Библиотека БАЈНЕ ПРИНЦЕЗЕ Књига трећа ПРИНЦЕЗА ПРИНЦЕС КРОФНА И СТРАШНИ ЗГРАНЧ друго издање Наслов оригинала Silvia Roncaglia LА PRINCIPESSA BELBIGNE Е L’ORRIDO SGRUNCH Copyright © 2007, Edizioni EL S.r.l., Trieste Italy За издање на српском језику © Креативни центар 2008 Илустрације Елена Темпорин (Elena Temporin) С италијанског превела Весна Мостарица Уредник Анђелка Ружић Лектор Александра Марковић Припрема за штампу Марко Хубер Издавач Креативни центар Градиштанска 8, Београд тел.: 011/ 3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача Љиљана Маринковић, директор Штампа Графипроф Тираж 2.000 ISBN 978-86-7781-613-1
Марију и Ђорђу Челибертију, сликару и чаробњаку срца
ажња! Ова прича пуна је лепоте и ужаса! Главни ликови су прелепа принцеза, прелепи принц и страшно чудовиште. Али немојте мислити да је ово обична бајка у којој страшни змај отме принцезу, па племенити принц дојури да је спасе. Ово је, у ствари, обрнута прича, у којој ће се принцеза суочити са чудовиштем да би спасла свог принца. Хоће ли у томе успети? Па, то се не зна, али у причама то обично ни не треба да се зна до самог краја. Дакле, почнимо из почетка, иако он више личи на крај бајке, јер су ту принц и принцеза који треба да се вере. 5
Она је принцеза Принцес Крофна, а о томе колико је лепа и слатка говори сâмо њено име. Он је принц Перце и врло је леп, иако на први поглед више личи на сликара него на принца. Тај принц је заиста обожавао да слика. Због тога су га сви и звали Перце. Носио је елегантну одећу од сатена и свиле, као прави принц, а из џепова му је вирило безброј четкица. Уз то, одећа му је увек била пуна флека од уљаних боја, темпера или воштаних бојица и мирисала је на терпентин – течност оштрог мириса којом је разблаживао уљане боје. Да би угодили принцу, сви на двору почели су да се миришу терпентином 6
уместо колоњском водом, а било је модерно намерно мазање одеће упадљивим бојама. 7
Да би се допала принцу, принцеза Принцес Крофна направила је чудну фризуру, помало плаве, помало смеђе и помало црвене боје – шарену као његова палета и слике. А о сликама принца Перцета треба посебно причати јер то нису биле обичне слике, а он свакако није био обичан сликар. На пример, ако би насликао ружу, на слици се не би видела само ружа већ и њена истинска лепота, а с платна би се ширио опојан мирис. 8
Ако би насликао дрво, свако ко би се приближио платну могао би да чује шуштање лишћа, па чак и нешто апсолутно нечујно – шуштање скривеног корења које упија воду. Ако би насликао поток, чуло би се жуборење воде и осећала би се њена свежина. Ако би насликао лава, посматрач би се уплашио – изгледало је као да ће звер искочити из слике, толико је била жива и страшна! И његови портрети били су посебни. Исто као што је умео да представи праву лепоту једне руже, принц Перце је умео да наслика све што се крије у некој особи, њена најискренија осећања, најскривеније склоности. Јер људи не умеју да буду једноставни као руже које напупе, 9