Akrep 2

Uvodnik Dragi prijatelji, pred vama je drugi broj jedinog zemunskog fanzina ‘‘Akrep’’(lokal patriotizam iznad svega he he). Dosta toga se desilo u periodu između dva broja. Uspostavio sam kontakt sa dosta ljudi sa domaće scene(izdavača, članova bendova...) koji su mi svojim savetima, kritikama, uputsvima, pomogli u stvaranju ovog drugog broja. Bilo je pozitivnih, negativnih i nikakvih reakcija na prvi broj, ali sve to je uticalo da se sada potrudim mnogo, mnogo više. Nisam ostvario nikakvu zaradu od prvog broja(niti sam to ikada očekivao) ali mi je Akrep pružio priliku da stupim u kontakt ili se upoznam sa ljudima koje u realnom životu verovatno ne bih nikada ni sreo(možda bih se sa nekima od njih ‘‘gazio’’ po autobusima GSP-a). Mislim da to vredi mnogo više od bilo kakvog novca. Posebno bih želeo da istaknem Marijanu i Dragana iz Šabca(valjda je ovako pravilno) koji su mi pružili veliku podršku i pomoć i ovom prilikom im se posebno zahvaljujem. Dragan se bavi crtanjem logoa i pomogao mi je u stvaranju vizuelnog identiteta Akrepa nacrtavši logo koji se nalazi na naslovnoj strani. Ukoliko vam se dopada logo, a potreban vam je za vaš bend, fanzin, časopis...preporučujem vam da ih kontaktirate na mail- marijana.t@hotmail.com Da budem iskren dosta sam razmišljao treba li da uopšte nastavim čitavu ovu priču iz raznoraznih razloga. Planirao sam da fanzin izbacujem 2 puta godišnje ali sam shvatio da je to gotovo nemoguće. Zbog toga sam odlučio da redukujem izlaženje fanzina, odnosno Akrep će izlaziti jednom godišnje. Mislim da nema potrebe da objašnjavam koji su razlozi, vidite i sami da je situacija u zemlji nikad gora sa tendencijom da bude još gore. Jednostavno, materijalna situacija je takva da mi ne dozvoljava da olako trošim novac. Ne bih dalje da ‘‘mračim’’, niti volim da kukam i cmizdrim. Mislim da me razumete...

Akrep će nastaviti da izlazi ali će to biti neredovnije(neredni broj očekujte 2012.)

Za kraj želeo bih da se zahvalim sledećim ljudima koji su mi svojom nesebičnom podrškom, savetima,kritikama...pomogli u svemu: Marko Ristić, Ana Lukić, Boban Pantoš(Nocturne magazine), Milan Rakić,Branko Rogošić, Milan B. Popović, Branislav Panić(Bane), Miloš Šebalj (KOLAC), Ivan Francuski(ANALIZATOR), Nešo i Gvozden(BOMBARDER), Timur Iskandarov(TAMERLAN), Nikola Pacek-Vetnić(Svarun), Stefan Radojković i Dušan Pešić(Rain delay), Nebojša Lakić i Serbian metal portal, Nenad Popović i Hellychery webzine , svim drugarima i porodičnim prijateljima, svim ljudima koji su podržali Akrep kao i svima onima koje sam nenamerno zaboravio da spomenem. Veliko hvala svima sa kojima sam sarađivao u ova dva broja: Bombarder, Bane, Kolac, Rain delay, Milan B.Popović, Svarun, Tamerlan, Analizator, Alma mons, Downstroy, Forever Storm, Sangre eterna, Piši propalo, Putrid blood, Graveyard.

Posebno hvala mojoj porodici. Na svemu.

Vidoje Murić Ruska 2, 11080 Zemun, Mob.tel.: 063/693-795

Milan B. Popović, književnik i novinar Preživeti najgore godine uz umetnost – to je umetnost!

Svako ko je pratio neki domaći časopis/sajt posvećen rock kulturi u poslednjih nekoliko godina verujem da je upoznat sa likom i delom književnika i novinara Milana B.Popovića. Prošle godine Milan B.Popović je objavio kompilaciju ’’Vreme brutalnih dobronamernika’’ na kojoj je učestvovalo 17 različitih domaćih bendova koji su na tekstove ovog književnika napisali muziku. Ovih dana objavljen je drugi tiraž ove odlične kompilacije pa sam odlučio da kroz ovaj intervju još malo predstavimo ovo izdanje ali i dela ovog pisca.

1.Pozdrav Milane! Pre svega čestitke na kompilaciji. Kakav je osećaj sada kada se izdanje pojavilo?

Hvala, pozdravljam i ja tebe. Zadovoljan sam, nema razloga da budem nezadovoljan.

Sve što sam nameravao i planirao, obistinilo se. Osmislio sam, organizovao i producirao nesvakidašnji i raritetni CD album na kojem je doprinos dalo 70 muzičara i kompozitora.

Spojili smo modernu alternativnu muziku i savremenu književnost u jednu celinu.

2. Reci nam nešto više o kompilaciji.

Koliko bendova i izvođača se nalazi na CD-u? Da li su i ovoga puta bendovi različitih muzičkih pravaca i iz različitih gradova Srbije?

Na kompilacijskom albumu „Vreme brutalnih dobronamernika“ nalazi se 18 grupa. To su „Alogia“, Aleksandra Slađana Milošević,

„Instant karma“, „Abonos“, „Art diler“, „Backbone“, „Tales of dark“, „Broken strings“, „Atlantida“, „Disparador“, „Amaranth“, „A. R. Club“, „Heaven rain“, Iskaz, „Darkshines“, „Asphalt Chant“, „Seraphim“ i „Demether“.

Raznolikog su senzibiliteta. Bendovi i izvođači su iz cele Srbije, pa čak i jedan bend je iz Republike Srpske.

3. Po kom kriterijumu su birani bendovi/pesme? Koliko vremena se radilo na ovom izdanju?

Neke bendove sam ja želeo da učestvuju. Pozvao sam ih i oni su pristali. Pošto se priča o CD kompilaciji brzo raširila u metal i muzičkim krugovima, neki bendovi su mi se sami javili sa željom da budu deo projekta. Dobili su priliku.

Ceo proces stvaranja pesama, snimanja pesama i pronalaženja sponzora za samo štampanje, trajao je skoro 3 godine. Ali, vredelo je sačekati.

Najviše me raduje što su pesme sa diska ušle u standardne koncertne set liste bendovaučesnika, i da te pesme sada žive svoj samostalni život.

4. Da li si lako pronašao sponzore za album ili je to bilo mnogo teže zbog krize u državi?

Pronaći sponzore je bio deo samo mojih angažovanja i mogu ti reći da je to veoma naporan i nezahvalan posao.

Ali, upornost se isplatila i pojavilo se nekoliko firmi koje su prepoznale originalnost koncepta albuma „Vreme brutalnih dobronamernika”.

5. Postoji li neki bend koji ti se posebno dopao načinom na koji su obradili pesmu? Da li si zadovoljan kako je na kraju sve ispalo?

Jako sam zadovoljan kako disk u celini zvuči, posebno jer je mojom voljom podeljen na 3 tematska-energetska dela. Ne bih ni jedan bend javno izdvajao iako imam svoje favorite. Svi muzičari su se maksimalno potrudili i to je primetno. To treba poštovati.

Za besplatan originalni primerak čitaoci fanzina „AKREP“ mogu se obratiti direktno i lično meni, putem sajta www.MolitvaTetoviranogSrca. com ili e-maila: kulturaurbanih@yahoo.com .

Naravno, download opcija na internetu i dalje funkcioniše. Možete posetiti sledeće linkove i na njima skinuti kompletan album: http:// nocturnemagazine.net/preuzimanje , kao i http://www.trablmejker.com/download . Prvih 5 čitalaca ‘’Akrepa’’ dobiće uz fanzin i original disk.

7. Prilično si upućen u domaću rok scenu pa me interesuje tvoje mišljenje o istoj? Ima li nade da rok muzika ’’preživi’’ na ovim prostorima, obzirom da u vodećim medijima nema mesta za nju, sve je manje koncertnih prostora za održavanje svirki a i generalno je publika pomalo nezainteresovana za dešavanja na sceni?

Kako ti vidiš čitavu ovu situaciju?

Ti jesi u pravu i sve što si naveo u samom pitanju stoji. Međutim, ja već više od 15 godina pišem u medijima o domaćoj rokenrol i supkulturnoj sceni, podržavajući je. Bez obzira na sve, ja ne odustajem i nikada neću odustati, jer svoj emotivni i energetski kod vidim i najbolje osećam 6. Prvi tiraž kompilacije od 1.000 original u rokenrol miljeu. Biti uporan, biti istrajan, ne profesionalnih primeraka je odavno raditi sve uvek samo i isključivo zbog para, već podeljen i sada se može nabaviti jedino i zbog nekih viših vrednosti i duhovnih ciljeva. putem download-a. Kako zainteresVerujem da će stvari doći na svoje mesto. Kad, ovani mogu nabaviti CD? tad.

8. Pređimo sada malo na tvoje knjige. Šta te je navelo da počnš da se baviš pisanjem? Da li više voliš da pišeš poeziju ili prozu? Koje teme voliš da obrađuješ?

Knjige sam počeo da pišem krajnje spontano, iznenadno i neočekivano. Jednostavno je prva knjiga „Molitva tetoviranog srca“ buknula iz mene. Eksplodirala. Bio je to vulkan zabeleženih misli koje su se godinama nagomilavale. Volim da pišem o duhovnosti i religioznosti. Moje pesme su protestne i buntovne. Pišem i o svakodnevnici, međuljudskim odnosima, međufamilijarnim odnosima, ljubavi, ljudima, neljudima...

U poetskoj-pesničkoj umetnosti sam najkomotniji i mogu najviše da pružim. I sebi i drugima.

9. Prošlo je već 4 godine od tvoje poslednje knjige. Kada možemo očekivati tvoju novu knjigu? Da li će ponovo biti zbirka pesama ili možda zbirka kratkih priča?

Nova knjiga pesama je gotova i izaći će u drugoj polovini 2011. godine. Ona je potpuni preokret u mojoj pesničkoj karijeri. Videćete, pročitaćete.

10. Kakvo je stanje na domaćoj književnoj sceni? Postoji li neko novo delo koje te je posebno inspirisalo i koje preporučuješ čitaocima?

Stanje na književnoj sceni je gotovo isto kao i u muzičkoj industriji. Mislim da je čak i poraznije, gore. Pratim savremenu poetsku književnost srpskih i balkanskih autora, pesnika i pesnikinja. Ima ih interesantnih, nije da nije.

11. Koji su ti omiljeni pisci/bendovi? Da li na tvoj rad utiče rad drugih pisaca,

bendova...?

Svesno, ne utiče niko. Nesvesno, neko, možda.

Moja omiljena grupa svih vremena je originalna, prvobitna postava sastava „Guns and roses“ i ceo taj talas muzičkih devedesetih godina, ali, kao neko ko se bavi muzičkom kritikom, pratim raznorodne gitarske žanrove i potpuno druge i drugačije muzičke opcije. Moram da budem i jesam u toku sa svim novitetima, kako kod nas, tako i u inostranstvu.

12. Ok, Milane to bi bilo sve. Ostavljam ti da intervju završiš nekom porukom za čitaoce.

Nikada ne odustajte od svojih snova, želja, ljubav, namera i i hobija. Ne odustajte ni kada institucije koje bi po difoltu trebale da Vaše umetničke ideje podrže, to ignorišu i ne čine. Ne odustajte ni kada od svog umetničko-kreativnog rada nemate finansijsku korist.

Preživeti najgore godine uz umetnost – to je umetnost !

VREME BRUTALNIH DOBRONAMERNIKA ‘’Vreme brutalnih dobronamernika’’ je kompilacija koja predstavlja spoj poezije Milana B.Popovića sa autorskom muzikom 17 domaćih sastava. Ovo izdanje se pojavilo prošle godine i vrlo brzo je čitav tiraž planuo(odnosno podeljen pošto se radi o kompilaciji koja nije komercijalnog karaktera) pa je Milan B.Popović odlučio da uradi i novi tiraž. Prilikom recenziranja ovakvih izdanja, gde su zastupljeni različiti žanrovi, jako je teško biti objektivan jer ipak sve zavisi od muzičkog ukusa onog koji ’’konzumira’’ ovo delo. Na mene su najbolji utisak ostavili: ABONOS, TALES OF DARK, DARKSHINES, ISKAZ. Gothic/ thrash metalci ABONOS otvaraju kompilaciju sa pesmom ’’Urlik’’. Tokom preslušavanja ove pesme ostaje veliki žal što nisu malo aktivniji na domaćoj sceni. Imaju velikog potencijala i nadam se da će nas uskoro obradovati sa nekim novim materijalom. Sledeći su TALES OF DARK, po mom mišljenju jedan od potcenjenijih bendova kod nas. Ne znam, možda grešim, ali čini mi se da ne dobijaju adekvatnu pažnju od strane domaće publike. Pesmom ’’Prah’’ još jednom pokazuju zbog čega su trenutno najbolji doom metal bend u Srbiji. Ipak kao favorita broj 1 izdvojio bih sastav DARKSHINES koji su me blago rečeno oduševili sa pesmom ’’Umiriti dan’’. Komercijalni gothic rock/metal sa izuzetno prijatnim glasom pevačice Nevene Perić glavne su osobine ovih kragujevčana i jedva čekam da izađe njihov novi album(trebalo bi da se to desi ove godine). Darkshines su unikatna pojava na našoj sceni i zaslužuju da budu u prvoj ligi domaćeg rokenrola. Favorit broj 2 je ISKAZ koji svira hip-hop sa primesama metala(što me malo podseća na kultni Sunshine). U’vati me neka jeza svaki put kada krene refren...Fenomenalno... Nemam šta više da kažem.

Moram da izdvojim i ASPHALT CHANT koji je do ove kompilacije bio meni potpuno nepoznat.

Njihovu muziku bih okarakterisao kao gothic/dark wave gde su u prvi plan stavljeni duboki vokali pevača Alimpija i soprano vokali pevačice Jovane, dok je muzika u drugom planu. Gotičari obratite pažnju na ovaj sastav!

Najveće ime na kompilaciji je smederevski sastav ALOGIA koji je zajedno sa SLAĐANOM MILOŠEVIĆ snimio pesmu Izdaja. Muzika je odlično odrađena(što je za očekivati jer ovi ljudi sviraju preko 15 godina) i malo me podseća na Nevermore, ali mi smeta pomalo monotono Slađanino pevanje. Mislim da bi bilo mnogo bolje da se na kompilaciji našla druga verzija pesme koja je urađena sa Nikolom(odnosno pevačem Alogije). Pohvalio bih i pesme koje su uradili: BACKBONE, AMARANTH, DEMETHER, ART DILER i HEAVEN RAIN. Kao najslabije momente ovog izdanja izdvojio bih: DISPARADOR, ATLANTIDA i A.R.CLUB. DISPRADOR me je malo ’’ugušio’’ sa njihovom izvedbom ’’Pokrov iznad mene’’. Verovatno ima nekog kome se ovo sviđa ali ne i meni... Muziku benda ATLANTIDA nikada nisam preterano voleo tako da se to nije promenilo ni nakon numere ’’Talasi’’. Ne znam, ovo je previše mekano za moj ukus... Za A.R.CLUB važi ista priča kao i za DISPARADOR.

Šta reći za kraj? Pre svega sve pohvale Milanu B.Popoviću koji se svojski potrudio da čitavu ovu priču sprovede u delo. Pohvalno je što su predstavljeni bendovi različitih žanrova i podžanrova tako da su svačiji ukusi zadovoljeni. Predstavljeni su bendovi iz različitih gradova Srbije-što je opet veliki plus.

Kao što sam rekao na početku svako će na ovom disku naći svoje favorite, pesme koje ne voli i slično, tako da vam toplo preporučujem da ukoliko vas interesuje ovo izdanje kontaktirate Milana B.Popovića oko nabavke original diska ili skinete ovaj album sa interneta. Nadam se da će se za koju godinu pojaviti i ’’Vreme brutalnih dobronamernika Vol.2’’.

KONTAKT: kulturaurbanih@yahoo.com

Ovaj intervju možete pročitati i u novom Nocturne magazinu s tim što će se jedino razlikovati u ovom uvodnom delu. Ovom prilikom želeo bih da se zahvalim Ani Lukić i Marku Ristiću iz Nocturne magazina koji su mi pomogli da uradim ovaj intervju sa Nešom i Gvozdenom. Takođe bih hteo da se zahvalim bratu Milenku Klašniću koji je imao rezervni diktafon pri ruci(nisam želeo da rizikujem da nešto krene naopako, a ja ostanem bez intervjua). Bombarder mi je jedan od omiljenih domaćih bendova i bilo mi je veliko zadovoljstvo da konačno uopoznam i Nešu. Ovaj čovek me je blago rečeno oduševio: totalni zajebant, 100% na zemlji. Ne bih da uvredim sada bilo koga ali moram da napomenem da je Nešo jedini srpski metal muzičar čiji sam autogram tražio(i dobio). Imao sam još dosta toga da pitam Nešu i Gvozdena ali nisam imao puno vremena jer je intervju rađen nekih pola sata pred početak njihovog nastupa u klubu Ciklon.

1. Album ’’Ima li života prije smrti’’ se konačno pojavio. Zbog čega se toliko odužilo objavljivanje albuma? Prošlo je osam godina od izdanja ’’Ledena krv’’...

Nešo: Pa nismo hteli da žurimo pošto smo mi mlad bend i onda ima vremena (smeh). Ima vremena, ne treba mnogo žuriti, bolje da se skupi sve to fino, puno energije. Kada se nakupe ideje, kada se nakupi energija onda izađe jedno literarno delo k’o što je ovaj naš poslednji album ’’Ima li života prije smrti’’. Osetili smo da je bilo vreme za novi album i to je to...

2. Izdavač je Metal dealer iz Finske...

Gvozden: Sada se ta izdavačka kuća zove Metal Warning. Oni su do sada uglavnom bili zaduženi za organizaciju

velikih festivala po Evropi, velikih kapaciteta, a skoro su pokrenuli i izdavačku kuću i izdaju jako dobre bendove koji furaju taj old-school, retro fazon. Znači malo heavy, malo thrash metal, čak su oni izdali i neki finski black metal. Sve u svemu jaka underground kuća.

3.Oni su ako se ne varam izdali i ’’Ledenu krv’’ na vinilu je l’ tako?

N: Jeste. Imali smo tu čast da smo jedini bend na svetu kojima je ploča izašla u

pet različitih boja i to nam je velika čast i zato smo im se sada odužili nakon toliko vremena pa smo opet za njih izdali ovaj novi album.

5. ’ajmo sada malo o procesu snimanja. Kad je sniman album, koliko je trajalo snimanje, ko je radio omot itd.

4. Došlo je do nekih promena u postavi Bombardera...

N: Ma to nema kod nas nekog foliranjadođeš, snimiš i gotovo.

Veoma kratko je trajalo snimanje, ali se to malo odužilo pošto smo svi bili dosta zauzeti. Sam proces snimanja je kratko trajao, zreli smo, znamo šta hoćemo, tako da nije bilo nekih problema.

G: Treba pomenuti da studio u kome smo snimali se pokazao kao jako dobar i dečko koji drži taj studio i producent našeg albuma-Pera je u startu skontao naš zvuk tako da je bilo mnogo lako i lepo snimati taj album jer je sve klizilo k’o nož kroz slaninu(smeh). Tako dok kažeš 666 mi završismo album.(smeh) N: Klizi k’o prst u bulju(smeh).

G: Bez kondoma(smeh) N: Koristimo domaće(smeh)

N: Za ovaj novi album spremali smo jedno iznenađenje, a to je bio Gvozden RacićGlavoseča naš novi gitarista koji je zamenio Jakšu, pošto je Jakša bio mnogo zauzet.

Gvozden se pokazao kao vredan i sposoban momak, kao infuzija i onda smo ga zadržali.

A i zbog devojaka, one ’’trzaju’’ na njega. (smeh).

G: Samo ja da kažem svoju priču. Boki Ljiljak iz jako dobrog i kvalitetnog benda Kuga i ja smo od neke 2000-te godine, od onog čuvenog festivala što je Rock Express organizovao, bili zvanično najveći zaluđenici, najveći fanovi grupe Bombarder. Mi smo bili ona dvojica koji su na bilo kom koncertu vikala: ’’Bombarder, Bombarder’’. Eto ja sad sviram u Bombarderu i ja uvek kažem da sam ja pre svega fan pa tek onda gitarista u bendu.

N: Znači zaslužio je. Imao je radnu knjižicu deset godina ali mu je tek sada zasnovan radni odnos(smeh). Bio je do sada na proveri..

G: Preko biroa(smeh) N:Ovo ide sada preko omladinske-radne zadruge.(smeh) G: Dobio sam onu sivu knjižicu sa utisnutim Bombarder logom i pečatom od Skupštine. (smeh) N: Prema tome konkurs je završen i gotovo je. Ne primamo više.(smeh).

6. Primećuje se da je produkcija novog albuma najbolja do sada...

G: Pa da to je Perina zasluga kao što sam spomenuo...

N: A bogami i naša.

G: Mi smo realno producenti albuma. On je bio dečko koji je stiskao dugmiće, ali u procesu miksovanja i samog masteringa on je odradio taj posao na svetskom nivou, iako je tvrdio da ne zna mastering. Sve pohvale Peri i njegovom studiju koji se zove...

N: Koji se zove Pero(smeh).

G: Taj studio se nalazi na okretnici 55-ice tamo kod Cvetkove pijace. Dođite na stanicu 55-ice i vičite: Pero! Pero! i on će izaći(smeh)

7. U pesmi ’’Sve ludosti ovoga svijeta’’ su učestvovali i bivši članovi Bombardera: Zlajo i Samčo. Kako je bilo raditi sa njima nakon toliko godina?

N: Jednostavno stari drugari ne mogu da se zaborave. Ja sam se čuo sa njima dogovorili smo se da uradimo nešto zajedno i oni su to prihvatili. Napravili su nekoliko pesama od kojih mi se najviše svidela ’’Sve ludosti ovoga svijeta’’ i onda smo nju uzeli i njima je isto bilo veoma drago. Planiramo i ubuduće da možda sarađujemo na jednoj-dve pesme. Ne smemo im dati puno(smeh)... Mogu da se osile(smeh) 8. Uradili ste i obradu pesme Sodomizer benda Nifelheim. Kako ste došli na ideju da obradite baš tu pesmu?

G: Nifelheim je bend koji je nama otvorio oči koliko je Bombarder cenjen u svetu, što mi nismo znali. Oni su jedan od najvećih bendova što poznavaoci underground-a znaju i to je bend koji često svira i sa nekim velikim imenima.

Oni su i ranije bili jako zainteresovani za bilo šta što Bombarder izda. Uradili su jednu pesmu za Bombarder tribute, a i jedna pesma na njihovom novom albumu koja se zove ’’Evil is Eternal’’ je bukvalno kopija ’’Glasnika smrti’’. Došao

je trenutak da se mi njima odužimo pošto su se momci pokazali kao pravi i iskreni i izabrali smo pesmu Sodomizer. Tekst je na srpskom, to smo pripremili u datom trenutku čisto da bude osveženje. Mislim da su se oni oduševili našom obradom.

9.To sam hteo da vas pitam, jeste li imali prilike da čujete njihove utiske?

G: Nisu još stigli da se jave jer oni sada rade, koliko mi se čini neku veliku turneju. Jedan ortak mi je rekao da ih je video i da su oni van sebe jer oni Bombarder gledaju kao njihove najomiljenije bendove tipa Exciter, Master’s hammer i sl. Bombarder im je možda i najveći kult.

10. Spomenuo si malopre i izdanje Tribute to Bombarder. Šta se sa tim dešava? Kad će to izaći?

G: To će izaći čim još dva benda završe sa obradama. Kompilacija neće izaći dok oni ne završe jer su to stari drugari i veliki poštovaoci benda Bombarder. Verujem da će se za dva do tri meseca to izdanje pojaviti.

11. Imam jedno pitanje vezano za stare albume. Walk records je pre par godina reizdao’’Speed kill’’. Možemo li očekivati u skorijoj budućnosti i reizdanja ’’Bez milosti’’, ’’Crni dani’’ i ’’Ko sam ja’’?

N: Pa za sada ne znamo ništa.

Sve zavisi od izdavačkih kuća i njihovih ponuda. Ako bude bilo nekih ponuda i nama bude odgovaralo-tu smo, ako ne-nema veze.

12. Jedan ste od najznačajnijih bendova na prostorima bivše Jugoslavije i postojite već 25 godina.

Jeste li planirali da objavite neki DVD povodom ovog jubileja?

N: Za one koji nisu upućeni već je izašao DVD, pred početak rata 1992.godine.

G: VHS N: Da VHS(smeh). Tu je obuhvaćen prvi i drugi album, ima dosta snimaka sa raznih koncerata, spotova, intervjua itd. Za dalje ćemo videti...Biće nešto, a sad kad će biti...

Nećemo da žurimo. Polako... (smeh) G: Prvo još jedno 2-3 albuma pa onda DVD. N: Tamo smo izdali 2 albuma pa se zaratilo. Ovde smo izdali isto 2 albuma pa je krenulo bombardovanje. Nadam se da se sada neće zaratiti(smeh).

G: Opasan je Bombarder, nema zajebancije.(smeh) 13. Što se tiče koncertnih aktivnosti nedavno ste imali nekoliko nastupa: Ljubljana, Novi Sad, jedan nastup u Bosni, večeras Beograd.

Kako su prošli ti koncerti?

N: Svi koncerti su bili OK kao i uvek.

Dobro smo prošli. Ja sam veoma zadovoljan a vidim i publika je bila zadovoljna i u Ljubljani, i u Bosni i u Novom Sadu i šta da kažem. Hvala im!

14. Možemo li očekivati da ćete u budućnosti biti diskografski i koncertno aktivniji?

G: Definitivno. Spremite se za totalno bombardovanje!

N: Definitivno ćemo razmisliti(smeh)

15. Nešo ovo pitanje je za tebe.

Na sceni si već više od 20 godina.

Sada se pojavljuju neki novi klinci koji su u prvim redovima na vašim koncertima, mladi bendovi koji kao glavne uzore spominju Bombarder... Kakav je tebi osećaj?

N: Jednostavno ti klinci, ti momci i devojke, mi daju snagu i energiju. Kao neka vrsta infuzije. Ne mogu da ti objasnim kako se osećam... Oni mi daju snagu i volju da ovo što radim, da radim još bolje i još brutalnije što bi se reklo. Hvala im na svemu tome! Da nije njih ne bi bilo ni mene, nego bih sada možda bio negde na Kalemegdanu i hranio golubove(smeh).

16. Ok to bi bilo sve, ne bih da vas davim više. Imate li nešto za kraj da poručite?

G: Deco slušajte zlu rock’n’roll muziku koju svira grupa Bombarder, ništa drugo.

I nemojte hraniti aligarore u zoološkom vrtu-odgrišće vam ruku.(smeh).

17. Nešo imaš li ti nešto da poručiš?

N: Imam: Hoćemo li još nešto popiti(smeh).

BOMBARDER IMA LI ŽIVOTA PRIJE SMRTI METAL WARNING Aaaa konačno novi Bombarder! ’’Ima li života prije smrti’’(i zaista ima li?) naslov je novog albuma objavljenog za Metal Warning iz Finske. Osam godina smo čekali ovo delo i bogami vredelo je čekati toliko.

Nakon 3-minutnog introa sledi 37 minuta bolnih po vratne pršljenove. Kreće ’’Gubavi kralj’’ a istovremeno kreće i moja glava pomahnitalo da mlati. Svestan sam da svakog trenutka može neko od mojih da upadne u sobu i u’vati sina/brata u neobičnom izdanju, al’ briga me... Bombarder je to, mora tako da ide... Slede ’’Rane’’ iliti u prevodu još jedno bolno iskustvo.... ’’Sve ludosti ovoga svijeta’’ su povoljna prilika da se malo predahne(pesma je nekog srednjeg tempa), ali ne zadugo jer sledi ’’Armija mraka’’. Ispostaviće se kasnije da je ’’ Ja hodam u svakoj sjeni’’ poslednja prilika da se vrat malko odmori. Već počinjem da osećam bol ali jebiga kreću ’’Duše miliona’’, mora se ispratiti kako treba(čitaj manijakalnim mlaćenjem glave). Bombarder je to, mora tako...’’Mržnja i patnja’’ je najiskrenija pesma koju sam ikada čuo. Tačka. ’’Ka propasti’’ u početku podsećaju malo na ’’Izgubljene duše’’(sa albuma ’’Ko sam ja’’). Ponadao sam se da se radi o sporijoj pesmi, bio mi je potreban odmor, kad ono klinac. Još jedna razbijačina koja je morala biti propraćena na odgovarajući način. ’’Tunel’’ odmah na početku nagoveštava da neće biti milosti... Bol u predelu vrata je sve jači, svestan sam da bih mogao da sjebem vrat, da završim u bolnici, ali morao sam da nastavim sa slemovanjem, headbang-ovanjem... Bombarder je to, mora tako... Stižem nekako do poslednje pesme. Nisam mogao više, izgubio sam svu snagu, molio za milost... Krenuo je ’’Sodomizer’’. Poslednje atome snage ’’usmeravam’’ ka predelu glave i vrata. Majko Božija kakva je ovo RAZBIJAČINA. Ovo je jedan od primera u kome je obrada bolja od originala(barem meni, inače ovo je pesma grupe Nifelheim).

Konačno kraj. Bogami dobrano mi se vrti u glavi, manta pred očima, vrat boli...

Pokušavam da shvatim šta se dešava... Nakon 10ak minuta pokušao sam da ustanem i u tom pokušaju slučajno pritisnuo neko dugme na tastaturi i zvučnici su krenuli da ispuštaju zvuke nekih aviona, neke klavijature... Kreće ’’Gubavi kralj’’ a istovremeno kreće i moja glava pomahnitalo da mlati. Bombarder je to, mora tako...

KONTAKT: www.myspace.com/bombardermetal

Preskočiću sa predstavljanjem ovog benda jer mislim da zaista nema potrebe za tim. Jedan od najoriginalnijih metal sastava u Srbiji objavio je svoj treći album ‘’Slumber recon’’ za sada samo u download varijanti za Serbian metal portal. Ukoliko ga još uvek niste preslušali verujem da ćete nakon ovog intervjua ispraviti tu grešku. studiju pogled se pruža ka Adi Huji, ka Dunavu. Prelepo je to izgledalo, kao da smo u Italiji snimali. Prošetaš po hranu i piće, a ono još beše početak leta, divno vreme, a ispred tebe... more. Takav sam utisak bar ja imao.

Kad si u studiju, kad se album snima, to je kao da ništa drugo ne postoji, kao da nemaš briga u „spoljašnjem” svetu. A sam rad je definitivno bio lakši, jer smo i u umetničkom, i u zanatskom delu izuzetno napredovali za za ove tri godine otkako je izašao „We Forget” (drugi album). Koncept je bio zaokružen, pesme sazrele... bilo je to jedno divno leto, u jednoj užasno teškoj godini za nas.

1. Pozdrav Dušane! U toku je promocija vašeg novog albuma „Slumber Recon’’, pa za početak nam reci osnovne podatke o ovom ostvarenju: koliko dugo ste ga snimali, kako je sve teklo itd. Da li je rad na ovom albumu bio teži ili lakši u odnosu na prethodna izdanja?

Dušan: „Slumber Recon” smo počeli da snimamo na leto 2010. a završili smo ga krajem zime 2011. Mogao bih slobodno reći da je, osim dve jednomesečne pauze, snimanje proteklo izuzetno glatko i da je bilo vrhunsko uživanje ne samo snimati, nego i boraviti, prosto živeti u studiju STRETCH, kreirati, raditi i družiti se sa sa producentom Aleksandrom Đorđićem, a i sa devojkama iz hora ANTEM. Pošto je lociran na Karaburmi, sa vrha jedne od ulica koje idu ka

2. Album je objavio Serbian Metal Portal za besplatan download.

Hoćete li objaviti ovo i u nekom fizičkom obliku? Zbog čega ste se odlučili za ovu varijantu?

D:Iako taj deo ne zavisi samo od nas, mogao bih da kažem da će verovatno biti diskova. Postignut je dogovor sa organizacijom DARK REVOLUTION, mi smo odradili naš deo posla, i sad samo čekamo realizaciju njihovog dela. Imamo mnogo fanova koji žele da poseduju disk, tako da imamo šansu i za neku zaradu. S druge strane, ta mala poteškoća kao što je dostavljanje diska u ruke zainteresovanih ljudi nikako ne bi smela da bude prepreka da se ovaj album masovno distribuira i onim ljudima kojima CD nije preko potreban, a free download je najbolje sredstvo za to. Zahvalio bih se Nebojši Lakiću i Serbian Metal Portalu.

3. U potrazi za izdavačem i vi ste imali loše iskustvo sa Life Burns Records kao i Downstroy. Koja je vaša priča?

D:Ne bih znao šta pametno da kažem na tu temu, a mogao bih svašta reći. Nije da neću, samo... ne želim.(smeh) 4. Novi album, nova pevačica- Bojana Milosavljević. Kako ste došli do nje i da li sada postava funkcioniše kako treba?

D: Bojana Bianca Milosavljević, poseduje sve ljudske, umetničke i zanatske kvalitete koje smo ikad tražili kod tog famoznog petog (ženskog) člana. Pored velikog talenta, ona je jako radna i posvećena ovom bendu, što je nam je bilo neophodno. Ona nam je zapravo prva pevačica koja želi da bude upravo to- pevačica, a ne da joj je pevanje nešto sa strane. Otud i posvećenost. Imam osećaj kao da je tu sa nama od prvog dana. Do nje smo došli posle audicije kroz koju je prošao nemali broj mladih dama iz Beograda i okoline. Njen doprinos kvalitetu ovog albuma je nemerljiv u poznatim jedinicama mere. Neke stvari od nje moramo da istolerišemo samim tim zato što je žensko, npr. epska kašnjenja („- Na mostu sam.” - „Kom mostu? Golden Gate?”) (smeh), ali s druge strane i ona nama momcima dosta toga toleriše.

Npr. Na putovanjima da se prekrati vreme mi razgovaramo o (barem nama) uvek zabavnim temama o sopstvenoj hiper-seksualnosti i dominaciji iste nad drugim manje-seksualnim bićima, protkanim svim mogućim oblicima verbalnih vulgarnosti. Bojana se tada kolegijalno isključi... Ovom prilikom puno pozdravljam i naše prethodne pevačice Anu Pešić (moju dragu sestru, inače danas uspešnog DJ-a) i Aleksandru Rasulić (moju dobru drugaricu, inače danas uspešnu akademsku slikarku).

5. ‘Ajmo sad malo i o novom albumu.

Koje su razlike između „Slumber Recon’’ i vaših prethodnih ostvarenja? Šta može da očekuje neko ko još nije skinuo album?

D: Ovaj album nam je u odnosu na prethodne konceptualno ubedljivo najkoherentnija celina, sa najboljom produkcijom, najubedljivijom izvedbom i najoriginalnijim pesmama. Totaalno je modeeran, maajke mi(smeh)... i aranžmanski izuzetno dinamičan, uz to što smo ovaj put napravili najefektnije prelaze između delova i između žanrova. Glavna novina je što sada uz dosadašnju doom/death metal osnovu ravnopravno stoji i post-hardcore. Naravno, uticaji ne-metal muzike su vrlo jaki, ovoga puta tu su ambient, jazz, bossa nova, i neo-klasika. Prvi put imamo hor (i to u dve pesme) što mislim da je jako oplemenilo album i dalo mu novu notu uzbudljivosti. Ovo je naš ubedljivo najbolji album u svakom smislu, i verujem da će to ljudi uvideti. Uz sve to imamo i jednu obradu fenomenalnog irskog benda MOURNING BELOVETH koji su nam dali da obradimo njihovu pesmu “Nothing... (The March of Death)”. Naša obrada zvuči mnogo drugačije, pogotovo imajući u vidu da smo njihovu doom epopeju koja traje monstruoznih 19:43 (!?) skratili na umerenih 5:06. U stalnom sam kontaktu sa njima i očekujem njihov komentar ovih dana. Malo je reći da ću biti razočaran ako kažu da im se naša verzija ne sviđa, pogotovo što su reakcije ovdašnjih fanova fenomenalne.

6. Kakva je priča vezana za tekstove?

Reci nam u par redova o čemu govore.

D: Naslov albuma (u prevodu “Izviđanje Sna”) ukazuje na introspektivne teme, a pesme na albumu govore o stvarima koje su mi se desile u periodu od druge polovine 2006-te do početnih meseci 2011-te. O tome će naširoko pisati Leonid Anjuhin u svojoj interpretaciji ovog albuma.

Pomenuti mladić je moj prijatelj iz Rusije, i već je napisao fantastičnu interpretaciju albuma “As I Bequeath My Yesterday” koju ćemo promovisati u bliskoj budućnosti, takođe i interpretaciju pesme “Shiseido” koju smo već preliminarno okačili na našu facebook stranu. On će tu priču ispričati i te pesme dešifrovati mnogo bolje nego što bih ja sam ikada mogao. Siguran sam da će pomenuta interpretacija biti iznimno interesantna ljudima koji čuju album. Mogu da kažem samo da su pesme međusobno povezane i poređane hronološki.

7. Možda će ti ovo pitanje delovati potpuno glupo, ali moram da ga postavim.

Da li pesma “Par ti, San Marco” pored toga što je vezana za dokumentarac o grupi Rain Delay ima i neku “skrivenu’’ navijačku poruku? Kada sam gledao naslove pesama prvo mi je to palo na pamet (kao podrška Partizanu), plus vam se bubnjar zove Marko, pa sam ja to nekako povezao(smeh)... Inače kad možemo očekivati dokumentarac?

Ako možeš i da nam otkriješ koji detalj vezan za isti...

D: Nije glupo pitanje, naprotiv, vrlo je interesantno, jer refren za tu pesmu upravo bubnjar Marko na probi peva “Partizan, majko”(smeh) Nije o Partizanu, niti o našem bubnjaru, koji se zove Marko. Pesma je posvećena Svetom Marku, zaštitniku Venecije, i govori o mnogim mojim životnim nedoumicama. Inače, kao klinac sam navijao upravo za Partizan, ali davno mi je sve to postalo besmisleno. Što se dokumenatrca tiče, verujem da će uskoro biti gotov, i trebalo bi da koincidira sa pojavom CD-a pa ćemo da ih ispromovišemo zajedno. Film je radio mladi

i talentovani režiser Filip Cerović, i ako Bog da, ovo je samo početak naše buduće saradnje.

Imamo velike planove sa dotičnim, ali o tom po tom. Inače, “Par ti, San Marco” je muzička osnova oko koje se ceo dokumentarac vrti.

8. Omot „Slumber Recon’’-a malo podseća na „As I Bequeath My Yesterday’’ omot. Da li je to „namerno’’ urađeno ili čista slučajnost? Ko je bio zadužen za omot i da li postoji neka priča vezana za isti?

D: Ne bih rekao da je namerno, možda podsvesno. Omot je radila Jelena Nešković, kojoj se ovom prilikom mnogo zahvaljujem. Ona je uhvatila taj duh albuma, taj geist za kojim sam dugo tragao. Ovaj omot je jedino moguće umetničko rešenje koje može da „pomiri” svu raznolikost pesama na albumu. Istina je da izgleda kao nastavak na omot prvog albuma. U suštini, drugi album „We Forget” je bio svojevrsna digresija, napisan u (o) vremenu koje je proletelo između prvog i trećeg albuma, tako da je ovaj album svojevrsni nastavak na prvi. Ptice sad već uveliko lete, ne čekaju ništa, žive svoj život.

9. Snimljen je spot za numeru „Shiseido’’. Zbog čega ste se odlučili za ovu pesmu?

Kako je teklo snimanje i da li ste zadovoljni kako je ispao spot?

D: Ja sam isforsirao da uradimo spot za „Shiseido”. Uopšte da uradimo spot, jer sam smatrao da je to jako bitno za promociju albuma. Imali smo sreće da je Filip Cerović ušao u naše živote i uradio taj projekat sa nama. E sad, ja lično nisam zadovoljan nekim stvarima u tom spotu, pogotovu svojim udelom. No, imajući u vidu vrlo napete okolnosti u kojima smo radili, morao bih biti zadovoljan. Npr. Malo je reći da je budžet bio nategnut... Deonice sa jiu-jitsu borbom smo snimili u mom klubu brazilske džiu-džice LUTADOR, uz saradnju celog kluba. Tematski, to je borba između čistote i iskušenja, gde negativca igra moj veliki prijatelj Viktor Prlja. Pored toga što je sjajan grappling borac, odlično se „mračnim” izgledom uklopio u spot. Što se izbora pesme tiče, hteo sam da istaknemo onu najneobičniju, da malo zbunimo ljude, da forsiramo pesmu koja nije hit na prvu loptu, a opet je vrlo dinamična, sažeta, i naravno, atraktivna- što zbog svirke, što zbog japanskog

jezika. S druge strane, nezahvalno je izdvajati bilo koju pesmu iz onako koherentne celine, ali ja sam lično hteo da ispričam tu priču. Priču o mom odnosu sa dotičnom Selenom Shiseido (glavni ženski lik sa albuma, rađen po uzoru na pravu osobu), o sopstvenom razvoju kroz jiu-jitsu. Taj spot ima mnogo jak stav, pa nikoga ne ostavlja ravnodušnim, i jako mi je drago da je naišao na ovako dobar odziv.

10. Tekstove pišeš na različitim jezicima, evo na novom albumu imamo pored („standardnog’’) engleskog i japanski, venecijanski, srpski... Ono što me je oduvek zanimalo je kako se ti odlučiš: „E, ovaj stih ću napisati na venecijanskom, a naredni na engleskom jeziku’’?

Koliko jezika inače govoriš?

D: Govorim srpski i engleski. Italijanski prilično razumem i pomalo govorim. Venecijanski nabadam, uglavnom tako što pričam italijanski sa venecijanskim akcentom i tako što povremeno upotrebim poneku karakterističnu mletačku reč.

Učim, jednog dana ću ga savladati. Za pesmu „Par ti, San Marco” bila mi je potrebna pomoć prevodioca kome je Veneto maternji jezik, pa sam angažovao Klaudiju Skjavon, moju dobru drugaricu iz AN OCEAN BETWEEN US, odličnog metal benda iz Mestrea. Delove na srpskom je bilo tako lako napisati, a ujedno tako lepo. Japanski ne znam, ali me jako fascinira. Za prevod nam je pomogao drugar Nenad Jeremy Trailov, profesor japanskog. Zašto? Zato što je Selena Shiseido rođena u Kjotu, pa sam hteo da se izrazi na jeziku koji je od oca slušala... Kažem,

ogromna priča stoji iza albuma, tako da će odgovori na sva pitanja „Zašto?” biti dostupni tek kad interpretacija izađe.

11. Dosta fanova rock/metal muzike u Srbiji sluša isključivo jedan pravac (samo heavy, ili samo thrash, ili samo death, ili samo ono što je izašlo do 1988. godine i sl.) i mnogi ne žele da slušaju neki bend zato što je previše „moderan’’ ili ima previše „ne-metal’’ uticaja i slično. S druge strane, verovatno postoje ljudi (možda u manjoj meri) koji nisu vezani za ovu priču i kojima se sviđa to što radite ali im „smeta’’ to što ste previše metal. Vašu muziku je jako teško svrstati u jedan pravac (mislim da je najbolja odrednica fusion metal)... Da li ste zadovoljni podrškom koju dobijate i gde vi vidite sebe u čitavoj ovoj priči?

D: Nisam zadovoljan. Za ovih 8 godina napravili smo veliku bazu fanova, i to ne samo u svom gradu nego u celoj zemlji, ali možemo mnogo bolje i više. Možemo mnogo bolje u ex-Yu, možemo i u EU... Tačno je da su ljudi generalno zatvoreni za nove stvari- i metalci za neki drugačiji metal, i „ne-metalci” za iole tvrđi zvuk, ali se te barijere u mnogim slučajevima ipak nekako prevaziđu. Mnogo je veći problem što se u Srbiji najteže „prašta” uspeh.

12. Da li ste pokušavali da nešto uradite napolju, van ex-Yu prostora? Dobijate li neke reakcije ljudi iz inostranstva ili neke ponude za nastupe?

D: Bilo je par nekih ponuda koje smo odbili iz manje-više objektivnih razloga. Pokušavaćemo i dalje. Iskreno se nadam da će stići odgovarajuća ponuda iz Veneta. Inicijativa preko posrednika kod jedne tamošnje organizacije je pokrenuta i oni sada traže sponzore. Videćemo... Za ostale destinacije za sada nema konkretnih planova.

Reakcije, s druge strane, su odlične. Imamo bazu fanova u Češkoj i Rusiji, a ni ostatak Evrope ne zaostaje.

13. Prošle godine je bila najava da ćete svirati na Magic Circle festivalu u Sloveniji (festival koji organizuju članovi Manowar-a). Pošto sam okoreli Manowar fan, interesuje me jeste li svirali tamo i kakvi su utisci? Da li ste imali prilike da upoznate nekog iz pomenutog benda?

D: Nismo nastupili i ceo taj događaj je ostao prilično nerasvetljen. Moje viđenje te situacije je da nas organizacija festivala nikad nije spomenula ni na sajtu, niti na jednom rosteru, što je tačno. Mi smo uredno dobili promo materijal i uveravanje beogradskog koordinatora da ćemo nastupiti kao “predstavnici Srbije”. Mi smo dalje skoro dva meseca lepo radili svoj deo posla oko promocije festivala, delili flajere, kačili obaveštenja na net, a kad je došlo nedelju dana pred festival, pitali smo ih preko posrednika kako će da plate putne troškove. Odgovor nije stizao, a par dana pred festival, na njihovim listama izvođača na zvaničnom sajtu- nas nije bilo nigde... To su jedine bitne činjenice, a zaključak do danas nisam uspeo da izvedem.

14. OK. Kakvi su planovi za dalje? Samostalne svirke, festivali...

D: Imamo poteškoća oko prevoznog sredstva, ali nastojaćemo da nađemo alternativno rešenje i da tako održimo reputaciju benda koji često nastupa, pogotovo sad kad je album izašao i kada je interesovanje na najvišem nivou. Osim nastupa u Smederevu na Musix Festivalu 20og Maja, i u Beogradu na Fair Share Festivalu 25og Maja, nemam za sada ništa konkretno da najavim.

Voleli bismo da pokrijemo jug Srbije- naročito Pirot, jer tamo imamo jaku i brojnu bazu divnih fanova, pa onda i Niš. Zatim, centralnu Srbiju i čuveni trougao- Jagodina/Paraćin/Ćuprija.

Svirka u Kragujevcu je nezaobilazna, kao i druženje sa našim drugarima iz odličnog benda BONEYARD. Naravno, treba svirati u Novom Sadu (recimo sa DREAM EPIC, THIRD GALLERY) i Subotici (sa odličnim ALL THE ARMS WE NEED), ali i u Bačkoj Palanci, Crvenki i Ratkovu. A na beogradskoj promociji bih voleo da fanovima pružimo nešto više od obične RD

svirke, ali te detalje ne bih da otkrivam još.

15. Dušane to bi bilo sve. Veliko mi je zadovoljstvo što ću, nadam se, barem malo pomoći promociji tvog benda. Naredni redovi su tvoji pa ako imaš nešto da poručiš fanovima, evo prilike...

D:Puno hvala na pomoći, i pre svega na inspirativnim pitanjima. Fanovima puno hvala na predivnim reakcijama i masovnoj podršci. Slušajte “Slumber Recon” na slušalice, u tišini, noću, kao celinu. Čekirajte “Bilo”, mini-album fenomenalnog klinca Davida Micića. Otkrijte neki novi, nešto manje poznat a jako kvalitetan metal bend, npr. EQUINOX, ORGANIZED CHAOS, SANGRE ETERNA ili VRANOROD. Ostanite verni već proverenim vrednostima kao što su JAIN, CONSECRATION, DOWNSTROY, MAGMA... Probajte nešto malo van metala, a opet vrhunski, npr. WENT, AZIL5, POSTEMA VENEFICA ili AURA+. Manje alkoholišite. Trenirajte neki sport. I budite mi pozdravljeni... ili, kako bi Veneti to rekli- Ciào, ciào!

RAIN DELAY SLUMBER RECON SERBIAN METAL PORTAL ’’Dilejčani’’(bilo bi glupo da sam napisao dileje-ispalo bi da vređam) stigoše do svog trećeg izdanja i time se svrstavaju u onu(malobrojnu) grupu domaćih metal sastava za koje se može reći da imaju bogatu diskografiju(većina naših bendova iz raznoraznih razloga se zaustavi na 2 albuma). Kroz nešto više od 35 minuta koliko ovaj album traje možete čuti dosta toga: od death/doom metal-a, post-hardcore-a, blues-a do bossa nova-e... U jednom trenutku ćete pomisliti na Opeth, u drugom na neki zajebani HC, a onda na neki blues/jazz sastav itd. Ipak sve ovo je postavljeno na pravi način, ništa nije nabacano, već sve deluje skladno i ’’prirodno’’. Jedina mana koju bih izdvojio je pesma ’’Hummer Pierced through the Central Square’’ koja je čistokrvni, ’’punomasni’’ death metal. Daleko od toga da je ovo loša pesma ili da ja mrzim death metal već mi se čini da se ne uklapa u ostatak materijala. To bi bilo to što se tiče mana. E sad ’ajmo na dobre strane. Što više slušam ’’Slumber recon’’ to mi je teže da izdvojim favorite. Kao hit se možda izdvojila pesma za koju je snimljen i spot ’’ Shiseido’’ koja i nije najbolji predstavnik albuma, no naravno nije ni ta pesma za bacati, siguran sam da će u budućnosti doći i dosta korovaca na RD svirke. Ako bih baš, baš morao da izdvojim neke pesme onda bi to bile:’’ Falling Asleep in Real Time ’’, ’’ Par ti, San Marco ’’ i ’’ Veneto Slumber Recon’’. I dalje su prisutni elementi koji karakterišu RD od starta: akustične i električne gitare, muških clean i growl vokali(Dušan je dosta napredovao u odnosu na prethodna izdanja) i ženski vokali. Na prvo slušanje mi nije baš ’’legao’’ Bojanin glas ali posle je nekako sve došlo na svoje mesto. Devojka ima jako prijatan glasi ali bogme na momente ume i da zareži, i to onako ’’muški’’. Ovde nema puno da se filozofira, radi se o još jednom dobrom ostvarenju ovog sastava u njihovoj inače jakoj diskografiji i to bi bilo to. Ko je voleo RD voleće ih i dalje, ko nije to se verovatno neće promeniti ni nakon ovog albuma.

KONTAKT: info@rain-delay.net

www.rain-delay.net

www.myspace.com/raindelay

Tamerlan je dark/ambient/folk projekat iz Novosibirska(Rusija) koji već 5 godina uspešno radi u Beogradu. U poslednjih nekoliko meseci bend je objavio dva izdanja za nemački Quartier23 što je bio glavni povod za razgovor sa Timurom-glavnim čovekom u ovom sastavu.

1. Pozdrav Timure. Za početak reci nam otkud ideja da oformiš ovako neobičan(za naše prostore) projekat?

Kako je sve počelo?

nam reći tvoje utiske: da li si zadovoljan kako je album prošao, kako zvuči, odziv publike... Kakve su reakcije u inostranstvu?

Timur: Pozdrav i tebi, Vidoje. Svi je počelo onog trenutka kada sam hteo da se rešim okova svakodnevnih kalupa muzičkih škola i zanata u muzici, koji se serviraju pod pojmom „umetnost“. Želeo sam da napravim nešto svoje...nešto lično. Da mojim osećanjima, mislima i načinu života dam oblik u okviru muzike. Sve ostalo je jednostavno raslo iz te želje i razvijalo se.

T: Veoma sam zadovoljan sa saradnjom i prijateljstvom koje imam sa izdavačem Quartier23, kao i ljudima u toj umetničkoj oblasti. Dobio sam veliko poštovanje za ovo što radim i zaista se ponosim što se moj rad, u trenutnoj fazi našao u rukama ljudi koji podržavaju muziku u svom najčistijem obliku...kao delo nečije kreativnosti, a ne sredstvo za sticanje profita. Takođe sam zadovoljan i reakcijama onih koji čuju izdanja (moram ti priznati da sam iznenađen činjenicom da se album sasvim fino prodaje po svetu). Odziv je zaista bio na nivou i raduje me što su reakcije stigle i od malo većih imena u svetu muzike.

2. Krenimo od tvog najnovijeg materijala- EP ‘’Koyunbaba’’. Reci nam nešto više o njemu. Koliko sam ja shvatio to su ustvari Tamerlan interpretacije pesama Carlo-a Domeniconi-ja...

T: Koyunbaba je svita za klasičnu gitaru, koju je napisao Carlo Domeniconi. Moram ti priznati da je za mene, upravo ova svita nešto najbolje što je napisano za klasičnu gitaru, i to je možda jedino što me je vezivalo za taj davni period, koji zbog toga, nikako nisam mogao da ostavim na miru...a ni on mene (smeh). Tako da sam želeo da tom periodu dam “znamenje” kakvo zaslužuje ličnom interpretacijom koju sam uradio kao neko, u koga sam “evoluirao” od momenta preuzimanja imena Tamerlan.

3. Prošle godine je objavljen i tvoj drugi album ‘’Gemini-Worlds of Eternal Creation’’ za Quartier23 iz Nemačke. Pošto je već prošlo dovoljno vremena možeš li

4. Omoti oba albuma objavljena za nemačkog izdavača su fenomenalna.

Interesuje me ko je bio zadužen za artwork? Da li su omoti rađeni prema nekim tvojim smernicama ili si pustio autore da sami ‘’odrade’’ posao?

T: Omot za Gemini radila je moja tadašnja prijateljica Somnifera Profunda, dok je slike za Koyunbaba EP uradio moj drugar (sjajan crtač...ako neko ima želju za kvalitetnim omotom, neka se obrati na ovaj mail: khaos.diktator@gmail.com ).

U oba slučaja, ja sam dao smernice i osnovu koju sam želeo da slike predstavljaju....i bio zapanjen krajnjim rezultatima.

5. Tamerlan je veliki uzbekistanski vojskovođa je l’ tako? Zbog čega si se odlučio da tvoj projekat imenuješ baš po njemu?

T: Tako je. Tamerlan, ili Timur-lenk je slavni uzbekistanski vojskovođa...jedan od najvećih koje je svet ikad video. Ja sam imao tu čast da od rođenja nosim njegovo ime (Timur), tako da je i sam naziv projekta bio definisan davno pre nego što sam i počeo da stvaram muziku za njega.

6. Kako bi definisao muziku koju sviraš i da li uopšte voliš da svoju muziku svrstavaš u određene kategorije? Kojoj publici je namenjen Tamerlan?

T: Kategorizacija muzike je nešto što služi samo kako bi se ti što lakše sporazumeo sa drugim ljudima. Imajući to u vidu, ako ću već da objašnjavam nekome kako moji radovi zvuče, reći ću mu da kao orjentaciju koristi pojmove kao što su ambient, dark folk, neoklasika..možda malo goth elemenata tu i tamo (čisto da začini). Što se tiče drugog dela tvog pitanja, to već više zavisi od same publike nego od mene. Ako se neko nalazi u ovome što radim i smatra da je to namenjeno upravo njemu, uvek je dobrodošao.

7. Da li si nekad razmišljao da napišeš i neki tekst? Koji vokal bi najviše odgovarao tvojoj muzici(bilo koji domaći/ strani pevač/pevačica)?

T: Uglavnom izbegavam dodavanje tekstova jer pokušavam da “govorim” putem čiste muzike i emocija koje šaljem putem nje, tako da bih malo želeo da izbegnem pleonazam (smeh). Mada, nisam protiv ubacivanja toga. Na mom prvom albumu (The Antiexistence) sam imao par gostujućih narativnih vokala. Možda će ih biti još u kasnijim radovima, a možda i neće. Zavisi od raspoloženja. Ako i kada dođe do toga, tačno će se znati kakav tip vokala odgovara i ko bi u tome mogao da mi pomogne.

8. Koliko često sviraš uživo i koliko ti je bilo teško da pronađeš odgovarajuće ljude sa kojima bi mogao da nastupaš?

Ko sve svira sa tobom? Da li više voliš

da sviraš uživo ili ti više odgovara rad u studiju? Sa kojim bendom bi voleo da deliš binu?

T: Smatram da se nastupi održavaju u sasvim pristojnim intervalima. Ne suviše često, a i ne previše retko. Taman da uvek bude podjednako interesantno. Trebalo mi je neko vreme da pronađem ljude koji će mi na pravi način pomoći da na sceni predstavim ovo što radim. Trenutnu prateću ekipu za nastupe čine moji bliski prijatelji i sjajni muzičari: Stanko Milosavljević (bubnjevi, a takođe i produkcija mojih albuma), Ana Kovačević (klavijature) i Andrija Sagić (perkusije). Sa njima sam prezadovoljan i uvek možemo na sceni, kao i tokom proba, da postignemo savršeno zdravu komunikaciju i razmenu energije, tako da bih želeo da i ubuduće delim scenu sa njima. Međutim, koliko god mi se sviđalo da nastupam, onaj pravi doživljaj muzike je ipak u intimnom slušanju snimljenog materijala, upravo onako kako sam ga zamislio u studiju. Što se tiče mojih želja, jedna od njih će se uskoro i ostvariti krajem oktobra ove godine. Naime, tada ću deliti binu sa italijanskim ansamblom Ataraxia koji veoma poštujem i biće to neverovatna čast za mene.

9. Da li je teško praviti ovakvu muziku?

Koji bendovi/muzičari su uticali na tebe?

T: Ovo što ti čuješ je muzička forma i pravac kojim se moji radovi kreću. Sve što nastaje je rezultat “putovanja” tim pravcem, tako da, ne mogu reći

a i da se u tom putu ne posustane.

12. Pored Tamerlana da li učestvuješ u još nekom bendu/ projektu ili ti je Tamerlan prioritet?

T: Za sada imam ulogu basiste i growl vokala u grupi Parahelia, mog drugara Stanka Milosavljevića. Takođe, trenutno je u pripremi još par interesantnih projekata o kojima će uskoro biti vesti.

Međutim, naravno da je Tamerlan ipak prioritet.

da je teško...samo uobličavam ono što mi je u glavi i to je to (a uz to se i fenomenalno provodim).

Takođe, teško je reći ko je to tačno od drugih autora uticao na mene. Ovo što radim predstavlja rezultat mog shvatanja sveta i komunikacije sa njim. Naravno, činjenica je da slušanje određenih autora može da te inspiriše na neki način i možda ti da određenu ideju, ali ne mogu ukazati ni na koga određeno.

10. U mnogim pesmama koristiš ‘’krš božiji’’ različitih instrumenata? Da li imaš muzičko obrazovanje ili si sam učio da sviraš sve te instrumente?

T: Imam srednju muzičku školu privedenu kraju i deset godina nepotrebne teorije muzičkog zanata iz te oblasti. Dobra je stvar što sam barem dobio neku tehničku osnovu koju sam mogao da primenim u sopstvenom razvijanju....ali prikaz sopstvenih emocija i doživljaja je nešto čemu niko ne može da te nauči.

11. Postoje li neki ciljevi koje želiš da ostvariš sa Tamerlan-om? Šta bi za tebe predstavljao uspeh?

T: Smatram da je najveći cilj upravo izražavanje svoje ličnosti i povezivanje sa svetom putem sopstvenog dela. Ono što želim jeste da uložim sve napore kako bih tu vezu učinio što jačom i evoluirao na osnovu toga, na mentalnom i spiritualnom nivou. Uspeh je da se sve ovo održi i dođe do onih, koji bi to znali da poštuju na pravi način,

13. Timure hvala ti puno na odgovorima i izdvojenom vremenu. Za kraj reci nam šta možemo očekivati od Tamerlan-a u budućnosti?

T: Hvala tebi na ovom intervju-u i mogućnosti da predstavim svoj rad u tvom fanzinu. Do kraja ove godine možete očekivati split album sa predivnim istarskim ansamblom Loell Duinn (biće to zaista posebno izdanje), nekoliko interesantnih kompilacija, kao i po koju koncertnu meditaciju.

Biće ovo svakako produktivno doba i predstojeće vreme će doneti mnogo zanimljivosti.....a do tada, obratite pažnju i na sadašnjost. Ima i tu dosta toga da se vidi i čuje (smeh)

TAMERLAN GEMINI-WORLDS OF ETERNAL CREATION QUARTIER23 ’’Gemini-Worlds of Eternal Creation’’ naslov je drugog po redu albuma ove unikatne pojave na našoj muzičkoj sceni koja se zove Tamerlan.

Timur i kompanija će vas kroz ovih 9 pesama ‘’baciti’’ u neka prošla vremena, u neke zabačene predele, netaknute od strane čoveka... Ne očekujte ovde ni M od metala, ni D od distorzije, ni S od Slejera... Ovde akustična gitara zauzima centralnu poziciju podržana klavijaturama i drugim raznoraznim instrumentima. Ovakva muzika će vam sasvim sigurno dobro doći da odmorite vaše slušne aparate i zvučnike od teškometalne grmljavine kojoj se svakodnevno izlažete. Pokušavam da napišem nešto iole smisleno kako bi vam bliže predstavio ovaj album ili vas naveo da isti kupite, al’ mi to ne polazi za rukom. Ovo nije muzika koju bih ja svakodnevno slušao ali prijala mi je konzumacija ovog diska. Opušta, smiruje, pruža odmor nakon napornog dana. Potpuno mi je besmisleno da sad izdvajam neku pesmu, jer je kvalitet albuma ujednačen, i vrlo lako se sluša u ‘’cugu’’. Šta da vam kažem, ako ste iole upućeni u ambiental priču, tragate za ‘’opuštajućom’’ muzikom, željni ste otkrivanja nekih novih teritorija-nabavite ovaj album.

TAMERLAN KOYANBABA EP QUARTIER23 Saradnja između Quartier23 i Tamerlan-a se uspešno nastavila pa je nakon nekoliko meseci od objavljivanja gore recenziranog albuma objavljen i EP ‘’Koyanbaba. Ovo nije originalno delo Tamerlan-a već predstavlja ‘’obrade’’ svite koju je napisao Carlo Domeniconi. Odmah na startu se uočava da ovde nema toliko folklornih elemenata koji su bili karakteristični za prethodni opus ovog benda, što naravno ne umanjuje kvalitet ovog izdanja.

Tokom preslušavanja ovog EP-ja oseti se neka tuga, seta, melanholija...

Pomislih da je oktobar iako je u trenutku dok ja ovo pišem 20 stepeni i maj mesec. Tamerlan vas natera da izgubite svaki pojam o vremenu, prostoru, epohi... Zaista ne znam šta bih više rekao... Omot je odličan kao i kod Gemini-ja. Neki će uz ovo uživati, drugima će biti dosadno. Ja definitivno spadam u ove prve.

KONTAKT: tamerlan1987@yahoo.com

www.tamerlan.eu

www.myspace.com/fullmoonfestival

Знам да ће већина вас можда да ми замери што је овај текст написан на ћирилици, док су сви остали на латиници али искрено, није ме брига. Некако ми је било ‘’природно’’ да овај интервју напишем ћириличним писмом, што сам и урадио. Е сад да пређемо на Сварун. Албум им је објављен прошле године за руског издавача, а чини ми се да већи део домаће публике ни не зна о ком бенду се ради. Фанови Therion-a, Haggard-a и сличних бендова, љубитељи словенске митологије/ историје-ово је састав за вас. Надам се да ће овај интервју бар мало помоћи овом одличном бенду у њиховој промоцији. На питања је одговарао Никола-главни човек у овом саставу.

1. Поздрав Никола. За почетак реци нам како и када се родила идеја да оформиш Сварун? Ко све учествује у овом бенду? Никола: Поздрав теби, Видоје, и свим читаоцима Акреп фанзина! Сварун је идејно, а и практично, настао у октобру 2008.године, након што сам одлучио да напустим своју претходну групу Lonesome Night, која је тиме уједно и престала са радом. Разочаран лошим искуствима, којих је било и превише, али и уморан од америчког progressive звука којим сам се тада бавио, желео сам да урадим нешто другачије, једноставније за извођење и пријемчивије домаћој публици. Након разговора и договора са музичарима којима сам располагао тада, скицирао сам пар песама, однео на заједничку пробу и тако започео оно што је данас Сварун. Кроз Сварун је од тада прошло заиста много људи, репризирајући тако већ хиљаду пута виђену слику у многим, ако не и свим, домаћим групама. Међутим, будући да сам ја аутор све музике и текстова, све те промене нису

нимало утицале на то да се изворна идеја и звучни изглед Сваруна имало промене. Сварун је у овом тренутку седмочлани састав, који чине три свирача из Москве: Анахарсис, бубњеви; Инокентиј, бас; Евгеније, гитара; и четири певача из Новог Сада: Јелена, сопран; Драгана, алт; Мирко, тенор; и моја маленкост, тенор.

2. Прошле године се појавио ваш први албум за руског издавача Nymphaea Records. Како је дошло до сарадње са њима? Да ли сте ви задовољни избором издавача, односно да ли су испунили ваша очекивања(промоција, дистрибуција...)? Како фанови могу доћи до вашег оригинал диска? Н: Након најавног издања у виду сплит диска са руском групом Midgaard, које се у продаји појавило у мају прошле године, у новембру је изашао и први албум Сваруна у пуном трајању ‐ Славија, у издању московске куће Nymphaea Records. До сарадње је дошло након што сам, почетком прошле године, ступио са њима у контакт тражећи издавача за албум првенац који је тада био у плану, нудећи као представљање групе наш промотивни материјал (доступан за бесплатно скидање преко наше mySpace странице). Московљанима се музика толико допала да су желели да одмах објаве понуђен материјал (од само седам песама), што смо ми ипак одбили и започели рад на Славији каквом се касније и појавила. Након уобичајених порођајних мука, и због тога на једанаест месеци одуженог времена израде, Славија је коначно завршена и пуштена у продају. Сарадњом сам свакако задовољан, будући да су људи из Nymphaea Records показали крајње разумевање за наша честа пробијања завршног рока, као и врхунски професионализам када је у питању било слање дискова или интернет промоција. Оно што ми је посебно било драго је то што су ми, након мог првог e‐ maila на енглеском, Руси одговорили на српском. Након тога је преписка настављена на готово савршеном српском са њихове стране. Наши дискови су, када је у питању Балкан, доступни поруџбином директно од групе. Тренутно још увек имамо у залихама и сплит издање са Midgaardом и албум, уз посебну погодност за узимање оба диска. Сви детаљи се налазе на нашој mySpace страници, тако да позивам заинтересоване да потраже све информације тамо.

3. Колико дуго сте радили на песмама и колико вам је било тешко све ово снимити? Колико сам схватио имате ваш студио тако да претпостављам да вам је било мало лакше у односу на већину бендова јер нисте били ограничени временом/новцем. Н: Сварун је група, или пројекат, одређена многим специфичностима, а једна од њих је и рад на музици. Ниједну песму на албуму у суштини нисам писао дуже од једног дана, укључујући сву музику и текст, али сам се на сваку враћао сваки пут када се мењала постава групе, а мењала се, богами, и често и драстично: од два гласа на почетку до пет гласова, колико их је било највише; од једне гитаре штимане на B, до 2 гитаре штимане за кварту више; од клавијатура, преко семплера, па до матрице и метрономске траке – за сваку могућу комбинацију инструмената и гласова је постојала верзија сваке песме, у безброј формата. Практично је рад на песмама трајао од почетка групе, па све до изласка албума. Снимање је било нарочит проблем – услед количине посла који је стојао пред нама, рачунали смо да је лакше да сав посао обављамо сами, код куће. Међутим, ту се јавио проблем друге врсте – сложеност пројекта је била неисцрпан извор проблема којима смо тешко, или нисмо уопште, налазили решења. На крају, оно због чега је читава радња замало пропала био је људски фактор – од Сваруна као десеторке на почетку рада на албуму само је троје људи дочекало новембар у групи. Од тих који су нас напустили, један је био сниматељ и миксер, а један други власник већег дела опреме на којој смо радили. Албум је завршен тако што сам завршетак снимања и миксање урадио сам, на аматерским уређајима који не гарантују готово никакав квалитет. Узевши све то у обзир, не сматрам да је то лош исход, будући да је албум ипак завршен, и то са трошковима групе на позитивној нули. Ипак,

сигурно је да се не бих упуштао у још једну овакву авантуру без озбиљног буџета и загарантованог бар донекле опуштенијег рада.

4. Ово је ваш први албум и претпостављам да вам је ово један од најтежих пројеката на којима сте радили до сада. Мислим да је албум веома добар али има и места на којима се мора још порадити. Да ли сте ви задовољни коначним резултатом? Имаш ли ти неког фаворита међу песмама? Н: Донекле се слажем са тобом у тврдњи да је ово један од најтежих пројеката на којима смо радили, будући да сам ја лично имао и много теже, али се апсолутно слажем када кажеш да постоје места на којима још треба порадити – и то благо речено. Иако је то, можда, скривено у свој сложености и неуобичајености музике у питању, Славија је и даље типичан првеначки албум – чист, емотиван, амбициозан, непрефињен, понегде и сиров (у негативном смислу), али ипак, што ми је посебно драго, идејно заокружен. Као највеће мане бих издвојио микс и продукцију албума, као веома непримерене музици овог жанра и ове сложености, затим количину непотребних детаља и инсистирање на одређеним не баш најсјајнијим решењима са моје стране, али и на моменте неубедљиву, чак веома лошу изведбу са стране свирача и гласова. Све ово, наравно, имамо намеру, колико будемо умели и могли, исправити на следећем албуму. Ипак, као што рекох, уопштено говорећи, ја сам задовољан. Поредити Славију са, рецимо, албумом Sitra Ahra шведског Theriona заиста нема смисла, али поредити га са њиховим првим албумом – у смислу квалитета изведбе – и није толико сулудо. Са друге, позитивније стране гледано, у питању је 80ак минута музике изведене за велики метал састав, симфонијски оркестар и пет гласова, и све то на српском

језику – мислим да Сварун због тога, ако ништа друго, заслужује трунку пажње као куриозитет на домаћој сцени, мада сам убеђен да заслужује и много више. Мој фаворит? Па не знам, искрено... Мењало се то већ много пута до сада... Можда Бесмртна.

5. Пређимо сад мало на ваше песме. Дуго сам ’’лупао главом’’ како да те питам све што мене интересује и што би интересовало читаоце око ваших текстова/песама. Најбоље је да ти прокоментаришеш укратко сваку песму и кажеш нам о чему говори текст. Н: Наравно... Централна идеја албума, нит која све песме лабаво повезује, је идеја о Богу стварања и ватре, Сварогу, чији смрт и поновно рођење означавају крај старог и почетак новог доба Васељене, и о човеку који, призивајући Бога, и сам постаје Бог – средишња личност сопственог универзума, господар самога себе. Ова тема је најдетаљније разрађена у ‘’Жезлу’’, кроз лик пророка који иступа из народа и који, налик

свештеницима‐краљевима старине, ритуално жртвује самога себе везујући се за ватру, оличену у Жезлу небеског краља Сварога, означавајући тиме почетак новог доба човечанства. ‘’Меранија’’ говори о последњој паганској земљи у целој Европи, називаној многим именима – Паганијом, Наурентијом, Меранијом – и њоме насељеним словенским гусарима који су стотинама година вребали Јадраном и уништавали византијске, млетачке и арапске бродове. Поред словенског поноса и слободарства, постоји у тексту ипак и доза стрепње и неизвесности у погледу тога шта будућност доноси словенском роду и онима који се Словенима осећају. ‘’Крунидба’’ је прича о братоубиству којим је основана руска држава давне 980. године, о сукобу браће Владимира и Јарополка Свајтославича у тада престоном граду Кијеву. Поред очигледне историјске тематике, ова трагедија се проширује тако да обухвати читав словенски род, понекад једнако заслепљен и обузет братоубилаштвом као и Владимир пре више од хиљаду година. Иначе, две међустрофе су заправо цитати старонордијске епске поезије, будући да су на страни Владимира у том походу ратовали викинзи његовог рођака, Хакона Сигурдсона, краља Норвешке. ‘’Глас’’ је песма о словенском слободарству уопште, а личном слободољубљу посебно – о гласу као одразу наше духовне снаге и воље да се боримо за оно што јесмо. ‘’Јабука’’ је заправо прича о три брата, писана по узору на словенске бајке које смо сви сигурно слушали као деца, која у својом, наизглед наивном руху, крије тешку и мучну алегорију похлепе и лудила присутне одувек међу људима, али данас, нажалост, нарочито очигледне. ‘’Славија’’ је, такорећи, средишња композиција овог албума, и говори, поново на алегоричан начин, о Славији, замишљеној утопији, свесловенској земљи из маште, која, као таква, једино може постати под покровитељством једнога Бога, који тај сан и доноси, мирећи у рефрену завађену браћу и претварајући тако комад овоземаљског у имагинарни словенски Ириј. ‘’Молитва’’ је заправо љубавна прича, о двоје младих које, непосредно након венчања у Светом гају, раздваја рат, у којем младић бива заточен. У

кишној ноћи, гром расцепи храст, у чему он види знак Перуна, Бога ратника, и реши се на бег. На другом крају света, у домовини, његова љубав не престаје да се нада његовом повратку, и непрестано се моли кумиру који јој је он дао. У тренутку док он сатире душмане своје у туђини, кумир Бога Перуна у девојчиним рукама се натапа крвљу – тад она зна да он долази! Ипак, чекање се поново одужи и она пада у сан, када се ипак, изранављен, али жив, њен драги појављује на кућном прагу. ‘’Власт’’ говори о братству и светости такве везе, о снази која из тога произилази, о муци и ватри у којима се човек ствара, о снази и бесу који превазилази, о власти и одговорности које након свега тога стиче. ‘’Коловрат’’ је химна Богу Сварогу, усклик наш, његових унука, упућен њему, у тренутку док израња из бездана Свемира, отелотворавајући самога себе и нас саме, док у бескрајном црнилу пламти осмокраки Коловрат, знамење његовог божанског достојанства. ‘’Бесмртна’’ је прича о паду последњег словенског упоришта у централној Европи, Арконе, града на северу данашњег немачког полуострва Ругена, разрушеног у дивљачком походу бискупа Свете римске цркве Абсалона од Данске. ‘’Поход’’ говори о покрету који је у праскозорје цивилизације довео Словене на просторе на којима они већ хиљадама година живе, о расколу између некада братских племена који је тињао вековима, о жељи за помирењем и горкој купи жучи која се мора испити пре него што се тако нешто деси.

6. Последња песма на албуму је у ствари Крунидба на руском језику. Како сте дошли на идеју да је препевате на овај језик? Н: ‘’Крунидба’’ на руском језику је заправо дошла веома природно: желели смо да се на неки начин одужимо нашим издавачима за сјајну сарадњу коју смо имали са њима, али и да одамо почаст руској публици, те смо се стога одлучили да две наше песме препевамо на руски. Поред Крунидбе, постоји и руска верзија Жезла, која нажалост није доспела на албум, услед ограниченог капацитета носача звука, али је зато можете послушати на нашој mySpace страници.

7. Горепоменути издавач је објавио и сплит CD са бендом Midgaard. Пошто су на том издању исте песме као и на вашем првенцу немам шта да те питам осим како ти се допада бенд са којим ’’делите’’ диск Midgaard? Н: Тако је, на сплит издању се налазе песме које се такође налазе и на албуму, мада морам да напоменем да нису у питању исти снимци. Midgaard су сјајни момци и са њима смо имали одличну комуникацију, такође смо задовољни избором, будући да је издавач одабрао другу групу за сплит, а не ми, и радујемо се будућој сарадњи и евентуалним концертима.

8. До сада нисте имали пуно наступа уживо. Претпостављам да је један од главних разлога недостатак одговарајућих концертних простора у нашој земљи за овакву музику. Можемо ли ипак очекивати неки ваш концертни наступ ускоро? У вашем граду се организује један од највећих фестивала на овим просторима Exit- па можемо ли вас очекивати тамо? Н: Тачно је – Сварун је до сада имао, чини ми се, не више од пет живих наступа. Главни узрок томе је готово стално мењање поставе групе, услед чега је висок ниво навежбаности био готово немогућ. Такође, као што си и рекао, недостатак одговарајућег концертног простора је велики проблем, мада смо успевали да га решимо успешном сарадњом са већим организаторима, као што је, рецимо, екипа 202ке из Београда. Што се тиче наших концертних активности у скорије време, тренутно радим на заказивању концерата у јулу ове године, будући да ће руски део Сваруна тада бити у Србији. Након тога, већ у августу, требали бисмо да урадимо малу турнеју којом бисмо обухватили пар фестивала у Украјини, Минску, у Белорусији, и Моксви и Петровграду, у Русији. Све ово је још у преговорима, тако да нема заказаних датума, али је план прилично изгледан. На Exit-у

нас, нажалост, ове године неће бити, будући да смо исувише касно почели промотивне активности и тиме, практично, групу пробудили из хибернације која траје практично од децембра. Следеће године ћемо, надам се, бити спремнији.

9. Како један овакав многочлани састав ради пробе и колико често? Да ли је тешко правити музику вашег жанра? Н: Док је Сварун радио као искључиво српска група, пробе су функционисале као и код свих осталих, са можда мало више вежбања кући. У зависности од сложености музике, понекад смо држали и одвојене пробе гласова, инструмената, једном, два, понекад чак и три пута недељно. Ипак, од фебруара ове године, када је руски део Сваруна започео рад, метод је донекле другачији, у том смислу да они вежбају преко оркестарских матрица и метрономске траке, тако да имају пун студијски звук на проби, док гласови у Србији вежбају a capella, тј. без инструменталне пратње, будући да се тако стиче најчистија слика напретка и могућих проблема. Будући да оба дела групе имају искуства са оваквим начином рада, не мислим да ће бити нарочити проблем спојити их. Да ли је тешко правити музику овог жанра? Мислим да је то индивидуална ствар. Мени лично, није, навикао сам, на студијама, а и у професионалном раду, и на много веће пројекте, често са строгим захтевима муштерија и веома кратким крајњим роком. Мислим да је то све, као и свирање, просто ствар вежбе и заната. Таленат игра улогу, јасно, али увек прво долазе рад и вештина, па тек онда лична надареност.

10.У вашој музици се примећују разни утицаји од бендова Therion, Symphony X па до композитора класичне музике. Можеш ли нам рећи који су све бендови/ композитори утицали на вас? Н: Да, наравно, то је јасно и од тога не бежим, Therion и Symphony X су два имена

која су ме практично и одвела у уметничку музику и која без прекида активно слушам већ десет година. Што се тиче утицаја других аутора, пре свега се ради о композиторима уметничке музике, који су пре својим идејама и филозофијом него звуком присутни у ткиву Сваруна: Игор Стравински, велики иноватор фолклорног звука у уметничкој музици, Петар Иљич Чајковски, велики руски романтичар, Стеван Стојановић Мокрањац, чију хорску фактуру тежим да остварим у вокалним партијама, и други.

11. Много ми се допада то што обрађујете словенску историју/митологију и што су вам сви текстови на српском језику. Можеш ли да препоручиш неку добру књигу која би помогла свима онима који би да се ’’баве’’ овом тематиком? Претпостављам да је Велесова књига имала доста утицаја на твоје текстове.... Н: Да, могу! Читаву библиотеку... Пре свега, од ауторке Александре Бајић – Богови старих Словена, убедљиво најбоља књига на тему старе словенске религије у нас. Од истог издавача – Пешић и синови – можеш потражити и остала издања, као што су Словенска Германија, Велика бела Богиња, и друге. Ту је и класик Спасоја Васиљевића –Словенска митологија. Уколико ти није жао дати новац за књиге, ту је и капитално дело Речник словенске митологије, предивна и преобимна књига у тврдом повезу, у издању Цептера. Такође, на интернету је присутна велика количина текстова и публикација на ту тему, тако да свакако вреди се мало помучити и потражити их. Велесова књига, заправо, није имала никакав утицај на моје текстове. Зашто? Словен у мени жели да верује да је она истинита, али историчар није убеђен. Тако да налазим компромис – ја је посматрам као дело поезије, а не као историјски документ, барем док се као такав не докаже. Цитат који сам преузео из Велесове књиге и који се налази на последњим страницама књижице уз диск сам преузео због његовог значења, у том тренутку изузетно погодног и истинитог за моју ситуацију, а не због тога

одакле потиче. Иако желим да верујем да је нешто од старе словенске писмености – која је несумњиво постојала! – преживело векове, није тешко поверовати да је бахата рука безимених душмана смрвила и последње трагове исте.

12. Поред Сваруна да ли имате још неке бендове/пројекте са стране? Видео сам неке твоје снимке на YouTube-u где си у улози диригента... Н: Да, наравно, сваки свирач руског дела Сваруна има још неколико пројеката (у питању су session музичари, тако да им је то и посао), Драгана и Јелена из српског дела певају у различитим хоровима, а ја сам ангажован као бубњар у новосадским death метал групама Defilement и Sarcomman, поред тога имам и свој лични пројекат (којим се већ дуго нисам бавио додуше) Prometheus, и на крају, будући да сам при крају студија уметничке композиције, постоји и опус тог жанра, којем припада и снимак на којем диригујем.

13. Какви су планови за даље? Нови материјал, концерти... Н: Планови за даље су, као што си и рекао: концерти и нови материјал. Читава ствар са руским делом групе је за нас све веома интересантна, али такође и неиспробана, тако да смо радознали да видимо како ће то испасти – када једном пробијемо лед, сигуран сам да ћемо имати редовне наступе на истоку, будући да је Сварун тамо већ веома добро примљен, поготово на вест да је сада и тамо доступан за живе наступе. У кратком разговору на ту тему, Анахарсис и ја смо се сложили да је могуће започети рад на новом материјалу почетком јесени, односно – започети снимање новог материјала, будући да ја планирам да га напишем и довршим током лета ове године. У плану је такође и реализација Сваруна на енглеском језику, будући да сам недавно потписао уговор са једним аустралијским заступником, тако да очекујемо и пробој на, условно речено, западу.

14. Никола хвала ти пуно на издвојеном времену. Наредни редови су твоји па ако имаш још нешто да додаш, поручиш и сл. слободно реци. Н: Хвала и теби, Видоје, на прилици за овај разговор, било ми је задовољство. За крај не бих имао шта да додам, осим контакт информација и позива групама заинтересованим да свирају са Сваруном или за неки други вид сарадње, да се слободно јаве! Контакт: www.myspace.com/svarunmusic http://www.svarun.rs ylvaon@gmail.com +381 63 8 484 282 Никола Пацек‐Ветнић СВАРУН СЛАВИЈА Nymphaea Records Чим сам чуо за бенд Сварун одмах сам знао да је ово бенд за мене(љубав на прво слушање или тако нешто). Не знам, увек чим видим да неки бенд да у опису своје музике има реч ’’slavic’’ односно да негује словенску тематику одмах привуче моју пажњу. Одушевио сам се њиховим демо снимком који су поставили за бесплатно преузимање и нестрпљиво чекао даљи потез ових момака и девојака. Албум ’’Славија’’ садржи 13 песама(односно 12 пошто је песма ‘’Крунидба’’ одсвирана у 2 верзије: на руском и српском) у трајању од 75 минута. Објавише га браћа Руси из издавачке куће Nymphaea Records крајем прошле године и заиста ми је било чудно што је албум прошао прилично незапажено код домаће публике, јер се ради о прилично оригиналном албуму и бенду за ове наше просторе. Прво ћу напоменути неке недостатке овог албума(да не испадне да претерујем у похвалама). Први(и вероватно главни) недостатак је продукција, која је ок одрађена, ал’ опет има неких ‘’рупа’’. Иако се не разумем у снимање и те ствари, капирам да је доста тешко снимити овакав материјал, па сам можда и игнорисао мало тај проблем. Једноставно треба имати огромна муда и усудити се да у овим нашим условима(недостатак новца, адекватног студија...) снимити овако компликован материјал. Ипак се надам да ће на неком наредном остварењу превазићи овај проблем. Као слабије тачке издвојио бих песме ‘’Жезло’’ и ’’Бесмртна’’. ’’Бесмртна’’ има прилично занимљиву причу, али ми сметају вокали у овој песми. Мислим да би требало још мало да се поради на scream/growl вокалима. ’ајмо сад на разлоге због чега треба купити ово издање. Као прво одлично дизајниран омот који је у складу са музиком али и издањима овог правца. Текстови су отпевани на српском језику што је за похвалу. Сварун комбинују мушке(тенор, бас,) и женске(сопран, алт) вокале. Непотребно је рећи да су вокали веома добри јер сви ови момци и девојке школовани музичари, тако да је то за очекивати. Током слушања њихове музике осетићете утицаје бендова Therion, Symphony X, Haggard, класичне музике... Мислим да на овом албуму свако може да нађе своје фаворите(моји су ‘’Јабука’’, ‘’Коловрат’’ ‘’Меранија’’ ‘’Славија’’). Сварун од мене имају само речи хвале. Ако вас је овај интервју или рецензија иоле привукла да набавите ‘’Славију’’ онда то и учините путем контакта који се налази испод.

Kad sam završio rad na prvom broju Akrepa već sam krenuo da razmišljam koga bih mogao kontaktirati za naredni broj i među prvima ’’na listi’’ bio je Branislav Panić. Iako do tada nisam poznavao Baneta, gajio sam veliko poštovanje prema njemu i zbog bendova u kojima svira ali i zbog njegovih izjava u raznim časopisima, fanzinima, na forumima... Kroz ovaj intervju sam želeo da pokrijem sve bendove u kojima Branislav svira, s akcentom na trenutno najaktivniji bend-Bane. sam 100% zadovoljan: Branislav - vokal/gitara (Synesis Absorption, Goat Eater, Senium) Novelja - vokal/bas gitara (Senium, ex-Anguish Sublime) Sabbathorn - gitara (Catastrophy, Raze, ex-Angelgoat) Occvltvm Mallevs - bubanj (Catastrophy, Angelgoat, Blasphererion) 1) Pozdrav Branislave, kako je? Kako teku pripreme za predstojeću turneju sa Svart Crown?

Branislav: Pozdrav Vidoje! Hvala na pitanju, evo sve ide kao što je i planirano. Za par dana krećemo, čeka nas 11 koncerata u 6 različitih država.

2) Da krenemo ovaj intervju od tvog trenutno najaktivnijeg benda Bane. Došlo je do nekih promena u postavi. Ko sada svira u Bane-u?

B: Jeste. Konačno sam skupio pravu postavu za ovaj bend kojom

3) Prošle godine izašao je vaš prvi album ’’Chaos, darkness & emptiness’’.

Album su zajedničkim snagama objavile 4 izdavačke kuće. Kako si zadovoljan sa njihovim radom, ali i reakcijama fanova i kritičara? Da li postoje neki negativni komentari na vaš album?

B: U suštini sam zadovoljan svime što je vezano za naš novi album. Izdavači su dali sve od sebe da učine ovo izdanje dostupnim širom sveta, a i vidim da je materijal do sada recenziran preko 35 puta i gotovo svuda je dobio visoke ocene i pohvale.

Verovatno da postoje i negativni komentari vezani za naš album, ali su

isti uglavnom neargumentovano subjektivni, tako da ukoliko nije konstruktivan komentar mene isti ne zanima.

4) Album ste snimali u Hellsound studiju u Češkoj kod Honze Kapak-a. Kako vam je bilo raditi sa njim? Zašto ste odabrali baš njegov studio a ne neki studio u Srbiji ili okruženju?

Da li je bilo presudno vaše prijateljstvo, kvalitet studija, cena ili nešto treće?

B: Zaista je bilo ogromno zadovoljstvo raditi sa čovekom/muzičarem/producentom kao što je Honze. Da budem iskren, nikad više nisam naučio i uživao u radu nego letos, dok je teklo snimanje.

Iz prethodnih loših iskustava sa srpskim, pod velikim znacima navodnika ’’Producentima’’, nije uopšte dolazilo u obzir da ovakav materijal bude snimljen unutar naše države. Tako da je kvalitet studija ipak presudio, a naravno da je i cena bitan faktor. Uz sve to je Honza moj stari prijatelj tako da se sve savršeno poklopilo.

5) Možeš li da nam kažeš nešto o tekstovima? Kakvu poruku želite da pošaljete?

B: Tekstovi, kao i celokupna ideologija benda je bazirana na mizantropiji i preziru prema današnjem svetu, sistemu i ljudskoj rasi. Mislim da je poruka sasvim jasna i očigledna.

6) U planu je i objavljivanje prvog albuma za još nekoliko izdavača. O kojim izdavačkim kućama je reč? Hoće li se

ta izdanja razlikovati u odnosu na ovo postojeće?

B: Svakako će se ta re-izdanja razlikovati u odnosu na standard Jewel Case verziju. Album će biti izdat za američkog izdavača Abyss Records u obliku DigiPack izdanja, sa bonus pesmom, obradom od Dark Funerala ’’The Dawn No More Rises’’. Daum izdavanja je 25.03.2011.

Takođe je već izašlo i kasetno izdanje materijala, sa potpuno drugačijim, crno-belim artwork-om za prave old school fanove MC formata. Za evropsko tržište je zadužen danski Satanic Deathcult Productions, a za američko je Baleful Benediction Records.

7) U martu treba da izađe i split album sa bendom Neftarka. Ako se ne varam na tom izdanju će se naći pesme sa EP Misanthropia...

B: Jeste, mada to nije u potpunosti re-izdanje EP-a. Na tom Split-u će se zapravo naći samo 2 pesme koje su se originalno pojavile na tom izdanju.

Druge dve su snimljene prošlog leta dok smo snimali i prvenac. U pitanju je ponovo snimljena ’’In A Dying World’’, i gore pomenuta obrada od Dark Funeral-a. Tako da je to ustvari neka mešavina prvog EP-a i neobjavljenih pesama.

8) Kada smo već kod pomenutog EP moram da te pitam: u kojim sve formatima i za koje izdavače je objavljen ovaj materijal? Bilo je gomila najava pa je malo teže ’’pohvatati’’šta je izašlo a šta treba da izađe(smeh)...

B: Prvo je EP izašao za malu holandsku etiketu Victory By Fire Records.

Međutim, bio je limitran na svega 66 kopija širom sveta, tako da je to preuzeo egipatski Set Productions, i re-izdao ’’Misanthropia’’ materijal sa blago drugačijim dizajnom i pakovanjem.

10) Postoji nekoliko bendova koji imaju isto ime kao i vaš bend-Bane. Da li ste nekad razmišljali o promeni imena? Šta znači Bane i zbog čega ste odabrali baš taj naziv?

B: Promena imena ne dolazi u obzir, jer je danas gotovo nemoguće izbeći da već postoji bend sa istim imenom.

Sama reč Bane, na engleskom jeziku, može da ima razna značenja, ali ona prava definicija za ovaj bend jeste - smrt ljudskoj rasi. To je osnovni razlog za samo ime benda, jer je to u suštini i filozofija naših tekstova.

9) Za sada osim MySpace-a nemate zvaničan veb sajt. Da li ste planirali da uradite nešto po tom pitanju? Da li misliš da internet pomaže ili odmaže mladim bendovima? Razvojem interneta dosta toga je nestalo npr. sve je manji broj ljudi koji kupuju originalna izdanja. Koliko MP3 i slično može da pomogne/odmogne vama kao bendu?

B: Videćemo. Još uvek zaista nismo neki velik bend, tako da mislim da nam i ne treba oficijalni sajt, pored MySpace-a, Facebook-a, Twitter-a i Last-Fm profila.

A što se tiče internet sveta, uh...vidi, jeste da je to razlog što ljudi manje kupuju i više skidaju, ali ljudi moraju biti svesni da sve zavisi od njih samih, da li će hteti da kupe i podrže nešto ili neće. A da li to više pomaže ili odmaže (mladim) bendovima sve zavisi od samih bendova koliko će pametno da iskoriste internet svet za svoju promocju i koliko će kvalitetan materijal snimiti kako bi to ljudi kupovali ako je izdanje vredno tih para.

11) U trenutku dok mi radimo ovaj intervju vi se spremate za vašu turneju po Balkanu. Planirate li i neke nastupe u zemljama van Balkanskog poluostrva?

Ima li nekih ponuda?

B: Prošle godine smo već svirali u Nemačkoj, Češkoj, Poljskoj i Sloveniji.

Ponuda ima i koncerata će svakako biti više, ali za sada ništa što bih mogao da pričam.

12) Pređimo sada na još jedan od projekata na kojima učestvuješ- Senium.

Otkud ste došli na ideju da oformite ovakav projekat i ko učestvuje u njemu? Kako bi definisao muziku koju svirate?

B: Ovako...bend je oformljen davne 2005-e, i ja nisam originalan član postave. Jedini je ustvari Novelja orignilani član, koji svira i u BANEu. Održali smo par svirki u periodu 2006/2007-e, ali nikad ništa konkretno snimili. Nakon toga, bend je bio neaktivan, sve do prošle godine kada smo rešili da konačno snimimo prvi materijal, ali da bend, ovaj put, ostane samo u vidu projekta.

Pored nas dvojice u bendu su i Gabor(bubnjar), koji takođe svira u Melodic Death Metal bendu Dark Dawn, i gostujući vokal Arpad, iz već dobro znanog benda Tales Of Dark...

Muziku koju mi sviramo je neki Funeral Doom/Death Metal, po uzorima Mourning Beloveth, Saturnus, itd...

13) Krajem prošle godine objavili ste demo na kaseti za Depressive Illusions Records. Možeš li nešto više reći o tom materijalu? O čemu govori pesma Remnant?

B: Jesmo. U suštini nema puno toga da se kaže za taj Demo...Muzika je nastala 2005/2006-e, ali je tek snimljena/izdata 2010-e. Tematika je uglavnom tuga, bol, agonija...

14) Imate li neke planove vezane za Senium? Kada se mogu očekivati nove pesme? Da li će ovo biti samo studijski projekat ili postoji mogućnost koncertnih nastupa?

B: Ima planova, naravno. Trenutno pripremamo tj. re-aranžiramo 3 starije pesme, i sa njima planiramo da snimimo EP ili album, u zavisnosti od dužine materijala. Moguće da će biti i neka obrada, no videćemo...

Verovatno ćemo krenuti sa snimanjem negde u Aprilu, pa da sve do leta bude gotovo.

Inače kao što rekoh gore, ne, dakle

bend više nikada neće nastupati uzivo...

15) Pređimo na naredni bend u kome sviraš. Goat Eater grind core sastav.

Kada je osnovan ovaj sastav i ko sve učestvuje u njemu?

B: Goat Eater je osnovan 2010e, a u bendu se nalaze još Miloš Basara(vokal), koji peva i u Metalcore bednu Conviction, i Zoran Đipanov (bas).

16) Do sada su objavljena 2 split albuma. Reci nam nešto više o tim izdanjima.Sa kojim temama se suočavate:da li se bavite klasičnim grind core temama ili obrađujete neke druge teme?

B: To je ustvari isti materijal, samo je izdat na dve strane. Radi se o pet pesama, koje su snimljene kod mene, u mom kućnom, da ne kažem, studiju. Kvalitet je u suštini ’’demo’’, ali opet dovoljan za prvo izdanje.

Prvi je 2-Way Split sa kanadskim Crust/Grind bendom The D-Bags.

Izdanje je limitirano na svega 100 kopija na 3 inch CD-r, i javio mi baš italijanski izdavač Human Discount Records da je sve rasprodato za manje od mesec dana.

Drugo izdanje je pro-CD-r izdanje, izdato preko malezijskog izdavača Deathmutt Records. 4-Way Split je u pitanju ovaj put, delimo disk sa domaćim kolegama Downtrodden, i slovenačkim drugarima Dickless Tracy i Septic Scum.

U ovom bendu ja ne pišem tekstove, ali tematika u svakom slučaju varira.

Priča se o svemu, zaista nemamo konkretnu ’’poruku’’.

17) Dosta grind bendova ima politički angažovane tekstove. Reci mi tvoje mišljenje o takvim sastavima. Misliš li da treba da se mešaju politika i muzika? Šta je tebi bitno kod nekog benda: da li ti je bitna muzika, ideologija, imidž ili nešto drugo?

B: Politika me iskreno uopšte ne zanima, jer zaista nemam vremena da se bavim istom. Svako ima slobodu da u svojim tekstovima ispriča šta želi, tako da ja iskreno nemam ništa protiv, ukoliko je to kvalitetno realizovano.

Kod svakog benda mi je uvek muzika najbitniji i presudni faktor da li ću da slušam i podržavam bend, pa zatim ideologija. Meni lično je sam imidž benda u suštini nebitan, pogotovo ako je underground bend u pitanju.

člana pa je svako nasnimio svoj deo ili ste se našli i snimili u studiju?

B: Poslali smo Mike-u skicu na nakucanim bubnjevima i pilot gitarama i čovek je poslao bubanj ubzro posle toga. Onda smo taj bubanj sa tablaturama poslali Steve-u, i čovek je snimio bas gitaru. Na kraju smo Miloš i ja otišli do gore pomenutog studija da odradimo preostali deo posla i da izmiskujemo/masterizujemo celu stvar.

18) Synesis absorption-grupa koja je za kratko vreme podigla veliku prašinu na domaćoj sceni. Možeš li da nam kažeš ko sve učestvuje u ovoj super-grupi i kako ste uspostavili saradnju sa ovim legendama?

B: Trenutno postavu ovog benda čine: Branislav Panić – Vokal (Bane, Senium, Goat Eater) Miloš Batočanin – Gitara (ex-Disdained) Steve DiGiorgio – Bas (ex-Death, exTestament, ...)

Mike Smith – Bubanj (Suffocation) Saradnju smo uspostavili tako što smo poslali demo snimak, i pitali ljude da li bi bili zainteresovani za rad i pod kojim uslovima. Prošle godine smo snimili naš prvi singl u Nemačkoj kod Steffen Fimmers-a(Necrophagist) u Aeexys Art Studio.

19) Za sada imate jednu pesmu koja se može preslušati na vašoj MySpace stranici. Kako ste snimili pesmu? Da li je snimak ’’kružio’’ od jednog do drugog

20) Šta možemo očekivati od ovog benda u budućnosti? Kakvi su dalji planovi?

Postoji li mogućnost da se album objavi za nekog većeg izdavača?

B: Sve je trenutno u nekoj «on-hold» fazi, iz prostog razloga sto jednostavno ne mozemo staviti ovaj projekta kao prioritet ni da hocemo. Milos i ja lagano pisemo novi materijal kada stizemo, ali je nazalost prerano za bilo kakve planove u vezi full-length albuma.

21) Moram da te pitam jedno pomalo nezgodno pitanje u vezi benda Disdained. Za kratko vreme ste ostvarili veliki uspeh, svirali turneju po zapadnoj Evropi, imali inostranog izdavača...

Zbog čega je ovaj bend prestao sa radom?

B: Najiskrenije, trenutak kada sam shvatio da ne želim više da radim u Disdained-u je kada sam video da ostali članovi nisu više imali istu viziju kao i ja, generalno vezano za sve (dakle ne samo pravac, već smatram da su svi oni muziku gledali samo kao hobi i dobar provod, što u mom slučaju jednostavno nije tako). Čovek mora da se posveti muzici maksimalno, i da se daje 666%, a to nije bio slučaj sa ljudima sa kojima sam tada delio binu.

22) Do sada si imao određen broj nastupa po raznim evropskim gradovima (što sa Bane što sa Disdained). Možeš li nam reći kakva je razlika između koncertnih prostora, organizacije, fanova itd. ovde i tamo? Koji nastup ti je najdraži?

Uh...prosto neznam odakle da krenem, jer je najbukvalnije sve neuporedivo bolje preko nego kod nas...od ozbiljnosti promotera, organizatora, do publike koja iskreno podrži dešavanje i kupuje diskove/ majice, do profesionalnosti prostora/ klubova gde se održavaju koncerti... jednostavno neuporedivo. Onaj ko je video i svirao negde preko, zna o čemu pričam.

Zaista mi je teško izdvojiti neki najdraži nastup, jer je svaki poseban na svoj način, i dragoceno iskustvo.

No, u Češkoj je svaki održan koncert bio sjajan, kao i u Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji...a što se Balkana tiče, imao sam sjajnih nastupa u Makedoniji i Bugarskoj.

23) Sa bendovima u kojima sviraš uspeo si da objaviš albume za inostrane izdavače, da sviraš u drugim zemljama itd. Da li imaš neki savet za mlađe bendove? Šta je neophodno da neki bend poseduje da bi ostvario uspeh?

U proteklih par godina sam primio jako puno mejlova od ’’maldih’’ bendova, koji su me pitali za savet i pomoc...Ljudi, nemam ja šta da vam kažem ili oko čega da vas savetujem. Radite na sebi, na svom bendu, budite uporni i to je to. Ništa od ovoga ne dolazi samo od sebe, već se sve stiče napornim radom, trudom i voljom.

24) Poslednjih 6-7 godina svedoci smo naglog uspona novosadskih metal bendova. Bendovi kao što su: Sangre eterna, Bane, Tales of dark, Svarun, Armageddon itd. izdaju albume za strane izdavače, imaju nastupe u inostranstvu... Kako objašnjavaš ovu ’’pojavu’’?

U čemu je tajna vašeg uspeha? Čime se vi hranite (smeh)?

Hehe, pa verovatno ono što sam gore naveo – ulaganjem, radom, trudom i voljom se sve ovo stiče. Naravno, svi ovi bendovi su kvalitetni, što znači da su izuzetno naporno radili na sebi, a ne da je ’’uspeh’’ kucao na njihova vrata.

25) Sad sledi nekoliko privatnih pitanja.

Nadam se da ti neće smetati. Sviraš muziku za 4 benda. Da li ponekad izgubiš inspiraciju i gde je nalaziš? Koji bendovi, filmovi, knjige itd. te inspirišu?

Ne smeta, naravno. Znaš kako, jeste da sviram i/ili pevam u 4 benda, ali se svaki razlikuje jedan od drugog dosta po načinu rada, a i na kraju krajeva, žanrovski/stilski se svi razlikuju. Tako da kada ne budem imao inspiracije za jedan bend, imacu za

drugi.

Inspiraciju nalazim svuda oko sebe, ali najviše u muzici koju privatno slušam.

Najviše ’’crpim’’ inspiraciju od sledećih bendova: Dissection, Dark Funeral, Saturnus, Mourning Beloveth, October Tide, Katatonia, Paradise Lost, Type O Negative, Lacuna Coil, Emperor, Death, Gorguts, Cryptopsy, Obscura, Necrophagist, Aeternus, Temple Of Baal, itd... Knjige ne stižem da čitam, a filmove gledam kada ne želim da razmišljam niočemu, a omiljeni žanrovi su mi komedije i horori.

26) Uspeo si da sa bendovima u kojima sviraš objaviš albume u različitim formatima. Interesuje me koji je tebi omiljeni format: kaseta, ploča ili CD i zbog čega? Da li voliš da skupljaš originale, razmenjuješ kasete i sl.?

Hehe, pa verovatno mi je najdraži format kaseta, jer je nekako najviše Underground i najviše naučiš da slušaš muziku preko nje, jer obično kada se pusti nešto sa iste presluša se od početka do kraja, svaka pesma.

Inače da, ja sam veliki kolekcionar orginal formata, i imam lepu kolekciju diskova, kaseta i pomalo vinila.

27) Kada si počeo da slušaš metal i koji bendovi su te ’’uvukli’’ u ovu priču? Sa koliko godina si krenuo da sviraš gitaru i ko su ti bili gitarski uzori?

Uh, davno beše...pre jedno 10 godina sam počeo da slušam metal. U početku sam se naravno više interesovao za komercijalniji metal, poput Drowning Pool, Static-X, stari Korn, itd...dok nisam otkrio unerground.

Gitaru sam prvi put u ruke uzeo sa 12 godina, ali sam ozbiljno krenuo da je sviram tek sa 15 godina. Uzori su mi uvek bili bendovi koje sam slušao, a nikad pojedinačni instrumentalisti. Hteo sam da sviram gitaru zbog muzike, a ne zbog samog instrumenta,

što je jako bitno.

28) ’ajde pred sam kraj nam reci tvojih 5 omiljenih albuma.

Uh...ovo je baš teško pitanje.(smeh) Zaista ima mnogo, mnogo dobrih albuma, ali kada već mora lista da se suzi na pet, neka bude ovako: 1.

Dissection – «Storm Of The Light`s Bane» 2.

Gorguts – «From Wisdom To Hate» 3.

Emperor – «Prometheus – The Discipline Of Fire & Demise» 4.

Mourning Beloveth – «Dust» 5.

Katatonia – «The Great Cold Distance» 29) Ok Bane to bi bilo sve. Nadam se da te nisam ugušio. Ako imaš još nešto da dodaš za kraj slobodno reci.

Vidoje, hvala ti puno za ovaj sjajan interview. Sve najbolje želim tebi i Akrep Zine-u, puna podrška, pa se vidimo uskoro!

Direct Contact: banedeathmetal@gmail.com MySpace: http://www.myspace.com/baneband Facebook: http://www.facebook.com/baneband

GOAT EATER promo 2011.

Goat eater je grind core sastav iz Novog Sada u kome sviraju Branislav Panić(Bane, ex-Disdained, Synesis Absorption...)gitara, Zoran Đipanov(ex-Beyond total carnage)-bas i Miloš Basara(Conviction)-vokal. Na ovom promo disku nalazi se 5 pesama(intro, outro i 3 pesme) u tranjanju od nekih 3 i po minuta.

Ove pesme se inače nalaze na dva različita split izdanja koja je ovaj bend nedavno objavio(pogledati intervju). Nemam puno toga da kažem o ovom materijalu što zbog njegove dužine, što zbog toga što i nisam veliki fan grind-a. Snimak je na zadovoljavajućem nivou s tim što bih jedine zamerke imao na zvuk bubnjeva. Čini mi se da im fali određena doza ’’jačine’’.Verujem da među vama ima ljudi koji vole ovakav zvuk pa vam preporučujem da posetite njihovu MySpace stranicu i proverite sami.

BANE Chaos, darkness & emptiness OK prošlo je skoro godinu dana od izlaska ovog albuma. Šta se desilo u tom periodu? Pa ništa: album je proglašen za najbolji srpski metal album za 2010.godinu, raspon ocena u inostranim časopisima/fanzinima je u rasponu 8-10, u Nocturne magazinu ocena 10... Čim držite ’’Akrep’’ u rukama kapiram da ste upućeni u čitavu priču, znate o čemu se ovde radi ili već odavno posedujete ovo parče plastike. Šta ja sad prokleto da dodam a što bi imalo nekog smisla? Ljudi ako volite ekstremni metal, bendove Dissection, Dark funeral, Emperor onda pazarite ovo izdanje. Radi se o jednom od najboljih ostvarenja ekstremnog metala u Srbiji. Ovde ništa nije prepušteno slučaju, sve je na svom mestu: od produkcije, omota pa do same muzike.

Toliko od mene.

SENIUM demo Ovaj snimak je objavljen krajem prošle godine za ukrajinski Depressive illusions records i na njemu se nalaze 2 pesme: Remnant koja traje 12 minuta i akustična(instrumental) When she sang. U pitanju je death/doom metal namenjen pre svega fanovima Saturnus-a(mene bar podsećaju na ovaj bend). Obzirom da demo ima samo dve pesme ne može se puno toga reći. Definitivno ovaj materijal nije za svakoga i nije za svakodnevno slušanje. Depresija, melanholija, ‘‘teške note’’, preovladavaju tokom ovih 15ak minuta koliko materijal traje.

Produkcija je sasvim ok za demo snimak ali bi trebalo poraditi na tom polju za neko naredno izdanje.Ukoliko ste fan ‘‘tužnijih’’ sastava pokušajte da nabavite ovu kasetu ako je ima još, pošto je štampana u svega 100 primeraka.

Beogradska black metal horda pod imenom Kolac nastavlja sa širenjem blasfemije. Nakon nekoliko demo snimaka momci su se dokopali svog debi albuma objavljenog za Moon records iz Poljske, što je bila idealna prilika za ovaj razgovor. Na pitanja je odgovarao Miloš, basista ovog sastava.

1.Pozdrav Miloše. Kako napreduje promocija vašeg debi albuma? Ima li nekih komentara i recenzija?

Miloš: Slava brate!!! Promocija za sada ide sasvim dobro, mada može to i bolje naravno, al za sada smo zadovoljni. Što se komentara tiče, za sada su uglavnom veoma pozitivni, kao i recenzije i u domaćim i stranim časopisima i fanzinima. Ljudima se izgleda sviđa, tako da nemamo zamerki.

2. Album vam je objavljen za Moon records iz Poljske.

Kako ste došli u kontakt sa tim izdavačem? Da li je od početka bila ideja da album objavite na kaseti?

Hoće li se ovaj album pojaviti i na CD-u, ili će ostati samo u ovom formatu?

M: Ja se više ni ne sećam kad sam stupio u kontakt sa njim. Bilo je to negde kad je moj distro zaživeo, odradili smo veliki trejd i ostali u kontaktu. Svideo mu se Kolac materijal koji sam mu poslao tako da kad smo slali mailove izdavačima poslali smo i njemu. On se javio i ponudio nam da izda na kaseti i mi smo prihvatili. Moram reći da je čovek ispao izuzetno dobar, odradio

je veliki posao za nas iako nismo to od njega tražili. Slao je promo primerke i poslao nama dosta kopija. Saradnju sa njim ćemo verovatno nastaviti pošto je ispao veoma korektan. Već smo pričali sa njim oko reizdavanja naših prethodnih demo snimaka, al to ćemo videti kasnije ove godine.

Naša originalna ideja je bila da se to izda na bilo kom formatu pošto je dosta vremena prošlo od kako je album snimljen. Rezervna varijanta je bila da ga mi sami izdamo na CD-u, međutim dobili smo ponudu Moon Records-a, tako da smo odustali.

Trenutni plan je da potražimo izdavača koji bi to objavio na CD-u, ili eventualno i na ploči, ali to ćemo videti tek krajem godine kad se kaseta malo raširi. Mada ne bi nam smetalo ni kad bi ostao samo na kaseti.

Ja ionako od svih nosača zvuka najviše volim kasetu, tako da je meni ovako idealno.

3. Album ’’Bastard son is dead’’ se zvanično pojavio 7.januara, odnosno na Božić(po Julijanskom kalendaru). Da li ste ’’namerno’’ tempirali izlazak albuma tog datuma ili je sticajem okolnosti tako ispalo?

M: Apsolutno namerno!!! Trebalo je da izadje u decembru pa smo računali na katolički božić, ali kad se datum pomerio bilo je sasvim logično da ga prebacimo na pravoslavni. Poruka koju smo hteli time da pošaljemo je sasvim jasna: KOPILE JE MRTVO VEĆ SKORO 2000 GODINA, ZABORAVITE GA VEĆ JEDNOM!!!

4. Koliko dugo je trajao proces snimanja, i uopšte, kako je sve teklo, da li je bilo nekih problema obzirom da ste ga snimali u kućnom studiju? Zbog čega ste se odlučili da sami producirate album? Jeste li zadovoljni krajnjim ishodom?

M: Računajući da smo snimali u kućnom studiju nismo imali nikakvih problema. Mogli smo da ga rastegnemo koliko god da nam je trebalo. Međutim snimanje je završeno za nekih mesec dana, a pošto nismo imali izdavača u tom momentu Zlorog je mogao polako, na miru, da isproducira sve to, tako da je sa sve produkcijom izašlo to na skoro godinu dana.

Ali zato album zvuči ovako kako zvuči. Veoma smo zadovoljni sa snimkom, ispao je taman kako smo želeli.

5. Predstavi nam album u par rečenica.

Fanovima kojih bendova bi preporučio ’’Bastard son is dead’’?

M: Ja nikada nisam bio mnogo spretan u pisanju recenzija, pa možeš da zamisliš koliko bi muke imao da izrecenziram sopstveni album.

Reći ću samo da je to Black Metal kakav mi volimo da slušamo: brz, beskompromisan, potpuno ’starinski’, bez ikakvih inovacija (barem ne namernih), ... Rekao bih da će se tu naći fanovi Marduk-a, Sabbat-a, The Stone-a, Wolf ’s Hunger-a, ... Čini se da sam uspeo da nekako načinim recenziju.

6. Do sada ste na demo snimcima imali nekoliko pesama na srpskom jeziku dok se na albumu nalazi samo jedna ’’Gavrana let’’. Planirate li da u budućnosti snimite više pesama na srpskom? Da li je tebi teže da napišeš tekst na srpskom ili na engleskom jeziku?

M: To sve zavisi od moje momentalne inspiracije. Ako mi padne na pamet nešto na srpskom, onda tekst bude na srpskom, isto tako i za engleski. Ne pišem namenski na srpskom ili engleskom. U suštini mi je svejedno. Kako mi dođe u trenutku tako ispadne. Mada je Zlorog jednom primetio, a i meni se čini, da mi jezik bira raspoloženje. Primetio sam da su mi tekstovi na engleskom više besni, dok su na srpskom tekstovi više pesnički nastrojeni, teški, melanholični, kao što je ’Gavrana Let’. Nije pravilo ali tako nekako ispada.

7.Da li su vam tekstovi i poruka koju oni nose podjednako važni kao i muzika? Da li bi ’’bojkotovao’’ neki bend koji zastupa stavove koje ti ne podržavaš, ali su odlični muzičari?

M: Naravno da su podjednako važni. Posebno u našem slučaju. Meni muzika, odnosno pisanje tekstova služi za oslobađanje od negativne energije. Sav bes, mržnju, patnju, tugu, kanališem kroz muziku. Tako da uz Kolac muziku uvek ide neki bes, neko moje unutrašnje ludilo.

Nikada ne bih bojkotovao bend zbog političkih ili religioznih stavova. Ako se takvi stavovi uklapaju u muziku i ako se atmosfera oseti u tonovima, onda je to sasvim u redu. Svakome dajem šansu, ali smatram da nije baš najnormalnije svirati recimo hrišćanski Black Metal, zato što je bes koji Black Metal sa sobom nosi u potpunoj suprotnosti sa hrišćanskom ideologijom. Takođe me izuzetno iritiraju bendovi sa antihrišćanskim temama koji podržavaju islam.

Nije logično. I da ne zaboravim silne NS bendove koji postoje samo da bi bili popularni na

interenetu, da bi izazvali neku pažnju stavljajući kukasti krst na omot, a muzički nisu ni do kolena nekim legendama NS Metala.

8.Koliko ste do sada imali nastupa, i da li ste svirali van Beograda. Koji nastup vam je posebno ostao u sećanju?

M: Do sada smo svirali 4 puta i sve u Beogradu, čak sve u istom klubu, Ciklonu. Plan je da proširimo delovanje i u ostatku Srbije, ali je to malo komplikovano zbog obaveza koje imamo.

Ali potrudićemo se da uskoro zasviramo i van prestonice, pošto imamo dosta fanova po drugim gradovima u Srbiji, a sada već i po Evropi i svetu.

Cenim da nam je posebno u sećanju promocija albuma. Dan zaljubljenih, Ciklon, odlična tri benda koji su svirali sa nama to veče, fanovi koji su došli iz Novog Sada, Pančeva, Velike Plane, pa čak i iz Republike Srpske da nas čuju i naravno dosta alkohola, dobro zezanje pre i posle svirke, prosto za nas savršeno veče.

9. U trenutku dok mi radimo ovaj intervju, postoje neke najave oko 6-way split izdanja na kome će se pored vašeg benda naći i ERIS, SARPANIT, MRŽNJA, 1389 and AZORDON? Kada možemo očekivati to izdanje i koje će se pesme(vaše) naći na istom? Ko je izdavač?

M: E o ovome nemam baš puno informacija.

Nemam pojma kada će to izaći, znam samo da je izdavač australijski Smell The Stench Records. Što se nas tiče na tom izdanju naći će se naša pesma ’Like A Nun To A Slaughter’.

10.Vratimo se malo u prošlost. Kada ste osnivali Kolac da li ste imali neki cilj koji ste želeli da ostvarite sa bendom? Šta bi za vas predstavljao uspeh-ugovor za velikog izdavača, solidan UG status, svirka za nekoliko piva ili nastup u Žikinoj šarenici(smeh)?

M: Kada smo osnivali Kolac jedino smo hteli da se dobro zabavimo svirajući muziku koju volimo.

Nismo razmišljali mnogo o budućnosti, i to se nekako zadržalo i do sada. Mi i sada ne planiramo dalje od sledeće svirke, sledećeg izdanja, i sl. I još uvek se odlično zabavljamo, samo se sada priča oko benda malo uozbiljila. Imamo više posla ali i dalje uživamo u tome što radimo

i radićemo sve ovo dok god budemo uživali u tome.

Za nas je najveći uspeh to što smo raširili ime benda po celom svetu kroz posvećeni UG rad. Činjenica da se naša izdanja slušaju u zemljama kao što su Bolivija, Brazil, Kuba, El Salvador, Finska, Češka, Poljska, pa sve do Australije, nas potpuno ispunjava za sada. Stekli smo mnogo dobrih prijatelja širom sveta i na to smo ponosni.

Nama bi trenutno bio podjednak uspeh svirka za nekoliko piva koje bi popili sa drugovima kao i neki ugovor sa nekakvim izdavačem, jer prosto uživamo u svemu što nam je ovaj bend doneo.

12.Najveći deo publike se sa vašim radom upoznao preko demo snimka No god. Kako danas gledate na taj materijal?

M: Taj demo smo veoma ambiciozno odradili i to je naše prvo ozbiljnije izdanje. Veoma smo ponosni i dalje na taj snimak, iako je naša muzika značajno napredovala od tada. Uradili smo ga u previše primeraka, naivno se nadajući da ćemo moći to da prodamo ili istrejdamo, međutim i pored silnog trejdanja i nekih 5 prodatih primeraka sve ukupno mi još uvek imamo gomilu kopija. Taj demo je deljen i uz Butcherian Vibe magazin (R.I.P.) i na koncertima i još uvek ako ima neko zainteresovan može da dobije primerak besplatno.

13.Vašu muziku možemo definisati kao old school black metal. Da li ste nekad razmišljali da u vašu muziku ubacite i neke druge elemente poput klavijatura, ženskih vokala i sl.?

M: Često se zezamo na tu temu, ali do toga sigurno nikada neće doći. Bar ne pod imenom Kolac. Kolac je bio, jeste i biće uvek Old School Black Metal. Moguće je samo eventualno da ćemo u budućnosti iskoristiti klavijature za neki intro, mada i to je veliko pitanje.

14.Primetio sam da ne ’’furate’’ klasičan imidž koji gaje bendovi vašeg usmerenja: corpse paint, crna odeća, pentagrami., lanci... Koliko vam je uopšte bitan imidž?

M: Ma furali bi mi sve to, al sve to košta, a mi pare nemamo. Što se corpse painta tiče, to bi

možda i koristili, al je problem što ja nosim naočare i prilično bi glupo izgledalo da ih stavim preko painta, a bez njih sam kao slep, tako da je to otpalo u startu. Crnu odeću, pentagrame, lance i sve ostalo koristimo uvek tako da se bar tu uklapamo u taj Old School imidž.

Imidž je bitan, ali ne i presudan. Najbitniji je duh koji nosimo. To je i najčešća greška koju današnji metal klinci prave. Za njih je najbitnije da se navuče neka majica sa pentagramom i cokule, army pantalone, pusti kosa, kupi gomila piva i to je Metal. E pa draga deco to nije Metal!!!

Metal je život, a ne pozeraj. Sećam se kad sam ja bio klinac, da sam sve pare izdvajao da kupim neku kasetu, CD, fanzin, kartu za svirku... Danas se muzika skida sa interneta, a pare se troše na pivo. Svirke su nedovoljno posećene, izdanja se ne kupuju, čak ni domaća koja su prilično jeftina, fanzini i časopisi su pomrli osim vas par entuzijasta koji se hrabro borite. Budućnost Metala i muzike uopšte je trenutno prilično crna upravo zbog činjenice da se više vodi računa o imidžu nego o muzici.

naravno i puno foliranata koji koriste tu ideologiju kao način lične propagande.

15.Kakvo je tvoje mišljenje o današnjoj black metal sceni? Misliš li da bi black metal trebalo da bude komercijalan ili mu je mesto u underground-u? Šta misliš o NS black metalu i bendovima koji propagiraju tu ideologiju?

17. Koji muzički format najviše preferiraš i zašto? Misliš li da download-ovanje muzike, facebook-ovi, myspace-ovi i youtube-ovi ’’ubijaju’’ bendove i tradicionalne vrednosti underground-a(fanzini, razmena kaseta itd...) ili predstavljaju dobro sredstvo za promociju?

Da budem iskren u poslednjih nekoliko godina prvo skinem neko izdanje sa interneta pa tek onda se odlučim na kupovinu, jer ne vidim poentu kupovine čitavog albuma zbog 1-2 pesme.

M: Black Metal se kao i svaki žanr u muzici danas raširio svuda. To ima svojih prednosti ali ima i mana. Sada već postoji ogroman broj odličnih bendova. Sa druge strane to je problem jer je teško ispratiti sve to, pa dobri bendovi ostaju nepoznati. Opšta hiperprodukcija ubija sve što se godinama gradilo, pa tako i Black Metal. Mnogo ima izdanja, jako je teško malim bendovima da se probiju, pa čak je teško i ispratiti i izdanja omiljenih bendova. Svaki dan se pojavljuju novi bendovi i ima ih dosta dobrih, ali je to sve razuđeno i svedeno na minimalne tiraže i lokalne uspehe. Jako je teško napraviti ozbiljan uspeh svuda po svetu.

Black Metal je oduvek bio vezan za UG, i tako bi trebalo i da ostane. Svako prisustvo većeg novca u bilo čemu kvari srž. Tako i Black Metal da bio ostao iskren mora da ostane UG. Ja se lično ne slažem sa NS ideologijom, ali poštujem bendove koji se time bave na pravi način. Ima zaista puno dobrih NS bendova, ali

16.Putem tvoje distribucije(Some kind of distro) baviš se prodajom i razmenom raznih izdanja različitog formata(CD, ploče, vinili...),uglavnom ekstremnog metala.

Interesuje me koliko često ti se javljaju ljudi za razmenu kaseta? Zainteresovan sam za razmenu kaseta pa me interesuje koliko je to još ’’živa’’ aktivnost.

M: Verovao ili ne, ima još mnogo ljudi koji se ozbiljno bave razmenom kaseta. Ni ja nisam očekivao toliki odziv. Čak i kod nas u Srbiji i u ex-Yu zemljama. Mnogo ima ljudi koji su zainteresovani za kasete. Valjda zato što su jeftinije od diskova pa tako neki album možeš nabaviti za 200 dinara umesto za 1000. Uglavnom interesuju se ljudi i mnogo sam trejdovao od kako sam počeo ozbiljno da radim distro, a planiram to još više da proširim. Nema predaje, nema nazad, guram samo pravo, glavom kroz zid, pa videćemo šta će biti.

M: Kao što sam već rekao najviše volim kasete.

Valjda zato što sam odrastao na kasetama i prve albume sam nabavljao na kasetama, iz prostog razloga što nisam imao CD plejer. A i nekako su mi male, simpatične, lako staju u džep. Naravno volim i ploče, diskove al ipak najviše kasete.

Ja kapiram da te tradicionalne vrednosti nikada neće umreti. Jedino će ih biti manje nego nekada. Internet je svakako ugrozio postojanje tih tradicionalnih formata. Danas je mnogo lakše i promovisati bend, fanzin, distro, ali je nažalost internet najčešće korišćen u pogrešne svrhe. Skidanje albuma sa interneta se proširilo do nenormalnih razmera, pa je prodaja izdanja svedena na minimum. U zadnje vreme postaje

popularna kupovina mp3 verzija albuma, pa čak i bonus pesme za takva izdanja, što mene lično dovodi do ludila, jer ja ako kupim CD moram da kupim i tu jednu pesmu u mp3 formatu. Dobar je to pokušaj da se iskontroliše skidanje sa interneta, ali nedovoljno dobar, jer na svaki kupljen mp3 album ima još bar 100 ilegalno skinutih kopija tog albuma koji je kupac posle okačio na neki sajt za download. Takođe i webzinovi ozbiljno narušavaju tradiciju, jer sad već sve što te interesuje o bendu možeš saznati na internetu, pročitati intervju, naći informacije o izdanjima, turnejama itd.

Ali i pored svega toga ja mislim da će uvek biti dovoljno posvećenih kolekcionara i entuzijasta koji će pokretati tu mašineriju koju mi nazivamo Underground.

18. OK Miloše to bi valjda bilo sve. Puno sreće tebi i bendu Kolac u daljem radu! Ostavljam ti da zatvoriš intervju kako god hoćeš. Spomeni nešto što te nisam pitao, budući planovi,poruka za čitaoce itd.

M: Ma sve si me već pitao, sad znaš više o meni i mom bendu nego moja rođena majka, tako da meni ostaje samo da ti poželim da istraješ u borbi sa modernim vremenom, da nastaviš putem kojim se krećeš. Od mene i ovakvih kakav sam ja (a ima nas još sasvim dovoljno) možeš uvek računati na podršku!!!

KEEP THE FLAME OF THE UNDERGROUND FOREVER ALIVE!!!

HORNS UP!!!

KOLAC NO GOD(demo) ’’No god’’ je naziv drugog po redu demo snimka ove black metal skupine iz Beograda. Na njemu se nalaze 4 autorske pesme plus 2 obrade: ’’ Black Metal Sodomy’’(Horna) i ’’Charisma’’ (Sabbat). Kod ovog sastava od početka je jasno na čemu ste:radi se o old school black metalu u stilu bendova Immortal, Marduk, Sabbat i sličnih bendova. Dakle ’’zujeće’’ gitare, režeći vokali, blast beat-ovi, anti-religijski tekstovi... Ukoliko ste željni klavijatura, ženskih vokala, simfonijskih orkestara, inovativnih rešenja...onda je možda bolje da preskočite ovaj bend. Jednostavno ovi ljudi samo sviraju muziku koju vole čitavim svojim srcem, bez ikakve želje za eksperimentisanjem i praćenjem trendova. Produkcija je onako, osrednja, ima još mesta za popravku svakako. Slabija tačka ovog demo snimka je upotreba programiranog bubnja. Zaljubljenici u underground black metal-ovo je bend za vas.

KOLAC BASTARD SON IS DEAD MOON RECORDS

Bogami ovi momci ne znaju za pauzu. Za samo 5 godina koliko postoje, već imaju iza sebe 3 demo snimka i jedan snimak uživo. Konačno je došlo vreme da se snimi i jedan dugosvirajući materijal i rezultat je ’’Bastard son is dead’’ objavljen na kaseti za poljskog izdavača Moon records. Odmah nakon prvih nota pesme ’’To Your God You Will Pray...’’ primećuje se veliki napredak u produkciji i komponovanju pesama, u odnosu na njihova ranija ostvarenja. Kolac i dalje nastavljaju putem kojim su krenuli još od svog osnivanja, a to je sirovi old school black metal bez ikakvih želja za inovacijama. BSID je svakako najbolji materijal koji su Kolac uradili do sada. Kao favorite izdvojio bih: ’’To Your God You Will Pray...’’, ’’ Dereligionize The Earth’’ i fenomenalnu ’’ Aeon Luciferii’’.

Ono što veoma cenim kod ovog sastava je što se dosta trude oko produkcije, tako da se sve pristojno čuje. Velika većina njihovih kolega u želji da zvuče necro, true, raw, zajebano imaju tzv. ’’kanta majoneza’’ produkciju(bar je ja tako zovem). Jedino što je meni smetalo je određena sličnost između pesama, pa sam imao utisak kao da sam nešto već čuo u prethodnoj pesmi. Fanovi Marduk-a, Immortal-a i generalno underground black metala, pajalicu u ruke pa obrišite prašinu sa vaših kasetofona, ’’Kolac’’ u kaset dek i udri...

KONTAKT: shebalj@open.telekom.rs

www.myspace.com/kolac666

Grind manijaci iz Novog Sada okupljeni pod imenom Analizator su u poslednjih nekoliko godina najaktivniji Grind sastav na ovim prostorima. Ovih dana momci vredno rade na promociji dva split izdanja koja su uspeli da objave u inostranstvu pa je ovo prava prilika da se bolje upoznate sa ovim ludacima 1.Pozdrav Ivane. Šta se radi? Kako je ovih dana u Analizator taboru?

Ivan Francuski: Preznojavamo se u prostorijama za probe, uvežbavamo repertoar za predstojeće svirke i radimo na novom materijalu. Odmorili smo se i najeli šarenih jaja(intervju rađen u vreme Uskrsa-prim.V.M.).

Alen se najeo najviše šarenih jaja. Verovatno ni Gospava ne zaostaje...

2. Glavni povod za ovaj intervju su vaša nova izdanja. Jedno je objavljeno za Fecal Junk Records iz Nemačke a drugo za Seven Times More Scary productions iz Holandije. Kako ste došli u kontakt sa ovim izdavačaima i da li ste zadovoljni poslom koji su do sada uradili za vas(promocija i sl.)? Možeš li(za one koji ne znaju) reći kakav je format 3’’CD-R? Kako fanovi mogu nabaviti ova izdanja?

I: 3” Pro CD-R je mali CD prečnika oko 8cm, na njega komotno stane 20 minuta najgrđeg grajndkora (četrdesetak pesama), a lako staje u svačiji džep, krajnje je praktičan. Izdanja se mogu poručiti preko majspejs stranice (www. myspace.com/analizator), kupiti na našim koncertima, ili, ako Vam je milije, poručite iz Nemačke, odnosno Holandije preko sajta dotičnih izdavača. U pitanju su dva splita, nemački je trostruki sa grind bendovima

Scumfuck i 50 Ways To Kill Me, a holandski je četvorostruki sa gore-noise-industrial manijacima iz celog sveta, za prave fanove beskompromisno ekstremnog zvuka. Izdavače smo sve iskontaktirali preko interneta, Myspace-a. Dve godine nakon snimanja materijala za neizdat album “Mi NISMO Vaše Komšije!!!” i čekanja da nam ugovor padne sa neba, seli smo za kompjuter, ukucali “grindcore labels” u pretraživač, i nedeljama slali mejlove i poruke kome god smo stigli. Gledali smo kakav je izdavač, i prilagođavali propratno pismo: ako izdaje hardkor, onda smo pisali da sviramo tvrdi hardkor grajnd sa primesama metala; ako izdaju death metal, u tom slučaju svirali smo death-grind sa primesama hardkora. Sve na kraju dođe na isto. Prijavili smo se na internet kompilaciju “Love at First Grind” i odatle pokupili par kontakata. Nisu u pitanju veliki izdavači, to su entuzijasti i fanovi koji (za razliku od nas) imaju viška vremena i pokoji evro da ulože u promociju svojih i tuđih bendova putem split izdanja. Nije urađeno ništa spektakularno da se albumi ispromovišu, bitno je da su zvanično izdati, da nismo više demo bend, i da imamo šta da podelimo publici. Holandsko izdanje nas je najviše iznenadilo kad je stiglo jer je zaista... underground; samo ću to reći.

3. Na ‘’Struggle With A Bag Full Of Mosquitoes’’ nalaze se pesme sa vašeg prvog EP-ja i demo snimka. Jeste li za potrebu novog izdanja ponovo snimali te pesme ili ste ih ostavili onakve kakve jesu bez ikakvog ‘’doterivanja’’ i nasnimavanja?

I: Materijal sa „Struggle...” snimljen je još 2008. kada smo odlučili da uložimo kintu i kvalitetno snimimo pesme. Sve je ostalo na završenom miksu, niko se nije iscimao da se materijal objavi, sve do 2010. kad smo krenuli u potragu za izdavačem. Inicijalno smo želeli izdati ceo album „Mi NISMO vaše komšije!!!”, ali na kraju su samo pojedine pesme izdate na split-u, onakve kako su snimljene. Pre splita izdat je promo EP „We are NOT Your Neighbours!!” na kome se nalaze i druge pesme sa neizdatog albuma, u istoj produkciji. Dakle, jedan snimak, dva izdanja.

4. Vaše drugo izdanje koje se pojavilo ove godine 4-way split sadrži 5 novih pesama koje su na engleskom jeziku. Šta nam možeš reći o novim pesmama? Koliko se one razlikuju od onoga što ste snimili do sada? Primećujem da na ovom materijalu nema ‘’zajebantskih’’ tekstova već se bavite isključivo ‘’gore’’ temama.

I: Reč je o pesmama grind-gore benda Pigworm, koji je, nakon projekat faze zaživeo posle raspada Analizator-a 2008. godine. Njega karakterišu masni i spori rifovi, u kombinaciji sa grajnd kucanjima i pokojim ritmovima za skakanje alla Dying Fetus. Uostalom, sam naziv benda (crvsvinja) slikovito opisuje muziku. U tom bendu svirali su bivši i sadašnji članovi Defilementa, Analizatora, i par prijatelja, sveukupno nas sedmorica! Bio je to bend koji je mnogo obećavao, ali se raspao nakon samo jedne svirke.

Ubrzo potom, Analizator je ponovo oformljen, nastavivši da izvodi šest numera Pigworm-a uz saglasnost ostalih članova. Pet pesama je naknadno snimljeno i izdato na 4-way split-u sa bendovima Goregasmatron, Basokah i IWKYC. Pošto to i nisu Analizator-ove pesme, normalno je da odudaraju od dosadašnjeg opusa zvukom i tematikom.

5. U vašoj biografiji piše da su vam tekstovi na srpskom jeziku jer mrzite SAD a ne znate francuski jezik. Međutim malopre pomenuto izdanje ima pesme na engleskom jeziku. Šta vas je ‘’navelo’’ da promenite stav?

I: Što se tiče četvorostrukog splita, reč je o pesmama Pigworm-a, koje su sve na engleskom.

Poznavalac ranijeg opusa Analizatora setiće se pojedinih tekstova na engleskom jeziku (“Get Miss McCavish”, “Smrt Pište komarca”, “Cocksuck”...), neretko viknemo “Fuck you” i “Do you wanna die”... Imamo i jednu pesmu na španskom (“Il Nino Muerte”), dok su u planu tekstovi na francuskom, mađarskom, albanskom. Sve zavisi od autora teksta: Gospava i ja mahom pišemo na srpskom, dok Alenu i Deniju više leži engleski jezik (novi tekstovi pisani su na oba). Bitno je da se poruka prenese; ako je tekst glup, glup na na kom god jeziku ga napišeš. Nema tu dublje filozofije.

6. U vašoj muzici pored grind core-a mogu se primetiti i uticaji thrash metala i hardcorea. Koliko je ovaj zvuk popularan i prihvaćen kod domaće publike? Jeste li zadovoljni posetom na vašim nastupima? Koliko često svirate i kakve su reakcije ljudi na vaš rad(kod nas i u inostranstvu)?

I: O publici u Srbiji je malo tužno pričati kad je u pitanju andergraund, pa bio to metal, hardkor, ili pank. (Čast izuzecima!) Grajnd nikad nije imao puno poklonika, ni u Srbiji ni u inostranstvu, uvek je bio ekstrem, za razliku od ostalih žanrova koji su svi u jednom trenutku bili „in”.

Zato ga i volim! Nastupamo kad god uhvatimo priliku, mada je teško organizovati svirku sa sigurnošću da nećeš ostati uskraćen za putne troškove. Početkom proleća krenuli smo na turneju po Vojvodini sa bendom Conviction, i odradili 3-4 svirke. Reakcije su pozitivne, međutim publike na koncertima nema, i to je simptomatično za celu alternativnu scenu.

Provodili smo dane raspravljajući o uzrocima za ovo stanje u zemlji, i do kraja nismo došli do definitivnog zaključka. Što se tiče inostranstva, uvek se nađu bolesnici poput nas kojima se svidi Analizator, ali nije prošlo dovoljno vremena (ili se mi nismo dovoljno potrudili) da sve to dođe do šire publike. Međutim, dosad nismo naišli na negativnu kritiku novog materijala - nadam se da je to pokazatelj da je makar nešto urađeno kako valja.

7. Jedno pitanje vezeno za vaše ime. Da li ste bendu dali ime Analizator jer ste fanovi istoimenog filma za odrasle ili ste slučajno došli do tog imena?

I: Postoji film „Analizator”?!? Nisam imao pojma. Kad je bend nastao, Alen i ja smo obožavali Anal Cunt, Analni karakter, Analbatros... Ima nešto simptomatično u svim tim šupcima, dopalo nam se to, ali ipak nismo želeli da budemo još jedan „Anal” bend, pa smo se sakrili iza imena ANALIZATOR. On se nalazi na toj golicljivoj granici, naša muzika daje mu kontekst; da sviramo recimo džez ili elektroniku, podjednako bi se dobro uklopilo ime, iako ne bi imalo istu konotaciju. Zato nam se svima dopalo, a uz to je jednostavno, zapamtljivo, simpatično, i (što je

najbitnije) jedinstveno u svetu.

8. Ko je u bendu zadužen za tekstove i odakle vam dolazi inspiracija. Iz horor filmova, serija, stripova, knjiga ili jednostavno iz ove surove realnosti? Reci nam nešto i o vašem muzičkom ukusu, koje bendove slušate i sl.?

I: Tekstove pišemo Alen, ja, ranije je Gospava više bio uključen, a od ulaska u bend Deni postaje vodeći lirski autor. Grubo gledano, Gospava je autor tekstova o silovanjima („Sablasni jebač”, „Zašto si sine silovao seku”...), Alen o mučenju i ubistvima („Bez alata nema ni zanata”, „Acid Vial”...) Deni ima svoju angažovanu i kritičku notu... Ja sam pisao one mazohistične, nekrofilske tekstove („Pojeo sam levo oko”, „Ne pitaj me komšije zašto tvoja koka ima širok čmar”...) Generalno, kada roditeljima pokažu CD, ostali članovi odgovornost za tekstove svaljuju na mene, tako da sam ja ispao poremećen, a moja majka sirota ni sama

nije sigurna da li se šalim ili sam lud. Nismo nikad pisali po uzoru na nekoga, već kad naiđe inspiracija, zapišeš, i to je to. „Zašto si sine...” je nastala po pesmi Željka Joksimovića, tako da se može reći da inspiraciju crpimo iz najgrđih dubina ljudskog bezuma. Sve je inspiracija, a tekstove oblikuju naši stavovi i zaljubljenost u crni humor. Što se muzičkog ukusa članova tiče, slušamo sve od death metala do dubstep-a, post-rock-a i hip-hop-a. Lista bendova bila bi raznovrsna i predugačka. Ne znam da li se to oseti pri preslušavanju Analizatora.

9. Ako se ne varam ti si prvo bio basista benda da bi zatim zauzeo bubnjarsku poziciju. Koja pozicija ti više ’’prija’’?

I: U početku sam kratko vreme svirao gitaru, a kasnije pored basa snimao i vokale na “Mi NISMO Vaše Komšije!!!”; jahao sam sve instrumente u ovom bendu. Bubnjeve sviram od kada je Maretu obaveza prema navijačkoj grupi postala bitnija od benda. Iskreno, nedostaje mi bas gitara, jer sam tad mogao da trčim po bini (i van nje), mogao sam da se napijam kao prase (to nam je simptomatično), dok sad sviram totalno trezan, ne dozvoljavajući sebi greške.

Basista samo dođe sa basom i kablom, ušteka se, i ako zna šta radi treba mu tridesetakak sekundi da namesti zvuk; sada mi treba najmanje petnaest minuta da postavim instrument, što je pomalo frustrirajuće. Ipak, zadovoljan sam u bubnjarskoj stolici. Najteže mi pada što moram kontrolisati brzinu na koncertima, jer sam na početku usled naleta adrenalina neukusno ubrzavao pesme. Ponekad ne znam šta da radim sa nagomilanom energijom tokom nastupa: dok sam kao basista skakao po bini, sada ponekad vrištim na brejkovima, čisto da se ispraznim.

Obožavam bubnjeve, i obožavam grajndkor, zadovoljan sam Stajkijem na basu, tako da je sve na mestu.

10.Čini mi se da ste u pesmi ‘’Političar’’ objasnili vaš stav prema politici i političarima.

Ipak, interesuje me da li ste planirali da napišete neku politički-angažovanu pesmu(kao npr.velikani Napalm death koji se bave ‘’političkim’’ temama). Materijala za to ima sasvim dovoljno(čitaj:situacija u

zemlji je nikad gora)...

I: Ambivalentan sam prema političkim tekstovima. Sa jedne strane, kao umetnik imaš odgovornost ukazivanja na društvene probleme. Sa druge strane, teško je po tom pitanju reći nešto novo. Ipak, najnoviji (nesnimljen) materijal velikim delom jeste inspirisan kritikom društvenih problema. Radni nazivi pesama „Teen White Slavery”, „Poubijaj belce”, „Navijačka trilogija” govore u prilog tome. Međutim, smatram da prave društvene probleme retko ko adresira, iz neznanja ili straha za svoju sigurnost. Dosta bendova ili filozofira (što je dobro, ali nas ne zanima), ili dodiruje opšte teme (Ua politika!)

Zato cenim našeg pevača Denija: u bendu Anus Dei napisao je tekst „Biblija u rančevima“, o uvođenju veronauke nazad u obrazovni sistem nakon 70 godina, tekst „Božja pravda popova” ima reference na novu himnu. Imao je problema zbog tih pesama na svirkama, penjali su se ljudi na binu i nasrtali na njega, ali to i jeste suština angažovanih tekstova: reći nešto o čemu drugi ćute! Nadam se da ćemo to postići.

11. U trenutcima kada ne ‘’proizvodite buku’’ čime se bavite? Da li radite, studirate i sl.?

Imate li neke hobije? Pratite li fudbal i za koga navijate?

I: Analizator je bend studenata, pekara, sociologa, umetnika, prodavaca životnog osiguranja, političkih i društvenih aktivista... U tajnosti, Gospava pokušava da izgradi ogromnu narko imperiju, Deni podmeće bombe u benzijske pumpe na periferiji, Alen ubija beskućnike, Stajki sanja o najvećoj svetskoj anarho-pereci, a ja se oblačim kao fufika, slušam Selin Dion i pijem čaj od barske metvice. Muzika (uključujući i druge bendove) oduzima nam ogroman deo slobodnog vremena, a šta preostaje? Basket, vožnja bicikom, odlasci na svirke, druženje. Mislim da sem Gospave nema strastvenih fudbalskih navijača, Alen voli da gleda lopticu između dva reketa. Lično ne pratim sport, bavim se snimanjem koncerata i muzičkih spotova, dizajnom.

12. Kada možemo očekivati vaš prvi full-length album? Kakvi su budući planovi?

I: Spremamo nov mateijal, zasad je uobličeno desetak pesama za koje mogu samo reći da se podjednako razlikuju međusobno, koliko i od kompletnog doadašnjeg opusa. Kad budemo nakupili i navežbali sve bacićemo se na snimanje, a ako do tad ne bude smak sveta, nadam se da ćete 2012. ugledati novo Analizator izdanje. Ipak, više je verovatno da će u pitanju opet biti neki split, jer je mnogo lakše izdati album po principu ”zajedno smo lepši, zajedno smo jači” (česta praksa u grajnd vodama). Moje lične ambicije su da sviramo sa Akroholijom, da nastupimo na Obscene Extreme fest-u, da imamo što više svirki, i da ne bankrotiramo do kraja godine.

13. Ivane to bi bilo sve. Puno sreće tebi i ostatku benda u daljem radu. Ostavljam ti da završiš intervju nekom porukom za čitaoce.

I: Hvala na interesovanju i lepim željama. Koristite kondom!

ANALIZATOR PROMO 2011.

Odmah na početku recenzije da napomenem da ovo nije novi materijal Analizatora već predstavlja promo izdanje na kome se nalaze pesme sa različitih snimaka koje su do sada objavili ovi grind-eri. Moram priznati da sam bio skeptičan kada sam dobio ovaj disk jer kao što sam napomenuo u Goat eater recenziji nisam ljubitelj ovakvog muzičkog izraza. Ipak Analizator me je prijatno iznenadiše. Verovatno jedan od glavnih razloga je taj što Analizator nisu klasičan grindcore sastav jer se u njihovoj muzici mogu čuti uticaji hard core-a pa i thrash metala, pa je sve ovo zvučalo ’’pogodnije’’ za moje uši. Pesme su standardne dužine(za ovaj pravac) a i u tekstovima se ovi momci bave klasičnim grind temama:ubijanje i generalno morbidne stvari, ima i zajebantskih tekstova, a u pesmi ’’Političar’’ su se, kao što i sam naslov kaže, ’’bavili’’ politikom. Na momente sam se dobro nasmejao(Upravo me silovala moja mrtva baba, Dečko netopir), na momente poželeo da uletim u šutku(Body parts fight, Dobar dobar grobar, Salata), na momente svirao ’’vazdušne bubnjeve’’(Mrtvaci su seksi, Sablasni jebač)... Bilo je i par pesama koje mi se nisu nešto naročito svidele. Ne znam sa kojim stranim bendom bih trebalo da uporedim njihov rad, jer opet napominjem, ne razumem se u ovaj pravac. Jedino bih naglasio da me na momente njihova muzika podseća malo na najveće careve ikada SMF! Snimak je sasvim zadovoljavajući, ali opet mislim da bi na nekom narednom izdanju trebalo još malo poraditi na tom polju. Kod ovakvih bendova nema puno filozofije ovo ili volite ili ne volite. Ukoliko spadate u ove prve eve vam ispod kontakt pa kontaktirajte ovu bagru.

KONTAKT: ivanfrancuski@googlemail.com

http://www.myspace.com/analizator

message from the other side Čim sam video u najavi ovo izdanje odmah sam se setio kultne kompilacije ’’Awaken’’ koju je pre nekih 10ak godina objavio Milan Rakić(ja sam ponosni vlasnik drugog dela ove kasete, i ne dam je nikome he he). Na toj kompilaciji našlo se gomila bendova iz različitih delova sveta, i omogućila je da i stranci čuju za neke srpske bendove koji su tu učestvovali(Amon din, The stone...).

Izdavačka kuća Grom records(koju vodi Milan) ovih dana objavila je slično izdanje samo na drugom formatu. Ovoga puta kompilacija je na disku (u DVD pakovanju) i sadrži 30 bendova. Pošto bi mi trebalo podosta prostora i vremena da prokomentarišem sve učesnike, spomenuću samo neka imena koja su privukla moju pažnju. Na prvom disku otkrio sam jedan novi bend koju su mi možda i najbolji na čitavoj kompilaciji-VULTURE INDUSTRIES iz Norveške.

Ja nemam pojma kako bi definisao njihovu muziku(na netu piše avangarde black metal), al’ ovo je mnogo dobro. Moram pod hitno nabaviti oba albuma ovih ludaka. Obratite pažnju na ovaj sastav, cenim da bi mogli postati mnogo veće ime u budućnosti. MURDER je srpsko-nemačko-češki projekat u kome učestvuju članovi May result/The Stone/Kozeljnik potpomognuti članovima Winterblut-a i Avenger-a. Odličan black/death metal koji malo podseća na novije radove MR i TS, što je donekle i neminovno. U toku juna meseca treba da im se pojavi kaseta za Grom records pa proverite(ili pogledajte ovde http://www.myspace.com/murderedrum666). WAR-HEAD iz Hrvatske bih takođe pohvalio. O njima sam ranije već čitao ali ovo je moj prvi susret sa njima. U pitanju je odličan thrash/ death metal i uskoro treba da im se pojavi i drugi album za britanskog izdavača. Još jedan bend bih izdvojio, a to je DARKENHOLD iz Francuske. Odličan black metal koji lomi vratove, samo ću to reći. Generalno na prvom disku nema pesme koja mi se nije svidela. Jako dobar izbor bendova i kvalitet njihovih snimaka. Na drugom disku su mi se dopali CONDEMNATIO CRISTI koji su me podsetili na legendarni Behemoth. THE WAY OF PURITY bih izdvojio kao jedan od ’’jačih’’ na čitavoj kompilaciji. U pitanju je odličan melodic death metal/metalcore sa ženskim vokalom(nikad ne bih pogodio da je u pitanju žena), mada oni svoju muziku definišu kao black metal/ grindcore/new wave. Nebitno kog su žanra, bitno je da ova muzika ima muda... Dok budete slušali HELHEIM spremite neki duks/džemper. Trebaće vam jer ovi ljudi kroz zvučnike ’’donose’’ norvešku zimu. Spomenuo bih i THE STONE sa njihovom ponovo snimljenom pesmom ’’Vihor paganske osvete’’ koja je originalno objavljena na vinilu ’’Old wounds bleed Mysanthropy’’pa je ovo prava prilika da pesmu čuju i oni koji ne skupljaju vinile. Na drugom disku sam malo manje uživao ali to je sve do muzičkog ukusa.

Pohvalio bih što kompilacija pokriva gotovo sve metal pod-žanrove(naglasio bih da su malo više zastupljeni ekstremniji metal sastavi). Dosta domaćih bendova je zastupljeno, što je idealna prilika da prezentuju svoj rad van granica Srbije. Cena je izuzetno povoljna i za male pare možete da otkrijete gomilu novih sastava tako da naručite ovo izdanje i uživajte! Nećete zažaliti sigurno. Za kraj evo spisak bendova koji su učestvovali: SHADOWDREAM (Serbia) DARKENHOLD (France)AWAITING FEAR (Serbia) VULTURE INDUSTRIES (Norway) BANE (Serbia) MURDER (Serbia)EXTERMINAS (Italy) GRAVEYARD (Serbia) KOLAC (Serbia) WAR-HEAD (Croatia) ICENI (UK)MAY RESULT (Serbia) PTAHIL (USA) SANGRE ETERNA (Serbia) TOTAL HATE (Germany), CONDEMNATIO CRISTI (Slovenia)DEATHRONATION (Germany) HULDREFOLK (Belgium) DICKLESS TRACY (Slovenia) THE WAY OF PURITY (Italy)SWEET SORROW (Slovenia) HARM (Norway) KOZELJNIK (Serbia) IN FROM THE COLD (SerbiaPANYCHIDA (Czech Republic) HELHEIM (Norway) SKULLTHRONE OF SATAN (Germany) TEMPLE OF BAPHOMET (Denmark) THE STONE (Serbia) KONTAKT: gromrecords@gmail.com

www.gromrecords.net

http://grom-records.blogspot.com http://www.message-from-the-other-side.blogspot.com

dreDDup dreDDup dPulse Recordings Pred kraj rada na drugom broju Akrepa kontaktirao sam Mihajla(pevača benda) u želji da ubacim neku reklamu vezanu za dreDDup. Ovaj bend me je oborio s nogu njihovim nastupom na Insurection festu na Akademiji. Ogromna količina energije, uvrnutih zvukova, totalono ludačka atmosfera...naterali su me da obratim pažnju na ovaj sastav. U toj razmeni mail-ova shvatio sam da je najbolje da napišem neku kratku recenziju/tekst kako biste obratili pažnju na ovaj sastav. Ove godine objavljen je njihov najnoviji album istog naziva kao i bend. Na njemu se nalazi 16 uvrnutih, perverznih, energičnih pesama koje će oduševiti i one koji nisu fanovi industrial-a. Verujte mi ja prvi ne slušam uopšte industrial ali dreDDup su me oduševili. Kao favorite na albumu izdvojio bih: Set me on fire, One is alive, Garden of dead friends, Footfalls. Najveći ‘‘problem’’ mi je bio kod dužine albuma, možda je trebalo da bude malo kraći od 70 minuta koliko traje. Meni je bar bilo potrebno da album slušam u delovima. Znam da je ova recenzija možda pomalo i nestručna ali verujte mi da je muziku dreDDup-a jako teško opisati rečima. Najbolje je da vi posetite njihovu myspace stranicu ili YouTube kanal i proverite o čemu se radi, pa ako vam se svidi i da pazarite CD. skayer@eunet.rs http://www.myspace.com/dreddup http://www.youtube.com/dreDDup http://www.dreddup.com