15. MEĐUNARODNI BIJENALE UMETNOSTI MINIJATURE - prateće izložbe

PRATEЋE IZLO@BE 15. ME\UNARODNOG BIJENALA UMETNOSTI MINIJATURE

ACCOMPANYING EXHIBITIONS 15th INTERNATIONAL BIENNIAL OF MINIATURE ART

PRATEЋE IZLO@BE 15. ME\UNARODNOG BIJENALA UMETNOSTI MINIJATURE МАРКО ВУКША Мала ретроспектива, скулптуре РАДИСЛАВ РАТКО ВУЧИНИЋ слике малог и средњег формата ГОСТИ 15. БИЈЕНАЛА Селектор: Елена Великова, ликовнa критичаркa (Бугарска)

ACCOMPANYING EXHIBITIONS 15th INTERNATIONAL BIENNIAL OF MINIATURE ART MARKO VUKŠA Short Retrospective, sculptures RADISLAV RATKO VUČINIĆ small and medium format paintings GUESTS OF THE 15 th BIENNIAL Selector: Elena Velikova, art critic (Bulgaria)

Марко Вукша добитник је награде Grand-Prix на 14. Међународном бијеналу уметности минијатуре 2018. године.

Marko Vukša was awarded the Grand-Prix award at the 14th International Biennial of Miniature Art in 2018.

PRATEЋA IZLO@BA 15. ME\UNARODNOG BIJENALA UMETNOSTI MINIJATURE МАРКО ВУКША Мала ретроспектива, скулптуре

ACCOMPANYING EXHIBITION 15th INTERNATIONAL BIENNIAL OF MINIATURE ART MARKO VUKŠA Short Retrospective, sculptures

МАРКО ВУКША Рођен 1977. године у Београду. Дипломирао на Факултету примењених уметности у Београду 2002. године на одсеку Примењено вајарство код професора Мирољуба Стаменковића и Милуна Видића. Учесник мајсторске радионице код Косте Богдановића. У периоду 2002-2016. у статусу самосталног уметника. Доцент на Факултету примењених уметности у Београду (предмет Примењено вајарство). Самостално излагао 17 пута и учествовао на преко 170 колективних изложби у земљи и иностранству. Учесник на 17 ликовних колонија и симпозијума, а 32 реализоване скулптуре налазе се у јавним просторима и колекцијама. Добитник великог броја награда и признања. Члан УЛУПУДС-а и УЛУС-а. Живи и ради у Београду.

MARKO VUKŠA Born in Belgrade in 1977. Graduated from the Faculty of Applied Art in Belgrade in 2002, Department of Sculpture, with the professors Miroljub Stamenković and Milan Vidić as mentors. Participated in Kosta Bogdanović`s workshop.He was a freelance artist between 2002 to 2016. He acted as a senior lecturer at the Faculty of Applied Arts in Belgrade, teaching Applied Sculpture.He has had 17 one-man exhibitions and participated in 170 group exhibitions home and abroad. He has taken part in 17 art colonies and symposia. His 32 sculptures have been placed in public places and can be found in different collections. He has been awarded a great number of awards and recognitions. He is member of Associations Artists of Applied Art of Serbia (AAAS0 and Association of Artists of Serbia (AAS). He lives and works in Belgrade.

499

ДЕТАЉ КАО РЕПРЕЗЕНТ ЦЕЛИНЕ

Када се из чврсте масе природних материјала (камен, дрво, метал) издвоји правилно (геометризовано) обликован детаљ тиме целовитост такве масе престаје да важи као природно настала целина. Разлика вештачки створеног детаља на маси неког облика из природе и природно насталог детаља уочава се логиком њиховог места налажења, димензијама и ликом облика, јер се вештачки произведен облик-детаљ, као такав у природном материјалу лако уочава, а природно настали облик као детаљ целине у природном материјалу, тиме се подразумева. Детаљ дакле може бити репрезент одређене целине, често сугестивније као уприсутњена форма од остатка саме целине. На тим релацијама између осталог заснива се логика скулптуралности у делима Марка Вукше. Трагање и осмишљавање једног или више скулптованих детаља на датој маси указују на пут улажења ка њеном средишту. Без обзира на величину и врсту природних материјала намењених за скулптуру зависно од димензија, овај скулптор унапред “види” детаље унутар масе, њихово место, величину, релације према целини, преостаје само да то уочавање и оствари. Тај процес може само изменити непредвиђено стање структуре унутар масе задатог облика. Мислити скулптуралну форму кроз смисао детаља ствара однос зависности малог према великом (детаљ према целини), што је у поетици Марка Вукше доведено до савршене хармоније у којој детаљ као скулпторски атрибут у стратегији грађења целине добија прворазредно место. Тиме је елиминисана свака случајност, а првобитни изглед облика и материјал намењен за скулптуру, постепеним фазама рада губи сећање на његову првобитност. То је савршен пут превођења облика из елементарне аморфије сваког његовог скулпторског материјала ка еманципованој форми. Отуда скулптуре Марка Вукше делују макро кристалоидно приближно онима какви могу бити кристални облици фелдспата у каменој маси.

500

У коначном облику када је скулптура завршена поједини детаљи извучени из хомогене масе својим израслинама стварају сугестиван призор њиховог издвајања једним крајем. Тиме остатак скулптуралне масе делује постојано, савршеном смиреношћу, као моћни носач детаља “своје деце”. У том својству гледано схематски Маркове скулптуре делују органоидно јер се местом, обликом и величином истакнути детаљи налазе у улози израслине, диверегентно (разгранато) стављајући тиме остатак целине масе у функцију стабла, стуба (мислећи на оне које су вертикално оријентисане према простору). У целини досадашњег опуса Маркове скулптуре најчешће у основним природним материјалима (дрво, камен, метал) налазе се у положајима хоризонатале и вертикале. Без обзира на њихове димензије скоро свака се нуди увећању димензија за отворени простор. Дакле, својим обликовним статусом оне делују монуметално. Један од основних скулпторских проблема овог уметника јесте еманципација угаоних простора насталих најчешће из пуне масе материјала. Деловање са периферије према унутрашној маси полазиштем усецања угаоних делова у виду коцке или паралелопипеда ствара скулпторску форму изнутра отвореном, веома везану широким ослонцем за тло. Тако перфорирана маса ствара најмање двојно везивање логиком обликовности једнинства Јина и Јанга. Свакако треба истаћи врхунско извођење сваке скулптуре у сваком материјалу, што се не односи на пуку перфекцију, него тај чин треба разумети као суштинско и оптимално разумевање својства скулпторског материјала. Зато су скулптуре Марка Вукше и драгоцено опредмећене форме које тиме уливају огромно поверење и лепоту стваралачког процеса. Форма настала из пуне масе у свом коначном оформљењу постаје скулптовани лавиринт чијим перфорацијама није нарушен спољни облик скулпторског материјала. Унутрашњи простор његове скулптуре чини својеврсни мали урбанизам, као што је и скулпторска проблематика Марка Вукше дубоко у естетичком домену урбанистичке скулптуре. Коста Богдановић, Београд, 2012.

501

DETAILS AS REPRESENTATIVES OF WHOLENESS

When a properly shaped detail is separated from a solid mass of natural materials (stone, wood, metal), the wholeness of such a mass ceases to exist as a naturally formed wholeness.

The difference between the artificially made detail on the mass of a naturally formed shape and the naturally formed detail is obvious by the place of their finding, dimensions and look of the shape, because artificially made shape detail, as such in the natural material, is easily noticeable, and naturally formed shape as a detail of the wholeness in the natural material is implicit.

It means that detail can be a representative of a certain wholeness, very often more suggestive as a present form than the rest of the wholeness itself.

These are the relations on which, among others, reasoning of sculpture in the works of Marko VukĹĄa `s work is based. Searching and giving meaning to one or more sculpturing details on the given material show the entrance to its centre. Regardless of size and type of natural material meant for the sculpture depending on dimensions, this sculptor foresees details within the material, their position, size, relation to the wholeness, which leads him to realization of his prevision. That process can only change the unexpected structure within the material he is going to shape. Conceiving the sculptural form through the sense of details makes a relationship dependence between the small and big (detail to wholeness), which the poetic of Marko VukĹĄa has brought to a perfect harmony in which a detail as a sculptor`s attribute in the strategy of forming the wholeness is given the first place. There is no coincidence, and the original shape and material meant for the sculpture are gradually lost.

That is the perfect way he uses to transfer a shape from the original elementary formlessness in each of his sculpturing material to emancipated form. That is why Marko VukĹĄa`s sculptures give an impression of macro crystal approximate to those crystal structures of fieldspat in stone.

502

In the final shape, when the sculpture is complete, certain details taken out from the homogenous mass by their excrescence suggest their singling out with one end. The rest of the sculpture appears to be stable, completely tranquil, like a powerful bearer of details of its “children”. Regarding this from that angle, Marko`s sculptures give the impression of organic because the place, shape and size the taken out details have the role of excrescence, divergently giving the rest of the mass wholeness the role of a tree trunk, of a pillar (having in mind those vertically oriented in space). Throughout his whole creative work so far, Marko`s sculptures have always been in basic natural materials (wood, stone, metal), and they are usually positioned horizontally or vertically. Regardless of their dimensions, each of them strive to the enlarging of the dimensions to the open space. So in their shape they look monumental. One of the basic sculptor`s problems is emancipation of angle spaces formed by the full mass of the material. Acting from the outer to the inner mass by cutting in of angle parts in the shape of a cube or parallelogram makes a sculptor form open from the inside, very broadly tied to the ground. Thus perforated mass makes at least double ties by the logic of shaping the unity of Jin and Jang. An excellent creating of each sculpture in every material, which does not refer to mere perfection, but this way should be understood as a meaningful and optimal understanding of the characteristics of the sculpturing material.

That is why the sculptures of Marko Vukša are preciously embodied forms which inspire an enormous trust and beauty of the creative process.

The form created in the full mass in its final creation becomes a sculptural labyrinth whose perforations did not disarrange the outer shape of the sculpturing material. The inner space of his sculpture presents a small urbanism, in the same way the problems of sculpturing of Marko Vukša are deep in the esthetic domain of the urban sculpture.

Kosta Bogdanović, Belgrade, 2012 503

Скулптура, патинирано дрво, 16x12x15cm, 2009. Дијалог, патинирана бронза, 6x7x6cm, 2009. Скулптура, гранит, 9x9x9cm, 2009. Либерта, ковано гвожђе, 12x10x10cm, 2020. Унутрашњи простор, теракота, 15x16x13cm, 2011.

Sculpture, patinated wood, 16x12x15cm, 2009 Dialogue, patinated brass, 6x7x6, 2009 Sculpture, granite, 9x9x9cm, 2009 Liberta, cast steel, 12x10x10cm, 2020 Inside Space, terracotta, 15x16x13, 2011 504

505

Радислав Ратко Вучинић учесник је свих петнаест Бијенала уметности минијатуре у Горњем Милановцу у периоду од 1989. до 2020. године.

Radislav Ratko Vučinić has participated in all fifteen Biennials of Miniature Art in Gornji Milanovac in the period between 1989 to 2020.

PRATEЋA IZLO@BA 15. ME\UNARODNOG BIJENALA UMETNOSTI MINIJATURE

ACCOMPANYING EXHIBITION 15 th INTERNATIONAL BIENNIAL OF MINIATURE ART

РАДИСЛАВ РАТКО ВУЧИНИЋ

RADISLAV RATKO VUČINIĆ

слике малог и средњег формата

small and medium format paintings

РАДИСЛАВ РАТКО ВУЧИНИЋ Рођен 1949. године у Никшићу. Завршио ликовни одсек на Педагошкој академији у Никшићу 1974. године. Дипломирао на Академији примењених уметности у Београду 1980. године, а магистрирао на истој академији 1982. године. У периоду 1979-2005. у статусу слободног уметника. Од 2005. до 2019. године редовни је професор на Академији ликовних умјетности Требиње (предмети: Сликање, Вечерњи акт, Цртеж, Цртеж малог формата). У свом уметничком формирању прошао је кроз више фаза и опробао се у више ликовних израза: цртеж, колаж, слика, акварел, инсталација, хепенинг, „јавни радови“, перформанс... Самостално излагао 22 пута и учествовао на преко 200 колективних изложби и десет ликовних колонија. Добитник више награда . Члан УЛУЦГ-а, УЛУС-а, Led Art-a и Матице црногорске.

RADISLAV RATKO VUČINIĆ Born in Nikšić in 1949. Graduated from the Pedagogic Academy, Art Department, in Nikšić in 1974. Graduated from the Academy of Applied Arts in Belgrade in 1980. Completed his Masters studies at the same Academy in 1982. He was a freelance artist in the period between 1979 and 2005. From 2005 till 2019 he was a professor at the Academy of Arts in Trebinje (teaching Painting, Evening Nude, Drawing, Small Format Drawing). In his development as an artist he has gone through different phases and tried his hand in multiple artistic expressions: drawing, collage, painting, water-colour, installation, happening, “public activities”, performance… He has had 22 one-man exhibitions and has taken part in over 200 group exhibitions and 10 art colonies. He has been awarded several awards. He is member of AAMN ( Association of Artists of Montenegro), AAS (Association of Artists of Serbia), Led-Art and Central Montenegrin Cultural and Publishing Society.

513

ПРОДУКЦИОНЕ РЕЦЕПТУРЕ

Управо је темпоралност неког детаља, нетипична подлога за композициону поставку и својеврстан тест циклуса минијатурних остварења у сликарству Ратка Вучинића. Материјалност коју је његова поетика носила раније са усправном и одевеном фигуром савременог Homo Sapiensa сада је прерасла у знатно обухватнији третман слоја композиције. Усвојени детаљи прерасли су у екранске или огледалске површине. Пред њима је активирана сасвим биолошка ситуација која следи сликарство и њено репродуковање као модел механизма за умножавање. Разнолике тактике приступања у континуитету и живописности су превазиђене. Визуелност хронолошког обиља уметничких реакција, надмашивања и прибежишта експлодирале су на дводимензионалним површинама у апстрактним макроскопским заокруживањима или рукописним пулсацијама боје, површине и неспутаних мешања понудиле су се у простор позадинске емисије. Визуелни медиј такве поставке указао се као дигресија снажног информацијског магнетизма. Идентификован је потез супротности - од засићеног обиља сочности неке колористичке експлозије - до халуцинаторног опита мистериозне испражњености. Проласци насликаних, а понегде и исечених, „колажираних“ протагониста пред призорима реструктурисаности одају ауторов захват увођења специфичног психолошког контра илузионизма. Утолико је фигуративна поетика Ратка Вучинића подсликавањем, пресликавањем и супростављањем, заправо анимирање неспутаног калеидоскопа заустављених формата. Малене димензије, налик на карте за играње, добијају додатни подстицај. Никола Шуица Из каталога за изложбу у Галерији 12+ у Београду, октобар 1996.

514

PRODUCTIONAL RECIPES

It is the temporality of a detail, atypical base for a compositional layout, that represents a special test of a cycle of miniatures in the painting of Ratko Vučinić. Materiality that his poetics bore with a rigid and dressed figure of contemporary Homo Sapiens, now has developed into a considerably more comprehensive treatment of a composition layer. The adopted details have developed into large spaces screen and mirror like. In front of them, a completely biological situation has been activated following painting and its reproducing as a model of mechanism for multiplying. Various approach tactics in continuity and brightness are surpassed. Visuality of chronological abundance of artistic reactions, surpassing and sanctuary, have exploded into two-dimensional surfaces in abstract microscopic rounding and in- manuscript pulsing of colour, surface and unlimited mixture have offered themselves into the space in the rear emission. Visual media of such a layout has come out as a diversion of a powerful information magnetism. Identified as a move of the opposition from the saturated abundance of lavishness of an explosion of colour to the hallucinating experiment of mysterious emptiness. A passage of painted, and occasionally cut out, “collage” protagonists in front of the scenes of restructuring express the author`s demand for introducing a specific psychological counter illusionism. This makes the figurative poetics of Ratko Vučinić of under painting, reproducing and juxtaposition, actually an animation of unlimited kaleidoscope of ceased formats. Small dimensions, like playing cards, gain an additional encouragement.

Nikola Šuica From the catalogue for the exhibition in Gallery 12+, Belgrade, October 1996 515

ОТВАРАЊЕ ПОГЛЕДУ

По иконографском слоју али и егзекутивном поступку могу се подијелити у неколико цјелина. Разликују се минијатуре, постављене у пажљиво траженим и нађеним оквирима да би се имао утисак слике у слици (ликовни материјал дозвољава могућност физичког прекомпоновања, односно другачијом поставком откривање новог значењског слоја) на којим је главни јунак мушкарац, друге на којима је то жена, серија женских актова, и портрети. За перцепцију изложбе као цјелине мора се имати на уму извјесна духовноиронична „игра“ умјетника који као контрапункт супроставља нагост и одјевене људе што добија и метафизички контекст. Облачење је понекад симбол скривања а нагост огољавања човјека. На серији радова мушкарац је обучен, сликан најчешће с леђа, који као да се посматра у замишљеном излогу или огледалу. У позадини су симболи потрошачке цивилизације, као на примјер конзерве кока-кола или саобраћајни знаци који су назнаке урбаног. И поред тога што Вучинић води рачуна о детаљима, ипак је у фокусу сликарске транспозиције човјек загледан често у пукотине животне, некад равнодушан, туђ себи и другима, притиснут тјескобом. Наташа Никчевић Одломак из текста објављеног у дневном листу Побједа, 27. децембар 1997.

516

OPENING OF THE VIEWS

By iconographic layer and executive procedure, they can be divided into several separate unities. We differ miniatures set in carefully searched for and found frames to make the impression of a picture in a picture (artistic material allows for the possibility of physical recomposing, i.e. different layout, revealing new meaningful layer) where the main hero is a man; others, where the hero is a woman, a series of woman`s nudes, and portraits. In order to perceive the exhibition as a wholeness, we must keep in mind a certain spiritual-ironical “game” of the artist who juxtaposes nudity to dressed people, which gives his paintings a metaphysical context.

Wearing clothes is sometimes a symbol of concealing, whereas nudity denudes man. In a series of works man is dressed, painted mostly from behind, and seems to be looking at himself in an imaginary shop window or a mirror. In the background we can see symbols of consumers` society, like Coca-Cola cans or traffic signs, which symbolize urban society.

Apart from the fact that Vučinić takes care of details, he focuses on frequent transposition of man looking at cracks of life, sometimes indifferent, alienated from himself and others, pressed by anxiety.

Nataša Nikčević From the text, published in the Pobjeda newspaper on 27th December 1997

517

ПРОСТОР КАО ТАЧКА

Ратко Вучинић понудио је урбану, производну и медијску поетику микросвијета, остварену кроз својствен и сугерисан, видљив детаљ. Структура овог циклуса усмјерена је ка кружењу, суочавању и спајању лица у фрагменте рефлекса удаљених представа, преко случајно изабраних физиономија и портрета. Филозоф ствара визију свијета у ослонцу на науку, а умјетник првенствено на свој лични доживљај свијета. За разлику од епигона, умјетник је првенствено личност која има своју властиту визију свијета. Умјетника са филозoфијом највише повезује управо та јединствена, лична визија свијета. Начин на који Ратко Вучинић дефинише основне елементе, комбинује их, користи или пропушта један или више од њих, оно је што његову умјетност чини аутентичном. Заједнички и складан распоред, повезан уређеним системом, који образује један повезани, космички скуп, више или мање сличних људских представа, сједињавање у цјелину, у реалистичну организацију више или мање непосредну или фиктивну и баснену, формалних и материјалних елемената у дјелу, била би једна од могућих карактеристика Вучинићеве поетике. Али њихов међусобни однос, који открива струјање јединствено схваћеног естетског или умјетничког, кроз капиларни систем и биће умјетничког дјела, од њега ка другом и од другог ка њему казује да је ликовно гледање Ратка Вучинића селективно гледање; оно, редукујући небитно, конструише цјелину коју видимо... Само дјело творевина концентрише се код Ратка Вучинића у једној тачки која је просторна или тако што је сав њен простор задржан у њој; она је тренутак у којем се свијет појављује у свој својој укупности. Соња Стефановић Одломци из текста објављеног у дневном листу Побједа, 15. јануар 1997.

518

SPACE AS A POINT

Ratko Vučinić has offered us an urban, productive and medial poetics of micro cosmos, realized through specific and suggested visible detail. The structure of this cycle is directed towards associating, facing and connecting faces into fragments of reflexes of remote presentations, through randomly chosen physiognomies and portraits. A philosopher creates a vision of the world based on science, and an artist does the same but primarily according to their personal experience of the world. Unlike epigone, the artist is primarily a person with their own vision of the world. An artist is connected to philosophy mostly through that unique, personal vision of the world.

The way in which Ratko Vučinić defines, combines, uses or lets pass basic elements, one or more of them, is what makes his art authentic. Mutual and harmonious layout, connected by a regulated system which creates a connected cosmic cluster, more or less similar human notions, merging into wholeness, in a realistic organization, more or less direct or fictive and fairy-tale like, of formal and material elements in a work, these could be some of probable characteristics of Mr Vučinić`s poetics. But their internal relationship, which reveals the flow of uniquely understood esthetic or artistic, through capillary system and being of an art work, from him to others and from others to himself, tell us that the artistic viewing of Ratko Vučinić`s work is selective; it creates the wholeness we see by reducing the unimportant…

Ratko Vučinić`s work itself is concentrated in one point which belongs to space or all its space is in the point itself; it is a moment in which the world appears in all its wholeness.

Sonja Stefanović From the text Space as a Point, published in the Pobjeda newspaper on 15th January 1997 519

Гости 15. Бијенала су дванаест одабраних уметника из Бугарске, Израела и Пољске, различитих профила са дванаест радова у неколико области уметничког стварања. Селектор: Елена Великова, ликовнa критичаркa, директоркa Уметничке галерије Русе, град Русе, Бугарска. th

The guests of the 15 Biennial are twelve selected artists of different profiles from Bulgaria, Israel and Poland, with twelve works in a few categories.

Selector: Elena Velikova, art critic, director of the Ruse Art Gallery, Ruse, Bulgaria.

ГОСТИ 15. БИЈЕНАЛА

GUESTS OF THE 15 th BIENNIAL

Селектор: Елена Великова,

Selector: Elena Velikova,

ликовнa критичаркa (Бугарска)

art critic (Bulgaria)

Гости / Guests

529

Василева Петја Јамбол, Бугарска Слобода ц/б фотографија, 10x10

Vasileva Petya Yambol, Bulgaria Freedom b/w photography, 10x10

Гости / Guests

530

Георгиев Калојан Силистра, Бугарска Фрагмент целине месинг, 10x10x1

Georgiev Kaloyan Silistra, Bulgaria Fragment of the Whole brass, 10x10x1

Гости / Guests

531

Дабит Нихад Рамла, Израел Рат и мир метал, 7x7x5

Dabeet Nihad Ramla, Israel War and Peace metal, 7x7x5

Гости / Guests

532

Дамјанов Веселин Вес

Damyanov Veselin Vess

Сливен, Бугарска

Sliven, Bulgaria

Авенија, DP, 9x9

Avenue, DP, 9x9

Гости / Guests

533

Димитрова Лаура Софија, Бугарска Мале приче, комб, 10x10

Dimitrova Laura Sofia, Bulgaria Small Stories, mixed, 10x10

Гости / Guests

534

Казанџијев Цветан Јамбол, Бугарска Као сан..., уље, 11x10

Kazandzhiev Tsvetan Yambol, Bulgaria Like a Dream…, оil, 11x10

Гости / Guests

535

Канев Канчо Русе, Бугарска Повратак, комб, 11x9

Kanev Kantcho Ruse, Bulgaria Return, mixed, 11x9

Гости / Guests

536

Киров Владимир Тројан, Бугарска Aнa, уље, 7x10

Kirov Vladimir Troyan, Bulgaria Ana, oil, 7x10

Гости / Guests

537

Митев Мартин Русе, Бугарска Сопствени приступ, метал, 12x9x5

Mitev Martin Ruse, Bulgaria Own Approach, metal, 12x9x5

Гости / Guests

538

Ћеслик Малвина Радомско, Пољска Љубити ветар, комб, 10x9

Cieslik Malwina Radomsko, Poland Kissing the Wind, mixed, 10x9

Гости / Guests

539

Христова Катја

Hristova Katya

Kaзанлак, Бугарска

Kazanlak, Bulgaria

Осветљени снови, уље, 10x11

Illuminated dreams, oil, 10x11

Гости / Guests

540

Шишков Иван

Shishkov Ivan

Пловдив, Бугарска

Plovdiv, Bulgaria

Безвременост, акрил, 10x11

Timelessness, acryl, 10x11

15. MEЂUNARODNI BIJENALE UMETNOSTI MINIJATURE Izdava~: Kulturni centar, Gorwi Milanovac Za izdava~a: Dragan Arsi} Urednik: Branka Vu~i}evi} Vu~kovi} Grafi~ki dizajn: Nevena ^avorovi} Obrada podataka: Milena Savi}, Jelena Pa{i} Fotografiјe: Duшan Simoviћ foto arhive Organizatora, izlagaча i selektora

15th INTERNATIONAL BIENNIAL OF MINIATURE ART Publisher: The Cultural Centre, Gornji Milanovac For Publisher: Dragan Arsić Editor: Branka Vučićević Vučković Graphic design: Nevena Čavorović Data Processing: Milena Savić, Jelena Pašić Photographs: Dušan Simović photo archives of the Organizer, authors and selector

Skeniraњe: Branka Vu~i}evi} Vu~kovi} Nevena Чavoroviћ Prevod i transkripcija: Gordana Sekuli} Пostavkа изложбе: Rado{ Ga~i} Божидар Плазинић Znak Bijenala: Vidan Papi} [tampa: Codex print, Gorwi Milanovac Tira`: 1000 Gorwi Milanovac, 2020.

Scanning: Branka Vučićević Vučković Nevena Čavorović Translation and transcription: Gordana Sekulić Exhibition Layout: Radoš Gačić Božidar Plazinić Biennial logo: Vidan Papić Printing: Codex print, Gornji Milanovac Circulation: 1000 Gornji Milanovac, 2020

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 73/77(100)"2018/2020"(083.824) 73/77:069.9(497.11)"2020"(083.824) МЕЂУНАРОДНИ бијенале уметности минијатуре (15 ; 2020 ; Горњи Милановац) 15. међународни бијенале уметности минијатуре, Горњи Милановац, Србија, 2020. / [уредник Бранка Вучићевић Вучковић] ; [фотографије Душан Симовић] ; [превод Гордана Секулић] = [Fifteenth] 15th International Biennial of Miniature Art, Gornji Milanovac, Serbia, 2020 / [editor Branka Vučićević Vučković] ; [photography Dušan Simović] ; [translation Gordana Sekulić]. - Горњи Милановац : Културни центар = Gornji Milanovac : The Cultural Centre, 2020 (Горњи Милановац ; Gornji Milanovac : Codex print). - 540 стр. : илустр. ; 10 x 12 cm Упоредо срп. текст и енгл. превод. - Тираж 1.000. - Стр. 7-11: Поетика сажетости / Милена Драгићевић Шешић. - Стр.17-18: Петнаест бијенала - тридесет година / Радош Гачић.

ISBN 978-86-7152-049-2 а) Међународни бијенале уметности минијатуре (15 ; 2020 ; Горњи Милановац) -Изложбени каталози COBISS.SR-ID 12887817