192
4
192
85
15
15
15
Бранко Ћопић: ПИЈЕТАО И МАЧАК
Александар Сергејевич Пушкин
Бранко Ћопић: ЈЕЖЕВА КУЋИЦА Арсен Диклић: ПЛАВИ КИТ
Александар Сергејевич Пушкин (1799–1837)
Брана Цветковић: ЗУНЗАРИНА ПАЛАТА Добрица Ерић: ВЕЛИКА ПЕСМА О ЈЕДНОМ МАЛОМ ЈАГЊЕТУ
Пушкин је највећи руски песник. Многе улице, школе, библиотеке и градови носе његово име. У детињству је волео да слуша народне приче, које му је казивала Арина Родионовна, бака која га је чувала. Тако је заволео богат народни руски језик и на њему је написао бројна дела, међу којима су: Бајка о рибару и рибици, Бајка о цару Салтану, романи Евгеније Оњегин, Капетанова кћи, приповетке Пикова дама, Египатске ноћи, поеме Руслан и Људмила, Цигани, Полтава, Бронзани коњаник, драма Борис Годунов и друге. Због свега тога сматрају га оцем руског књижевног језика и руске књижевности.
Брана Цветковић: ПРИЧА О ВАЉУШКУ Душан Радовић: ЗАМИСЛИТЕ Брана Црнчевић: ЉУТИТО МЕЧЕ Бранко Ћопић: МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА Добрица Ерић: ПРИЧА ИЗ МРАВЉЕГ СВЕТА БАЈКА О РИБАРУ И РИБИЦИ
Брана Цветковић: ВРЛО РЕТКА ПРИПОВЕТКА Брана Црнчевић: РАДОЗНАЛО ВРАПЧЕ Добрица Ерић: СВИТАЦ ПШЕНИЧАР И ВОДЕНИЧАР Добрица Ерић: ПРИЧА ДУГА ТРИ ЛАНЦА ИЗ ЛОВАЧКОГ РАНЦА Десанка Максимовић: МАЧЕ У ЏЕПУ Брана Цветковић: ШУМСКА БАЈКА
Ч
Брана Цветковић: НЕПОСЛУШНО ПИЛЕ
итање књига из наше библиотеке Пустоловине може да ти буде права пустоловина.
СРПСКЕ НАРОДНЕ БАЈКЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Зашто?
Александар Сергејевич Пушкин
Бранислав Нушић: ХАЈДУЦИ
Зато што су то најлепше књиге за децу. Зато што ћеш у њима наћи многе узбудљиве догађаје и ликове. Зато што овде можеш да откријеш нове лепе речи нашега језика.
Бранислав Нушић: АУТОБИОГРАФИЈА
Зато што ћеш сазнати какви су
Бранко Ћопић: ОРЛОВИ РАНО ЛЕТЕ
су били деца и шта су још
Стеван Сремац: ЗОНА ЗАМФИРОВА
били писци ових књига кад
СРПСКЕ НАРОДНЕ ЈУНАЧКЕ ПЕСМЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ
Маја Веселиновић Маја је илустраторка, ауторка стрипова и мама једног дечака који радо чита књиге из едиције Пустоловине. Маја обожава море и сматра га посебним годишњим добом. У слободно време измишља и плете лутке. Када би срела златну рибицу, рекла би јој Добар дан, помазила би је по глави и сликала се с њом за Инстаграм и дуго сећање.
Славица Марковић и Симеон Маринковић
занимљиво написали.
Стеван Сремац: ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА СРПСКЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ
Илустровала Маја Веселиновић
9 788652 905478
Уредници у Креативном центру. Радили су на приређивању књиге и Пустоловног додатка.
15
Библиотека ПУСТОЛОВИНЕ
БАЈКА О РИБАРУ И РИБИЦИ • А. С. Пушкин • прво издање • с руског превели Божидар Ковачевић и Миодраг Милосављевић приредили Симеон Маринковић и Славица Марковић илустрације Маја Веселиновић • графичко обликовање Душан Павлић аутор објашњења мање познатих речи и лектор Виолета Бабић издаје КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР, Београд, Градиштанска 8 • тел.: 011 / 38 20 464, 011 / 38 20 483 • е–mail: info@kreativnicentar.rs www.kreativnicentar.rs • главни и одговорни уредник др Симеон Маринковић • за издавача мр Љиљана Маринковић штампа Публикум • тираж 2000 Copyright © Kreativni centar 2018
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.161.1-344 ПУШКИН, Александр Сергеевич, 1799-1837 Бајка о рибару и рибици / Александар Сергејевич Пушкин ; илустровала Маја Веселиновић ; [с руског превели Божидар Ковачевић и Миодраг Милосављевић; приредили Симеон Маринковић и Славица Марковић]. 1. изд. - Београд : Креативни центар, 2018 (Београд : Публикум). - 34 стр. : илустр. ; 29 cm. - (Библиотека Пустоловине / Креативни центар) Тираж 2.000. - Стр. 30-31: Пустоловни додатак / [Славица Марковић, Симеон Маринковић]. ISBN 978-86-529-0547-8 COBISS.SR-ID 263722508
Александар Сергејевич Пушкин
Илустровала Маја Веселиновић
сињи - који је сив, плавкаст
трошан - стар, оштећен, склон паду
чамити - боравити негде у самоћи, сам и тужан
У
далекој земљи некој, иза брда, иза гopa, на обали сињег мора колиба је била једна врло стара, трошна, бедна. У њој живи деда стари крпи мрежу и рибари, а баба му ручак кува и колибу она чува. Наоколо нигде света, нико туда да прошета. Тридесет и више лета живе они тако сами, деда пеца, баба чами.
4
освитак - рана зора, свитање, почетак дана
Једно јутро (беше тмурно) деда мрежу узе журно. Баби рече: - Ручак кувај, кућу чувај, а ја одох по свој чамац. Понео сам добар мамац, пa се надам, нећу крити, да ће данас рибе бити. Навезе се он на море у освитак беле зоре.
5
Мрежу баца, па се слади, руке трља, браду глади, али мрежу - празну вади. Безброј пута лика љута деда празну мрежу вади, не зна више шта да ради. Сунце зађе, већ се смрачи и небо се наоблачи, али рибе нигде нема и деда се кући спрема. Тад још једном мрежу спусти, са чела му облак густи растури се и нестаде. У мрежу му риба паде. Необична риба нека, гледа у њу с чудом дека. Велика је пола хвата, а сјаји се кô од злата.
хват - стара мера за дужину, око шест стопа (1,8 м)
6
Да би чудо било веће, риба људским гласом рече: - Шта год тражиш, ја ћу дати, само ме у море врати. Испунићу жељу твоју - било коју.
Сад се деда смилостиви, пусти рибу нека живи, али жељу он не рече.
7
Спустило се већ и вече кад се кући врати деда, а баба га мрко гледа, па ће рећи: - Седи овде покрај пећи. Донео си празну торбу, јешћеш сада само чорбу.
8
Деда седе и, док топлу чорбу једе, поче да јој, тако с реда, чудан случај приповеда. Кад је баба чула ово, одржа му страшно слово: - Од муке ћу сада пући. Тебе, деда, треба тући. Што си тако луцкаст био, па си рибу испустио?
слово - говор; одржати слово значи: изгрдити некога
9
Занимљивости о Пушкиновом детињству Афричко порекло Пушкинов прадеда Абрам Ханибал родио се у Африци. Био је црначко дете и са обала Африке одведен је у Русију. Ту га је узео себи руски цар Петар Велики. Дечак је био веома бистар, изучио је науке, постао војни инжењер и достигао звање генерала. Пушкин је од прадеде наследио бистрину ума, коврџаву косу, а био је и тамнопут. Поштовао је своје порекло и трудио се да опише животни пут чувеног претка.
Због чега није волео клањање и скидање капе Када је с родитељима био у посети родбини у Петрограду, дечаку Пушкину десило се нешто што је оставило непријатан траг у његовој души. Док се шетао с баком која га је чувала, наишла је царска поворка у којој је био цар Павле I са свитом. Тада је постојало правило да се при сусрету с царем у знак поштовања скине капа и поклони. Дечак то није знао, а бака није стигла да му каже. Због непоштовања цара бака и он добили су велику грдњу, а Пушкину је отад читавог живота било мрско скидање капе и клањање. Кад год је то касније требало да чини, понашао се својеглаво и гордо, па је због тога бивао кажњаван.
30
Бакине народне приче О одрастању Александра Пушкина највише се бринула његова дадиља Арина Родионовна. Она је најчешће с вечери причала њему и другој деци народне приче, бајке, басне, загонетке, певала им народне руске песме и учила их народном руском језику. Пушкин је волео да је слуша, често је постављао питања, а онда и сам понешто додавао причама. Заувек је заволео руски народни језик и то ће бити драгоцена основа за његово чудесно и благозвучно стваралаштво на руском.
Игре у бака Маријиној соби Александар Пушкин се у детињству, које је проводио у Москви, најчешће играо с млађим братом Лавом и старијом сестром Олгом. Одрасли су га често укоравали због несташлука. Много је волео и своју баку Марију Алексејевну. Одлазио је у њену собу и ту се често сакривао. Бака је у великој корпи држала плетиво, а он је баш ту волео да се крије. Бака Марија му је, такође, певала старе руске песме и причала народне приче, а он је то волео да слуша.
Шетње по Москви Будући песник је у детињству и раној младости волео шетње и забаве у Москви. У томе му је био пратилац Никита Козлов, иначе ожењен ћерком Арине Родионовне. Александар га је звао чика Никита и с њим је одлазио на московска шеталишта, вашаре и забаве, обилазили су Кремљ, пели се на звоник велике Цркве Ивана Великог и истраживали друга занимљива места. 31
192
4
192
85
15
15
15
Бранко Ћопић: ПИЈЕТАО И МАЧАК
Александар Сергејевич Пушкин
Бранко Ћопић: ЈЕЖЕВА КУЋИЦА Арсен Диклић: ПЛАВИ КИТ
Александар Сергејевич Пушкин (1799–1837)
Брана Цветковић: ЗУНЗАРИНА ПАЛАТА Добрица Ерић: ВЕЛИКА ПЕСМА О ЈЕДНОМ МАЛОМ ЈАГЊЕТУ
Пушкин је највећи руски песник. Многе улице, школе, библиотеке и градови носе његово име. У детињству је волео да слуша народне приче, које му је казивала Арина Родионовна, бака која га је чувала. Тако је заволео богат народни руски језик и на њему је написао бројна дела, међу којима су: Бајка о рибару и рибици, Бајка о цару Салтану, романи Евгеније Оњегин, Капетанова кћи, приповетке Пикова дама, Египатске ноћи, поеме Руслан и Људмила, Цигани, Полтава, Бронзани коњаник, драма Борис Годунов и друге. Због свега тога сматрају га оцем руског књижевног језика и руске књижевности.
Брана Цветковић: ПРИЧА О ВАЉУШКУ Душан Радовић: ЗАМИСЛИТЕ Брана Црнчевић: ЉУТИТО МЕЧЕ Бранко Ћопић: МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА Добрица Ерић: ПРИЧА ИЗ МРАВЉЕГ СВЕТА БАЈКА О РИБАРУ И РИБИЦИ
Брана Цветковић: ВРЛО РЕТКА ПРИПОВЕТКА Брана Црнчевић: РАДОЗНАЛО ВРАПЧЕ Добрица Ерић: СВИТАЦ ПШЕНИЧАР И ВОДЕНИЧАР Добрица Ерић: ПРИЧА ДУГА ТРИ ЛАНЦА ИЗ ЛОВАЧКОГ РАНЦА Десанка Максимовић: МАЧЕ У ЏЕПУ Брана Цветковић: ШУМСКА БАЈКА
Ч
Брана Цветковић: НЕПОСЛУШНО ПИЛЕ
итање књига из наше библиотеке Пустоловине може да ти буде права пустоловина.
СРПСКЕ НАРОДНЕ БАЈКЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Зашто?
Александар Сергејевич Пушкин
Бранислав Нушић: ХАЈДУЦИ
Зато што су то најлепше књиге за децу. Зато што ћеш у њима наћи многе узбудљиве догађаје и ликове. Зато што овде можеш да откријеш нове лепе речи нашега језика.
Бранислав Нушић: АУТОБИОГРАФИЈА
Зато што ћеш сазнати какви су
Бранко Ћопић: ОРЛОВИ РАНО ЛЕТЕ
су били деца и шта су још
Стеван Сремац: ЗОНА ЗАМФИРОВА
били писци ових књига кад
СРПСКЕ НАРОДНЕ ЈУНАЧКЕ ПЕСМЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ
Маја Веселиновић Маја је илустраторка, ауторка стрипова и мама једног дечака који радо чита књиге из едиције Пустоловине. Маја обожава море и сматра га посебним годишњим добом. У слободно време измишља и плете лутке. Када би срела златну рибицу, рекла би јој Добар дан, помазила би је по глави и сликала се с њом за Инстаграм и дуго сећање.
Славица Марковић и Симеон Маринковић
занимљиво написали.
Стеван Сремац: ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА СРПСКЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ
Илустровала Маја Веселиновић
9 788652 905478
Уредници у Креативном центру. Радили су на приређивању књиге и Пустоловног додатка.
15