Библиотека Лепе, паметне и храбре Књига прва Беатриче Мазини АГАТА И ЛАЖЉИВА ОГЛЕДАЛА Наслов оригинала Beatrice Masini BELLE ASTUTE E CORAGGIOSE AGATA E GLI SPECCHI BUGIARDI Copyright © 2010, Edizioni EL S.r.l., Trieste Italy За издање на српском језику © Креативни центар 2010 Илустрације Дезидерија Гвичардини (Desideria Guicciardini) Превела сa италијанског Весна Мостарица Уредник Анђелка Ружић Лектор Мирјана Делић Припрема за штампу Татјана Ваљаревић Издавач Креативни центар Градиштанска 8, Београд тел.: 011 / 3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача Љиљана Маринковић, директор Штампа Бранмил Тираж 2.000 ISBN 978-86-7781-803-6
Беатриче Мазини
Агата и лажљива огледала Илустрације
Дезидерија Гвичардини
УвOд
У којем се дешава много тога, можда и превише за једну малу принцезу гата је била мала принце за и имала је проблем. Али ова прича почиње много раније и нема везе са Агатом. Имајте то на уму пре него што наставите са читањем и помислите како је писац полудео, пошто је Агатино име у наслову, а неко време неће о њој говорити или ће је само поменути. Како за сваку причу постоји неки повод, тако постоји и за
А
5
ову. Али до тога ћемо доћи мало касније. Агатин проблем била је њена мама. Краљица Олга била је најлепша од свих краљица у свим краљевствима на северу, југу, истоку и запа ду; она је то веома добро знала и неговала је своју лепоту на све могуће начине, као што се негује неки врт: с великом пажњом, веома брижно. Облачила је хаљине само у бојама које су јој добро стајале, као што су зелена, светлоплава и тамноплава; из ве о ма, ве о ма уда ље них кра је ва набављала је помаде и мирисна уља како би јој кожа била мека и глатка; трудила се да никад не буде преви6
ше весела или сувише тужна да не би своју кожу, меку као сомот, покварила тим страшним борама које настају кад се праве гримасе, или смеје, или плаче. Краљица је толико била заокупљена сопственом лепотом да је готово заборавила на то да има ћерку. Радије ју је препуштала дадиљама и служавкама, јер је бављење дететом заморан посао, један од оних који с временом изазову боре. Свиђало јој се ипак да јој понекад доведу Агату, елегантно обучену у хаљине које су биле потпуно исте као њене, само мање, и да је посматра како прави прве кораке, игра се златном лоптом и прати свог 7
белог псића. Ћерка је за њу била попут драге мале играчке, живе лутке која јој се веома допадала пошто је била љупка. Агата се пак много, много дивила својој мами, посматрала ју је опчињенo и, кад год би је видела, силно би се обрадовала – толико је била лепа и блистава, прекривена накитом, очију сјајних као бисери. Али оно што чине све девојчице – као што је играње, терање ината, падање, гуљење колена и мажење ради утехе – то је радила са својом дадиљом и служавкама, а не с краљицом. Њој је то било потпуно нормално, нама није; и много нам је жао Агате – иако она то не може да зна – њој је то било сасвим у 8
9