Наслов оригинала Judi Curtin BONJOUR ALICE Copyright © Judi Curtin 2010 First published by The O’Brien Press Ltd., Dublin, Ireland, 2010 Published in agreement with The O’Brien Press Ltd. За издање на српском језику © Креативни центар 2013 Библиотека Свет је један књига шездесет осма прво издање Уредник библиотеке Дејан Беговић Уредник издања Виолета Бабић Илустрације Андреј Војковић Лектор Виолета Бабић Дизајн корица Душан Павлић Припрема за штампу Небојша Митић Издавач Креативни центар, Београд, Градиштанска 8 тел. 011 / 38 20 464, 24 40 659, 38 20 483 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача мр Љиљана Маринковић, директор Штампа Публикум Тираж 2.000
Џуди Кертин
BONJOUR, АЛИС Са енглеског превела
Данијела Михић
За Дена, Ени, Елен и Брајана
Прво поглавље
Седела сам испред дивовске чиније пуне зеленог бућкуриша – купуса, броколија, спанаћа и, најгоре од свега, кеља. Алисина мама Вероника стајала је поред мене претећи ми дугим оштрим ноктима. „Да си све појела“, рекла је, „или ћу одвести Алис назад у Даблин и никада се више нећемо вратити у Лимерик. Никада више!“ Потом се Вероника пакосно насмејала, а затим изјурила из просторије залупивши врата за собом. Сузе су кренуле да ми се котрљају низ образе и падају у чинију с поврћем, од чега је оно бивало натопљеније и, уопште, гадније него иначе. Како то може да ми уради? 5
Џуди Кертин
Како се неко може тако односити према детету? Сигурно постоје закони против таквог понашања. Изненада се мама нашла поред мене. Помиловала ме је по руци и насмешила ми се. „Не обраћај пажњу на Веронику“, рекла је. „Мало је бесна јер је сломила нокат. Не мораш да поједеш баш све.“ Док је то изговарала, узела је чинију и састругала сву храну у канту за отпатке. Потом је пред мене ставила другу чинију. „Изволи, љубави“, додала је. „Пробај ово.“ Збланула сам се. Чинија је била пуна свих могућих слаткиша који су могли да ми падну на памет. Као да је стигла из фабрике чоколаде Вилија Вонке. Биле су ту светлуцаве желе-бомбоне, штангле беле чоколаде, шарене лизалице и још свашта. „Хајде, Меган“, бодрила ме је мама. „Једи. Користиће ти.“ Посегнула сам руком према чинији и узела штанглу беле чоколаде. Покидала сам заштитну фолију и смазала је у једном залогају. Њам-њам-њам. Чоколада се топила на језику и уста су ми била пуна слатког крема. Таман сам хте6
Bonjour, Алис
ла да узмем дугачку розељубичасту желе-бомбону, кад сам осетила како ми неко тресе руку. „Буди се, Меган, буди се! Рођендан ти је! Сигурно не желиш да протраћиш цео дан у кревету, зар не?“ Протрљала сам очи, а потом их полако отворила. Мама је стајала поред мог кревета и смешила се. „Срећан рођендан, тинејџерко!“, рекла је. „Хвала, мама!“, одговорила сам поспано. Мама ми је пружила пакет умотан у украсни папир који сам видела на најмање три претходна рођендана. Мама мисли да украсни папир треба да се користи унедоглед. „Изволи, Меган!“, рекла је. „Ово ти је од тате, Роузи и мене.“ Узела сам пакет. Није личио на мобилни телефон – једину ствар коју сам уопште желела у животу. Но, с друге стране, нисам била изненађена. Кад би ми мама и тата поклонили мобилни, била бих стварно сигурна да сањам. У том тренутку поред кревета се створила моја сестрица Роузи. „Срећан рођендан!“, рекла је. „Могу ли да отворим поклон уместо тебе?“ Насмешила сам јој се. 7
Џуди Кертин
„Шта кажеш на то да га отворимо заједно?“ Роузи је усхићено климнула главом и пре него што сам успела да се померим, згулила је и последњи комадић украсног папира с поклона. „Хвала, мама!“, рекла сам. Трудила сам се да се насмешим као да је то најбољи поклон који сам икада добила, али је било веома тешко. Роузи је држала нешто што је личило на сто метара плетива од одвратне длакаве смеђе вуне. „То је шал“, припомогла ми је мама. Поново сам покушала да се насмешим. Шал? Ко би икада носио шал те боје? Или те дужине? А поврх свега – био је август! „Знам да је август“, наставила је мама као да ми чита мисли. „Али пошто сам га већ исплела, нисам могла да дочекам да ти га дам.“ Затворила сам очи на трен. Можда и даље сањам? Можда је ово ипак ноћна мора? Али није била. Роузи је наскочила на кревет и могла сам да осетим како ми њена колена пробадају стомак док настоји да ми обмота одвратни шал око врата. „Баш је леп шал!“, рекла је и натерала ме да се запитам да ли ју је мама икада одвела да провери вид. 8
Bonjour, Алис
Мама је села на кревет поред мене. „То је само део поклона“, додала је. „После доручка нас три идемо у град да ти купимо нешто од одеће. Шта мислиш о томе, а?“ Савршено! „Хвала, мама!“, одговорила сам и притом сам то заиста и мислила. „Ево, устајем!“ Али се мама није померила. Имала је онај сањалачки израз лица који означава враћање у прошлост. „Моја девојчица постала је тинејџерка. Не могу да верујем! Сећам се данашњег дана пре тринаест година. Као да је било јуче! Лекари су хтели да ми дају нешто против болова, али сам одбила. Породићу се на природан начин, одговорила сам. А онда…“ Подигла сам руку. „Молим те, мама, стани!“, повикала сам. „Не говори више. Дајеш превише информација.“ Мама се насмешила. „Извини!“, наставила је. „Мало сам се занела. Волела бих да могу да ти дочарам како је то био посебан дан за твог тату и мене. Све у свему, устај! Направићу ти овсену кашу за доручак.“ „Али данас ми је рођендан!“, завапила сам. 9
Џуди Кертин
„У праву си“, насмешила се. „Направићу ти дуплу порцију.“ Затим су она и Роузи изашле из собе. Лежала сам у кревету још неколико тренутака. Кроз завесе се назирао диван сунчан дан. Био је распуст. Мој рођендан. И коначно сам постала тинејџерка. Живот не може бити бољи. А онда сам угледала одвратни смеђи шал при дну кревета, налик на длакаву браон змију. Морала сам самој себи да се насмејем. Кад би хоби моје маме био прављење укусних чоколадица уместо плетење одвратних ствари, мој живот био би савршен.
10
Друго поглавље
Пошто сам појела опасно велику порцију овсене каше, кренула сам да склоним посуђе из којег сам јела. Мама ме је нежно одгурнула у страну. „Рођендан ти је“, рекла је. „Не треба да ми помажеш.“ Насмешила сам јој се и замало испустила чинију из руке. Зашто ми сваки дан није рођендан? „Могу ли да одем до Алис?“, упитала сам. Мама је климнула главом, а ја истрчах на задња врата пре него што нешто дода. Алис (која је моја најбоља другарица на целом свету) снажно ме је загрлила чим је отворила улазна врата.
11