К
њига која је пред вама, намењена младима и старијима, представља избор из богатог опуса Радомира Путниковића, једног од наших најзначајнијих баснописаца. Своје приче о животињском свету који личи на наш аутор ставља у службу човекољубља. Oн нас опомиње да се не заборавимо, већ да велике и мале манифестације хуманости, великодушност и бригу о другима ставимо у први план битисања. Јунаци басни из ове књиге подсетиће нас на различите могућности разрешавања сукоба, на то да нисмо сваки пут у праву и, што је најважније, да наша промена може учинити свет бољим и праведнијим. Из рецензије Горданe Малетић
РАДОМИР ПУТНИКОВИЋ
ТРИСТА СЛАВУЈЕВИХ ПЕСАМА БАСНЕ
Ил уст ров а л а
А н а Гр и г о р ј е в
Књигу „Триста славујевих песама“ аутор намењује Легату Радомира Путниковића у Вуковој задужбини
ТРИСТА СЛАВУЈЕВИХ ПЕСАМА широкој столетној шуми једног летњег да на певале су птице до поднева. Кад је сун це угрејало, па је свако потражио за себе што дебљи хлад, завлада тишина, утихнуше гласо ви и песме. Убрзо се поново јавише, један по један, станов ници шуме. Први се огласио кос. „Ти се током дана најчешће јављаш, а песма ти је једноставна и монотона, тек продужен глас“, ре че чворак косу. „А колико ти песама знаш кад прозиваш друге?“, упита чешљугар чворка.
5
Радомир Путниковић
„Две … и то је довољно да ми срце буде пуно“, одговори овај. „То није много“, рече шева. „Ја знам најмање шест. А кад сазри пшеница, па летим над пољима зрелог жита, ни сама не знам колико разних песа ма отпевам.“ „ Ја знам песму која се најдаље чује, чак на дру гом крају шуме“, рече кукавица самоуверено. Нико не обрати пажњу на њу зато што је њена песма увек била једна те иста, а нико није знао да ли је тужна или весела. После таквог одговора осталих птица на песму кукавице детлић је помислио да је добро да о се би не говори, мада су сви волели да чују његову песму касно после подне, кад сунце положи образ на шуму. После кукавице јави се грмуша, па иза ње гугутка. „ Ја знам шест песама да отпевам“, рече грмуша. „А ја седам“, додаде гугутка. Све то слушала је сова, која се правила да спава преко дана, а све је гледала једним оком и слушала наћуљеним ушима. Она упита славуја: „Зашто се ти не јавиш? Сви знамо да умеш да от певаш велики број песама.“ Славуј је ћутао. „Знам! Из скромности не желиш да кажеш коли ко песама умеш да отпеваш да код других не би бу дио завист, па ћу ја то рећи уместо тебе“, рече сова. „Ти и твоји рођаци из других шума и далеких краје ва умете да отпевате триста разних песама.“
6
Напослетку огласи се и славуј: „Не знам колико песама умем да отпевам. Моји рођаци из других шума сигурно знају више песама од мене. Ја певам свима под капом небеском, а они који у срцу носе љубав, знају коме певам и колико песама знам.“
Наравоученије: До истине се долази разумом, али и срцем.
7
ЈЕЛЕН И ПАУК едног сунчаног дана паук, који је живео у мрачној пећини, замоли јелена да га проше та по шуми. Јелен пристаде и дозволи пауку да му на роговима исплете мрежу. Пошто су обишли цветне пропланке, паук рече да је време да се врате кући. Док га је јелен носио назад, према пећини, паук му стаде захваљивати. Јелен одмахну главом и рече: „Не треба да мислиш да си ми ишта дужан. Шта би, уосталом, један паук могао да учини за јелена?“ После извесног времена у шуми се окупише ловци с пушкама, батинама и псима. Они открише јеленове трагове, па кренуше за њим. Тражећи ме
8
сто где би могао да се сакрије, јелен улете у пећину у којој је живео паук. „Кад бих могао да се смањим, склонио бих се у процеп стене у којем се ти, пауче, скриваш!“, рече очајан јелен. „Како неко оволико велики да се са крије?“ „Препусти то мени“, мирно рече паук. „Остани овде, у пећини.“ Док се хајка кретала кроз шуму и све се више приближавала, паук исплете мрежу и брзо је раза пе с једног краја улаза на други.
9
Радомир Путниковић
Стигавши до пећине, гониоци видеше паучину на улазу. Помислише како ту одавно нико није ула зио, па продужише даље. Слушајући како се гласови ловаца губе у даљи ни, јелен сагну главу пред пауком и признаде: „Нисам знао да један паук може да буде од по моћи великом јелену.“
Наравоученије: Мали, баш као и велики, могу да буду од помоћи.
10
ДВА МИША ила једном два миша, два другара, два мор нара. Путовали су преко мора истим бро дом и обишли многе луке. Стан им је био испод палубе, поред оставе препуне јестива и рума. Једног дана, док је обилазио скривене кутове брода, старији миш примети како је двопек што је стајао на дну оставе влажан. Зато позва млађег дру га и рече му: „Ваља нам бежати одавде. Двопек на дну оставе је влажан. Брод пропушта воду!“
11
Триста славујевих песама
„Коме је стало до двопека с дна оставе?“, одгово ри његов друг. „ Ја једем само шунку и кобасице ко је су на улазу у оставу. Ако се теби иде с брода, а ти пут под ноге. Ја остајем! Нигде нећу наћи тако до бар залогај као овде.“ Кад је брод пристао у прву луку, старији миш упрти торбу на леђа и напусти брод. Његов друг остаде испод палубе да се слади шунком, сланином и кобасицама. Убрзо пошто је брод испловио из луке, на мору се диже бура. Стари дотрајали брод, на чијем је дну лежао влажан двопек, не издржа налете ветра. Ра спаде се као корпа од прућа. Кад се бура стишала, галеб који се са пучине враћао на обалу примети у мору миша. Овај је пло вио на једној кобасици за коју се чврсто држао тако што је око ње обавио реп.
Наравоученије: Похлепа никоме није донела добро.
13
САДРЖАЈ Триста славујевих песама.....................................................5 Јелен и паук...................................................................................8 Два миша...................................................................................... 11 Дивље гуске и кобац............................................................. 14 Петао и гусан..............................................................................17 Пас и мачка................................................................................20 Ћуран и петао............................................................................22 Вилин коњиц..............................................................................24 Жаба и корњача........................................................................26 Врабац и голубови..................................................................28 Златна рибица...........................................................................30 Јеж, лисица и сова................................................................... 33 Шева и јастреб..........................................................................36 Црна овца.................................................................................... 38 Мрављи пут................................................................................ 40 Учени мољац..............................................................................42 Лав и гуштер..............................................................................45 Врабац и ован............................................................................48 Пас и камила.............................................................................50 Гуска и лабуд.............................................................................52
Магарац и коњ..........................................................................54 Видра и лисица......................................................................... 57 Магарац, зец и јарац.............................................................60 Свиња и гуске............................................................................62 Миш и слон.................................................................................64 Мајмун и жирафа....................................................................66 Носорог и лептир....................................................................68 Кукавица и царић....................................................................71 Сеница и јазавац...................................................................... 74 Цврчак и славуј........................................................................ 76 Тркачки коњ и зунзара........................................................ 78 Штука, шаран и сом...............................................................80 Паук и муве................................................................................ 83 Вук, лисица и гуска................................................................85 Мољац у клубету.....................................................................89 Зец и лисица...............................................................................92 Рода и чавка...............................................................................94 Пијана мува................................................................................96 Црвендаћи...................................................................................98 Комадић дуге.............................................................................99
Радомир Путниковић
Триста славујевих песама Басне прво издање Илустровала Ана Григорјев Уредник Милена Трутин Ликовни уредник Душан Павлић Лектор Виолета Бабић Технички уредник Небојша Митић Издаје Креативни центар, Градиштанска 8, Београд телефони: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 24 40 659 e-mail: info@kreativnicentar.rs www.kreativnicentar.rs Штампа Публикум Тираж 1500 Година штампе 2016 copyright © Креативни центар, 2016 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-342 ПУТ НИКОВИЋ, Радомир, 1936 Триста славујевих песама / Радомир Путниковић ; илустровала Ана Григорјев. 1. изд. - Београд : Креативни центар, 2016 (Београд : Публикум). - 101 стр. : илустр. ; 25 cm Тираж 1.500. ISBN 978-86-529-0338-2 COBISS.SR-ID 224863500
К
њига која је пред вама, намењена младима и старијима, представља избор из богатог опуса Радомира Путниковића, једног од наших најзначајнијих баснописаца. Своје приче о животињском свету који личи на наш аутор ставља у службу човекољубља. Oн нас опомиње да се не заборавимо, већ да велике и мале манифестације хуманости, великодушност и бригу о другима ставимо у први план битисања. Јунаци басни из ове књиге подсетиће нас на различите могућности разрешавања сукоба, на то да нисмо сваки пут у праву и, што је најважније, да наша промена може учинити свет бољим и праведнијим. Из рецензије Горданe Малетић