Библиотека БАЈНЕ ПРИНЦЕЗЕ Књига друга ПРИНЦЕЗА НЕЋУ И ПРИНЦ ХОЋУ друго издање Наслов оригинала Silvia Roncaglia LА PRINCIPESSA NON VOGLIО E IL PRINCIPE VOGLIO Copyright © 2007, Edizioni EL S.r.l., Trieste Italy За издање на српском језику © Креативни центар 2008 Илустрације Елена Темпорин (Elena Temporin) С италијанског превела Весна Мостарица Уредник Анђелка Ружић Лектор Александра Марковић Припрема за штампу Марко Хубер Издавач Креативни центар Градиштанска 8, Београд тел.: 011 / 3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача Љиљана Маринковић, директор Штампа Графипроф Тираж 2.000 ISBN 978-86-7781-612-4 Објављивање ове књиге помогло је Министарство иностраних послова Републике Италије
Марку Даларију, овде претвореном у чаробњака (а можда је то већ био?)
Краљевству Тирамису живела је мала принцеза, коју су сви звали Нећу. Кад је проговорила, њена прва реч била је нећу и од тог тренутка свака реченица коју би изговорила почињала је тако. – Нећу да једем месо! – Нећу да идем рано на спавање! – Нећу да видим своју рођаку Ребеку! – Нећу да перем косу! Због свега се јогунила и није прихватала ни наредбе, ни савете, ни захтеве, ни молбе. А пошто је била ћерка краља и краљице, у свему су јој удовољавали и увек је успевала да избегне оно што не жели да ради.
5
Кад би дошло време за купање, принцеза је вриштала: – Нећу да се купам и тачка! Како је то страшно кад је вода на лицу и кад ти сапун уђе у очи! Нећу да се перем, нећу да се умивам, оставите ме на миру! А краљ би јој онда показивао: жуту и ружичасту каду, и велику лепу златну каду, и покретну путну каду на рукама лакеја, и туш који прска са стране, и краљевски олимпијски базен, а ако то не би било доста, и читаво море... ... али никако није хтела да се окупа. 6
А краљица би наредила да јој донесу: прави сунђер са Антила, сапун који прави највеће мехуриће, баде-мантил украшен ресицама, шампон с најнеобичнијим и најређим мирисима... ... али она нипошто није хтела да се окупа. Мала принцеза Нећу дурила се, лупала ногама о под и викала: – НЕЋУ ДА СЕ КУПАМ! А кад нешто нећу, нећу и готово, јер ја сам мала принцеза, ја сам краљева ћерка! Кад би дошло време ручку, мала принцеза Нећу није хтела да једе и вриштала је: 8
– Нећу да једем и квит! Нисам гладна, месо ми се не свиђа, поврће још мање! Каква је ово грозота! А тек оно тамо! Бљак! Нећу да отворим уста, замара ме жвакање, оставите ме на миру! Краљ би јој онда показивао: тањириће од сребра, бокал од кристала, зелени столњак, жути столњак, столичицу у облику престола, најскупоценије кашике, најнеобичније и најдрагоценије пехаре и шоље... ... али она није хтела ни да чује за ручак. 9