Okno kulture- Gornji Milanovac 2018. by Kulturni centar Gornji Milanovac

RUDNI^KO-TAKOVSKI KRAJ

OKNOKULTURE SRBIJA - GRAD U FOKUSU 2018.

GORWI MILANOVAC 2018.

РУДНИЧКО-ТАКОВСКИ КРАЈ

OKNOKULTURE

ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ 2018. ГРАД У ФОКУСУ Фотографија на насловној страни: Саша Савовић Фотографије у публикацији: Бранка Вучићевић Вучковић, Бобан Стефановић, архива Музеја рудничко-таковског краја, архива Културног центра Горњи Милановац, архива породице Мије Алексића

Општина Горњи Милановац Таковска 2 32300 Горњи Милановац Србија Tel: +381 32 515 0050 Fax: +381 32 720 282 www.gornjimilanovac.rs

SADR@AJ - УВОДНА РЕЧ ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ

- 165 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА

- ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ОПШТИНИ ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ

- ТРЕНУТНО СТАЊЕ, ИЗАЗОВИ, ПРИОРИТЕТИ У КУЛТУРИ

- КУЛТУРНА БОГАТСТВА КОЈА СТАНОВНИЦИ РУДНИЧКИ-ТАКОВСКОГ КРАЈА ПРЕДАНО ЧУВАЈУ И ПОНОСНО ПРЕЗЕНТУЈУ

- ОПШТИ ЦИЉ ПРОЈЕКТА

- СПЕЦИФИЧНИ ЦИЉЕВИ ПРОЈЕКТА

- ОПИС ПРОЈЕКТА

- КЉУЧНИ ПРОГРАМИ, ПРОЈЕКТИ И МАНИФЕСТАЦИЈЕ

- ПОДПРОЈЕКТИ КОЈИМА СЕ КОНКУРИШЕ ЗА ПОДРШКУ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА

- РЕАЛИЗАЦИЈА ЗАВРШНИХ РАДОВА НА РЕКОНСТРУКЦИЈИ “А” ФАЗЕ ДОМА КУЛТУРЕ У ГОРЊЕМ МИЛАНОВЦУ

- УНАПРЕЂЕЊЕ ТЕХНИЧКИХ КАПАЦИТЕТА ДОМА КУЛТУРЕ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ФИЛМСКИХ ПРОЈЕКЦИЈА У 3D ФОРМАТУ

- НАБАВКА И ИСПОРУКА ПОКРЕТНЕ БИНЕ, СВЕТЛОСНОГ ПАРКА И АГРЕГАТА ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ КУЛТУРНОУМЕТНИЧКИХ ПРОГРАМА И МАНИФЕСТАЦИЈА НА ОТВОРЕ-НОМ У РУДНИЧКО – ТАКОВСКОМ КРАЈУ

- УВОЂЕЊЕ СИСТЕМА ЗА ЕЛЕКТРОНСКУ ПРОДАЈУ КАРАТА (ticketing sistem) И DIGITAL SIGNAGE SISTEM-a У ДОМУ КУЛТУРЕ

- ИЗРАДА МОНОГРАФИЈЕ „ДОЋИ И ОСТАТИ“ – 95 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА МИЈЕ АЛЕКСИЋА

- САНАЦИЈА И АДАПТАЦИЈА ЗГРАДЕ МУЗЕЈА РУДНИЧКО-ТАКОВСКОГ КРАЈА У ГОРЊЕМ МИЛАНОВЦУ

- КОНЗЕРВАЦИЈА И РЕСТАУРАЦИЈА ЦРКВЕ НА МАЏАРСКОМ БРДУ НА РУДНИКУ

- ОМАСОВЉЕЊЕ ЧИТАЛАЧКЕ ПУБЛИКЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ РАДА НАУЧНОГ ОДЕЉЕЊА БИБЛИОТЕКЕ КРОЗ ФОРМИРАЊЕ МАЛИХ БЕСПЛАТНИХ БИБЛИОТЕКА И НАБАВКУ РАЧУНАРСКЕ ОПРЕМЕ И ЧИТАОНИЧКИХ СРЕДСТАВА

- ОПИС КЉУЧНИХ ПРОГРАМА

Уводна реч председника општине Горњи Милановац Општина Горњи Милановац, у години јубилеја, када град обележава 165 година од оснивања, велику пажњу посвећује култури и уметности. У буџету општине издвојена су никад већа средства за ове области друштвеног живота. У 2018. години за културу се укупно издваја 157.602.000,00 динара, што је 11.57 % општинског буџета. Улагање у културу и уметност није трошак. То улагање се вишеструко исплати и има своју улогу, мисију и значај. Установе културе и запослени у њима улажу велики труд и енергију да Горњи Милановац има обиље квалитетног културног програма који би допринео обогаћењу културног живота. Континуирано се ради на унапређењу и осавремењавању културне инфраструктуре како би се створили сви услови за неометан рад културних прегалаца, а за поштоваоце културе пријатнији услови да уживају у њој. Култура је високо позиционирана на листи приоритета у програму општинског руководства. Унапређење културе је стратешки циљ локалне самоуправе и трудимо се да укључимо што више актера и остваримо што ширу међусекторску сарадњу како би овај циљ остварили. Наша жеља је да се уз име Горњи Милановац, поред епитета “привредно чудо”, појављује и епитет “културно чудо” и надам се да ћемо то и остварити у годинама пред нама.

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ Дејан Ковачевић

RUDNI^KO-TAKOVSKI KRAJ

OKNOKULTURE SRBIJA - GRAD U FOKUSU 2018.

GORWI MILANOVAC 2018.

165 GODINA OD OSNIVAWA 17. јануара 1853. године - Кнез Александар Карађорђевић доноси Указ о пресељењу вароши Бруснице на нову локацију. Идеја о пресељењу потекла је још давне 1839. године када је Начелство Округа рудничког упутило предлог о пресељењу Бруснице са тесне локације на којој се налази. Ово питање дуго није било решено јер је Попечитељство унутрашњих дела изражавало бојазан да се варош не пресели на још рђавије место него што је постојеће. Општина вароши Бруснице помоћ тражи од кнеза Александра Карађорђевића који 6. јула 1845. шаље комисију која ће одабрати потребну локацију. За нову варош одабран је терен “Дивљег поља”. У Крагујевцу је одмах потом почела израда плана вароши Деспотовице. Инжењер Август Ланг добио је задатак премера и обележавања атара нове вароши. План је одређивао да се све улице секу под правим углом, да се простиру правцем исток-запад и северјуг; назначена су места где ће се градити јавне, а где приватне зграде. Испарцелисано је и подељено 268 плацева. Вода за пиће доведена је са оближњег брда “Ждребан”. Темељи прве јавне зграде, зграде “Окружног начелства”, постављени су 22. октобра 1853. године. После само три године варош је личила на прави град, са 46 дућана и 19 механа и имала је око 500 становника.

OSNOVNI PODACI O OP[TINI GORWI MILANOVAC Општина Горњи Милановац налази се у југозападном делу Србије, на додиру западне Србије, Груже и Поморавља, захватајући простор подгорина планина Рудник, Сувобор и Маљен. Територија општине граничи се са осам суседних општина: на северу са подручјима општина Љиг и Аранђеловац, на североистоку и истоку са подручјима општинe Топола и града Крагујевца, на југоистоку и југу са подручјима општине Кнић и града Чачка, и на западу и северозападу са подручјима општина Пожега и Мионица. Територија општине Горњи Милановац обухвата 63 насеља (63 катастарске општине), од чега је једно (1) насеље градског типа, а 62 су сеоска насеља. Према попису из 2011. године, поред града Горњег Милановца, који има 24.216 становника, највећа насеља општине су Прањани (1.513 становника), потом Рудник (1.490 становника) и Брђани (1.041 становника). Остала насеља су села са мање од 1000 становника. Према резултатима пописа Републичког завода за статистику из 2011. године, са 44.406 становника, општина Горњи Милановац друга је општина Моравичког округа (после Чачка) по броју становника, а такође се налази на другом месту и према укупној површини територије, са површином од 836 км2 (испред ње је само општина Ивањица са 1090 км2). Просечна густина насељености износи 53 ст./1 км2, што је мање у односу на Моравички округ (70 ст./1 км2) и Републику Србију (81 ст./1 км2). У општини Горњи Милановац активно становнишво чини 48,4% укупног становништва општине. Највише је оних који обављају делатност – 41,63%, иза њих је издржавано становнишво – 31,5%, док лица са личним приходима чине 20,32% укупног становништва општине. Лица која су у иностранству до годину дана чине свега 0,10% укупног становништва општине. У погледу образовања становништва општине Горњи Милановац, највећи проценат становника има завршену средњу школу – 39,0%. На другом месту налази се становништво са основним образовањем – 23,6%, док проценат становништва са вишим и високим образовањем чини заједно 7,5% становништва. Општина Горњи Милановац има 5,2% лица без школске спреме. Сам град Горњи Милановац је насеље новијег типа и административно и управно седиште општине, смештено на левој и десној обали реке Деспотовице. Горњи Милановац има повољан природно-географски и саобраћајни положај. За саобраћај општине посебан значај има “Ибарска магистрала”, државни пут првог реда, који је на северу повезује са Београдом (122 км), а на југу са Чачком (22 км), Ужицем (80 км), Златибором и даље - Црногорским приморјем (Петровац – 410 км). На истоку општине, регионални пут долином Груже повезује Горњи Милановац са Крагујевцом, а на западу са Пожегом. Од посебног значаја је и недавно отворена деоница аутопута Е 763 - Љиг-Прељина која у дужини од 29 км пролази кроз милановачку општину.

Извор: Републички завод за статистику, Попис 2011.

За сам град Горњи Милановац каже се да је град у коме је рођена модерна Србија. Бројни су разлози за то – на подручју ове општине, у Такову, подигнут је Други српски устанак. Једно време, такође на подручју општине, у Горњој Црнући, где је данас манастир Враћевшница, а пре пресељена у Крагујевац, било је седиште државе Србије. Горњи Милановац је релативно млад град. Настао је измештањем варошице Брусница по указу кнеза Александра Карађорђевића 1853. године. Добио је име Деспотовица, по истоименој реци. Данашње име, Горњи Милановац добија 1859. године посебним указом кнеза Милоша Обреновића у знак захвалности свом полубрату Милану. Оба указа, изливена у бронзи, налазе се у центру града на згради Окружног начелства, испред кога се налазе и споменици кнезу Александру Карађорђевићу (оснивачу Горњег Милановца) и војводи Милану Обреновићу (по коме град носи име). Први је град у Србији изграђен по претходоно урађеном урбанистичком плану чију је концепцију задржао до данас. У новој историји, остаће записано да су Горњи Милановац 1941. године Немци до темеља спалили, али да је град после рата доста брзо обновљен и тако снажно почео да развија своју привреду, па су га звали југословенским привредним чудом. У бившој Југославији поређен је са Велењем у Словенији, и тада је имао око 18.500 запослених. И данас Горњи Милановац је јак индустријски центар. Сопственом памећу и мудрошћу, брижљиво су бирани профитабилни производни програми, конкурентни не само на домаћем, већ и на страном тржишту. Тренутно је запослено више од 10.000 радника, што је с обзиром на околности и свеопшту кризу, задовољавајућа упосленост. Значајна пажња се посвећује образовању младих и спортским организацијама. На читавој територији општине, ради седам матичних и 38 подружних школа које похађа преко 5000 основаца. У плану је отварање још једне нове основне школе. У самом граду налазе се три средње школе. На територији општине Горњи Милановац има 53 спортска објекта, а према врсти подељени су на стадионе, спортске хале, базене, отворене терене за фудбал, одбојку, мале спортове и друге спортске објекте- куглане, стрељане, шах клубове. Природне лепоте, културно-историјска баштина и марљивост људи рудничко-таковског краја учинили су да горњомилановачка општина израсте у економски снажну зелену оазу у срцу Србије, достојну прошлости својих предака, али и будућности својих потомака. Ми, Милановчани, смо поносни на наш крај, а посетиоцима поручујемо да свако ко га посети, пожелеће поново да се врати.

• • • • •

Опширније о Горњем Милановцу путем линкова: www.gornjimilanovac.rs (званична интернет страница општине) www.togm.org.rs (Туристичка организација општине Горњи Милановац) www.muzejgm.org (Музеј рудничко-таковског краја), www.kcgm.org.rs (Културни центар Горњи Милановац) www.bibliotekagm.com (Библиотека “Браћа Настасијевић”).

RUDNI^KO-TAKOVSKI KRAJ

OKNOKULTURE SRBIJA - GRAD U FOKUSU 2018.

GORWI MILANOVAC 2018.

ЗГРАДА ОКРУЖНОГ НАЧЕЛСТВА Седиште Културног центра и Библиотеке “Браћа Настасијевић”

TRENUTNO STAWE, IZAZOVI, PRIORITETI U KULTURI Горњи Милановац је средиште рудничко – таковског краја, предела са изузетно богатим историјским и културним наслеђем и стецишта бројних важних догађаја који су обликовали идентитет не само овог краја већ и Србије у целини. Наша мисија није само да сачувамо пребогату културну прошлост и културне ствараоце од заборава, већ и да обогатимо културни живот овог краја, одупремо се изазовима које пред нас стављају савремено друштво и глобализација, да усмеримо културно деловање ка сваком појединцу и тако допринесемо унапређењу културног идентитета Горњег Милановца, као и његовој препознатљивости на културној мапи Србије и шире. Кључни актери у реализацији ове мисије су: 1. УСТАНОВЕ КУЛТУРЕ: •

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ У протекле четири и по деценије постојања Културни центар израстао је у модерну установу без које је незамислива припрема, организација и реализација захтевнијих пројекта у области културе у рудничко-таковском крају. Културни центар данас има и довољно снаге и довољно зрелости за нове, велике подухвате. Установа за културу, уметност и ваншколско образовање “Културни центар” основана је 1970. године. Седиште установе смештено је у згради Окружног начелства. Од 2006. године, куповином од Војске Србије, зграда бившег Дома војске претворена је у Дом културе. Културни центар у свом саставу има више радних јединица и уредништава, која покривају широк спектар делатности из области културе: Уредништво филмског програма, Уредништво сценско-музичких и контакт програма, Уредништво ликовног програма и Уредништво дечијих програма. Међународно бијенале уметности минијатуре (у организацију Културног центра од 1998. године), Ликовна колонија “Мина Вукомановић Караџић” (од 2004. године) и Међународни фестивал кратког филма “Кратка форма”, манифестације су којима се Културни центар поноси. Уз редовне програме (ликовни, сценски, музички, књижевни, драмски, дечији, филмски...), Установа је и организатор смотре “Вече под грмом”, манифестације аматерског стваралаштва која се сваке године на Пантелијевдан (9. августа) одржава у Такову. У сарадњи са другим институцијама културе и удружењима, Културни центар учествује у реализацији више професионалних и аматерских пројеката који се током године организују у Горњем Милановцу и шире. Свој допринос Установа даје и приликом обележавања Дана општине Горњи Милановац, као и свих значајних датума. Посебан акценат у раду Културног центра стављен је на дечије стваралаштво. При Културном центру раде балетски студио, плесна школа, ликовни атеље, музичка и драмска радионица, дечији инклузивни хор и омладинска сцена. Организатор је Минијатурног бијенала, донедавно пратеће манифестације Међународног бијенала уметности минијатуре, организатори општинског и регионалног такмичења “Песниче народа мог”, а од 2008. године, у сарадњи са Милановачким аматерским позориштем и организатори “Школске сцене” фестивала позоришног стваралаштва ученика основних и средњих школа са подручја општине Горњи Милановац. У оквиру ваншколских делатности, Установа организује велики број курсева с циљем преквалификације одраслих. Главни издавачки подухват Културног центра свакако су аутентични и репрезентативни каталози Међународног бијенала уметности минијатуре и остала издања.

•

МУЗЕЈ РУДНИЧКО – ТАКОВСКОГ КРАЈА Музеј рудничко-таковског краја основан је 1994. године као установа која обавља делатност заштите културних добара на територији општине Горњи Милановац. У матичној згради (тзв. Брковића кућа у Синђелићевој улици) смештени су легати (поклон-збирке) браће Настасијевића, породице Лазић и Боже Продановића, као и стална поставка “Поклони и откупи - време династије Обреновића”. У саставу Музеја су и сталне поставке: “Други српски устанак и српска револуција 1804 - 1839” у Музеју Другог српског устанка у Такову и “Српска кућа у првој половини XIX века” у Милошевом конаку у Горњој Црнући. Иако један од најмлађих музеја у Србији, Музеј рудничко-таковског краја је у досадашњем раду, поред примарне делатности на пољу истраживачког рада и заштите културних добара, остварио низ значајних изложбених, издавачких, програмских и других активности. Музеј је надлежан за културно-историјске споменике и добра на територији општине. Пажња је првенствено усмерена на археолошке локалитете, најстарије споменике, као и на заштиту старих објеката сеоске и градске архитектуре. Једном речју, Музеј чува од заборава вековно културно-историјско наслеђе рудничкотаковског краја. Музеј има богату стручну библиотеку. Фонд монографских публикација чини око 3.000 књига (легат браће Настасијевића има 869 књига), а фонд периодике око 500 књига. Установа издаје годишњу публикацију - Зборник Музеја рудничко таковског краја.

•

БИБЛИОТЕКА “БРАЋА НАСТАСИЈЕВИЋ” Библиотека “Браћа Настасијевић” основана је 1995. године, а данашњи назив носи од 2000, по чувеној уметничкој породици Настасијевић. Историјат градске библиотеке сеже у далеку прошлост - Читалиште, основано 1857. године, чинило је важну окосницу културног живота у Горњем Милановцу. Данас је Библиотека “Браћа Настасијевић” савремена установа са фондом од преко 100.000 књига, адекватним простором, савременом опремом и електронским каталогом, што омогућава даље ширење делатности и унапређење рада. Библиотечки фонд разврстан је у неколико одељења: Позајмно одељење (књиге за одрасле), Одељење периодике, Дечје одељење, Научно одељење са читаоницом и Завичајно одељење. Издавање књига корисницима је основна делатност библиотеке. Такође, Установа има одличну сарадњу са школама и предузећима, књижевним клубовима и другим установама културе и организује бројне књижевне вечери, дечје и завичајне изложбе, сајмове књига, манифестације и слично. Библиотека у свом саставу има четири издвојена одељења: у Враћевшници, на Руднику, у Прањанима и у Брђанима. У свом саставу Библиотека има и књижару, где су заступљени сви значајнији издавачи. У оквиру издавачке делатности, Библиотека је објавила већи број значајних наслова из области историје, књижевности, уметности и журналистике. Од 2004. године Библиотека „Браћа Настасијевић” издаје годишњак „Слово Ћирилово”.

2. БРОЈНА УДРУЖЕЊА И КУЛТУРНО – УМЕТНИЧКА ДРУШТВА која делују на територији општине - преко 30 удружења на територији општине активна су у области културе: • • • • • • •

ИЗВОРНА ПЕВАЧКА ГРУПА “ЦРНУЋАНКА” МИЛАНОВАЧКО АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ СРПСКИ ФЕСТИВАЛ СВЕТСКЕ МУЗИКЕ УДРУЖЕЊЕ ЛИКОВНИХ И ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНИКА ГОРЊЕГ МИЛАНОВЦА КУД “ТИПОПЛАСТИКА” КУД “ШУМАДИЈА” КУД “ВИДОВДАН” РУДНИК

• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

КУД “БРЂАНИ” БРЂАНИ ДРУШТВО СРПСКО-РУСКОГ ПРИЈАТЕЉСТВА “ТАКОВО” УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА МАКЕДОНСКЕ НАЦИОНАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ “ДАМЕ ГРУЕВ” УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА “ГМ ОПТИМИСТ” “ПОРОДИЦА БИСТРИХ ПОТОКА” УДРУЖЕЊЕ РУДНИЧАНА “РУДНИЧКИ ЗАВИЧАЈ” РУДНИК КЊИЖЕВНИ КЛУБ “МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ” КЊИЖЕВНО ДРУШТВО “ЗАПИС” УДРУЖЕЊЕ ЉУБИТЕЉА КУЛТУРЕ “КРЕЧ” БРУСНИЦА УДРУЖЕЊЕ “МЛАДИ ТАКОВСКОГ КРАЈА” УДРУЖЕЊЕ МУЗИЧАРА “ТАКОВО ПЕВА” УДРУЖЕЊЕ ЗА ПРИМЕНУ ИНФОРМАТИЧКИХ ТЕХНОЛОГИЈА “РУДНЕТ” РУДНИК УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА “РЕКУЛТИВАТОР” УДРУЖЕЊЕ “МЛАДИ МИЛАНОВЦА” ВОЛОНТЕРСКИ ЦЕНТАР ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ УДРУЖЕЊЕ СТВАРАЛАЦА ЛИКОВНЕ И ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ И ТРАДИЦИОНАЛНИХ ЗАНАТА “РУДНИЧКИ ВИДИЦИ” УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА “ОМНИМИ” УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ КУЛТУРНИХ И УМЕТНИЧКИХ МАНИФЕСТАЦИЈА “СРПСКИ HOLYWOOD” УДРУЖЕЊЕ ЗА ОДРЖИВИ РАЗВОЈ СЕЛА “ШИЛОПАЈСКА ПАНОРАМА” УДРУЖЕЊЕ РАДНИКА-УМЕТНИКА СРБИЈЕ и остали ...

3. ИСТАКНУТИ ПОЈЕДИНЦИ.

Са друге стране, постоји значајна подршка локалне самоуправе и руководства општине да се унапреде инфраструктурни предуслови за развој културе и подрже пројекти и програми који доприносе реализацији горе поменуте мисије. У 2018. години буџетски издаци за културу повећани су за око 4% у односу на претходну годину и износе 157.602.000 динара, односно 11,57% укупног општинског буџета. Највећи део издвајања за културу у 2018. години, у износу од 88.742.000 динара (или 6,52% буџета општине), издваја се за реконструкцију Дома културе у Г. Милановцу (при чему су 68.742.000 преузете обавезе из ранијих година, а 20.000.000 намењено је за 2. фазу реконструкције; такође, напомињемо да је вредност пројеката и радова на реконструкцији и модернизацији овог објекта уговорених од 2014. године до краја 2017. године око 430.000.000 динара и финансирани су углавном из буџета локалне самоуправе). За функционисање установа културе (Културног центра, Библиотеке, Музеја), издвојено је 64.260.000 динара (или 4,72% буџета општине), док је за подршку пројектима удружења грађана у области културе издвојено 4.600.000 динара (односно 0,34% буџета општине).

БУЏЕТ 2018. УКУПНО ЗА КУЛТУРУ

Графички приказ издвајања за културу у буџету за 2018.

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР МУЗЕЈ БИБЛИОТЕКА УДРУЖЕЊА ИНВЕСТИЦИОНА УЛАГАЊА У ОБЈЕКТЕ КУЛТУРЕ

Расподела средстава - КУЛТУРА

Детаљна анализа стања, изазова и приоритета у култури дата је и у Стратегији одрживог развоја општине Горњи Милановац за период 2012 -2021. године, као кровном стратешком документу локалне самоуправе у коме су се кључни актери заједнице (из сфере политике, привреде и цивилног друштва) сагласили око најважнијих питања развоја. Богато културно – историјско наслеђе, квалитетни културни догађаји (манифестације), добро развијене институције, обучени људски ресурси и добра сарадња локалне управе, образовних и културних институција препознате су као кључне снаге којима општина Горњи Милановац располаже у области културе. Полазећи од ресурса којима општина располаже, као недовољно искоришћени потенцијали истакнути су: културна историја града и развој културног туризма. Са друге стране, као највеће слабости када је реч о сфери културе, истакнуте су: непостојање стратешког документа у области културе, дотрајалост и нефункционалност Дома културе и недостатак простора у коме се одржавају културне манифестације. Полазећи од горе наведених ресурса, слабости и потенцијала, у поменутој Стратегији дефинисани су и приоритети и најважнији пројекти које треба спровести у стратешки обухваћеном периоду. Приоритети у области културе су: •

Унапређење рада установа из области културе – у оквиру овог приоритета већ су спроведени поједини пројекти којима се доприноси унапређењу културног живота заједнице (реконструкција и стављање у употребу дела “А” објекта Дома културе, адаптација подрумског простора Музеја Другог српског устанка у Такову, адаптација фасаде Музеја у Синђелићевој улици и сл.), док су поједини пројекти у току (активности на адаптацији и реконструкцији дела “Б” Дома културе).

•

Очување и промоција културне баштине кроз увођење нових културних активности – и у оквиру овог стратешког приоритета такође су поједине активности и пројекти већ реализовани у претходним годинама: припрема, организација и одржавање свечаности у Такову поводом обележавања 200 година од подизања Другог српског устанка (овом приликом уложено је више од 10.000.000 динара у обнову споменика и обележја који чувају сећање на овај догађај); издата су четири тома каталошке публикације “Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе” у којима је сликом и речју сабрано све што је сачувано у вези са династијом Обреновић; континуирано се врше археолошка истраживања на планини Рудник; од 2012. сваке године одржава се манифестација “Ноћ музеја”, а од 2016. Музеј је активан учесник манифестације “Музеји Србије – 10 дана од 10 до 10” и сл.

МОДЕРНА ГАЛЕРИЈА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА Поставка Међународног бијенала уметности минијатуре

KULTURNA BOGATSTVA KOJA STANOVNICI RUDNI^KO-TAKOVSKOG KRAJA PREDANO ^UVAJU I PONOSNO PREZENTUJU Богата, вишеслојна и бурна прошлост рудничко-таковског краја оставила нам је у наслеђе бројне доказе о културној и уметничкој делатности наших предака. Већи број сведочанстава материјалне културе из праисторијског и античког доба, средњег века и турског периода, доспели су до наших дана или као локалитети на којима се проналазе значајни археолошки предмети или као архитектонско-историјски споменици и уметничка дела сачувана кроз векове. Међу археолошким налазиштима посебно су значајни локалитети: Дрење и Прљуша на Руднику, Острвица (Заграђе), Градина (Мајдан), праисторијске хумке у Гојној Гори, Дружетићима и Прањанима. Формирање културног миљеа, данас надалеко препознатљивог као културни идентитет града и општине, започето је још у средњем веку када је Рудник био космополитски град у малом, одакле се ширио културни утицај на читаву Србију. Бројни споменици нашег културног наслеђа су цркве и манастири у којима су радиле и прве школе у овом делу Србије. Из овог периода до данас сачувани су нам манастири Вујан и Враћевшница и још двадесетак рудничких светиња које су остале само у траговима и памћењу. Средњовековну традицију подизања задужбина наставили су и владари из династије Обреновић који су током своје владавине учинили доста на културном унапређењу овог подручја и неговању култа Милошевог устанка, подигнутог на Цвети 1815. године у Такову, крај Милановца. У оквиру знаменитог места “Таковски грм”данас се налазе остаци историјског храста, споменик “Таковски устанак” Петра Убавкића, Црква-брвнара из XVIII века и Музеј Другог српског устанка који чува сећање на устанике и догађаје из 1815. године, а који су живописно осликани и на платну познатог дела сликара Паје Јовановића, које музеј такође баштини. У Милошевој кући-конаку у Горњој Црнући, Кнегиња Љубица окупила је ЦРНУЋАНКУ, певачку групу, која до данас негује изворно народно стваралаштво и чува тај део културне традиције рудничког прела и посела. Прва српска нововековна краљица Драга, рођена у Горњем Милановцу септембра 1866. године, оставила је у манастирској цркви свој траг овековечивши претке и вујанску светињу за свагда. Тако прва зидана задужбина Милоша Обреновића у нововековној Србији, црква Светог Саве на Савинцу из 1819. године која негује легенду о највећем српском просветитељу, чува као гробна црква Вукомановиће из Срезојеваца, једну од најстаријих српских и

словенских породица од којих је Кнегиња Љубица и чува сликарске и животне тајне Мине Вукомановић Караџић, једне од првих жена сликара у Србији 19. века којој је посвећена традиционална Ликовна колонија њеног имена. Овај крај изнедрио је многе знамените личности нашег културног развитка које су снагом пера и кичице оставиле неизбрисив траг у српској култури. У нашем граду поникла је и породица Настасијевић, запамћена по свом изузетном уметничком дару и богатом стваралачком опусу. Коренски везани за тло на коме су поникли, пронели су културни печат града и средине најширим српским просторима и уградили га у национално културно добро за сва времена: Момчило кроз поезију и прозу највиших књижевних нивоа; Живорад кроз зографско сликање у духу модерног времена; Светомир по националним музичким и позоришним акордима; Славомир по српској националној романсијерској историји. То семе добрих сејача изникло је много касније и створило Удружење ликовних и примењених уметника које је 1989. године покренуло МЕЂУНАРОДНО БИЈЕНАЛЕ УМЕТНОСТИ МИНИЈАТУРЕ као јединствену светску манифестацију уметности малог формата, књижевне и песничке клубове, милановачку малу позоришну сцену и читаво обиље фолклорних и музичких дарова - фолклорне ансамбле “Типопластику’” и “Шумадију”, бројне музичке поп и рок бендове, чији су најпознатији репрезент “Бјесови” Својеврсни културни феномен овога краја је и издавачка делатност, како по традицији, тако и по броју, облицима и средствима изражавања. Захваљујући “Дечјим новинама”, милионска читалачка публика упознала је Горњи Милановац који је постао један од најпознатијих градова у Југославији. Данас, публика из различитих делова света долази у рудничко – таковски крај да би уживала у музици коју доноси “СРПСКИ ФЕСТИВАЛ СВЕТСКЕ МУЗИКЕ” и све посећенији “NАТURAL MYSTIC” фестивал реге музике, затим у фестивалу кратког и мини-филма “КРАТКА ФОРМА”, али и бројним манифестацијама којима се негује традиција и сећање на знамените личности овог краја (“Марш пријатељства”, “Дани кнегиње Љубице” у Враћевшници, “Минини дани” на Савинцу, “Илиндански дани” у Каменици, “Вече под грмом” у Такову, “Шилопајска панорама” у Шилопају и сл.).

Горњи Милановац остварује интезивну сарадњу у области културе са бројним локалним самоуправама (Чачак, Пожега, Јагодина, Нови Сад, Вршац, Кикинда, Београд, Нови Пазар, Кнић, Врњачка Бања, Петровац на Млави, Ниш, Лесковац, Пожаревац, Врање, Лучани, Прокупље, Крагујевац) и релевантним институцијама из Србије (Министарство културе и информисања РС, Југословенска кинотека, Народно позориште из Београда, Филмски центар Србије, Стеријино позорје Нови Сад, Факултет драмских уметности Београд, Факултет музичких уметности Београд, Радио-телевизија Србије, Народни музеј Крагујевац, као и бројни културни центри, музеји, библиотеке, удружења из других градова) и иностранства (Српски културни центар у Истри, Филмска мрежа младих – преко 20 градова и организација из света, као и бројне институције културе братских општина: Мушјан (Норвешка), Кавадарци, Пробиштип, Старо Нагоричане (Македонија), Словењ Градец, Сежана (Словенија), Херешти (Румунија), Власеница (БиХ)... Сарадња се састоји у заједничком креирању, организацији и реализацији пројеката у области културе, едукацији и размени програма.

РЕНОВИРАНА ЗГРАДА ДОМА КУЛТУРЕ

OP[TI CIQ PROJEKTA Унапређење локалног развоја и културног идентитета општине Горњи Милановац кроз очување богатог културног наслеђа, унапређење инфраструктурних услова за развој културе и уметности и подршку стваралаштва, креативности и културних програма.

SPECIFI^NI CIQEVI PROJEKTA 1. Изградња и обнова инфраструктуре намењене за потребе културе и унапређење доступности културних садржаја свим грађанима 2. Унапређење самоодрживости културних програма 3. Очување и заштита културног наслеђа 4. Унапређење сарадње између различитих актера (јавних, приватних, цивилних) који делују у културном животу локалне заједнице и обогаћивање културне понуде 5. Унапређење културне размене и развој неформалних облика образовања по европским стандардима кроз промовисање интеркултуралног дијалога, толеранције и глобалног разумевања, као и могућности различитих облика учења кроз искуство 6. Допринос одрживом развоју заједнице кроз развој културног туризма 7. Подизање основног нивоа културе

OPIS PROJEKTA Предложени пројекат има за циљ да очува богато културно наслеђе, али и унапреди културни живот града како би Горњи Милановац и рудничко – таковски крај били препознати као ОКНО КУЛТУРЕ – улаз у неисцрпан рудник културног и духовног богатства и стваралаштва. У овом окну културе током 2018. године биће ископаване, истраживане и публици презентоване разноврсне руде културе (у питању су планирани пројекти и манифестације који ће бити реализовани у области културног и уметничког стваралаштва и наслеђа) у оквиру различитих рударских окана (различитих поља културног и уметничког стваралаштва) који су смештени у два кључна рудна басена – басен савременог стваралаштва и басен културног наслеђа. У наставку биће побројани кључни програми, пројекти и манифестације у области културе које планирамо да реализујемо током 2018. године, као и подпројекти за које тражимо подршку Министарства, а који доприносе њиховој реализацији, модернизацији, привлачењу већег броја публике, унапређењу одрживости и самоодрживости побројаних програма и пројеката из области савременог стваралаштва и културног наслеђа. Такође, поред побројаних кључних програма, установе и удружења у култури реализоваће своје редовне годишње програме, предвиђене плановима и програмима за 2018. годину. У горе наведеним рударским басенима и рударским окнима руде ће заједнички ископавати, истраживати и публици презентовати водеће институције културе града: Културни центар Горњи Милановац, Музеј рудничко-таковског краја, Библиотека “Браћа Настасијевић”, као и удружења грађана “Милановачко аматерско позориште”, “Српски фестивал светске музике”, “Рекултиватор”, КУД “Шумадија”, КУД “Типопластика”, “Шилопајска панорама” и други, уз свестрану подршку целокупне локалне самоуправе.

KQU^NI PROGRAMI, PROJEKTI I MANIFESTACIJE

SAVREMENO STVARALA[TVO

обухвата следеће области културног и уметничког стваралаштва (окна) и у оквиру њих планиране програме, пројекте и манифестације (руде културе)

FILMSKO I AUDIO-VIZELNO OKNO

- 5. МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ДЕЧИЈИХ ФИЛМСКИХ ОСТВАРЕЊА И ФИЛМСКИХ ОСТВАРЕЊА ЗА ДЕЦУ - 6. ФИЛМСКА КОЛОНИЈА “КРАТКА ФОРМА” - КИНОПРИКАЗИВАЧКА ДЕЛАТНОСТ

POZORI[NO OKNO

- ШКОЛСКА СЦЕНА - 12. фестивал позоришног стваралаштва ученика - ФЕСТИВАЛ ВАРОШКИХ ПОЗОРИШТА СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У ГОРЊЕМ МИЛАНОВЦУ

LIKOVNO OKNO

- 14. МЕЂУНАРОДНИ БИЈЕНАЛЕ УМЕТНОСТИ МИНИЈАТУРЕ - Ликовна колонија “МИНА ВУКОМАНОВИЋ КАРАЏИЋ”

MUZI^KO-FESTIVALSKO OKNO

- 10. СРПСКИ ФЕСТИВАЛ СВЕТСКЕ МУЗИКЕ - 5. МУЗИЧКИ ФЕСТИВАЛ “NАТURAL MYSTIC”

KWI@EVNO OKNO

- “ДАНИ НАСТАСИЈЕВИЋА” - МОНОГРАФИЈА “ДОЋИ И ОСТАТИ“ – 95 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА МИЈЕ АЛЕКСИЋА

OKNO UMETNI^KE IGRE

- “ВЕЧЕ ПОД ГРМОМ“ И САБОР НАРОДНОГ СТВАРАЛАШТВА СРБИЈЕ - БАЛЕТСКИ СТУДИО И СТУДИО САВРЕМЕНЕ ИГРЕ ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ

RAZVOJNO I ISTRA@IVA^KO OKNO

- ЗАВРШЕТАК РАДОВА НА РЕКОНСТРУКЦИЈИ “А ФАЗЕ” ДОМА КУЛТУРЕ У ГОРЊЕМ МИЛАНОВЦУ - Семинар – РАЗВОЈ ПУБЛИКЕ

ZA[TITA KULTURNOG NASLE\A

обухвата следеће области (окна) и у оквиру њих планиране програме, пројекте и манифестације

MUZEJSKO OKNO

- НОЋ МУЗЕЈА - МУЗЕЈИ СРБИЈЕ 10 дана од 10 до 10 - Изложбе: МИКА БОРИСАВЉЕВИЋ – ЖИВОТ И ДЕЛО, ИЗМЕЂУ СЛАВЕ И АНАТЕМЕ – НАША СУГРАЂАНКА КРАЉИЦА ДРАГА, РАТНИ ФОТОГРАФ МИЛОЈЕ П. ИГРУТИНОВИЋ

ARHEOLO[KO OKNO

- Конзервација и рестаурација ЦРКВЕ НА МАЏАРСКОМ БРДУ НА РУДНИКУ - Истраживања на праисторијском археолошком локалитету ПРЉУША - РУДНИК

RAZVOJNO I ISTRA@IVA^KO OKNO O^UVAWA TRADICIJE I NASLE\A Годишњи концерт КУД “ШУМАДИЈА” и КУД “ТИПОПЛАСТИКА” “ДАНИ КНЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ” , “ШИЛОПАЈСКА ПАНОРАМА”, “МАРШ ПРИЈАТЕЉСТВА”

BIBLIOTE^KO-INFORMACIONO OKNO

- Опремање научног одељења библиотеке - НА МАЛОМ ПРОСТОРУ ПУНО НАУКЕ - Формирање МАЛИХ БЕСПЛАТНИХ БИБЛИОТЕКА

RAZVOJNO I ISTRA@IVA^KO OKNO

- САНАЦИЈА И АДАПТАЦИЈА ЗГРАДЕ МУЗЕЈА РУДНИЧКО-ТАКОВСКОГ КРАЈА У ГОРЊЕМ МИЛАНОВЦУ

PODPROJEKTI KOJIMA SE KONKURI[E ZA PODR[KU MINISTARSTVA KUTURE I INFORMISAWA RS Дакле, пројекат се ослања на постојеће културне ресурсе, годишње програме, манифестације и актере из јавног и цивилног сектора који дужи низ година делују у сфери културе. Са друге стране, пројектом се настоји да се ови програми и манифестације унапреде, модернизују, садржински обогате, привуку већи број публике и унапреди њихова одрживост, а културно наслеђе заштити и промовише, кроз реконструкцију инфраструктурних објеката културе, набавку неопходне опреме и ангажовање професионалаца из сфере културе. Да би се овај циљ постигао неопходна је подршка Министарства у виду реализације следећих подпројеката (редослед подпројеката дат је по приоритетима): Како би се у 2018. години планирани програми, пројекти и манифестације, наведени у пријавном обрасцу, у потпуности реализовали, унапредили и окупили што је могуће већи број публике, односно остали одрживи и након њихове реализације, потребна је подршка Министарства кроз реализацију следећих подпројеката:

SAVREMENO STVARALA[TVO 1. РЕАЛИЗАЦИЈА ЗАВРШНИХ РАДОВА НА РЕКОНСТРУКЦИЈИ “А” ФАЗЕ ДОМА КУЛТУРЕ У ГОРЊЕМ МИЛАНОВЦУ 2. УНАПРЕЂЕЊЕ ТЕХНИЧКИХ КАПАЦИТЕТА ДОМА КУЛТУРЕ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ФИЛМСКИХ ПРОЈЕКЦИЈА У 3D ФОРМАТУ 3. НАБАВКА И ИСПОРУКА ПОКРЕТНЕ БИНЕ, СВЕТЛОСНОГ ПАРКА И АГРЕГАТА ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ КУЛТУРНОУМЕТНИЧКИХ ПРОГРАМА И МАНИФЕСТАЦИЈА НА ОТВОРЕНОМ У РУДНИЧКО – ТАКОВСКОМ КРАЈУ 4. УВОЂЕЊЕ СИСТЕМА ЗА ЕЛЕКТРОНСКУ ПРОДАЈУ КАРАТА (ticketing sistem) И DIGITAL SIGNAGE SISTEM-a У ДОМУ КУЛТУРЕ 5. ИЗРАДА МОНОГРАФИЈЕ „ДОЋИ И ОСТАТИ“ – 95 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА МИЈЕ АЛЕКСИЋА

ZA[TITA KULTURNOG NASLE\A 1. САНАЦИЈА И АДАПТАЦИЈА ЗГРАДЕ МУЗЕЈА РУДНИЧКОТАКОВСКОГ КРАЈА У ГОРЊЕМ МИЛАНОВЦУ 2. КОНЗЕРВАЦИЈА И РЕСТАУРАЦИЈА ЦРКВЕ НА МАЏАРСКОМ БРДУ НА РУДНИКУ 3. ОМАСОВЉЕЊЕ ЧИТАЛАЧКЕ ПУБЛИКЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ РАДА НАУЧНОГ ОДЕЉЕЊА БИБЛИОТЕКЕ КРОЗ ФОРМИРАЊЕ МАЛИХ БЕСПЛАТНИХ БИБЛИОТЕКА И НАБАВКУ РАЧУНАРСКЕ ОПРЕМЕ И ЧИТАОНИЧКИХ СРЕДСТАВА

РЕНОВИРАНА ЗГРАДА ДОМА КУЛТУРЕ

SAVREMENO STVARALA[TVO 1

РЕАЛИЗАЦИЈА ЗАВРШНИХ РАДОВА НА РЕКОНСТРУКЦИЈИ “А” ФАЗЕ ДОМА КУЛТУРЕ У ГОРЊЕМ МИЛАНОВЦУ Дом културе Горњи Милановац један је од најзначајнијих објеката горњомилановачке културе - зграда у којој се одржавају сви значајнији културни програми почев од позоришних представа, филмских пројекција, преко концерата, изложби до конгресних и других јавних садржаја. Реконструкција Дома културе у Горњем Милановцу започета је 2014. године и подељена је у две фазе – фаза “А” која обухавата реконструкцију улазног дела са галеријом, сценски простор са гледалиштем и зависне просторије, као и набавку неопходне биоскопске и сценске опреме; фаза “Б” која обухвата некадашњи стамбени простор који ће бити преуређен у креативне радионице и просторије за потребе делатности из области културе и ресторански простор. За сада су извођени радови на реконструкцији “А” фазе и рачунајући вредност пројеката, уговорених радова, надзора и зависних послова до сада је је утрошено више од 431.000.000 динара, углавном из општинског буџета (око 15.000.000 дин добијено је од Министарства енергетике за радове на енергетској ефикасности). Део “А” стављен је у употребу. Међутим, недостају да се одраде завршни занатски радови у унутрашњости како би “А” фаза била комплетирана и како би овај део објекта постао потпуно функционалан и опремљен и за најзахтевнија сценска дела. За ове радове постоји комплетна пројектно – техничка документација и дозволе.

SAVREMENO STVARALA[TVO 2

УНАПРЕЂЕЊЕ ТЕХНИЧКИХ КАПАЦИТЕТА ДОМА КУЛТУРЕ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ФИЛМСКИХ ПРОЈЕКЦИЈА У 3D ФОРМАТУ Културни центар Горњи Милановац је проактивном политиком у подручју филмске уметности и киноприказивачке делатности успео да Горњи Милановац учини препознатљивим филмским центром. Томе су значајно допринеле филмске манифестације и редован киноприказивачки програм. Киноприказивачка делатност Културног центра обавља се у реновираној и дигитализованој Великој сали Културног центра (Дом културе), где публика има прилику да, поред редовног филмског програма, погледа и савремена уметничка, ауторска филмска остварења, али и филмске класике који су обележили филмску историју. Реновирањем и почетком коришћења Велике сале Културног центра у 2017. години значајно се повећао број гледалаца на филмским пројекцијама. Статистички гледано број гледалаца у 2017. години повећао се за 833% у односу на 2016. годину. Набавком и надградњом биоскопског пројектора и опреме (сочиво - објектив, сталак, 3D наочаре) која ће омогућити пројекције филмова у 3D формату, очекује се да ће и у 2018. години тренд повећања броја гледалаца на филмским пројекцијама као и број филмских пројекција

бити настављен, што ће значајно утицати на повећање прихода и помоћи у остварењу главних циљева: очувању постигнитог културног развитка, самоодрживост културе кроз осавремењавање културних установа, подизању квалитета и нивоа културних услуга. 18000 16000 14000 12000 10000

Број гледалаца на филмским програмима по годинама

8000 6000 4000 2000 0

2013.

2014.

2015.

година 2013. број гледалаца 4.439

2016.

2014. 4.109

2017.

2015. 4.789

2016. 2.049

2017. 17.086

Из приложене табеле може се видети да је број гледалаца био знатно мањи у периоду реновирања сале када је Културни центар за филмске програме, односно пројекције, користио алтернативне сале које нису биле опремљене адекватно и по савременим стандардима за приказивање филмова, као и да се број гледалаца повећао са почетком коришћења нове сале од априла 2017. године. 250

200

150 Број одржаних филмских пројекција по годинама

100

2013

2014

2015

година 2013. број пројекција 96

2016

2014. 103

2017

2015. 106

2016. 54

2017. 202

Из приложене табеле може се видети да је број одржаних пројекција био знатно мањи у перидоу реновирања сале када је Културни центар за филмске програме, односно пројекције, користио алтернативне сале које нису биле опремљене адекватно и по савременим стандардима за приказивање филмова. Са почетком коришћења нове сале, од априла 2017. године, број филмских пројекција повећао се готово 4 пута у односу на 2016. годину.

SAVREMENO STVARALA[TVO 3

НАБАВКА И ИСПОРУКА ПОКРЕТНЕ БИНЕ, СВЕТЛОСНОГ ПАРКА И АГРЕГАТА ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ПРОГРАМА И МАНИФЕСТАЦИЈА НА ОТВОРЕНОМ У РУДНИЧКО – ТАКОВСКОМ КРАЈУ

Покретна бина користила би се за реализацију бројних културних манифестација и програма на отвореном који се изводе на подручју града и рудничко – таковског краја. Ту се првенствено мисли на реализацију музичких фестивала: “СРПСКОГ ФЕСТИВАЛА СВЕТСКЕ МУЗИКЕ” и “NАТURAL MYSTIC” реге фестивала, затим манифестација “ВЕЧЕ ПОД ГРМОМ” и Сабор народног стваралаштва у Такову, ”ДАНИ КНЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ” у Враћевшници, “ШИЛОПАЈСКА ПАНОРАМА” у Шилопају... (више о поменутим фестивалима и манифестацијама у штампаном материјалу, али и на обележавање значајних датума и јубилеја који се реализују у току године, а на којима се одиграва културно – уметнички програм (Дан општине, новогодишњи програм, “Матурантски плес”...). Поменута бина је у виду покретне приколице коју могу да монтирају и демонтирају свега 2 човека, димензија 12х7м, тако да се веома лако и брзо може ставити у употребу на потребној локацији. Набавком бине смањили би се издаци локалне самоуправе и Културног центра за изнајмљивање исте, значајно би се поједноставила организација културних догађаја на отвореном и унапредио би се рад установа и удружења на пољу културе. Са друге стране допринело би се одрживости рада у култури кроз уштеде и могуће приходе од изнајмљивања бине другим корисницима. Напомена: Цена дата у обрасцу буџета (8.650.000 дин) је цена половне бине у функционалном стању (модел Stage line SL100) са припадајућом гаранцијом, док је цена нове бине 18.500.000 динара Светлосни парк представљао би додатну мобилну опрему која се набавља ради потпуног визуелног угођаја и реализације захтевних аудио – визуелних програма на отвореном. Исти светлосни парк ће се користити за реализацију програма на Великој и Малој сцени Дома културе у Горњем Милановцу, као и у Дому културе на Руднику.

Агрегат је такође додатна мобилна опрема за реализацију програма на отвореном где не постоји адекватна електрична мрежа (као што је фестивал “NАТURAL MYSTIC” на Ждребану, манифестације у руралним срединама ...) Наведена опрема била би у власништву локалне самоуправе, а њом би располагао Културни центар, док би удружења у култури закључивала уговор о коришћењу.

SAVREMENO STVARALA[TVO 4

УВОЂЕЊЕ СИСТЕМА ЗА ЕЛЕКТРОНСКУ ПРОДАЈУ КАРАТА (ticketing sistem) И DIGITAL SIGNAGE SISTEM-a У ДОМУ КУЛТУРЕ Систем електронске продаје карата (Ticketing system) би обезбедио комплетну продају и резервацију карата са различитим ценовним категоријама, у односи на loyalty програм. Такође, планирано је да систем поседује Web portal за резервацију карата онлајн, коришћењем рачунара и мобилних телефона повезаних на интернет, који у реалном времену комуницирају са системом. Набавком би били обезбеђени потребни софтвер и хардвер, инсталација и монтажа система и опреме и обука за коришћење. Системом би управљао Културни центар Горњи Милановац, а користио би се за продају карата за све догађаје које организује ова установа у Дому културе у Горњем Милановцу. На овај начин би се унапредио и модернизовао рад установе, продаја карата би била знатно доступнија и ефикаснија (24 часа током сваког дана), смањили би се трошкови израде и продаје карата, унапредила анализа и статистика посећености. Digital signage system био би инсталиран у улазном холу Дома културе. Реч је о систему који користећи модерне технологије (LED и компјутерску технологију и дигиталне пројекције) тренутно и детаљно, на модеран и пријемчив начин, даје информације о културним догађајима и местима њиховог одигравања. Такође, набавком би били обезбеђени потребни софтвер и хардвер, инсталација и монтажа система и опреме и обука за његово коришћење.

Фотографија из филма “Биће скоро пропаст света”

Авала филм, Београд, Les Production artistes associes S.S. Paris, 1968. режија: Александар Петровић (извор: породична архива)

SAVREMENO STVARALA[TVO 5

ИЗРАДА МОНОГРАФИЈЕ „ДОЋИ И ОСТАТИ“ – 95 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА МИЈЕ АЛЕКСИЋА Културни центар Горњи Милановац ће својеврсним и разноврсним програмом обележити 95 година од рођења Мије Алексића, који је 26. септембра 1923. рођен у Горњој Црнући у општини Горњи Милановац. За ту прилику Културни центар припрема монографију која ће на садржајан и стручан начин обрадити целокуни уметнички опус Мије Алексића. Мија Алексић је славном глумачком каријером задужио завичај да му се на адекватан начин одужи и да стално обнавља сећање на њега, а уједно да на будуће генерације пренесе тај невероватни животни и глумачки дух који га је пратио и који је укорењен у културном наслеђу српског народа.

ЗГРАДА МУЗЕЈА РУНИЧКО-ТАКОВСКОГ КРАЈА

ZA[TITA KULTURNOG NASLE\A 1

САНАЦИЈА И АДАПТАЦИЈА ЗГРАДЕ МУЗЕЈА РУДНИЧКО-ТАКОВСКОГ КРАЈА У ГОРЊЕМ МИЛАНОВЦУ Овај подпројекат је од изузетног значаја за даљи рад Музеја у чијој се згради налазе кључне музејско – завичајне поставке и легати: поставка о историји рудничког краја, Таковског устанка, града Милановца и династије Обреновића, легати Браће Настасијевића, Божидара Продановића и породице Мише Лазића. Сам објекат посети око 5000 посетилаца годишње, док га свакодневно користи 20 запослених. Санација и адаптација је од виталног значаја за даљи музејски рад и чување културних добара велике важности у условима које налажу најновији музеолошки прописи и стандарди. Санација и адаптација обухвата следеће радове: санацију крова који прокишњава и угрожава изложене поставке, као и уподобљавање дела таванског простора за одлагање музејске грађе; санацију влаге у подрумском простору; санацију санитарног блока. Цена радова дата је на основу предмера и предрачуна који су саставили лиценцирани дипломирани инжењери грађевине и архитектуре. Следи израда пројектно – техничке документације на основу које ће се добити одговарајућа дозвола за извођење радова.

TIPAR KNEZA LAZARA Печатник (типар) кнеза Лазара, намењен за отискивање кнежевог печата, откривен је 2015. године на Руднику. На печатнику је представљен грб Хребељановића састављен од шлема са визиром, бивољим роговима и раскошним велом. Највероватније је био намењен за отискивање печата којим је кнежев службеник, оверавао документе административне и пословне природе. Натпис на њему гласи: „Ово је милост господина Лазара кнеза све српске земље“. Кнежева титулатура у натпису указује да је израђен након 1378. године. У земљу је доспео највероватније након Косовског боја, у време угарских похода на Србију који су погодили и рудничку област. Својом уметничком обрадом и целокупним утиском који оставља, печатник се сврстава у бисере српске средњовековне сфрагистике.

ZA[TITA KULTURNOG NASLE\A 2

КОНЗЕРВАЦИЈА И РЕСТАУРАЦИЈА ЦРКВЕ НА МАЏАРСКОМ БРДУ НА РУДНИКУ Музеј рудничко-таковског краја из Горњег Милановца и Филозофски факултет из Београда покренули су 2009. године археолошка истраживања на Руднику. Истраживања су се сконцентрисала на остатке „старе христијанске српске вароши Рудник, цветајуће у време царства и још под деспотима дома Бранковића“. (Ј. Шафарик, 1865.) Археолошка истраживања су се спроводила на четири локалитета (Стационар, Двориште С. Марковића, Имање Никића и Маџарско брдо) недалеко од центра истоимене варошице, где су досад откривене две цркве (једна православна и једна католичка), као и профани објекти за које се сматра да су настали у време највећег процвата средњовековног Рудника. Црква на Маџарском брду је средњовековни локалитет чије је истраживање започето 2009. године и на коме су откривени темељи мање једнобродне цркве, задужбине неког од локалних рудничких властелина. Пошто су остаци цркве на ивици каменолома прети јој урушавање па је неопходно да се што пре заврше започети археолошки радови и црква сачува у постојећем стању. Напомена: Извршена је ревалоризација цена датих у предмеру и предрачуну пројекта од стране лиценцираног грађевинског инжењера и та цена уписана је у буџет пројекта.

ZA[TITA KULTURNOG NASLE\A 3

ОМАСОВЉЕЊЕ ЧИТАЛАЧКЕ ПУБЛИКЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ РАДА НАУЧНОГ ОДЕЉЕЊА БИБЛИОТЕКЕ КРОЗ ФОРМИРАЊЕ МАЛИХ БЕСПЛАТНИХ БИБЛИОТЕКА И НАБАВКУ РАЧУНАРСКЕ ОПРЕМЕ И ЧИТАОНИЧКИХ СРЕДСТАВА С обзиром да је култура књиге и читања у великој кризи, Библиотека “Браћа Настасијевић” настоји да пројектом Мале бесплатне библиотеке подстакне и промовише читање и уједно књиге учини доступним свима. Циљ нам је да се бесплатне библиотеке поставе у најфреквентније чекаонице Дома здравља Горњи Милановац и Опште болнице Горњи Милановац, као и на појединим одељењима болнице. Књиге бисмо на тај начин учинили доступнијим, смањили би нелагодност, тензију и стрес услед чекања или дужег боравка у овим установама. Књига би на оваквим местима имала терапеутско дејство и сигурно дошла до нових читалаца. Фонд за ову врсту библиотеке формирали бисмо од поклона дародаваца, чије примерке књига градска библиотека већ има у довољном броју. Медијски бисмо подстакли и упутили суграђане да и сами допуњавају фонд, тако што ће на полицама остављати књиге из својих кућних библиотека. Са друге стране, кроз пројекат На малом простору пуно науке, желели бисмо да за потребе рада Научног одељења Библиотеке набавимо одговарајућу рачунарску опрему (6 персоналних рачунара) и одговарајућа читаоничка средства (6 читаоничких столова, 12 столица, 12 читаоничких лампи). Научно одељење почело је са радом септембра 2009. године, а фонд овог одељења чини око 4000 књига из свих научних области, људског знања и стваралаштва, укључујући богату збирку референтне грађе (речници, енциклопедије, лексикони, зборници радова, библиографије). Корисници имају могућност рада и претраге фонда на једном корисничком рачунару који је и уједно рачунар за рад библиотекара Научног одељења. Са друге стране, због недостатка читаоничких средстава исту читаоницу користе како корисници Научног одељења, тако и велики број других активних чланова Библиотеке, од основаца до научних радника, од предшколаца до пензионера. Овакав распоред коришћења читаонице Научног одељења није у складу са праксом читаоничког простора и не одговара библиотечким стандардима. Због горе наведеног неопходна је подршка у виду набавке нове рачунарске и читаоничке опреме.

ЗГРАДА ОКРУЖНОГ НАЧЕЛСТВА Седиште Културног центра и Библиотеке “Браћа Настасијевић”

OPIS KQU^NIH PROGRAMA SAVREMENO STVARALA[TVO ФИЛМСКО И АУДИО-ВИЗУЕЛНО ОКНО 5. Међународни фестивал дечјих филмских остварења и филмских остварења за децу је фестивал који се одржава у Горњем Милановцу, у организацији Културног центра. Ове године Фестивал се одржава по пети пут. Фестивал открива и подржава развој младих талената и представља простор на коме се обједињавају креативност, иновативност, едукација и размена идеја. Оно што је специфичност Фестивала јесте јавно жирирање где два жирија потпуно јавно, након одгледаних свих филмова у такмичарским категоријама, у комуникацији са публиком, редитељима и продуцентима, доносе своје одлуке о најбољим филмовима. 6. Филмска колонија “Кратка форма” замишљена је као програм који ће развити и усмерити аудиовизуелну и медијску писменост код деце уз учешће еминентних предавача и стручњака из ове области. Предавања, радионице и едукацијски семинари посвећени новим медијима и аудиовизуелном стваралаштву допринеће да учесници Колоније стекну, употпуне и обогате знања из ове области радом, креативношћу, разменом искустава и идеја, као и учешћем у Конференцији Youth Cinema Network-а представника филмских фестивала младих и медијских центара из 20 земаља који активно делују на подручју филмског стваралаштва младих. Основни циљ Колоније је да се унапреди сарадња, подржи филмско стваралаштво младих, стекну нова и унапреде постојећа знања из области медија и аудио-визуелног стваралаштва. Жеља је да се подстакне веће укључивање медија у процесе неформалног и формалног образовања, интеркултурно образовање као и даљи развој процеса интеркултурне и интерактивне неформалне едукације – медијске и информатичке писмености. Киноприказивачка делатност - Културни центар Горњи Милановац је проактивном политиком у подручју филмске уметности и киноприказивачке делатности успео да Горњи Милановац учини једним од препознатљивијих филмских центара. Филмске манифестације међу којима су: Међународни филмски фестивал кратког филма, Фестивал дечјих филмских остварења и филмских остварења за децу, Међународна филмска колонија, Youth Cinema Network, разноврсна понуда филмске едукације у виду радионица, као резултат имају све већу филмску продукцију првенствено међу младим ауторима и све веће интересовање за упис на факултете који су везани за аудиовизуелно стваралаштво и филмску уметност. Такође, киноприказивачка делатност Културног центра обавља се у реновираној и дигитализованој Великој сали Културног центра (Дом културе), где публика има прилику да поред редовног филмског програма погледа и савремена уметничка и ауторска филмска остварења, али и филмске класике који су обележили филмску историју.

ПОЗОРИШНО ОКНО Школска сцена је фестивал позоришног стваралаштва ученика основних и средњих школа са подручја општине Горњи Милановац. Културни центар Горњи Милановац и Милановачко аматерско позориште планирају да у мају 2018. године заједничким снагама реализују овај, 12. по реду, фестивал. Кроз низ позоришних представа представиће се сви они који у оквиру својих школа, уз помоћ учитеља и наставника, припреме најрепрезентативније представе. Мисија школске сцене, као традиционалне манифестације, је да публици, првенствено дечијег и омладинског узраста, кроз разне видове драмског стваралаштва представи позоришну уметност као вид комуникације и дијалога, као и укључивање позоришне уметности у програме образовних институција. Школе за фестивал могу да пријаве највише три представе. Фестивал варошких позоришта Србије и Републике Српске у Горњем Милановцу - Квалитетне представе, репертоар и успеси Милановачког аматерског позоришта на разним фестивалима у Србији последњих неколико година, повећали су интересовање и потребу за позоришним догађањима у Горњем Милановцу. О томе сведочи посећеност на представама Милановачког аматерског позоришта, где се увек тражи место више. Потребно је да се прошири позоришна понуда фестивалом овога типа, а идеја за његово одржавање настала је приликом учешћа и сарадње са сличним фестивалима у Прокупљу и Пожаревцу. Фестивали су најбољи начин за подизање општег нивоа културе, а тиме и укупног квалитета живота грађана. Постоји идеја и да се формира заједница фестивала варошких позоришта, што би омогућило да се организује фестивал победника фестивала. Нови Дом културе у Горњем Милановцу пружа све могућности за организацију оваквих манифестација. Фестивал ће трајати седам дана и биће организован у периоду мај - јун 2018. године. ЛИКОВНО ОКНО Међународно бијенале уметности минијатуре у Горњем Милановцу је манифестација уметничких остварења на пољу минијатуре. Четрнаеста (14) манифестација по реду одржава се у периоду од 23. априла до 20. јула 2018. године. Покрива све видове ликовног и примењеног стваралаштва, најстарија је манифестација минијатуре у Србији и највећа и најсвеобухватнија манифестација уметности малог формата у свету. Једини услов да би дело, које мора бити оригинално, могло да буде узето у разматрање од стране жирија је да може да се смести у коцку максималних димензија 10x10 цм и да је настало у последње две године у односу на годину одржавања бијенала. Селекцију радова врши Уметнички савет Бијенала. Главна награда је Гран при. На изложби ове године учествује 322 аутора са 478 радова из 27 земаља света. Изложба се реализује у Модерној галерији Културног центра. Ликовна колонија “Мина Вукомановић Караџић” започела је са радом јуна 1994. године, поводом стогодишњице смрти познате српске сликарке. Основни циљ Колоније је стварање уметничких дела, даљи

развој културе и уметности у средини која има пребогату историјску прошлост и значајну културно-уметничку традицију. Сама Колонија има велики значај за афирмацију имена и сликарског рада Мине Вукомановић Караџић и неговање историјских и културних вредности краја у коме се Колонија одржава. Организатор Kолоније, Културни центар, обележиће ове године јубилеј - 25 година од формирања ове Mанифестације. Поред изложбе редовног сазива Колоније, биће приређена и изложба дела Збирке колоније као и целодневни културно - уметнички програм у част јубилеја. МУЗИЧКО – ФЕСТИВАЛСКО ОКНО 10. Српски фестивал светске музике традиционално се у априлу одржава на Тргу кнеза Михаила у Горњем Милановцу. Фестивал има за циљ да, поред низа концерата етно музике на високом уметничком нивоу, уједини музичаре и људе из различитих градова и држава, без обзира на културну и религиозну позадину. Осим музичког дела, један од циљева Фестивала је и промоција Горњег Милановца, региона и Србије, као и спајање људи из различитих сфера интересовања, ради успостављања контаката и остваривања будућих сарадњи. Представљањем бендова из више земаља, публика има прилику да ужива у мешавини различитих жанрова музике. Претходних девет фестивала оставили су неизбрисив траг и издвојили се као туристичка и културна манифестација и постали један од симбола Горњег Милановца. 5. Музички фестивал “Natural mystic” одржава се традиционално на брду Ждребан изнад Горњег Милановца. У питању је фестивал реге (reggae) музике и културе који је изузетно значајан с обзиром да је у питању једини фестивал афро-реге музике на територији Србије. Након гашења Trenchtown фестивала на Палићу, Natural mystic има потенцијал да привуче велики број љубитеља ове врсте музике. У прилог томе иде и чињеница да једино још у Хрватској и Словенији, од држава у окружењу, постоји сличан фестивал. Поред тога, Горњи Милановац одавно је познат као стециште великог броја рок бендова, који су својим успесима на многобројним фестивалима у земљи и ван ње трасирали пут Natural mystic фестивалу. Циљ је да се фестивал подигне на још већи ниво, чиме би се наша општина додатно позиционирала на мапи важних места за алтернативну културу, а самим тим и као место које препознаје, поштује и подржава различитости.

КЊИЖЕВНО ОКНО Дани Настасијевића - Библиотека, која и носи име ове чувене породице, традиционално организује манифестацију “Дани Настасијевића”. Ова манифестација не само да обогаћује културни програм нашег града већ има за циљ да подсети јавност на значај ове свестране уметничке породице која је поникла у нашем граду, као и да пружи подстрек неким новим афирмисаним и неафирмисаним уметницима. Овом манифестацијом промовише се годишњак

Библиотеке под називом “Слово Ћирилово”, организује се конкурс литерарних (поезија, проза, есеј) и аудио-визуелних радова (фотографија, видео-записи) инспирисаних милановачком породицом Настасијевић, представљају се награђени радови и организује се представљање нових књига. С обзиром на свестраност чланова породице Настасијевић, циљ је да се посетиоцима приближе не само књижевна, већ и музичка, сликарска и архитектонска дела Настасијевића. Монографија “Доћи и остати” – 95 година од рођења Мије Алексића Културни центар Горњи Милановац ће разноврсним програмом обележити 95 година од рођења Мије Алексића, који је 26. септембра 1923. рођен у Горњој Црнући у општини Горњи Милановац. За ту прилику Културни центар припрема монографију која ће на садржајан и стручан начин обрадити целокупни уметнички опус Мије Алексића. Мија Алексић је глумачком каријером задужио завичај да му се на адекватан начин одужи и да стално обнавља сећање на њега, а уједно да на будуће генерације пренесе тај невероватни животни и глумачки дух који га је пратио и који је укорењен у културном наслеђу српског народа.

ОКНО УМЕТНИЧКЕ ИГРЕ Вече под грмомсе од 2004. године одржава традиционално, сваке године на Пантелијевдан (8. и 9. августа) у месту Таково, на платоу испред Таковског грма, места где је 1815. године кнез Милош Обреновић подигао Други српски устанак. Манифестација има за циљ обједињавање и повезивање привредних, културних, занатских и других делатности и туристичких потенцијала рудничко-таковског краја, као и очување традиције и културе српског народа. Културно-уметнички програм (концерти фолклорних група, певачких друштава, изложбе, промоције,..) има за циљ да прикаже културу и обичаје српског народа и настоји да праве традиционалне вредности отргне од заборава. Наступањем најпрофесионалнијих друштава и уметника у области етно, изворног народног стваралаштва једанаеста смотра “Вече под грмом” подићи ће квалитет и разноликост културно-уметничког програма. Ове године у оквиру манифестације планирано је да се одржи и Сабор народног стваралаштва Србије. Балетски студио и студио савремене игре за децу и младе У 2018. години уз ангажовање квалификованих високообразованих стручних сарадника, балетски студио и студио савремене игре за младе наставља рад. Циљ је да деца и млади уз рад стекну основна знања о балету и савременој игри, односно играчкој уметности и да стручни сарадници пренесу своја знања деци и младима.

РАЗВОЈНО И ИСТРАЖИВАЧКО ОКНО Реализација завршних радова на реконструкцији “А фазе”Дома културе у Горњем Милановцу. Дом културе Горњи Милановац је један од најзначајнијих објеката горњомилановачке културе - зграда у којој се одржавају сви значајнији културни програми (позоришне представе, филмске пројекције, концерти, изложбе, конгреснии и други јавни садржаји). Реконструкција Дома културе започета је 2014. године и подељена је у две фазе - фаза “А” која обухавата реконструкцију улазног дела са галеријом, сценски простор са гледалиштем и зависне просторије, као и набавку неопходне биоскопске и сценске опреме; фаза “Б” која обухвата некадашњи стамбени простор који ће бити преуређен у креативне радионице и просторије за потребе делатности из области културе и ресторански простор. За сада су извођени радови на реконструкцији “А” фазе и рачунајући вредност пројеката, уговорених радова, надзора и зависних послова до сада је је утрошено више од 431.000.000 динара, углавном из општинског буџета (око 15.000.000 динара добијено је Министарства енергетике за радове на енергетској ефикасности). Део “А” стављен је у употребу али недостаје да се одраде завршни занатски радови у унутрашњости како би “А” фаза била комплетирана и како би овај део објекта постао потпуно функционалан и опремљен и за најзахтевнија сценска дела. Семинар посвећен развоју публике - Први семинар развоја публике има за циљ да скрене пажњу на развој публике у оквиру културних програма Горњег Милановца. Повећање публике и креирање стратегије укључивања нове публике, кључни су задаци овог семинара. Помоћу радионица, предавања и представљањем примера добре праксе, полазницима семинара биће омогућено да упознају потребне услове за развој публике. Предавачи ће бити еминентни стручњаци са вишегодишњим искуством у подручју развоја публике.

ZA[TITA KULTURNOG NASLE\A МУЗЕЈСКО ОКНО Ноћ музеја у организацији Музеја рудничко - таковског краја у Горњем Милановцу је први пут организована 2012. године и потврдила је да је Музеј важан центар комуникације и извор сазнања, отворен, динамичан и приступачан музеј. Занимљив и разноврстан програм који Музеј припрема у оквиру ове изузетно популарне манифестације поред изложбе, употпуњен је већ традиционалним турниром “Шах у музеју”, представом за децу и фото конкурсом “Криптофотографија”. Музеји Србије 10 дана од 10 до 10 у организацији Музеја рудничко-таковског краја, уз подршку Министарства културе и информисања, осмишљена је да траје десет дана, са сталним и гостујућим поставкама, програмима којима се музеј приближава посетиоцима, уз слободан улаз. Музеј рудничко-таковског краја се 2016. године прикључио манифестацији и кроз актуелне, интересантне и другачије програме као што су концерти и предавања успео је да привуче велику пажњу публике, нарочито најмлађих. ИЗЛОЖБЕ - Годишње изложбе у организацији Музеја рудничко-таковског краја - Богата изложбена делатност базира се на промовисању наслеђа рудничко-таковског краја и националне историје. Поред приказивања музејског материјала на сталним поставкама, значајан вид презентовања су и тематске изложбе. За 2018. годину планиране су три ауторске (тематске) изложбе посвећене Михаилу Борисављевићу, великану југословенског аутомобилизма, краљици Драги Обреновић и ратном фотографу Милоју П. Игрутиновићу. Музеј је стекао знатну репутацију својим изложбама, али и појединим експонатима који су приказивани не само у Београду (Галерија САНУ, Конаку кнегиње Љубице, Галерији РТС-а, Етнографском музеју, Кући краља Петра I), већ и у другим градовима у земљи и иностранству: Новом Саду, Чачку, Врњачкој Бањи, Неготину, Требињу, Фочи, Будви, Пули и Паризу. Изложба “Михаило Борисављевић” посвећена је изузетним заслугама у ауто и мото спорту и индустрији професора Михаила Борисављевића, рођеног 1912. у Горњем Милановцу. Професор Борисављевић био је почасни YU олимпијски аташе на зимској и летњој Олимпијади 1936. године, док је студирао на престижном Универзитету T.H. Berlin Charlotenburg. Као професор Машинског факултета основао је школу за кадар аутомеханичара посебно са освртом на дизел моторе, био ангажован на оспособљавању Завода за моторе Машинског факултета у Београду. Интензивно је сарађивао са индустријом: ФАП, Застава, ИМТ, Томос, Крушик, ИМВ из Новог Места, Торпедо из Ријеке и Војнотехнички инстутут. Био је један од оснивача Ауто-мото савеза Југославије, члан председништва АМСЈ, члан техничке комисије ФИМ, делегат при ФИА и члан жирија на многим великим тркама, укључујући и оне у Монци. Био је један од оснивача и почасни члан Југословенског друштва за моторе и возила ЈУМВ.

Изложба “Између слава и анатеме” – наша суграђанка краљица Драга јесте документарно-илустративна поставка која уз обиље личних предмета хронолошки преставља живот последње владарке династије Обреновић, краљице Драге (1866-1903), рођене горњомилановчанке. Изложба “Ратни фотограф Милоје П. Игрутиновић”, замишљена је да кроз обиље фотографија ратног фотографа Милоја Игрутиновића дочара ратни пут Шумадијске дивизије током трајања Великог рата 1914-1918. године

АРХЕОЛОШКО ОКНО Конзервација и рестаурација цркве на Маџарском брду на Руднику. У питању је средњовековни локалитет чије је истраживање започето 2009. године и на коме су откривени темељи мање једнобродне цркве, задужбине неког од локалних рудничких властелина. Пошто су остаци цркве на ивици каменолома прети јој урушавање па је неопходно да се што пре заврше започети археолошки радови и црква сачува у постојећем стању. Рестаурација цркве на Маџарском брду нуди могућност да културно добро буде у служби туризма, економије и образовања. Истраживања на праисторијском археолошком локалитету ПРЉУША - РУДНИК - Археолошко налазиште Прљуша највећи је познати праисторијски рудник бакра у Европи на основу површине коју захвата, видљивих рударских окана и налаза рударских алатки. Локалитет јe регистрован 1980. године, а ископавања започета осамдесетих година XX века настављена су 2010. године, у организацији Археолошког института из Београда и Музеја рудничко-таковског краја. Експлоатисање руде бакра на овом налазишту потиче из раног бакарног доба (енеолита) и везује се за културу Бубањ-Хум I (око 4.000 године пре нове ере). Одлуком Владе Републике Србије локалитет Прљуша на планини Рудник проглашен је 2017. године за археолошко налазиште – територију од посебног историјског и културног значаја.

ОКНО ОЧУВАЊА ТРАДИЦИЈЕ И НАСЛЕЂА Годишњи програми КУД “Шумадија” и КУД “Типопластика”Културно-уметничко друштво “Шумадија” из Горњег Милановца основано је 2006. године, када је група искусних играча фолклора одлучила да окупи омладину и научи их да игром и песмом очувају традицију пре свега рудничко-таковског краја, али и целе Србије и шире. Са својих 600 чланова, једно је од најбројнијих удружења младих у читавом региону. Одржавајући бројне концерте у земљи и иностранству, учествујући у хуманитарним акцијама и угошћавајући бројна културно-уметничка

друштва из Србије, Републике Српске, Црне Горе, Македоније, Словеније у нашем граду “Шумадинци” већ једанаест година проносе добро име свога града. Традиционално, сваког јануара КУД “Шумадија”одржава годишњи концерт који изазива велико интересовање грађана. Ове године концерт је пратило 1500 милановчана. Културно - уметничко друштво “Типопластика” основано је 1987. године. Током свог постојања успео је да окупи импозантан број чланова и као отворено друштво и данас окупља све заинтересоване за очување народне традиције. КУД “Типопластика” једно је од ретких друштава у Србији које је члан Међународне организације фолклорних ансамбала и народних уметности. Сваког децембра сви ансамбли КУД-а “Типополастика” представљају своја умећа. Последњи концерт пратило је 650 грађана. Дани кнегиње Љубице - манифестација која се одржава у част првој кнегињи обновљене Србије, Љубици Обреновић, која је остала упамћена по својој доброти и оданости српском народу. Ова манифестација настала је са жељом да се сачувају традиционалне вредности овог краја и успомене на период после Другог српског устанка, када је породица кнеза Милоша Обреновића живела у конаку у Горњој Црнући, недалеко од манастира Враћевшница. Народ овог краја не заборавља кнегињу Љубицу, иза које је остало сећање да је пример српске жене домаћице, супруге, мајке. Њој у част одржава се манифестација која из године у годину привлачи све више посетилаца. Ове године биће одржана дванаеста по реду манифестација “Дани кнегиње Љубице”. Шилопајска панорама организује се у селу Шилопај са циљем очувања традиције, обичаја и културе овог краја. Ова живописна варошица, преко које се пружа јединствен поглед на купу угашеног вулкана Острвица, смештена је на четворомеђи села Шилопај, Церова, Давидовица и Крива Река, и чини изузетно леп и привлачан предео. Са жељом да постане традиционална, Шилопајска панорама се развија и обогаћује новим садржајима. Организују се изложбе рукотворина старих заната, фолклорна дружења, спортска такмичења.... У јулу ове године планирана је пета по реду манифестација. Марш пријатељства организује се већ деценијама у знак сећања на преко четири хиљаде југословенских интернираца, међу којима је највише било Срба, који су од 1942. до 1945. године били заробљени у немачким концентрационим логорима у Норвешкој. Већина није преживела, а они који су преживели, успели су то захваљујући несебичној помоћи норвешког народа. Симбол тог пријатељства је Норвешка кућа која је у архитектонском смислу комбинација викиншког брода и шумадијске куће, јер је из овог краја било много интернираца у немачким логорима у Норвешкој. Норвешка кућа је почетна и крајња тачка овог Марша и место испред којег се, из године у годину, окупља све већи број учесника који обилазе културно-историјске знаменитости рудничкотаковског краја.

БИБЛИОТЕЧКО – ИНФОРМАЦИОНО ОКНО На малом простору пуно науке је пројекат који се односи на набавку рачунарске опреме и читаоничких средстава (столови, столице и расвета) за потребе научног одељења Библиотеке које на овај начин треба да постану доступне најширој читалачкој публици, посебно студентима и научним радницима за потребе школовања и даљег усавршавања. Циљеви пројекта су: адекватна обрада и третман библиотечкоинформационе грађе и извора, у штампаном и дигиталном облику, адекватно и ефикасно пружање услуга корисницима свих категорија, широка доступност информација, испуњење друштвене и културне улоге библиотеке у локалној заједници поштујући захтеве савременога доба и оснаживање улоге библиотеке у васпитном и педагошком раду са млађим слојевима популације, као и њихово приближавање културним вредностима посредством нових медија и нових видова коришћења библиотечког фонда. Фонд Научног одељења чини око 4000 књига из свих научних области, људског знања и стваралаштва, укључујући богату збирку референтне грађе (речници, енциклопедије, лексикони, зборници радова, библиографије). Мале бесплатне библиотеке су пројекат Библиотеке “Браћа Настасијевић”. План пројекта је постављање бесплатних библиотека у најфреквентнијим чекаоницама Дома здравља Горњи Милановац и Опште болнице. Књиге би на тај начин учинили доступнијим, смањила би се нелагодност, тензија и стрес услед чекања или непријатног боравка у овим установама. Књига би на оваквим местима имала терапеутско дејство и сигурно дошла до нових читаоца. Циљеви пројекта су већа доступност књиге, подстицање читања, упућивање на библиотеку, ангажовање становништва и друштвена одговорност.

РАЗВОЈНО И ИСТРАЖИВАЧКО ОКНО Санација и адаптација зграде Музеја рудничко-таковског краја Овај подпројекат од је изузетног значаја за даљи рад Музеја, у чијој се згради налазе кључне музејско – завичајне поставке и легати: поставка о историји рудничког краја, Таковског устанка, града Милановца и династије Обреновића, легати Браће Настасијевића, Божидара Продановића и породице Мише Лазића. Сам објекат посети око 5000 посетилаца годишње, док га свакодневно користи 20 запослених. Санација и адаптација је од виталног значаја за даљи музејски рад и чување културних добара велике важности у условима које налажу најновији музеолошки прописи и стандарди. Санација и адаптација обухвата следеће радове: санацију крова који прокишњава и угрожава изложене поставке, као и уподобљавање дела таванског простора за одлагање музејске грађе; санацију влаге у подрумском простору; санацију санитарног блока.

BELE[KE