ПРОГРАМ СРЕДА, 26. септембар 2018. 19:00 - ВЕЛИКА САЛА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА: Едмон Ростан “СИРАНО” Режија: Иван Вуковић, Народно позориште у Београду - Свечано отварање Манифестације и отварање изложбе “Мија Алексић – бити глумац” ЧЕТВРТАК, 27. септембар 2018. 11:00 - МОДЕРНА ГАЛЕРИЈА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА Разговори о: Стеријино позорје Нови Сад 17:00 - МОДЕРНА ГАЛЕРИЈА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА Отварање изложбе фотографија “ПОЗОРИШТЕ У ФОТОГРАФСКОЈ УМЕТНОСТИ”, Стеријино позорје Нови Сад 20:00 - ВЕЛИКА САЛА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА Монодрама “СВЕТОЗАР Т’РЕЋИ” Режија: Иван Перковић, НАСТеатар ПЕТАК, 28. септембар 2018. 11:00 - МОДЕРНА ГАЛЕРИЈА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА Разговори о: Филмски сусрети Ниш 20:00 - ВЕЛИКА САЛА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА Свечана пројекција рестауриране копије филма “МАРАТОНЦИ ТРЧЕ ПОЧАСНИ КРУГ” Југословенска кинотека - ВИП КИНОТЕКА СУБОТА, 29. септембар 2018. 11:00 - МОДЕРНА ГАЛЕРИЈА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА Разговори о: Дани комедије Јагодина 20:00 - ВЕЛИКА САЛА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА Балетска представа: “КО ТО ТАМО ПЕВА”, према музици Војислава Вокија Костића Кореографија и режија: Сташа Зуровац, Народно позориште у Београду НЕДЕЉА, 30. септембар 2018. 12:00 – ВЕЛИКА САЛА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА ДЕЧЈИ МАТИНЕ и пројекција анимираног филма “СТОПАЛИЋИ” (титлована верзија) 17:00 – ВЕЛИКА САЛА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА Пројекција рестауриране копије филма “СКУПЉАЧИ ПЕРЈА”, Југословенска кинотека - ВИП КИНОТЕКА 19:00 - ВЕЛИКА САЛА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА Свечано затварање Манифестације и концерт филмске музике: Квартет “WONDER STRINGS”
Општина Горњи Милановац и Културни центар Горњи Милановац, поводом 95 година од рођења великана српског глумишта Мије Алексића организују, од 26. до 30. септембра 2018, манифестацију “Дани Мије Алексића”. Мија Алексић је славном глумачком каријером задужио завичај да му се на адекватан начин одужи и да кроз манифестацију стално обнавља сећање на њега, а уједно да на будуће генерације пренесе тај невероватни животни и глумачки дух који га је пратио и који је укорењен у културном наслеђу српског народа.
- цена за појединачну улазницу купљену до 31. августа износи 500 динара - цена за појединачну улазницу купљену од 1. до 14. септембра износи 600 динара - цена за појединачну улазницу купљену од 15. септембра износи 800 динара
СРЕДА, 26. септембар 2018. 19:00 - ВЕЛИКА САЛА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА ПОЗОРИШНА ПРЕДСАТВА
Едмон Ростан “СИРАНО” НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ Редитељ: Иван Вуковић Превео: Милан Димовић Драматурзи: Молина Удовички Фотез, Слободан Обрадовић Сценограф: Марија Калабић Костимограф: Олга Мрђеновић Композитор: Драшко Аџић Сценски покрет: Марија Миленковић Сценски говор: Љиљана Мркић Поповић Продуцент: Ивана Ненадовић Организатори: Јасмина Урошевић и Наталија Игњић Инспицијент: Саша Танасковић Суфлер: Даница Стевановић Асистент редитеља: Југ Ђорђевић Асистент организатора: Маријана Стефановић Корепетитор: Миливоје Вељић Мајстор светла: Миодраг Миливојевић Мајстор маске: Драгољуб Јеремић Мајстор позорнице: Зоран Мирић Мајстор тона: Дејан Дражић
Премијерна подела: Сирано / Монфлери Милош Ђорђевић Роксана Сузана Лукић Кристијан / Гардиста Урош Јаковљевић Гиш / Дечак / Сестра Сара Никола Вујовић Рагно / Грађанин / Сестра Клера Горан Јевтић Ле Бре / Калуђер / Први коњаник / Мајка Маргерита Зоран Ћосић Дружбеница / Сестра Марта / Гђа Кижи / Паж / Куварски помоћник / Први кадет / Сестра Марта Соња Кнежевић Карбон / Белроз / Кесарош / Песник Андреја Маричић Лиза / Продавачица / Субрета / Други кадет Зорана Бећић Ђорђевић Линијер / Други коњаник / Наметљивац / Мускетар / Трећи кадет Мило Лекић Декор и костими су израђени у радионицама Народног позоришта
ЕДМОН РОСТАН (1869–1918) Кад год се преведе славни Сирано де Бержерак, наставља се слава француског писца Едмона Ростана. У ствари, све три његове најпознатије драме... Сирано, Орлић и Певац... издвајају се међу романтичним драмама. Сирана, на пример, дивни ритам поезије, непатворенa одважност крајње необичног лика и лепота осећања – чине класом за себе, попут најбољих драма Софокла, Шекспира или Молијера. Ростанов отац је био одличан и добростојећи новинар. Ростан је рођен у Марсеју, у Француској; образовање је стекао у Паризу и, као и остали младићи из његове класе оног времена, студирао је и дипломирао права. Међутим, још од детињства га је интересовало писање драма. Прво дело, збирку песама, објавио са 22 године (1890). Прва важнија драма, Les Romanesques, постављена је у Француској комедији (Comédie Française) 1894. О угледу који је имао међу савременицима сведочи и чињеница да је славна Сара Бернар играла у његовој Далекој принцези већ 1895, а две године касније и у представи Самарићанка. Свакако најзначајнији Ростанов лик, Сирано, написан је за великог француског глумца, Коклена старијег. И управо на глумчев захтев, осмишљена је завршна сцена у којој његов лик умире. Иако су Ростанова најбоља дела, наизглед, трагедије, публику чине срећном и инспирисаном у мери коју ни многе комедије не успевају да изазову. Као што је забележио један критичар: „Смрт је код Ростана веселија него живот код Метерлинка“. После успеха Орлића, 1901. Ростан постаје најмлађи члан Француске академије. О ширини његове популарности најбоље говори податак да су дан после првог извођења Певца у Паризу „дневне новине у Буту, Монтана, посветиле не само прву колумну, већ целу прву страну Певцу!“ Ростан није могао да живи у Паризу јер је његово здравље захтевало блажу климу. Па ипак, кад би прошетао улицама Париза, пратила га је гомила обожавалаца. Изградио је велики дворац у Камбоу на обронцима Пиринеја, где је живео и писао до смрти. И његова супруга је била писац, и без сумње би постала славна да звезда славе њеног супруга није помрачила њену. Према: Алиса Б. Форт и Херберт С. Кејтс, Мала историје драме, Њујорк, 1935. Светска премијера најпознатије драме Едмона Ростана, Сирано де Бержерак, била је у Паризу 1897, са славним глумцем Констаном Кокленом у главној улози. www.biography.com ИВАН ВУКОВИЋ Рођен 20. јануара 1983. године у Београду. Дипломирао позоришну режију на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Николе Јевтића и Алисе Стојановић. Од 2012, ради као в.д. директора, а затим као директор Народног позоришта у Нишу. Од 2014. је доцент на Факултету уметности у Нишу. Режије: Тина Феј, Лоше девојке, Позориште „Дадов“, Београд, 2008. Малгоржата Мрочковска, Јустина, сестра моја, Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2008. Џон Озборн, Осврни се у гневу, Народно позориште „Бора Станковић“, Врање, 2010. Тери Џонсон, Хистерија, Југословенско драмско позориште, Београд, 2010. Радослав Павловић, Девојке, Народно позориште, Ниш, 2011. Стивен Гринблат, Шекспир – изгубљено/нађено, Дом Омладине Београд, у копродукцији са Харвардским универзитетом, 2011. Кристофер Дуранг, Луди од терапије, Установа културе Палилула, Сцена „Стаменковић“, Београд, 2012. Иво Брешан, Велики маневри у тијесним улицама, Народно позориште, Ниш, 2013. Радослав Павловић, Мала, Народно позориште, Ниш, 2014. Јелена Мијовић, 12 гневних жена, Народно позориште, Ниш, 2014. Иван Велисављевић, Сврати, рече човек, Народно позориште, Ужице, 2015. Опере: Јохан Штраус, Слепи миш, Народно позориште, Ниш, 2013. Ђоакино Росини, Севиљски берберин, Народно позориште, Ниш, 2015. https://www.narodnopozoriste.rs/sirano
СРЕДА, 26. септембар 2018. 19:00 - ХОЛ ВЕЛИКЕ САЛЕ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА ИЗЛОЖБA
“МИЈА АЛЕКСИЋ - БИТИ ГЛУМАЦ” КУЛТУРНИ ЦЕНТАР ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ Аутор: Бобан Стефановић
Изложба која је припремљена поводом деведесетогодишњице рођења глумца Милосава Мије Алексића (26. 09. 1923, Горња Црнућа, општина Горњи Милановац) премијерно је представљена у септембру 2013. године у Горњем Милановцу. Реализована је у сарадњи са породицом Мије Алексића, Народним позориштем у Београду, Радио-телевизијом Србије, Југословенском кинотеком, Народним музејом Крагујевац и Музејом позоришне уметности Србије. Након Горњег Милановца, Крагујевца, Београда (Музеј Народног позоришта у Београду), Новог Сада (59. Стеријно позорје), Јагодине (44. Дани комедије), Пуле (62. Пулски филмски фестивал Пула, Хрватска), Вршца (Културни центар), Лесковца (Лесковачки интернационални фестивал филмске режије), Ниша (51. Филмски сусрети) и Врњачке Бање (41. Фестивал филмског сценарија) изложба “Мија Алексић - бити глумац”, аутора Бобана Стефановића, продукција: Културни центар Горњи Милановац, изложба ће поводом деведесетпетогодишњице рођења великана српског глумишта бити постављена у Холу велике сале Културног центра у Горњем Милановцу.
ЧЕТВРТАК, 27. септембар 2018. 17:00 - МОДЕРНА ГАЛЕРИЈА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ ФОТОГРАФИЈА
“ПОЗОРИШТЕ У ФОТОГРАФСКОЈ УМЕТНОСТИ” СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ НОВИ САД Фотографско Стеријино позорје Када хоћемо да фотографишемо неки модел или предмет, суочавамо се са низом проблема – треба изабрати сцену, направити сценографију, одабрати најбоље светло за снимање добре фотографије. Код снимања у позоришту неколико важних предуслова већ су решени – имамо постављену сцену, имамо сценографију, и једино што нам преостаје јесте да сачекамо добар тренутак неке акције у представи или добар и изражајни кадар глумца/глумаца. Колико су аутори фотографија то приказали овај пут, показаће, својим реакцијама, публика на изложби и они који ће листати овај Каталог. Ауторима који учествују на изложби саветовао бих да покушају да снимају и живот позоришта, шта се дешава иза кулиса, у гардероби, шминкерници, како се глумци шминкају, ко их припрема, облачи и сл., јер на овогодишњем конкурсу било је врло мало таквих фотографија. Ово је специфична, тематска изложба коју организује Стеријино позорје и жири је имао задатак да изабере фотографије које припадају искључиво позоришном миљеу, тако да смо много радова који нису део позоришта морали да одбацимо – музичке свечаности, фестивале, карневале... Ауторима чији су радови изабрани желим да и даље снимају, да праве још боље фотографије, а награђеним ауторима честитке за добре фотографије. Драгослав Мирковић EFIAP/g, MF FSS, УЛУПУДС
- цена појединачне улазнице износи 300 динара
ЧЕТВРТАК, 27. септембар 2018. 20:00 - ВЕЛИКА САЛА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА МОНОДРАМА (УРЕНЕБЕСНА КОМЕДИЈА)
“СВЕТОЗАР Т’РЕЋИ” НАСТеатар
Режија: Михаило Костадинов Светозар: Иван Перковић Текст: Љиљана Браловић (Кад умрех ономад)
Љиљана Браловић ( добитница “Златне значке” Културно просветне заједнице Србије за 2018) о представи: “Када људи озбиљне животне ситације претворе у циркус, у мени се створи неутољива жеља, да их осудим и исмејем. Кроз Светозарево казивање износим осуду лицемерју, претварању и некој врсти изопачености. Други мотив је да свом јунаку испуним жељу, која је подсвесна жеља сваког човека - да види колико ће коме недостајати, када га не буде било. Ликови које Светозар помиње “НЕ ПОСТОЈЕ” ... а сасвим су СТВАРНИ. Препознаћете их, и слободно им дајте имена по свом избору.”
- улаз је слободан уз обавезно преузимање улазнице
ПЕТАК, 28. септембар 2018. 20:00 - ВЕЛИКА САЛА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА СВЕЧАНА ПРОЈЕКЦИЈА РЕСТАУРИРАНЕ КОПИЈЕ ФИЛМА
“МАРАТОНЦИ ТРЧЕ ПОЧАСНИ КРУГ” ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА - ЦЕНТАР ФИЛМ Продукција: Центар филм, Београд Сценарио: по истоименом позоришном комаду Душана Ковачевића: Душан Ковачевић Режија: Слободан Шијан Фотографија: Божидар Николић Музика: Зоран Симјановић Сценографија: Миленко Јеремић Монтажа: Љиљана Лана Вукобратовић Главне улоге: Богдан Диклић, Данило Стојковић, Павле Вуисић, Мија Алексић, Миливоје Мића Томић, Јелисавета Саблић, Зоран Радмиловић, Мелита Бихали, Фахро Коњхоџић, Бора Тодоровић Прича се одвија у времену измеЂу два рата. У породици Топаловић, коју чини пет генерација мушкараца, долази до великих сукоба, јер најмлађи потомак не жели да се бави погребничким занатом. Уверен је да постоји лепши посао, а у томе га подржавају његова девојка и најбољи пријатељ. Све троје су залуђени флмовима и желе и сами да окушају срећу. Девојчин отац са којим породица пословно сарађује (вади из гробова мртвачке сандуке, а Топаловићи их затим користе), долази у сукоб са њима. Пошто га је девојка преварила са најбољим пријатељем, најмлађи Топаловић је убије. Као злочинац враћа се породици. Они га сад прихватају као свог вођу, представника нове генерације која ће безобзирност узети за основно мерило морала.
- цена за појединачну улазницу купљену до 31. августа износи 500 динара - цена за појединачну улазницу купљену од 1. до 14. септембра износи 600 динара - цена за појединачну улазницу купљену од 15. септембра износи 800 динара
СУБОТА, 29. септембар 2018. 20:00 - ВЕЛИКА САЛА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА БАЛЕТСКА ПРЕДСТВА
“КО ТО ТАМО ПЕВА”
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ По идеји Љубивоја Тадића, либрето представе инспирисан је сценаријом истоименог филма Душана Ковачевића, редитеља Слободана Шијана Кореографија и режија: Сташа Зуровац Асистент кореографа: Оља Јовановић Зуровац Костимограф: Катарина Радошевић Галић Сценограф: Жорж Драушник Дизајн светла: Сташа Зуровац Директор Балета: Константин Костјуков Репетитор: Паша Мусић Организатори: Бранкица Кнежевић, Гојко Давидовић Мајстор сцене: Зоран Мирић Мајстор светла: Миодраг Миливојевић Мајстор тона: Мирослав Вуковић Мајстор маске: Драгољуб Јеремић Инспицијент: Бранкица Пљаскић
Премијерна подела: Аутобус Александар Илић, Денис Касаткин, Дејан Коларов, Никица Крлуч, Душко Михаиловић, Милан Рус, Горан Станић, Михајло Стефановић, Далија Иманић Војска Ненад Буторовић, Милош Дујаковић, Милош Кецман, Владимир Панајотовић, Љубиша Пековић, Небојша Станковић Свадба Силвија Џуња, Ида Игњатовић, Ана Иванчевић, Тамара Ивановић, Милица Јевић, Ивана Козомара, Олга Олћан, Љупка Стаменовски, Смиљана Стокић, Маја Варићак Сахрана Тамара Антонијевић, Вера Благојевић, Светлана Марковић, Тања Поповић, Ружица Селенић, Јовица Митровић, Бранислав Тојагић Смрт Анђела Ђаковић Анђео Нада Стаматовић
Као и филм, и овај балет ће вас насмејати. Језиком игре то баш и није лако (...) Сву своју раскошну креативност Зуровац претапа у хумор (...) остао је свој, духовит, силовит, кореограф који црпи инспирацију из природног геста и има вулканску сценску енергију. Има и голи таленат, онај коме нису потребни скупи костими и тоне декора, али не може без раскошних играча које непогрешиво бира. Марија Јанковић, Вози и...играј, Мишко!, „Вива”, Београд, јануар 2005. Заправо овде је досегнут онај стандард који се одавно примењује у балетским представама на западу: нема главних и споредних улога – сви су солисти. И, одиста, млади играчи Балета Народног позоришта су то и потврдили (...) они су показали оно што се до сада није видело на сцени Народног позоришта. Невероватна енергија којом је зрачила представа може се приписати такође инспиративном кореографском изазову, новом покрету и целокупној концепцији коју је пред извођаче поставио Сташа Зуровац. Аплаузи, скандирање и повици похвале трајали су око пола сата... Саво Поповић, Хит из „аутобуса”, „Вечерње новости”, Београд, 24. 12. 2004.
СТАША ЗУРОВАЦ Играч и кореограф Сташа Зуровац, солиста Балета Хрватског народног казалишта у Загребу, дипломирао је на Школи за класични балет у Загребу, у класи проф. Татјане Лучић Шарић, а усавршио се у Петрограду где је дипломирао код В. К. Оношка. Године 1989. постаје члан Балета ХНК у Загребу, где је радио са кореографима као што су Милко Шпаремблек, Мартино Милера, Тед Брандсен, Васко Веленкамп, Гагик Исмаилиан, Петер Бреуер, Динко Богданић... У сезони ‘95/96. додељена му је Награда „Оскар Хармош” за најбоље мушке улоге у балетима: Драгоцјен живот М. Милера, Непозната пустоловина Т. Брандсена, Успоредни путници Г. Исмаилиана, Кантата 66 В. Веленкампа. Као играч гостовао је у Португалу, Италији, Холандији, Чешкој, Мађарској, Аустрији, Словенији, Македонији, Турској, Америци и Бразилу. Од године 1996. почиње да кореографише. Његове прве две кореографије, New Begining 1996. и Cantara 1997. представљене су позоришној публици у склопу Прве и Друге кореографске радионице чланова Балета ХНК у Загребу. После су се та дела изводила као део редовног репертоара загребачког Балета. Током 1996. године гостовао је у трупи Compania Portuquesa de bailado contemporaneo португалског кореографа Васка Веленкампа. С том трупом остварио је своју трећу кореографију, Сан заручнице, која је изведена на Светској изложби EXPO ’98 у Лисабону. У сарадњи с истом трупом 1999. настаје плесна представа Молим те, пробуди ме! која је изведена у загребачком ХНК-у у склопу целовечерње представе Тко је угасио свјетло? У сезони 2000/2001. поново му је додељена награда загребачког Хрватског народног казалишта „Оскар Хармош” за улогу Мандарина у Бартоковом Чудесном мандарину. Са Марком Болдином 2001. године оснива Atelier Corégraphique са којим остварује дело Богови су љути (Les Dieux sont fâchés). У мају 2001. године на београдском 5. фестивалу кореографских минијатура осваја Прву награду и Награду публике за Сан заручнице. Исту представу поставио је и у ХНК у Загребу 2003. године. На 17. међународном такмичењу за кореографију у Хановеру освојио је 2. место. Прво целовечерње дело му је Cirkus primitif balet, а настало је поводом Светског дана игре, 29. априла 2003. године. У оквиру 49. Сплитског љета 2003. године, његове представе Богови нису љути и Дај, дај, постављене за Балет ХНК у Сплиту, добиле су награду „Перистил”, за најбоље остварење. У октобру 2003. године на Светским данима глазбе у Љубљани, кореографисао је два балета: Пургаторио Хирошиа Накамуре и Киклос корејске списатељке Сунгји Хонг, којем је припала награда међународног жирија Светоних глазбених дневов ISCM за најбоље балетско дело. 2004. год. постаје директор Балета Хрватског народног казалишта „Иван пл. Зајц” у Ријеци, где поставља друго целовечерње дело Волите ли Брамса. https://www.narodnopozoriste.rs/sirano
- цена поједиачне улазнице износи 200 динара
НЕДЕЉА, 30. септембар 2018.
12:00 - ВЕЛИКА САЛА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА ДЕЧЈИ МАТИНЕ И ПРОЈЕКЦИЈА РОЈЕКЦИЈА АНИМИРАНОГ ФИЛМА
“СТОПАЛИЋИ” БЛИЦ ФИЛМ
Оригинални наслов: Smallfoot Редитељ: Кери Киркпатрик, Џејсон Рејсинг Жанр: Анимација, породични Улоге: Зендуа, Ђина Родригез, Чанинг Татум Држава: САД титлован на српски
ети или не, они долазе! Анимација за све узрасте, о младом јетију који пронађе нешто за што је мислио да не постоји - човека! Оно што се до сада сматрало митом, постаје стварност када јети Миго доживи сусрет с човеком. Мигово откриће доноси му славу и девојку из снова, али баца његов свет у хаос.
- улаз је слободан уз обавезно преузимање улазнице
НЕДЕЉА, 30. септембар 2018. 17:00 - ВЕЛИКА САЛА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА ПРОЈЕКЦИЈА РЕСТАУРИРАНЕ КОПИЈЕ ФИЛМА
“СКУПЉАЧИ ПЕРЈА”
ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА - АВАЛА ФИЛМ Продукција: Авала филм, Београд Сценарио: Александар Петровић Режија: Александар Петровић Фотографија: Томислав Пинтер Музика: изворна и архивска Сценографија: Вељко Деспотовић Монтажа: Мирјана Митић Главне улоге: Беким Фехмиу, Велимир Бата Живојиновић, Оливера Вучо, Гордана Јовановић, Мија Алексић, Рахела Ферари
Рустични живот рвничарских Рома, скупљача перја. Они живе свој живот, према својим законима вечитих скитача, са својим чежњама и страстима, са дертом и љубављу због којих се убија.
- улаз је слободан уз обавезно преузимање улазнице
НЕДЕЉА, 30. септембар 2018. 19:00 - ВЕЛИКА САЛА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА КОНЦЕРТ ФИЛМСКЕ МУЗИКЕ
Квартет “WONDER STRINGS”
WONDER STRINGS Почели смо 2000. године оснивањем Wonder гудачког квартета. Наша првобитна идеја је била да се музичарке и музичари који су класично образовани баве свирањем на мало другачији начин. Уз незаобилазну класичну музику, на репертоару негујемо и џез, латино, танго, поп, етно, филмску музикуи др. На тај начин успевамо да оно што је префињено и истанчано у нашој професији успешно спојимо са свакодневницом и приближимо савременом свету у коме и живимо. Wonder квартет чланице су током година имале велики број наступа у најразличитијим приликама – музички и културни догађаји, прославе, хуманитарни концерти, венчања… Оствариле су сарадњу са значајним именима светске и домаће музичке сцене, међу којима су и Мишко Плави, Катарина Каћунковић, бенд Констраст, Јелена Томашевић. Од 2004. године Wондер квартет је у сталној сарадњи са Александром Сањом Илић и етно саставом Балканика са којим је имао велики број наступа у Србији и региону. Наш репертоар обухвата композиције од класике, танга, џеза, евергрина и латино, добро познатих филмских остварења, етна, невероватних рок и поп гудачких обрада, до специјалног репертоара за венчања и ауторских композиција.
РАЗГОВОРИ О
Четвртак, 27. септембар 2018.
11:00 - МОДЕРНА ГАЛЕРИЈА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА Разговори о: Стеријино позорје Нови Сад Као стални фестивал националне драме и позоришта такмичарског карактера, Стеријино позорје установљено је 1956, у оквиру обележавања 150-годишњице рођења и 100-годишњице смрти великог српског комедиографа Јована Стерије Поповића. У дефинисању програма и статуса Стеријиног позорја учествовале су најистакнутије личности тадашњег друштва, културе и уметности. У првом Одбору Стеријиног позорја (Градско веће Новог Сада, 29. март 1956) били су, међу осталима, Јосип Видмар (председник), Иво Андрић, Милан Богдановић, Бранко Гавела, Велибор Глигорић, Димитар Кјостаров, Младен Лесковац, Вељко Петровић, Томислав Танхофер, Радомир Радујков, Милош Хаџић… Тада су јасно артикулисани програмски циљеви: кроз стални фестивал националне драме унапредити позоришну уметност и стимулисати развој драмске књижевности.
ПЕТАК, 28. септембар 2018.
11:00 - МОДЕРНА ГАЛЕРИЈА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА Разговори о: Филмски сусрети Ниш Фестивал глумачких остварења домаћег играног филма у Нишу је најстарија манифестација посвећена домаћем играном филму, али и један од најстаријих филмских фестивала у региону. Реч је о фестивалу који има изузетан значај не само за нашу локалну средину и читаву југоисточну Србију, него и за истинску афирмацију наше кинематографије и целокупног српског глумишта, будући да су глумци били и остали једина константно пулсирајућа вредност у оквирима домаће седме уметности. Задатак је фестивала и да презентује и афирмише филмска (понајпре глумачка) достигнућа у целом региону, углавном путем сарадње са продукцијама (Хрватска, БиХ − Република Српска, Словенија, Македонија и Црна Гора) које су некада биле саставни део југословенске кинематографије (не заборавимо да су представници тих продукција својевремено и сами учествовали на Филмским сусретима, а и протеклих су година били редовни гости фестивала поводом наступа у регионалним копродукционим остварењима).
СУБОТА, 29. септембар 2018.
11:00 - МОДЕРНА ГАЛЕРИЈА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА Разговори о: Дани комедије Јагодина Прворазредни културни догађај који се сваке године одржава у Јагодини представљају ‘’Дани комедије’’. Од 20. до 27. марта сваке године у Јагодини се такмиче најбоље комедије у извођењу позоришта Србије. На завршној свечаности уручују се статуете ‘’Јованча Мицић’’ за најсмешнију представу и ‘’Ћурани’’ за најбоље улоге и режију. Први ‘’Фестивал комедије’’ одржан је 1971. године и имао је ревијални карактер. Већ следеће 1972. године, одржан је Фестивал са садашњим називом. Приказано је седам представа у конкуренцији и једна ван конкуренције. Такву форму је Фестивал задржао до данас.
ЦЕНЕ УЛАЗНИЦА: ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА “СИРАНО” Среда, 26. септембар 2018. у 19 часова
- цена за појединачну улазницу купљену до 31. августа износи 500 динара - цена за појединачну улазницу купљену од 1. до 14. септембра износи 600 динара - цена за појединачну улазницу купљену од 15. септембра износи 800 динара
МОНОДРАМА “СВЕТОЗАР ТРЕЋИ” Четвртак, 27. септембар 2018. у 20 часова - цена појединачне улазнице износи 300 динара
БАЛЕТСКА ПРЕДСТАВА “КО ТО ТАМО ПЕВА” Субота, 29. септембар 2018. у 20 часова
- цена за појединачну улазницу купљену до 31. августа износи 500 динара - цена за појединачну улазницу купљену од 1. до 14. септембра износи 600 динара - цена за појединачну улазницу купљену од 15. септембра износи 800 динара
АНИМИРАНИ ФИЛМ “СТОПАЛИЋИ” Недеља, 30. септембар 2018. у 12 часова - цена појединачне улазнице износи 200 динара
За све остале програме улаз је слободан уз обавезно преузимање улазнице. Улазнице можете купити и преузети у просторијама Културног центра Горњи Милановац (Трг кнеза Михаила 1, Горњи Милановац) сваког радног дана од 7:30 до 15:30. Телефон за информације: (032) 711 118 Напомена: Културни центар задржава право измене програма.