Naslov originala Beatrice Masini Roberto Piumini CIAO, TU Š 1998 RCS Libri S.p.A., Milan, Italy Za izdawe na srpskom jeziku Š Kreativni centar 2006 Biblioteka Svet je jedan kwiga dvadeset peta drugo izdawe Urednik biblioteke Dejan Begovi} Urednik izdawa Sla|ana Ili} Ilustracije Leonid Pilipovi} Lektor i korektor Violeta Babi} Dizajn korica Du{an Pavli} Priprema za {tampu Ivana Stojanovi} Izdava~ Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8 tel. 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs Za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}, direktor [tampa Grafostil Tira` 1.500 ISBN 978-86-7781-510-3
Objavqivawe ove kwige pomoglo je Ministarstvo inostranih poslova Republike Italije.
S italijanskog prevela Vesna Mostarica
2. oktobar
Mikeleov ranac Zamisli me. Otkrij me. Upoznaj me. Jesam li ona sa dva santimetra kose ili ona malo detiwasta s kikom pozadi? Ona visoka kao orman ili ona plavu{a dobro}udne face, pomalo nalik na mi {a? A da li je uop{te bitno kakav mi je nos, bo ja o~iju, stas, struk, obim grudi? Volim te ona ko kako bi te volela neka od metar i po ili neka od metar i osamdeset. Verujem da je u svakoj kon centracija hormona adrenalina poqupcipoqu pcipoqupci ista. A ti me ne poznaje{. Ba{ zato je lepo krenuti u novu {kolu – nema ni~eg od rani je; niko ne zna ko si. Za sobom mo`e{ da ostavi{ pro{lost jedne {mizle, `ig bubalice, da se pro meni{ bar jednom u `ivotu. Niko te ne poznaje, pa mo`e{ da bude{ {ta god po`eli{. Ima{ tu mogu}nost. Treba dobro da je iskoristi{. Ba{ zato, a i zbog toga, zabavqa me da te volim. Zato {to me ne zna{. Ne mo`e{ ni da me pre pozna{ po rukopisu; ve} za mesec-dva ovo mi 5
Beatri~e Mazini i Roberto Pjumini
ne bi uspelo. Ne zna{ da li sam lepa, da li sam ~udovi{te, imam li bubuqice na nosu, da li pe rem kosu svakog dana ili jednom nedeqno. Ne zna{ da li pi{em pesme, da l’ se pewem na pla nine ili radim i jedno i drugo (u isto vreme). Pojma nema{ da li sam ti ubacila ovu poruku u ranac za vreme odmora, ili kad si sa ~asa gr~kog oti{ao u WC, ili izme|u tre}eg i ~etvrtog ~asa kad si iza{ao u hodnik da se pozdravi{ sa onim patuqkom iz Ib. Ne zna{. A ja o tebi znam slede}e: • da ti je nos malo kriv (udarac u detiwstvu? tu~a u {koli? pad sa vratila?) • da ima{ o~i boje gro`|a • da si stra{no, stra{no mr{av • da si tako, tako drag. Zasad mi je to dovoqno. Svakako bi prejako bilo da ka`em volim te. Recimo samo te i ta~ka. A sad me zamisli.
6
3. oktobar Poruka na tabli, napisana {tampanim slovima
Ako gospo|ica zamisli me, otkrij me, upoznaj ” me“ `eli odgovor, neka mi, molim lepo, ka`e ka ko da joj odgovorim. Potpis: Onaj tako, tako drag.
7
5. oktobar
Mikeleov ranac A ja sam ba{ pomislila da si mi ve} krenuo u su sret kroz hol ma{u}i buketom belih lala (moje omiqeno cve}e; najboqe vi{e desetina cvetova, ali mogu da se zadovoqim i po jednim svaki put) sa izrazom onog koji zna, koji je sve shvatio, koji je, u stvari, sve ve} znao. Ma ne, naravno! Zamisli samo, ti ne zna{ ni koliko nas ima u razredu, ne zna{ ni na kojoj je strani katedra, ne govori{ ni sa kim, stalno stoji{ sam u nekom uglu, nosa zabo denog u tu tvoju malu kwigu (koji joj je naslov? je li lepa? ho}e{ li mi je pozajmiti?). Za{to bi me ve} poznavao? Pa ipak, malo strpqewa! Ali, odgovorio si! I vidim da ti se tajne svi |aju. Ili boqe, svi|a ti se tajnovitost. Utoliko boqe. Tako }e prva faza trajati du`e. Hajde da svoje poruke, kad po`eli{ da ih po{aqe{, stavi{ iza table. Izme|u table i zida ima malo prostora, a dole je nekakva ivica. Ne}e ispasti. Provereno. ]ao, ti
8
Ja
7. oktobar
Iza table Draga ti, to ka`em jer je normalno da se tako po ~ne pismo, a ne zato {to si mi draga. Ne znam ko si, pa ni da li si draga. Ne znam ni da li si devoj~ica. Mogla bi da bude{ {ala nekog de~aka iz razreda, ali mislim da ba{ nema nikog, bar mi se dosad ~inilo, tako prefiwenog ko bi smi slio takav stil kao {to je tvoj. Jer tvoj stil je ba{ devoja~ki, iako ne bih ba{ znao da ti ka`em za{to. A ako si ipak de~ak, mogao bi da bude{ sa mo Emilio. Zna{ {ta, Emilio?! Pazi da se sve ovo ne zavr{i pesnicama, jer postoje granice bezobrazluka. Ali nisi Emilio! Ti si jedna od devoj~ica, a zbog ideje da bih mogao da poverujem da si de~ak pomalo si pocrvenela od besa, zar ne? U vezi s tim, ovo }e pismo biti dugo, jer si u prednosti za jedno pismo, po{to je poruka na ta bli morala da bude minimalna. Svakako da mi se svi|a tajnovitost; toliko mi se svi|a da ne}u ~ak ni {pijunirati ({to je vrlo lako, veruj mi, ~ak i onda kad su de~aci na ~asu fizi~kog) da bih vi deo onog ko ne{to tra`i iza table. Lepo je razgo 9
Beatri~e Mazini i Roberto Pjumini
varati pismima. Ali, bio bih ti zahvalan kad mi ne bi pisala da me voli{. To se ne govori onome ko ne zna ko si, a mo`da i ne `eli da to sazna, jer si mo`da ba{ jedna od onih koja mu se ne svi|a. U svakom slu~aju, ima vas osam u odeqewu, a bar ~etiri bi mogle da mi se svide, a mo`da i pet; ni je to lo{ prosek za gimnazijsko odeqewe, zar ne? Da mi se svide, rekao sam, a ne da ih volim. [ta ka`e{ o nekoj vrsti simpatije koju dr`i{ u se bi zajedno sa smehom ~ak i na ~asovima istorije? Ali je ta~no to {to si rekla kako je lepo krenu ti u novu {kolu, gde te niko ne zna; kao da si na balu pod maskama u XVIII veku, ili XIX, nije ni bitno. Malo kriv nos, ne}e{ verovati, zaradio sam na prozor~etu jednog sto~nog vagona. Duga je to pri~a, mo`da }u ti je jednom i ispri~ati, ako ostanemo u kontaktu. Koje boje je gro`|e: be lo, crno, `uto? Suvi{e mr{av, to stalno govori i moja majka. Pismo se prili~no odu`ilo, sigurno sam te udavio. Jo{ te nisam zamislio. Nadam se samo da nisi ^incija ili Rakela. Ako jesi, iz vini, bilo je lepo – ali nikako ne podnosim qu_ bi~aste i zelene nokte. So long.1 Mogu li da te zovem Eulalija? Naredna pisma, ako ih bude, bi}e kra}a. Kwigu ti ne mogu pozajmiti zato {to te ne poznajem. ]ao.
1
So long (engl.) – zbogom (prim. prev.). 10
8. oktobar
Mikeleov ranac Moja mama, naprotiv, ka`e da i guska dobije svoj deo, kad po wenom mi{qewu ispadnem guska. Kao, recimo, sada. U to ne veruj, uop{te ne zna~i da sam guska. Samo sam to uradila hrabro. Odakle ti pade na pamet Eulalija? Mene podse}a na one velike lutke, obu~ene kao [pawolke, sa staklenim o~ima koje se otvaraju i sklapaju uz zvuk klak-klak. Ali pretpostavqam da ima{ druge ideje, tipa Action Man, one lutke iz vremena kad si bio mali. Nema klak-klak. A zar stvarno nisi mogao da mi smi sli{ neko lep{e ime? Kad bih imala devoj~icu, zvala bih je Ema. Jesi li znao da devoj~ice, pa ~ak i one sa qubi~astim i zelenim noktima, stalno smi{qaju imena koja }e dati svojoj deci? Zar si toliko glup da sudi{ o nekome po boji noktiju ili kose? ^udno, ne bi se reklo da jesi. Meni bi se svidelo da mi kosa bude azurnoplava, kao nekoj ludoj vili. Da bude kao oblak od plavog {e}era oko lica. Zamisli samo facu profe iz gr~kog! Mo`da 11