Akrep 3

Dragi moji moram priznati da sam dosta dugo razmišljao o ovom uvodniku. Prva verzija je imala u sebi dosta politike, mojih anti-nato i anti-eu stavova(namerno napisano malim slovima), kritike zbog nedostatka bunta među bendovima itd. ali sam u poslednjem trenutku odlučio da napišem novi. Zašto? Zato što znam da bi mnogi više razglabali o tome šta sam ja to napisao u uvodniku nego o bendovima koji su predstavljeni u ovom broju. Zbog toga sledi ova nova verzija.

Krenuo bih od loše vesti: odlučio sam da ovo bude poslednji broj Akrepa. Puno je razloga za ovakvu odluku a ja ću navesti samo neke. Shvatio sam da sam previše loših poteza napravio za ovih godinu i po dana koliko radim sve ovo. Od prvog broja ideja je bila da objedinim rad svih onih koji se na neki način bave rok/metal muzikom u Srbiji. Čoveče šta li sam ja pio tih dana kada mi je pala takva ideja na pamet? Odavno je poznato da ne postoji stvar na ovom svetu oko koje bi se narod na ovim prostorima ujedinio. Čak i u nekim ključnim istorijskim momentima poput kosovskog boja ili da budem malo bliži za vreme Drugog svetskog rata-uvek je bilo podela. Naravno da sam ispao budala što sam uopšte pokušavao da uradim tako nešto ali nema veze. Nadam se da nisam previše mator i da još uvek mogu da se vadim na fore poput ’’mladost-ludost’’, ’’mlad-zelen’’ i sl. Na moju odluku uticala je i činjenica da više nema smisla štancovati fanzin koji će imati jedva 10ak recenzija po broju.

Izbor srpskog jezika me je dosta ograničio tačnije ograničio je moju mogućnost šireg delovanja i bolje promocije domaćih bendova. Naravno postoje i neki privatni razlozi zbog kojih se (privremeno) povlačim. Znam da će većina vas pomisliti da sam ovim potezom ‘‘pobegao sa fronta’’, prodao se, odustao posle početnih razočarenja... Naprotiv, imam neke planove za pokretanje zina na engleskom ali ne očekujte da će se to desiti u skorije vreme. Jedan od planova je i da pokušam da krenem sa distribucijom stranih fanzina ovde po Srbiji ali o tome otom-potom, jer još ništa konkretno nisam ni krenuo da radim povodom toga.

Ne bih želeo da neko pogrešno protumači ovo što sam gore napisao i pomisli da se stidim svega što sam uradio u ova tri broja. Upravo suprotno, veoma mi je drago što sam uspeo makar malom broju ljudi približiti rad odličnih domaćih bendova. U cilju da proširim glas o bendovima koji su odgovarali za Akrep odlučio sam da uradim prevode delova intervjua na engleski i nadam se ruski pa da to okačim na internet. Biće samo delovi intervjua jer ne bi bilo fer prema vama koji ste se potrudili, izdvojili novac i vreme, i podržali mene i moj rad. Taj posao bi trebalo da završim do leta ove godine.

E sad konačno o novom broju. Oko ovog broja sam uložio duplo više vremena nego sa prva dva zajedno. Rezultat je nadam se zadovoljavajući. Pošto su recenzije bile najslabiji deo u Akrepu u pomoć je pritekao Nikola Franquelli i poslao mi neke recenzije koje je pisao za Mulj.net i Hellycherry webzine. Bez njega ovaj broj bi bio MNOGO siromašniji. Naslovnu stranu je uradio Marko Ristić urednik Nocturne magazine-a dok je intervju sa Bjesovima uradio Milan B.Popović. Ovom prilikom se svoj trojci zahvaljujem na OGROMNOJ pomoći i podršci. Ovog puta fanzin nije u potpunosti posvećen domaćoj sceni već sam malo proširio granice tako da imate prilike da se upoznate sa crnogorskom scenom i da pročitate intervju sa Darkom urednikom kultog makedonskog fanzina Vampir. Iz finansijskih razloga trudio sam se da smanjim broj slika i malo smanjio font, ne bi li sve ovo stalo na prihvatljiv broj strana.

To bi bilo sve što sam hteo da kažem. Za kraj bih želeo posebno da se zahvalim mojoj porodici na svemu kao i sledećim ljudima: Marko Ristić, Ana Lukić, Boban Pantoš(Nocturne magazine), Nikola Franquelli, Milan Rakić, Milan B.Popović, Miloš(Kolac/Some kind of distro), Darko Krsteski(Vampir zine), Danilo(Nadimač), Kozeljnik, Nefas(The stone), Kriki(Mortal kombat), Zoki(Infest), Bane Lokner, Branko Rogošić, Nebojša Lakić(Serbian metal portal), HellyCherry webzine, Mulj.net, Saša Rajković... Hvala svim ljudima koji su podržali Akrep na bilo koji način kao i mojim drugarima i prijateljima porodice Murić.

Pozdrav svim bendovima koji su učestvovali u Akrep fanzinu!

KONTAKT: Vidoje Murić, Ruska 2, 11080 Zemun MOBILNI TEL.: O63/693-795 E-MAIL: vidojemetal@gmail.com

1. Pozdrav Dačo, kako je? Kako teče promocija vašeg novog albuma?

E zdravo, evo ide..(smeh) Promocija, pa ide putem interneta, štampaju se majce... Sad je bila i promocija uživo u Beogradu, bilo mnogo ljudi i što je važnije još više skakanja i divljanja...

Zadovoljni smo.. Sad zvanično izlazi album i u celom svetu putem distribucije našeg izdavača Area Death Productiona, pa nas čekaju intervjui i sl. u svetski poznatim metal magazinima, što je super i za promociju, a i ovako kao šansa da nešto više kažemo.

Sad je red da se promoviše po ostatku svemira..

2. Album ’’Po kratkom postupku’’ je pred nama. Reci nam koje su glavne razlike u odnosu na prvenac? Da li je bilo teže ili lakše raditi na drugom albumu?

Iskreno nemam pojma, proces snimanja novog albuma bio je koliko sličan toliko i različit u odnosu na snimanje našeg prvenca.

Ne mogu da uporedim ta dva albuma, ali ovaj drugi je nekako korak dalje u postizanju cilja definisanja zvuka koji proizvodimo. Kad to kažem mislim na uobličavanje buke koju pokušavamo da proizvedemo što originalnije. Razlika je i u brznini tj. tempu albuma, u ozbiljnosti svirke, album je i čvršći, produkcija jača, a i tekstovi su malo crnji i drugačiji nego na

prvencu.

3. Kao i vaš prvi album i ovaj ste objavili za kineskog izdavača Area death productions.

Kako je nastavljena saradnja sa njima? Da li vam je izdavač i ovog puta obezbedio limitirana izdanja, majice itd.?

Ovaj put je izdavač radio i DVD sa našeg koncerta u Dangubi u Beogradu prošle godine. Poslao nam je i gomilu prišivača pa i nalepnica, i normalno diskova.

Majce smo ovaj put sami radili i ispalo je super. Devedeset majci se razgrabilo što je za nas bilo pozitivno iznenađenje.

Izdavač će nadalje da nam obezbedi intervjue i recenzije u Metal hammer-u, Terrorizer-u, Close up magazine-u itd. što je takođe važno.

4. Koje teritorije ’’pokriva’’ izdavač, odnosno gde se sve može nabaviti album?

Kako fanovi u Srbiji i u ostalim republikama bivše Jugoslavije mogu doći do CD-a?

CD i DVD se ko i do sada može naručivati od nas putem Facebook-a, MySpace-a, pisma, goluba pismonoše itd. Sve ide po DIY principu, javiš se, narčiš, pošaljemo i to je to. Što se tiče prostora van EX-YU, taj posao će raditi stotinu distroa i izdavača koji sarađuju sa ADP, tako da diskovi završe na svim stranama sveta. Kapiram da se danas sve naručuje preko neta, a manje na koncertima tako da će ta distribucija samo

umanjiti troškove slanja.

inspirisali prilikom pisanja?

5. Na albumu se kao gosti pojavljuju članovi bendova Fastkill i Cripple bastards. Kako je došlo do saradnje sa njima?

Hvala, i ja sam zavoleo Nadimač zbog tekstova hehe.

Na ovom albumu gledao sam da svaki tekst bude drugačiji stilski i tematski, a da opet ima veze sa ličnim iskustvom, a ne nekim šablonom i kukanjem.

U tekstovima se dosta bavimo politikom, državom, stradanjem, problemom sekti, fanatizma, problemom ekologije, zagađivanja reka i ribolovom na crno, fenomenom rane hirurgije, dve pesme su o Jugovoj i Fromovoj teoriji razvoja ljudske ličnosti. Neke su o muzici koju volimo, neke o tome kako nekih dana bolje ne izlaziti iz kuće itd.

Poenta tekstova je da su realni, iskreni, i inspirisani ličnim životnim iskustvom.

Na primer pesma „Znakovi” je inspirisana događajima iz ’90-ih kada je dosta ljudi sa ratišta, a i lokalaca štekalo oružije po stanovima. Ako se sećaš za svaku Novu Godinu ili tako neki praznik dešavalo se da neki komšija slučajno ili namerno izrešeta drugog u naletu euforije zbog slavlja ili jer jednostavno popizdi. „Vitezi medicine” je pesma koja nosi ime knjige koju sam čitao, a koja pojašnjava kako je nekad, pre manje od sto godina hirurgija bila svedena na amputacije i kad su najbolji hirurzi bili oni koji su bili fizički najjači pa time i najbrži u odstranjivanju udova.

Pesma „Gas do daske” u kojoj gostuju Japanci(Fastkill) je posvećena fenomenu verskog fanatizma iz njihovih krajeva tako da mi je bilo logično da ih pozovemo da to odrade. Fastkill je odličan bend i slušam ih dosta dugo pa mi je bilo drago kada su prihvatili i bez problema snimili intro-e u Japanu.

Cripple bastards su opet priča za sebe. Sa bendom i Đuliom sam sarađivao i preko omota koje sam radio za neke ploče koje oni izdaju preko FOAD records-a, a i volim grind koji sviraju pa otud i kontakt. Inače znao sam da Đulio priča srpski pa sam mislio da bi bilo zanimljivo da otpeva neke deonice u pesmi „Hapsi sve” jer se u njoj radi o temama o kojima peva i CB. 6. Dobijate li neke informacije od fanova iz Azije i ostatka sveta? Jeste li razmišljali možda da na nekom narednom izdanju snimite pesmu na kineskom kao neka vrsta zahvalnosti?

Eee vidiš padalo nam je na pamet, al’ opet, pesma na kineskom ili bilo kom jeziku osim srpskog ili engleskog... Teško bi to išlo, šta znam...

Kao znak zahvalnosti izdavaču snimili smo dve pesme na engleskom čisto da mu udovoljimo i to je bilo zabavno, ali realno nama nije to -TO. „Fanovi“ – haha kako ne volim tu reč.

Pa javljaju se i šalju nam slike u našim majcama ili sa cd-om, mada najviše ljudi iz Japana, Tajvana i Hong konga jer imaju bolji pristup internetu. Koreja isto ima metalaca koji nas cene al’ tamo smo izdali i dva split albuma pa su isto solidno upoznati sa radom benda.

7. Jedan od razloga zbog kojih veoma cenim Nadimač su vaši tekstovi. Jedan ste od retkih bendova na ovim prostorima koji se bave društvenim problemima iako materijala za to ima na pretek. Predstavi malo bliže čitaocima tekstove sa novog albuma. Koje teme ili događaji su te

8. Kakvo je tvoje mišljenje o vremenu u kome živimo? Ima li nade da se čovečanstvo krene ka nekom ’’ispravnom’’ putu?

Nema, zato što ne postoji „ispravni“ ili „neispravni“ put, sve je u društveno političkom diskursu. Drugim rečima... Jebi ga ko drži vlast određuje kroz institucije vlasti šta je „dobro“ a šta „loše“, a da nas kroz oba i kroz sivu zonu kontroliše.

Jebi ga tako je, najviše što se može postići je da svaki čovek krene od sebe u cilju postizanja slobode i oslobodi se potrebe za dokazivanjem, potčinjavanjem sebe ili nadčinjavanjem drugoga kako bi svoj ego hranio.

Trebalo bi da nam bude dovoljno lepo i zanimljivo da živimo svoje a ne tuđe živote,

shvatanja i očekivanja.

Vreme u kom živimo je eskalacija pluralizma formi sjebanih društvenih, individualnih, porodičnih, međudržavnih, religioznih, etničkih, klasnih i ostalih odnosa koji rezultiraju jednim globalnim animozitetom i paranojom koja se odražava i na sve nas lično.

Manje gledajte TV, više čitajte, i razmišljajte i kapiram da će vam dani prolaziti u boljoj volji nego inače. Što kaže jedan ortak - „za sve treba para, i pare su osnova svega”-tu se slažem. Nažalost što se tiče današnjeg društva koje je opterećeno gomilanjem i pretrpavanjem materijalnim, a ne intelektualnim ili duhovnim dobrima.

9. Vaš prvenac ’’Državni neprijatelj broj kec’’ objavljen je i za korejskog izdavača Infernal kaos production na vinilu.

Postoji li mogućnost da se to isto desi i sa aktuelnim albumom? Koji ti je omiljen muzički format(kaseta, ploča, CD, DVD...)?

Pa nadam se da će isti izdavač izdati ovaj album takođe na ploči. Imamo dva izdavača koji će izdati album na kaseti, a CD se zna ko izdaje.

Iskreno što se tiče sakupljanja omiljenih albuma .. Ploča je kult, ’em je lep omot, vide se detalji, ’em je nekako teška ploča, teža od cd-a, pa imaš neki osećaj da se tu nalazi nešto više od plastike. CD nešto nisam voleo jer, šta znam... Manje je ličan od ploče a praktičniji od

kasete. Danas mi je omiljeni format mp3 jer me mrzi da riljam diskove i sl. kad mogu da sve što imam nađem na netu, YouTube-u ili jednostavno da skinem i slušam.

Mnogo mi je brže i lakše prođe vožnja gradskim prevozom kada usput slušam neku muziku. Jeste da je mp3 ali radi posao.

10. Ako se ne varam do sada niste imali puno nastupa van Srbije. Postoji li šansa da se to promeni sada nakon novog albuma? Kako vam je bilo na festivalu u Solunu(jednom od prvih nastupa u inostranstvu)?

Solun je .. priča za sebe. Mislim da smo o celom putovanju i svim sranjima i sjajnim stvarima koje su se izdešavale mogli da snimimo neki dokumentarac.. Sve je drugačije tamo, i čudi da nije sve lepše ili bolje nego samo...drugačije. Ono što je bilo super su ljudi, publika koja je bila sa nama i veče pre i na svirci i nakon-i pola njih je znalo refrene na srpskom što je bilo super.

Kada se radi o svirkama u inostanstvu imamo ponuda i sad ćemo svirati u Bugarskoj, Makedoniji i Rumuniji, a treba i u Austriji, ali ne kao turneja već pojedinačne svirke jer nam se ne ide na turneju bez veze samo da bi išli, a da sviramo u klubovima pre 25 ljudi. Bolje da se strpimo i opeglamo povremeno par važnih svirki i festivala i uživamo k’o ljudi.

11. Obradili ste pesmu grupe Bombarder’’Kuga’’ koja će se uskoro pojaviti na kompilaciji ’’Tribute to Bombarder’’. Zbog čega ste odabrali baš tu pesmu?

Kad će se pojaviti to niko ne zna, nažalost..

Valjda se čeka da još dva benda snime obrade.

Milan Rakić nam je snimimo jer je

iz Grom records-a predložio da pesmu ’’Kuga’’

dizajn, vajanje i ostalo.

To mi se valjda računa u neko umetničko obrazovanje mada sam realno samouk i mnogo sam više crtao pre nego što sam upisao školu nego posle. Sad crtam ponekad i to kad radim neki omot ili sl, inače sam preveliki lenjivac da bi se potrudio malo više i napredovao – za sada.

13.

Dosta

si

aktivan i upućen u domaću scenu, pa me interesuje tvoje mišljenje o istoj? S kojim bendovima se najbolje slažete?

Scena nam je sranje – to je to.

smatrao da bi nam ona najbolje ležala. Mi smo to prihvatili pošto smo drugari sa članovima benda Bombarder i obradili pesmu na naš način.

12. Poznat si i po crtanju cover-a za druge bendove. Ko su ti do sada bili ’’klijenti’’ i postoji li neki cover na koji si posebno ponosan? Jesi li pohađao neku školu crtanja ili si sam učio?

Ehehe pa radio sam omote za Adrenicide, Blasfemiju, Ghostrider, jedan deo dizajna za vinil izdanje kultnog SOD povodom jubileja(FOAD records), Nadimač omote, Kritikal, Pollution itd. Verovatno najdraži dizajn mi je onaj koji sam radio za brazilski Violator.

Išao sam u srednju Drvno-prerađivačku na smer duborez. E sad, iako zvuči tesarski ovaj smer je imao jako puno časova vezanih za anatomiju, crtanje, slikanje,

Međuljudski odnosi su očaj, „da komšiji crkne krava“ je zlatno pravilo naše scene i mnogo ljudi me je do sada jako razočaralo da me više i ne čudi kad neko ispadne bolid ili egocentrik bez pokrića.

Benovi koje poštujem i sa kojima se družimo su: Azazel, Kramp, Acrocholia, Awaiting fear, Birtija, Anti dogma, DaggerSpawn, Drtine, Anality, U zmajevom gnezdu, Vizant, itd 14. Čime se bave članovi Nadimača, kada nemaju probe, svirke...?

Neko radi, neko ne radi, studiranje, fakulteti, crtanje, pecanje, Ada, basket, igranje igrica, bleja ispred zgrade, ili u kraju, ili odlasci na probe drugih bendova.. koncerti i tako..

Svašta...

15. Svedoci smo da je u poslednjih nekoliko godina thrash/speed metal ponovo veoma popularan, možda čak i više nego tokom osamdesetih. Pojavila se gomila starih bendova, formirano je puno novih bendova koji sviraju/izgledaju kao da su ’’ispali’’ iz 80ih... Kakvo je tvoje mišljenje o svemu tome? Misliš li da je ovo samo još jedna faza u razvoju metala ili ...?

Najbolji albumi:

Biće da je obrnuto..nije da se metal razvio..nego sam sebe reciklira.. i ovi novi talasi kopija bendova su dokaz da je lakše napraviti bend i pokušavati da zvučiš kao neki od uzora nego da sedneš i potrudiš se i napraviš nešto stvarno svoje i iskreno a ne ono kao“obožavam 80-e, video sam ih na slici”.

Volim stari zvuk i slušam bendove od 60-ih do 80-ih i 90-ih i svaka epoha ima svoje genijalce... A čini se da se sad to sve reciklira jer ljudi nekako nemaju volje da nešto ekperimentišu nego sve nešto se boje da slučajno ne ispadnu ili pomere granice „žanra”. To je sranje. Obožavam Kreator, Terrorizer, Razor, Exploited, Agnostic front, Cannibal corpse i ostale al’ mi ne pada na pamet da svoje vreme i živce trošim u pokušaju da budem oni.

Stari bendovi koji ponovo sviraju, tipa Amebix, Terrorizer, i slični.. Razumem to, kultni bendovi došli da pokupe svoj deo kajmaka.

Ima i dobrih novih snaga u svetu metala, grind-a, thrash-a, i punk-a i svega.. i oduševi me što su ti bendovi nekako razbacani po svim delovima sveta, a ipak otvoreni za saradnju i što ima dobrih ljudi među izdavačima koji to prate.

17. Ok za kraj jedno veoma bitno pitanje: ’’čaj od šljive’’ ili ’’čaj od ječma’’(smeh)?

Prvo čaj od ječma, pa onda još jedan pa još nekoliko i sutra se probudiš sa šljivama..

16. Kada bi mogao da biraš sa kojim bendom bi voleo da ideš na turneju? Daj nam tvoju listu top 5 albuma svih vremena.

Turneja-Municipal waste, Violator, Exploited, Assassin, ili Agnostic front.. to su bendovi čija bi nas publika prihvatila dobro, a u isto vreme su to bendovi koje čine pravi ljudi.

Schizophrenia - Sepultura Troops of tomorrow - Exploited Ecocide - Acroholia Cripple bastards & patareni – split 1994 Dalje nećeš moći... - SMF + One more megabyte – Toy Dolls

18. Dačo to bi bilo sve. Hvala ti puno na izdvojenom vremenu. Ako imaš nešto da poručiš fanovima ostavljam ti... „Fanovima“ bih poručio da NadimaČ nema fanove nego prijatelje, drugare, pivopije, i ljude koji cene naš rad i trud i dolaze da nas podrže, popiju pivo sa nama ili skaču na glavu sa bine..

Hvala tebi za tvoju podršku i trud oko fanzina i sličnih pizdarija koje čuvaju onaj underground duh koji komputer underground nikad neće imati... Koliko god bio brži i dostupniji.(smeh)

metal je rat, samo kec, DIY, 111

www.myspace.com/nadimacbend epika_epika@yahoo.com

1. ‘Ajde da krenemo od nekih istorijskih činjenica. Koji su najbitniji segmenti skupine pod imenom Mortal kombat?

Jeste li svirali ranije u nekim bendovima? Zbog čega ste dali baš to ime?

Kriki: Stole, Deda, Laza i ja (Kriki) se družimo godinama, s tim što smo Stole, Deda i ja za sve vreme druženja, svirali u studiju za našu dušu još od 2005 godine. Ponekad bi nas drugari koji organizuju lokalne svirke pozvali da nastupamo sa raznim demo bendovima. U tim situacijama smo naziv našeg benda koji bi nastupao te večeri smišljali na licu mesta! Tako da smo se zvali „Turetov sindrom”, „Radnik i parazit”, a jednom smo čak nastupali i pod imenom „Marija Šerifović”, šale radi. Tokom 2008 godine, ekipa se na kratko razišla i svako je otišao nekim svojim poslom. Krajem 2008 godine sam napravio pesmu „Nemoj biti emo” i pozvao drugara Čengu, koji se bavi produkcijom, da je snimi. Odsvirao sam bas, gitare, otpevao vokale, a Čenga je „iskucao” bubnjeve na kompjuteru. Pesma je sasvim slučajno završila na internetu i videvši odziv na YouTube-u, shvatio sam da treba nastaviti u tom pravcu. Nije mi bilo teško da sastavim ekipu. Odmah sam pozvao Stoleta i Dedu, s tim što nam se ovog puta priključio i Laza, kao četvrti član, koji se sa muzičke strane pokazao kao najbolji! Krenuli smo zajedno da pravimo pesme i shvatili smo da u svakoj neko bude prebijen, inspirisani igrom u kojoj je nasilje primarna stvar, rekli smo: „Zvaćemo se Mortal kombat”!

2.Najsvežija vest iz vašeg tabora je da je došlo do nekih izmena u postavi.

Vaš basista Deda je napustio bend iz privatnih razloga. Jeste li našli zamenu?

K: Deda je otišao u Ameriku da završi doktorske studije. Našli smo basistu koji će nam pomoći da izguramo zakazane koncerte. Međutim, još uvek tragamo za stalnim članom benda koji bi se u potpunosti posvetio ovome što radimo. Možda čak organizujemo i neku audiciju.

3. Prošlo je nešto više od pola godine od izlaska albuma „Smrtonosna šorka”. Utisci su se slegli, pa je pravo vreme da nam kažeš vaše utiske.

Koliko ste zadovoljni kako je album prihvaćen od strane publike i kritike?

K: Polovina albuma „Smrtonosna šorka” sadrži stare pesme objavljene još 2009 godine na demo snimku „X, x, a, c, z, nazad + z”, koje smo presvirali i snimili u boljoj produkciji, a drugu polovinu čine nove pesme.

Baš zbog starih pesama i nismo

očekivali neka značajna iznenađenja, jer su to, da kažemo, već „proverene” stvari, koje je publika prihvatila još ranije. Možda je jedino iznenađenje pesma „Post’o sam metalac”, za koju smo mislili da će proći prilično nezapaženo... međutim, od novih pesama na albumu, „Post’o sam metalac” ima najviše pregleda na YouTube-u! Još uvek mi nije jasno kako ljudi mogu da slušaju pesmu u kojoj sedam minuta pevam o tome kako sam postao metalac! (smeh) U svakom slučaju smo prezadovoljni reakcijom ljudi.

4. Daj nam i neke tehničke detalje oko snimanja albuma. Koliko dugo ste ga snimali, gde, ko je bio producent...?

Jeste li imali nekih poteškoća prilikom snimanja?

K: Čitav proces od ulaska u studio, pa do pretvaranja albuma u plastiku, je trajao oko šest meseci. Produkciju je radio Dušan Lazić-Duleja, nekom poznat i kao Vladar kosmosa.

Poteškoća je bilo toliko da mi još uvek nije jasno kako smo uspeli da završimo album. Snimali smo u studiju „Music room”, kod Bidže i već na samom početku snimanja, Bidža je imao saobraćajnu nesreću, iz koje se jedva živ izvukao. Kasnije slede raznorazni problemi sa opremom, terminima, privatnim poslovima, sve nas je to strefilo u najgore vreme. Zahvalni smo na beskrajnoj toleranciji Duleje i Bidže koji su uložili maksimalni trud da se „Smrtonosna šorka” snimi.

5. Album ste objavili u samostalno i to u 2 varijante: za besplatno preuzimanje putem interneta (iliti download) i CD za najvernije fanove. Jeste li uopšte tražili izdavača ili oni nisu bili zainteresovani? Mislim da imate dosta potencijala da nađete nekog većeg izdavača pa mi je bilo čudno što ste sami objavili album...

K: Izdavače nismo tražili, neki su se sami nudili ali smo procenili da nam oni nisu potrebni. Nema nikakvog smisla juriti neku ekipu ljudi koja je juče otvorila firmu, ubacila ono „records” u ime i počela da se igra nekakve izdavačke kuće. Takvi ti uglavnom više odmognu nego pomognu. Ovako smo rešili da sami izbacimo pesme u javnost i to potpuno besplatno u najboljem mogućem „mp3, 320kbps” kvalitetu. Za one koji žele album u plastici sa knjižicom, mogu ga poručiti sa našeg sajta (www.mortalkombatbend.com). U budućnosti kada budemo snimali drugi album, ako se ponudi neki veći izdavač sa kojim saradnja ima smisla, radićemo sa takvim, ukoliko se to ne dogodi, nastavljamo po starom!

6. Snimili ste i vaš veliki antievrovizijski koncert u Beogradu u HD formatu i čitav koncert se može pogledati na You tube-u. Hoće li biti i nekog zvaničnog DVD izdanja za tvrdokorne fanove?

K: Antievrovizijski koncert 2011 je snimao i montirao Dušan Kosovčević.

Zvaničnog DVD izdanja upakovanog u šljašteću kutiju sa fensi menijem neće biti. Uglavnom poklanjamo narezan DVD sa koncertom u skromnom pakovanju uz kupljenu majicu ili album sa našeg sajta. Cilj nam je bio da se snimak koncerta i atmosfere širi među publikom, a ne da zaradimo na njemu.

Ukoliko pronađemo neki veći onlajn prostor, okačićemo koncert u HD varijanti za besplatno preuzimanje.

7. Mislim da ste trenutno jedini bend u Srbiji koji može da na svom koncertu objedini sve fanove rock muzike bez obzira koji podžanr oni slušali (metal, punk, HC...). Kako biste definisali ono što svirate? Šta slušate inače?

K: Mi bi smo definisali našu muziku kao mešavinu metal i pank muzike.

Do duše, provuče se tu i još ponešto.

Privatno slušamo svašta, uglavnom je akcenat na metalu, ali možemo reći da nam je muzički ukus prilično bogat. Kada putujemo na koncerte u kolima slušamo od kantrija, preko tradicionalne irske muzike, pa sve do teškog metala.

8. Nedavno ste imali nekoliko nastupa u Hrvatskoj i Sloveniji. Kako su prošli ti koncerti? Postoji li šansa za neku veću ex-Yu turneju?

K: Kada smo počinjali sa prvim koncertima 2009 godine, očekivali smo da će nam dolaziti uglavnom drugari i ljudi koje poznajemo lično. Još uvek nam je čudno kada na koncertu vidimo puno nepoznatih ljudi koji pevaju naše pesme, a još veće iznenađenje je (prijatno, naravno) kada nas isto to zatekne u drugoj državi. Koncertima u Hrvatskoj i Sloveniji smo oduševljeni.

Ne znam šta se tačno podrazumeva pod „većom ex-Yu turnejom” ali gde god da nas pozovu i ponude nam dobre uslove, mi sviramo! Gledamo da jednom godišnje nastupamo u svakom većem gradu i namerno ne želimo da sviramo češće od toga, kako ne bi dosadili ljudima. Doduše, nakupi se tu gomilu nastupa po gradovima širom Balkana, tako da možemo reći da naša turneja nikada ne prestaje.

9. Kakvo je tvoje mišljenje o domaćoj rok sceni? Šta treba da se ‘’desi’’ da bi ovde stvari krenule na bolje? Sa kojim bendovima najbolje sarađujete?

K: Mislim da nam treba više bendova i izvođača koji pišu tekstove na maternjem jeziku. Glavna greška većine je u tome što su se uhvatili pevanja na engleskom, kao da živimo u Engleskoj ili Americi, a ne u Srbiji. Gos’n Bandar i njegov bend „Piknik” su to lepo objasnili u pesmi „Englez”. Činjenica je da publike željne tvrdog zvuka ima više nego ikada, a eto i Goblina kao primera, kojima je devedesetih dolazilo po 100 ljudi na koncert, a danas na hiljade! Što se saradnje i prijateljstva tiče, dobri smo sa bendovima: Brkovi, Pero Defformero, Piknik, Đubrivo, itd.

Smatram da nam treba još bendova sličnog žanra, kako bi u budućnosti mogli da napravimo festival koji bi trajao nekoliko dana. Sa bendovima koje sam nabrojao bi trajao samo jednu noć.(smeh) 10. Jesu li vam se nekad žalili pripadnici emo pokreta, feministkinje, fanovi Majkla Džeksona i ostali koji su ‘’potkačeni’’ u vašim tekstovima?

K: Od tih koje si naveo, na internetu možeš pročitati svakakve komentare, negativne naravno, što je i očekivano.(smeh) Pojavi se poneko i uživo da nas pita „zašto ovo ovako, a zašto onako?”, međutim, držimo se čvrsto naših stavova, te im istom prilikom i odgovorimo na sva postavljena pitanja!

11. Koju od pesama Mortal Kombata bi stavio u lektire?

K: Nijednu, nije im tamo mesto.

12. Stižete li da radite na novi stvarima? Šta se može očekivati od MK u budućnosti?

K: Imamo puno planova i ideja, samo će nam biti potrebno dosta vremena da sve to realizujemo. Sa Dedom smo počeli da radimo drugi album, koji je stao na pola, pa sada čekamo da vidimo kakva će situacija biti oko potrage za novim basistom.

13. Ok, sad sledi par pitanja nevezanih za vašu muziku. Silvester Stalone, Stiven Sigal ili Arnold Švarceneger?

K: Švarceneger, naravno i to u ulozi Konana i Terminatora iz „dvojke”!

13. Betmen, Spajdermen ili Supermen?

K: Svi su mi bezveze. Da ne bude zabune zbog Pauk čoveka, Spajdermen, osim maske, ne deli ništa slično sa Pauk Čovekom (niti je bilo šta na ovom svetu slično sa dotičnim gospodinom, kada smo već kod toga).(smeh) 14. Plavuše, brinete ili riđokose?

Koja je po tvom mišljenju najbolja riba svih

vremena.

K: Najbolja riba je ona koja hoće da skuva, počisti i nema pametne doskočice dok muškarac popravlja nešto u garaži!(smeh) Boja kose nije presudan faktor, sve su žene najbolje i sve žene volimo.

15. Rakija, pivo ili vino?

K: Što, je l’ častiš? Mi smo matore drkadžije koji piju kafu, puše lulu i stalno seru nešto! Laza, Deda i ja ne konzumiramo alkohol uopšte, a Stole je upao u krizu srednjih godina pa tu i tamo popije po koje pivo, čisto da bi se ostetio kao kakav mladić!

16. Zvezda ili Partizan?

K: Nisam klupski opredeljen, niti me kolektivni sportovi nešto preterano zanimaju. Više sam za kompjuterske igre. Čekam taj Diablo 3 da izađe...(smeh) 17. Kada bi mogao da biraš sa kojom osobom bi se menjao na samo jedan dan?

K: Nisi precizirao kakva razmena je u pitanju. Je l’ materijalna, pa da krenem da se radujem? Šta znam... Dogovori sa đavolom se barem iz priča nikada nisu pokazali kao nešto što se isplati.

18. Ok, to bi bilo sve. Za kraj sledi ono standardno pitanje, imate li neku poruku za fanove, prijatelje, neprijatelje...

K: Prijateljima bih poručio da slušaju našu muziku, a neprijateljima bih poručio da takođe slušaju našu muziku. Fanovima neću da poručujem ništa, jer oni već slušaju našu muziku. (smeh) Je l’ može tako? uprava@mortalkombatbend.com http://mortalkombatbend.com

1. Pozdrav Darko. Velika mi je čast što si prihvatio učešće u novom broju Akrepa.

Krenimo otpočetka. Kada si krenuo da slušaš metal, koji bendovi su te ’’uvukli’’ i kako se dalje razvijao tvoj ukus? Kakvo je bilo vreme tada za metal?

Darko: Pozdrav brate, odavno nisam radio intervju, tako da ti se zahvaljujem što si se setio mene(smeh). Prve korake u metalu sam napravio ‘92. godine otprilike, počevši sa bendovima kao što su Metallica, Guns n’ Roses, Iron Maiden, da bih nakon 3-4 godine upoznao Sepulturu, Death, Slayer, Morbid Angel itd. Moram ti priznati da sam puno voleo Guns-e ali ne bih rekao da su me oni uvukli u metal underground, oni su bili sasvim daleko od toga niti sam ja bio svestan za taj pakleni svet, što živi ispod nas-underground! E, već kad sam otkrio i po koji bend tipa Cannibal Corpse, Obituary, Deicide, Carcass, Unleashed, e tada se desio pravi preokret. Pošto tada nije bilo interneta, kupovali smo bilo koji magazin koji ima bilo kakav metal bend unutra. Bitna prodavnica u Skoplju bila je ‘Pop-Top’. Lik koji je unutra radio (naizlged normalni čovek, ne bih ni danas rekao da je bio metalac) znao je puno bendova koji su stvarno vredeli i kad god je neko od mojih drugova slavio rođendan naši pokloni su bili kasete. Pa zamisli ekipu od 10-toro klinaca, kao idu u shop da njihov drug izabere 10 kaseta kao poklon(smeh). I ovaj lik obavezno ti preporuči još 3-4 nova benda, pa ti si srećan da ćeš to presnimiti već naredni dan. Postojala je žar, postojalo je poštovanje prema starijim generacijama, bila je neka nepisana hijerarhija, koja je držala stvari u pravom smeru i nesvesno sam upoznavao novi svet metala, udaljeni od mainstream magazina i MTV-Headbangers Ball serijala (mada se i tamo pojavljavao po koji novi bend).

2. Reci nam kratak istorijat Vampir zine-a. Kada je nastala ideja da pokreneš fanzin i šta te je navelo da se baviš ovom aktivnošću? Kakav je bio osećaj kada si držao prvi broj Vampir-a u rukama?

D: Vampir sam počeo raditi 1999.godine, a prvi broj je izašao čak u leto 2000. godine. Ne mogu reći da sam dobio ideju, pošto nisam bio siguran kako sve to funkcioniše. Ali bitan momenat je bio moji prvi UG kupljeni fanzin GOD’S DEVASTATION. Preko njega sam upoznao gomilu bendova, pročitao dobre intervjue i poslao sam gomilu pisama većini bendova koji su bili u fanzinu (neki su odgovorili, neki ne). Tada se sećam da sam se bukvalno raspitavao kod stranih fanzinaša, tražio savete od njih kako da ja počnem moj fanzin. Kad sam osetio da sam spreman, tek tada sam počeo raditi na Vampir-u, tako da ne vidim to kao neku ideju.

Moram da napomenem da je jedan od glavnih razloga bio promovisanje makedonske scene među stranim metalcima, pa sam se zato i odlučio da ga izdam na engleskom. Kad sam uzeo prvi broj, mislim da sam ga 4-5 puta pročitao od početka, pun sreće i radosti da sam uspeo da nešto uradim. Znao sam da sam daleko od ostalih, ali jednostavno me to nije uopšte zanimalo i mogu ti slobodno reći da sam napravio preko 600 kopija do sada, od kojih možda samo 60 je kupljeno,

a sve ostalo sam posalo fanzinašima, distroima, bendovima itd.

3. Po kom kriterijumu biraš bendove koji će zauzeti nekoliko stranica tvog fanzina? Čitajući Vampir, stekao sam utisak da ti nije bitna samo muzika(uglavnom death/black metal) već i neki stav benda, posvećenost underground-u...

D: Tako je brate. Nemam neki zacrtani kriterijum znaš. Kad vidim da bend ispunjava neke moje definicije o metalu onda nema nikakavog problema da bude na stranicama mog fanzina. Imao sam slučajeva, kada sam znao da ću intervjuisati neki bend, a nisam još čuo njihovu muziku, pa kada bih im poslao pismo da ih upitam da li bi pristali na intervju, tada sam ih i prvi put čuo i nikad nisam promašio u izboru. Možda jednom, ali taj bend je intervjuisao jedan moj drugar koji je hteo da pomogne. Naravno nikad ne bih intervjuisao white metal=christian fagots ili neki NU metal, kako god da se to sranje zove.

Metal je metal, ne želim govna u njemu. Imamo dovoljno sastojaka da bi ga jeli sirovog, onakvog kakvim sam ga upoznao.

4. Vampir zine je veoma zaslužan za uspon makedonske metal scene. Kroz svaki broj se trudiš da predstaviš neki bend iz tvoje zemlje i da im na taj način pomogneš da za njih čuju fanovi širom sveta. Kakva je trenutna situacija na makedonskoj metal sceni(bendovi, koncerti, fanovi, fanzini...)? Koje bendove bi mogao da nam preporučiš?

D: Hvala brate što misliš da je tako, šteta što i makedonski bendovi ne mogu da osete da je VAMPIR vetar u njihova leđa. Uvek sam pričao svakom aktivnom bendu da treba da šalje demo snimke fanzinima i nisam uspeo niti jedan od njih nagovoriti da to uradi. Pa slobodno ti mogu reći da je u jednom periodu bilo nas 4-5 koji smo konstatno slali snimke van i pravili bilo kakve kontakte i promociju naše scene. Slobodno ti mogu reći da ovde nije postojao bend koji je posalo više svojih izdanja, nego što sam ja za njih poslao, naravno za moje pare. I kad izdam novi broj i kad vidim kako se mučim da barem vratim pare za kopiranje, hvatala bi me neka depresija. Pošto stvarno mislim da nije fer, da jedini fanzin(tada) koji šalje njihova izdanja i intervjue van, da ne može da proda 50 kopija samo u Skoplju, ako me razumeš. Uzmi 5 bendova sa 5 članova-to je 25 kopija, ali nažalost to nije funkcionisalo tako.

Ali zato, vreme je pokazalo ko je radio to da bude cool i frajer, a ko je radio zbog ljubavi prema pravcu. Vampir je još uvek tu, za razliku od tih bendova, koji su metal shvatili kao neku zafrkanciju.

Trenutna situacija. E pa ovako...

Bendovi misle da je svako od njih vrh, da svako može da organizuje koncert, da je svako dovoljno zreo da snima materijal u studiju i sve je to zbog ove nametnute open-minded, i

don’t give a fuck attitude! Kao, njih boli kurac šta bi, ko rekao za izdanje.

Naravno da ima i pravih i iskrenih ljudi i bendova. Ali za većinu ne verujem da će raditi u sledećih 5 godina. Možda je najtragičnija situacija sa koncertima.

Sakupili smo ekipu pod imenom ‘Mirakuli na Grozomorata’ i odradili prve UG metal koncerte sa stranim bendovima i ljudi su to cenili, pare nismo trošili već čuvali kako bi doveli koji bend sa Balkana. E nakon toga počeli su se pojavljivati kurtoni preko foruma, koji su namerno ili nenamerno vodili kampanju protiv nekih bendova, pa su počeli da se dele na thrashere, deathere,blackere itd. Niko od njih ne shvata da se svi prezivaju METAL! I tako je počela da opada posećenost na koncertima. Stvarno nismo imali pare: za bend, opremu, plakate, flajere pa i za klub i tako smo došli i do kraja. Drago mi je da Žile (vokal Embryotomy/Formless Terror) još radi po koji koncert, a ostali se smenjuju, pojavljuju se neki novi...I naravno svako od njih propagira svoje koncerte i bendove, umesto da podrži sve takve događaje. Fanovi su ovde uvek žedni dobre svirke, znaju da cene i pokažu to. Ali kako se menjaju generacije vidim da sve više i više ličimo na zapadne fanove, koji pažljivo čekaju da bend napravi koju grešku pa da seru po forumima, umesto da se zabavljaju, tresu kose, šutke, stage diving i sve to.

Od bendova bih izdvojio: Embryotomy, Formless Terror, Mindfist, Nihilist, Holocaust, Arhont, Warnament, Serpentine Fire, Maras, Last Act of Defiance...

Fanzina ima više nego ikada. KRV još uvek radi na drugom broju, NOISE GATE, KOSHMAR(fanzin za horor filmove i pokoju recenziju satanic metal albuma) i naravno VAMPIR.

5. Koji su tvoji omiljeni fanzini? Šta po tebi mora da sadrži dobar ’zin? Imaš li neki savet za fanzinaše ili one koji to žele da postanu?

D: Moji omiljeni fanzini su: Necroscope, Forgotten Chapel, Shrunken & Mummified, Call to the Infernal Hordes, Mutilating Process, Canadian Assault, Crypts of Eternity, Deadhead, Domain,Eternal Fire i još koji, a koga se sada ne mogu setiti.

U kolekciji imam preko 200 fanzina i ako mi veruješ volim ih koliko volim i izdanja bendova. Dobar fanzin mora da sadrži duh samog izdavača. Ako u pitanjima ne vidiš i osetiš, šta on želi, šta on voli, koji su njegovi stavovi, to ti je isto kao da je bilo ko uzeo i uradio intervju. Zato je i gomila takvih fanzina imala kratku istoriju, a i intervjui su bili kratki, dosadni i svaki bend je odgovarao slično. Zin mora da nosi i neku poruku bez obzira da li u prednjem ili u zadnjem planu, ali da ti kao metalac dobiješ nagon da preslušaš koji bend, naručiš neko izdanje itd. Savet za buduće fanzinaše je da prvo sednu i da raščiste sa sobom, da li su spremni da idu do kraja za svoji trud i fanzin, bez obzira koje žrtve trebaju pasti zbog toga, da shvate da to rade i za sebe, ali i za metal istoriju pa bi trebalo da budu pažljivi kako to rade i kako prezentuju metal. Možda zvučim previše ozbiljno, ali kad je metal u pitanju, veruj mi da sam takav.

6. Od pravljenja fanzina se ne može zaraditi, to je i više nego očigledno, pogotovo danas kada fanzini polako izumiru. Kako objasniš nekom neupućenom zbog čega sve ovo radiš? Šta te motiviše da i dalje uređuješ fanzin?

D: Ufff, brate ne da se ne zarađuje već, pitanje je da li možeš da povratiš uložena sredstva. Evo, poslednjih godina pošto imam porodicu potrudio sam se da napravim neki preračun koliki su mi troškovi od jednog do drugog broja. Možda će te zaboleti glava ali ako dajem 200 eura za štampanje, da bih vratio uložene pare trebalo bi da prodam 120 kopija samo u Makedoniji da bih bio na nuli, a ja ovde ne mogu da prodam ni 80 kopija.

E sad računaj da iz inostranstva imam oko 10 narudžbina po broju i ostalo sve šaljem po fanzinima ili se trejdujem. E ta poštarina koju plaćam košta me nešto više od 500 eura, ali tu ide i promocija Teror Blast izdanja, pa sad izračunaj da vidiš koliko me sve to košta. Ako neko nije upućen teško da će me shvatiti. Radim zin zbog scene, zbog duha, zbog bendova, zbog samozadovoljstva kad vidim da sam nečemu dao oblik i formu koja će ostati zauvek kao dokaz jedne scene koja je postojala na našim prostorima.

To je nešto iznad emocija, to sa godinama postaje znak da si živ, da još uvek postoji poriv da promovišeš muziku iz pakla za one iskrene fanove zvuka. Najveći motiv, mislim da su ljudi sa kojima sam u kontaktu. Vampir daje i meni i njima još jedan povod da napišemo pismo, da podelimo muziku i po koju informaciju iz našeg života, benda, distro-a,label-a...

7. Šta misliš mogu li fanzini da opstanu? Ja mislim da mogu jer će uvek biti posvećenih ljudi koji će ih podržavati, praviti. Isto kao i sa pločama ili kasetama, iako više nisu ’’popularne’’ ljudi ih kupuju, objavljuju se albumi...

D: Naravno da mogu i opstaće. Ranije sam pričao uveliko da dokle god sam

ja živ biće i mog fanzina. Ali vidiš kad imaš porodicu o kojoj treba da brineš, nije baš lako da trošiš pare na fanzin, ali eto imam razumevanja od strane moje žene (Hvala Aneta!), ali i ja se trudim da smanjim troškove. Ja i dalje ostajem pri tome da će Vampir izlaziti kad može, ali sa promenom generacija, izgubio sam prođu u Makedoniji. Sada su tu novi ljudi koji pojma nemaju o Vampir-u, a kukaju po forumima kako nama treba neki fanzin. Sa druge strane verovatno da i moji distributeri nemaju više onaj elan i duh da šire fanzin među novijim generacijama i iz broja u broj sve je manje i manje ljudi koji kupuju fanzin. Možda će me dovesti do toga da se vratim na kopiranje zina, ali neću dozvoliti da mi pozeri unište duh i srce undergrounda, FANZIN! 8. Kako gledaš na sve ove savremene stvari koje su se uključile u metal pokret(internet, download, facebook,

myspace...). Misliš li da one negativno utiču na underground metal ili predstavljaju moćno oružje za promociju benda? Šta za tebe predstavlja termin underground metal?

D: Ovo bi ti mogao odgovoriti svako ko me bar malo poznaje. Serem ti se na sve te internet bendove i myspace demo snimke! Kad sam prvi put čuo termin facebook, mislio sam da je to neka mreža gde manekenke-rospije poziraju i vode svoje portfolije. I koji kurac tamo traži jedan metal bend? Mislim vidi sam dizajn sajta?

Jedan lik je uspeo sve ovo da spoji i napravio je čistu metalsku mrežu, koja je imala sve funkcije facebook-a i myspace-a, i naravno članovi su svi bili metalci i izgledalo je metalski sa puno informacija i on line store za sve nas koje imamo label, distro, bend ili fanzin. I tamo je bilo oko 500 članova širom sveta, što ti očigledno kaže da ljudi idu na FACE da bi bili IN ili u trendu. Znači, ako možeš da biraš, a možeš, zašto metlaci ne bi išli na ovu drugu mrežu koja je samo za njih, plus te ne špijunira. Kontam sve to oko promocije, štednja novca i sve to, ali definitivno 99% metalaca i onih koji su uključeni u metal ’’biznis’’ koriste ove alatke da bi postali popularniji i dokažu koliko su ustvari oni metalci. Šta je to MP3? Jebena ektenzija da bi tvoj računar prepoznao da je to muzika. Pa zar muziku slušate na kompjuteru? E, to ja ne mogu, mislim slušam je, ali ne da bih uživao, pošto pred kompjuterom sam samo kad nešto radim, a ako radim nešto 101% sam posvećen tome, i ne mogu se posvetiti i muzici i radu na PC-u. Jebem sve vas kojima vaše tate i mame kupuju terabitne hard diskove koje punite sa bendovima čija ni imena ne znate.

Osamdeset posto vas imaju i pop, rap, techno, folk muziku na istom tom kompjuteru, znate zašto? Zato što ste jebeni pozeri, metal je za vas samo fajl u kompjuteru koga se možete rešiti sa Shift+Delete+Enter i toliko, to vama daje moć, to vama daje snagu. Kad uhvatite folkericu sa silikonima, toliko o vašoj metal datoteci, to brišeš i onda FAVORITE vam je onaj drugi folder, kome ste se ranije smejali sa vašom metalskom „braćom“. Vi ste pičke, smrad koja uništava scenu, koja daje laznu sliku da neko je podrzava, svi ste vi kameleoni. I da ne propustim serem ti se na sve one bendove, koji mi šalju linkove za download njihovih izdanja da to recenziram u mom štampanom zinu. Pazi on meni link, a ja njemu promociju i besplatni primerak, kad objavim recenziju. E, boga mi nećete dobiti to od VAMPIRa. Imate vaše online web zinove neka oni promovišu vaše bendove za prave ’’ctrl+shift’’ metalce! Imam ideju već 5-6 godina staru ali nikako da je pokrenem. Želim da objedinim sve zinove i da napravimo pokret, da nateramo bendove i izdavače da ignorišu webzinove ako žele našu podršku(štampanih zinova), pošto većina fanzinaša ima sličan stav kao i ja kad su u pitanju MP3-ke. Pa kad možemo mi da brinemo o prodaji njihovih izdanja, mislim da je red da svako od njih STVARNO pokaže i dokaže koliko im je stalo do štampanih fanzina, a ne da im samo to bude ’’happy end’’ u njihovim intervjuima.

To isto važi i za bendove. Svi oni pričaju kako žele fanzine i da su fanzini pravi duh i skelet underground pokreta, a daju intervjue za webzinove.

Pa, ili si za ili si protiv šta je tu nejasno? Underground Metal, je najpre muzika napravljena od srca metalca za sebe a onda i za ostalu braću i

sestre, a ne muzika i stav napravljeni da bi se dopali drugima a ne i samog kreatora. To je magija u kojoj gradiš stav sa godinama i držiš se njega, učiš i predaješ, saznaješ, pomažeš, promovišeš. Underground Metal mora ostati čisti u krvi i srži, znači ne sme se mešati ni sa drugim instrumentima i žanrovima, samo da bi bilo nešto novo i nešto što nijedan metal bend nije uspeo da uradi. Svako može da uzme kaval(vrsta instrumenta prim. V.M.) da prdne u njega da ubaci riff i biti originalan, ali na kraju šta ima kaval sa metalom? Zato više cenim bendove koje mogu da održe stari zvuk, i da te nateraju da treseš glavu, da pustiš kosu, da ih podržavaš. Mislim da je to dovoljno da shvatite moju poruku.

Koristite internet kao pripomoć a ne kao osnovnu alatku kojom vodite vaš bend!

9. Pored fanzina vodiš i izdavačku kuću/distro Terror blast. Koja izdanja si do sada objavio i šta se sve može poručiti preko distro-a?

D: Da, tako je. U Makedoniji ne postoji fabrika ni za CD niti za ploče, pa su moja izdanja su kasete i CDR. Ali, moram se pohvaliti da moje poslednje izdanje je i moj prvi profi CD, srpske braće INFEST-Everlasting Genocide.

Veoma sam ponosan, što baš taj bend ima profi CD na Terror Blast.

Pošto sam ja izdao njhov prvi album, odradio kasetno izdanje njihovog drugog albuma i evo sada i prvi CD na mom label-u, naravno izdat u saradnji sa Zero Budget, Grom Records i Butchered Records. Prvih 100 narudžbina dobijaju gratis prvi album INFESTa-’Anger will remain’, a cena je 6 eura+postarina. Do sada imam 19 izdanja i da ne bih dosađivao sa svim detaljima nabrojaću samo bendove:

NIHILIST, MARAS, INFEST, BLOODY SIGN, THE STONE, DEADLY MOSH, POLLUTION, VICTIM YIELD, DAGGER SPAWN, NADIMAČ, EMBRYOTOMY, NOMAD, INFERNAL DOMINION, RIOTOR, MODER, PAGANFIRE i JANE DARK. Kao što vidiš ima puno srpskih bendova, koje sam resio da podržim(smeh). Za sve detaljne informacije posetite www.terrorblast.tk i ne zaboravite da pregledate i katalog sa nekim jeftinim stvarima.

10. Pored metal muzike čime se još baviš(da li radiš...)? Kako provodiš svoje slobodno vreme? Imaš li neke hobije(filmovi, knjige, istorija i sl)?

D: Pa zaposlen sam u jednoj od vodećih štamparija ovde i radim kao grafički dizajner i prepress operator.

Glavna preokupacija mi je moja ćerka Lina. Volim pogledati koji film, komedije, triler i horror su mi omiljeni žanrovi. Knjige ne čitam, pošto bih radije uzeo fanzin(smeh). A što se tiče istorije da, to mi je jedna od omiljenih nauka pored arheologije.

Inače ja sam dimplomirani istoričar umetnosti-arheolog. Poslednjih godina pokušavam da uvežbam moj talenat za crtanje, tako da sam kupio i pen tablet da uvežbavam sve to. Pa, ponekad nacrtam po neki logo, omot i tako dalje. S vremena na vreme kad mogu idem da pogledam FK Vardar. Član sam navijačke grupe KOMITI, tako da ponekad uradim i po koji dizajn za njihove potrebe, a znaju da budu naporni i da traže stvari za 15 minuta(smeh).

11. Za kraj reci nam neke tvoje planove. Kada možemo očekivati novi broj Vampira?

D: Moji planovi za sada su, da

pokušam da smanjim razmak između dva broja, nakon velikog poremećaja kada je trebalo da izađe Vampir #15.

Nikada mi se nije desilo da toliko zakasnim sa objavljivanjem fanzina, toliko da sam skupio možda oko 150 naslova za sledeći broj a koje sam trebao da recenziram. Ne mogu reći ništa za sada za naredni broj pošto je Vampir#16 izašao pre mesec dana i sada radim na njegovoj distrbuciji i promociji. Svi zainteresovani, nek mi slobodno pišu ako žele da nabave neki broj Vampira.

12. Darko veliko ti hvala što si pored dosta tvojih obaveza izdvojio vreme da odgovoriš na pitanja. Ostavljam ti da intervju završiš nekom porukom za čitaoce.

D: Ne brate, hvala tebi što si rešio da podržiš moj trud. Hvala tebi što si izabrao štampani zin umesto online file-a. Hvala tebi što čuvaš iskren duh underground-a. Odavno nisam radio intervju pa dobro mi je došlo da se prikažem(smeh). Poruka za čitaoce, da svako od njih sedne i da razmisli šta je on/ona kao pojedinac učinio za metal scenu(ne za thrash, ne za death, ne za black metal scenu- nego za METAL scenu). Razmislite šta bi mogli da uradite, kako bi pomogli. Napravite bilo šta, možda će se otvoriti vaš novi svet koji još niste svesni da postoji. To što ste izabrali metal je dobar početak, ali ako ne pronađete pravi put, koji je najčešće onaj dugački i najteži, gubite vaše vreme uzalud. Svaka generacija nosi teret vremena da izdrži i sačuva neke tradicije i forme, zato ne dajte da internet preovlada, da MP3 bude naša budućnost. Hoće li vaša deca gledati koncerte na you tube live, sa kartama kupljenim preko pay pal-a! I zašto da se sve to dogodi? Samo zato

što je generacija posle 2000 godine dozvolila da im socijalne mreže diktiraju život, bend i da im umetnu nova pravila u njihovom BUNTOVNIČKOM životu?!?

Budite svoji, METAL IZNAD SVEGA! Pozdrav svima, posebno srpskim fanzinima iz prošlosti: Ravenlord, Awaken, Angelmeat, Princess of Eternal Darkness, The Vault...

Darko Krsteski ul.’Koce Metalec’ 2V/14 1000 Skopje Macedonia www.vampirzine.tk www.terrorblast.tk

1.Hail Vandale. Kako si ovih dana nakon objavljivanja novog albuma’’Everlasting genocide’’? Jeste li zadovoljni kako je na kraju ispao album?

Vandal: Hails!!!

Konačno je sve završeno, kako sa snimanjem, tako i sa štampom, tako da je album konačno u prodaji i sad mogu mirno da spavam... Jako sam bio nestrpljiv dok je CD bio u procesu štampe, pa sam bio kao na iglama dok se sve nije završilo i dok nisam gotov CD uzeo u ruke. Prezadovoljni smo kako je sve ispalo i mislim da se skroz isplatio put od 1000 kilometara kako bi snimili sve u Hellsound studiju u Češkoj! Mislim da je ovo do sada najagresivniji materijal koji smo snimili.

2. Šta fanovi mogu da očekuju od ’’Everlasting genocide’’? Misliš li da on donosi neke novine u vašu muziku ili je u pitanju ’’klasičan’’ Infest album?

V: Ovaj album nosi neku posebnu atmosferu, verovatno iz razloga što smo vremenom muzički napredovali, ali smo naravno ostali verni deathrash metal zvuku koji već godinama gajimo. Zvuk na albumu je jako dobro produkcijski urađen, ali ipak sadrži onaj „starinski” zvuk gitara, iz zlatne ere ekstremnog metala tj. kraja 80-tih i početka ‘90-tih, tako da je ovo prepoznatljiv Infest zvuk, samo malo potkovaniji...

3. Pohvalio bih i vaše promo slike, koje su po mom mišljenju jedne od boljih koje sam video među domaćim bendovima. Koliko vam je bitan taj vizuelni deo?

V: Svoju muziku gledam jako ozbiljno, tako da želim da sve što je vezano za nju, bude podjednako obuhvaćeno istom dozom posvećenosti i profesionalizma. Smatram da pored muzike, tekstova i svega ostalog što jedan bend mora prikaže, jako je važan i vizuelni deo benda. Kada neko vidi sliku benda, mora shvatiti ozbiljno to što je video, koliko god se njemu muzika benda dopada ili ne...

4. Omot je odlično dizajniran i po mom mišljenju je najbolji koji ste imali do sada. Ko je bio zadužen za taj deo?

Postoji li neka priča vezana za isti?

V: Dizajn omota je radio naš prijatelj Željko Manojlović(http:// www.facebook.com/zmanojlovic?ref=ts ), sa čijim radom sam još odavno upoznat. Jako mi se dopalo to što je on totalno posvećen svom radu i ideja koju sam mu dao za omot, realizovana je za jako kratko vreme...Jako je teško naći tako ekspeditivne i posvećene ljude, tako da je ovo samo početak naše saradnje...

5. Produkciju vam je radio Honza Kapak(Avenger). Kako ste zadovoljni sa tim segmentom? Koliko dugo ste snimali album?

V: Album smo snimali dve nedelje, što je sasvim dovoljno bilo da se sve snimi, obzirom da smo snimali od 10h do 22h, svaki dan...

Honza je jako dobar producent, a pre svega jako veliki perfekcionista!

Mislim da će biti dovoljna sama činjenica da i sledeći album snimamo tamo...Eto koliko smo prezadovljni celokupnim snimanjem i tretmanom u studiju...

6. Na albumu imate i jednog gosta Thebon iz benda Keep of kalessin. Kako ste došli do ideje da sarađuejte?

V: Thebon i ja se poznajemo duži vremenski period, tako da nam je slučajno u razgovoru iskrsla ideja da snimamo i to je bilo to..

O tome smo pričali na njihovom koncertu u Beogradu, malo potegli na tu temu na Exit-u i nakon par meseci snimili...Skroz spontano, bez ikakvog

forsiranja...

Thebon je snimio pesmu

u 3 ujutru, u njihovom studiju u Norveškoj, iste noći kad se vratio sa turneje po Rusiji, a istog jutra je krenuo na turneju po Norveškoj...Što dovoljno govori o posvećenosti muzici i načinu zivota kojim on zivi...

Takodje nam je na albumu gostovao i Branislav Panić (Bane, Disdained...) na solo gitarama, mada je i sam Honza odsvirao par deonica....

7. Pre snimanja albuma došlo je do nekih izmena u postavi. Bend su napustili Glavoseča(gitara) i Zaelot(bas). Zbog čega su oni napustili bend i koliko je to uticalo na vaš rad? Ko sada svira u Infest-u i kako funkcioniše nova postava?

V: Zealot i Glavoseča su napustili bend iz privatnih razloga. Niko tu nije izbačen niti bilo šta...Jednostavno, ljudi su imali pregtršt drugih obaveza, tako da smo to uradili ljudski, korektno, bez ikakvih pljuvanja i slično...Sada su u bendu basista Khil(Svartgren) i Tyrrant (Soul In Cage). Jako dobro su se snašli i mislim da će ova postava ostati dugo u ovom sastavu.

8. Za prošli album ’’Onward to destroy’’ ste snimili i spot za istoimenu pesmu. Planirate li nešto slično za aktuelni album? Isplati li se uopšte snimati spotove, pogotovo danas kada gotovo da nema TV stanice u Srbiji koja bi pustila bilo šta što liči na rock/ metal?

V: Iskreno, nema smisla snimati zbog naših televizija, ali je sasvim normalna stvar snimiti spot i postaviti ga na YouTube, kao i poslati raznim metal emisijama širom Evrope i sveta.

Srbija nije zemlja gde je muzička sloboda zastupljena, već određene „zvezde” svega i svačega snimaju

razne gluposti i truju omladinu raznim sranjima, a posle se pitamo što su ljudi u našoj zemlji ograničeni, zatucani i slično....Imamo u planu da snimimo spot za još jednu pesmu sa novog albuma, a za to će biti zadužen naš endorsement tim iz Revolution! Photography-a , na čelu sa Ristić Markom (urednikom Nocturne Magazine-a).

9. Do sada ste imali samo jednu pesmu na srpskom jeziku ’’Krstu je kraj’’ koja se našla na prošlom albumu ’’Onward to destroy’’. Imate li u planu da snimite još neku pesmu na maternjem jeziku. Ekstremni metal uvek zvuči egzotično kada je otpevan na nekom drugom jeziku a ne ’’standardnom’’ engleskom... Pretpostavljam da više koristite engleski kako bi više ljudi razumelo vašu poruku...

V: U Českoj smo snimili još jednu pesmu „Neka vatre gore”, koja će izaći na kompilacijama nekih švedskih i norveških izdavačkih kuća, ali o tome kada dođe vreme...

10. Dotakli smo se malo vaše ideologije, pa me zanima koliko su ti uopšte bitni tekstovi i poruka koju oni nose?

V: Moje lično mišljenje je da muzika mora sama po sebi nositi neku atmosferu, a tekstovi su tu da to još detaljnije prikažu. Meni lično tekstovi jako puno znače u širenju poruke koju naša muzika stvara, a ta poruka je već jasna svim ljudima koji su pročitali naše tekstove, pa makar i naslove...

11.OK, jedno možda malo nezgodno pitanje. Vaši anti religijski stavovi su sasvim jasni, sami naslovi pesama to jasno kažu pa te neću pitati šta misliš o religiji. Interesuje me, misliš li da bi svet bio mirnije mesto da nema religije? Ja iskreno mislim da ne bi bilo ništa bolje, i dalje bi se vodili ratovi, samo bi sada bili drugi izgovori...

V: Ratovi bi se vodili svakako, jer uvek bi se našao neki izgovor..Religija služi za masovnu manipulaciju...”Religiozni ” ljudi su samo šablonski programirani i za drugo ne znaju, niti pomišljaju na odricanje od takvih budalaština...To je danas u trendu, nositi krstače, krstiti se u javnom prevozu i slično...Tako da sam se ja są tim pomirio...Ja svojom muzikom šaljem poruku mog viđenja tih stvari, a na drugima je da se są time slože ili ne...Svako ima pravo na svoje mišljenje ...

12. Pre nekoliko godina ste osvojili nagradu pubilke na Zaječarskoj gitarijadi. Kada sad pogledaš unazad, koliko vam je ta nagrada značila?

Da li vam je bila od značaja prilikom dobijanja ugovora,

popularnosti i sl?

V:Jako mi znači iz razloga što su to ljudi izglasali, a ne žiri...Samim tim je i dosta ljudi čulo za bend i polako je sve krenulo da se širi...

Nismo nikakve posebne ugovore dobijali tj. dobijali smo prazna obećanja, što u ovoj zemlji nije strano...Drago mi je što je bilo na nacionalnoj televiziji, jer kao i što sam znaš, kod nas na televiziji se pojavljuje svako ko ima malo para, a mi smo za džabe(smeh)...

14. Na Internetu naleteh na pesmu posvećenu Wing chun borcima koju si ako se ne varam ti napisao. Ako nije problem pojasni nam malo o čemu se tu radi. Šta je uopšte Wing chun?

Moram priznati da nisam čuo za tu borilačku veštinu iako relativno pratim taj pravac(smeh).

V: Wing chun je kineska borilačka veština, koju je napravila žena Ng Mui.Bazira se na korišćenju protivnikove sile, brzim udarcima, bodovima i slično...Svakoga koga to

interesuje, neka vidi na google-u, da ja ne dužim puno, jer bih o tome mogao danima.(smeh) Tu pesmu sam napisao kao posvetu mom klubu, u kome ja treniram, treneru, kao i svim učenicima koje sam ja naučio prvim koracima u wing chun-u.

Zombi je okupiran muzikom i diskovima, dok je Aca čovek za izlaske, pijančenja...Mada morao bi njih da pitaš za detalje(smeh).

15. Do sada ste imali dosta svirki i u Srbiji ali i u inostranstvu. Postoji li neka svirka koja ti je posebno ostala u sećanju? Gde imate najbolji prijem?

19. Plavuše crnke ili riđokose?

V: Crnke...

V: Pa ne mogu sad posebno da navedem neke svirke, ali recimo da je Makedonija zemlja gde je uvek konstantna ludnica na našim koncertima, mada posle ovog koncerta u Beogradu, slobodno mogu reći da se polako metal scena vraća u Srbiju velikom brzinom!

16. Za kraj par pitanja nevezanih preterano za vašu muziku. Kada si počeo da slušaš metal i koji bendovi su te ’’zarazili’’? Kako se dalje razvijao tvoj muzički ukus?

V: Uh davno beše(smeh). Počeo sam u trećem ili četvrtom razredu osnovne škole, sa Iron Maiden-om i Black Sabbath-om, koji su mi i dan danas jedni od top 5 bendova!

Posle toga je došao Slayer, Death, pa Cannibal Corpse i tu se moj život menja u korenu(smeh). Nakon toga su se ređali bendovi i bendovi, ali bendovi sa kojima se krene, uvek ostanu u srcu...

17. Kako provodite slobodno vreme, kada se ne bavite probama, snimanjem, svirkama...? Imate li neke hobije?

V: Ja imam treninge skoro svako veče, Tyrrant voli vikendicu, roštilj i pivo,

18. Rakija pivo ili vino?

V: Rakija je za definiciju a pivo za masu(smeh).

20. Zvezda ili Partizan?

V: Zvezda, naravno....

21. Zakraj kakvi su dalji planovi? Šta možemo očekivati od Infest-a u budućnosti?

V: Polako se spremamo za turneju, tako da smo u totalnom haosu oko bukiranja koncerata, jer mi je to preokupacija...Planiramo još jednu turneju za proleće, ali ćemo u međuvremenu imati još dosta koncerata u Srbiji, kao i u inostranstvu...

Nadam se već krajem sledeće godine da idemo opet za Česku i krenemo nova snimanja, turneje, koncerte...

22. OK Vandale to bi bilo sve. Želim puno sreće tebi i Infestu u daljem radu.

Ako imaš nešto da poručiš za kraj, tvoji su naredni redovi...

V: Hvala puno na podršci, sjajnim pitanjima i posvećenosti širenja metal muzike!

Zahvalio bih se svima koji čitaju ove redove i svima koji stoje uz nas!

YOU ARE STRONGER THAN ANY GOD!!!666 SLAVA AKREP!

www.myspace.com/infestserbia infestlegions@yahoo.com

Intervju: Zoran Marinković Bjesomar – Bjesovi

BIĆE KAKO BITI MORA Otac Tadej me je strpljivo saslušao i rekao samo jednu rečenicu: “Sviraj, ako ti se svira!”

Izgleda da sam i ja jedan od mnogih kolebljivaca koji bi “da se jebu, a da im ne uđe”.

1. Možete li uporediti „Bjesove” sa početaka karijere i „Bjesove” sada?

dve godine razvio, i Goran tu više nije imao prostora da „vrda”...

Zoran: Promenila se postava, ustvari više puta se menjala, samo sam ja ostao s početka...

Najviše su se menjali bubnjari: Ugo, pa Mikak, pa Igor, Koreja, pa opet Mikak... Mikak je letos, tačnije osmog avgusta 2011. napunio 50 godina. Taj dan smo svirali u Šabcu, na tvrdjavi, bio je to deveti po redu ”Šabački letnji festival”. Odličan koncert...

Koncept se menjao iz albuma u album, ali to je normalno jer se svako od nas sa starenjem menja i sad, neko to primećuje a neko ne.

Dobar umetnik je onaj koji vidi šta se dešava, a istovremeno ima talenta da to dešavanje estetizuje kroz umetničko delo. Neki su umetnici uspešniji u tome od drugih...

Bjesovi su uvek imali dobre gitariste; mislim da baš imam njuh za njih... Dabić - potpuno “lud”; ko mi ne veruje, nek presluša bilo koji od prva tri albuma Bjesova. Bili – neverovatan: “Na živo” i “Bolje Ti”. Sad u “Bjesovima” gitare sviraju Kovač i Tilt. Tilt je tu od dvehiljadite, a Kovač je zamenio Bilija.

Obojica su sjajni; Tilt, ubojit i precizan kao smrt, a Kovač reinkarnirani Hendriks. Bas u bendu svira Marko Marković. Nenametljiv, ali itekako funkcionalan. Kod njega mi se sviđa što nema kompleksa da svira „prosto”, jer mu je jasno, barem ja tako mislim, mada ga nikad nisam konkretno upitao, da je interes pesme uvek iznad sujete instrumenta. Ja oduvek pravim pesme i pevam. Do 1997. zajedno samnom pevao je i Goran Marić-Max. On i ja smo „Bjesove” osnovali i delili vođstvo do 1997. kad se bend raspao. 2000. kad sam ponovo pokrenuo čitavu priču, zvao sam Gorana da zajedno nastavimo, ali on nije mogao. Rekao mi je da mu je žao, poželeo mi sreću. Mislim da je 1998. krenuo sa svojom sopstvenom školom kompjutera i stranih jezika u Beogradu. Posao se u naredne

Možda se na ovo pitanje može odgovoriti i kroz stav drugih u odnosu na nas, jer taj stav predstavlja ipak nezaobilaznu odrednicu ljudskog mentaliteta, koja se u svojoj negativnoj odredjenosti manifestuje kroz mediokritetstvo i malogradjanštinu, “Ja sam ono što drugi misle da sam!” To je ta loša strana osluškivanja tuđih reakcija, a ona bolja strana omogućava veću efikasnost prilikom stvaranja jer pretvara vaše delo u arhetipsko! Postoji i još jedna, takođe jako bitna, strana iste medalje koja može puno reći o socioekonomskoj situaciji tu i tada...

Konkretno, u godinama kad su “Bjesovi” počinjali, rokenrol je bio mnogo bitniji nego danas. Mnogo više publike, stručne kritike, radio i TV emisija posvećenih roku, gomila magazina... Rok je tad bio bitna stvar; naše pesme i izjave su imale težinu. To je dobro jer se kroz rokenrol na taj način čuo glas srednjeg i nižih slojeva društva; rok je ipak najvećma umetnost baš tih staleža. Ako folk i zabavnu muziku takodje tretiramo kao pop, tj.“popularnu”, one ipak ne vrše funkciju glasnogovorništva, nego pre kolaboriraju

sa vlašću svojim uglavnom bezvrednim anestezirajućim songovima, stoprocentno se uklapajući u “Hleba i igara” princip koji svaki bivši i budući “hiljadugoodišnji rajh” zaista, što se tiče kontrole nad sopstvenom “rajom”, može napraviti hiljadugodišnjim!

2. Šta se to promenilo u društvu, sistemu, medijima, u svima nama?

Zbog čega smo sada svi tu gde jesmo?

Ima li izgleda da se ona promeni? Ko može to da uradi, i ključno pitanje - kako?

Z: Ovakve situacije, poput naše, balkanske, poput evropske, svetske, Gordijevi su čvorovi koje jedino rešava brutalno i naglo revolucionarno presecanje... ali uz „tonu” kolateralne štete.

Pitanje je zaista, ko je spreman na tako nešto?

Ja sigurno nisam jer imam decu, porodicu, „Bjesove”, svoju umetnost... Ne znam...

Takve promene mogu doći samo od vizionara koji su bezdušno zagledani u bolje sutra. Opet, svaka revolucija dokazano briše većinu dotadašnjih (i onih dobrih) postignuća... Možda se privremeno rešenje krije u tankim i preciznim hirurškim rezovima... Rezovima koji bi, ako već odbacujemo revolucionarnu opciju, trebalo da dodju od strane onih ovde koji poseduju moć... a oni se, po prirodi stvari, ili šire ili ih nema... Ne znam... Izgleda da sam i ja jedan od mnogih kolebljivaca koji bi „da se jebu, a da im ne uđe...” A, zbog čega smo sada svi tu gde jesmo? Pa, verovatno zbog naše ljudske prirode... Zbog nemogućnosti da se sagledamo u najširem kontekstu vremena i prostora... A limiti samospoznaje su nam, priča se, u sam primarni softver nedokučivo duboko usađeni... Stvarno više ne znam šta da mislim.

3. „Bjesovi” spajaju više umetničkih

kreativnih vidova izražavanja sa religijom. Odkud baš takav specifičan spoj?

Z: Za mene je umetnost, priznajem, sveta dužnost! Zato sam odlučio, ustvari oduvek sam znao da u mojim umetničkim kreacijama moram pričati istinu, i samo istinu, a najveća istina je da ima Boga! I , to je to...

Umetnošću se bavim frontalno i istovremeno kroz film, slikarstvo, muziku itd. Sve je to u suštini jako slično, samo su drugačija oruđa, a što se tiče vere... Nije mi bilo lako 1996. godine kad sam poverovao u Boga, a već sam imao skoro decenijski staž u umetnosti, pomiriti veru sa njom... Teško je bilo pre svega zbog uvreženih predrasuda sa obe strane čiji sam rob bio i ja tad; Bjesovi su se 1997. raspali zbog toga, ali su se i 2000. ponovo sastavili zbog nekih mudrih, istinski verujućih, i za veru talentovanih ljudi iz okrilja Srpske Pravoslavne Crkve.

1999. godine, neki mesec pre početka bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, otišao sam u manastir Vitovnicu kod Petrovca na Mlavi da se posavetujem sa Ocem Tadejem, sa pravim “Milosrdnim andjelom” (isto ovako je i NATO nazvao svoju operaciju bombardovanja SRJ). Opširno i dugo sam mu pričao oko svega; i kako sam poverovao, i kako sam sa bendom na tu temu izdao i jedan album (“Sve što vidim i sve što znam”), i kako mi je, bez obzira na sve, izgledalo licemerno da sad kad verujem, da i dalje saučestvujem u tom zlu zvanom rokenrol, i kako su mnogi verujući ljudi pozdravili moju i Goranovu odluku da rasturimo bend.

Još sam mu rekao kako mi je pre nekog vremena došao kući jedan prijatelj (Boban U.) i zamolio me da mu napravim par pesama za

njegov bend. Par sati kasnije bilo je gotovo (iz jedne od tih pesama kasnije je nastala “Kiša”), tako mi je lagano to išlo... i bilo mi je baš dobro dok sam s gitarom u rukama nalazio prave reči i tonove.

Otac Tadej me je strpljivo saslušao i rekao samo jednu rečenicu: “Sviraj, ako ti se svira!”

I, eto sviram, i dobro mi ide s obzirom da živim i radim u Gornjem Milanovcu, da sam daleko od očiju, samim tim i od srca Beograda, kao srpskog umetničkog i svakog drugog epicentra.

Ipak, malo me boli jer sam uglavnom olako i pogrešno shvaćen, ili neshvaćen.

Crkveni velikodostojnik gleda koncert “Bjesova” preko kompjutera i vrti glavom; suviše je bučno, haotično, verovatno je tu neko i drogiran, da ne pričam da je sigurno više od pola pijano! Razume on, ali ne ide to tako, i najbolje ih je prosto ignorisati.

Rokenrol bitna lica mi praštaju istovremenu religioznost i insistiranje na čistoti koncepta, jer „Bjesovi”, vidi se iz aviona da iskreno i žestoko „praše”, a i publika ih voli.

Za likovnu kritiku moje ozbiljno bavljenje rokom, kao neozbiljnom muzikom, čini površnim ostatak mog umetničkog CV-a..., a vera me dodatno objašnjava kao zatucanog i primitivca, tako da je samnom “najjeftinije” što se manje moguće petljati.

I šta sad?

Ja sam šizofreni i vernik i umetnik; pomirio sam se s tim u sebi - siguran sam da je to dobro i za mene i za ostale... Ali mnogi ostali čak i da mogu neće...

4. Upravo taj lucidni sastojak plus, ta energija nadahnuća, gotovo onostranog, je li to suština umetničkog otiska? Kako približiti dar anonimnim ljudima i oplemeniti ih?

Z: Znam dosta ljudi nadarenih za razne stvari, ali ti njihovi darovi, gledao sam, ipak predstavljaju samo inicijalnu kapislu u

dugotrajnom procesu koji na kraju treba da proizvede „fabrikat”. Talenat bi, ako nastavimo da pričamo industrijskim jezikom, bio “temelj” kreacije; jako bitan ali ne i dovoljan; a put koji sledi, taj dug i težak rad do “ukrovljenja” jednako je važan, ako ne i važniji od talenta samog.

Ipak, rad bez talenta nije šampionski, on ne obara rekorde!

Jednom davno sam čuo: “Nema ništa gore od dobro obavljenog posla koji nikome ne treba!”, tako da odgovor na pitanje mogu zaključiti konstatacijom da su talentovanim ljudima, osim naravno rada na svom talentu, potrebni i oni koji će shvatiti šta su to ovi daroviti “hteli da kažu”.

A i za to je potreban dar jer, dar je umeti ne samo svoje stvoriti, nego i tuđe dešifrovati...

Mislim da se niko ne može stvaranju naučiti; to je zaista poklon, ili si ga dobio pa ga imaš, ili ne, ali se “pučanstvu” i bez gena i bez Boga mogu otvoriti vidici... najnormalnije, kroz duševnije “večernje” i školsko obrazovanje, kroz “suštinskije” mozgovno i srcovno “bildovanje”...

Ali avaj! Nama trebaju “specijalci” sa fragmentarnim znanjima iz isključivo praktičnih disciplina!!!

Nije lako napraviti glupog od prosečnog čoveka; i u takav “obrazovni proces” mora se uložiti znanje i novac, i... ulaže se, Boga mi... i kod nas, a i u svetu... Šteta! Kakva šteta...

5. Prošle su dve godine od objavljivanja albuma „Bolje Ti”. Kako publika sada na koncertima prihvata nove pesme?

Isto kao i pesme sa ostalih albuma! Tih devet pesama sa „Bolje Ti” su postale u toku zadnje dve godine standardni deo našeg repertoara.

Tu nema prevare; po reakciji publike na koncertima jasno je dali im se nešto svidja ili ne.

Publici “Bjesova” se sviđa svaka naša pesma; svaka ima svoj razlog postojanja za njih, a i za mene, jer, svaka je radjena „do kraja”!

Prvobitno je CD „Bolje Ti” trebao da ima

12 pesama, i one su sve usnimljene, ali sa te tri koje su na kraju otpale, nisam baš bio zadovoljan; “Ustani, probudi se “, pošto je Mikak bubnjeve snimao bez “klika”, imala je za otprilike 30% brži kraj nego početak. To nije “išlo”, a pesma je inače sjajna... “Šta to bi?” i “Skoro 100%” - takodje “opasne” pesme, su na različite načine ipak odudarale od ostalih sa albuma.

Možda nekom ne izgleda tako, ali ja, koji sam tu oduvek bio, i bend koji se vremenom transformisao, ali i uvek na nivou opstajao, smo se, kao partizani na Kadinjači u filmu

“Užička republika”, borili ne samo za celinu svakog albuma, nego i za svaku pesmu “Bjesova” zasebno!

Iz tih i takvih perfekcionističkih razloga, “Bjesovi” za svoje skoro 22 godine postojanja imaju samo 6 izdatih albuma: 1993., U OSVIT ZADNJEG DANA (audio / kaseta) PGP ”Sound Galaxy”, Čačak 1994., bezimeni album (audio / kaseta i CD) ITV-MELOMARKET, Beograd 1997., SVE ŠTO VIDIM i SVE ŠTO ZNAM (audio / kaseta i CD) “Metropolis Records”, Beograd 2003., NA ŽIVO (audio / kaseta i CD)

“Metropolis Records”, Beograd 2004., KST, Beograd, 31. V 2003 (video + multimedia / CD) samostalno izdanje 2009., BOLJE TI (audio + video / CD&DVD) PGP RTS, Beograd Bend, u zadnjih godinu dana svira u postavi: Zoran Marinković – vokal Marko Marković – bas Ivan Kovačević – gitara Dragan Arsić – gitara Miroslav Marjanović – bubanj 6. Snimili ste solo singl početkom ove godine.

Vaš alter ego je Bjesomar. Sa kime sve planirate solo kreativnu saradnju tokom ove godine?

Prvenstveno planiram da sa bendom dovršim novi album „Bjesova”.

On će biti sastavljen od “obrada” nekih rok pesama sa exYu prostora. Nije u pitanju gest nostalgije, mada nas je skupo koštao raspad bivše domovine, nego prvenstveno želja da se posle albuma “Bolje Ti” napravi „TimeOut” kroz rezime toga što smo do sada uradili, ali ovaj put ne kroz sopstvene pesme, kao na Live-u “Na živo”, nego kroz pesme nekih drugih ljudi, kroz neke druge predele na načine na koji su ih samo njihove oči videle.

Zanimljivo je i to da do pesama za „obradjivanje” manjim delom dolazim sam, lično, a većim delom kroz pomoć prijatelja (M. Dragan, L. Branimir, N. Marković, V. Nedeljković...); shvatio sam da kad biram sam, da u jednom trenutku ne mogu više dovoljno daleko da se odmaknem da objektivno sve sagledam, ali tu su moji

naslušani drugovi. Pola od predloženih pesama nikad nisam čuo, ali poenta i nije da sviramo pesme koje sam nekad voleo, nego da obradimo nešto što je živo i žilavo, što je u komunikaciji sa sadašnjim stanjem u svetu, u našoj zemlji, pa sve do „Bjesova”, i svakog od nas pojedinačno.

Ima takvih pesama zaista pregršt, ali ćemo na kraju novi album morati svesti na tu negde, nekih petnaestak; da ih je više bilo bi nepregledno, da ih je manje značenje svake pesme pojedinačno bi se prepojačalo, a smanjilo njihovo delovanje udruženp.

U zadnje vreme sedim kući i sklapam u ACIDu pomenute obrade. Ja pevam, a što se tiče muzičke podloge koristim semplove, a sviraju mi članovi moje grupe. Tako ću mnogo brže, mada izgleda sporije, na kraju sklopiti sve pesme. Prošle godine palo mi je na pamet da obradimo i „Darkvude” s pesmom „Nešto sasvim izvesno”. Pitao sam ih i oni su se složili. U decembru prošle, 2011. godine, snimio sam tu pesmu uz pomoć mog gitariste Ivana Kovačevića. Smiksao sam je, i shvatio da ona lepo “radi” i tako minimalna, akustična, bez bubnjeva, pa ću je najverovatnije objaviti kao solo projekat. Zvao bi se “NEŠTO SASVIM IZVESNO” – „Darkwood Dub” cover - Bjesomar/”Bjesovi” & Ivan/Plišani. Ja sam Bjesomar, a Ivan je Plišani. On je gitarista „Plišanog mališana”, gornjemilanovačkog benda koji je pobedio na prošlogodišnjem „Jelen Demo Fest-u” u Banja Luci! Imam ja još gomilu materijala koji sam snimio u zadnjih desetak godina, od kad sam nabavio dobru (M-audio DELTA 44) muzičku kartu, i naučio da radim u par zahvalnih muzičkih programa.

Možda ću nešto od toga jednog dana i objaviti, al nekako sam sumnjičav po tom pitanju; ovde u Srbiji, zbog totalno poremećenog sistema vrednosti, teško opstaju i takvi, skoro pa mainstream, fantastični bendovi poput „Bjesova”, „Darkvuda”, „KKN”, „Block Out-a” itd..., a ovo moje je prilično “pomereno” u odnosu na opštevažeća pravila. Sa

„Bjesovima” pravim arhetipski rok, i to zadovoljava moju težnju za harmonijom i kontrolisanim, organizovanim haosom.

Kao Bjesomar sarađivao sam sa raznim ljudima (Čovek u plavom mantilu, Sale krojačev sin, Đedo Pop, Zoki kiborg Simović, Milan B. Popović, „The Assassins”, Anne Britt Ravna, Sandra Karanović, već pomenuti Ivan „Plišani” Kovačević...), i rezultati se kreću od situacija već vidjenih kod „Bjesova”, do teških postmodernističkih koncepata.

Videćemo...

Biće verovatno, ne baš kako želimo, nego kako biti mora.

BIĆE KAKO BITI MORA! Milan B. Popović

Kozeljnik(gitara): 1. Pozdrav Kozeljniče veliko mi je zadovoljstvo što ste ti i Nefas prihvatili učešće u novom broju Akrep fanzina. Jedan od glavnih povoda za ovaj intervju je vaš novi album ’’Golet’’. Možeš li nam reći šta novo album donosi i po čemu se on razlikuje od vaših prethodnih izdanja?

Kozeljnik: Sam pristup aranžmanima je ovoga puta bio drugačije usmeren. Želeli smo da napravimo album koji bi u tom pogledu imao daleko fluidniji tok nego što je to bio slučaj sa prethodnim i sa više atmosfere dočaramo ono što smo želeli da prezentujemo ovom pločom. Mislim da je to glavni razlog zašto čitava priča zvuči konkretnije i ubedljivije. Naravno iskustvo koje nosimo ostavlja trag na svakom našem albumu, a nesumnjivo da je Golet u tom pogledu najdalje otišao u odnosu na svoje prethodnike.

neminovne kada si blizu kuće, a samim tim i blizu realnosti života i problema svakodnevice.

s u sada?

2.Kakve reakcije fanova/kritičara do

Kozeljnik: Reakcije su veoma dobre i drago nam je da većina ljudi prepoznaje album kao jedan od najkvalitetnijih koji je ovaj bend ponudio do sada. Sa druge strane imam utisak da u današnje vreme kritički osvrt na muzičku ponudu, barem kada je ekstremni metal u pitanju se uglavnom više bavi eksploatisanjem ličnih frustracija samih recenzenata nego što pokušava da na objektivan način uputi kritiku, bila ona pozitivna ili negativna. Iz tog razloga većinu današnjih recenzija uzimam sa određenom dozom rezerve i uzdržanosti.

3. ’’Golet’’ ste snimali u češkom studiju Hellsound i time se priključili nekolicini domaćih albuma koji su svoj materijal snimali tamo(Infest, Bane).

Možeš li da uporediš rad u Hellsound studiju sa drugim studijima u kojima ste snimali do sada?

Kozeljnik: Osim u kvalitetu koji se odnosi na samo usnimavanje i produciranje, ono što čini razliku i daje prednost u odnosu na ovdašnje studije je činjenica da sam posao obavljamo daleko od kuće, izolovani i potpuno fokusirani na proces rada.

Jednostavno mislima smo usmereni samo na album i isključivo posvećeni njemu, dok ovde to nije bio slučaj usled čestih pauza i prekida koje su

4. Ko je bio zadužen za omot? Da li je rađen prema nekim vašim smernicama ili ste čitav posao prepustili umetniku?

Da li omot ima neko specijalno značenje?

Kozeljnik: Naslovna strana albuma je naša idejna kreacija, a osoba koja je sprovela sve to u delo je Dragan Paunović, umetnik sa kojim već duže vreme sarađujemo na tom polju i koji na vrlo ubedljiv način uspeva da pretoči u slikanu formu sve ono što smo zamislili. Motiv naslovne omotnice predstavja svojevrsni vizuelni klimaks tekstualne priče albuma i usko je povezan sa osnovnom idejom koja se prožima kroz Nefasove stihove. Golet, pustoš, jalova zemlja, sve ono što oslikava sudbinu života kao krajnju instancu duhovnog i fizičkog posrnuća ka smrti.

5. Pohvalio bih i vašeg izdavača Folter records koji vas iskreno podržava, što je danas jako teško naći. Ako se ne varam u planu je i izdavanje novog albuma na ploči...

Kozeljnik: Vinilna verzija albuma će biti objavljena u prvoj polovini 2012. naravno za Folter Records. Naša saradnja datira još od albuma Magla i generalno vrlo smo zadovoljni kako priča funkcioniše i nadamo se da će tako biti i nadalje na obostrano zadovoljstvo.

6. Posle skoro 10 godina bend je napustio basista Milan Rakić-Urok.

Zbog čega je Milan napustio bend i ko ga je menjao na ovoj turneji? Da li je novi basista stalna zamena ili je zadužen samo za koncertne nastupe?

Kozeljnik: Obaveze koje Milan ima vezane za Grom Records prerasle su mogućnost da se posveti bendu u potrebnom obimu pa je razlaz došao kao neminovnost. Novi basista benda je Usud, inače veoma talentovani multi instrumentalista kome je septembarska turneja bila ujedno i prvi zvanični nastup sa bendom.

7. Upravo ste se vratili sa evropske turneje na kojoj ste bili sa bendovima Inquisition(SAD), Revenge(Kanada) i Corpus Christii(Portugal). Kako je protekla? Jeste li zadovoljni podrškom fanova, koncertima...?

Kozeljnik: Veoma smo zadovoljni proteklom turnejom. Tome u prilog ide i činjenica da je organizacija bila na daleko ozbiljnijem i profesionalnijem nivou nego prethodni put pa samim tim je i uspeh čitave priče bio zagarantovan. Veliko iskustvo za nas u svakom pogledu i prilika da na najbolji mogući način promovišemo novi album širem auditorijumu.

8. Ove godine proslavljate 15 godina postojanja, pa da li ste imali u planu neko specijalno izdanje npr. DVD kako biste proslavili jubilej?

Kozeljnik: Ne planiramo ništa u tom pravcu. Sa druge strane bend je zvanično krenuo sa radom 1996. pa nam je zapravo prethodna godina bila petnaesta u nizu koju smo krunisali novim albumom i odličnom turnejom.

Ove godine navršava se tačno 10 godina od albuma Slovenska krv što za bend predstavlja svojevrsni jubilej pa ćemo verovatno u to ime koncertno obeležiti godišnjicu u vidu izvođenja pesama sa tog albuma koje nismo dugo svirali.

9. Jedno vreme je bila priča oko

nastupa The stone-a u SAD-u.

Pretpostavljam da su vize i novac bili glavni problem. Može li se očekivati nešto sada nakon završene turneje sa američkim bendom(Inquisition)...?

Kozeljnik: Da, imali smo konkretnu ponudu za turneju po SAD-u međutim potrebna papirologija da bi se tamo otišlo i legalno sviralo plus dodatni teret viza koje su nam neophodne da bi uopšte kročili na to tle su nas sprečili da to realizujemo. Nažalost trenutna situacija nije ništa bolja u tom pravcu ali nadamo se da ćemo pre ili kasnije uspeti. Takođe želja nam je da odemo i u Južnu Ameriku što je birokratski gledano mnogo lakši poduhvat ali za sada nemamo konkretnih planova u tom smeru.

10. Šta se dešava sa May result-om?

Ko je zamenio Milana Rakića na poziciji klavijaturiste?

Kozeljnik: Milan i dalje ostaje član May Result-a pa s’ toga verujem da si pogrešno razumeo vest da se njegov odlazak odnosi na oba benda.

Trenutno konkretnih planova vezanih za novi album i uživo nastupe nema ali ono što sa nestrpljenjem iščekujemo je reizdanje albuma Svetogrđe za BattleGod Productions, i to bi trebalo da se desi u što skorijoj budućnosti.

Izdanje u vidu duplog digipack CD-a sa bonus materijalom U slavu rogova naših EP i nekoliko live pesama sa uživo albuma Decenija crnog plamena.

11. Ovo pitanje je možda ’’zastarelo’’ ali ipak moram da ga postavim. Pod imenom Stone to flesh objavili ste album ’’Some wounds bleed forever’’ za austrijski CCP. Kasnije ste zbog problema sa izdavačem promenili ime benda u The stone i pomenuti album objavili samo pod drugim

vašeg koncerta u Beogradu ali je na kraju objavljeno samo audio izdanje(’’Decenija crnog plamena’’).

Zbog čega taj materijal nije objavljen na DVDju i da li imate u planu da uradite tako nešto?

imenom- ’’Neke rane krvare večno’’ i na taj način ste stavili ’’pod kontrolu’’ taj materijal. Jeste li razmišljali da nešto slično uradite i sa prva dva MR albuma koji su takođe objavljeni za tog izdavača(npr. da objavite te albume samo pod imenom May result in blood ili nešto slično)?

Kozeljnik: To je nemoguće ponoviti kada je u pitanju May Result. Glavni razlog je činjenica da bend nikada zvanično nije radio pod imenom May Result in Blood mada je na samom početku to ime figuriralo kao opcija ali ubrzo po osnivanju smo odlučili da ga skratimo na postojeću dobro poznatu formu. Nažalost prva dva albuma će po svemu sudeći ostati bez reizdanja, barem još neko izvesno vreme.

Naravno ako nam se ukaže prilika da tu sudbinu promenimo to ćemo svakako uraditi.

12. Kada je May Result proslavljao 10 godina rada Rock express je tada najavljivao i DVD izdanje sa

Kozeljnik: Osnovni razlog zašto taj DVD nije objavljen je činjenica da Rock Express u tom momentu nije finansijski mogao da isprati izdanje u celosti tako da je ta priča ostala neispričana. Naravno ako bude bilo mogućnosti da se to izdanje ipak objavi nećemo oklevati da to uradimo ali za sada nam to nije prioritet.

13. Ima li nekih novosti oko benda Kozeljnik?

Kozeljnik: Planovi za novi studisjki materijal postoje i ono što je izvesno jeste da ćemo uraditi split EP sa Češkim bendom Inferno tokom jeseni, a takođe u planu je i novi mini album do kraja godine ali o tome svemu kada dođe vreme.

14. Red je da spomenemo i projekat u kome učestvuje nekoliko članova MR/TS a koji će uskoro da objavi svoj prvenac za Grom records. U pitanju je bend Murder. Reci nam neke opšte informacije o bendu pošto, čini mi se, da još nije dovoljno poznat domaćoj publici.

Kozeljnik: Ideja o bendu Murder spontano je nastala još davne 2001. godine tokom večernje alkohol seanse u stanu bivšeg bubnjara The Stone-a, Adimirona. Na ideju smo došli Rastko (ex-May Result), Adimiron i ja, a želja nam je bila da napravimo bend koji spontano crpi energiju ‘80ih godina i zlatne ere thrash metala, a opet sa druge strane sve to filtrirano kroz prizmu ‘90ih i vremena u kojem smo mi kao muzičke individue stasavali. Prve probe urađene su tokom jeseni 2002. godine, a bendu se priključio Glad na vokalu i krajem 2002. sviramo prvi koncert u Beogradu. Nažalost drugi prioriteti koje smo tada imali nam nisu dozvolili da nešto konkretnije uradimo sa bendom i tek nakon nekoliko godina splet okolnosti dovodi do saradnje sa Honzom(Avenger) koji tokom 2009. snima bubnjeve za 3 pesme, a snimak se kompletira godinu dana kasnije u Honzinom studiju Hellsound gde snimamo još jednu pesmu. Te 4 numere biće objavljene za Grom Records i predstavljaće prvi zvaničan materijal benda sa pesmama koje datiraju još iz perioda samog nastanka.

Takođe bend beleži svoj drugi uživo nastup na festivalu u Novom Sadu (Exit) 2010. i to u postavi Glad-vokali, Honza-bubnjevi, Demonetras-gitara, L’Hiver(Winterblut)-bas i moja malenkost gitara. Za sada daljih planova osim objavljivanja prvog materijala nema, ali to ne znači da u budućnosti nečeg novog neće biti.

15. Sviraš aktivno u 3 benda koja se, iako su žanrovski slična, ipak dosta razlikuju. Kako uspevaš da uskladiš sve obaveze i kako uopšte komponuješ muziku? Koliko se razlikuje proces komponovanja/ snimanja između ovih bendova?

Kozeljnik: Sam proces komponovanja

se bitno ne razlikuje od benda do benda i svodi se na inspirativni momenat u kome se nalazim što naravno dalje usmerava i gradi put samih ideja. Vrlo retko se dešava da u isto vreme komponujem muziku za sve grupe u kojima sviram pa se to uglavnom svodi na momenat kada i koji bend je aktuelan za novi album i u tom slučaju se njemu kreativno posvećujem.

16. Sa bendovima The stone, May result, Kozeljnik si proputovao gotovo celu Evropu, svirao na mnogim značajnim undergroud festivalima, delio binu sa velikim imenima... Iz tvog iskustva, kakve su šanse da neki mladi bend iz Srbije postigne neki značajan uspeh napolju? Šta je potrebno nekom bendu da bi postao cenjenije ime van granica Srbije?

Kozeljnik: Iskreno vrlo je nezahvalno danas bilo kome davati savete kako i na koji način da usmere priču kojoj pripadaju. Ne postoji modus koji bi im garantovao bilo kakav uspeh jer okolnosti se rapidno menjaju, i mnoge vrednosti koje su do juče bile aktuelne više nisu interesna kategorija današnjih generacija, a pogotovu ne onih koje tek dolaze. Ipak mislim da upornost, vera i posvećenost daju rezultate ali to i dalje ne garantuje uspeh.

17. Kao stariji fan kako gledaš na ove savremene tehnologije(internet, mp3...)? Misliš li da one ubijaju neke tradicionalne vrednosti metal muzike i underground-a ili predstavljaju moćno oružje za promociju benda?

Kozeljnik: Mislim da priča na tu temu ima svoje lice i naličje i da zapravo nemamo predstavu koje su realne prednosti a šta mane ove sveopšte

ekspanzije interneta kao najjačeg medija današnijce i svih njegovih formi i oblika. Kada je u pitanju promotivni karakter, interenet je nezamenljivo sredstvo pomoću koga se najbrže šire informacije i tu je definitvno bez premca. Sa druge strane oblik informacija na internetu se pakuje u svojevrsnu instant formu koja je lako dostupna, nekada i suviše lako i po mom subjektivnom mišljenju takvim pristupom došlo se postepeno do erozije percepije realnosti koja nas okružuje.

Sve je nekako postalo izdeformisano, nestvarno i suviše lako, bez izazova pa nove generacije nemaju pravu sliku i bivaju uskraćene za temeljnije upoznavanje ogromnog nasleđa koje metal muzika poseduje. Te tradicionalne vrednosti se često zanemaruju i stavljaju u drugi plan što dodatno stvara konfuziju, posebno kod mlađe populacije koja se po prvi put susreće sa ovom muzikom upravo putem interneta i samim tim biva u startu amputirana od istih što predstavlja veliki hendikep samo po sebi. Nažalost ovakav scenario je opšte mesto danas pa samim tim i budućnost je neizvesna.

18. Kako gledaš na današnju black metal scenu i gde vidiš budućnost ovog pravca? Misliš li da je black metalu mesto u underground-u ili treba da bude komercijalan?

Kozeljnik: Mislim da je suvišna rasprava šta je danas komercijalno a šta nije i gde je zapravo Black Metal u svemu tome. Dosta toga se izdešavalo na tom polju, mnoge granice su probijene i smatram da je sva ta priča da li je BM deo underground scene ili ne samo pusta demagogija, prazna i nebitna priča, pogotvu ne za nove generacije. Možda nama matorim jarcima i konzervativnim rogonjama i dalje srce kuca u ritmu nekih zaboravljenih vremena ali to za budućnost generacija koje dolaze je poptuno irelevantna činjenica..., ili možda ipak nije...

19. Za kraj kakvi su planovi za dalje.

Kozeljnik: Planovi za dalje u narednom periodu su isključivo vezani sa nastavak koncertne promocije novog albuma. Neki predstojeći datumi su već bukirani, a čekamo potvrdu i za nove. Planira se i nove Evropska turneja za jesen. U svakom slučaju u ovoj godini ćemo se truditi da što više sviramo uživo.

20. OK to bi bilo sve. Hvala puno na ovom intervjuu i iskreno se nadam da će vam bar malo pomoći u vašim daljim pohodima. Imaš li nešto da poručiš vašim fanovima?

Kozeljnik: Hvala tebi na podršci i hvala za odličan intervju. Sretno u daljim planovima sa fanzinom.

iskustva se nakupilo proteklih godina a nivo entuzijazma ne opada tako da sa sigurnošću tvrdim da naše zlatno doba tek dolazi.

2. Pošto si ti glavni tekstopisac u bendu malo ćemo se više pozabaviti tim delom. O čemu govore tekstovi na albumu ’’Golet’’?

Nefas: Za razliku od većine prethodnih albuma Golet je tekstualno malo otvoreniji, raznovrsnji, širi, iz prostog razloga što ovaj put nisam sebi postavljao granicu u vidu jedne teme koja treba da obuhvati sve pesme.

Sve je pisano vrlo jednostavnim jezikom bez dlake na istom tako da mislim da nije potrebno neko dodatno pojašnjavanje sa moje strane, a i ne volim to da radim. Ja se samo trudim da rečima oslikam neke situacije kroz koje mogu da izrazim poneki svoj stav i to je to.

Nefas(vokal): 1. Pozdrav Nefas-e. Pre svega čestitke na novom (odličnom) albumu. Album je mračan, kompleksan, brutalan i mislim je ’’Golet’’ nadmašio vaša prethodna izdanja. Ja sam izneo svoje mišljenje pa ću ti dati priliku da nam ti kažeš nešto više o albumu.

Nefas: Zahvaljujem na komplimentima.

Znaš kako, uvek nas vodi ta želja da napredujemo, da odemo korak dalje i ponudimo nešto novo, a mislim da smo i ovoga puta uspeli u tome tako da razloga za zadovoljstvo ima.

Mnogo toga na ovom albumu je odrađeno bolje nego ikad ali vrlo smo samokritični, nikad 100% zadovoljni i na taj način obezbeđujemo sebi prostor za dalje napredovanje. Mnogo

3. Na novom albumu ste prvi put još od ’’Some wounds bleed forever’’ koristili engleski jezik(pored srpskog). Otkud je došlo do toga?

Nefas: Da, dugo nije bilo pesama na engleskom. Uvek gledamo nazad, preturamo po sopstvenoj diskografiji tragajući za stvarima koje su se vremenom negde izgubile, a onda ih vraćamo u nekom novom ruhu pa je tako rođena i ideja da se ponovo rade neki tekstovi na engleskom jeziku.

The Stone je postao uzor sam sebi i jako sam ponosan na tu činjenicu.

Radeći nove albume najviše se preslušavaju sopstveni stari i izvlače pouke, nadograđuju postojeće ideje koje se oplemenjuju novima i onda za proizvod dobijemo činjenicu da ovaj

bend uvek ide uzlaznom putanjom a to je primarni cilj.

4. Pesma ’’All Graves Gaping Wide’’ je ustvari delimično prerađen odlomak iz Šekspirovog komada ’’San letnje noći’’. Vrlo neobična ideja, posebno za black metal. Kako ste uopšte došli na ideju da uradite nešto ovako?

Nefas: I to je ono o čemu sam pričao u prethodnom odgovoru. Nije to ništa neobično za nas. Na prvom albumu bili su Bodler i Niče, na Tragom Hromoga Vuka Vasko Popa i Dis, sad se desio Šekspir. Imam ja još tuđih stihova u rukavu koji čekaju da budu upotrebljeni.

5. Ono što mi se uvek dopadalo kod vaših tekstova jeste korišćenje dosta zastarelih, zaboravljenih izraza...

Oduvek me je zanimalo koju literaturu koristiš? Šta te inspiriše prilikom pisanja?

Nefas: Medalja ima dve strane. Ovom bendu više priliči a i meni bolje ide pisanje o onoj tamnijoj, a inspiracije za to ima gde god da se okreneš.

Ne čitam mnogo u poslednje vreme, uglavnom kratke forme informativnog karaktera i nemam osećaj da inspiraciju crpim iz literature. Ali držim se jednog pravila, pišem samo u lošem raspoloženju. Provalio sam vremenom da mi tada bolje ide pa sad kad popizdim ja instiktivno hvatam olovku u ruke. A ovo o arhaizmima... Jebiga, izgleda da ih neki nisu zaboravili.

Malo literatura sa tim ima veze, više najstariji članovi moje porodice.

6. Ranije ste se mnogo više bavili tematikom paganizma ali ste vremenom (delimično)napustili taj koncept i sada se više bavite temama

poput smrti, mizantropije, nihilizma... Da li ste svesno išli ka tome ili je sve bilo spontano?

Nefas: Nisam baš siguran ali verovatno je u pitanju i jedno i drugo. Stvar je u tome što ne volimo da vrtimo jednu te istu priču u nedogled i mislim da je to kod nas prilično uočljivo. Posle Zakona Velesa bilo nam je potrebno osveženje jer smo imali osećaj da ćemo postati dosadni i sebi i drugima ako snimimo i sledeći album na istu foru. Onda je nastala Magla, tu se bend malo otvorio, oslobodio i počeo da istražuje, tražeći pre svega neki svoj specifičan izraz kako u muzičkom tako i u tekstualnom smislu.

7. Nedavno ste završili evropsku turneju na kojoj si ti prvi put posle 6 godina ponovo pevao uživo. Kakav je osećaj ponovo vratiti se na binu? Kako je po tebi protekla ova turneja?

Nefas: Osećaj je dobar iz razloga što je sve prošlo kako treba. Bio sam malo skeptičan po tom pitanju jer nisam imao osećaj gde sam u odnosu na ostatak benda, jesam li izgubio korak i da li je moje grlo uopšte u stanju da izdrži 20 kocerata u nizu. Kao što rekoh, sve prođe kako treba i što se mene tiče i što se tiče kompletne priče o turneji. Nemam nijednu zamerku ni na račun organizatora ni na račun ostalih bendiva sa kojima smo delili binu tih 20tak dana. Početak ove turneje poklopio se sa datumom izlaska našeg novog albuma tako da ovo smatram najefektnijom

promocijom do sada.

8. Pošto ste ti i Kozeljnik jedini originalni članovi kako vidiš ovih prvih 15 godina rada u bendu? Jeste li zadovoljni trenutnom pozicijom benda? Gde vidiš budućnost The stone-a?

Nefas: Možemo sad da razbijamo glave oko toga šta je moglo bolje da se uradi ali ne vidim nekog smisla u tome. Činjenica je da bend iz zemlje kakva je Srbija mora mnogo više da uradi ne bi li se probio nego neki sa zapada ali nemam nameru da kukam zbog toga. Ponoviću, izuzetno sam ponosam na činjenicu da ovaj bend punih 15 godina ide uzlaznom putanjom a gde će nas to odvesti vreme će reći, ali siguran sam da, ponavljam, naše zlatno doba tek dolazi.

9. Postoji li neki tekst koji si ti napisao a na koji si posebno ponosan? Koju pesmu najviše voliš da pevaš uživo?

Nefas: Dugo me nije bilo na bini tako da sam se mnogih pesama uželeo a i njihov broj je prilično porastao pa i nije baš lako sastaviti set listu a da svi budemo zadovoljni. Nekako je logično da nam u poslednje vreme najviše prijaju nove pesme jer su najsvežije i najmanje puta odsvirane. Što se tekstova tiče ne bih da ističem nijedan ali zadovoljan sam što mislim da sam u kvalitativnom smislu uspeo da ispratim ostatak benda iako sebe ne smatram preterano nadarenim za to što radim.

10. OK Nefase to bi bilo sve, ako imaš nešto da dodaš ili poručiš za kraj tvoji su naredni redovi...

Nefas: Samo da izrazim zahvalnost za podršku ovom bendu i tebi i svima koji to čine.

band@thestonehorde.com kozeljnik666@gmail.com www.myspace.com/thestonehorde http://www.thestonehorde.com

Kada se govori o sceni, uvjek ćete naići na osobe sa oprečnim razmišljanjem, pro i kontra postojanja scene. Ovi prvi navode bendove i uspjehe iz prethodnog perioda, ovi kontra navode nepostojanje infrastrukture koja bi podržavala samu scenu, ergo, nema scene. Da je takva tvrdnja tačna, američka thrash scena sa početka osamdesetih nikada ne bi zaživjela. Da je ta tvrdnja tačna, skandinavska scena sa početka devedesetih godina nikada ne bi zaživjela. Međutim, ne da su i jedna i druga zaživjeli, već su danas multi milionski biznis, jedan od najisplativijih, i jedno vrijeme čak i među najjačim granama industrije. Ne poredim crnogorsku rock, ili alternativnu muzičku scenu, sa mnogo većim pandanima, već želim da predstavim bendove i aktere same scene koja nepobitno živi i dela shodno veličini same zemlje, broju stanovnika i svim društveno, ekonomskim i političkim uslovima koji preovladavaju. Ova kratka priča služi kao mali uvod i kao refleksija na uslove i dosadašnje uspjehe momaka i djevojaka koji vole i uživaju u onome što rade. Unaprijed se izvinjavam svima, ali zbog zbog konciznosti članka i ograničenog prostora, nemoguće je spomenuti sve bendove i ovaj izvještaj je samo jedan kratak sažetak alternativnog muzičkog neba u Crnoj Gori.

Alternativna muzička scena u crnoj gori postoji. Underground koji je u posljednjih jedanaest godina, od dana kada su se počeli organizovati prvi, stidljivi i nevješto odsvirani koncerti, do danas, kada se scena može pohvaliti sa bendovima koji imaju konkurentne albume, među kojima pojedini mogu slobodno da pariraju zapadnim pandanima. Prvi među njima su svakako bend „Autumn For Free“ (alternativni rock) bend sačinjen od entuzijasta koji svojim pristupom komponovanju, snimanju i životu uopšte, podižu kvalitet crnogorskog muzičkog neba na jedan mnogo viši nivo, nivo koji na u prvom momentu možda ne prođe baš najprimjećenije, ali će vrijeme pokazati njihov značaj. Sama činjenica da je bend izgradio profesionalni studio (Deaf Circuit Studio) za potrebe sopstvenog snimanja, dovoljno kaže o njihovom vrlo profesionalnom pristupu radu (www.autumnforfree.com za besplatan download albuma „Signal Test”).

Uporedo, tu je i podgorički „Autogeni Trening“ (AT rock/metal) smatran kao najkvalitetniji, i bend sa daleko najvećom publikom, koji sa svoja dva albuma i profesionalno snimljenim spotovima u vremenima besparice i u zemlji gdje se od rokerola može isključivo u ekonomski minus, takođe VELIKIM koracima grabe naprijed. Svaki koncert je rasprodat i gužve su ponekad nesnošljive. Samo to je dovoljno da se vidi važnost ovog benda.

Nikšićki punk veterani „D.S.T.” (Društvo Skrivenih Talenata) sa pregrštom autorskih albuma i nekoliko side projekata svih članova („Vizant“, „Nedoderi“ ...) su definitivno bend koji je utabao put crnogorskoj sceni i mnogi bi trebali biti zahvalni upravo ovom bendu, ovim momcima koji ne samo da se bave muzikom, već i aktivno promovišu alternativnu scenu u crnoj gori.

No, scena ne može da se održi bez mladih snaga, onih momaka i djevojaka koji će vremenom nastaviti i obogatiti scenu i među prvima su podgorički „Shin-Ei“, mladi po godinama, ali itekako usresređeni na ono što rade. U današnjim uslovima potpune degradacije kulture, iskrivljenih vrlina, instant TV odgoja na reklamama i sapunskim operama, ova četvorka je dašak itekako potrebnog svježeg vjetra predvođen pjevačicom Andrejom Rondović koja je bendu pristupila kada je imala jedva 13 godina.

I jača muzička strana je pristojno predstavljena budvanskim „Goddamn”, bend u koji mnogi polažu svoje nade i čiji prvi album uskoro počinje da se snima. Mladi tivatski „Atentator“ je bend koji treba posmatrati (i ne samo zbog odličnog imena za thrash bend) i iako imaju vrlo skroman radni vijek, već su se latili studiskog autorskog rada.

Kao što sam na početku rekao, prostora je malo da se spomenu svi bendovi i da se barem malo o njima kaže, ali moram još spomenuti i bendove Gomila Nesklada, Pandora, Hellbound, Demodemolls, Protocol ... lista ide i dalje.

Fanzinaška scena, u onom klasičnom papirnom obliku je zbog najezde digitalizacije i interneta, danas nepostojeća. Međutim, tamo gdje pojedini vide nedostatak, ja vidim potencijal, i to veliki potencijal, jer se informacija sa fizički opipljivog papira preselila na digitalni papir koji je pristupačniji većem broju zainteresovanih, te je na površinu izmamio pojedine vrlo nadarene i rječite autore

koji zbog nedostataka vremena prije nisu imali priliku da doprinesu sceni u konkretnijem obliku, i ovdje se mora spomenuti web portal www.mulj.net koji je pod svojim okriljem okupio najveći dio nekadašnje crnogorske fanzinaške scene i pridodao još dobar broj stalnih kao i povremenih saradnika koji, svako na svoj način, svakodnevno obogaćuju sadržaj izvještajima, recenzijama, događanjima raznih profila, reklamiranjem koncertnih datuma i događanja, obim i značaj samog portala za crnogorsku scenu je nemjerljiv, a posljednja novost samog sajta je prvo izdanje elektronskog e-zina „E-zion“, prvi profesionalni crnogorski muzički digitalni magazin http://www.mulj.net/images/stories/slike/Zion_no1.zip.

Naravno, informacije se ne završavaju samo jednim portalom, i u obilju informacija, najbolji i najbrži način da se upoznate sa scenom i bendovima, su facebook stranice „Montenegro music alternative” http://www.facebook.com/groups/mnema/, „Crnogorski metal bendovi” http://www.facebook.com/groups/127918240563586/, te „Upoznajte crnogorsku rokenrol scenu” http://www.facebook.com/group.php?gid=120671877971973 Naravno, da nema organizatora, koji bi širili ima bendova, scena ne bi bila ono što jeste, i tu se izdvaja jedno ime, Dragan Dubljević i njegov „Open Sound“.

No, na crnogorskoj sceni postoji jedna mala posebnost koja je izdvaja od ostataka svijeta, a to je „Morinjska gitarijada“, mini festival koji se održava u malom idiličnom primorskom naselju Morinj, na pola puta između Kotora i Herceg Novoga i koji je tokom godine romantično, uspavano i letargično m a l o primorsko mjesto, a pristojno prodrmano tokom tih par dana kada su svirali bendovi kao Nevergreen, Osmi Putnik, S a n t o s Brothers ili Kraljevski Apartman. Mlada ekipa entuzijasta već osam godina, svake godine uspjeva ne samo da održi tempo, već i da poboljša uslove koje nude, kvalitet usluge i samih bendova koje dovode, i ako bude malo sreće te malo ekskluziviteta, ko zna, možda dobijemo svojevrsni crnogorski Marquee.

I za kraj, festivali. Ono što niko nije očekivao, što je svakome bilo na kraj pameti, napokon se ostvarilo. „Lake Fest“, trodnevni rock and roll festival pored Nikšića sa 15.000 prodatih karata, te „Sea Rock Festival“ smješten u uskim i skrivenim idiličnim uličicama mediteranskog starog grada Kotora. Članak nisam opterećivao mnoštvom net adresa, ali svi spomenuti bendovi imaju facebook profile, spotove na Youtube ili svoje net stranice i uz vrlo malo kucanja, sve su informacije pristupačne svima koji su zainteresovani.

Priču sam počeo sa događajima od prije jedanaest godina. Sjećam se skoro nepostojećih uslova, kada su se bendovi pogađali na jedvite jade za svirku u možda sve skupa dva prostora u cijeloj crnoj gori. A danas? Pa, ovog ljeta je u Nikšiću bio organizovan „Lake Fest” na kome su učestvovali najveći broj domaćih bendova, kao i najjača imena iz cijelog regiona i koji je u tri dana privukao 15.000 gledalaca. To i najvećim pesimistima, iako nikada neće priznati na glas, itekako znači nešto pozitivno.

Nikola Franquelli

COUNTERIGNITION-Spit or swallow, DRŽ DA TE NABIJEM RECORDS Grupa Counterignition nastala je 2006. nakon raspada kovinskih bendova Ambush i Strikeback. Kada se spomene grad Kovin poznavaocima srpske metal scene odmah je u glavi kultni sastav Enjoy sarma. I da može se reći da CI nastavljaju priču koju je započeo pomenuti bend. Dakle u pitanju je moderni thrash/groove metal po uzoru na bendove Pantera, Machine head, Soulfly...‘‘Spit or swallow‘‘ se sastoji od 10 autorskih pesama i jedne obrade(grupa Smak pesma Daire) u trajanju od nekih sat vremena. Momci iz CI su sopstvenim snagama uradili album(od snimanja pa do izdavanja) i ono što upada u oči je krajnji profesionalizam i posvećenost prilikom stvaranja ovog materijala. Od samog početka oseti se usviranost i uvežbanost ovih momaka. Pored thrash/groove metala u muzici CI na momente možemo čuti i određene etno elemente što daje određenu dozu originalnosti. Tekstovi su angažovani i okrenuti kritici savremenog društva.Album je možda za nijansu poduži bar po mom mišljenju. Ono što meni nije leglo je vokal. Znam da će me većina vas sad popljuvati ali smatram da je Robert Perić(ex-Rapid force) jedan od retkih vokala na domaćoj sceni koji je idealan za ovaj pravac(modern thrash ili kako već vi to nazvali). Mnogim pevačima naših bendova koji sviraju ovaj podžanr kao da fali određena doza agresivnosti u glasu pa je to čini mi se i ovde slučaj. Ipak čini mi se da glavna snaga ovog sastava leži u njihovim koncertnim nastupima jer su pesme kao stvorene za šutke i headbanging. Za debi album ovo je sasvim dobro. counterignition@gmail.com DEFILEMENT– Revel In Madness, REBIRTH THE METAL PRODUCTIONS Ima mnogo detha metal bendova? Ima! Ima li mnogo brutal death metal bendova? Ima! Ima li još i više albuma? Ima! Pa zašto su onda većinom smeće, a srpski Defilement izdaju nadzvučnu nuklearnu bombu (te ono smeće kupi lovorike a Defilement se muče)? Uvjeren sam da je u pitanju energija, volja, bunt i nezadovoljstvo koji se sreću isključivo kod bendova koji jedva sastavljaju kraj sa krajem. „Revel In Madness“ je bez pretjerivanja jedan vrhunski brutal death metal album i dolazi potpuno neočekivano, kao grom iz vedra neba. Kao brutal death, donekle je ograničen u ekspresionističkoj formi, ili sviračkoj ljepoti, ali zato energija, brutalna energija, čista, nepatvorena energija, adrenalin koji šiklja na oči i uši, energija koja kulja iz svake pore ovog albuma, iz svakog zvuka, iz kompletne atmosfere, je nevjerovatna! Ponavljam - Nevjerovatna!

Instrumentalna rješenje, rifovanje koje niti jednog momenta ne dosadi, ritam sekcija koja zakucava od početka do kraja ali nikada ne prelazi granicu monotonije i najbrži djelovi su uvjek prošarani solažama, ili bubnjarskim bravurama ili čisto malo drugačijim rifovanjem ... odavno nisam čuo bolji album. „Revel In Madnes” nije samo sa kompozitorske strane izrazito jak. Ovdje stvarno moram da spomenem i produkciju, koja nije onako svjestki čista. Bend je, namjerno ili igrom slučaja, zadržao dobru dozu prljavosti, i dobro da jesu jer to jednostavno zvuči ubitačno. Dodajte na to da su tonovi u donjim registrima (bas) nevjerovatno topli, te gitare, bas gitara i bubanj idealno podešeni. Rezultat je najbolji mogući zvuk za ovakav pravac. Ima tu i tamo manjih propusta, ali, bože moj, ovo je stvarno za skinuti kapu, a onaj ko traži dlaku u jajetu, neka sluša nešto drugo, nešto čisto i sterilizovano. Defilement to sigurno nisu.

Naslušao sam se vrhunskih albuma, naslušao sam se smeća (više smeća, no ajde), a ovaj album se kotira vrlo visoko na ljestvici najboljih ostvarenja sličnog usmjerenja. Ali Nikola, kako možeš da porediš lokalno poznati Defilement sa Canibal Corpse, ili Mortician ili ... Mogu, mogu, itekako mogu, i hoću!, jer treba da se čuje, jer treba da se zna, jer su ti isti bendovi izdavali ovakve albume mnogo davno, a danas samo štancuju, izdavači tjeraju polumrtvog konja sa pedigreom, a mladi atovi su prinuđeni da stoje u pozadini. E ne više! Sada i Defilement imaju jedan vrhunski proizvod, spreman za bitku, naoružan do zuba, go do pasa, opasan krvavim noževima i okinutim ušima neprijatelja! Klonite se ovog albuma jadni mali zemljani! defilementband@yahoo.com Nikola Franquelli INFEST-Everlasting genocide, GROM RECORDS/ZERO BUDGET/TERROR BLAST/SEVARED REC. Uf kako je ovo dobro. Treće izdanje jagodinskih metalaca donosi devet ubilačkih pesama namenjenih samo za one najhrabrije. Nakon kratkog introa sledi pravo krvoproliće. Već nakon prvih taktova ’’Upon the suffering’’ bićete razneti ogromnom količinom energije i snage koja izlazi iz vaših zvučnika. Režeći gitarski rifovi, precizna i ubitačna ritam sekcija, vokal koji kao da je došao iz pakla, to su glavne odlike ’’Everlasting genocide’’-a. Tekstovi su puni mržnje i besa prema svakom vidu organizovane religije sa posebnim osvrtom na hrišćanstvo. Za omot je bio zadužen Željko Manojlović koji je uradio fenomenalan posao i uradio najbolji Infest omot do sada. Mislim da je omot bio najveći problem prethodnih Infest izdanja i ovde je srećom odrađen kako treba. Kao i u slučaju The stone-a i momci iz Infesta su prešli 1000km dug put ne bi li u Češkoj snimili album sa produkcijom na svetskom nivou. Pored devet autorskih numera možemo čuti i obradu pesme ’’Horde’’ od thrash metal velikana Bombarder koja i zatvara album. Neću puno filozofirati-ako iole volite ekstremni metal ovao parče plastike morate imati u svojoj kolekciji. infestlegions@yahoo.com gromrecords@gmail.com terror_b_d@yahoo.com

KOLAC/MRŽNJA/STONECRYPT-Sacrifice to the bloody cult, SILENT SCREAM RECORDS Silent scream records je novi izdavač na prostoru Srbije orijentisan pre svega ka UG black metalu. Preko mog drugara Miloša iz benda Kolac nabavio sam njihovo treće izdanje-split kasetu na kojoj se nalaze tri beogradska black metal sastava: Kolac, Mržnja i Stonecrypt. Kasetu otvara sastav Kolac o kome su neki od vas imali prilke da se upoznaju čitajući drugi broj Akrepa. Ovog puta predstavili su se sa svoje četiri najbolje pesme koje su za potrebu ovog izdanja ponovo snimljene. Kolac nastavljaju putem kojim su krenuli još pre pet godina dakle sirovi black metal bez neke potrebe za inovacijama i filozofiranjem. Ako niste imali prilike da ih slušate reći ću da se radi o muzici za fanove Immortal-a i Marduka. Nakon Kolca sledi Mržnja. U pitanju je one-man bend koji vodi Milan Ličina(ex-Raw gore iliti Navrog) i njegov materijal možemo okarakterisati kao depressive black metal. Na ovom izdanju se nalaze dve stvari i obe su na srpskom jeziku. Ono što dosta kvari utisak prilikom preslušavanja ove dve pesme je dosta loša produkcija. Znam da je ovo UG black metal i da produkcija i nije toliko značajna za fanove ovakvog zvuka ali ipak mislim da bi Milan trebalo da se na nekom narednom materijalu malo više potrudi oko tog dela. Pohvalio bih tekst pesme ’’Večnost je duga...’’ koji je sigurno jedan od boljih koje sam pročitao u domaćem black metalu. Za kraj kasete ostavljen je bend Stonecrypt koji se drže iste formule kao i Kolacsirovi BM kakav je bio zastupljen ’90ih. Zujeće gitare, blastbeat-ovi, malo lošija produkcija to bi bio kratak opis muzike Stonecrypt-a.

Ova kaseta je namenjena dosta uskom krugu ljudi stoga vam neću reći da obavezno morate da kupite i podržite ovo izdanje.

Ukoliko vašim venama teče ’’crna krv’’, pratite domaću BM scenu onda je ova kaseta idealna za vas. shebalj@open.telekom.rs MORTAL KOMBAT-Smrtonosna šorka, SAMOSTALNO IZDANJE Već nakon objavljivanja demo snimka “X,x,a,c,z, nazad + z” momci iz Mortal kombata su privukli veliku pažnju domaće rokenrol populacije svojim urnebesnim(i istinitim) tekstovima i melodičnom muzikom koja osvaja na „prvu loptu”. Vrlo brzo su uspeli da regrutuju zavidnu armiju fanova koja je znala njihove tekstove napamet i nosila majce sa logom benda. Naredni korak bio je snimanje prvog dugosvirajućeg materijala koji smo sa nestrpljenjem očekivali. Dosta dugo se ‘’kuvao’’ taj disk ali vredelo ga je čekati. “Smrtonosna šorka” nam donosi 14 pesama u trajanju od 45 minuta. Većina pesama je poznata sa gorepomenutog demo snimka ali su ovog puta bolje isproducirane. Muzički MK predstavlja kombinaciju punk-a, metala i HC-a i pomalo podsećaju na kultni hrvatski sastav Hladno pivo. Kroz tekstove momci se suočavaju sa šljamom koji je okupirao sve televizije(i ne samo televizije), raznoraznim ‘’rijaliti šou’’ sranjima i uopšte ‘’vrednostima’’ savremenog društva.

Ovde NEMA loše pesme, čitav album se sluša u jednom dahu i siguran sam da nećete imati potrebe za preskakanjem neke pesme jer vam je dosadna. Kao favorite izdvajam: ‘’Teretana’’, ‘’Veliki brat’’, ‘’Seks i grad’’ i ‘’PMS’’. Ma šta i ja koji klinac izdvajam kad su sve dobre...Ipak momcima bih savetovao da se za naredno izdanje mnogo više potrude oko omota. Koliko god to možda bilo banalno, danas je omot veoma bitan segment svakog izdanja skoro pa kao i sama muzika. Maltene je nedopustivo da naslovnu stranu čini samo logo benda(bilo bi u redu da je u pitanju demo snimak). Bez obzira na ovu manu ‘’Smrtonosna šorka’’ spada u 10 najboljih rok izdanja za prošlu 2011.godinu i stoga ovaj album MORATE imati u vašoj kolekciji ukoliko volite gitarski zvuk. uprava@mortalkombatbend.com NADIMAČ-Po kratkom postupku, AREA DEATH PRODUCTIONS Kada se bend Nadimač pojavio na sceni stekao sam utisak da se radi o onoj vrsti ’’samo da imam bend’’ bendova. Iskreno, nikako nisam mogao za ozbiljno da uzmem grupu čiji su naslovi pesama bili: ’’Zmajeva jajca’’, ’’Hrani babu da te ujede’’ i sl.

Zbog toga, dosta dugo nisam obraćao pažnju na Nadimač, sve dok nisam pročitao par intervjua sa Dačom(pevač) u nekim časopisima i fanzinima i shvatio da se zapravo radi o jednom poštenom i iskrenom metal sastavu i da se iza tih ’’neozbiljnih’’ naslova ipak krije neka poruka. Vrlo brzo sam nabavio njihov prvenac, a nedugo zatim se pojavilo i njihovo najnovije delo nazvano ’’Po kratkom postupku’’. Već nakon prvih taktova uvodne ’’Hapsi sve’’ primećuje se da je ’’PKP’’ korak napred u odnosu na prethodnika.

Nadimač i dalje nastavlja da kombinuje thrash/speed metal sa punk-om, HC-om, pa čak i grind-om. Muzika je drčna, sirova i surova, energična, ’’udara’’ vas u stomak, pa u glavu, pa u muda...ne znate sa koje strane će vas ’’napasti’’. Slušajući ovaj CD jednostavno morate da mlatite glavom, svirate vazdušne bubnjeve ili gitaru. Ukoliko to nije slučaj onda, bez uvrede, ali imate problem. Po mom mišljenju najveći napredak je ostvaren na polju tekstova koji su ovog puta realniji i nekako bliži životu prosečnog građanina Srbije. Čini se da su najbolje pesme gurnute napred i kako se album približava kraju kao da dolazi do pada inteziteta. Ne radi se o lošim pesmama, naprotiv, ali su malo slične i stiče se utisak kao da su rađene po nekom šablonu. No da rezimiram.

Nadimač su snimili dobar album, mnogo bolji od prethodnika. Prilično sam ubeđen da će ovi momci za koju godinu izbaciti materijal koji će doživeti hvalospeve među UG publikom i štampom. Verovatno će neko reći da preterujem, ali mislim da je bend već sada obezbedio sebi veoma značajno mesto u istoriji srpskog metala iako im je ovo tek drugo izdanje. Siguran sam da će se za nekih 10-ak godina, neki novi klinci ’’ložiti’’ na Nadimač kao što se mi danas ’’ložimo’’ na Bombarder, Heller, Annathema-u, Bloodbath. epika_epika@yahoo.com ORGANIZED CHAOS-Inner conflict, Samostalno, 2011.

Sažmeti nečiji višegodišnji umetnički trud, kreativni otisak, želju, izgaranje, doslednost, upornost, talenat i ekspresiju, nije nimalo lako. U slučaju beogradskog sastava “Organized chaos”, namera da se tako nešto i uradi, potkrepljena je i podržana, i u mnogome olakšana, u najmanju ruku, vanserijskim muzičko-vizuelnim albumom “Inner conflict”. Upravo publikovani “unutarnji konflikt”, delo je Vladimira Lalića (vokal, gitare), Marte Vlahović (vokal, klavijature), Alek Darsona (klavijature, gitare, programming), Stefana Golubovića (bas) i Milana Jejine za setom bubnjeva. Ovoj ključnoj

skupini, pridružili su se, u vidu spoljašnjih a specijalnih dodataka-ekscesa, i mnogobrojni gostujući muzičari. Samo neki od njih su Mina Mladenović (violina), Marija Milosavljević (flauta), Ana Ristić (čelo), Tamara Kostić (oboa) i Pavle Sovilj (violina).

Javnosti je ponuđeno četrnaest kompleksnih numera. Iako na zvaničnoj “maj spejs” stranici grupe uz njihovo ime stoji žanrovska odrednica “metal/progressive”, ona jeste tačna, ali je teško održiva kao jedina, jer, nije, nikako nije samo takva. “Inner conflict” je sublimacija energije, besa, bola, strahova, religioznosti, preispitivanja, zagledanosti u sebe i u svet, nadanja, potreba i želja. “Inner conflict” je fuzija džeza, akustičnih pejzaža, gudačkih aranžmana, agresivnog gruva, popa, melodičnih, prijatnih i urlajuće vriskajućih vokalnih delova (doprinos Vladimira Lalića i Marte Vlahović). “Inner conflict”, nema i ne poznaje za prepreke i pardone. On je nabusit, nadmen, prkosan, beskompromisan i dostojanstven album. “Inner conflict” tesno i neraskidivo spaja muzičku umetnost sa likovnom umetnošću. Potrebno je istaći da je komletan vizuelni identitet i dizajn bogato ilustrovane knjižice-omotnice, rad člana grupe, multitalentovanog Vladimira Lalića. Svaka numera ponaosob je dokumentovana odgovarajućom ilustracijom. „Inner conflict” jeste godinama pažljivo brušen proizvod od plemenitog materijala, i prevazilazi domaće, ovdašnje, pa i balkanske koordinatne sisteme i vrednosne lestvice, daleko ih nadvisujući. Gotovo sam ubeđen da je album namenjen i rađen za prekookeansko, američko tržište, publiku i supkulturni senzibilitet. Osnovna je dužnost konstatovati da je neko (bilo ko, bilo gde, i bilo kada, poput ovog benda) osmislio i iznedrio remek delo, koje samo za sebe govori više od bilo kakvih i čijih reči, pa i od ovih koje upravo čitate.

I još nešto: čak da je ovaj album i samo delimično metal, on je ponajpre i sasvim sigurno – zlato il platina! Birajte sami od ta dva. myspace.com/theorganizedchaosproject Milan B. Popović THE STONE-Golet, FOLTER RECORDS Kada je bend The stone u pitanju svaki put kada se pojavi informacija da je u pripremi novi materijal oseti se neko nestrpljenje među ’’metalnom’’ populacijom u Srbiji. Prethodni album ’’Umro’’ je čini se delimično podelio domaću publiku jer je doneo puno novina u TS zvuk što se nekima nije dopalo dok su neki vremenom promenili to mišljenje. Već nakon prvog preslušavanja ’’Golet’’-a primeti se OGROMNA količina truda koja je uložena u njega i briga o svakom detalju, tako da sada i oni najprobirljiviji metalci nemaju šta da zamere. Ograničenost domaćih studija naterala je momke da pređu put od skoro 1000 kilometara i u Češkoj(Hellsound studio gde su snimali Infest i Bane) obave proces snimanja. Rezultat je definitivno najbolja produkcija od svih TS albuma do sada. Tekstovi su na srpskom ali i na engleskom jeziku što se nije desilo još od prvenca ’’Some wounds bleed forever’’(tada je bend nastupao pod imenom Stone to flesh). Time rešen ’’problem’’ koji su imali inostrani fanovi koji nisu mogli razumeti o čemu to TS pevaju. Omot je u skladu sa samom muzikom mračan, mističan...

Ono najbitnije, samu muziku, ostavio sam za kraj jer mi je veoma teško da je opišem. Mračna, mistična, mizantropska atmosfera dominira albumom. Možda vam album neće leći na prvo slušanje jer se radi o dosta kompleksnom materijalu ali kada se ’’upecate’’ nema vam povratka. Imaćete potrebu za stalnim preslušavanjem iznova, iznova i iznova. Sve pesme su ujednačenog kvaliteta i nezahvalno je izdvajati neku posebno.

Verujte mi da sam dosta dugo razmišljao šta da napišem u ovoj recenziji jer sam naišao na album koji je potrebno samo slušati. I da sam napisao traktat o ’’Golet’’-u na kraju bi se svelo na jedno:radi se o veoma dobrom TS albumu u njihovoj inače jakoj diskografiji. Nabavljajte! kozeljnik666@gmail.com www.folter666.de Through Art – Kamaswami, SLEASZY RIDER RECORDS U par dana i drugo iznenađenje sa srpske metal scene. Iznenađenje u punom značenju riječi. Through Art su death metal bend, ali prošaran sa mnogo melodije, i ta šarolikost i originalnost, mnogo prijaju ušima. Kažem originalnost, jer i pored toga što mnogi bendovi tvrde, ili se za njih kaže da su melodic death, ili što li već, nemaju od melodija u svojoj muzici ni za posolit’ supu, dok Through Art itekako opravdavaju naziv pravca.

Na prvo površno slušanje je primjetna razrađena melodika, ali se nakon nekoliko preslušavanja izdvajaju nijanse i više slojeva, znak da bend itekako ozbiljno shvata svoj rad. Uzevši cijelu sliku, album se baš ne vari na prvu loptu, bez obzira što vam čula mogu reći. Uvjeravam vas da ćete tokom preslušavanja često mijenjati mišljenje i komentarisati detalje, nadam se pozitivno jer ovaj album zaslužuje pohvale u instrumentalnom pogledu, aranžerskom, produkciskom, radnom ... u svakom pogledu. Vokalne dionice su pogotovo interesantne. Naime, growl i clean vokali su podjednako zastupljeni, možda i clean više - i dobro zvuči. Gruba i sirova atmosfera svirke je umirena clean vokalom i taj efekat je vrlo dobro iskorišten. Moram malo pažnju skrenuti da koliko growling dobro zvuči, clean vokal i nije baš u potpunosti na visini zadatka. Nekako mi se čini da je u višim registrima na samoj ivici izdržljivosti i pomalo se osjeti i utiče na kompletnu atmosferu.

Prija čuti bend koji ovako kompaktno, svježe i jako zvuči, i još znati da dolazi sa balkanskog poluostrva, mjesta gdje uslovi za ovakvu muziku baš i nisu najbolji, i da bi bend napravio ovakav album, da ovako zvuči, treba itekako mnogo vremena da potroši na vježbanju, na svirci, na pečenju zanata. www.myspace.com/throughart Nikola Franquelli

Autor: Milan B. Popović Knjiga: Na kori integralnog hleba i korici Izdavač: Narodna knjiga Alfa, 2011.

Nova knjiga pisca i novinara Milana B. Popovića pod imenom ’’Na kori integralnog hleba i olovci’’ potpuno je drugačija u odnosu na dosadašnji opus ovog autora.

Pesme su kratke, jednostavnije nego li pre, satirične, pa u neku ruku i vesele. Knjiga se lako čita a bogami i brzo ogladni nakon nje he he. Iako je hrana centralna tema ove knjige, pisac se i ovog puta dotakao raznih društvenih, socijalnih problema. Samo sada te probleme naziva štukama, šaranima, somovima... Pesme su podeljene u 3 tematske celine koje se zovu: „Klot pasulj”, „Štuke i šarani” i „Masni kolači”. Najviše su mi se dopale pesme iz poglavlja „Štuke i šarani”, u kojima se pisac obračunava sa problemima savremenog života.

Poslednjih godina mi nekako više leži neko jednostavnije štivo tako da mogu reći da mi se dopala ova knjiga.

Ako ste upoznati sa dosadašnjim radom Milana B.Popovića, verujem da će vam se dopasti i ova knjiga. Ako niste, potražite od autora njegova prethodna književna i muzička izdanja pa polako izučavajte. www.MolitvaTetoviranogSrca.com ŠTRAJK DO SMRTI(TVOJE) #1 Kada sam krenuo da se bavim objavljivanjem fanzina priželjkivao sam da mi se javi neki kolega(ili još bolje koleginica he he) koji/a je takođe napravio/la fanzin ili to planira da uradi. Dosta dugo sam čekao na taj mail i pre par meseci konačno je stigao od Dimitrija-fanzinaša iz Sremske Mitrovice. Dimitrije je sa svojim drugarom Damirom objavio prvi broj fanzina Štrajk do smrti(tvoje). Zin je orijentisan ka punk-u i HC-u i posebno oduševljava činjenica da se radi o momcima koji imaju 15-16 godina. Dok se većina njihovih vršnjaka (nažalost)sve više igra igre ‘‘probodi nožem druga svog‘‘ ili veći deo vremena provode ispred facebook-a, Dimitrije i Damir su odlučili da pokrenu fanzin i pomognu domaćoj sceni. Šta reći osim svaka čast! Prvi broj ŠDS donosi intervjue sa bendovima: Analizator, Otvoreni prelom i Seljačka buna. Pored toga možete pročitati tekstove o bendovima: Urgh, Žuta minuta, Stereolimit; kao i kratke priče, pesme, koncertne izveštaje... Od svega po malo he he. Jedino što nedostaje su recenzije i nadam se da će autori poraditi na tome do narednog broja. Pošto vrlo dobro znam koliko je teško objaviti prvi broj ne bih imao nekih preteranih zamerki. Jedino bih momcima preporučio da do narednog broja porade malo više na intervjuima jer su u ovom broju postavljena relativno slična pitanja svakom bendu. Ono što me je prilično iznerviralo je intervju sa Seljačkom bunom. U pomenutom intervjuu članovi SB su na svako pitanje odgovorili u jedva 2 prostoproširene rečenice. Ovo nema veze sa autorima koji su svoj posao odradili kako treba, niti imam nešto protiv pomenutog sastava, ali bih želeo da ovom prilikom apelujem na domaće bendove da se malo više potrude kada odgovaraju. Ako će neko davati šture odgovore onda je bolje da ne daje intervju. Ovako se stiče utisak kao da bend nije zainteresovan ni za fanzin/časopis, ni za intervju pa ni za sopstvenu muziku. No da se ja vratim na temu. Obzirom da se radi o veoma mladim momcima za prvi broj ovo je sasvim dovoljno. Iskreno se nadam da Dimitrije i Damir neće odustati i da će nastaviti sa borbom i unaprediti ŠDS. Vama bih preporučio da ih kontaktirate i poručite njihov fanzin.

Vas neće koštati ništa jer je besplatan a verujem da ćete im dati podstrek da nastave sa daljim radom.

grinderpunk@hotmail.com Dimitrije Beljanski, Vladimira Matijevića 90, 22000 Sremska Mitrovica Damir Tirić, 16.divizije 12/5, 22000 Sremska Mitrovica