Џуди Кертин
AЛИС
ПРИСКАЧЕ У ПОМОЋ
Наслов оригинала Judi Curtin ALICE TO THE RESCUE Copyright © Judi Curtin 2009 First published by The O’Brien Press Ltd., Dublin, Ireland, 2009 Published in agreement with The O’Brien Press Ltd. За издање на српском језику © Креативни центар 2016 Библиотека Свет је један књига осамдесет седма прво издање Уредник библиотеке Дејан Беговић Уредник издања Виолета Бабић Илустрације Андреј Војковић Лектор Виолета Бабић Дизајн корица Душан Павлић Припрема за штампу Небојша Митић Издавач Креативни центар, Београд, Градиштанска 8 тел. 011 / 38 20 464, 24 40 659, 38 20 483 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача мр Љиљана Маринковић, директор Штампа Графостил, Крагујевац Година штампе 2016 Тираж 2.000
Џуди Кертин
АЛИС ПРИСКАЧЕ
У ПОМОЋ Са енглеског превела
Данијела Михић
За маму и тату
Прво поглавље
Појела сам последњу кашику овсене каше и устала од стола како бих ставила чинију у машину за прање судова. Мама је полако и гласно уздахнула и одувала увис неуредне, замршене шишке, које су изгледале као да ће сваког часа одлетети у свемир. „Недостајаћеш ми, Меган“, рекла је. Ја сам још гласније уздахнула. „О, мама, баааш си грозна!“, одговорила сам. „Не идем у Америку на шест месеци. Идем у школу. Низ улицу. Бићу код куће до пола четири.“
5
Џуди Кертин
Мама је нестрпљиво одмахнула главом. „Није у томе ствар, Меган“, одговорила је. „Навикла сам током зимског распуста да увек будеш код куће. Биће тихо без тебе.“ Нисам одговорила. Чак и кад сам у њој, кућа је исувише тиха за мој укус. Волим Божић. Волим да отварам поклоне (чак и оне из домаће радиности моје маме). Волим мирис јелке (али мрзим то што сам ја та која мора да је поново засади у дворишту кад прођу празници). Волим да једем чоколадице које ми сваке године шаље тетка Линда (иако зна да то маму излуђује). Волим и што пола дана могу да проведем у пиџами. Волим … заправо волим све у вези са зимским распустом. Али после две недеље проведене с породицом била сам спремна да се вратим у школу. Била сам спремна за повратак у стварни свет. „Твоје друго полугодиште у средњој школи“, рекла је мама сањивим гласом. „Како је време пролетело! Сећам се…?“ 6
Алис прискаче у помоћ
И тад је зазвонило звоно на вратима. Насмешила сам се. Као да Алис има неки радар који је обавештава кад сам у невољи. Сваки пут успе да стигне на време да ме спасе. „Извини, мама“, наставила сам. „Стварно бих волела да сазнам чега се то сећаш, али неки други пут, важи?“ „Ух, баш си безобразна, млада дамо“, одговорила је мама, али се осмехивала, па сам знала да се не љути. У том тренутку у кухињу је стигла и моја сестрица Роузи. Изгледала је медено у својој меканој топлој пиџамици, са знојавом и уковрџаном косом. Мало ми је било жао ње – она само јутра проводи у вртићу, а сваког поподнева заглави с мамом код куће, једе здраву храну и игра едукативне игрице. Сагла сам се и пољубила је. „Видимо се“, рекла сам. Онда сам на брзину пољубила маму, зграбила капут и школску торбу и отрчала да се нађем са Алис.
7
Џуди Кертин
*** Алис и ја смо се загрлиле. Потом сам се сагла да помазим свог кућног љубимца Домино, моје маче које се управо појавило и почело да трља меко крзно о моју ногу. Домино је маца која је залутала у мој живот пре неколико месеци, али ми се чинило као да је моја одувек. „Ћао, Домино!“, рекла сам. „Буди добра док се не вратим.“ Алис је заколутала очима. „И даље разговараш са животињама, видим. Знаш шта, Меган? Очајнички ти је потребно да се вратиш у школу.“ Насмејала сам се. „Причај ми о томе!“, одговорила сам. Подигла сам Домино која се мигољила док се није удобно сместила у мом наручју. „Зар није нешто најслађе што си видела у животу?“, упитала сам. Алис се одмакла. Стално заборављам да Алис није љубитељ мачака. Чак мислим 8
Алис прискаче у помоћ
Стално заборављам да Алис није љубитељ мачака 9
Џуди Кертин
да се мало плаши моје Домино, али да је сувише поносна да то призна. „Закаснићемо ако убрзо не кренемо“, рекла је Алис не одговоривши на моје питање. Спустила сам Домино, а Алис се још више одмакла кад се маче промигољило поред ње. Потом смо Алис и ја полако кренуле ка школи. „Баш се радујем што ћу поново видети све њих!“, рекла је Алис. „Мислим да се чак радујем што ћу видети и госпођицу Ленард.“ Закикотала сам се. Госпођица Ленард нам предаје домаћинство и прилично сам сигурна да се она не радује што ће поново видети Алис. „Бар онај одвратни Маркус више неће бити ту да те плаши“, додала је Алис. Нисам јој одговорила. Маркус је ишао у моје одељење до зимског распуста и од самог почетка био је прилично страшан, али ми га је на крају било много жао. Иако је 10
Алис прискаче у помоћ
урадио много тога лошег, у дубини душе заправо је био добар. Никако нисам успела да пронађем прави тренутак да кажем Алис да је, на неки чудан начин, Маркус мој друг. „Бар се више никада нећеш чути с њим“, наставила је Алис. Поново нисам ништа одговорила. Шта би Алис рекла кад би знала да ми је Маркус послао поруку из интерната пола сата пре но што смо се нашле? Понекад су ствари сувише компликоване да би се испољиле речима. *** Убрзо смо стигле до угла, где нас обично чекају наше другарице Грејс и Луиз. Све смо се изгрлиле и наставиле шетњу чаврљајући о зимском распусту. Грејс је ишла на скијање и све нас је насмејала причом о лудом али згодном дечаку из Немачке, који је с њом ишао на часове скијања.
11
Џуди Кертин
Пре него што смо стигле до школе, наишле смо на моју другарицу Кели и нас пет је заједно ушло на капију школског дворишта. Нисам била уплашена као онда, у септембру. Била сам храбра, срећна и спремна за ново полугође.
12
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.111(417)-93-31 Џуд и Кертин Алис прискаче у помоћ; са енглеског превела Данијела Михић ; [илустрације Андреј Војковић]; Библиотека Свет је један ; књ. 87; Превод дела: Alice to The Rescue / Judi Curtin; 1. изд. Београд : Креативни центар, 2016; (Крагујевац : Графостил); 249 стр. : илустр. ; 18 cm 1. Михић, Данијела 2. Војковић, Андреј Тираж 2.000. ISBN 978-86-529-0283-5 COBISS.SR-ID 220914444
Алис би много волела да победи на школском књижевном такмичењу и да освоји награду – четири месеца у Француској. Мег, која и сама пише одличне саставе, уопште не жели да учествује на том такмичењу, а ни да се растане од најбоље другарице. Чији ће састав победити, ко ће отпутовати у Француску, али и шта је то што треба учинити за пријатељство сазнаћете из седме књиге из серије романа о Алис и Мег, симпатичним тинејџеркама из Ирске.