedete velike sile koje ee 11jef19 ljr"rcli. i zli sebidni proizveli poleAiti nist e i zle misli koje su

postoli energiia' U fizici postoji iztaz"mocorijentacije"' Mada 1 samo magnetom sa povezana Ona mora biti struja "r^d; nece pote6i. rj e' entac i orrj moi qiuii zahval-i ;" ;"*i e lektridna struj a je Llsmerena rasprSena.t koja trsto iako bi mentalnu energiju usmeriti u ispravne tta razne beskorisne svetovne misli' trebalo kanale. spiritualne -' N.*o.|t" duvati beskorisne informacije Ll svolrl umu' Naudite nema nikakvc koristi Ao irfr^ri-tite um. Odudite se od svega Sio svoi urn boZanskim ispunite da moci za vas. Samo tada cete ste6i cete novu sakupe' zraci mentalni rnislima" Kada se rasprSeni mentalnu snagrt.

Teorija delije i misli jezgra' Celija je sastavljena odprotoplazme i

i organa. "^B;iu" Raznolikost misaonih vibracij

Svaki dovek ima svo-i mentalni svet, svoj sopstveni. nniin mi5[jenja, svoj sopstveni nadin razrimevanja stvari i delanja' ruo sio se iicoi glas svakog doveka razlikuju od lica i gla.sova clrugih ljucli, tako sc nadin miiljenja i razumevanja takoclc roriit r'4". Iztog razloga se prijatelji vrlo dcsto nc razttmcjtt' Jedan nijeu stanju da raztttne glediSta dmgoga' Z1t9..se ne

sIa

ganj e, i azlla'zenji i sv acla

cle 5 av aj

u p on eha cl i mccl u naj

b o tj i

Priiateljstvo nc traje dugo' 'covcit mora cla-br-rcle u sklaclu sa mentalnim ili misaonim 'rrriiatcliima. vibracijama drugog ioveka. Samo tacla se clvoje mogu lako raztttneti.

Misli

poZuclc,

misli mrZnje, liubon-rore i scbidnosti stvaralu

iskrivljeneprcdstaveltumuiprouzrokujupomtatcnjcrazttmevunja, izvitoferenost intelekta, gubitak mernoriie i konfuziiu u Lrmu'

Onlie

9b$a1e1a

intelig;cuom. Neke iehje proizvode.' a neke celiie izh"rdu'pt i);iu;;".t1i-a proizvocle t.-"; ettir" bubrega izludu'iu.urin |"\' ..fU'" ntf."ioni5u kao straZari' Oni brane telo od osvaianjai iti nupoAo stranih otrovnih materija i klica' One ih obraduiu irt u"rr1., napolje" Neke 6ehje prenose hrar-rljive materije do tkrva obavljaju svoj rad bez

vaSe. svesne

volje' Njihove

u direktnol aktivnosti kontroliSe simpatidki nervni sistem' One su vezi sa umom i mozgom. Na njih Svaki irnputs um"a, svaka misao se prenosi do 6elrja' Ako t-t ttma' stanja ili utidu u velifoj meri mnoge uslovljenosti

umu postoji ionfuzija, depresija i o-stalc negativne e.mocU.e. 6elijrt *irli,^or-t. ." tetegrailt<i pi"noi" preko nerava na svaku postaln One panika' u telu. Odbrambene ielije preplavljuje ispravno' oslabliene. Nisu tt stanju cla obavljaju svoju funlcciju I

Postaju neefikasne.

N"f.t ljudi imaju izraLenutclesnu svesnost i nemaju nikakvu t pune ideju o Jastvu. /ive neredovan, nedisciplinovan Zivot za organe ocltnora Nema svoje stomake slatki5ima, koladima i sl' varenla i iziudivanja. Oni pate 9d fiziike slabosti i bolesti' Atomi, molekuli i 6elije u njihovim telirna stvaraju neskladne i neharmonidne vibracije. fakvi liudi nemajtt uikakvu nadtt' tt

pouzdanje, verll, vedrinu i radost. Oni su nesreini' Zivotna sila u nlirrru l-r. operise pravilno. Njihova vitalnost je na niskom nivou. Nlltrou urnje pun straha, odaja, brige i uznemirenosti'

Na isti nadin se miris ili slava i reputacija (Jasas i Kirti) Jogija koji je ovladao svojim mislima Sire u svim pravcima. On postaje kosmidka sila.

Misao - njena teLina, veliiina i oblik

Prvobitna misao i moderna nauka Misao je najjada sila na svetu. Misao je najmo6nrje oruZje u rukama iogiji. Konstruktivna rnisao transformi5e, obnavlja i gradi. DalekoseZne sposobnosti ove sile su u najveioj meri r"rsavrsili drevni mudraci i upotrebili ih u najuzvi3enije svrhe Jer, misao je prvobitna sila koja stoji u osnovi i pozadini cele kreacije; pot"t lo celokupne pojavne kreacije se nalazi u jedno.l

jedinoj misli koja se pojavila u Kosmidkom IImu' " Svet je Prvobitna Ideja koja se manifestovala' Ova Prva Misao se manifestovala kao vibracija koja potide iz Vednog Mira BoZanske Sustine. U klasidnoj terminologiji se to nazivrr Ida. Zelja Hiranjagarbe, Kosmidkc DuSe koja se po-iavljr-rje kao Spandana ili vibracija. Ta vibracija nimalo ne lidi nabrzo oscilovanje fizidkih destica, vei je to nisto krajnje suptilno, toliko sLrptilno da je skoro za obidan um. nepojmljivo 'Ovo-pokazuje da se sve sile mogu redr,rcirati na stanjc diste vibracije. Moderna nauka je takode nedavno cloSla do ovog zakljudka posle clugotrajnog istraZivanja spoljaSnje fizidke prirode.

Radiium i retki Jogi Radijun-r je redak elemenat. Jogiji koji kontroli5u svole su takocle veoma retki u ovom svetu, kao raclijum.

Kao Sto se prijatan rniris neprekidno Siri iz incensa, isto tako boZanski miris i boZanski sjaj (magnetirika, Brahmidha ar-rra) zradr iz Jogija koji irna kontrolu nad svojirn mislima i koji konstantno boravi u Brahmanu ili u Beskonadnclsti. Sjaj i miris njegovog lica je Brahma-Vardas. Kada clrZite r"r ruci birkct napravljen od jasmina, rr-rZe i dampake' slatki miris proLima atmosferu i svi tt prostoriji ga pocljednako osecaju'

Svaka misao ima teZinu, oblik, velidinu, formu, boju, kvalitet

i moi. Jogi moZe da vidi sve te misli direktno pomocu svog unutra5njeg Jogidkog oka.

Misli narandZu

su kao stvari. Kao Sto svom prijatelju moZete pokloniti

ili dobiti

moZete pokloniti

narandZu od njega, isto tako svom prijatelju misao ili dobiti korisnu, modnu misao od

njega.

Misuo je velika sila; ona se kreie; ona kreira. MoZete diniti duda pomodu snage misli, ali pre toga morate znati pravu tehniku

rukovanja i manipulisanja mislima.

Misao - njena formao njeno ime i boja Pretpostavimo da je va5 um savr5eno miran, potpuno bez misli. Pa ipak, dim se neka misao pojavi, on 6e istog trenutka uzeti ime i formu. Svaka misao ima odredeno ime i odredenu formu. Stoga nalazimo da svaka ideja koju dovek ima ili moZe cla ima, mora biti povezana sa odredenom redi koja predstavlja njen odraz. Formaje grublje, a ime finije stanje jedinstvene manifestovane sile koja se zove misao. Ali ta tri su jedno; gde god je jedno i druga dva su takode tu. Gde god je ime, tu je i forma i misao. Spiritualna misao ima Zutu boju. Misao ispunjena ljutnjom i mrZnjom je tamno crvene boje; sebidna misao ima braon boju i sl.

Misao - njena mo6, funkcionisanje i upotreba

- najvitalnija, postoji rt univerzttmtt. koja najsuptilnija i najuticajnija sila Misao

vitalna, Liva dinamidka mo6

Misli, elektricitet i filozofija

ptelazt Posredstvom misli postiZete hreativnu moi" Misao snaZnih dovek sa jeclnog doveka na clrirgog. Ona utide- 11.ljucle; misli' slabih ljude na r-rtide cla lako vrlo moZe ,nisii Danas postoje mnogobrojne kniige o kulturi misli' misaonoj

elektriine stru1e'

Misli su gigantske sile" One su modnije od r oblikuju vaS karakter One kontrolilu va5 Zivot' formiraju

snazi, *ituonol clinamici. Njihovo proucavanje ce vam pruZiii sveobuhvatno razlrmevanje misli, njcne mo6i' njenog

vaSu

sudbinu"

funkcinnisanja i uPotrebe.

Mi Zivimo u bezgraniinom svetu misli Ceo svet, najve6a patnja, starost, smft i veliki greh' zemlja' vocla, vatra i etai nisu niSti atugo nego misao' Misao ogranidava doveka. Onaj koji kontroli5e svoje misli je istinski Bog na zemlji. Vi Zivite u svetu misli. Pre svega postoji rnisao' Zatim je rrt povezanl' izraizaj te misli kroz organ govora' Misao i je zik su usko koii je um Ako dmge povreclulr-r Misli ljutnje, gordine i zlobe ncstati' ic objekti r-rzrok svih-misli, nestane, i spolja5nji Misli su stvari" Zvuk' clodir, forma, ukus i miris' pet omotuda' budno stanje, sanjanje i stanje dubokog sna - sve su to proizvodi uma. Sankalpa (misio), strast, ljutnja, ropstvo' vreme - znaj da je koren su to posleclice uma. Um je kralj Inclrija ili dula' Misao svih mentalnih Procesa. Stvari koje bpaZamo svuda oko sebe su sarlo um koji ima formu ili supstincu. Misao stvara, rnisao razara. Gordina i slatko6a se ne nalaze r.r objektima, ve6 su one Ll Llmu' subjektu' mi5ljenju. Njih je stvorila misao. ftot igt" uma ili misli sa objektima dini se da se njihova t"L

uclaljenost"pove6ava i smanjtrje. Svi objekti-na svettl stt ncpovezani:

oni su povezani i zcln'rZeni iskljudivo preko misli, imaginacijom .,*u. U- je taj koji objektima daje boju, oblik, osobine' Unr poprima ot tit Ulto liojeg objekta o kojem irtterrzivno misli' ' 'Prijatelj i neprijaief, uilitto i mana su samo u umu' Svaki dovek stvara svet dobra t zla,zadovoljstva i bola, samo na osnovtl svoje sopstvene imaginacrje. Dobro i zlo, zadovoljstvo i bol ne priirrtui* iz objekata. Oni su proizvod,va5eg uma' Ne postoji nisto dob.o niti prijahro na ovom svetu. vasa masta stvara to"

period nastaje ui5" i111i: Uodite kako od jedne misli za kratak dajanku za svo1e er"tporiu,rl-o da vam se javi ideja da napravite misli o 5e6em' budi prijatelje . Jedna mrsao o:'e ui"" isiog. trenutka salvetama' stolnjaku' (aj, stolicama' stllu, za mleku, Soljicama nije ntsta svet [;s;i;;;, koladima' biskvitima itd' Stoga' ovaj iz uma prema il;; ;;;; ekspanzija misli' EkspanTlig.misli je oslobodenje' oljEr.tt*ir. ,opituo; u odricanje od misli mogli da uni5tite misli Morate biti veoma obazriviiako biste ttoienu Samo tada cete biti zaista sretni' Um priro.du' njegove "se"jih;;;;-tru*oisra i pravi trikove. Morate razumeti njegovu j"dino kontrolisati' lako tako iete ga vrlo iL*11". na svettl^ o praktidnorn filozofskom rnjiga Najizuzetnrla dela ie: "Nedualni idealizmu Indije 1e iJgu VuSiStu' SrZ ovos univerzum kao jcdino postolr'bvaj Brahman ili besmrtna clu5a oslobocliti o.Jastvu'mol'e univerzum n" por,oiT''Jbd;;;;"tje i. Vasana misli UniStenjc i umiranja'

ffi;;

doveka

iz kmga radanla

i*p,tf.iit

zetj"a;

je tuttsa (oslobodenje)' Sankalpa le

s.amo

razlikovanja stvata i"f.tirtri:"u*u. Surrt ulpa ili misao, snagom svct nc postoji u tri Ovaj je igrauma. ovai univerzum. Oval siet i sti te ovo m a o n U j a M oki p i e I a a'it' i postanite Jastvo na Mediiirajte ilisli'

;;;".Ir';id;"j ;:li#'" l#. vl*;,;;"["b"

"i 6 ivanmukta (osloboden za Ziv otal'"

Spolja5nji svet prvobitno postoji u mislima je mentalna slika plus neka Svaka misao ima svoju sliku' Sto spoljainja stvar. umu' Zenica ie Sve Sto vidite spolja ima svoj duplikat u Kako ie je struktura' mala MreZnjada mali okrugli otvor u oktt' planine, videna kroz tako mali aparat -og"e" di slika ogromne u um? To je dudo nad dudima' stane iii ^^^ irun.,nl, moZeta u uTu' U"*i" kao ogromno slikarsko postoji vec Sfi-f." pf sadrZi sv! slike objekata koje vidimo spolja' pful"o f.oj""tine 15

Svet - projekcija misli

PaZljivo posmatranje ie pokazati da je celokupan univerzum

u stvarnosti projekcija ljudskog uma - Manomatram Dagat. Prodi5ienie i kontrola uma je centralni cilj svih Joga. Um sam

MISAONA MOC NJENI ZAKOI{I I DINAMIKA

po sebi je registar impresija koje se neprekidno izraLavajtkao impulsi i kao misli. Um je jedini akter. Misao vas nagoni na akciju; aktivnost stvara sveZe impresije u umnoj supstanci. Joga deluje na sam koren tog pogre5nog kruga pomoiu delotvorne metode subijanja funkcija uma. Joga proverava, kontroliSe i zaustavlja korensku flrnkciju uma U misao. Kada je misao transcendirana, intuicija funkcioniSe i javlja se samospoznaja.

Misao ima sposobnost da stvori ili uni5ti svet u jednom trenutku. Um stvara svet u skladu sa sopstvenom Sankalpom ili mi5lju^ Um je taj koji stvara univerzum (Manomatram Dagat, Manahkalpitam Dagat). Kroz igru uma, vreme se prepoznaje kao trenutak i obmuto. Kao san koji kreira dmgi san u sebi, tako i um koji nema vidljivu formu kreira postojeie vidljive forme.

Misli, svet i bezvremena stvarnost Um

je taj koji je

koren drveta Samsare (kmga radanja i

umiranja) sa hiljadama mladica, grana, neZnih listova i cvetova. Ako poni5tite misli. moZete u trenu uniStiti dro Samsare. Uni5tite misli dim se pojave. Koren 6e se vremenom osu5iti usled poni5tenja misli i drvo Samsare ie ubrzo uvenuti. Ovo zahteva iztzetno strpljenje i istrajnost. Okupadete se u okeanu blaZenstva kada sve misli budu istrebljene. To stanje je neopisivo. Moraiete da ga sami osetite. Kao Sto je vatra apsorbovana u svom izvoru kada je gorivo sagoreno, na isti nadin je um apsorbovan u svom izvoru, Atmanu

ili misli uni5tene. Tada dovek postiZe Kaivalju (spasenje), iskustvo Bezvremene Stvarnosti, stanje (Jastvu), kada su Sankalpe apsolutne nezavisnosti.

Misao - arhitekta sudtrine

Ako um boravi neprekidno u jednom toku misli, formira se kanal u koji automatski ule6e misaona sila; takva navika misli

preZivljava smrt i po5to ona pripada eglr, prenosi se na sledeci misaoni Zivot kao misaona tendencija i sposobnost'

Svaka misao, ne sme se zaboraviti, ima svoju sopstvenu mentalnu sliku. SuStina raznih mentalnih slika sahupljenih u jednom fizidkom Zivotu se sakuplja na mentalnom planu' U njoj je sadrZana osnova za slede6i fizidki Zivot. Kao Sto se novo fizidko telo formira pri svakom roclenju, na isti nadin se novi um i novi Budi (intelekt) formiraju pri svakom rodenju.

Nije lako objasniti do detalja delovanje misli i sudbine. Svaka Karma prouzrokuje dvostmki efekat, jedan na individualni um, i drugi na svet. iovek stvara okolnosti za svoj budu6i Zivot na osnovu posledica svojih akcija u svetu. Svaka akcija ima pro5lost koja je dovela do nje; svaka akcija ima buduinosi koio sledi iz nje. Akcija podrazumeva Zelju koja ju potakla i misao koja ju je oblikovala. - je Svaka misao je karika u beskrajnom laucu uzroka i posledice, gde svaka posledica postaje uzrok i svaki uzrok postaje od tri losledica; i ivaka karika u beskrajnom lancuje iskovana komponente'. Lelje, misli i akcije. Zelja stimuli5e rnisao, misao se ispoljava kao akcija. Akcija stvara mreZu sudbine. Sibidna Zudnj a za posedovanj em imovine drugih, mada nikada nije sprovedena u delo, stvara od doveka lopova u slededem

Zivotu, dok su potajno gajena mrLr4a i osvetoljubivost seme iz kojeg se rada ubica. Na isti nadin. nesebidna ljubav 6e stvoriti dobrotvora i sveca; i svaka misao saoseiania 6e pomo6i da se izgradi briZna i saoseiajna priroda onoga koji je prijatelj svim stvorenjima. Mudrac VaSiSta savetuje Rami da uradi PuruSartu, da bude odludan i LrloZi napor. Nemojte odlaziti u fanatizam. lzazvacele inertnost i lenjost. Otkrijte ogromnlr Moi Misli. UloZite napor. lspravnim mi5ljenjem stvorite sebi uzvi5enu sudbinu. Prarabda je Puru5afta poslednjeg rodenja. Vi sejete akcijr'r i L.anjete naviku; posejana navika reztltfta karakterom. Ako posej ete karakter Lanjete sudbinu. Covek je gospodar svoje sopstvene sudbine. Vi sami stvarate, snagom svojih misli, svoju sudbinu. MoZete je uni5titi ako to Zelite. Sve sposobnosti, energije i mo6i sr"r latentne u vama. Otkrijte ih i postanite slobodni i uzviSeni.

Misli odreduju crte va5eg lica Vaie lice je nalik gramofonskoj plodi. Sta god da pomislite' istog trenutka se to urezuje na va5e lice. Svaka zla misao predstavlja dleto ili iglu koja ostavlja trag na vaSem licu. VaBa lica su prekrivena oZiljcima i ranama koje su vam nauele zle misli rnrZnje, ljutnje, poZude, ljubomore, osvetoljubivosti itd. Na osnovu bora na va5em licu, moZe se oclmah reii koje je stanje va5eg uma. Trenutno se moZe odrediti dijagnoza bolesti

Lice je poput oglasne table na kojoj je istaknuto sve Sto se deSava uumu. VaSe misli, oseianja, stavovi i emocije, ostavljaju jasne tragove na licu. " Te5ko moZete sakriti svoie misli, a da se one ne vide na va5em licu. MoZete umisljati da ste saduvali svoje misli u tajnosti. Misli poZucle, pohote, ljubomore, ljutnje, osvetoljubivosti, mrZnje itd, trenutno ostavljaju dubok trag na va5em licu. Lice je verni zapisnidar i senzitivni aparat za registrovanje i beleZenje svih misli koje se nalaze u vaSem umu. Lice je jasno ogledalo koje pokazuje prirodu uma i njegovog trenutnog sadrZaja.

Misli oblikuju fiziiku Pojavu Um je suptilna forma ovog fizidkog tela. Fizidko telo je

spoljaSnja manifestacija misli. Sa oblikovanjem uma, obliktde se

i telo. Kao Sto 6ovek grube pojave obidno ne moZe u sebi da probudi ljubav i samilost za druge" isto tako dovek grubog uma ne moZe da probudi ljubav i samilost u nekome. Um veoma jasno odraZava na licu svoja razll('ita stanja i to inteligentan dovek moZe vrlo lako da prodita. Telo sledi um. Ako um misli da 6e pasti sa visine, telo se istog trenutka priprema i pokazuje odgovaraju6e spolja5nje znake' Strah, uznemirenost, bol, radost, ljutnja, sve to stvara razli(ite impresije na licu"

vaSeg uma.

Onaj koji misli da moZe sakriti svoje misli je glupan prve vrste. On lidi na noja koji pred lovcima sakriva glavu u pesak imaginirajuci da ga niko ne vidi. Lice je odraz utna. Lice je kalup uma. Svaka misao urezuje boru na licu. BoZanska misao ozaruje lice. Zla misao pomradule lice. Kontinuirane boZanske misli pove6avaju aurtt ili oreol. Neprekidne zle misli prodr'rbljuju mradne impresiie, kao 5to neprekiclni udarci kofe o ivicu bunara, prilikom izvladenia vodc, stvaraju sve veca udubljenja na kofi. Izraz lica istinski odaje unutra5nie stanie uma 18

ili

sadrZaj uma.

VaSe

oii odaju

vabe

misli

Odi koje predstavljaju prozore du5e govore

stanju i

raspoloZenju uma.

U odima postoji telegrafski instrument koji Salje poruke ili misli nesigurnosti, depresije, sumornosti, mrLnje, radosti, mira, harmonije, zdravlja, moii, snage i lepote. Ako imate sposobnost ditanja iz odiju drugih, moZete ditati i um. MoZete proditati najistaknutiju

ili

dominirajucu misao, ako ln 17

konverzaciju ste dovoljno paLljivi da prepoznate znake na licu' i pona5anje. Za io je potrebno malo odvaZnosti' o3troumnostl' veZbe, inteligencije i iskuswa.

i to ie po:l1ti Mislite o nekome kao o svom dobrom pnjatelju ostvarltr tu ce Llm i neprijatelju o kao stvamost. Mislite o njemrl je njime ovladao koji i uma rniruo. Onaj koji zna"funkcionisanje putem veZbe. zarstaje sreian'

Negativne misli truju Zivot straha su sile straha u nama' One trujn vitalnclst i sam izvor Zi,rota i uniStavaju harmoniju' efikasnost' umesto hrabro^sti veseljai radosti, misli energidnost. Nasuprot tome, i efikasnosti doprinose i bezgrgidlg Au ir'-lti.u3", lede i tzdravljuju se' Smelte se' Radujte veseli' uvek Budite mentalnoj rnoii.

Misli brige i misli

Sliine misli

se medusobno

privlate

vaZi poznati zakon "slidno privladi.slidno"' l.ztograzloga-i postoje liuaistlenm misli "Svaka ptica svome jatu leti"; "S kim si takav si"' iir"i", ^-^ privtaei drugi dtktor' Pesnika privlaci O"l*tf::11l^<,

I u svetu misli

se medusobno privlade-

not,oru voli ci-gog pevada. Filozof voli drugog ttlozola'.L-tttatrcr r. Oopuaui" Otlg6 tututite. Um posedrtje."silu privladenja"' . _vi',-,"p,"kidnoprivladite.izvidljivilrir-revidljivihoblasti Pevad

Psihofiziike neuravnoteZenosti i telo Misao utide na telo. Fatnja u umtl oslabljuje telo' Takode t bolcsno telo Ako zdravim' 1e utide na um. Zdravo telo dini um i um zdravo, i je snaZno telo Alco ;;i"h,l. postaje bolestan.

takode postaje zdrav i snaZan.

Nasilan dovek svojom Zestinom ozbiljno o5te6r"rje svoje jedinjenja u svoju krv' moZdane 6elije, ubacuje otrovna hemijska sokova, ,1uuro opsti Soli i depresijLr i spredava lLrdenje Zeludadnih

;;Jli

;;;j ;

diugilr digesiivnih supstanci u probavni kanal' iscrpljuje ;"r;ij u, v"italnos t, izaziv a r-rbrzan o starenj e i skraduj e sebi

Zivot.

ljuti, um postaje uznemiren" Na isti nadin kadale unl uznemiren, tilo takoile postaje uznemireno' Ceo uervui sistem ralclraZljivi' Kontroli5ite lir"rtniu pomoclr .1e uzbuclen. Postajete je f:"U-i. Ljutrla mo6na eneryija koia se ue moZe kontrolisati (Satvidan frio[tieni- iriteiektom, vei jeclino i'istim razumom Kacla ste

'Budi)

ili Viveka-Vidarorn (razludivanje-ispitivanje)'

Zivotnih sila, misli, uticaje i uslove najslidnije

vaS

im sopstvenin-t

mislima i tokovima. U domenu mi5ljenja, ljudi slidnih misli se medusobno bilo da smo privlaee. Ovaj univeizuini,uiton neprekidno operiSe' ga svesni

ili

ne.

Zelite' i dokle ZadrLavalte u umu bilo koju vrstu misli koju neprekidno ili morem' goa:. U"J"te gajili, bilo cla lutate zemljom

Eete'privladitl, svesno

ili

nesvesno, iskljudivo

ono

-upravo su vaia Misli 5to odgovara vasem sopstvenom kvalitetu misli' ne potpuno se dok sve privatn"a svojina i moZete ih podesavati priznavatt stalno 6ete Sto tako irilagode uusl* stremljenjima, va5u sposobnost da to dinite' U vaiim je rukama mo6 da odredite tok rnisli u kojima poito oni ne boravite, i shodno tome tok uticaja koje privladite' ne izaberete naravno vi ukoliko pt"ati"ufiui" tek splet okolnosti, da bude tako.

Spanska groznica izaraza mislima

Kreativna moi misli Misao stvara svet. Misao stvarima daje postojanje' Misli razvijaju Lelje i pobuduju strasti'. !9t9 ee suprotne .misli. o Zelja. r',"lStioun;u ielja i strasti odstraniti ideju o zadovoljenjr"r pomocr vam ce rnisli suprotne Stugu, kada duboko shvatite ovo. da uni5tite svoje Zelie i strastt.

je stvarna akcija' Mentalne akcije su stvarne akcije' Misao je misao veolna da Llmu na imati ona je dinamidka sila. Mora se groznice'

anske zar azniia od -"u, itnu; Stavi5e, misao saoseianja u dmgirna.sa budi Vfltuo saose6anja., uu*u ljutnje stvara slidnu vibraciju Misao k"jil; iolazite u kontakt. 5

u onima koji okruZuju ljLrtog doveka. Ona napuita um jednog doveka i ulazi Lr Limove drr'rgih ljudi koji Zive daleko od niega i uznemirava ih.

Misao radosti u vama izaziva misli sreie u drugima. Vi ste ispunjeni radoSdu i veseljem kacla r-rgleclate gomilu razclragane clece kako se bezbriZno igrajtr i veselo tri'c' Misao radosti u nama, prema tome. stvara misli radosti u drugima. Zato :uvek irnajte suptilne, uzvi5ene misli. At o 1- clobar i po5ten dovek u clruitvu lopova, on ce podeti cla kracle. Ako je trezan iovek u druitvu pijanice, on ie podeti cla pije. Misao je veoma zarazna. Primena psiholo5kog zakona OdrZite srce mladim. Nemojte misliti: "Ostario sam." Misliti:

navika. Nemojte boraviti u ovakvom razmi5ljanju. U Sezdesetoj mislite: "Imam Sesnaest godina'" Ono Sto rnislite, to i postajete. To je poznati psiholoiki zakon. "Ono Sto dovek misli, to i postaje". Ovo je poznata i opite priznata istina" Mislitc: "Ja sam snaZan", snaZni ccte i postati' Mislit", "Ja sam slab", slabi iete i triti. Mislite: "Ja sam lud", i biiete lucli. Mislite: "Ja sam mudrac iliBog", i postadete mr'rclrac

"Ostario sam",

je loia

ili Bog.

JeJino misao oblikuje i r.roblidava doveka" Covek uvek Zivi r-r svetu misli. Svaki dovek ima svoj sopstveni svet misli. Imaginacija stvara duda. Misao ima ogromnlr snagll. Misao je, kao Stole vec redeno, .pipljiva stvar. Vaia sada5njost je rczultat va5ih pro5lih misli i va5a buduinost 6e se formirati n odnosu na va5e sicla5nje misli. Ako mislite ispravno, govoricete ispravno i delati ispravuo. Govor i akclja uvek prate misli.

Shvatite zakone misli Svaki dovck mora da ima sveobuhvatno razumevanje zakona misli i njihovog funkcionisanja. Samo tada dovek moZe cla Zivi u ovom svetu sre6no, bez te3ko6a. On se moZe posluZiti silama clobra i upotrebiti svoje sposobnosti na naibolii nadin^

moZe da neutralise neprijateljske sile ili antagonistidke struje. Kao sto riba pliva uzvodno, tako ie i on biti u stanju da se supiotstavi antagonistidkim strujama, pravilno se prilagoclavajudi i osi guravaj udi s=e odgovaraj udim filerama predostroZnosti' tI protivnom, on postaje rob. On je bespomo6no rastrzan razliiiiim strujama. On je noSen tim strujama kao drvo u reci' Uvek je bedan i nesrecan, iako je bogat i ima sve^ Kapetan broda, koj i ima momarski komp as, koj i poznaj e more' puteve i okeanske stiuje' moZe sigurno da plovi' U protivnom ce

nl"gou brod bespomoino lutati tamo - amo i uclarati o ledene *uJ" i stene. Slidno tome. mudri mornar u okeanu ovog Zivota koji ima cletaljno znanje o Zakonima Misli i Prirode, moci 6e sigurno da plovi i dode do cilja svog Zivota' Shvativsi zakone Misli, rnoZete oblikovati svoj karakter na koji god nadin Zelite. Uobidajena izreka: "Ono sto dovek misli, to i iostaje", jedan je od najvaZnijih zakona Misli' Mislite da ste bezgri5ni,-bezgresni 6ete i postati. Mislite da ste uzvi5eni, uzvi5eni iete i biti. Postanite otelotvorenje dobrote. Mislite clobro svima. cinite

uvek dobra dela. Slr-rZitc, volite, budite clareZljivi. Usrecite drr-rge. zirite da biste sluZiii dfl-rge. Tacla 6ete poZnjeti sre6u. Imacete povoljne uslove i okolinu. ' e[o povredujete druge, ako izazivate skandale, pakostite drugima, klevetaie, ogovarate, eksploatiSete druge, laLima stidete imcirinu drugih, ako iadite bilo Sta sto drr.rgima moZe naneti bol, poZnjecete patnju. Imacete nepovoljne uslove i okolinr-r' ^ fo zakon-misli i prirode' Kao Sto moZete izgraditi dobar ie ili 1o5 karakter pozitivnim ili negativnim misljenjem, isto tako moZete oblikoviti sebi povoljne ili nepovoljne uslove dineci

ili loia dela. iovek koji razluduje je uvek paZljiv,

dobra

oprezan i obazriv' On sebe' analizira On misli. uvek paZljivo posmatra svoje i koji Vriti radionici mentalnoj u njegovoj On zna Sta ie de5ava trenutku' odredenom u preovladava (kvalitet) (misao) ili Guna mentalne njegove vrata na r.rde da misli zloj crn nikada ne dopuSta radionice. On je trenutno saseca u korettu' Ovakvim pozitivnim miSljenjem, posmatranjem prirode svoj ih misli, analiziranj em, aktivnim uzviSenim razrnislj anj ern, eovek koji razluduje gradi svoj plemeniti karakter, formira svojr"t ZJ

uzvi5enu sudbinu. On je paZljiv u pogledu onoga 5to govori" On govori malo. On govori slatke rerii pune ljubavi' On nikada ne izgovara grube redi koje rnogu da povrede osecanja drugih. On razvija strpljenje, milosrde i univerzalnu liubav. On poku5ava da govori istinu" Tako on kontroli5e Vak-lndnlu (organ govora) i impulse govora. On prida odmereno. To ostavlja duboku i pozitivnu impresiju na umove drugih ljudi.

On praktikuje Ahimsu (ne-nasilje) i Brahmadariju (kontrolu seksualne energije) u misli, redi i delu. On praktikuje Saudu (distoiu) i Ardavu (neposrednost). On poku5ava.. da odrZi ravnoteZu uma i da uvek bude veseo. On odrZava Suda-Bavu (disto oseianje). On sledi tri vrste Tapasa (rtzdrLa:tanja) - fizidki, verbalni i rnentalni - i kontroli3e svoje akcije. On nikome ne Zeli zlo. On nikome ne moZe da udini nikakvo zlo delo. On se uvek postavlja tako da clobr.1e povoljne okolnosti' Onal koji zradi srecom 6e uvek dobiti takve okolnosti koje 6c mr.t doneti sredu. Onaj koji drugima nanosi bol 6e dobiti, bez sumnje, po zakonima rnisli takve nepovoljne okolnosti, kcrje ce mu dor-reti samo patnju i bol" Stoga, dovck stvara svoj sopstveni karakter i okolnosti svojim sopstvenim rniSljenjem. I-oi karakter se moZe preoblikovati u ciobar, pozitivnim mislima. a nepovoljne okolnosti se mogu promeniti u povoljne okolnosti dobrim delima.

Zakoni koji vaZe za uzvi3ene misli Ono Sto mislite, to i postajetc. Kakve su vam misli, takav 6e vam biti i Zivot. PoboljSajte svoje miSljenje. Bolje misli donose bolja clela. Samo razmi5ljanje o objektima ovoga sveta je bolno. Uzrok ropstva je u samom dinu miSljenja. Cista misao je moinija od elektriciteta. Um koji je privuden iulnim objektima, teZi ropstvr-r, clok um koji nije njima privr.rden, teZi oslobodenju. Um je prevrlljivac.

IJni5tite taj prevrtliivi um. Bidete slobodni i zauvek srecniManifestuite svu svoju snagu na putu ovlaclavanja umom. To 1e istinska hrabrost

ili

Puru3arta.

Odricanje je sredstvo do prodi56enosti i profinjenosti uma' Prodistite i umirite misli. Slojevi neznanja koji prckrivaju znanje'

biti otklonjeni r"rkoliko ne umirite um. Suptilan deo hrane formira um. Um nastaje iz hrane. Suptilan deo hrane se transfomi3e u um. Ifrana nije samo ono Sto iederno, ve6 sve Sto primamo putem dula. Naudite cla viclite Boga svuda. To je prava hrana za ol<o' Cistoia misli zavisi od distoic hrane. MoZetc vidcti bolje, duti bolje, okusiti bolie, misliti bolie, ako boravite u uzvi5enim boZanskirn mislima. Pogledajte jedan isti objekat kroz zeleno ili crveuo staklo; objekit se pojavljuje kao zelen ili crven. lsto tako se objekti boje Leljama kroz staklo uma. Sva mentalna stanja su prolazna; ona

ne6e

stvaraju bol i tugu.

Imajte slobodu misli. Oslobodite se robovanja predrasudama koje zamagljuju inteleht i otupljuju misli. Mislite o besmrtnotn Atmanu. To je ispravan metod direktnog, origirralnog mi5ljenja. Atman se otkriva kada su misli prodi5iene. Kada je urn bistar, bcz ikakvog htenja, bez ikakvog motiva, bez ikakve Zudnje ili Zelje ili misli, bez ikakve prisile, bez nadanja, tada vrhovni Ah-nan sjaji. Postoji iskustvo blaZenstva. Zivite kao Sto su Ziveli sveci. To je jedini nadin da se pobede misli, um i niZe jastvo jer sve dok ne ovladate umom, vaia pobeda ne6e biti sigurna i trajna.

Misao - bumerang

Budite obazrli sa svojim rnislima. Sve Sto poSaljete iz svog uma, vratiie vam se. Svaka misao kojLr mislite je br"rmerang.

Ako mrzite nekoga, mrZnja 6e vam se i vratiti. Ako volite

clruge, ljubav 6e vam se i vratiti.

Zla misao je trostruko prokletstvo. Prvo, ona povreclujc mislioca, tako Sto povretluje njegovo mentalno telo. Drugo, povrecLrje osobu koja je objekat mrZnje . I konadno, ona povrcclule celo dovedanstvo, naruSavajuci celokupnu mentalnu atmosfertl. Svaka zla misao je mad potegnut na osobu kojoj je posvecena. Ako pothranjujete misli mrZnje, vi ste stvarni ubica tog doveka prema kojem ste gajili misli mrZnje. Vi ste takocle samottbica, zato Sto se te misli vracaiu vama. 25

Um koji "je zaokupljen zlim mislima deluje kao rnagnet koji privladi slidne misli drugih i time ojadava prvobitno zlo. Zle misli ubadene Lr mentalnu atmosferr"r truju receptivne umove. Boravak u zloj misli postepeno otpuita njenu negativnost i nagoni mislioca da podini delo koje je inherentno u njoj'

Misli i talasi mora

Misli su kao talasi okeana. One su bezbrojne. MoZete

podetku kada pohr"rSavate da ovladate njima. Neke misli ie se povuii, dok 6e neke drLrge pokr"rljati kao iz izvora. Iste stare misli koje su nekad bile potisnute, mogu ponovo pokazati svoje lice posle nekog vremena. Nikada nemojte

obeshrabriti

Misaona forna renuncijacije je najlepie svetlo-plave boje sa bljestavo belom koja sjaji iz nie.I4isaone forme sebidnosti. ponoru i tjutnje su sivo-braon, narandZaste i crvene boje" ' Mi smo uvek okruZeni tim misaonim tbrmama i na5i umovt su ozbiljno pod njihovim uticajem. Ni jedna detvftina misli nije na5a sopstvena, vei je jednostavno pokupljena iz.atmosfere' Uglavnom su to lo5e misli. Zato bi trebalo da uvek me'talno iz['varamo ime Boga. Ono 6e nas uvek za5titi od lo5ih uticaja.

r"r

Aura i dinamika razvijenog uma

U blizini onih koji su razvili mo6 misli, posebno se oscca manifestovana moi aure.

Boja i uticaj uzvi5enih misli

Treba istaci odigleclan uticaj visoko razvijenog ttma nacl manje razvijenim tt-o-. Nije moguce opisati prisutstvo Uditelja ili razvijenog adepta. mada on ne mora progovorltl Sedeti u njegovom "osetiti prisustvu, senzaciju uzbuclenja i otkriti uticaj novih ni red, znadi inspiracija koje upravljaju na5im umovima. um ima allru - mentalnu auru ili psihirJku auru. Sanskritski izraz za auru je Tedas. To je sjaj ili oreol koji zradi iz uma. Kod onih kod kojih je um potpuno razvijen nalazimo da je ar"rra krajnje blistava. Ona lma sposobnost da pLrtr,rje na claljinu i da *tide na veliki broj ljudi koji imaju privilegiju da budr"r pod njenim trloiaie naznaditi da je spiritLralna anra mnogo mocnija 'ticajem. od psihidke, pranidke ili mentalne aure.

Buda je rekao: "Sve Sto jesmo je tvorevina na5ih misli." Misli su te koje su uzrok kruga radanja i umiranja. Zato, uvek trebir da

Dinamika misli i rasPoloZenja

klonuti duhom na bilo kojem stupnju vetbe- Sigurno 6ete dobiti unutrainju snagu. Na kraju iete sigurno r"rspeti. Svi jogiji su prolazili kroz iste tesko6e koje vi sada doZivljavate. Proces uni5tavanja n-rentalnih modifikacija je teZak i dug. Sve misli ne moglr biti uni5tene za dan ili dva. Ne treba da napustite veZbu uni5tavanja misli na pola puta kada naiclete na teikoie ili na nepremostive prepreke. VaS prvi poku5aj treba da bude reduciranje va5ih htenja i Zelja. R-<lucirajte svoje Zelje; tada ce se broj misli smanjiti sam od sebe. Postepeno ie sve misli iideznuti.

teZimo prodi5ienju svojih misli. Kacla odemo i sednemo pored nekog sveca, ose6amo ncopisivi mir; ali ako smo n drustvt't loie i sebidne osobe, ne osc6amo se prijatno. To je zato Sto vibracije mira i spokojazrateizatre sveca, clok iz aure sebidne osobe zrade vibracije zla i sebidnih misli. Drugi efekat misli je kreacija odredene forme. Kvalitet i prirocla misli odreduju boju i jasno6u misaone forme. Misaona forma je Zivi entitet i ima jaku tendenciju da prenosi namere mislioca. Plave misaone forme oznadavaju devocrju. 26

j Ljudi tmurnog raspoloZenja privlade tmurne stvari ttnttrne

misli od drugih iz Aka5idkih zapisa u fizidkom etru' Ljudi puni natle, poverenja i radosnog duha privladc misli slidnl prirocle od clrugih. Oni su uvek uspe5ni u onome Sto rade. Ljndi negativnog raspoloirnja, depresivni, ljuti i rnrzovoljni, pou.Ldu.lo ctruge. Oni Sirc zatazv i bude destruktivne vritije * drugima-" oni .su stvarni krivci" oni ozbil.jno oste6ujr.r misaoni SVCt.

I-judi sre6nog i radosnog raspoloZenja sublagoslov za drustvo. Oni donose srecu drttgima. Kao sto mlada, lepa dama skriva svoje lice i ne voli da se mesa ili sa ostalima iz dru5tva ako ima ruZnu i gnojavu ranu na obrazu sa mesate i da se u drustvo daizlazite trebalo nosu, tako i vi ne bi depresije, u stanju ste kada ljudima i ostalim svojim prijateljima o siunj.i -rZnf ili lj'bomore. Jer, tako 6ete lako zaraziti ostale " Bi6ete opasnost za druitvo' tim raspoloZenjima.

VREDI\OST I UPOTREBA MISAONE MOCI

Dinamika misli u univerzalnoj sredini Misao u stvari napu5ta um i luta unaokolo' Kada misao, bilo dobra ili losa, napusti um neke osobe, ona budi vibracije u Manasu

ili mentalnoj atmosferi' koje putuju u svim pravcima'.

ona takode r.rlazi i u Lrmove drugih. Mudrac koji Zivi u pe6ini na Himalajima oclasilje mocne misli u neki kutak Amerike. onaj ko pokuiava da se piodisti u pedini, stvarno prodiS6ava svet, i ou.iiko pomaZe svetu. Niko ne moZe da spredi njegove distc misli da putuju i ptelaze na druge koji ih zaista Z'ele'

Kao Sto sunce svaku kap vode sa lica zetrllje neprekidno pretvara u paru i kao Sto se sva para sakuplja u formu oblaka, ive misli Loje projektujete iz svog usamljenog kutka 6e se izdi1i i lebdeii tiprostoru, pridruZiti se sliinim mislima koje su projektovali drugi, slidni vama, i na kraju 6e se sve svete misli ipn.titi sa ogromnom snagom i pokoriti negativne sile'

SluZite druge pomodu misaonih vibracija

ili Sanjasin moZe sve da uradi pomo6u Sanjasin ili Jogi ne mora da postane vibracija. svojih misaonih pre'dsednik UdnrZenji ili lider dru5tvenog ili politidkog pokreta. To je suluda i detinjasta ideja' ' Ltdii"i ,.idunu, poprimili misionarski d:uhZapada i izjavljuju cla Sarijasini treba da udestvuju u dru5tvenim i politidkim To je tuZna gre5ka. aktivnostima. Ni:" p"ttebno da se Saniasin i svetac. pojavljuju napozornici i ljudi' Aa po*aZu svetu, da propovedaju i rtzdtht umove je Neki sveci propovedaju svojim primerom' Njihov Ltuot hiljada otelotvorenj" nE"ttju. Njihov sam pogled uzdlLe umove Svetac jl za druge Ziva potvrda realizaclieBoga' Za mnoge Je pogled sveca insPiracija. ' "Nito ne moZe da zaustavi misaone vibracije svetaca. Njihova dista, snaZna misaona vibracija premoSduje velike razdaljine' prodi5iava svet i ulazi tt umove hiljada ljudi' U ovo nema Istinski monah

sumnJe.

Doktori mogu da leie sugestijom Doktori treba da imaju temeljno znanje o nauci sugestije' Iskreni, saoseiajni doktoii su veoma retki. Doktori koji nemaju nimalo znanja o sugestiji dine vise zlanego dobra. oni ponekad ubijaju pacijente zato Sto ih nepotrebno pla5e' 2B

Ako neki dovek pomalo ka5lje, doktor ce mu re6i: "E, moj prijatelju, ti imai tuberkulozu. Mora5 oti6i u Bovali, ili u Svajcarsku ili u Bed. Mora5 podeti da primai injekcije protiv tuberkuloze." Jadni pacijent je upla5en" A nema ni traga od tuberkuloze. To -je uobidajeni sluda.j. Radi se samo o malom nazehu usled preteranog izlaganja hladnodi. A pacijent razvija su3iclr od straha i brige zahvaljujr"rii pogre5noj destruktivnoj sugestiji doktora. Doktor je morao da mu kai.e'. "O, nije to niSta. To je samo obidna prehlada. I)o sutra 6e sve biti u redu. Uzmi pr.rrgativ i inhaliraj malo eukaliptusovog ulja. Koriguj ishranu. Bolje je da danas postiS." Takav doktor je Sam Bog. On se mora poitovati. Neki cloktori na ovo mogu reii: "Da, gospodine, ali tako mogu izgubiti svoju praksu. Ne mogu se povuii iz ovog sveta." To je gre5ka. Istina r"rvek pobecluje. Ljudi ce trdati kod vas po5to ste saoseiajni i ljubazni. Ima6ete pune ruke posla. Postoji ledenje sugestijom" To je tretman bez lekova. To je sugestivna terapija. Dobrom i moinom sugestijom moZete

izle(,iti bilo kojr"r bolest. Mora6ete da naudite ovu nauku i da je primenjujete. Svi doktori homeopatidari, alopatidari, ajurvedidari i doktori Unani sistema bi trebalo da upoznaju ovu nauku. Oni mogu da kombinuju ovaj sistem zajedno sa svojim sistemima. Imaie izuzelnlu praksu zahvaljujuii ovoj dobroj kombinaciji. Jogiji propovedaju preno5enjem misli Pomo6u svojih spiritualnih vibracija i magnetidke aLrre, nepoznati istinski Jogiji pomaZu svetu viSe nego "Jogiji" sa pozomice. Propoveda-nje sa pozornica i podijuma pripada ljudima drugorazredne spiritualnosti, koji nemaju nikakvo znanie i koji nisu nikada stavili u praksu paranormalne sposobnosti i moii koje su latentne Lr njima. Adepti i Mahatme prenose svoje poruke putem telepatije aspirantima koji su to zasluZili, a nalaze se u raznim delovima sveta. Sredstva komunikacije koje su za nas paranormalua, potpuno su normalna za log4a.

Utiiite na druge mislima MoZete uticati na druge ljude, a da ne izgovorite nijednu

ned. Jedino je vaZno da vam misli budu koncentrisane i voljno usmerene. To je telepatija. Evo jedne veLbe za vas iz telepatije. Pomislite na svog rodaka

ili

prijatelja koji Zivi u nekoj udaljenoj zemlji" Predstavite u

svom umu jasno sebi njegov lik. Ako irnate njegovu fotografiju, gledajte r.r nju i nzgovarcjte sa njim naglas. Kada odlazite uvede na spavanje, mislite na sliku uz intenzivnu koncentraciju. On 6e vam ubrzo poslati Zeljeno pismo. Ne sumnjajte. Biiete potpuno iznenadeni. Ima6ete uspeha i biiete ubedeni u nauku telepatije. Ponekad, kada nesto pi3ete ili ditate novine, odjednom dobijete poruku ocl nekoga ko vam jeblizak i drag. Odjednom pomislite na njega. On vam je poslao poruku. On je ozbiljno pomislio na vas.

Misaone vibracije putuju brLe od svetlosti ili elektriciteta. U takvim trenucima, podsvesni um prima poruke ili impresije i prenosi ih svesnom delu uma. Raznovrsna primena misaone mo6i Naukamisaone moii je veoma interesantna i suptilna. Misaoni svet je relativno stvarniji od fizidkog univerzuma. Snaga misli je ogromna. Svaka vaia misao ima za vas odredenu vrednost. Snaga vaSeg tela, snaga va5eg uma, va5 uspeh u Zivottt i zadovoljstva koja pruZ.ate drugima svojim prisustvom - sve to zavisi od prirode i kvaliteta va5ih misli. Morate poznavati kulturu misli i razviti misaonu mo6.

Misaona mod - njena vrednost

Ako imate sveobuhvatno

razumevanje funkcionisanja misaonih vibracija, ako znate tehniku kontrolisanja misaonih vibracij a, ako znate tehniku kontrolisanj a misli, ako znate metod prenoSenja korisnih misli drugima na daljinu formiranjern

--t

jasnih, o5trih i precizno definisanih misaonih talasa, moZete koristiti tu misaonu mod hiljaclu puta efihasnile. Misao dini iuda. PogreBna misao ogranidava. Ispravna misao oslobacla. Stoga,

mislite ispravno i clostignite slobodu. Razotkrijte okultne moii skrivene unutar vas razumevanjem i realizacijom moii uma. Zatvorite odi. Polako se koncentri5ite" MoZete videti r"rdaliene objekte, duti r-rdaljene zvuke, slati poruke r-r bilo koji cleo sveta, ili 6ak na druge planete, lediti ljude hiljadama milja daleko od vas i kretati se po udaljenim prostorima van vremena. Verujte u moi uma. Interesovanje, paLnja, volja, vera i koncentracija 6e uroditi plodom. Zapamtite da je r"rm roclen iz Atmana kroz Svoju Malu ili Iluzornu Mo6.

Misli izvr5avaju mnoge misije MoZete pomodi prijatelju u nevolji prenoseii misli utehe, sa mesta gde se vi nalazite. MoZete pomo6i prijatelju koji traga za Istinorn jasnim i preciznim mislima o istinama koje vi znate. MoZete poslati misli n mentalnu atmosferu koje 6e probr"rcliti,

prodistiti i inspirisati sve one koji su osetljivi na njih.

delovati na nekoga. Naneiete veliko zlo i Stetu tom doveku. Dobro promislite pre nego Sto neito izgovorite. Uditelji i profesori treba da imaju podrobno znanje o nauci sugestije i autosugestije. Oni mogu da obrazuju iuzdiLu studente na koristan nadin. Na.jugu Indije, kada deca pladu, roditelji ih pla5e govore6i im: ,,Pazi, Balu! Irendukanan (dvooki dovek)ie do5ao" Budi miran ili iu te dati njemu." ,,Pudandi (duh) je doSao." Ovakve sugestije su veoma destruktivne. Dete postaje pla5ljivo.

Dedji umovi su elastidni, ncZni i popLrstljivi. Samskare (impresije) se u tom dobu neizbrisivo urezuju. Kada odrastu postaje nemoguie promeniti ili iskoreniti te Samskare. Kacla dete postane dovek, ono izraLava svoju plaSljivost. Roditelji treba da unesu hrabrost u umove svoje dece. Treba da im kaZu: "Ovo je lav. Pogledaj lava na ovoj slici. Ridi kao lav. Budi hrabar. Pogledaj sliku Sive,Ardunc ili I(lajva. Postani yitez." Na Zapadu, uditelji deci pokazuju slike bojnih polja i kaZu im: "Vidi DZejms! Pogledaj ovu sliku Napoleona. Pogledaj njegovo vite5tvo. Zar ne bi i ti Zeleo da postane5 Vrhovni Komandant ili General Armije?" Oni utiskuju hrabrost Ll Lllrrove svoje dece joS odmalena" Kako deca rastu. ove Samskare se osnaZuju doclatnim spolj aSnj im podraZaj ima.

Ako po5aljete misli ljubavi pomodi drugoj osobi, one napu5taju mozak, odlazc direktno toj osobi, budedi u njenom umtt slidne misli ljubavi i vra6aju vam se sa duplo ve6om snagom. Ako po5aljete misao mrZnje clrugom doveku, ona ic gapovrediti, a takode ie povrediti i vas zato Sto ie vam se vratiti cluplojada. Stoga, razumite zakone misli, probudite u svolr umu samo misli milosrda, ljubavi, ljr"rbaznosti i budite uvelc srdani. Kada poialjete korisne misli pomoci drugima, one moraju imati odreden pozitivan smisao i cilj. Samo tada ce doneti Zeljeni efekat. Samo tada 6e ta misao ispuniti cili. Misaona mot koja nadahnjuje Postignite jasno razumevan-je sugestija i njihovih ef'ekata na um. Morate biti paZljivi prilikom upotrebe sugestije. Nikada nemojte davati pogreSnu sugestiju koja moZe destruktivno

VeZbajte preno5enje misli U podetku veZbajte telepatiju na manju udaljenost. Bolje je u podetku veZbati noiu. Recite svom prijatelju da ima receptivan stav i koncentriSe se npr. u deset sati" Recite mu da sedne u Vadrasanu ili Padmasanu zatvorenih odiju u mradnoj prostoriji. Poku5ajte da po5aljete svoju poruku tadno na vreme. Koncentri5ite se na misli koje Zelite da poSaljete. Upotrebite tada svu svoju volju. Misli ie napustiti va5 um i uii u um vaieg prijatelja. U podetku se mogu javiti neke gre5ke. Kada uznapredujete u veZbi i dobro savladate tehniku, uvek 6ete pravilno slati i primati pomke. Kasnije iete biti u stanju da Saljete poruke u razlidite delove sveta. Misaoni talasi se razlikuju po intenzitetu i snazi. I onaj koji

2) -)

-l

i onaj koji prima mora da veZba intenzivnu koncentraciju' u slanju poruka, kao i jasnode i oStrine. u onaa ee ulti inige -VeZb"iT telep ati u preno se 6i poruku .l prt-it: u poruka. P:::tk" kuii' istoj sobe u drugu u

Saije

iz iedne

FUNKCIJE MISAONE MOCI

Ova nauka je veoma Prijatna i zanimljiva. Za njuje Potrebno strpljenje. Brahmadarija ie takode veoma bitna.

Parapsihologija i podsvesne misli

Kao 5to sveti Gang izvire u Gangotriju na Himalajima.

neprestano tede prema*Ganga Sagaru, isto tako misaone struje izviru u koritu Samskara (impreiija) u unutra5njim slojevima uma, gde su srnestene Vasane iii latentne suptilne Zelje.i tekubez pi.dd'u ka objektima u budnom stanju i u stanjr'r sanjanja'.Cak joj se todkovt se i lokomotiva Salje u garaZu da se odmori kada

)aLare: a ova misteiozna umna lokomotiva nastavlja da misli bez prestanka.

V"ZUa telepatije, ditanje misli, hipnotizam, mesmertzam I psihidko leienie jisno clokazLrju da r"rm postoji i da vi5i um moZe ha utide i Oa potei* niZi um. Na osnovLr automatskog pisanja i iskustva hipnbtisane osobe, moZemo jasno dokazati postojanje

podsvesnogumakojioperi5esvihdvadesetdetirisata.Pomodtl ipiiitrrutn""Sadane (pra'kse), promenite poclsvesne misli i um i postanite nova osoba"

Mo6 energiinih, boZanskih misli

Misao ie Zivot. Ono Sto mislite, to i postajete' VaSa kreira okolinu. VaSe misli konstituiSu vaS svet' Ako gajite zdrave rnisli, moZete odrZati dobro zdravlje' Ako se drzitei;lesnih misli, misli o bolesnim tkivima, misli o slabim nervima, misli o nepravilnom fr,rnkcionisanju orgarla, Lttrobe. nikada ne moZete odekivati dobro zdravlje, lepotu i harmoniju' Zapamtrte, telo je proizvod uma i nalazi se pod njegovom kontrolom. Ato gajite energidne misli, vase telo ie biti energidno' Misli mis.l i, lj ubav i, itira, raaoiolj stva, disto6e, savtienstva, B oZanske KLrltivisite BoZanskima. i savrSenima vas, oko dine i uas i ljude BoZanske misli.

Misti obezbeduju dobro zdravlje je kopija Telo je neraskidivo povezano sa umom' tadnije, telo Alio uma' rl*u; onl.j" gruba victliiva forma suptilnog, nevidljivog utide postoji bi tr*nekom zubu, stomaku ili r'rhu, to istog trenutka je' uznemiren i ,ru .r*. On trenutno prestaje da misli, uzbuden poreme6en.

Ako u umu postoli depresija, telo automatski nije u stanju da fnnkcioniie. Bolovi u telu su sekundarne bolesti, viadi, dol< str

Zelje u umu primarne bolesti, lcli' Mentalno zdravlje je mnogo vaZnije od fiziikog zdravlja' Ako je um zdrav,telo ie biii zdraio'Ako je um dist, ako su vam misli 'dirt", bi6"t" oslobodeni od svih bolesti, i primarnih i sekundarnih. Mens sana in corpore slno - U zdravom telu zdrav duh! Vasane

ili

Misli razvijaju lidnost Uzvisena misao tzdiLeum i otvara srce; niska misao uzbuduje ulwt r izaziva mradna i morbidna ose6anja'

oni koji imaju imalo kontrole nad svojim mislirna i govorom, imaie mirno, rr"dto, lepo, milo lice, fin glas, i odi ie im biti sjajne i blistave.

Misli utiiu na telo svaka misao ili emocija ili red stvara snaznu vibracijr"r 6eliii tela i tu ostavlja jaku impresilu.

svakoj

J5 34

Ako znate metod izazivanja suprotne misli, onda moZete voditi sreian harmonidan Zivot mira i moii. Misao ljubavi ie istog

Misli - uzroci fizioloikih uznemirenja

trenutka kada se pojavi neutralisati misao mrZnje. Misao hrabrostt ie trenutno posluZiti kao protivdejstvo za misao straha.

Svaka promena u mislima stvara vibraciju u va5cm mentalnom telu, a kada se ona prenese na fizidko telo izaziva aktivnost i.r nervnoj supstanci vaSeg mozga. Ta aktivnost prouzrokujc mnogc elektridne i hemijske promene u nelvnirn celijama. Misaona aktivnost je ta koja prouzrokujc ovu promenu. intenzivna strast, mrznja, clugotrajna gorka ljr"rbomora, briga koja nagriza, napadi besa, zapravo uniStavaju ietije tela iizazivaju bolesti srca, jetre, bubrcga, slezine i stomaka. Takode je vredno napomenuti da ie u zavisnosti od trenutne misli svaka iehja u telu. zahvaljujr.rii tendenciji da postanete ono o demu najvi5e mislite, napredovati ili propasti, clobiti irnpuls

Misaona mod menja sudbinu

iovek seje misao i Lanje akciju. On seje akciju i Lanjenaviku. Seje naviku i /.'anje karakter. Seje karaktcr i,zanje sudbinu. Covek je stvorio svoju sudbinu svojim sopstvenim miSljenjem i delanjem. On moZe da promeni svojr"r sr-rdbinu. On jc goipoao,

svoje sopstvene sudbine. U to nema sumnje. lspravnim miSljenjem i izuzetnim naporom, on moZe da postane gospodar svoje sudbine. Neke neznalice kaZu: "Karma je odgovorna za sve. Sve jc tcr sudbina. Ako je Karma odredila da budem ovakav ili onakav, za5to bih se ja trr.rdio'/ To je moja sudbina." To je fatalizam. To ie doneti inertnost, stagnaciju i patnju. To je potpr"rno nerazLlmevanjc zakona Karme. To je laZan arglrment. lnteligentan dovek sigumo neie reci tako ne5to" Vi ste sami stvorili svoju sopstvenu sudbinu svojim mislima i akcijama. Sada imate slobodnu vollu da izaberete. Vi imate Svatantratu u akciji. Nitkov nije nitkov za sva vremena. Stavite ga u dru5tvo sveca. Odmah ce se promeniti. Od tada ie misliti i delati na

dmgadiji nadin i promeniti svoju sudbinu. Njegov karakter ie biti promenjcn. Razbojnik Ratnakar je postao Mudrac Valmiki. Dagai i Madai su se transformisali. Bili su nitkovi prve vrste. MoZetc postati Jogi ili Gjani. MoZete promeniti svoju sudbinu. MoZete Lrsmeriti svdr karmu u kojem god pravcu Lelite. Upotrebite Moi Misli. Mislite ispravno, mislite uzvi5eno. Treba samo da mislite i da delate. Ispravnim mi5ljenjem, ispravnorn Zeljom, ispravnim delanjem, moZete postati mudrac ili milioner. MoZete dostidi poloZaj lndre ili Brame pozitivnim mislima i delima, dobrom Karmom. iovek nije bespomoino biie. On ima slobodnu voliu.

2,ivota

ili

smrti"

Kada se um usmeri na neku posebnu misao i bavi sc njome, uspostavlja se odredena vibraciia materije i obiino, Sto se viSe izaziva ta vibracija, to ona ima jadu tendenciju da se ponavlja sve dok ne prede u naviku, dok ne postane autornatska. Telo prati um i imitira njegove promene. Ako koncentri5ete svoje misli odi postajr,r fil<sirane.

Misaona moi kreira oholinu Obidno se kaZe daje dovek rezultat sila iz svoje okoline. To nrje istina. Ne moZemo verovati u to jer dinjenice dokazuju suprotno.

Mnogi poznati ljudi su rodeni

siroma3tvu

nepovoljnim

uslovima.

Mnogi od onih koji su bili rodeni u siroma5noj i zagadenoj okolini su se uzcligli do najvi3ih poloZaja u svetu. Postali su slavni i istakli se u politici, knjiZevnosti i poeziji. postali su briljantni geniji i zvezde vodilje ovome svetn. Kako to objaSnjavate?

Gospodin T. Mutusvami Aijar, sudr.la Vrhovnog sucla Indije, je u Madrasu u apsolutnom siroma5tvn. Morao -je da uci nocu pod ulidnir-n svetiljkarna. Nije irnao Sta da jedc. Bio je obuden u rite. l.e5ko se borio kako bi postigao bolji poloZaj. Izdigao se iznad uticaja okoline svojom snaZnom voljom i roden

gvozdenom odludnoS6u.

-)/

Na Zapadu, sinovi obudara i ribara su se uzcligli do najvi5ih poloZaja. Dedaci koji su na ulicama distili cipele i koji sr,r po barovima prodavali pivo i kuvali u restoranima, postali su slavni pesnici i nadareni novinari. D2onson je odrastao u krajnje nepovoljnim uslovima. Goldsrnit je bio "bogata5 sa 40 funti godiSnje". Volter Skot je bio veoma siroma5an. Nije imao gde da Zivi. Vredno je pomenuti ZwoI Dlejmsa Ramsija Mekdonalda. On je bio dovek velike PuruSafte. Izdigao se iz siromaBtva do moci, od teikog fizidkog radnika do poloZaja Ministra Britanske vlade. Njegov prvi posao je bio adresiranje pisama za deset Silinga nedeljno. Bio je suvi3e siromaSan da bi kupovao caj; Lrmesto njega je pio vodu. Njegov glavni obrok svakoga dana je mesecima bio govecli gula5 od tri penija. Bio je uditelj. Jako se zanimao za politiku i nauku. postao je novinar. Postepeno se pomodu ispravnog napora (Puruiarte) uzdigag do poloZaja Ministra vlade. Sri Sankaradarija, autoritet Advaita fi lozofije, spiritualni velikan i briljanhri genije se rodio u siroma5noj, nepovoljnoj sredini i okolnostima. Primera slidnih ovima ima na hiljade. Sasvim je odigledno, stoga, da nepovoljna sredina ne r,rmanju.;e velidinr,r i odludnost budu6eg genija i daje dovek u stanju da prevazide sredinu vrednim radom, strpljenjem, istrajno5iu, iskrenoicu, oclanoiir.r, predano5iu cilju, delidnom voljom i snaZnom re5enoS6u.

Svaki dovek je roden sa svojim Samskarama. Um nije tabula rasa ili ptazan list papira. On sadrZi impresije misli i dela prethodnih rodenja. Samskare su latentni potencijali. Dobre Samskare su vreclna zaostav5tina doveka. Cak iako je postavljen u nepovoljne okolnosti, ove Samskare mu daju za5titu od spolja5njih, nepoZeljnih, neprijateljskih uticaja. One pomaZu njegovom napretku u evoluciji. Ne propr"rstite nijednr.r 5ansu. Iskoristite svc moguinosti. Svaka Sansa je namenjena va5em rastu i razvoju. Ako vidite bolesnog doveka kako leZi pored puta bespomoino, uzmite ga na svoja ramena ili u kola i odvedite do najbliZe bolnice. Negujte ga. Dajte mu toplo mleko, daj ili kafu. Okupajte mu stopala sa boZanskom Bavom (osedanjem). Osetite sveproZimajuceg, sveprisutnog Boga koji boravi u njemu. Vidite boZansko u sjaju njegovih odiju, u njegovom pladu, u njegovom dahu, u njegovclm pulsu i svakom pokretu. 38

Bog vam je dao moguinost da razvijete milosrdnost iljLrbav, cla prodistite svoje srce

otklonite Grinu. mrZnjr"r

ljr"rbomoru.

Ponekad, ako ste pla5ljivi Bog ce vas staviti u takve okolnosti u kojima iete biti primorani da izrazite hrabrost i prisebnost

riziku"juii svoj Zivot. Sve svetske lidnosti koje sr"r se izdigle do visina clostojanstvenosti sr-r iskoristile sve mogu6nosti do maksimuma. Bog oblikuje umove ljudskih bi6a pmZaju6i im 5anse.

Zapamtite da u vaSoj slabosti leZi snaga jcr 6ete uvek biti spremni da za5titite sebe. Siroma3tvo ima svoje prednosti. Siroma5tvo razvljaponiznost, snagu, istrajnost, dok luksuz stvara lenjost, ponos, slabost, inertnost i sve vrste lo5ih navika. Zato ne gundajte protiv okoline. Kreirajte svoj sopstveni mentalni svet i okolinu. Covel< t<oji pokusava da napredLrjc ili raste u te3kim uslovima biie snaZan dovek. Ni5ta ga nc6e moii

uzdrmati.

Bi&

izdrL\jive prirode. Imaie jalce nerve.

Covek svakako nije proizvod sredine ili okolnosti. On moZe da ih kontroli5e i oblikuje pomo6u svojih sposobnosti, karaktera, misli, dobrih dela i ispravnog napora (PuruSarte). Tivra (intenzivna) Pum5arta moZe da promeni va3u sudbinu. To je razlog zbog kojeg su Vaii5ta i Bi5ma postavili PuruSartu iznad sudbine. Zato, draga bra6o, ulaLite napor! Ovladajte prirodom i radujte se u vednom Satcitananda Atmanu (postoje6em-svesnomblaZenom Jastvu).

Misli forrniraju fiziiko telo Telo sa svojim organima nije ni5ta drugo nego misao. Um koji kontemplira na telo postaje jedno sa telom, a ako se pomeSa sa njim, biva pod njegovim uticajern. Ovo fizidko telo je tako reii Sablon kojije napravio um racli svoje sopstvene zabave, usled energije koja se prelivala izn1ega, da bi dobio razliilta iskustva ovoga sveta kroz pet avenija ili kanala znanja, pet gjanindrija (organi znanja ili percepcije). Telo zaista predstavlja misli, raspoloZenja, ubeclenja i emocijc hoje su objektivizirane i udinjene vidljivim" Sva tela imaju svoje sedi5te Lr umu. Da li moZe ba5ta opstati bez vode?

Um je taj koji pravi transakcije celokupnog biznisa i najvi5i je medu telima. Ako se ovo grubo telo raspadne, um (e za(as

stvoriti nova tela po svojoj Zelji. Ako bi se um paralizovao, telo ne bi moglo daizrazi naSu inteligenciju. Kod veiine ljudi, rnisao je obidno pod kontrolom tela.

Njihovi

RAZVOJ MISAONE MOEI

umovi, po5to su nerazvijeni, borave uglavnom u Anamaja KoSi (fi zidkom telu). Razvij te Vigj anamaj a KoSu i pomocu Vigj anamaj a

KoSe (Budi) kontroli5ite Manomaja KoSu (um). PogreSna misao da ste vi telo je koren svog zla.Kroz pogre5no

mi5ljenje

se identifikujete sa telom. Javlja se Dehadjasa

(prianjanje zatelo). Postajete vezanizatelo Sto jeAbimana. Tada se javlja Mamata (moje). Identifikujete se sa svojom Zenom, decom, kuiom, itd. Identifikacija ili vezanost vam donosi ropstvo, patnju i bol.

Sticanje misaone modi moralnom iistodom eovek koji govori istinr"r i poseduje moralnu distodu uvek ima moine misli. Onaj koji je dugotrajnom praksom ovladao ljr"rtnjom ima ogromnu misaonu mo6. Ako jogi dija je misao veoma moina progovori jednu red, to 6e imati ogromnog uticaja na umove drugih. Vrtrine kao Sto su iskrenost, ozbiljnost i marljivost su najbolji izvori mentalne mo6i. Cisto6a vodi u mudrost i besmrlnost. Postoje clve vrste disto6e, unutrainja ili mentalna, i spolja5nja ili fizidka'

vaLntja. Fizidka disto6a

takode potrebna. Uspostavljanjem unutra5nje mentalne disto6e, postiZe se radost i usrecl-sredenost uma, kontrola nad Indrijama (dulima) i spremnost za realizaclju Jastva.

Mentalna distoda

Sticanje misaone mo6i koncentracijom Nema ogranidenja zamo( ljudske misli. Sto je ljudski um vi5e koncentrisan, to se vi5e moii dovodi u jednu tadku. U sludaju ljudi sa svetovnim umovima, zraci uma su rasprieni. To je raspr5enost mentalne energije u raznim pravcima. Da bi se postigla koncentracija, ti raspr5eni zraci se moraju sakupiti veZbom koncentracij e, a zatim se um mora usmeriti ka Bogu. Kultivi5ite paZnju i ima6ete dobru koncentraciju. Neka vam r"rm bude bistar. Budite uvek radosni. Samo tada iete uspeti cla se koncentri5ete. Sedite na isto mesto, u isto vreme, u detiri sata ujutro'

Celibat, pranajama (kontrola vitalne energije), reduciranje

\elja i aktivnosti, bestrasnost, iutry'a, izdvojenost, disciplina dula, Dapa (ponavljanje boZanskog imena), kontrola ljutnje, napu5tanje ditanja romana, novina i odlaska u bioskop su pomoina sredstva za koncentraciju. Freterani fizidki napor, previSe pride, previie jela, preterano meSanje sa svetovnim ljudima, previSe hodanja, previ5e seksualnih odnosa - sve su to prepreke do koncentracije.

Sticanje misaone mo6i organizovanim mi5ljenjern UniStite zaludno miSljenje. Uzmite neku temu i razmi5ljajte o njoj sa razliditih aspekata i gledi5ta. Kada na taj nadin mislite o jednoj temi, ne dopuStajte dmgim mislima da udu n svesni deo uma. Vratite um ponovo na izabranu temu. Na primer, podeli ste da mislite o Zivotu i udenju Dagadgurua Adi Sankaradarije. Mislite o njegovom rodnom mestu, njegovom ranijem Zivotu, njegovom karakteru, njegovoj lidnosti, njegovim vrlinama, njegovom udenju, njegovim delima, njegovoj filozofiji, nekim vaLnim citatima iz njegovih dela ili Sloka, Sidrjima (mo6ima) koje je imao, njegovoj Digviclaji, o njegova ietiri udenika, o njegova detiri Mata (reda), njegovim komentarima na Gitu, Upani5ade i Brama Sutre. Stalno iz poietka, vra6ajte um na temu. A onda uzmite slededu temu. Ovakvom veZbom 6ete razvtti organizovano mi3ljenje. Mentalne slike ie dobiti na snazi. Postaie jasne i oStre. Kod obidnih ljudi mentalne slike sr-r izoblidene i nejasne.

Volja

je dinamidka

snaga duSe. Kada ona opertSe, sve

mentalne moii, kao Sto su moi prosudivanja, moi pamienja, moi shvatanja, moc konverzacije,moi razuma, moi rasudivanja, moi kontempliranja i zakljudivanja - sve to automatski funkcioniSe.

Volja je kralj svih mentalnih mo6i. Kada postanu diste i nepopustljive, misao i volja mogu stvarati r)uda"Volja postaje nedista i slaba kroz vulgarne strasti, dulnu ljubav i Zelje. Sto je manji broj Zelja, toje ve6a misaonamoc i volja. Kada se seksualna. energija, miSidna energija, ljutnja, itd. transformiSu u rnoi volje, onda su te energije pod kontrolom. Za doveka snaZne volie ni5ta nije nemogude" Kada napustite staru naviku prjenja kafe, do odredenog stepena imate kontrolu nad dulom ukusa jer ste uniStili jednu Vasanu i odstranili Lellt za njom. Ako se oslobodite truda koji ulaZete u nabavljanje kafe i navike da je konzumirate, ste6i 6ete odredeni mir. Energija koja se nalazi u Zelji za kafom i koja vas je uznemiravala, sada 6e biti preobraiena u snagu volje. Ako pobedite jednu Zelju. stedi iete odredenu snagu volje; ako pobedite petnaest ovakvih Zelja, va5a snaga volje ie postati petnaest puta veda. I ta pobeda, koja povecava snagu volje, ie vam pomo6i da ovladate i ostalim lel1ama. Neuznemireno stanj e uma, uravnoteZenost, vedrina, unutrainj a snaga, sposobnost da se uspe5no obave teiki poslovi, ttspe5nost tt svim zadacima. uticaj na ljude, magnetidna i dinamidna lidnost, magnetidna aura lica, sjaj u odima, dvrst pogled, mocan glas, dostojanstven hod, nepopustljiva volja, neustra5ivost itd. su neki od znakova ili simptoma koji ukazuju na razvoj volje kocl doveka.

Sticanje misaone modi putem volje

Svaka odbadena dulna misao, svako odolevanje pred iskuSenjem, svaka zadrlana gruba red, svaka osnaZena uzvi5ena teLnja vam pomaZe da razvljete snagu volje ili snagu du5e i pribliLava vas cilju. Ponavljajte mentalno sa oseianjem: "Moja volja je moina, dista i nepopustljiva. OM OM OM. Pomoiu svoje volje mogu sve da uradim. OM OM OM. Ja imam nepobedivu volju. OM

oM oM." +z

Jednostavni saveti za jasno mi5ljenje Mentalne slike obidnog doveka suuglavnomveoma izoblidene.

On ne poznaje duboko razmi5ljanje. Njegove misli sn haotidne. U njegovom umu je prisutna prilidna konfuzija. Samo mislioci, filozofi i Jogiji imaju jasno definisane i o5tre mentalne slike. Vidoviti ih mogu videti vrlo jasno. Oni hoji

veZbaju koncentraciju

meditaciju razvijaju jasne mentalne

slike.

-il,Veiina vaSih misli nema dobar oslonac. One brzo dolaze i i zbog toga su neoclredene i nedefinisane. Te slike nisu

odlaze

sopstvenog mi5ljenja, bez obzira kakvi oni bili, ne biste trebali nikada da se upli6ete u filozofiranje. Predite na devociju.

.jasne, snaZne i precizne. Moraiete da ih osnaZite preciznim, kontinuiranim

Konstruktivno i kontinuirano mi5ljenje

i dubokim mi5ljenjern. Pomoiu Vidare, racionalizacije, Manane ili dubokos razrniSljanja i meditacije. moracere da smirite misli i da iI iskristali5ete u preciznu formu. Tada 6e filozofska ide.ja postati

stabilna.

Ispravnim rniSljenjem, rezonovanjern, introspektivnim razmi5ljanjem i meditacijom, moracete sebi da razjasnite svoje ideje. Tada ie nestati svaka zbunjenost. Misli ce se smiriti'i stabilizovati" Mislite jasno" Razjainjavajte sebi svoje ideje stalno iznova. Br.rdite introspektivni u samoii. Prodistite svoje misli clo z'adajnog stepcna. Uti5alte mrslr.

Ne dopustite umu da Zubori. Dopustite jednom misaonom talasu da se pojavi, a onda da se lagano smiri. Zatim dopustite sledeioj misli da se pojavi. odstranite sve strane misrikoje riernaju nikakve veze sa temom koju obrattulete u clatom trenutku.

Veiina !e,.zna Sta je ispravno razmi5ljanje. Kod velikog broja .. ljudi razmi5ljanje je uglavnom

povr5no. buboko ,urroftliorrl" poznaje samo nekolicina. Pravih mislilaca ie veoma malo. Za duboko razmiSljanje je neophocina Sadana (veZba). Potrebno je bezbroj rodenja za pravilnu evoluciju uma. Tek o'da je um u stanju da misli duboko i pravilno. Vedantini (sledbenici filozofije vedante) se pridrZavaju nezavisnog i originalnog mi5l1-enja. Vedantidka Sarlana (Manana. rniS lj enj e) zahtev a oitar intelekt.

Svesrdno razmi5ljanje, istrajuo razrnisljanje, jasno razmiSljanje, razmiSljanje do samog korena problerna, do samog Vedantidke Sadane.

postojairja

sama sLr5tini

Moraiete da oclbacite staru ideju, ma koliko ona jaka i

ukorenjena bila, kada dobijete novu uzviienu icleju umesto nje.

Ako nemate hrabrosti da se suodite sa rezultatima woc razmiSljanja, ako ne moZete da progutate zalcljuike,uo! 44

Konstruktivno mi5ljenje okupira urn jednom temom, a kontinuirano mi5ljenje ga odrlava neprekidno okupiranim; posledica toga je ushicenje koje izaziva blaZenstvo i ekspanziju razvijenog uma. koji je pomoiu ove dve vrste rni5ljenja prestao da bude destruktivan. Meditacijase de5avakada se pojave konstruktivno i kontinuirano mi5ljenje, ushicenje, blaZenstvo i usredsredenost uma.

Steknite kreativnu misaonu mod

Misao

vitalna Ziva sila

najvitalnija, najsuptilnija i

najmocnija sila koja postoji u univerzumu. Misli su Zive stvari; one se kredu; one imaju formu, oblik, boju, kvalitet, sadrZinu, moi i teZinu.

Sadana za dutroko i originalno razmibl.ianje

temelja, do same srZi svih misli

Bivajudi sama po sebi velika sila, misao prenosi ogromnll moc. Velika je stvar ako znate kako da upotrebite ovu silu najefihasnijc i na najr.izviSeniji mogu6i nadin. To se moZe najbolje postici veZbom rneditacije.

Misao je stvarna akcija; ona se razotkriva kao dinamidka sila. Misao radosti izaziva rnisli radosti u drugima. Rodenje uzvi5ene misli je mo6an lek protiv zlih misli. Pomoiu pozitivne misli, dolazimo do kreativne misaone moii.

Razvijte individualnost: oduprite

se sugestijama

Ne dozvolite da tude sugestije utidu na vas. Imajte svoj sopstveni ose6aj indiviclualnosti. Jaka sugestija, mada ne mora trenutno da r"rtide na temu o kojoj razmiSljate, posle nekog vremena ie proraditi. Ona nikada ne propada. Svi mi Zivimo u svetu sugestija. NaS karakter nesvesno svakodnevno oblikuju kontakti sa drugima. Mi nesvesno imitiramo one kojima se divimo. Mi svakodnevno apsorbujemo sugestije onih sa kojima se vidamo. Na nas te sugestije deluju. Covek slabog uma popu5ta prcd sugestijama doveka jakog uma.

Na slugu utidu sugestije njegovog gospodara. Na Zenu utidtt sugestije .tl"ttog mula. Na pacilenta utidtt sugestije lekara' Na udenika

RAZNOVRSNOST MISLI I POBEDA NAD NJIMA

utiiu sugestije uditelja.

Obidaj niie nista drugo nego proizvod sugestije' Odelo kcje obladite, maniri, ponaianje, pa dak i hrana koju jedete - sve su to

posledice sugestija. Priroda daje sugestij e na razne nadine. Reke koje teku, sunce koje sija, cve6e koje miriSe, drvede koje raste, neprekidno vam Salju sugestije.

Sticanje natprirodnih moii disciplinovanjem misli hipnotiSe celu publiku snagom svoje koncentracije i volje i izvodi trik sa konopcem. oil baca crveni konopac uvis, claje sugestiju da ie se popeti tz njega i kri3om nestaje sa pozornice. Kada bismo u tom trenutku fotografisali pozomicu, na slici nikoga ne bi bilo' Shvatite i realizujte mo6 misli. Otkrijte skrivene mo6i ili okultne sposobnosti . Zatvorite odi. Koncentrisite se. IstraZite vi5e oblasti uma. MoZete vicleti udaljene objekte, duti udaljene zvuke, slati poruke na udaljena mesta, lediti ljude na claljinr"r i prebacivati se

Moini okultista

na udaliena mesta u tren oka.

Prevazidite mraine misli Veoma paZljivo posmatrajte sve svoje misli' Pretpostavtmo Popqtg cla vas pr"plu,r" mraine misli" OoZivliavate depresiju' uzrok Pronadite odi. sori.r-r.r.j ili daja. sedite mimo. zatvorite i pokuSajte da ga otklonite' depresije -'N -

*etod za prei azllaLenje mradni,h mi s I i i depre sij e ko1 a trutiupupotle njih su inspirativne misli i.mi5ljenje o inspirativnim uj

of: i

il;;il":

Zap imtite j o S I edn om - pozirivno od glavnih zakona prirode' . .. Tojejedan --

obecluj e ne gativno.

'Suau prizo"vite svom tnigom -llli suprotne ry11dnim na mislima. Mirlit" na one stvari loje szdlLtt va5 utn; mislite ve6 kvalitet taj radost. pomislite na prednost radoiti. Osetite da posedr"rjete.

'--Uu.k iz

podetka mentalno ponavljajte Qrmtllu ':OM' RADOST". dsetite: "Ja sam sama radost'" Podnite da se i smejete. osmehujete - -je e"uu;t., ponekad ie vas to vrlo brzo uzdi6i' Pevanje veoma naglas OM Ponovite osedanja' mradnih korisno'za btklanjanje nq?t?tl: ubrzo 6e Depresija vazduh' sveZ na n"tofif.o puta. tzattite fiotipakia Bavana, metod Rada Jogija' To je najlak5i ii

metod.

Metod otklanjanja mradnog raspoloZenja volj.oT., odlukom' nur*dUottt, .je vetit<i teret za volju, -ma{a j9 najefikasniji'..On po(i za zahteva ogrbmnu snagu volje- Obidnim ljudima to neie negativnog-oseianja *t o-. M"etod uktanjinja iii zamenjivanjajednostavan' Zaveoma za suprotno, pozitivnb oieianje, je veoma 47

kratko-vreme, neZcljeno oseianje de isdeznuti. veZbajte i osetite ovo. Cak i ako vam to ne uspe odmah, nastavite sa veZbom. Uspeiete posle nekoliko pokr-r5aja. Na isti narlin moZete iskoreniti i ostale negativne mi:li kao i oseianja. Ako postoji osecanje tjutnje, misite na ljubar,. Ako postoje misli ljubomore. mislite na prednosti milo.srrla i velikodusnosti. Ako vam se.iave mrarjne misli, mislite na ncki inspirativni prizor koji ste nekada videli ili se setite nekos rnsprratlvnog

sl tva.

Ako ste lako povrc<lljivi, mislite na milosrcle. Ako u vama post<tji poZuda. mislite na prednost celibata. Ako postoii

nepoStenjc, mislite na poStenjc, destitost. Ako postoji seblenost, mislite na velikodu5nost i velikodu5ne liucle.

.Ako postoji zaluclcnost ili Moha, mislite na razludivanje i. Atma Vidaru: ako postoji ponos, rnislite na poniznost. Ako

posto-ji licemer-je,

prednosti.

mislite'a prijateljstvo i njegove neproccujive Ako postoji ljubomora. mislite ni sirokosruaoit i

plemenitost. Ako postoji strah, mislite na hrabrost i sl.

Odsf

ranite depresivne misli

Izbacite iz uma sve nepotrebne. beskorisne i depresivne misli. Beskorisne misli spredavajr"r spiritualni razvoj; depresivne misli su kamen spoticanja u spiritualnom napretku. Daleko ste od Boga kada boravite u beskorisnim mislima. Zamenite ih mislima o Bogu. Boravite samo Ll onim mislima kojc su korisne i koje vam mogu pomoci. Korisne rnisli su odskodna daska za spiritualni razvoj i napredak. Ne dopustite Bmu da uleie u stare Sablone i cla sam bira svojc puteve i navike. Budite na oprezu. Ako nas Zuija kamen u dizmi, mi iemo ga izbaciti. SkinLr6emo dizmu i istrcsti ga napolje. Jednom kacla ovo dobro shvatite, bi6c vam veorla lako da odbacite narnetljive i depresivne rnisli iz uma. U pogledu toga ne treba da bude nikakve sumnje i dvoumljenja. Stvarje krajnje odigleclna i jasna.

Depresivnu misao

bi trebalo da izbacite iz uma sa istom

Odagnacete negativne misli i ose6anja i udvrstiti se u pozjtivnom stanju. Kontinuitet veZbe je treophodun. pazite s kim se druZite. Pridajte rnalo i to samo kada je neophodno.

lako6om kao Sto kamen izbacujete iz cipele; i dok dovek nije u stanju da na taj nadin to uradi, besmisleno je pricati o njcgovom uzdizanju i ovladavanju prirodom. On nije ni5ta drugo nego rob i Zrtva krilatih fantorna koji lete kroz hodnike njegovog uma.

Pobeda nad nametljivim mislima

Ovladajte svetovnim mislima

Kacla poinete sa vcZbom misaone kontrolc, bi6e vam te5ko. Moraiete mislima da objavite rat. one ie se boritiza svoj opstanak najbolje Sto mogu. Reci ie: "Mi imamo sva prava cla bdravimo u ovoj palati uma. Mi drZimo od davnina monopol nacl ovom teritorijom. Zasto bismo sada menjali gospoclarai Boriiemo sc za na5e urodeno pravo do kraja."

Skakace na vas sa najvecom okrutno5iu. Kacla sednete 4a meditirate, sve mogllce zle misli 6e se odjednorn pojaviti. Cim budcte poku5ali da ih se otarasitc, one ie uus; ,rop*ti i;o duplo. veiom snagom i Zestinorn. Ali pozitivno uvek poU"atg"

negativno. Kao Sto tama ne moZe da opstane pred suncem, kao Sto leoparcl ne. moZe da se suprotstavi lavu, tako i ove negativne misli _ ovi uljezi, neprijatelji mira - ne mogu da se suprotstave uzvisenim, boZanskim mislima. One 6e umreti same oclsebe. 48

Svetovne misli

vas uznemiravati u velikoj meri kada

podnete cla se bavite kultivisanj em misli. One 6e vas uznemiravati

kada podnete da veZbate meditaciju i L,ivite spiritualno. Ali ako redovncl kultiviSete spiri-tualne misli i meditirate, svetovne misli ie postepeno same od sebe umreti. Meditacija je vatra koja sagoreva ove misli. Ne poku5avajte da odbacite sve svetovne misli. ZadrLite pozitivne misli koje su u vezi sa ciljern vaSe meditacije. Mislite pozitivno o tzviienim stvarima. Posmatrajte svoj um uvek paZljivo. Budite oprezni. Budite i. Ne dopustite talasin-ra iritabilnosti, lj ubomore, lj utnj e, mrZnje, poZudc da se podiZu u umu. Ovi mradni talasi i svetovne misli su neprijatelji meditacije, mira i mudrosti. ob

azriv

Savladajte ih odmah gaje6i r"rzvi5ene boZanske misli. Svetovne misli koje se pojavluju mogu biti uni5tene pomoclr novih clobrih

J---

rnisli i ponavljanjem Mantre ili imena Boga, razmisljanjem o bilo

Prevazidite uobiiajene misli

deiima i poclse6anjem na mizeriju koju donose svetovne misli' Kaclf postignete stanje disto6e, nijedna svetovnfl misao se ne6e javljlti u va5em umu. Kao 5to je lako proveriti da li ima nekih nametljivaca ili nepri.iatelja na dvori5noj kapiji, tako je lako prevazi6i svetovne misli dim se one pojave. Sasecite ih u korenu. Ne dozvolite im da puste duboki koren.

i Sve uobidajene rnisli ukljuduju6i one o telu' ode6i' hrani ili kontemplacije sl. se moraju prevazi6ipo-o6., Atma-Cintane je teZak na Prirodu boZanskog lastva u sopstvenom Srcu' To i unutra5nju veZbu posao. On zahteva irpljivu. neprekidnu

Potiinite lo3e misli

objektima."

koj oj formi Bo ga, veZbom Pranaj ame, pevanj em imena Bo ga, dobrim

Kacla ste zatzetisvojim svakodnevnim poslom moii 6ete lako r.rm 6istim; ali kada se odmarate i vas um nije okr"rpiran odrZite cla nidim, loSe misli ce pokuiati da uclu. Morate biti oprezni kada

vam je um opuSten.

Mirti

AoUtlu;u ua snazi kada ih vi5e puta mislite. Ako jednom

podrZite loSri

ili dobru misao,

ta lo5a

ili

dobra misao dobija

tendenciju da se ponovo javi.

se gornilaju kao ptice u svom jatu. Ako ugostite jednu loiu misao, we ostale slidne loSe misli 6e joj se pridruZiti i napasti vas. Ako imate jednu dobru misao, sve ostale clobre misli 6c se

Misli

udruZiti i pomo6i vam.

spiritualnu snagu.

Srutiii (spisi) jasno nagla5avaju: "Atmana ne

moze

dosti6i ttubu" osoba" Iskreni aspiranti posveduju celo svole bi6e kontemplaciii na Vedno, napu3tajudi teZnjr'r ka dulnim

'On, koji su uni5tili Vasane i koji ne gaje uobidajene misli' prepunl r,rZiva6e r-i krajnjem blaZenstvtt Brahmidkog stania' jednosti' Ovaj vere, mira i harmonije' Oni 6e imati viziju neposlu5ni i moini um stvara svakakvu patnju i strahove' sve vrste raznolikosti i raznovrsnosti, razlike i dualnosti i unistava

uzvi5eno, spiritualno blago. Ubijte ovaj problematidni um' Kada se posmatrano i posmatranje stope u posmatracu' je stanje tada se javlja-iskustvo Anande (blaZenstva)' To lyije (detvrto, nudru"rno stanje). Tada dovek vidi bezgranidnu Gjanu (znanje), samo Atmana svuda. Tada sve vrste razlika i dualnosti potpuno nestaju.

ilrti.ti priviadnosti

odbojnosti, dopadanja

nedopadanja,

Raga-Dve5a, su potpuno uni5tene. Tacla mudrac prestaje da bude

Savladajte negativne misli Naudite cla ovlaclate, da prodistite, da nareclujete svojim mislima. Borite se protiv svih negativnih misli i surnnji' Neka vam sve uzvi5ene boZanske misli dodu iz svih pravaca' Depresivne misli, misli o tleuspehu, slabosti, sumnji, strahu itd' su negativne misli. Kultivi5ite pozitivne misli snage' poverenja, hrabrosti, radosti. Negativne misli ie ncstati. Ispunite um boZanskim mislimapomoiu Dape, Molitve, Djang (meditacije) i proudavanjem svetih knjiga. Budite incliferentni prema svim negativnim i niskim mislima. One ce proii' Nemojte ie boriti sa njiira. Molite se Bogu za snaglr' iita;te o Zivotima svetaca. Proudavajte Bagavatu i Ramajanu. Svi posvecenici st"t pro5li kroz slidne stvari. Zato prionite ' 50

*u""rtun svojeg fela, mada boravi u njemu' On nikada ne gubi kontrolu, eakl medu mnogim iluzijama ovoga sveta, kao Zena koja obavlja ku6ne poslove, dok je njen um zaokupljen voljenim t<ojiie daleko. Um mudraca je uvek centriran na Brahmana' "dinit" uvek samo ona dobra dela koja ie vam pomoii da postignete Gjanu, bez ijedne rnisli o svetovnomuspehu' Uronite u ot"ui Brahmidkog BlaZenstva, u stanje potpunog prosvetljenja, kada uni5tite sve dualnosti, razlike i odvojenosti! Pobeda nad nevaZnim mislima

Ne pokusavajte da odbacitc nevaZne i irelcvantne misli. Sto se vi5e trudite oko njih, to ie vam se one vi5e vra6ati i dobijati sve veiu snagu. Opteretiiete svoje snage i volju' 51

Budite indiferentni. Ispunite um bozanskim mislima. one 6e polako nestati. ustolidite se u Nirvikalpa Samacliju (nadsvesnom stanju) putem konstantne meditaciie. otklanjanje tenzije u misi6ima tela donosi oclmor i mir urn.. Relaksacijom odmarate um, umorne nerve i premorene mi3iie. Imaiete mir uma. snagu i energiju" Kacla se relaksirate, um ne treba da bude okupiran raznim beskorisnim spoljasnjim misrima. Ljutnjl, razodarenje, pad, zlovolja, patnja, t,"rgu, suoC" izazivaju unutraSrl'u rnentalnu napetost. Odbacite ih.

Transformi5ite instinktivne misli Postoje detiri vrste misljenja: simboridkomislj cn j e, instinktivno milljgnje, impulsivno miSljenje i uobidajeno mlsljenje. Mi5[ienje u formi redi je simbolidko misljenje. Instinkti s, snaZniji ocl impulsa. Misli o telu, hrani, piiu,-kupanju itcl. dine

uobidajeno miSljenje.

Simbolidko mi5ljenje se moZe lako zaustaviti. TeSko je

zaustaviti instinktivno i irnpulsivno rni5ljenie. Mentalrra harmonija i mir se mogu izazvati iskorenjivanjcm Fiq: i ljutnje. Strah je 1aj koji se nalazi u pozadini brige i ljrtnj". obazrivi i paZljivi. Sve nepotrebne brige triaa izAier. f_t1a1te Mislite o hrabrosti radosti, blaZe'itvu, miru i veseliu. Sedite petnaest minuta i opustite se u udobnom poloZaju. Mozete sesti r-r foteljr,r. zatvoriteodi. oclvojte irm ocl spoljasnjih objekata" Umirite um. IJtiSa-ite Zuborenje

miili.

Smanjite broj uobitajenih misli

Kod neuveZbanih uglavnom se pojavljuje detiri ili pet vrsta misli_.a.spiranata, koje okupiraju um. Misli opi.oil.i, o biznisu, kancelar'ji, misli o telu, misli o hrani i pi6u, nade i oiekivanja, planovi za sticanje novca, misli o osvcti, neke uobidajene misli o priroclnim potrebama, kupanju itcl. okupiraju Llm povremeno. Kada proudavate ncku knjigu sa interesovanjcm u pola detiri posle podne, ideja o uZivanjLr pri gleclanju meda kriketa koji se 52

de3ava u to vreme, udestalo uznemirava va5e proudavanje. Jedino

Jogi usredsredenog uma moZe da ima samo jednu misao i da je zadrLi u umu koliko to Zeli.

Ako paZljivo posmatrate um. otkricete da su mnoge misli nedosledne" Um luta nasumice, bez cllja. Javljaju se misli o telu i njegovim potrebama, misli o prijateljima, misli o zaradivanju para" misli o jelu i pi6u, misli o detinjstvu itd. Ako moZete da proudavate svoj um i da imate dosledne misli o jednoj temi ili misli iste vrste bez uplitanja svih drugih misli, to je samo po sebi ve6 veliko postignuce, veliki korak napred u kontroli misli. Nemojte se obeshrabriti. Steknite inspirativne misli Cilj Zivotaje postignuce boZanske svesti^ Ovaj cilj je realizacija da vi niste ovo prolazno telo niti promenljivi, konadni um, vec da ste savrieni. vedno slobodni Atman. Zapamtite zauvek ovu inspirativnu misao

Ado Nitiah

Sa.svatojam Purano'. Nerocleno, Vedno, Permanentno je ovo drevno Jedno. To je va5a prava priroda. Vi niste ova mala prolazna lidnost vezana za ime i formu. Vi niste Ramasvami ili Mukerrli ili Mehta ili Metju ili Gard ili Apte. Vi ste samo sludajno upali n malu zabludu usled oblaka neznanja koji je pro5ao. Probudite se i realizujte da ste iisti Atman.

Postoji joS jedna divna upani3adska inspirarivna rnisao: Iiavasia-midam Sarvam - svaki deo univerzuma pulsira Zivotom Boga. Smejte se sa cveiem i zelenom travom. Smejte se sa Zbunjem, liSiem i granama. Razvijte prijateljstvo sa svim suseclima, psima, madkama, kravama, ljudima, drvedem, Zivim bi6ima. Ima6ete savr5en i bosat Zivot.

svim

Kontemplirajte na uzvi5ene misli

Ako Zelite da razvijete svoju misaonu mo6, ako Zelitc

izgradite svoju lidnost ipostanete mudri, uvek drLitetzsebe knjige sa inspirativnim i uzvi5enim mislima. Citajte ih stalno ispodetka, dok ne postanu deo va5eg svakodnevnog Zivota i rada.

€=r?

+ o

aoOg

EFi €E =:a

o.i"

;'*!

€qAie"re=i

E,=ZA-4 E';';;;'

E:+ eE,ii =8.€ ei5€s,

ae= ?:I i;,6 -=; z1'-. lge

€s

-t;< .i<E, =-);-' F E.i; ii-I ?=. +.-T'z'-T1r== iDa Z?Z 7i" =1;;f

l=F+ =E? zlZ !s:1_2=E*= fiaxl EsAn:43!s +="sEg=F;E *ai! 3Xi ilI, i47=Ir?E,a =ii3 7=7 -=a g.3F;> =e=_= 1=*i. t,=3 A=;F=!+i.a

o== *=:=r =ol i,eiEF.3?=P g=_;E+fia=' F :Z ii A.E. u F.!, 77,7 c g2= -,i.o a - 7.T^.T i'!., = = i3F [i+. s:E=]zE'="( F6-= tr I /;e.Dr.ts.='i.D)_FD -.5

f=:= Ei*;

D)Xi

-it

)-:i

-tD

= e

(D=

Y^ -v

5ts. N?

9cn 5<

Hi-

cN NF

:s IF

-cD F c/)

Itrr{.

1..'

-' ,-:^,'9

i.e

6 *:< 'N '4!J = l-rQ !, (J. ii= N t it=a, =' N

vl -'=

-!=

iiilg. HEEU' A*; ieati=r3T'

''o :r. ?=6 83; E5:F --+ SEN*EF ,*-- zo T=7'-'8'cn.8. ii.t ^E.xE nai <o= I: 6 o.=f E.i *;?g;r$A$ig3EE q=' o)(,; eD:a

iE. 7t,e,FF F "f;; =

F'E

+ 5

)=LE;,:;==? =i: g;igga€3= 7*72 :E€g s*€ F5i?it=t ie' : E== Ei E== =z=ii,==23 *=: ;rEE::€iia :i-e= -ta==ll =EEs i =E r* *$==;=i'7: ;' =-4/7;7 al 7E-e+A=Z|Ai: ; g =s5o[i ri:: E;qE; :,i:?s3Ei ti'"E.t* E B

iIil:=astEilei=is;s+i Ai+ ?' EgEli=*=il:. tE i=;t.-;* f e i?i€€ iEF[Fii E ; gr i =? cie?F#at:i 5;i;Bl;i=is*g5E it;a €? ':?i='*='e =='.-a7=EFii=* = Fa=

i i ieg iiEFi:a € eriicElEail l;a=1Ai,l*€, 3].:=e-=:=e2.8 Fi[',eFgFe;=i* 1=.; :5A :-.7ilEiF-Ei3; =ta:+Ei+gt:d':V i,3-

K Fliu=f =a=?X_3+7_3:s^EI_€;E€gg ggi€i 9 i=1 Eieu;r€€a+;gE-ii = =.F6

N II

;)

v lrt ?e trl .-.

:c;Ei E":; fliiEggEIE; :!

E;; E,;; ; !iA* gp:-.[gE :* 3i

gE;

IE B F ;€ ;€ ElE [E E e:; Eii FEecFx: ; E;!gE; $rgl :Es,as Ee

1EtE9,ea::lEi€iggIlE

EE : d F =.I I

g =

>F] \l

rr1 zY

'!: E;: re€iE!gii?;5I!!; l[g.E;

Er=EE

-Z l-r A LY NX

-l

E ,s€i[c.l;?;ZEFil;EH;E E; tE€iE s;3gs;?FE€sagE5g€Eg5E isI€ E

;E1E

igE;;E!Ei

s€Hgr:[iE'iiB;rsEsE*i;lgggEiEglIe ss:[ 3'*[g

Ei*:A Egi;!gEE

*:siE*;E.ilgiig{e{}1T*ii{TzZEE;i l!g::g ggE

lE :gi : 9l ig# i ! tE:;g1;iE!:lii i ggg:gsE ?,1F: i1 gl=iztE ig !zE= ;:i: :: i = ;9+I=;EgEE:gi g JEE€;EiI;;i€gEl;iiigi

igEi,$gg

$iis?u*,i

: iggEiiEii!,Fiaiiiii

giggiis ig!;i

?iiFE'Ftigisii 'iEfrFiE!

;EiHE-g;

:iE EiE

* Eiiii BE

1 i,i' i+E a alai* g:is+EE E:l,

,E'SEE

iiili€gEE3iggiii,ElsiEiiiii ,rzrz,*iZ

itiiiiiE Eliiil,gieii s!!n,:!$!

E =::

11 ];sEe=+i ;E,ijtilyEE E1*a; i=

r: cEiiEii EE;,1€ift19*lglii!E

:E ;=aci:; #giEgi iEE€gi: il$i E Ei+

! Ei g:g;i;;!Asiifl [;iu*;ssE€a E ;ii

EgEES!g:E€:ae:EEs:i:gg:;1g 'g5

gg'EEiiEEE!iEEgEigigii''iFiEF'gEE +gi $g[

E-

()^0r5OC/!)a')= a =C!== =

riZi

n'=

=-=g -

E,g

'E.

''6

E€

0)I

,.O

,U)

a tr a)

.-j

() (.) d d

d)O.i >axp >i >N r>N

-Y

-::

A.)

,N >N

- -o6 C).= -9f !i

bo'9

o"; -x 'O

e i F E

r,5s-:,i

i= ii==g iiE iE

'EEEa,;; ari'==

;E;iE+;t €EiIEiEj IE€EE

Ei;;$;i; ,Frii;

i= i=;g:?EEai ;;:iE

g$;ll

ri,agF i;tiH

EifE!?g; 1!;

t: t liEi :e::=+=;El=

;E} i;:i€E

\i-

,Q x> '.:' i0 a

O' .9 V; r

F, s iE E ?F=i "t: EE EgEE ; !

7'? v-4

$E Ee

Eg =:€+ -o-o PE =

; x ^'d,;'dc .l-:.cd ;E :=iE!

-.-rAd:9!,Nl

Ea i:=E 2-,= zi;*EE: .ls:5 E; ===.j::-.= g I s EZ ^ ) v 'i ;? = iE.HE"i3E:E E o';- "=€=' -i =r'== .i; F g !;'z&i=2,ru j*l-e=.1'3'.A=?

I ; E !, =.: EF.:: E f +Eg;;:-3{€el; 6 g > o, N R 3 6t1 F h-c,

FE3'".g5"ziJ=6

E ",=,44

() a E

"E1i+e iiE.sFaE qEE4;2d,9''i=E

ii,: ?=EEi_Eait

IeeE

En "2'x,*+,(#; 9= q€a

fl!{$,3|i|ff i!!ii$${; *s*Eg:

Elig r€EsE iEiEEE;ii igEFE

Ei=:i:E

€-'; eq;glig \

c -.o

*E';=;=€a 'i$'E =; -*

orj

;*E E;p

€*;

i*F

g€E

iE,:,? ; ;; E€ E t ; :1E F; F gEig:'iE'* :t;5e*.E.i=*t a.-:JrE;-t-;. .== cF-il:',= =,3 *,i=r*E=*E =E+EeaB;iEI; 1;rE:F" 3=s5"

EI:E=;ii: H 1; iiE Ea*i;iE=is

lii q;a

=eE€E3FEt?bi Z i:g:i=gEi i !7::E5:5 ;!:€ii

si, ;

g ;

i= E,='E g *=sv,+El 2+z= 6=.= F?E E ii=ESii :g= igSi = e== E EE€:=iifE*€ =;-*iE E iii:E;EE,X€:3iEl

ggii,iFiigi

!t:sEei:;F

i;i r Et1iii:?.xi; 3'EE';= -*=12 i g E 5 =;€*EtE =;E€ iEiFgE;

occcS(.)

ii:i

$ilff3i€g3i

ii Fi :eiiigi ii ie*;a€;;:Ell;gglE;$;[Eg!$$g! =;E g; $ii€Ei=E e

F lirif,f$gi$g!;i;!g;i3

i ig g'r

Fl a ts a <r

rV.

--t ;) V

c;*q;?: H

ggE

';i ;EEllfili:

*E=

irs

i €€;:E!Egg5!E:E;iaiE i'eig * ; ?sE1,iEE:g;i =7ii;s; EE E1lE€EiiEE;ggEiiEigEit EiE i g5I 4ri;E ,Er E !i:i;

i iiE?:{E€g}i i iiE:

-d aq

trY >a ;.o

0)!

gsgEgi!!e!gEEF:gE€?E3si

E .=IE-g=]e=6#;

,1i, : iEEs e3"E:!Rr s=!5S: P:E 'il a\=t3* EE:E=Cieme !=:fig; €g;EiF Lq=NE:i;*: tE itcigi rt3=EafEa; 8,3 :=|'€-E: 3e;lEF -g ,E ;;=;,S ai ;9E-> .E 3i€E Z'=E, e:3 ?=EiFl;-d=* 8.7" ?E) ,si,_=!3 :l_r€*x Es,u+jE

*ird.=.rizg

9to

o0)

-A

.9 -i. .Oo)

i'!: =v !-lZ

=4)e ljaaF

t)(!

Fd::e -V.^U

i-6i

== rs*t,iE .EFE;+ 9Ei=FE;EE; E;E :;;:;g;5FT= >b iE ]:=E'=E Es=FEg 45.,3"=-p| a)s E _: 4= =s E 2'.24 3g +F: ": i;rs:E:Eire€ = €i;EE; + EEs_gig 53'3siE E: s EE EEu€3= E,i:€-"3" ;: .=,t:,x>;:'=;E €=I5;6;=i;s E f F ;!ig''= E;E'i===v5:Hs E EZ r;*{i €g:l;i a€E |,:-!lsFEE#s€ 7 i-a a&Et;; +l#;!F x I gd '!E sr;n;3?*:sa F gF=li;i:=.f. l.EEg;+ I 5: I s:i I E E==E ;Ecco!E' i i ; EEE'! 3i3> i;e;€E :E F lE ; '*w Yi= E e; t;E5 s+q! = E s'8"'S€:iE"EEI is *sse s=,ssq E E,;;:6E

Eg a [-â&#x201A;¬i

r +5*}Hf

iiEffsig;sigg,iFi:ggiggs

Fiiii

iEsi;leliEgliaF;$sii3iigig'i',';

v*shn.-

>;i

ca;i-

F;E

E=E=E: ::'E: i ''re#

-g '.i z'E caP t -:'-= d .- > il.icrJl Y b! E a'i _o i: '*R-^a cl: c6 -;-Y !.4 o tr v= fi

=e= 'i;E-EEo 5€ o ;5 ! cs ^^:.== -

d,t

5 6 E {:E o.* dii E -9

.\v

H -

arF;F

=n.=C -i

3s E;'u

J:6'a F. v 'i.*

€ E: er€ :,;:7've T 1F Y'+€ F+E,gEs c.r I S€.-

S€

Es s#€:E,

iil

€i-;E'u

iIFiiEFE i?iE t j9i#:iiiigi'E'Es

F i+3i

EEI; li: -I;iiE:E;i E!9r€l;iEi:i;:!EEgii;E5 ; E EEEE E!'gE EE:E*!E9! Eigi

lil=lEE;

iiit iii I

j5EgF

ig E€gFii iiiiFgE

FigiiiFeg;gffiFisiijgiglsEifiiiii

Eili' E=te 3:E

g;: :ilg;

;Eiyz;giE

g€

iii r

g;lgiliiiiE,liEi

gl*g* E:!s ,;€

giEEli:lEillgi:si:gsli:liEggEE' tr: u r +t

iiE:i3i: *,=

sEssii!E,i;l;g;;g

ggsgg g6; i

i;gigF5igi*-Effi$iiiggF; ;: llF;i gii! gg! s; ti*;$:

fg,g$ggigFFgi,gFiFggigsF3iEiEg3gg

t'..

cr)

uu !J r- '!J !r

" "-:

;=;gE 5!:

E: F6E

j'-'e =: E 5 s?

i+gg=

:g:!Egi iEii;Ei!giii ;ggF;

Fi:iEiiii =€iE€i

*ig€E 1E

iFgliiiili

iiiii, i:l iliiigggi' Eigii

g;iii'l*''lEE*'fgiE:t4slii35iiEi€lE:9 'Ei.giEFitE;f

igsiE

gE;;

Ei€:sr:si s; = * x=

EFE

---!Itv)99:vr-

Hi5; E?i ::E;€rE sEg! E:y1 giSE =q!; s,39 F4e '=E'i =;$€i€E =sagjE.0 ;$eE dEsE ::X g-;la EE= ,!EgHSig EFR: lj!2cl=c- E:' dq.E Ez*',5i_=3 +!X; !;EdEp- *I,s:: ., l#g Sfg !=g aE3 :9;;Esa trl+ Fetc sEES =?€ 3:€EI5t*t=a "3E:E E:qr ;IL$ -i€i

il1i

:€;*;sEil*es H:: ieZs +3 # 3.9 fs iE ;.2€ : 6-s-?'17i HE; t;f = 5E=Es:gg i i g3! = ?-:e 3=E.a ,:Eg= ii'; g:;E= ! q-E'i ==:F:=iE; 95€E;; 3fi s gE E#'o e s: i e- = =,3Ei? EEy ;;,! = = q s= E ;," i ic = F;ifef a ri',?E3:Ef : , 3; €; 3 *,J i io-''E;; E:='i€5* E= i€ s*E;9a FE € 9,4Y r-f"= -:3'K = E FS { i g FS g =: = a=4i l'3 = i:Eg at g= sE o:gi{;; >'"> EEe if ig:,S> 'ZE! E 3s e5*; ===eEt',KE6-tE=2 Etid *-i:.; H=b

iE EEE.i

gitiEis

!igEEEigilEsiiiEii,EiiE

i!g;;igli+al;ils!;ililrrgi;ig'Egigg E

liffEiiligiggiiiggF:gii::il;iiisss cE P- +;€

N N

J a 5 a h

i<z 2= LJA >2 -(

z tv.

;era fFEffi

a:i:F

€E€

ff;i rtigE:'€:i'$€^ Eii 'f:ig;ig$;uffEgIiE€6Er

iiE * ilg€

g:lE;gEF:igiligi:9ggs E €ig; ,ai_g;FEAg:

E';gFi=$g€Egi,Fii$Ei'€€i

t$p ;E€g

ggiiiiBggggggEiiiAiEgiiEE

ii9Eiiag:3gi:g::lIgEEEE€€EliiE

iEiiii liea:E' lil:liaEig :;aE:E.aiigii;FgilFliF;=3iii g igrr;cF -gE=EE g"

l II

I fl*\

g1;g s s;rasg;gfl EE €;t ;rt i ,=ilti EE,*1Zi*=;IEE ,=Eii! I i:E

;Igii ,rigr

;:$i zlei! *gf !$:$5fi g E**E !5Egias

lEsi igiE;liEEiiEig

g;t}EE=E;?liEEig!€giEti€i!* E

llIlggggii$;ggiglgli*;g gEggEEE*EgiEg:iii;:Egg!i3gli

igiiggiliiiEigiaiiiEg;gFisi*gS:i:

ar'U F|=

si z7

Ei Y i-r

e= =0

,kti3A3.i:$

EE;E:iE+!

=€

;Ez_7E.E *EEy ,i3

zi *:=

i zt:*Ei

ei;i?i g;E; iE

i I iiEi !*'a,g a r $ Ei' E' Fi !

rtli

z :a i:iA; lg: !: I Ei* ?€F: r Est2ZEiE*ii,.,!t;ii 3:E= E ,igi ;; g: E ,5E; a; i€ ai

'i-

E iig€ i E€ i {ig;, iiE==;v i I i; :i;zE z: ; I = lv=t; tEE==EI;EVE t lE z?ZE;Z€ E: ==' 5;gigIr; iA=€Eec r*=e€E *=i E

-:lEl-.9 ; S i': =. i.^-,,! X== c 'j=ri7=,== "E= " 3hIo qd;:=:EE s:* ; :EE E r*i5, fi ;LEIgS x : € i:t ;;J cIEg!.t.=

s: t'il ; E f {'= ,l :l ';' :-' 3 E El'o#=giJ:g', =i ;;qg;;i sJi":UjE€:3ai f, g?i=9FEEtl=€" tg,=EYi.-,2 t -+=I'EsEi]3EEs:;

Ei'[$€EE ; -E i F;s 5 iEt s zE1= ; ;E=-E: = se-a": EzE;te iF ::Eg;:Eit5!,3E E tig E-Eg Is i!r?sr!9rEit5 E iH; E;'FiI; 5f ; i;. =E= s€ i E 5s ?E E E +EE'=tE;iisFE=q:;€ E ; I i t=7

=;: =77r2,Easis ir *S =is igE€tiEIr€=+; =;:€: ii ;E;E:;Es: ;E;ru€a;:Eag€, pg: 5et f E r€:fEFEi; :€ i=5;; g Es#':Eg; g SE5g .s.stEEB:,i8"

,r # zl

=!2

gE$

lEi

is ; ?3;'i iijtE.i:i:Eg

EF€ Iif!; e iiEg*;sa E ;3!

l=l,iE =

Ei ! l:€iEsEs! E;;EE';i!= i1+

iEi : ;i;il i gEgigiigEEEEiig EEE {18

;!i

lEtuE7{F;1';i,*ai81€.11j1figi?=;3iE1zZ

ggiiiiiigiEliiigilgl;g;s;itisi; ii, t+iatiii iii iilsi ;lE,gilil3 iEiig iiiig:FiiFieiiiaisigas:ff iiiggi€ ig:ii

€

ig; 'iEi€?3;i ;

< E

;8.

dar A.=6

JC]> tr.:l o 6l!{5r

-a

a'5

6)N

!?v

N!)

g;sgilii

i c i="gi

aBB-e

i sE€i

€ttEiE: F,i €; Stggir€,1 <;= E;€;E !;; E =,t is=iE€5gE;si

E 9'f ;; A S q; s a 3 E

'oXrrjj'-!).,_ F ;9.q 3 F 3 I = €;lH:'€E v -. r ; a'= i€t;

fi3Eg:r:r;iE

; E: st;r s g:

-'5=.-1ao>:t

€

l;'3,;=*

=€st;"Ei ?-'

cs-Y > orJ.o =3.2 .:'X a =-:i I= -a'r gEF =

::;

- H ; {',g '?, 2'n a E,E3 I=i s.f;p,s;535=

74 7; e ;zlz :Nii^i : {tI

-A-hn+

€:

;siiiFgigsirig;iiiiigsigsisgsi

:: E itsg:

u.E EE ;E.5

:!ii'E

t;:€; s;€F i=; i i+st ;: ;

;E3 itzii i iu =+= ===€F rr€ i;:E;s €*: €g€ :3: :;r it $asi;t: gE:: € +;=E=:!5 €

]lz{s

EiiEz=,tiIiiE;

i s3i;5E i i€ eE i c E! ii u,i=,E==EE

j,3 i'tE;ii; E ir; ;i€,

I i

M m E

m I

€:€u

qi IgE EiliEiigig

I'+?:

;;:i =

tgtg +i

fiii E=fiili;ic

z+Eiigig;i iiieiir::igi slgii; gi *€izi' i i E ii; ; i ! ; : ff i

iE i

i;g:,{zii;tEtlfilgliiiiizElltzii?sisilii;3E

s,E"*Er;is;s;€E3srigii!€1A:!i:igeFEli,iili,i1

3i=iiiiFEiiiii'lEiEiEEi*igi 3;s

;i i:;;;;i

sE : ii

iEr=iF,Sg;f

ii,isffiii gis igj.giii, iigi;f

igigiggiiii

gigiiggii;IgiifgEggaigg:gg F

Fiii;

u-*

''i; :lE,e

g'g;*

gg5siEgi

; gfiigg j Ei;iii i *aasst;g EigiigFigii;igj Fsg ii; i iij

-zZ

IjEJ

rsZ la AA

F-Y -4 \/a

<.u A/ !-z

-'4.:

i/)

G 9,=

() o

= ;'i:9 -

"fr Y'- "'o .j'? aEE g;; trE9 -2ZZ

X€-*L!

Ecdri:", X />'-.i& -.=A=,(rd^ y h,() q J !q ::.0h >

!.--'^L-'t-

=..i :3E.->tl,,cjIb =i d H.IE,N ^l .=>==;v-'=': = d E > = --c SI =i :'€ .J -9 . ? -!'T=

F a.2.-

"ic.^E.U ;€ fi'r,Ee=; F c . , r?.{.=.=.j ,r;tgt;-"Ft3 6"Et gE;*

3 e e: = E A i",5 D5t!.Crir;r

'J*U--:-,J

eE 3t r ,, ++r ='3 Eg'F ,=-;dF'=2===-v oo=--JE;;?4'J - c3,O tr 2p = =

E f i E:.= E i 2''3t-,3>€;;E 7 CE N J1t =

it; ; E:5

€iEsfuii:

zi\ it 1=3[s

; s*E 1*z

'?1 laee:;iiiiEisigilEglg liiiiigslg:liEgiiiEEgig

djl

ufl -FI

lji

;il s:t ;;i =

lt+E!=

E;:g gffEg tEgE ;€;E g s;;E'riig ;;=E

giigE,g

irt4i ligils

gi*Eris

iiiliEiiliiiEiiiisiasitEg;gsi J4

i::tiiiE tr 93.= !

-o c.E E -u;'=

gigegiggig;giigggiggggl

f FE$gag 5;

; fiig tE €s:FiiFiF

igiIIgigiEiii;gg;;9ggiFuiis'€ gf:Eliiiiii,iE!i' ;gg;iis;s;fE=ii9f

fl;g;Eg3

cJ -/-! J.;

4.-

-.=

E'ais ,iE sF e Ei;i H:q," :; EieEE: =E 9f #fsE eEsi t: ii:1 e:=: ,!

bEEg g Ei'7E ff P; s'=i '!rE? -l= E3+, E€ =;E sgsF E; FF€ 5t ;;E! ;!:E i e:i5 -€l =i 3'-T i; 5:p ii q; 1:; ::E! $ ,is iE$€ €E #: EE! p. €E;: t

E .E

*E;gg E i=iio+E : ;: Ej'i

i;:it:, ; -ig:ei=i FIAEE;:

l5=s!FA

u i':*i E!/

;

F€E$rrs5i3g lgg;i;g

,9 i:iiFi: ;s'i*Eeii ; s:ii€:e a;;a:!i :: iev:822 tF r"'Ei:'EEt'E'F1,EF;,t E .-g;E€' :Erg:tE g s'E$*?=gE=;i'iEi g

qg€

ifif EE

;iil igE,;g Ea$,iigE , +=;:=3EAE l;e iecl:ssig:i; E; E Els*:?aE:"E i5*iE.a€ = ;E* r::'ei-e=r:FEi€i 3ii:i:C+3 esl

E;?

5or-c €* i! rE igEiiEliii E :; F: ffEFsg €E= s =EEgi!:=[.-ry+€i']E I lE;:Ei,5#E g:E:i gE€ iilteE:E 't =EF:i=:gi;qi!giE $ I;E;El.Fi! : +€ i=7.F;s,=tsE

:i5 + *s*ii.75etsfi9:€ E ;#f i:= t:gE ; s -3EF*eEu€ =i

F.l

-l U

N .(J U N j

zA a -

EE€,iE€:s ;iEg E3'=sEE+

-it;a Ei: Ilgq= EqEi$s.ec€a .i5E 3:lE.p E;esEEigEf *gE Ee'Ei' B:€iEg;EEE gag

={€EBg ' ::uu;uE:;; E EEqg.gBx:=

e EEEi*;E;E: E sltz;=?i+ E EB=sh;iEgCg

ssg€gaEBi

g,p,= + Ag* qi u= LH,d: 3'*cH?;=cEE E ig g F :

E3EEEiEEEEEi E

giii:gggiliiEEsigiigiig;iii: EE''E:ggFiiE-giFgIiggEELIE.iiigig

Ei ruE

i=ggE

Fgi!iE€gi:

iii

,=€,5 E=E

;gi IEi

;i$ IgE ;lE I{iiiEu'rs;:Fi :E; :;:

E',EF€,Eigiiig€F

= Fi€E,*,1€Ftl€!

;= ;::

g ii i.lg siiiiiiii FgEEgisgaisig;: iffi:;5$bF iEs;fi g 5gsif;gggEss*"sE,ir gi

'iE €i,g

EggE

: iE.Cii s ,,,{ri€ E

:AE

lElEisitZ f EE:F€I:;E*Esi ?:ES;A= = fiE ! BI!;EiiiEii:gl $siii:iE;

E :gii€E

E;EFsEilgiEiEii€EgsliiigggFB€gE'g;a

d tt Ur,&I

I-

I @

t!;ci gEg iiEr EI;:E iiiEiEE :E€i: s;! i;iEl?i giii; Ei lE

i€ E

c.r

>an

.()

()

bo >N

;,#

'5og 6 o.5

T ,!()Err

.Fl< N o .S.Y-*!

^:YV

'= .() '+ LFU

7 =,6 7 'q-)

^>^ ='4 3 ;;N i ""O

l.=

:gg Ei

JaN \l,a > ux >J '6O

:.-v 'U (n'd

;iEiE= -':

u*'i'iiiigE l?iii

EiiE iEiii iaiEEiiiilE :

li *iiE iii 1ilE3'i ! i E aE

i:EEiiEgui E*ESE

lg iE

€ :tE fi.E,

a a C)

'O ()

0,)

a ()

.: > 'za =a

r> ;H

i :lE=

s.i€=:cr;Es$=i}lEg;,l!s$i,lEi=!!igEN

-rt, F-

siute

EE*Eg fl€gs

E;qggs-'rilx \

iEE€?l€ igE*Ei€EgEEgi

egigE :ili Ei,g;s€ ilgEEgg€l l+; giE i:, $iii iig?iii iiEti ! lqe=

EEii s,i ie!ggEiE;sEiEss€ *g3EE gE

eeE E5 a

gEt€ EEiF:lgfiE,i i!i:.[! ?ilai i iEs€ ctgsF lllau