Violeta Bab iĆ
366
JEZIČKIH CRTICA
lE da Za sVE ONe koJi že vilno govorE i pišU pra
366 CRTICA
da Za sVE ONe koJi želE no govorE i pišU pravil
Prvo izdanje Autor Violeta Babić Grafički dizajn i ilustracije Dušan Pavlić Urednik Natalija Panić Lektor Ivana Ignjatović Priprema za štampu Ljiljana Pavkov Izdaje Kreativni centar Beograd, Gradištanska 8 tel.: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs Za izdavača Ljiljana Marinković Štampa Grafostil, Kragujevac Tiraž 3.000 Godina štampe 2015 ISBN 978-86-529-0249-1
Violeta Bab iĆ
366
JEZIČKIH CRTICA
lE da Za sVE ONe koJi že vilno govorE i pišU pra
– A kako da se ja pretučem?! Ja nikako ne mogu da se pretučem s njom…
– Ni ja! Uh! Baš mi je krivo!
5>>
1. januar 1. januar
Džeče! Žače! Gde ste? – Heeej! Džeče! Žače! Niče i Eriče! Daže! Gde ste?! – Niko se ne odaziva, a? – Niko! Gde li su? – Možda neće da se jave? Znaš li ti da je vokativ jednak nominativu dopušten kod stranih imena i prezimena na -k, -g i -h? Hajde, pozovi ih opet! – Heeej, Džek! Žak! … Dag! Gde ste? – Evooo! Dolazimooo! – Vidi, vidi! Čitali gramatiku!
6>>
2. januar 2. januar
Ima rešenje Da li vam je koža suva? Nemojte se brinuti, IMA rešenje! – Svašta! IMA rešenje! – Pa ima ga. Našli ljudi rešenje! – Ali kaže se valjda POSTOJI rešenje! – A to! Da, u pravu si!
7>>
3. januar 3. januar
Ju, koliko četki! Mama se fenira kod frizera, a sinčić se šetka po salonu. – Mama, mama, vidi koliko teta ima ČETKI! – Kaže se ČETAKA, sine! – Dobro, mama. A je l’ mogu sad da pojedem jednu od onih KIFALA što si mi kupila? – Poješćeš kod kuće jednu od tih KIFLI. – Nije četki, ali je kifli! – reče frizerka. – Tako je pravilno! I kaže se: pataka, gusaka, krušaka, višanja, trešanja, kocaka, ali zato: mačaka i mački, bresaka i breskvi, fresaka i freski, lutaka i lutki, pripovedaka i pripovetki. – Jao, jao, mama, pa ko će sve to popamtiti?! – Onaj koji dosta čita – na kraju sve zapamti!
8>>
4. januar 4. januar
Poskupljenja u Januaru i Februaru Nov talas poskupljenja u Januaru i Februaru. Pogledajte šta sve poskupljuje i koliko. Vala neću da gledam! Neću – sve dok ne napišu: Nov talas poskupljenja u januaru i februaru. Otkad se u Srbiji nazivi meseci pišu velikim slovom? Svašta! (Doduše, neću da čitam ni posle. Poskupljenja uopšte nisu zanimljiva.)
9>>
5. januar 5. januar
Lazanje za Božić – Čime ćeš poslužiti goste? Šta ćeš im spremiti? – Mislila sam da kupim gotove kore za LAZANJE i da to napravim za Božić. – Juuu! LAZANJA za Božić?! Pa zar kod tebe nema pečenice? – Nema. Ja sam savremena domaćica i spremam LAZANJE. – Toliko si savremena da ne spremaš LAZANJU, kao što se kaže, nego LAZANJE, u množini. – Pa tako je pravilno! Baš ću da proverim! Aha! Evo! Na dva mesta nađoh da može i jedno i drugo. Pronašla sam da je u množini čak i češće. – Dobro kad kažeš! Idi sad pa kupi kore za tu LAZANJU. – Ma već sam ih kupila! I gle šta piše! Na kutiji LASAGNA, a uz cenu – LAZANJE. – A u italijanskom rečniku: LASAGNE. He-he! Danas je Tucindan. Nekada se 5. januara tukla (ubijala) pečenica (prase ili svinja) za Božić, pa se dan zato i zove Tucindan. Na današnji dan ne valja tući decu jer će, po narodnom verovanju, cele godine biti nevaljala. Doduše, više se deca po zakonu i ne smeju tući, pa im je svaki dan Tucindan. Propade nam narodno verovanje!
10>>
6. januar 6. januar
Poznavajući Veru – Poznavajući Veru, mislim da će danas, na Badnji dan, napuniti kuću badnjakom. – Poznajući je – smatram da će kupiti samo grančicu hrasta s drenom i malo slame. – Mislim da grešiš. – Grešiš ti! Kaže se ZNAJUĆI ili POZNAJUĆI, a ne POZNAVAJUĆI. – Ooo! A ja govorim o badnjaku!
11>>
7. januar 7. januar
Božić Bata ili Božić bata Božić Bata je izmišljeni lik koji donosi deci poklone na Badnje veče, Božić ili na dan Svetog Nikole (u zapadnoj kulturi). To je lik poput Deda Mraza. Kad sam bila dete, mislila sam da je to neki mali bata i pojma nisam imala da to u stvari Božić (mali bog) bata (lupa, udara), a da je po tome lik i dobio ime. Tata mi je onda pomogao da razumem stare božićne stihove: Božić štapom bata, / Nosi suva zlata / Od vrata do vrata. Božić, Božić bata / Na oboja vrata, / Nosi kitu zlata, / Da pozlati vrata. – A zašto je veliko i drugo slovo B? – Zato što je to njegovo ime. Piše se i Deda Mraz, i Kosovka Devojka, Mali Radojica, Ružno Pače, Pipi Duga Čarapa, Paja Patak, pa tako i Božić Bata. – Aaaa! Nisam to znala! na Božić. Danas je Božić! POLOŽAJNIK je prva osoba koja vam uđe u kuću a koja mudrac tri vlja predsta čki simboli koji dečak mali zdrav to je Obično Hristu. enom novorođ enje poklonj su pratila zvezdu sa Istoka i došla na novac, Domaćica uvodi položajnika u kuću, a on na ulazu baca na pod sitan da treba i Ukućan parica! toliko , varnica a zatim džara vatru i govori: Koliko se da on Smatra ugoste. lepo ga i da m poklono nekim nika položaj daruju donosi u kuću veliku sreću za celu godinu.
12>>
8. januar 8. januar
Beba koja doji Medicinska sestra: – Da li vaša beba još DOJI? Majka bebe 1: – Ne doji. Medicinska sestra: – Zašto? Nemate dovoljno mleka? Majka bebe 1: – Ne! Imam mleka i previše. Ali, znate, beba sisa, a majka je doji! Majka bebe 2: – Sestra je u pravu! Za bebu se takođe može reći da doji! Majka bebe 1: – Ma haj’te, molim vas! Ko to kaže?! Majke doje, a bebe valjda sisaju ili sišu. Majka bebe 2: – I bebe mogu da doje. Prvo značenje glagola dojiti zaista jeste hraniti svojim mlekom, pa kažemo kako majka doji bebu. Ali reč dojiti ima još značenja, a drugo je ustima izvlačiti mleko iz dojke, sisati. Prema tome, sestra vas je lepo pitala da li vaša beba još DOJI, što znači kako vas je pitala da li još SISA. Medicinska sestra: – Lepo kažem. Znam ja! To mi je posao. Majka bebe 1: – Svašta! Nikad čula! Majka bebe 2: – E sad ste čuli.
13>>
9. januar 9. januar
Noćni boravak – Ooo! Samo uđite! Izvolite! Evo, ovo je naš dnevni boravak. – Jao, baš vam je lep stan! Kakav divan trosed! – Hvala! Ta garnitura je od prave kože, znate… A ovo je spavaća soba. – A nije noćni boravak? – Molim? Kakav noćni boravak? – Pa kad imate DNEVNI BORAVAK, valjda imate i NOĆNI… – Juuu! Kaže se spavaća soba! – Dosad smo lepo govorili i DNEVNA SOBA. Otkud sad svi umesto dnevne sobe imaju taj dnevni boravak? Hm, hm… Onda bi se za WC moglo reći da je nužni boravak, zar ne? – Aha-ha-ha! Pa jes’, i to što kažete!
Dnevni boravak
14>>
Nužni boravak
Noćni boravak
10. januar 10. januar
Mnogo hvala u ženskom rodu Draga Violeta, kako mogu na najlakši mogući način da objasnim jednoj osobi da je reč HVALA imenica ženskog roda? Beskrajno vam hvala! (Beskrajno je, naravno, pridev.) Vaša Gala Draga Gala, Reč beskrajno je prilog. A pridev je beskrajan, beskrajna, beskrajno. U pravu ste za reč HVALA. To jeste imenica ženskog roda koja označava, pre svega, lepo mišljenje o nekome. Ona može označavati još i hvalisanje, pa onda zahvalnost i priznanje koje odajemo nekome i, naravno, može biti izraz zahvalnosti. A izraz kojim nekome izražavamo zahvalnost jeste: Hvala vam, hvala ti! – Hvala vam zaista! – Hvala vam, Gala, u ženskom rodu!
15>>
11. januar 11. januar
S’ mene pa na uštrb – Je l’ ti se javlja Milanka? – Ma onako! Kaže mama da dolazi s’ mene pa na uštrb! – Ne kaže se s’ mene pa na uštrb! – Misliš – zbog onog uštrb. Tako sam čula da neki govore, pa i ja počela. Samo ne znam baš tačno šta to znači. Trebalo bi da nauštrb znači na štetu, zar ne? – Nauštrb zaista znači na štetu, na račun nekoga, ali to uopšte nema veze s tim izrazom. Radili su pokvareni telefoni, vidim ja. Neko nije dobro čuo šta sagovornik govori. Izraz u stvari glasi: s mene pa na uštap. A to znači vrlo retko, s vremena na vreme, povremeno. Dakle, od jedne mesečeve mene pa do uštapa. – A šta je to uštap?! – Uštap je pun mesec. I još nešto! Ne piše se s’ mene. Nema tu apostrofa jer je to s predlog koji se piše bez apostrofa. – Auuu! A šta si me ono beše pitala? – Pa za Milanku!
16>>
12. januar 12. januar
Fijoka Peri prikleštila prst Pera: – Kad vidim onu fijoku, smuči mi se. Preključe mi je prištinula prst. Još me boli! Sreća pa nokat nije otpao. Nego, da l’ se kaže prištinuti? Ili priklještiti? Laza: – Ispravno je prištinuti, naravno! Prištinuti znači prikleštiti, a kaže se sa L (prikLJeštiti je neknjiževno, kao i kLJešta i ukLJeštiti). I nije prekLJuče, već prekJuče. A ispravno je i FIOKA, bez J. Pera: – Auuu, kol’ko grešaka! A ja mislio da samo prištinuti ne valja!
17>>
13. januar 13. januar
Možda između zapeta – Strašno sam se uvredila! Strašno! – Juuu! Zašto? – Milan nije hteo da mi za Novu godinu kupi one minđuše o kojima sam ti pričala. I ne samo to! Još je rekao kako je bolje da po ovoj zimi krijem uši pod kapom i da mi onda minđuše i ne trebaju. E to me je baš pogodilo! Šta, je l’ imam, možda, ružne uši, a? – Ajde, nemoj da si nakraj srca! Šalio se! On je možda hteo da bude duhovit. – Nije, nije! Što ga braniš?! I, pored toga, ti ne znaš da se MOŽDA uvek izdvaja zapetama! – Nije tačno! Modalne reči sa značenjem dvoum ljenja možda, valjda, ipak i verovatno ne moraju da se izdvajaju zapetom od reči uz koje stoje, ali onda kada je to znak manje jačine dvoumljenja. A kada su znak veće jačine dvoumljenja, e onda ćemo ih odvojiti zapetom. – Znači da se samo malo dvoumiš kad misliš da Milan i nije bio duhovit! Je l’ tako? – Mislim da ćeš pod jelkom ipak naći minđuše. – Možda!
18>>
14. januar 14. januar
Srpska nova godina, srpska Nova godina, a možda i Srpska Nova godina Da li se piše Srpska Nova godina, srpska nova godina ili srpska Nova godina? Mislila sam da SRPSKA treba pisati malim slovom jer je to prisvojni pridev srpski, koji se završava na -ski. Zar nije pravilo da se svi prisvojni pridevi na -ški, -čki i -ski pišu malim slovom, kao beogradski, bački, češki? Ali nisam baš sigurna, pa … možete li mi reći? Po tom pravilu, trebalo bi pisati srpska Nova godina. Ali to je i zvaničan naziv te specijalne nove godine i zato se i piše s velikim S na početku – Srpska Nova godina (veliko N je tu zato što označava praznik, taj dan, a ne celu godinu).
19>>
Ž
elite li da se pravilno izražavate i da pišete bez
grešaka? Volite li srpski jezik? Jeste li već pročitali bestseler Kreativnog centra 365 jezičkih crtica? Da li i dalje na Fejsbuku svakodnevno pratite Jezičke crtice autorke ove knjige? Ako je odgovor DA na bar jedno od ovih pitanja, znači da ste spremni za nastavak! Veliki uspeh prve knjige pokazao je da postoji ogromno interesovanje za jezik i pravopis, a Violeta Babić je rešila da vam i novom knjigom 366 jezičkih crtica, punom slikovitih i duhovitih primera, na razumljiv način objasni gramatičke i pravopisne zavrzlame. ISBN 978-86-529-0249-1
9 788652 902491