Budi kao mačka by Kreativni centar

ala

PSImH O L O G I J A

Sa Zigijem, mačkom koja ima mnoge fenomenalne ideje i koja zna da govori, gotovo je sa stidljivošću i stresom. U tvoj život stupiće smirenost i samopouzdanje! A ako želiš da ti roditelji daju više slobode, Zigi će ti pokazati kako se to radi (pssst, strogo poverljivo). Ukratko, saznaćeš sve što je potrebno da živiš srećno kao mačka!

9 788652 908400

Stefan Garnije

BUDI KAO MACKA

@eliš da te poštuju? Da budeš cool ? Da se ose}aš dobro u svojoj ko`i? Kao ma~ka?

PSImH O L O G I J A

Stefan Garnije

BUDI KAO

MACKA Ma~ke su slobodne, odva`ne, nezavisne, istrajne, spokojne i sre}ne. Budi poput njih!

Stefan Garnije BUDI KAO MAČKA Mačke su slobodne, odvažne, nezavisne, istrajne, spokojne i srećne. Budi poput njih! Prvo izdanje Naslov originala: Stéphane Garnier AGIR ET GRANDIR COMME UN CHAT Text: © 2019, Albin Michel Jeunesse / Éditions de l’Opportun Illustrations: ©Shutterstock, Victoria Arbuzova / Magwen (Sebastien Hardy) Published by special arrangement with Les Éditions Albin Michel & Les Éditions de l’Opportun in conjunction with their duly appointed agent 2 Seas Literary Agency and co-agent Livia Stoia Literary Agency Za izdanje na srpskom jeziku ©Kreativni centar, 2020 Grafički dizajn Elena Bodje-Melon Urednik Natalija Panić Lektor Mirjana Delić Priprema za štampu Goran Žikić Izdaje Kreativni centar Beograd, Gradištanska 8 tel.: 011 / 38 20 464 38 20 483 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs Za izdavača Ljiljana Marinković Štampa Kaligraf, Beograd Godina štampe 2020 Tiraž 1500

Stefan Garnije

BUDI KAO MACKA Ma~ke su slobodne, odva`ne, nezavisne, istrajne, spokojne i sre}ne. Budi poput njih! Prevela s francuskog Milica SimiÄ&#x2021;

Mačji predgovor

Kao i vi, kao i ti, kao i svi drugi, i ja sam imao devet godina, a onda deset, pa jedanaest, dvanaest, trinaest, četrnaest... I kao i svi vi, imao sam osećaj da vreme sporo prolazi. Ponekad su mi dani ličili jedan na drugi, bili gotovo identični, a u nekim drugim trenucima, kao što je bio prelazak iz jednog razreda u sledeći, ili prilikom selidbe ili neke promene u porodici, moj život se kretao džinovskim koracima. Sve bi se tada odjednom promenilo, ali se često ništa nije menjalo. Trebalo je učiti, trebalo je nositi se sa životom, trebalo je prilagoditi se. Tokom tih godina imao sam nekoliko mačaka, koje su postale moji dobri drugari, moji životni pratioci. Uvek sam znao da me mačke slušaju i razumeju. To je za mene bilo nešto što je izvan svake sumnje. Često sam se potpuno bezrazložno brinuo. To je ono čemu me je moja prva drugarica s vremenom naučila. Zajedno smo se igrali i ona me je smirivala kad god sam imao tremu zbog sutrašnjeg dana i zbog toga što treba da odgovaram usmeno pred celim odeljenjem. Strepeo sam; mrzeo sam to. A uveče,

kad bih se vratio kući, ona bi me gledala žmirkajući, kao da kaže: „Vidiš, na kraju je sve dobro prošlo!“ Malo-pomalo, u dodiru sa svojim drugarima, naučio sam. Naučio sam da se više ne plašim, da slušam, da se nametnem, da radim ono što volim, da tražim pomoć kad je to neophodno, da verujem u sebe i da zamišljam svoj život u budućnosti. Mačke su magična bića, nikad nemojte da u to posumnjate. Ako ste s njima nešto poželeli, činiće se kao da se ceo univerzum iznenada zaverio da se to desi, makar za to bilo potrebno dosta vremena. Ako vi u svom životu nikada niste imali priliku da se susretnete s magičnom mačkom, vreme je da vam predstavim Zigija, mog nerazdvojnog drugara već petnaest godina. Želite li da saznate nekoliko tajni o tome zašto mačke uživaju u životu? Nekoliko tajni o sreći? Nekoliko tajni o životu? DOBRO, ONDA KREĆEMO!

#1 - MAČAK KOJI GOVORI Nekoliko reči upućenih deci...

Dragi moji prijatelji i prijateljice, draga deco, volim vas! Volim vas jer ste vi budućnost. Vi ćete izgraditi svet koji dolazi. Mada vi to možda još i ne slutite, i bez obzira na to što ponekad i te kako sumnjate u sebe, taj novi svet neće biti moguć bez vas. Zato treba da rastete, učite, spremate se za sve ono što vas očekuje i stičete i druga znanja a ne samo ona koja mogu da vam prenesu „odrasli“. Odrasli ljudi su ponekad toliko uvereni u nešto da je teško ubediti ih kako treba da promene svoje ponašanje da bi bolje živeli. Međutim, nasuprot njima, vi imate moć, snagu i gipkost duha da već od danas učinite svoj život boljim! To je cilj ove knjige, koja je napisana za vas: šta je to što treba da radite da biste postali srećni počevši od ovog trenutka. Kako da to učinite? Tako što nećete praviti greške, nećete gubiti vreme, i, pre svega, tako što ćete naći inspiraciju u

nama, mačkama, i u našem načinu života. Mačke poseduju znanje koje je mnogo veće nego što možete i da zamislite. Znanje o životu, znanje o ljudima, znanje o vama – deci. Zovem se Zigi i ja sam mačak sa „uličnim“ pedigreom, bez jedne šape, ali sa šest kilograma ljupkosti, ljubavi, nežnosti i finoće duha, i ja sam vam sada na raspolaganju, i nudim vam na tacni sve svoje znanje sa željom da počnete da se osećate dobro u svojoj koži, dobro u svom svakodnevnom životu, dobro u svom životu uopšte. Koliko me to raduje, samo da znate! Dakle, obraća vam se jedan mačak! Da bih vam malo bolje objasnio situaciju, reći ću vam da živim na jugu Francuske, u gradiću Sanari-sir-Mer, da budem precizan. Jug i njegovo sunce, jug i njegovo more i galebovi… Pravo mesto za izležavanje na plaži i potpuno ispunjen mačji život! Nakon što smo napustili Lion, preselili smo se sa Stefanom u naselje koje se sastoji od slatkih kućica okruženih borovima. Iako te vile čine pravo naselje, za mene, kao i za grupu dečaka i devojčica koja se sastajala na glavnom trgu, to su pre vikendice za opuštanje i odmor. Gledajući ih tako „zalepljene“ za klupe svake večeri dok zajedno provode vreme, nisam mogao da ih ne špijuniram, skriven u šumici. Ponekad bih ih, kad noć padne, pratio; tada bih, na svoje veliko iznenađenje, video kako gledaju kroz prozor svoje sobe čekajući, čežnjivo uzdišući, tražeći odgovore. Naime, uprkos tom životu okupanom suncem i ispunjenom kricima galebova, nezadovoljstvo često vlada

u toj maloj grupi, kao i brige i problemi s roditeljima, ili s maćehom ili očuhom, školom... Vidim decu koja su previše stidljiva i malo govore dok su neka druga puna sebe. Vidim decu izgubljenu u svojim sanjarenjima, koja ne znaju kako da se suoče s budućnošću. Ona vole u tišini, strahuju od ocena u školi, a svakodnevnica donosi sa sobom brige – brige koje samo delimično dele sa svojim drugovima i drugaricama jer o njima ne mogu ili ne smeju da govore kod kuće. Ipak, uprkos drugarstvu, većina njih ne govori baš sve drugima jer ih je sramota ili strah da pričaju o nekim stvarima koje su previše lične. A sad ja stupam na scenu Dakle, pošto sam ih nedeljama slušao, jednog dana sam odlučio da izađem na scenu. Prišao sam mirno njihovoj maloj grupi i seo ispred njih na nekoliko metara udaljenosti. Sanjalica Lea je bila prva koja je ustala s klupe i polako mi

prišla da bi me pomilovala. Zatim je došao red na Grega, i on mi je prišao sa stavom tipa „ionako nemam šta pametnije da radim“, a onda je došla Lili, a zatim i svi ostali. Čak se i lepi Mat – koji je sve do tada bio zalepljen kao selotejpom za klupu i kome se nije previše sviđalo da prestane da bude glavna zvezda tog malog trga – na kraju sagnuo da bi me počešao iza uva. Posle nekoliko dana postao sam njihova maskota. Provodio sam vreme predući i puštajući da me miluju dok sam prelazio iz jednog krila u drugo ili na nečije rame i nastavio sam da slušam o njihovim brigama i njihovom životu... Moje mačje tajne Želeo sam da im pomognem, da s njima podelim nekoliko tajni iz mačjeg života... Ipak, da li su ta deca u stanju da mi poveruju? Da poveruju mačku koji govori? Noć pada, a članovi vesele ekipe ustaju s klupa da bi krenuli ka svojim kućama. Skačem na klupu i kažem im: „Sačekajte!“ U prvom trenutku deca stoje kao skamenjena, pitajući se odakle dolazi taj glas. Ja ponavljam: „Sačekajte!“ i Lili vidi da sam to ja. Pokazuje prstom ka meni i svi upućuju pogled ka meni. „Ti ... ti govoriš?“, zapanjeno me pita Greg. „I ti govoriš! I to poprilično.“ „Ja sam Dorijan, a ti?“, stidljivo mi se obraća Dorijan. „Ja sam Zigi, a ti si Mat, ti si Lea, ti si Greg, ti Kloe, a ti Lili... Sve vas poznajem!“ „Ali ... kako je to moguće?“, pita Kloe mucajući. „Moguće je ako želite da verujete i pod uslovom da niko od vas nikome ne otkrije ovu tajnu.“

„Ne brini! Dobro, šta želiš?“, pita me Mat prilazeći mi i preuzimajući ponovo ulogu vođe grupe. „Ja? Ništa! Možda da vam pružim šapu ako vam je potrebna pomoć.“ „Ti nama da pomogneš? Kako? U vezi s čim?“, zbunjeno pita Dorijan. „Kao što vidite, ja sam SUPERMAČAK i mogu da vas naučim tome kako da postanete superheroji, ako to želite.“ „Znači, ti ćeš kao da me naučiš da letim i da ispaljujem vatrene kugle!“, kaže Dorijan smejući se. „Ne, ali uzimajući u obzir ono što znam o tebi, ako želiš, mogu da te naučim kako da postaneš superheroj u svom životu, kako da se menjaš, kako da stekneš ono što ti nedostaje, a mogu i da te naučim kako da se boriš protiv onoga što u tebi izaziva strah.“ Dorijan više ništa ne kaže, a ostali gledaju jedan u drugoga, ne shvatajući u potpunosti o čemu pričam. Posle nekoliko trenutaka pitam ih: „A vi? Ništa vam ne treba da biste bili srećniji u životu? Znate, kad su u pitanju sloboda, nezavisnost, samopouzdanje, odvažnost, harizma, ljubav, prijateljstvo, pa i povremena lenjost, to su sve stvarčice o kojima mi, mačke, ponešto znamo.“ Izbegavaju da me pogledaju skrećući poglede. „Pustiću vas da malo razmislite! Ako vam budem potreban, biću tu u blizini. Znam gde živite i čak znam koji su vaši prozori. Nemojte se iznenaditi ako jedne noći čujete kako nešto udara po staklu. Laku noć vam želim, mačići.“ „Ćao, Zigi!“, dovikuju mi deca.

Gledam ih dok se udaljavaju i u meni se rađa želja: želim im bolje sutra, želim da im život bude ispunjen snovima, smehom i čudima.

IZ MAČJEG UGLA Mačak će to uraditi! Poželite nešto! Verujte mi!

Da li vi – vragolani, derani, mačići, mangupi i sva ostala deco iz celog sveta – želite da postanete superheroji i superheroine u svom životu? Želite? Dakle, sledite me! Predlažem vam jedan super program da biste: – odrasli od mačeta u odraslu mačku ili mačka; – dobro živeli i bili srećni; – ponašali se i razvijali poput mačaka.

#2 - BITI POPULARAN? TO JE PRRRAVA STVAR!

U svoju prvu „savetodavnu“ kućnu posetu odlazim kod Mata. Mat je kul i uvek u trendu i on nema na čemu da zavidi bilo kome. On je važan lik u ovoj grupi dece iz kraja i ekstra važan lik u školi. Tako bar on misli! Mat uopšte nije loš klinac – on je, zapravo, drag dečak, ali se uvek previše trudi! Toga nema kod nas, mačaka. Mat ima mnogo drugova i drugarica, to je tačno, ali... Ah! To je sasvim dovoljno za školsko dvorište! Nema problema! Ipak, da li on zaista ima toliko prijatelja koliko misli? I, pogotovo, zašto njegovi drugari ostaju s njim? Iz pravih ili pogrešnih razloga? Da li je sve stvarno toliko super, Mate? Proverićemo.

DA LI IGRAŠ NA KARTU STILA ILI HARIZME ZARAD POPULARNOSTI?

„To je bila ili velika mačka ili mali tigar.“ Hari Poter

Da bih gurnuo svoju njušku kod Mata, u kuću broj 4 u naselju, udaram grančicom po prozorskom staklu kako bih mu skrenuo pažnju na svoje prisustvo i onda čekam da mi otvori da uđem. Kroz prozor vidim da se Mat kao i obično previše potrudio želeći da izgleda neodoljivo. „Ćao, Mate!“ „Ćao, vrećo buva!“ „Baš lepo! Šta ima, malecki?“ „Hajde, uđi, Zigi, upravo pravim nov friz, kupio sam strava gel, videćeš!“

„Osećam da će to opet biti neka nova besmislica... Je l’ imaš nešto za klopu? Gladan sam kao vuk!“ „Idi u kuhinju i vidi, moja mama je ostavila šunku u tanjiru na ivici sudopere. Odmah dolazim.“ Nekoliko minuta kasnije, dok još uživam u poslednjim ostacima masti od šunke, Mat uleće kao furija u kuhinju i uzvikuje: „Ta-dam! Vidi!“ „Ah, da“, kažem ližući brkove. „Baš je super, zar ne?“ „Je li to neka nova moda među Indijancima ili planiraš da se upišeš u školu za klovnove? Zato što ... osim ako ne želiš da oteraš golubove sa obližnje livade, ne vidim nikakvu drugu svrhu!“ „Nemaš pojma! Ja sam vrh, vrećo buva! Da li si video moju novu kapu? Slaže se s mojim patikama! To je pravi stil!“ „Jeste, super si! Stvarno kidaš!“ „Kako to danas govoriš?“ „U pravu si, Mate. MENI to nije potrebno. Ceo svet me voli a da ja uopšte ne moram da se trudim!“ „Tornjaj se! Idi i čisti tu svoju dlaku!“ „Ne brini, ima ko će to da uradi umesto mene. Svi jure ka meni, nema potrebe čak ni da išta tražim. Jesi li primetio?“ „Šta?“ „Kad se šetkam po kraju, svi se saginju da bi me pozvali, pomilovali. A da bi se to desilo, JA ne moram ništa da radim!“ „Kako to misliš TI? Šta ti to znači?“

„Nisu mi potrebne sve te spravice koje su moderne ili da govorim preglasno ili kao klošar. Ne treba čak ni mijau da kažem! Ništa! Ja se samo pojavim i – hop! – svi se skupe oko mene. Znaš li zašto? Zato što postoji razlika između posedovati harizmu i imati stil.“ „Harizmu... Šta pričaš, moj stil je savršen!“ „Naravno, savršen je! Nije stvar u tome, Mate. Ti bi bio još savršeniji kad ti ne bi bile potrebne sve te stvari da bi privukao ljude sebi...“ „Nije meni to potrebno da bih imao drugove. To je samo moj način ponašanja. U školi sam čak previše popularan!“ „Šta za tebe znači biti previše popularan? Da li si ikada pokušao da provedeš nedelju dana sa svojim „prijateljima“ a da ne moraš da im pokažeš neku najnoviju kul stvarčicu koju ti je mama kupila kako bi ih zadivio?“ „Ne znam... Nisam...“ „Nema veze ... ali treba to jednom da probaš, da proveriš...“ „Šta da proverim, Zigi?“ „Da proveriš da li si onoliko popularan koliko misliš da jesi kad nemaš toliko stila...“

ala

PSImH O L O G I J A

9 788652 908400

Stefan Garnije

BUDI KAO MACKA

@eliš da te poštuju? Da budeš cool ? Da se ose}aš dobro u svojoj ko`i? Kao ma~ka?

PSImH O L O G I J A

Stefan Garnije

BUDI KAO

MACKA Ma~ke su slobodne, odva`ne, nezavisne, istrajne, spokojne i sre}ne. Budi poput njih!