Е В О Н
www.mc.kcbor.net Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net
ГОДИНА VIII БР. 131, 27. ЈАНУАР 2016. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 30 ДИН.
ЕВРОПА У ХОЛАНДИЈИ УПОЗНАЛА КњАжЕВАц
Фото: Ивица Анђелковић Ђела
СТАРА ПЛАНИНА ПУНА ИСКУШЕЊА
СОЛАРНИ ПУЊАЧИ ПРЕКРИЛИ КЊАЖЕВАЦ
КАКО СПАСИТИ „ТИМОЧАНИН“?
ИНФО.
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВ*НЕ
СТР. 2
СЕдНИцА СКУПШТИНЕ оПШТИНЕ
ЖИВКОВИЋ: ДОКЛЕ ПАРТИЈСКО ЗАПОШЉАВАЊЕ? ЂОКИЋ: НИЈЕ БИЛО СТИХИЈСКОГ ЗАПОШЉАВАЊА Четрдесета седница локалног парламента била би незанимљива да се на дневном реду није нашао сасатав новог школског одбора у Основној школи ‘’Димитрије Тодоровић Каплар.’’ Да ли је Бранисалав Јосифовић прави човек за школски одбор ‘’Каплара’’ и зашто је смењен професор Светозар Цветковић, те ко је кога, у овом случају, уценио и зашто, полемисали су шеф одборничке групе СПС-ПУПС Дарко Живковић и председник општине Милан Ђокић. -Светозар Цветковић је, на предлог локалне самоуправе, именован у Школски одбор ‘’Каплара’’ и тај посао обављао је изузетно добро. Зашто га ова већина мења? Зато што Цветковић није прихватио “ диктзат”из општине по коме би Дејан Томић требало поново да буде директор – нагласио је Живковић.
-Када већ знамо о каквом се човеку ради, зашто сте га онда довели у ситуацију да га уцењујете послом у болници како би гласао по вашем диктату. То није морало, ни принципијелно, ни коректно - одговара Ђокић. -Оно што боде очи и апсолутно је неприхватљиво јесте да ЈП СТР, које је основано пре три године, овде се
ограничава на 20 стално заполених на неодређено време.Предузеће је формирано да се запосле партијски послушници. Уступили смо им највредније што имамо – базен и планинарски дом на Бабином зубу. Ваљда да донесу приход, а ми их дотирамо сваке године са осам милиона динара – подсетио је Живковић, али МИлан
Ђокић није прихватио полемику и само је додао да претходних година није било стихијског запошљавања. Јер, максималан број запослених у општини изуноси 402, а дошло се до 409. Вишак ће бити решен одласцима у пензију. ‘-Мислим да смо сви овде довољно разумни, што је и одлика Књажевчана. Сви ми који се бавимо политиком имамо лично достојанство. Житељи смо једног малог града и треба да се поштујемо и да све несугласице решавамо на демократски начин – рекао је Драган Манчић, председник Скупштине општине. На седници су, већином гласова, усвојени програми рада Библиотеке, Музеја, Туристичке организације, Дома културе, Центра за стручно усавршавање просветних радника и Центра за социјални рад. К.И.
СНС: ВУЧИЋА ЗА ПРЕДСЕДНИКА Окружни одбор Српске напредне с транке Зајечар једногласно је донео одлуку о пружању безрезервне подршке кандидатури Александра Вучића за председника странке. Одлуика же бити донета на изборној
VE
NO
ПЈ
Р
КО
М
Е
ЦЕНТ АР БОР
М
ЈА ДИ
Скупштини Српске напредне странке 13. фебруара у Београду Састанку Окружног одбора, поред представника општинских одбора из Зајечара, Бољевца, Сокобање и Књажевца, присуствовао је и потпредседник Извршног одбора
УТЕР ЦЕН
ТА
ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић; РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, заменик главног и одговорног уредника; др Витомир Милић, Сара Дамњановић, Миљан Јеремић, Мирослав Радуловић, Златко Јеленковић, Слободан Ранђеловић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; Технички уредник: Милан Панић; АДРЕСА: КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР, 19210 Бор, Трг ослобођења 8, тел./фах. 030 422386, 458270; Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; Штампа: Графомед Бор
e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net
Српске напредне странке, Лука Петровић. Документ су потписали повереник Општинског одбора у Зајечару Владан Пауновић, председник Општинског одбора у Бољевцу
Небојша Марјановић, повереник одбора у Сокобањи Владимир Миловановић и повереник Општинског одбора СНС-а у Књажевцу Мирољуб Михајловић.
ДС: РАЗГОВОР СА ГРАЂАНИМА СВАКЕ СРЕДЕ Из Општинског одбора Демократске странке у Књажевцу саопштено је да због опште политичке ситуације у Србији, економске нестабилности и егзистенцијалне забринутости грађани Књажевца изражавају
жељу да разговарају са представницима Демократске странке. Зато Демократска странка обавештава суграђане да је термин за пријем и разговор средом од 18 до 20 часова у просторијама странке на Тргу ослобођења број 1.
ИНФО.
СТР. 3
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВ*НЕ
Из НовогодИШЊЕг ИНТЕРвјУА МИЛАНА ЂоКИћА
ГРАЂАНИ САМИ КРЕИРАЈУ БУЏЕТ -У 2015. урадили смо много тога, и више од онога што смо планирали. Сигуран сам да ће време бити сведок да је ово била успешна година за Књажевац иако живимо у глобално тешким временима, у време економске кризе, потпуне исцрпљености наших суграђана. Изузетно је важно и непосредно учешће градјана у креирању буџета. Јавна гласила пружила су могућност да грађани сами изгласају шта је то што би желели да се у Књажевцу изгради током 2016. – рекао је у новогодишњем интревјуу Љиљани Павловић и Књажевацинфу, Милан Ђокић, председник Општине
Књажевац. Он је посебно нагласио: - У сарадњи са НАЛЕД-ом оранизовали смо својеврсно гласање, где су грађани од пет могли да се определе за један пројекат. Изјаснили су се за пројекат почетка изградње језера. На седници Скупштине општине чули смо дискусије одборника СПС-а који су били против изградње тог језера, али и остали пројекти су и корисни и добри, и они си заслужили да буду на листи градјана.У нареног години почињмо са радовима на изградњи језера јер су потребна средстава за почетак радова већ билансирана. Када питате да ли ће градјани и у наредним годинама учестовати у креирању следећег буџета , надам се да ће градјани све више учествовати у доношењу важних одлука које се тичу њих самих. Морамо да створимо услове и механизме да се грађани на најдиректнији начин опредељују о томе како ће бити трошен њихов новац, за које пројекте, и што више буде било учешћа то ће
одлуке бити квалитетније и транспарентније. Све више ће бити на корист грађана, а све мање на корист мале политчке елите – нагласио је Ђокић настављајући: -Општина Књажевац, и када то није била обавезна, организовала је јавне расправе, и то је била пракса свх ових година уназад. Нису то биле непроформе, већ суштинске расправе. Грађани су имали увид у план буџета. Они су саветима, сугестијама, похвалама или критикама учинили да тај буџет буде бољи, квалитетнији.Оно чиме ја лично нисам задовољан јесте број Књажевчана који се укјључују у овакву врсту јавних расправа.Али, дефинитивно је да су овакве јавне расправе више него корисне. Јер, заиста имамо прилке да чујемо многе добре савете, неке је могуће спровести у пакси, друге, из одређених разлога није. Ипак,сви ти предлози су добрнамерни и констуктивни и зато се увек трудимо да испоштујемо сваку оправдану критику и примедбу...
ДРжАВНИ РЕВИЗОР НИЈЕ НАШАО НЕПРАВИЛНОСТИ Општина Књажевац нема финансијске проблеме, а примедбе које је Државна ревизорска институција имала су процедуралне, формалне природе, казао је председник општине Милан Ђокић, коментаришући извештај ревизора о завршном рачуну буџета за 2014. годину. Ђокић истиче да пласирање неистина на друштевим мрежама и интернет порталима, као и у саопштењима странака о ненаменском трошењу буџетских пара наноси штету целој општини. -Трагајући за спектаклима и покушавајући да афирмишу своје безначајне идеје, износе читав низ крупних неистина и оптужби, које су, најблаже речено, штетне, не за руководство, већ за Општину Књажевац. У извештају ДРИ, који је јавни документ,
нигде се не наводи да је било злоупотреба буџетских средстава, нити ненаменског трошења, злоупотребе службеног положаја, а камоли преливања средстава у приватне џепове. Наведени су процедурални пропусти, којих, наравно, има у свим општинама и свим јавним предузећима.Ми ћемо од надлежних органа тражити да се за овакве клевете утврди ко је у праву, а ко није. – изјавио је Милан Ђокић додајући да је извештај о пословању Општине Књажевац јавни документ, који сваки грађанин може прочитатина на сајту Државне ревизорске институције. Са његовим садржајем биће упознати и одборници општинске скупштине, јер ова локлна самоуправа ради темељно и тренспарентно, што је опште
познато. Јер, сви извештаји о буџету јесу јавни и могу се пронаћи на нашем сајту, а од пре неколико дана и на андроид апликацији. Грађани који на мобилним телефонима користе андроид платформу, могу да скину апликацију тако што ће у претраживач укуцати ‘’књажевац’’. Тако ће добити низ могућности да пријаве проблем, да питају, потраже неке своје документе, или документе које усвајају Општинско веће и Скупштина општине. Државна ревизорска институција подноси захтеве за покретање прекршајног или кривичног поступка уколико је пронашла незаконитости, што је и учинила за неколико општина у Србији. Књажевац није у тој групи, нити ће, наглашава Ђокић, бити.
Министар Вулин у ГерентолошкоМ центру Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин лично се уверио како је у Геронтолошком центру утрошено више од шест милиона динара, које је министарство у 2015. определило за адаптацију ове установе. -Наши корисници морају да буду задовољни, збринути, да се овде осећају добро, да осећају да друштво брине о њима. Министарство наставља са политиком уједначавања квалитета услуга. Без обзира где живи наш корисник дом мора да има потпуно исте услове на целој територији Републике Србије – подсетио је Вулин.
-Средствима која смо добили од Министарства испунили смо услове за лиценцирање установе. Урадили смо комплетно кречење 16 хиљада квардрата, замену инвентара у собама, набавили медицинску опрему. Два милиона уложено је у кухињу, три милиона за набавку агрегата велике снаге, милион 200 хиљада у адаптацију купатила. Набавили смо нове кревете, душеке, телевизоре – каже Саша Игњатовић, директор Центра. Председник општине Милан Ђокић сматра да Геронтолошки центар у Књажевцу може служити као пример институцијама ове врсте у Србији.
‘’Овај објекат не би изгледао овако да нема значајну подршку Министарства. Задовољство је видети како сарадњом можемо да дођемо до оног што нам је циљ, а то су задовољни корисници који овде бораве. Читава ова установа за пример је институцијама ове вррсте које постоје у Србији.’’ У прошлој години Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања уложило је преко 847 милиона динара у подизање квалитета рада домова за старе. То је највећа инвестиција у последњих неколико деценија, рекао је Вулин, додајући да ће процес лиценцирања бити завршен
ове године, чиме ће бити изједначен квалитет услуга у целој земљи. Током боравка у Књажевцу министар Вулин се у просторијама Геронтолошког центра састатао са председником Општине Књажевац Миланом Ђокићем, директорком Центра за социјални рад Снежаном Николић, директорком Завода за васпитање младежи, Весном Петровић, директорком зајечарске Филијале Републичког фонда ПИО Оливером Ранђеловић, директором Филијале НСЗ Зајечар, Зораном Ђорђевићем и начелником Одељења инспекције рада за Зајечарски округ Драганом Митићем. К.И.
КУЛТУРА
СТР. 4
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВ*НЕ
због НЕУСПЕЛЕ РЕКоНСТРУКцИјЕ здАЊА НЕКАдАШЊКЕг НАчЕЛСТвА СРЕзА ТИМочКог У МИНИћЕвУ
ВЛАГА УНИШТАВА СПОМЕНИК КУЛТУРЕ Пословни објекат месне заједнице Минићева, у општини Књажевац, објекат је некадашњег Начелства, (поглаварства), среза тимочког. Овај објекат изграђен је давне 1886. године и представља део архитетонске споменичке културе 19. века у Србији, у време династије Обреновића. Изграђен је у еклектичном стилу и представља најлепшу зграду у овом делу Србије, на коју су поносни сви Минићевци. Санација и реконструкција овог објекта је урађема 2002. и 2003. године, а инвеститор радова био је ЦХФ Интернатионал, канцеларија Зајечар. Према пројектној документацији тада су извршени грађевинско занатски радови, као и радови на инсталацијама водовода, канализације и електрике у вредности од десет милиона динара. Међутим, показало се да зграда представља пример нестручне реконструкције. У том циљу послат је допис Заводу за заштиту споменика културе у Нишу, како би се предузели
даљи кораци. За нешто више од десет година, након реконструкције на згради су се појавили недостаци који угрожавају коришћење објекта. Капиларна влага у зидовима је видно изражена унутар објекта, малтер отпада и пун је печурака, изазива мемлу и непријатан мирис у објекту, што је нарочито присутно у
ЖЕљКА АЛЕКСИћ ИзЛАЖЕ У зАјЕчАРУ
јунжном делу и онемогућава његово коришћење. Ови недостаци нису видљиви само на фасади зграде. Ипак, кров прокишњава на випе места и поред неуспелих интервенција на њему, а са крова се влага на неким местима спушта низ фасаду и тиме трајно оштећује. Фасадна столарија и уљана боја дрвених прозора је делимично
испуцала, а лепљена подела крила од летвица местимично отпала. Рељефна пластика, која је на фасадним зидовима одваја се, јављају се напрснућа, што нарушава општи изглед објекта. Бетонски тротоар око објекта је на неким местима испуцао и пропада. -Након реконструкције, пре око три године, пао је лустер у библиотеци. Постављене плочице нису примерене овој згради и одлепљују се од зидова.Влага зидова утиче и на књиге у библиотеци.У згради, у време реконструкције, није урађена изолација влаге. Минићевци желе да сачувају ово здање, па су се обратили Заводу за заштиту споменика у Нишу. Одговор се још чека. Чекају се и остале надлжне институције како би помогле и како би се зауставило проппадање некадашњег начелства и - споменика културе-изјавио је новинарима Драган Благојевић из Минићева који се деценијама бори за очување традииције и обичаја народа свог краја. Н.К.Н.
(НЕ) СвАКИдАШЊЕ ИзЛоЖбЕ
АКТОВИ КРОЗ ДОДИРНИМО РУПЕ НА КУТИЈИ ПРИРОДУ 2
Завичајни музеј у Књажевцу био је, 21. јануара, домаћин изложбе фотографија Жељке Алексић “Рупе” у зајечарском Радул беговом конаку. О овој вредној изложби имамо два краћа приказа... -Изложба РУПЕ део је пројекта који ауторка Жељка Алексић ради од 2014 године, стављајући себе и посматрача у улогу воајера, поигравајући се са потребом човека да види и да буде виђен. Тридесет фотографија, рађених у црнобелој техници, постављено је у црне кутије распоређене у изложбеном простору. Фотографије које приказују мушке и женске актове могу се видети кроз рупу на кутији уз помоћ унутрашњег осветљења. На овај начин инсталација у простору активира посматрача да се укључи у поступак, погледа кроз рупу. Посматрач је уведен у интимни тренутак, изазван да погледа/завири у туђи простор, стављен у позицију воајера,
несвесно укључен у дешавање као посматрач, из безбедне позиције „иза рупе“, са места фотографа. Милена Милошевић Мицић, виши кустос, историчар уметности -Јединственим начином представљања на првој самосталној изложби ауторка Жељка Алексић своју дугогодишњу фотографску праксу одлучује да усмери ка медију инсталације. Скулптурални елементи и њихово просторно представљање добијају и функцију оквира у коме се одиграва специфичан интимни простор, а који је посматрачу доступан једино кроз његов ангажман. Тај својеврсни емоционални простор са јасним аутобиографским елементима је скривен, али са жељом да посматрача уведе у секвенцијални наратив чврсто конструисане изложбене целине. Јелена Мицић, мастер-филозоф
Тактилна изложба „Додирнимо реткошћу, изгледом и величином природу 2“, Природњачког музеја издвојили су се фосили џиновских из Београда, отворена почетком де- бисерних шкољака из рода Црасцембра прошле године, у Завчајном состреа, старих око 14-15 милиона музеју у Књажевцу. омогућила је по- година, фосилни пужеви и корали, сетиоцима, не само да виде већ и делови скелета пећинског медведа да додирну одабране предмете из из последњег леденог доба, делови природе. Била је то сажета прича о скелета европског бизона, мамута, нашој планети прилагођена разли- рогови мегалоцероса – највећег читим узрастима и интересовањима, јелена који је икада живео на земљи, као и особама са инвалидитетом, по- препарат морске корњаче и мносебно онима са оштећењима чула ги други. Ништа мање нису биле вида. атрактивне ни реплике или модели Више десетина посебно одабра- ретких изумрлих бића. Експонате су них, оригиналних, визуелно и так- пратеили и описивали одговарајући тилно препознатљивих музејских постери, текстови и етикете исписаекспоната илустровали су живе и не брајевим и латиничним писмом. неживе елементе природе. Сви изАутори изложбе „Додирнимо приложени експонати - минерали, стене, роду 2“ су кустоси Природњачког фосили и данашњи организми би- музеја, др Гордана Јовановић, Мили су груписани у неколико цели- одраг Јовановић и Драгана Ђурић. М.М. на. Међу њима, научном важношћу,
ОГЛЕДАЛО
СТР. 5
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВ*НЕ
ПРојЕКАТ вРЕдАН СвАКЕ ПАЖЊЕ
СОЛАРНИ ПУЊАЧИ ПРЕКРИЛИ КЊАЖЕВАЦ
Књажевац је за разлику од других градова у Србији ових дана добио чак четири соларна пуњача у једном дану! -Упркос лошим временским условима, Едукативни центар Књажевац успешно је започео реализацију Еколошког пројекта–Удружења грађана у области заштите животне средине за 2015. годину, који је суфинансирала Општина Књажевац. Соларни пуњачи су предати на коришћење партнерима у пројекту (Техничкој школи, ОШ Дубрава, ОШ Каплар и ЈП Развој ). Соларни пуњачи омогућиће грађанима
да бесплатно допуне батерије преносивих уређаја (мобилних и таблет уређаја, камера …) енергијом сунца и то онда када су далеко од својих домова, а батерије уређаја су им празне – нагласио је кордиантор пројекта Владимир Ристић. Циљ пројекта „Јавни соларни пуњачи у Књажевцу“јесте унапређење и заштите животне средине кроз јачање свести јавности о значају екологије.Пројекат се реализује : израдом и постављањем више универзалних јавних соларних пуњача са клупама
ПОЗИВ ЗА ЗАКУПцЕ И ВЛАСНИКЕ СТАНОВА Одељење за урбанизам, комунал- замењује уговор о закупу стана, користе но-стамбене и имовинско-правне по- стан: у својини грађана, стан који припада слове Општине Књажевац објавило је задужбини, или фондацији, или стан који јавни позив за подношење пријава за је у поступку враћања одузете имовиевидентирање закупаца на неодређено не. Евиденциону пријаву могу поднети и време и власника станова на којима је власници станова на којима је засновано засновано право закупа на неодређено право закупа на неодређено време. време. Последњи дан за пријаву је 19. феЗакупцима на неодређено време бруар 2016.године. Образац пријаве се сматрају се носиоци станарског права, може преузети на писарници Општинске који су то право стекли у складу са за- управе Књажевац, или на сајту општине коном, односно по сили закона и који, Књажевац www.књазевац.рс . Додатне на основу уговора о закупу стана, или информације се могу добити телефоном одлуке надлежног органа, односно на ос- 019 731 623, или у просторијама општиннову правоснажног судског решења који ске управе.
израђених од рециклираних материала на подручју општине Књажевац (јавне површине, паркови , школе..). Општина Књажевац ће реализацијом овог јединственог еколошког пројекта у Србији имати лепши и атрактивнији, модернији изглед града, повећану и обогаћену туристичку понуду, бољу еколошку едукација омладине , здраву и чистију животну средину, већу еколошку свест грађана и омладине. Истовремено помоћи ће се промоцији обновљивих извора енергије, екологије и енергетске ефикасности, као и бољој информисаности грађана... У сарадњу са партнерима на пројекту предвиђено је постављање свих соларних пуњача за време летње
сезоне на градском базену, као и на на манифестацијама које се одвијају у Књажевцу, од којих је најбројнија „Фестивал културе младих Србије“ који је прошле године окупио 50.000 људи. Посебно: соларни пуњач и еко клупа имају пет независних прикључака за разне уређаје , мобилне телефоне, музичке плејере, таблет рачунара, дигиталних фотоапарата и друге преносиве уређаје. Услуга пуњења је потпуно бесплатна, а коришћење пуњача није временски ограничено. Соларни пуњачи су производ „домаће памети“ и опремљени су информативним таблама које носе еколошке поруке намењене корисницима и пролазницима. Н.К.Н.
СТАРУ ПЛАНИНУ оСвАјАјУ РУСИ И – СПоРТИСТИ Из цЕЛЕ ЕвРоПЕ
ЕВРО КУП У СНОУБОРДУ У хотелу “Стара планина” попуњено је 95 одсто капацитета. Највећи број гостију је из иностранства, а први пут, више од 30 одсто укупног броја туриста стигло је из пријатељске Русије, мада је и све више – спортиста. Сви они су одушевљени смештајем и условима боравка и рекреације, али и организацијом недавног првенства југоисточне Србије за
цицибане у организацији Смучарског клуба ‘’Миџор’’. ИЗ ЈП “Скијалишта Србије” обеваштавају и да ће догађај сезоне бит Европа- куп у сноуборду у дисциплинама паралел слалом и паралел велеслалом 29. и 30. јануара. Организатор је Скијашки савез Србије, а покровитељ Општина Књажевац. К.И.
ЗАПИС
СТР. 6
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВ*НЕ
СТАРА ПЛАНИНА ПУНА ИСКУШЕЊА
До Миџора и назаД Са врха се виде прелепи пејзажи бугарске и Србије, а планинари и данас слушају легенде о трагачима за хајдучким благом
П
р е к о магловите Тресибабе и Књажевца, у с к и м асфалтним пу тем пролазимо клис уром Трговашког Тимока ка Бабином зубу. Стижемо у касним поподневним сатима у планинарски дом и на Бабином зубу, на залеђеном паркингу видимо минибус и аутомобилске таблице четвороточкаша из Србије и Бугарске. Од мештана сазнајемо како је по легенди Бабин зуб добио име. Кажу да с у некада преносили Турци благо из Тимочке крајине преко Дервена за Турску, али дешавало се да их пресретну хајдуци и отму им дукате. Тада су се Турци досетили да нађу неку држећу бабу и
натоваре је дукатима. Сваки пут када баба пренесе златнике до Дервена, богато су је награђивали. То се понављало више пута и хајдуцима неко дојави да баба сарађује са Турцима и да им помаже у преношењу блага. Хајдуци пресретну
жену на неком брдашцу у затраже од ње да им преда благо. Она почне да се противи и јадикује како је сиромашна и како нема ништа до голе душе. Један од хајдука нареди да бабу претресу, због чега она одмах баци торбу и почне
да бежи. Док је бежала, падне и сломи зуб, хајдук потрчи за њом, она срене и разбије главу. Ипак је хајдук наредио да бабу претресу па је то место названо Тресибаба, тамо где је сломила зуб – Бабин зуб, а где је разбила главу – Бабина глава. Приповедају наши домаћини и о злату попа Мартина и царском Златном граду, али резултат је мршав: трагачи су прокопали много тога по Старој планини, али благо нигде нису нашли. За нас је било важније да је наредног јутра било сунчано и да се у даљини видео Миџор по снегом. Испред платоа на Бабином зубу више стотина планинара, организатор обавештава о сатници и стању на стази и даје упутства да се крећемо строго у колони. До Миџора има осам километара и
ЗАПИС
добра четири сата да се попнемо на 2.169 метара и највишег врха Старе планине. Крећемо са Бабиног зуба, са 1785 метара. Након пола ста успона видели смо цео Бабин зуб са скијалиштима. Западна страна планине је карактеристична по вертикалним одсецима стена, један је стварно налик крењем зубу, па се ето на делу показала легенда о настанку њеног имена. Да би се планинар попео на сам врх „зуба“ потребно је алпинистичко уже. Како се пењемо видици су све лепши. У даљини се види Шара, Проклетије, Сува планина са врхомтрем, Јастребац, Копаоник, Ртањ... Дан је сунчан, без облака, па се у даљини назиру и села око Бабиног зуба: Равно Бучије, Алдина река, Мездраја... Снег је тврд, а висина до чланака. На завејаним местима и виши. Прелазим преко Маркове иваде, Жаркове чуке, Тупанара. Након три сата хода долазимо до Старе карауле, где је давно била граница. Са те коте се не виде више планине Србије, већ само венац Балкан планине који почиње да се издиже са Црног мора и наставља централном Бугарском преко највишег врха Ботев (2.376 метара), а завршава на западу до Вршке чуке (672 метра) код Зајечара. Укупна дужина овог ланца је, неко је мерио, 530
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВ*НЕ
километара. До самог врха је потребно двадесетак минута хода. Са врха се виде: Витоша, Рила и Ком исод кога извире Нишава. Миџор је јединствен и по томе што су они који га походе једним стопалом у Србији, а другим у Бугарској. У подножју Мџора настаје Трговишки тимок – као и Калуђерске воде и Три кладенца. Одједном је на врху почео да дува ветар. Можда нас опомиње Стрибог, бог ветра код Словена, да што пре напустимо његов Миџор. Он може свој бес и моћ да покаже кад се спуштамо ка планинарском дому. Спуштање је такође захтевно, јер је напрезање мишића велико, а умор увек доноси проблеме. Уз то, сунце брзо залази, све је хладније и појављују се прве сенке, јер дан прелази у сумрак. Планина добија другу боју, сунце залази иза трема. За спуштање је потребно три сата, а видимо да се светла пале у околним селима и хотела на Јабучком равништу. Зима је па по силаску прија врела говеђа супа. Организатор саопштава да је акције успела, поздравља учеснике и свима жели лепо дружење на Бабином зубу, неки чак желе да се са Бабиног зуба спусте ка Топлом долу и посете водопаде Пилски, Чунгулски и Куртулски. Текст: СлободанПетровић, „Политикин Магазин“ Фото: Ивица Анђелковић Ђела
СТР. 7
ИСТОРИЈА
СТР. 8
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВ*НЕ
СТАНовНИШТвO И НАСЕљА СТАРог гУРгУСовцА - КЊАЖЕвцА ПоСЛЕ оСЛобоЂЕЊА 1834. годИНЕ до КРАјА 19. вЕКА (ТИМочКА КРАјИНА У 19. вЕКУ, збоРНИК РАдовА КЊАЖЕвАц, вИдоСАвА СТојАНчЕвИћ, 1988.)
ГУРГУСОВАЦ СА СРЕЗОВИМА:
ЗАГлАВСкИ, СВРљИшкИ И тИМОчкИ Етно-демографска кретања и традиционална културна обележја (Наставак из прошлог броја)
Од 1.863. и 1.8бб. године, стари гургусовачки окруr је (од 1859. гад. као окружије књажевачко, према промени старог нмена новим именом вараши) - поново административно преуређен и подељен на три cpeзa: заглавски, снрљишкн и тимочки са Књажевцем као урбаним и економским средиштем области, који броји З057 житеља варошких. Већ у 1866. годиии Књажеsац знатно заостаје у попупацнпнам и урбаном развоју иза Зајечара: исте године Зајечар је имао 916 порес- ких глава, док је Књажевац Слика за успомену: Испред зграде тада брајао caмо 739 порескнх rлава. начелства у Минићеву тридесетих година У поrледу развоја сеоских насеља књажевачког окруrа, запажа се у Бројни слој варошке популације 1844. у неким селима среза ткмачко- источног подручја српске кнежевине. заrлавскоr релативио сла6ијн развој, Исте године вараш Зајечар, у попису чинило је и чиновништво, „др жавне нли стагнација, док у некнм сели- становништва, имовине и прохода слуге“, представници гpaдске управе ма опада број станвовника, негде имао је 897 пописанхх дамаћинстава, и чиновници окружног суда, царинмање, а негде више (на пр. у сели- чнја је непокретна имовина била ски службенци, представници власти, ма Вндојевцу, Дајановцу, Дрвнику, процењена у укупгном износу од полицаји и пандури и високи чиновЖлну, Ошљан, нарочито Извору). 118.616 дуката цесарских, са укупним ници ( начелник, казначеј) и бројни Нека селаа у овом периоду посеб- месечним приходима вараошана од „из цесарије“ чиновници. но напредују и развијају се (као на 6.717 талира. О живој трговини и знатаима пр. Локва, Новн Хан, Соколавица, Социјална структура Зајечара би- rоворе подаци о пописаним врстама Тргавиште н Штрпци). Нека села су ла је далеко сложенија од стру- кту- трговине и заната којима се бавио изменила тип и постала двојна, од- ре популације Књажевца у то време. имућнији слој варошана. Од трговине носно развила су ее у Ново и Старо, Било је пописано 20 трговаца, 28 били су најразвијенији „болтаџијски“ Горње и Доње истоимено насеље, занатлија н око 90 земљопоседника и »ситничарски“, дуванџијски, бакалкао на пр. Старо и Нoво Корито, Ка- н земљеделаца, каји „живе од имања“ ски и шпекулантски послови, заменица Горња и Доња, док је сасвим и домаће радње, од трговине, „радње тим механџилук. Од заната бнли су неразвијено и ненасељено село воловима {сточарски трговци), или најбројнији: ћурчијски, туфегџијски, Шарбановац у ово време припојено од „заслуге“, надничења на земљи дунђерски, берберски, папуџијски, као заселак села Радичевци. кад имућнијих поседника и градских абаџијски, а за потребе варошана У 1863. гсдини Зајечар је, за раз- пољопривредника и сточарских и сељака у одевању и становању; за лику од Књажевца, пастао једна од трговаца (сеоских). Уз занатлије и исхрану задавољавали су потребе најнапреднијих вароши источне трговце, поседнике земље и стоке становника углавном стари занати, Србије, значајно трговачко и занат- y вароши, било је много пописаних симиџијски, касапски, баштовански ско средиште, административни слугу, калфи и шегрта, који су живелн и меанџијскиr кафеџијски, а у варошцентар црноречке области и главно „од заслуге“, затим „ђаци“ и остали ком транспорту су били неопходни рабаџијски и кочијашки занати. привредно тржиште ширег подручја „правитељствени“ чиновници.
У имовинским односима биило је традиционалних форми, пре свега колективне својине, као што су имања „обштинска заједница са арендом“ од земљишта; затим имовнна цркве зајечареке, која се састојала од воденице са четири витла., која је захватила атар села Звездана, и верошка породична задружна имовина у некретнинама и у „малу“ у стоци. По имовном стању варошани су били сврстани према „класама“ мања, утврђених према квалитету земљишта н висини плаћене порезе на 7 категорија, а такође и на класе по висини прихада од имања и од „ зaслyre“, зграде на имању, или од надница, односно од укупног месечног прихода. Варошани су имали своја имања у зајечарском варашком атару, као и у приградској зони сеоских насеља (у селима Грлиште, Бели Брег и јoш нека). Имућнији тргавци имали су имовину процењену на вредност преко хиљаду дуката цесарских.Тако је на, пример, под редним бројем 1, пописан трговац Цветко Миладиновић, болтаџија стар 38 година, са три члана домаћинства ( жена Мила, син Андрија од четири године, кћи Митра, стара једну годину, као и два шегрта од 15 и 16 година старости, од некретнина имао је: у зајечарској чаршији један дућан, једну кућу са плацем и зградом, а у атару варошком: десет коса ливаде у Подливу, два камена воденице, једна њива од једног „плуга“ у Кључу и 1,5 плуг у потесу Пишури, где је имао и шест мотика винограда. Укупна вредност имања овог болтаџије била је процењена на 1.264 цесарска дуката... (Наставак у следећем броју)
ОГЛЕДАЛО
СТР. 9
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВ*НЕ
ЕВРОПА У ХОЛАНДИЈИ УПОЗНАЛА КњАжЕВАц
Туристичка организација Општине “Туристичког цвета”. Искоришћена је Књажевац упсшено се представила, од јединствена прилика да се Евопи и 12-18. јануара, на Међународном сајму свету понуде туристички потенцијали туризма “Вакантиебеурсу” у Утрехту у Књажевца. У жижи интересовања биХоландији. ла је Стара планина. Туристички сајам у Утрехту једна Туристичка организација Општине Књажевац наступала је као гост и по- је од највећих таквих манифестација себно - као прошлогодишњи добитник у Европи. К.И.
И СЛИКА И РЕч
СКИјАЊЕ
јуриш АмбАсАдор Финске нА на пет стаза стАрој плАнини Захваљујући довољној количини снега и готово идеалним временским условима, од средине јенауара Ски центар Стара планина почиње да ради пуним капацитетом. У функцији су биле три стазе на Јабучком равништу, а према најавама из Јавног предузећа Скијалишта Србије, љубитељима зимских спортова на располагању ће бити још две стазе - Сунчана долина и Коњарник. Према последњим информацијама, висина снега на Старој планини је 56 центиметара, а на стазама је од 30 до 35 центиметара
Висина снега на Старој плани је 62 центиметра. У функцији су четвороседна жичара Бабин зуб, помоћни ски лифт Рудине, гондола на Јабучком равништу, покретна трака у дечјем парку, јавља Информативна служба ЈП “Скијалишта Србије”.
У ски-центру Стара планина и амбасадор Финске Пертти Иконен скијао је, пре неки дан, показујући изузетно задовољство. На фотографији Књажевацинфо-центра група гостију са амбасадором Финске ужива на страопланинским белим стазама. К.И.
У КЛУбУ КЊИЖЕвНИКА КоРИСНА АКцИјА
ЗАМЕНИЛИ КЊИГЕ
Више од 150 грађана дошло је у Клуб књижевника књижевног клуба “Бранко Миљковић” како би присуствовало програму „Јавна библиотека“ у оквиру
којег је сваки посетилац могао да замени књиге. Размењено је 70 књига, док су поједини посетиоци по повољним ценама куповали и нека од издања Клуба.
утабаног снега. Време је ведро и сунчано, а око поднева је температура износила -8 степени.
почео ђачки ’’снежни четвртак’’ Туристичка организација општине Књажевац, у сарадњи са локалном самоуправом и ЈП Скијалишта Србије, и ове године организује акцију “Снежни четвртак”. Иако је названа “Снежни четвртак” акција је ове године кренула 22. јануара, када је прва група књажевачких средњошколаца походила Стару планину. За све учеснике , сем превоза, обезбеђени су и бесплатан ски пас, сендвичи и напици. За почетнике скијања био је ангажован инструктор
скијања. Током целе акцијие наизменично смењиваће се ученици књажевачких основних и средњих школа. Циљ је популаризација скијања, једног од најздравијих спортова, као и промоција Старе планине , изванредне скијашке дестинације. ‘’Снежни четвртак’’ неће се одвијати током зимског распуста. Туристичка организација прошле сезоне имала је 11 излета на којима је скијало више од 500 књажевачких ђака. К.И.
СЕЛО
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВ*НЕ
СТР. 10
ПољоПРИвРЕдА СРбИјЕ
ТРЕБА ЗАШТИТИ МАЛА ГАЗДИНСТВА (2) Јовановић Живорад, дипл. инг. пољоприведе Пројект менаџер за рурални развој Агенција за развој општине Књажевац (Наставак из прошлог броја) Да би се искористили сви потенцијали које Србија има и мора се доста тога урадити. У условима жестоке конкуренције, производ мора да садржи посебност у односу на конкуренцију. Њу чине квалитет производа, као и ценовна конкурентност. За постизање ценовне конкурентности српских пољопривредних производа, неопходно је спровести укрупњавање производње. Али не укрупњавање поседа и промена власника, ка чему се данас стреми, већ спајање ситних поседа. У условима глобализације пољопривреде опстанак је могућ само оним произвођачима који су спремни да се повезују међусобно и да
бољом организацијом и заједничким наступом на тржишту осигурају свој опстанак. Значи удруживање ситних произвођача је неминовност ако уопште желе да опстану и ослонити се на сопствене снаге, средства и памет. Нама је велике проблем донело смањивање и укидање царина на увоз пољопривредних производа из Европе са дампингшким ценама (цена нижа од трошкова производње)? Српска пољопривреда губи и не може да буде конкурентна јер нема исти ниво и начин субвенционисања. Здружено дејство високих субвенција фармерима у развијеним земљама и л и б е р а л и з а ц и ј а т р го в и н е пољопривредним производима (бесцарински увоз) већ су довеле до пропадања малих фармера у сиромашним земљама које немају исти ниво субвенција, као и до распродаје њихових ораница странцима по багателним ценама. У нашем суседству ово је посебно изразено у Румунији, која
је члан ЕУ, али и широм света је дошло до грабежа за плодном земљом - па се процењује да су милиони хектара плодне земље купљени или дугорочно закупљени по багателним ценама у сиромашним земљама. А у старом делу ЕУ фармери су углавном власници или сувласници силоса и млинова, хладњача, млекара и кланица - што знатно увећава њихове приходе из примарне производње. Пут до увећања продуктивности пољопривреде Србије може да иде искључиво преко увећања профитабилности малог пољопривредног газдинства и његове заштите:
спречавање бесцаринског увоза страних пољопривредних производа и хране по ценама нижим од трошкова производње; бољим повезивањем биљне и сточне производње; бољим повезивањем примарне производње, прераде и трговине, односно власничким учешћем примарне производње у целокупном ланцу хране; повећањем субвенција примарној пољопривредној производњи; одлагањем примене Споразума о сарадњи и партнерству (ССП) потписаним са ЕУ, по коме ће странци, моћи да купују пољопривредно земљиште у Србији. Стратегија развоја пољопривреде Србије може да успе само ако је прилагођена домаћим могућностима и ресурсима, одбацивање малих пољопривредних поседа и малих сељака у Србији, уместо знатно веће помоћи за њих, било би само припрема за распродају домаћег обрадивог земљишта странцима.
ДОК ПШЕНИЦА МИРУЈЕ... Ово је период у коме се обављају пробне анализе земљишта које ће послужити за генералне препоруке и као оријентација за набавку азотних ђубрива С падом температура испод четирипет степени стрна жита су прекинула вегетацију и прешла у фазу зимског мировања. Оно ће трајати све док се температуре ваздуха и земљишта поново не устале на око пет степени. Иако вегетација мирује, у земљишту се одигравају промене значајне за наставак вегетације. У зони кореновог система се акумулирају зимске резерве влаге, преносећи у дубље слојеве хранива из ораничног слоја која су се ослободила у току микробиолошке активности. С падом температура постепено се смањује активност аеробних микроорганизама... Пшеница као ни друге врсте стрних жита није сасвим добро припремљена за зимске услове. Наиме, због веома развучених рокова сетве, прекид
вегетације је затекао пшеницу у фазама од пуног бокорења до ницања, тј. појаве првог листа. Огледи показују да су усеви засејани до 5. новембра достигли фазу трећег листа, која је уједно доња граница развијености усева за успешно презимљавање. Презимљавање не подразумева само отпорност према ниским температурама већ и способност биљака да издрже неповољан утицај наизменичног смрзавања и открављивања земљишта (подлубљивање), затим дужину трајања периода ниских температура, способност регенерације лисне масе итд. С обзиром на то да на око 40 одсто површина пшеница није достигла фазу трећег листа и није формирала чвор бокорења у коме се чувају (акумулирају) шећери накупљени у
току јесењег периода, прилично је неизвесна судбина таквих усева. Пшеница (и друга жита) најосетљивија је на ниске температуре у фази другог листа, јер тада престаје да расте на рачун резервних материја из семена и прелази на самосталну (аутотрофну) исхрану. Ово је свакако највећа мана овогодишње производње што ће наставак вегетације усеви дочекати с објективно нижим потенцијалом за принос у односу на претходних неколико година. Целокупна оцена се може променити уколико зима буде блага, а пролеће не наступи нагло... Није могуће са сигурношћу предвидети све мере неге које ће бити неопходне у пролећном делу вегетације. С обзиром на велику шароликост у фазама раста и развића биљака
мере неге ће бити диференцијално примењиване. Свакако треба рачунати на већу потребу за пролећним ваљањем усева, поготово оних који су у зиму ушли са један до три листа и далеко су од почетка бокорења. Такви усеви ће захтевати и пажљивију борбу против корова, јер ће бити нижи у порасту и слабије конкурентни. Мере заштите од болести и штеточина предузимаће се благовремено на препоруку прогнозно-извештајне службе и стручњака за заштиту биља. Том приликом треба размотрити и примену азота преко листа, уколико за то буде потребе, објављује новосадски Пољопривредник са напоменом да се остатак текста може прочитати у најновијем вроју тог листа за село. Проф. др Мирослав Малешевић
РАСКРШЋА
СТР. 11
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВ*НЕ
ПИСМА РЕдАКцИјИ
КАКО „ТИМОЧАНИН“ СПАСИТИ ОД ИСПАДАЊА Фудбалски клуб Тимочанин из Књажевца у nолусезони Cрnске лиге налази се на дну табеле.Ради се о клубу са дугом фудбалском традицијом од 1921.године,те заслужује да му се nружи адекватна nомоћ и изнађу могућности да оnстане у овом рангу такмичења.У сваком случају заслужује nриоритет у односу на клубове из нижеразредних лига оnштине Књажевац,а разлог за овако лоше стање има на више страна. Под хитним nотребно је nронаћи nутеве за излазак из кризе. Фудбалска јавност у граду очекивала је сазивање Скуnштине на крају nолусезоне.или одржавање редовне годишње конференције на којој би се сумирали резултати и анализирао досадашњи рад у клубу. Далекосежне су nоследице у случају да клуб исnадне из овог ранга такмичења,јер то не заслужују његови симnатизери.
Примери које имамо из суседних градова Округа Бор и Зајечар указују нам да је nут nовратка из нижих рангова отежан,а да неки тимови чекају по више деценија. Људи који трену тно воде Ф.К.Тимочанин,иако за неке знам да воле клуб, нису сви дорасли да руководе овом институцијом и није им више место да буду ту. Ред је да се неки склоне,а на то их обавезује стрмоглави nад екиnе,како екиnа не би доживела фиаско. Госnодо,кривица за nад екиnе на ове гране лежи међу члановима уnраве,те је нужно да се већина nод хитним nовуче,а да даљи рад устуnи другима, који ће nокушати и да nронађу излаз из стања у коме је клуб доведен.Зато се склоните што пре и спасите клуб из кризе у коју је запао. Тренутни nерсонал играчког кадра не даје гаранције оnстанка
клуба у овај ранг такмичења.Под хитним nотребно је захвалити се већини доведених играча са стране, а уместо њих форсирати младе играче из соnствене базе, као и довести неколико прволигашких фудбалера који тренутно не играју,већ греју клупу у клубовима савезне лиге. Ово је неоnходно учинити из разлога nобољшања ефективности реализације и nостизање голова.Истовремено довести nрволигашког тренера, који би на основу својих критеријума довео играче по соnственом укусу,а таквих има у клубовима савезне лиге у неnосредном окружењу.Играчи би долазили за време одигравања утакмица,уз редовну месечну надокнаду и nлаћен nут,а тренинге би сnроводили у местима боравка.Такође треба nризнати грешке из nрошлости и nодхитним вратити неке квалитетне играче који
ШАХ
зАПАЖАЊА
ноЋи ПоЗоришта срБиЈе ПроМашаЈ И би манифестација“Ноћи позоришта Србије“.И Књажевац доби почасно место медју десетак градова (Београд,Ниш,Н.Сад,Крагујевац,Вра ње,Зрењанин...) да организује овакву значајну манифестацију. Циљ ове акције је вероватно: пропагирање позоришне уметности првенствено тамо где она постоји, али и озивљавање тамо где има традиције и корена и могућности. А позориштима сцена, једна од најбољих у Србији ван Београда те вецери била је испуњена свим и свачим осим позоришта.У оквиру „књазевачке разигране и распеване плетенице“ играло се, певало се, свирало, али од глуме ама баш ништа! Дакле: ЦИЉ МАНИФЕСТАЦИЈЕ – ПРОМАШЕН !
А организатор или незна ста је то позоришно стваралаштво,или организацију препушта онима од којих има неку корист зарад опоравдања рада секције које раде при Дому културе ,иако немају везе са „даскама које зивот значе“?! Не треба се превисе враћати у прошлости, али морамо се подсетити да док су „зналци“ били на руководецим местима у нас је успешно радило аматерско позориште. Данас из те „школе“ има нас десетак још активних, свако на свој начин, који зељно очекују да се традиција настави и поново озиви аматерско позориште,па је на овој манифестацији било обавезно место и време да наступе на позоришним данима, а понудјени и изведени програм буде пратећи. И би ова манифестација на
су на крају nрошnогодишње сезоне наnустили клуб и nреселили се у нижеразредне клубове и регионалне лиге. Свако исчекивање и одуговлачење скуnо ће коштати овај клуб, а он то не заслужује. Почети одмах са приnремама, одвести екиnу на заједничко дружење ван Књажевца ради упознавања играча и стицање кондиције. Ово је могуће nостићи одигравањем контролних утакмица, како би се играчи боље уnознали,а и отклонили неке негативне навике које носе са својим васnитањем. Ово су неке од хитних мера које треба nредузети и сnасити клуб од исnадања,јер још увек nостоје реалне шансе, које треба искористити, како не би било касно. Дугогодишњи заљубљеник Тимочанина, Миле Милојковић из Књажевца
Уређује мк Милан Панић ПРОБЛЕМИ
којиј од позоришта ништа није било видјено, а организатор се буса у груди да је и Књазевац био почаствовани град, а слицни „пропусти“ догадјали су се висе пута у последње време (прим. ФКМС,Зикина шареница и сл.), а одговорни још увек нису позивани на „разговор“ код оних који их дебело плаћају да воде културу исправну и плодоносну! Један од настаријих глумаца, бивши новинар, сада- самостални наратор- чувар народне традиције, Звонимир Павковић
Мат у три потеза Решење из броја 128
1. Дг7
ОБАВЕШТЕњЕ РЕДАКцИЈЕ Текстови и фотоси са потписом К.И. преузети су са портала Књажевацинфо уз неопходну редакцијску обраду.
ЛОПТА
СТР. 12
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВ*НЕ
КЊАЖЕвАчКЕ дЕвојчИцЕ НА ТУРНИРУ У боРУ
НАШЕ НАДЕ - “ЗА ПАРАДЕ” У Бору је у организацији Же н с к о г ј у н и о р с к о г рукометног клуба Бор и Рукометног савеза општине Бор одржан међународни турнир за девојчице рођене од 2000. до 2006. године. У категорији кадеткиња (2000 – 2001) учествовале су екипе : Велкова 5 – Скопље (Македонија), Наиса (Ниш), Петровац (Петровац на Млави), Младост 1949 (Зајечар) и ЖЈРК БОР из Бора. У пионирској конкуренцији (2002 – 2003) наступиле су екипе: Велкова 5 – Скопље (Македонија), Наиса (Ниш), ОРК Књажевац, Младост 1949 (Зајечар) и ЖЈРК БОР из Бора. У Мини рукомету (девојчице рођене 2004 – 2006) године, учешће су узеле две екипе Велкова 5, две екипе нишке Наисе, Књажевац, Брестовац и 4 селекције ЖЈРК БОР. На турниру је наступио велики број девојчица (око 250) које су имале прилику да се друже и одиграју мечеве са својим вршњакињама. Организацију т урнира помогли су и РТБ БОР и Скупштина општине Бор,
а медијски спонзори су били РТВ БОР, РТВ СЕЗАМ, БОР 030 и МЕДИЈА ЦЕНТАР БОР. На крају такмичења најбољим учесницима додељена су признања у виду диплома и пехара. Свим екипама учесницима Рукометни савез Бора поклонио је по једну лопту. Један од најстаријих (по стажу) рукометних тренера на региону Живорад – Жика Божиновић који је са својом младом сарадницом довео ове младе књажевачке наде на турнир рекао нам је да је овај клуб годинама опредељен за рад са младим играчицама и стварање сопствених снага. Нажалост, као и све мале средине и књажевачки клуб се суочава са великим одливом талентованих играчица које по завршетку средње школе (а неке и раније) одлазе на факултете у веће градове или једноставно престају да се баве спортом у потрази за егзистенцијом. У Књажевцу су посебно поносни на чињеницу да има доста играчица које су оствариле лепу рукометну каријеру у већим клубовима , а поникле су у њиховој рукометној школи. С.Р.
МЛАДИ РУКОМЕТАШИ ПРВИ У НИШУ Мла ди рукоме таши Књажевца, (Лига млађих категорија за генерацију играча рођених 97. и млађих), на недавном одржаном турниру у Нишу, победили су екипе Топличанина - 23:21 и
Младости - 20:18. Овим победама млади Књажевчани преузели су прво место на табели. Лига млађих категорија наставља се 31. јануара новим турниром у Нишу.
ФУдбАЛ-ТИМочАНИН
ПРОЗИВКА 30. ЈАНУАРА Прво окупљање фудбалера Тимоча нина на градском стадиону уместо ове суботе, одложено је за десетак дана. Према информацијама из Фудбалског клуба Тимочанин, прозивка играча, планирана за ову суботу, одложена је за 30. јануар. Наредних десетак дана требало би да буду искоришћени да се колико-толико дефинише
кадровска ситуација у клубу, односно ко од играча одлази, ко остаје, а ко би евентуално могао да буде ангажован као појачање. Према још увек незваничним најавама, после прозивке, у понедељак, 1. фебруара, требало би да почну и припреме за пролећни део сезоне у Српској лиги.